preduzeĆe kao poslovno-finansijska i pravna celina

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

„ JANIĆIJE I DANICA KARIĆ “ BEOGRAD

PREDUZEĆE KAO POSLOVNO-FINANSIJSKA I PRAVNA CELINA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Doc. dr Edita Plojović Ivana Miletić 141/09

Ivana Miletić , Seminarski rad Preduzeće kao poslovno-finansijska i pravna celina

Beograd, Oktobar 2012. Godine

SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................31. OSNOVA OBELEŽJA PREDUZEĆA..........................................4 1.1. Suština preduzeća.....................................................................4 1.2. Ciljevi preduzeća.......................................................................5 1.3. Organizaciona struktura preduzeća............................................5 1.3.1 Funkcionalno organizaciono struktuiranje..........................6 1.3.2. Divizionalno organizovanje...............................................62. UPRAVLJAČKE AKTIVNOSTI I INFORMACIONE POTREBE............................................................................................7 2.1. Polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća...........................7 2.2. Donošenje poslovno-finansijskih odluka...................................9 2.2.1. Odredjivanje mesta aktivnosti...........................................9 2.2.2.Identifikovanje vrsta odluka............................................10 2.2.3. Proces donošenja odluke..................................................11 2.3. Sistematska upravljačka kontrola............................................12ZAKLJUČAK ...................................................................................15LITERATURA...................................................................................16

2


UVOD

Preduzećem se označava privredni subjekat, oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga se obavlja određena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji šta je preduzeće, Korsel Seneju definiše kao "svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila određeni cilj" Njegova definicija vezuje preduzeće za ljudsku aktivnost što je u potpunost tako mada je i sam pojam preduzeća evoluirao kroz vreme tako da u savremenoj teoriji se preduzeće tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na čelu. Po tržišnom konceptu "svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge"predstavlja preduzeće.

Istorijski gledano, preduzeća su bila glavni nosioci privrednog i društvenog razvoja svake zemlje. Razvoj preduzeća u uskoj je vezi sa društvenim, ekonomskim i tehničko-tehnološkim razvojem.Preduzeće postoji i deluje kao organizacioni oblik kroz koji se i pojavljuju i deluju raznovrsni interesi pojedinaca, grupa i šire zajednice.

Preduzeće kao celinu možemo posmatrati sa više strana. Tako da ćemo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzeća u širem smislu posmatrano je taj da su preduzeća prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – u mnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.

3


1. OSNOVA OBELEŽJA PREDUZEĆA

1.1. Suština preduzeća

Preduzeće je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti čiji je zadatak da obavlja određene funkcije u procesu društvene reprodukcije. Osnovne karakteristike preduzeća su :

1. Predstavlja posebnu organizacionu celinu,

2.Obavlja određenu funkciju, delatnost u privredi,

3. Ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet.

U svom poslovanju preduzeće se mora pridržavati zakonskih propisa i drugih pravnih normi koje propisuje država. Preduzeće egzistira u određenom organizcionom obliku i unutrašnje odnose delova uređuje na načelima organizacije rada. Upravljanje i rukovođenje procesom rada, takođe, se zasniva na usvojenim načelima organizacije rada.

Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice preduzeća u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u :

a) donošenju planova i programa,b) samostalnom donošenju i vođenju poslovne politike, c) slobodnom ugovaranju poslova, d) slobodnom utvrđivanju cena svojih proizvoda ili usluga, e) raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja, f) imovinskoj samostalnosti, g) slobodnom udruživanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim

subjektima. 1

Da bi moglo obavljati svoje poslovne funkcije, preduzeće mora raspolagati određenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzeće raspolaže po svom nahođenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U procesu donošenja upravljačkih i drugih odluka, preduzeće mora poštovati zakonske propise koji regulišu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i načelima poslovnog morala, i zavisi od okruženja u kome radi.

Ekonomski i pravni subjektivitet preduzeća realizuje se preko:

a) žiro-računa preduzeća, preko koga se obavljaju sve finansijsko-imovinske transakcije, b) poslovne knjige koje je svako preduzeće dužno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole

poslovanja i ekonomske autonomije preduzeća, c) opštih akata preduzeća: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje preduzeće samostalno

donosi i u okviru kojih regulišesvoj unutrašnji poslovni i pravni život.

1 Stevanović N. i Malinić D. "Upravljačko računovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 1-2 str.

4


1.2. Ciljevi preduzeća

Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u privredi, složenosti i unutrašnje strukture. U definisanju ciljeva preduzeća uzimaju se u obzir svi aspekti njegove strukture, veličine, internih ieksternih međuodnosa, koji određuju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu i u procesu društvene reprodukcije.Ciljevi svkog preduzeća treba da odražavaju interese potrošača proizvoda ili usluga, države, vlasnika preduzeća, menadžera i zaposlenih.Ciljevi preduzeća mogu biti ekonomski i neekonomski. Oni mogu da budu međusobno kompatibilni, ali i konfliktni, homogeni i heterogeni.

Interesi makroekonomskog sistema (države), potrošača i drugih preduzeća, uključeni su kroz kontinuitet obavljanja delatnosti, proizvodnju roba ili pružanje usluga preduzeća i izmirenje obaveza prema državi. U ove zahteve spadaju i zaposlenost, stabilnost cena, efikasnost i rast preduzeća.

Vlasnički interesi se ispoljavaju kroz zahteve za očuvanjem i uvećanjem uloženog kapitala putem uvećanja profita, odnosno dobiti u datim uslovima. Ostvarivanje i uvećanje dobiti je strateški cilj svakog preduzeća i preduzetništva. Interesi vlasnika – akcionara se izražavaju i kroz zahtev za dividendom i stalnim povećanjem vrednosti i kapaciteta preduzeća.

Interesi menadžera – nevlasnika, vezani su njihov status, zarade i privilegije koje ostvaruju u preduzeću. Njihov primarni interes je lična zarada i profit preduzeća. Menadžeri definišu strateške i operativne ciljeve preduzeća, te su i njihovi interesi ugrađeni u te ciljeve. Kroz uspeh i rezultate preduzeća menadžeri stiču sopstveni imidž i pozicije koje se valorizuju u njihovoj profesionalnoj karijeri i brojnim privilegijama.

Zaposleni u preduzeću su zainteresovani za visinu zarade, uslove rada i sigurnost zaposlenja. Dodatna motivacija zaposlenih za većim radnim angažovanjem su i odgovarajući uslovi rada i predmeti rada (oprema). Ovi interesi moraju takođe biti ugrađeni u sistem ciljeva preduzeća, jer su vezani za efikasnost i efektivnost rada grupa, timova i zaposlenih. Ciljevi preduzeća su kompleksni i heterogeni, te je njihovo postavljanje i definisanje složen i odgovoran upravljački zadatak. Projektovanje, usklađivanje i realizacija ciljeva preduzeća je složen strateški zadatak svakog preduzeća

1.3. Organizaciona struktura preduzeća

Ciljevi preduzeća ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije,a sama organizacija nema svrhe bez odgovarajućih rezultata.2 Za unutrašnje organizaciono struktuiranje proizvodnog preduzeća bitan je broj i karakter proizvodnih pogona kao njegovih osnovnih

2 Kilger W, Industre-betriebslehre, Band I, Verlag T. gabler, Wiesbaden, 1986. 16-22 str.

5


jedinica. Pod proizvodnim pogonom treba podrazumevati proizvodnju jednog zaokruženog i tržištu namenjenog programa. Postoje dva osnovna modela unutrašnjeg organizacionog struktuiranja preduzeća. To su: Slika Br. 1.3

1. funkcionalno raščlanjivanje preduzeća i2. divizionalno raščlanjivanje preduzeća

1.3.1 Funkcionalno organizaciono struktuiranje

Funkcionalno organizaciono struktuiranje odgovara, pre svega, preduzećima jednopogonskog tipa. To može važiti i za višepogonska preduzeća umerene razuđenosti i s čvršćom poslovnom povezanošću programa, posebno ako je reč o vertikalno povezanim programima. Tada aktivnosti proizvodnog preduzeća mogu biti razvrstane u sledeća funkcionalna područja odnosno funkcije:

a) opšte upravljanje ( i administracija),b) tehničko upravljanje,c) nabavka,d) proizvodnja,e) marketing( u užem smislu),f) istraživanje i razvoj,g) finansijska funkcija,h) računovodstvo.4

1.3.2. Divizionalno organizovanje

Divizionalna organizaciona struktura predstavlja oblik strukture u kojoj se podela rada u kompaniji, kao i grupisanje i povezivanje srodnih ili sličnih poslova i osnivanje organizacionih jedinica, vrši prema Slika Br. 2 . 5 proizvodima, geografskim područjima ili kategorijama kupaca. Shodno navedenom grupisanju i klasifikovanju u praksi preduzeća postoje tri osnovna oblika divizionalne organizacione strukture:

1. predmetna,2. teritorijalna i

3 www. radheart.com. organizaciona-struktura-preduzeca datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 13:46 h4 Gorupić D. "Preduzeće, preduzetnik i razvoj preduzetništva i preduzeća, informator, Zagreb, 1990. 3-17 str.5 Prikaz divizionalnog predmetnog organizacionog modela preduzeća XY datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 15:00 h

6


3. organizaciona struktura prema potrošačima.

Divizionalna organizaciona struktura omogućava decentralizaciju koja se sprovodi prenošenjem moći i performansi odlučivanja iz centra na regionalne jedinice ili kompanije. Ukoliko kompanija ima diversifikovanu proizvodnu aktivnost koja je vezana za više segmenata tržišta, ili је raspoređena u više zemalja ili regiona sveta tada je divizionalna struktura optimalan oblik organizacije.

U okviru ovog problema rešenje jeste u predmetnoj divizionalnoj organizacionoj strukturi zato što se radi o proizvodnji više linija proizvoda koji se odvijaju u više različitih fabrika.Predmetna organizaciona struktura i njena podela rada u kompaniji kao i grupisanje srodnih ili slčnih poslova i formiranje organizacionih jedinica vrši se prema proizvodima ili uslugama.

U poslednje vreme, u velikim međunarodnim korporacijama se primenjuje koncepcija strateških poslovnih jedinca (SBU - Strategic Business Unity). Da bi se ovaj koncept realizovao potrebno je i zvršiti segmentiranje organizacije korporacije na strateške poslovne jedinice.Kao što se vidi na datoj slici ili šemi ove organizacije postoji direktor ili CEO6 kompanije, zatim sve potrebne funkcije preduzeća koje su centralizovane. Kasnije se kompanija deli na divizije po linijama proizvoda gde svaka linija ili divizija ima svoje osnovne funkcije da bi uspešno i funkcionalno poslovala, pa se na slici prvi nivo podele poslova odnosi na sve divizije. Ova organizaciona struktura je odabrana zbog toga što kompanija XY proizvodi 4 različite vrste proizvoda koje zahtevaju posebnu pažnju te zapošljavaju značajan broj radnika i to linije: dečija konfekcija sa 70 radnika, ženska konfekcija sa 250 radnika, dečija obuća 120 radnika i igračke sa 20 radnika. Obzirom da se radi o velikim postrojenjima, smatramo da formiranje predmetne organizacione strukture jeste opravdano.

2. UPRAVLJAČKE AKTIVNOSTI I INFORMACIONE POTREBE

O aktivnostima menadzmenta prethodno je već bilo reči. To je bilo učinjeno samo u neophodnoj meri za objašnjenje upravljačke strukture preduzeća sa statusom akcionarskog društva. Sada im treba posvetiti nešto više paznje. I ne samo to, već ukazati i na informacione potrebe menadymenta u vezi s tim aktivnostima. A reč je, kao što smo već videli, o aktivnostima:

1. polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća,2. donošenje poslovno-finansijkih odluka i3. sistematske upravljačke kontrole 7

2.1. Polaganje računa o stanju i uspehu preduzeća

Pod polaganjem računa o stanju i uspehu preduzeća podrazumevamo periodično, obično godišnje, ili polugodišnje kao što je kod nas, ekspertno računovodstveno izveštavanje o uspehu i

6 CEO – Chief Executive Officer7 Stevanović N. i Malinić D. "Upravljačko računovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 16-18 str

7


finansijskom položaju preduzeća na način utvrđen propisima i računovodstvenim načelima i standardima.

Prethodno smo videli da preduzeće predstavlja skup nematerijalnih, materijalnih i finansijskih resursa, odnosno sredstava finansiranih vlasničkim ulozima, dugoročnim pozajmljenim kapitalom i kratkoročnim obavezama. To moze biti iskazano jednačinom:

Slika Br. 3.8

Imovina Sopstveni kapital Ukupne

tj aktiva tj. neto imovina obaveze

Uz to preduzeće je i skup radnih resursa čiji su nosioci i posednici članovi ukupnog radnog kolektiva, zbog čega ovaj resurs nije sadržan u imovini preduzeća osim u iskorišćenom i plaćenom delu koji se uključuje u vrednost proizvoda i usluga preduzeća. Podsetimo i na to da je preduzeće kontinuelna (stalna) organizaciona celina. Ono je stecište mnogih interesa. To su interesi vlasnika ( akcionara u akcionarskom društvu), kreditora, dobavlajča, kupaca, fiskalnog organa, vlade i društva u celini, kao i menadžmenta preduzeća.9

Akcionari su fizička lica, preduzeća ili institucionalni investitori koji prikupljenu štednju ulažu kupovinom akcija i povlače prodajom istih na tržište kapitala, a interesi su im dugoročni rast vrednosti akcijskog kapitala, dakle akcija, kao i odgovarajuće dividende.

Davaoci dugoročnih kredita preduzeća zainteresovani su prevashodno za sigurnost svog plasmana, odnosno sposobnosti preduzeća da redovno izmiruje dospele kamate i otplate zajma. Svodni izraz za to je solventnost preduzeća, čije održavanje pretpostavlja odgovarajući odnos izmedju sopstvenog kapitala preduzeća i dugoročnih obaveza preduzeća, kao i rentabilitet preduzeća koji obezbedjuje servisiranje njegovih dugoročnih kredita, tj. plaćanje dospelih kamata i otplata bez narušavanja dugoročne finansijske sigurnosti preduzeća

Interes vlade pa i društva u celini je napredak preduzeća. Reč je o rentabilitetu i na njemu zasnovanom rastu i razvoju preduzeća uz očuvanje njegove solventnosti i likvidnosti. Informacije o tome su važna podloga vladine ocene prethodno vodjene i koncepirane buduće ekonomske politike pa o određenih privredno-sistemskih rešenja. Privredni sistem i ekonomska politika su bitni elementi okruženja u kome preduzeće ostvaruje svoje ciljeve.

Pored pomenutih eksternih interesa, svoje interese u preduzeću ima i menadzment (uprava) preduzeća. I interesi menadzmenta tesno su vezani za ostvarenje pomenutih ciljeva

8 www.crier.rs datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 13:46 h9 Malinić S "Upravljačko računovodstvo i obračun troškova i učinka" Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2005, 109str

8


preduzeća. naime, ocena uspeha menadžmenta, zasnovane su, pored ostalog, na ostvaarenom rentabilitetu, solventnosti i likvidnosti preduzeća. Pri tome, periodično polaganje računa o uspehu i stanju preduzeća je i potreba menadzmenta kao internog korisnika odnosnih informacija. Medjutim, pozicija menadžmenta u vezi s tim, u odnosu na eksterne korisnike, značajno se razlikuje. Reč je o tome što je periodično polaganje računa o stanju uspeha preduzeća ne samo potreba menadzmenta već i aktivnosti koja je u nadležnosti menandžmenta , dakle pod njegovom neposrednom kontrolom.10

2.2. Donošenje poslovno-finansijskih odluka

Donošenje poslovno-finfaijskih odluka predstavlja ključnu aktivnost menadzmenta preduzeća. Ona pobudjuje široko interesovanje pa bi se o njoj moglo naširoko pisati. Aktivnosti poslovno-finansijskog odlučivanaj moraju biti ograničena na jedno makar sažeto:

odredjivanje mesta aktivnosti donošenja pojedinačnih odluka medju ukupnim upravljačkim aktivnostima,

identifikovanje vrsta odluka, predstavljanje procesa odlučivanja, označavanje glavnih karakteristika u ove svrhe potebnih informacija.

2.2.1. Odredjivanje mesta aktivnosti

Mesto donošenja pojedinačnih poslovno-finansijskih odluka u ukupnom upravljačkim aktivnostima je pitanje odnosa ove aktivnosti prema ciljevima i utvrdjivanju ciljeva preduzeća i prema sistematskoj upravljačkoj kontroli poslovno-finansijskih procesa preduzeća.

U donošenju poslovno-finansijskih odluka polazi se od prethodno utvrdjenih ciljeva preduzeća kojima odluke ne smeju protivurečiti. Ovoj konstataciji mogao bi možda biti suprostavljen stav da je utvrdjivanje ciljeva zapravo donošenje odredjenih odluka. Medjutim, mi ovde pod poslovno finansijskim odlukama podrazumevamo one odluke koje pokreću resurse i donose vrednosne efekte te otuda ishodišna uloga ciljeva u odnosu na donošenje pojedinačnih poslovno-finansijskih odluka.11

Utvrdjeni ciljevi preduzeća i skup donešenih poslovno-finansijskih odluka su ishodište za sistematsku upravljačku kontrolu, tj. za periodično planiranje i kontrolu ostvarenja ka glavne delove sistema upravljačke kontrole procesa. I ovde bi eventualno mogla biti suprotstavljena 10 Malinić S "Upravljačko računovodstvo i obračun troškova i učinka" Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2005, 110 str11 Stevanović N. i Malinić D. "Upravljačko računovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 17 str

9


ideja da se faza planiranja i faza kontrole ostvarenja ispunjene donošenjem niza pojedinačnih odluka, što je i tačno. U ostalom i sam plan je jedna velika odluka. Pojedinačne odluke su projektnog karaktera, odnose se na rešavanje odredjnih problema i one su obavezujuće za pripremu periodičnih planova i kontrolu njihovog ostvarenja.

2.2.2.Identifikovanje vrsta odluka

Razlikovanje vrsta odluka vrši se najčešće po dva važna kriterijuma, i to:

1. po prostornom kriterijumu i2. po vremenskom kriterijumu.12

Po prostornom kriterijumu možemo razlikovati:- medjupreduzetne odluke koje pokreću resurse ( sredstva) izmedju preduzeća i

okruženja,- unutar-preduzetne odluke koje pokreću raspoložive resurse ( sredstva) unutar

preduzeća.

Medjupreduzetne odluke tiču se uglavnom odnosa preduzeća s tržištem kapitala. Reč je o odlukama pribavljanja kapitala emitovanjem akcija, izdavanjem obveznica i sl., o odlukama promene strukture kapitala, o odlukama otkupa sopstvenih akcija itd. Za njihovo donošenje i

realizaciju značajne su projekcije efekata odluke po rentabilitet, solventnost i likvidnost preduzeća kao celine, što za menadžment preduzeća priprema interni analitičar. Investitori će svoje odluke zasnivati na sopstvenim analizama godišnjih računa preduzeća ili na analizama istih izveštaja i dostupnih eksternih informacjia o preduzeću od strane eksternih finansijskih analitičara.

Slika Br.4.13

12 Stevanović N. i Malinić D. "Upravljačko računovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 19 str13 www.najstudent.com datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 20:45 h

10


Unutar-preduzetne odluke tiču se internog rasporedjivanja raspoloživih resursa po oblicima angažovanja, po mestima angažovanja, po programima, po nameni itd... I ove odluke se donose na osnovu posebnih cost-benefit14 analiza pripremljenih od internog analitičara odnosno računovodje ili upravljačkog računovodje. Na prime, jedna takva analiza može uputiti na odluku da se ubuduće svim ili odredjeoj kategoriji kapuaca, umesto roka plaćanja od 30 dana, odobrava rok od 45 dan, što će dovesti do porasta ulaganja u potraživanja. jedna druga analiza može uputiti na odluku da se smanji veličina proizvodne serije jer će ušteda na troškovima finansiranja po osnovu smanjenaj zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje biti veća od porasta troškova pripreme proizvodnje po osnovu manjih serija. U svakom slučaju te odluke moraju biti uvažene u pripremi periodičnog poslovnog plana, kao i plana novčanih tokova.

Po vremenskom kriterijumu možemo razlikovati:- dugoročne i- kratkoročne odluke

Dugoročne odluke su obično strateškog karaktera. Njihove glavne karakteristike ogledaju se u tome što:

a) pokreću vrlo značajne iznose sredstavab) menjaju proizvodno-prodajni kapacitet preduzećac) menjaju orijentaciju, odnosno proizvodno-prodajni program preduzećad) tangiraju opšte ciljeve preduzeća odnosno odredjuju dugoročni rentabilitet i

dugoročnu finansijsku sigurnost ( solventnost) preduzeća

Kratkoročne odluke su sračunate pre svega na što bolje iskorišćenje raspoloživih resursa u preduzeću u pravcu ostvarivanja posebnih ciljeva preduzeća. Npr, odluke o cenama, veličina porudžbine u nabavci, veličina proizvodne serije... Reč je o taktičkim odlukam. One polaze od tih strateških odluka. I kratkoročne odluke su polazna osnova u pripremi periodičnih planova uspeha i tokova novca.

2.2.3. Proces donošenja odluke

Proces donošenja odluka uključuje sledeće faze:- odredjivanje problema koji treba rešiti, - utvrdjivanje ,ogućih rešenja problema,- vrednovanje mogućih rešenja problema,- izbor rešenja,- primena odluke.15

2.3. Sistematska upravljačka kontrola14 cost benefit - troškovi koristi15 Majcen Ž. " Troškovi u teoriji i praksi" Informator, Zagreb, 1981. 143 str

11


( proces vodjenja poslovno-finansijskih aktivnosti preduzeća)

Sve pojedinačne odluke, dakle svi preduzeti projekti, u fazi izvršenja uključuju se u ono što nazivamo teškim poslovno-finansijskim životom preduzeća, koji, takodje, treba da se odvija u skladu s utvrdjenim opštim i posebnim ciljevima preduzeća. zato poslovno finansijski život preduzeća teba da bude predmet vrlo pažljive upravljačke kontrole, a na dobrobit vlasnika, dugoročnih kreditora, svih drugih poslovno-finansijskih partnera, države i društva u celini, pred kojima menadžment periodično polaže račun o stanju i uspehu preduzeća. To je razlog što se sistem upravljačke kontrole i odvija na periodično osnovi. Kontrola, je naravno, vrlo širok pojam. Sve aktivnosti preduzeća pune su kontrolnih operacija. Medjutim, ne spada svaka kontrola u upravljačku kontrolu. Tako, na prime, kvalitativna i kvantitativna kontrola ulaza materijala u preduzeće, ako vrlo važna, nije upravljačka kontrola. To su tehničke kontrole.

Upravljačka kontrola je skup upravlajčkih aktivnosti sračunatih na to da raspoloživa sredstva ( resurs) budu korišćeni delotvorno i efikasno u ostvarivanju ciljeva preduzeća. Smisao upravlajččke kontrole je u podsticanju menadžmenta svih nivoa i svih delova da svoje upravljačke aktivnosti obavljaju na način koji najviše odgovara interesima preduzeća. Njoj prethode strateške i taktičke odluke o ciljevima, pravcima i sredstvima aktivnosti. Ona je andredjena tehničkoj kontroli. Upravlajčka kontrola je prevashodno vrednosna kontrola iako postoje i značajni delovi upravljačke kontrole nemonetarnog karaktera. U njenom vrednosnom delu, upravljačke kontrole se često naziva sistemom planske ( budžetske) kontrole. Mi je često nazivamo sistematskom upravljačkom kontrolom. Atribute koji označavaju reči "sistem" ili "sistematska", ona zaslužuje pre svega po tome (a) što je sveobuhvatna odnosno što ne pokriva organizacione delove i celinu procesa preduzeća, (b) što predstavlja koordinirani proces bez čega bi izostala usaglašenost napora delova i celine menadžmenta i (v) što je stalni proces koji se odvija godina za godinom, mesec za mesecom itd.16

Upravljačka kontrola uključuje upravljačke aktivnosti: Slika Br.5.17

- planiranje,

- organizovanje,

- kontrole izvršenja,

- komuniciranje i

- motivisanje.18

Računovodstvo ima značajnu ulogu u ostvarivanju svake od tih upravlajčkih aktivnosti. Medjutim, za razumevanje sistema upravljačke kontrole najvažnije su aktivnosti planiranja i

16 Detaljnijue o sistemu upravljačke kontrole pogledati, na primer, kod R. Anthonz G. Welsch-J Reece, Fundamental of Managtement Accounting, Richard D. Irwin, Inc., Homewood, illionis, 1985., p 535-562 i 584-608.17 www. ps-confidas. rs datum i vreme pristupa stranici 09.10. 2012. 22:5518 Drucker P., management: Task, Responsibilities, Practices, harper and Row, New York, 1974., 15 str.

12


kontrole izvršenje planiranih vrednosti. Uz njih mora biti istaknuta i aktivnost motivisanja. To ne znači da upravljačkom računovodstvu ne pripada odgovarajuća uloga i u vezi s ostala dva dela sistemaske upravljačke kontrole procesa u preduzeću, već smao da je njegova informaciona podrška menadžmenta posebno važna u vezi s aktivnostima planiranja, kontrole ostvarenja i motivisanja.

Upravljačko računovodstvo planiranja pretpostavlja anticipaciju željenog stanja i uspeha preduzeća i njegovih delova. Ono se obično deli na dugoročno i kratkoročno planiranje. pri tome se pod kratkoročnim planiranjem podrazumeva godišnje i kratkoročnije planiranje.

Upravlajčka aktivnost planiranja mora biti podržana od računovodstva. Rečje o računovodstvenom planiranju ili budžetiranju kako se to često kaže. Računovodstveno planiranje koje je obavezno vrednosnog odnosno fifnasijskog karaktera , predstavlja proces planskog kombinovanja sredstava i izvora sredstava, troškova i učinaka, prihoda i rashoda i novčanih tokova do pronalaženja najpovoljnije kombinacije sa stanovišta ciljeva preduzeća.

Upravljačka aktivnost kontrole ostvarenja ima za cilj da se obezbedi ostvarenje planom zadatih vrednosti odnosno planiranih prihoda, rashoda i rezultata, alokacije sredstava i načina njihovog fiannsiranja i planiranja novčanih tokova, koko bi bili postignuti ciljni rentabilitet, solventnost i likvidnos preduzeća. Od računovodstva se i ovde očekuje odgovarajuća informaciona podrška. Ono to čini upražnjavanjem računovodstvene kontrole, koja se sastoji u obuhvatanju ostvarenja, emitovanju periodičnih izveštaja o ostavrenjima, utvrdjivanju odstupanja ostavarenja od planiranih vrednosti, analizi odstupanja i ukazivanja na moguće uzroke odstupanja. Pružajući informacije o tome, računovodstvena kontrola obezbedjuje podlogu za ocenu ostvarenja preduzeća, njegovih delova i svih nivoa menadžment, za preduzimanje korektivnih akcija u fazi ostavrenja, za preuredjenje planskih vrednosti ili i donošenja novih odluka ako za tim ima potrebe postoji, za sprovodjenje planiranih motivacionih odluka aktivnosti i sl... što su bitne upravljačke informacione potrebe.

Motivisanje je toliko značajna upravljačka aktivnost da se često može čuti da je uspešan menadžment onaj koji ume motivisati ljude u priduzeću. Kada se govori o motivisanju u preduzeću onda se misli na uticanje na ljudsko ponašanje tako da se učesnici u poslovno-finansijskip procesima preduzeća identifikuju s njigovima ciljevima i svojeodluke i postupke usaglašavaju sa tim ciljevima19 To se obezbedjuje putem jasnih ciljeva preduzeća, zatim jasnih i vertikalno i horizontalno uskaldjenih ciljeva organizacionih delova, užih grupa i pojedinaca, te prepoznatljivih i delotvornih odnosa odnosa izmedju ostvarenja i priznanja za to, što su osnovni elementi motivacionog sistema. U njemu treba da se nadju svi nivoi menadžmenta preduzeća i svi izvršioci poslova. kako su ciljevi, ostvarenja i priznanja prevashodno vrednosni fenomeni, to upraljačko m računovodstvu, pre svega računovodstvenom planiranju i kontroli ostavenja pripada bitna uloga u realizaciji motivacionog sistema. Jer, u računovodstvenim planovima su brojčano odredjeni, prostorno rasporedjeni i vremenski iskazani ciljevi i zadaci, čije je na isti

19 Drury C. navedeno delo, c. 16

13


način sistematizovano izvršenje sadržano u upravljačko-računovodstvenim izveštajima o ostvarenjima.20

ZAKLJUČAK20 Majcen Ž, " Troškovi u teoriji i praksi" Informator, Zagreb, 1981, 147 str

14


Iz ovde navedenog dolazimo do zaključka da je preduzeće bitan činilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomse jačine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj državi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzećima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i država morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapređenja malih i srednjih preduzeća koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama i subvencjama da izađe u susret pokretanju navedenih preduzeća.

LITERATURA

15


1. Drucker P., Management: Task, Responsibilities, Practices, harper and Row, New York, 1974.

2. Kilger W, Industre-betriebslehre, Band I, Verlag T. gabler, Wiesbaden, 1986. 3. Gorupić D. "Preduzeće, preduzetnik i razvoj preduzetništva i preduzeća, informator,

Zagreb, 19904. Majcen Ž, " Troškovi u teoriji i praksi" Informator, Zagreb, 19815. Malinić S "Upravljačko računovodstvo i obračun troškova i učinka" Ekonomski fakultet,

Kragujevac, 20056. Stevanović N. i Malinić D. "Upravljačko računovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd

20037. www.crier.rs ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012 )8. www. najstudent.com ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012 )9. www. ps-confidas. rs ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.201210. www. radheart.com. ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012)

16

preduzeĆe kao poslovno-finansijska i pravna celina

Documents