1

POSLEDNJI DAN FRICA LANGA U BERLINU

drama o nemačkom reditelju u sedam prizora

FRIC LANG, reditelj, muškarac srednih godina sa monoklom u levom oku

JOSEF GOEBBELS, nacistički ministar za propagandu, muškarac manje

građe

LILY, buduča supruga reditelja Frica Langa

WALTER, jedan od činovnika posluga u Goebbelsovi kancelari

PODPORUČNIK VIŠER, vojnik rednih vermaht snaga, muškarac više građe

VRATAR BANKE BRUNO, čelav muškarac srednih godina

ŠEF BANKE

ZVANIČNO LICE, drţavna bezbednost rajha

SPIKERKA, jutranja spikerka na radiu Berlin

KONDUKTER, kondukter na vozu

STARUDAR, vlasnik antikvarne prodaonice

Kraj: Nemačka, Francuska

Čas: 1933 godine

1.prizor

Kancelarija nacističkog ministra za propagandu Goebelsa. Usred pozornice

stoji veliki sto od mahagonija. Sto sija od čistoće i na njemu stoji gomila

uređenih mapa sa papirima, svezanih sa plavom i crvenom vrpcom i tako on

kancelarijske papire drţi u nekvom urednom ukoričenom stanju. Pored

papira stoji i pisaća mašina i telefon, a isto tako stoji stona lampa sa ne baš

jakom sijalicom. U pozadini pozornice stoje troje omarića sa knjigama. Ova

radna soba pokaziva na poštovanje ministra do starogermanačke prošlosti,

na to poštovanje pokaziva prije svega slika Friderika Velikoga, koja je

smeštena na jednom od omarića. Ponekad se usred prizora čuje pevanje

ptica pevačica iz bašte.

WALTER(providno): Gospodine ministre…

GOEBBELS: Da.

2

WALTER: Gospodine…

GOEBBELS: Da, slušam vas, u čemu se radi !?!

WALTER: Gospodine ministre, gospodine Fric Lang vas čeka..

GOEBBELS( potpuno oţivi): Odmah ga dovedite, odmah i to bez ikakvih

ceremonija.

WALTER: Da, odmah.

LANG: Dobar dan, bar je dozvoljeno tako pozdraviti, zar ne ?

GOEBBELS: Kako da ne !?! Kako da ne !?! Vi samo uđite. Šta bi bilo zapravo

pogrešno sa ovim pozdravom – dobar dan ?

LANG: Pa ništa. A svejedno obavešten sam da ste vi uveli dosta novih stvari,

pa i pozdrav nije više isti.

GOEBBELS: Dobro ste vi obavešteni. Pa da, mi u stranki smo se navikli na

pozdrav heil, a sada kad smo se popnjeli na vlast i podigli u društvene visine,

da zaista, mi sada imamo i nov pozdrav - heil. A dočiće jedan dan, moj dragi

prijatelju Lang, kad će ovaj pozdrav sasvim zamijeniti pozdrav dobar dan, u

to sam uveren.

LANG: Nisam znao da sam vam drag.

GOEBBELS: Pa dragi ste mi i to što radite mi je veoma drago. Svi ti filmovi,

sva ta arhitektura u vašim filmovima. Ne dajte na sve te jeftine priče, koje

kruţe o meni, na sve to što se o meni priča, ne dajte na to, molim vas, jer ja

zaista cenim umetnost.

LANG: Ljudi se mi udvaraju sa lepim rećima, na to sam već navikao. Svi koji

me traţe, traţe me zbog nečega, zato sve ovo udvaranje sa lepim rečima, zato

sve ove počasti i ceremonije…

GOEBBELS: Ne udvaram se, ozbiljno govorim, najozbilnije… Ne, gospodine

Lang, pratio sam vaš filmski rad u studentskim godinama, u godinama kad

sam se pokušavao kao pisac knjiţevnog rada - romana.

LANG: Pokušavali ste pisati ?

GOEBBELS: Bez uspeha. U knjiţevnim zadrugama odbili su mi da mi

štampaju roman Michael. Odbili su mi, znate kako je studentu u duši, kada

mu nešto odbijaju.

LANG: Student bez para i bez mogućnosti, stara priča u svim društvenim

dobama i zbivanjima. Sada ste nešto srdaćniji nego na početku razgovora…

3

GOEBBELS: Da, bolje rečeno: uzdrţaniji sam kao što je tiho i uzdrţano

siromaštvo. Evo vam gospodine reditelju jedan prikaz, a ne samo prikaz iz

mašte nego iz realnog ţivota: pred vami stoji siromašan student sa bujnom

maštom i sa čeţnjom da nešto uradi iz toga svoga siromašnog ţivota.

LANG: Gospodine ministar, već davno niste siromašni, čemu reč o

siromaštvu još jednom ?

GOEBBELS: Evo vam prikaza iskrenosti.

LANG: Dobro, dobro.. Sećanja, sećanja, čovečanska sećanja, šta mogu

promeniti sva ta čovečanska sećanja ? Vi ste bili nekada siromašan student,

a ja duboko anoniman oficir u pozadini fronta. Oficir jedne slabašne oronule

monarhije.

GOEBBELS: Koja se raspadala, jer je bila sva genetski degenerisana i

dekadentnija nego bilo koje društvo prije, kao građansko društvo uopšte.

LANG: Gospodine, to je samo jedna strana društvene istine, a vaša mladost

svejedno je potekla u dobi rascvetelog jugend stila ?

GOEBBELS: Da sećam se toga umjetničkoga pokreta.

LANG: Gospodine ministar, ţeleo bi da porazgovaramo više zvanično, više u

kancelarijskom stilu. Zašto ste me uopšte pozvali ? Više bi ţeleo voditi

razgovor u zvaničnom tonu.

GOEBBELS: Razgovor u zvaničnom tonu ? Zvanično ? Uredsko ? Kao

činovnik sa činovnikom ? Ne, ne, to ne moţe. Vi ste umetnik, a ja poštovalac

umetnosti. Najprije, dozvolite mi jedan razgovor u prijatnom okruţenju,

jedan konstruktivan razgovor čoveka sa čovekom, razgovor dva čoveka –

jednog neizraţenog umetnika sa jedne strane i na drugoj strani umetnika u

punoj snazi i formi.

LANG: Konstruktivan razgovor !?!

GOEBBELS: Vi ste moj gost, gospodine reditelju. A da ne bi bilo pogrešnog

shvatanja: mi u stranki nikada ne kaţemo ne i čak kad smo posluţivani.

LANG: Šta to znači ?

GOEBBELS: To znači: ne primamo dobro kad nas neko odbije, zaista ne

primamo dobro, zato bi bilo dobro da kao gost sednete. Izvolite, sednite !

LANG: Da, vaša stranka je sada na vlasti.

GOEBBELS: Mi nismo samo politička stranka, mi smo sudbina ovoj zemlji.

LANG: Vaţi i za umetnike ?

4

GOEBBELS: Za umetnike to još posebno vaţi.

LANG: Sedim.

GOEBBELS: Nestrpljenje znači da vam se ţuri, vidim vam u očima; ne, ne, vi

samo sedite i osećate se kao gost. Dozvolite mi, da vas posluţim.

LANG: Neka bude.

GOEBBELS: Pa mi neznamo rečenicu Neka bude. A imamo mi nekakav

problem.

LANG: Zbog tog problema ja sam ovde.

GOEBBELS: Da.

LANG: Slušam…

GOEBBELS: Vidim da paţljivo slušate… Pa imamo problem u suradnji sa

filmskim rediteljima. Nije stvar u umetnosti, nego u društvenom kontaktu sa

njima, pardon, sa vama, reditelji izbegavate ili odbijate društveni angaţma,

onu kolektivnu odgovornost zbog koje vredi ţiveti pun društveni ţivot

sadašnjice… Mi dajemo jedinstvenu priliku. I jedina koja je otvoreno

prihvatila našu ponudu i ljubaznost također, bila je Leni Rifenstalova…

LANG: Ako je tako, gospodine ministar, onda bi bilo najbolje da ona sedi u

vašoj kancelariji umesto mene…

GOEBBELS: Nisam završio, ne prekidajte me, molim…

LANG: Izvinjavam se…

GOEBBELS: Vidim da se izvinjavate… A sada je na redu posluţivanje.

Walter, Walter !

WALTER: Izvolite gospodine ministre !

GOEBBELS: Donesi dve kafe i dva konjaka, slaţete se sa nadrudţbom, Lange

!?!

LANG: Sasvim u redu.

WALTER: Odmah, gospodine ministar.

GOEBBELS: A sada vama postavim pitanje u zvaničnom tonu, kako vi kaţete

tome tipu razgovora: jedno kraće pitanje: kakav je vaš stav prema filmskom

poduzeću, tvrtki UFI ?

LANG: Pomogli su mi. Financirali su moje četiri filmove: Nibelunge,

Metropolis, Špijone i Ţenu na Mesecu. Četiri rada takozvane sedme

5

umetnosti. A inače uslovi za snimanje i rad na filmu sjajni, više nego povoljni

u tehničkom sadrţaju reći. Veoma inteligentni tehnički radnici, u studijima

se uvek pruţa mogućnost za kreiranje, pravljenje maketa i za sustavljanje

različitih kombinacija kulisa. Dobro rukovodstvo koje je uvek podrţavalo moj

rad i dali su mi otvorene ruke u svemu. U UFI ima prvo i završno reć reditelj

a ne producenat. A i sindikat nema takvog uticaja na snimanje, kao što se to

događa u Americi, gdje glumci u sindikatu od jednom stanu i ne ţele igrati ni

minut više od planiranog radnog vremena, ni minut više…

GOEBBELS: Ni minut više… A vreme u nacionalsocijalizmu kreće u sasvim

drug pravac nego u kapitalizmu. Sada više ne vrede samo kapitalističke

minute.

LANG: Kao već znate nisam član vaše stranke.

GOEBBELS: Znam.

LANG: Reditelj po svojoj prirodi rada nije sindikalista ili demokrata, on ostaje

monarh individualista bez obzira na društveni poredak.

GOEBBELS: Umesto građanske individualnosti sada je vreme za

kolektivizam. I reditelj treba da se promeni i da radi za jednu veliku dušu

njemačkog naroda.

LANG: Nisam još navikao na taj vaš politički rećnik.

GOEBBELS: Imate vremena da naviknete.

LANG: Reditelj je u svojoj suštini monarh individualista, kao Friderik Veliki

na sliki, koja visi izza vaših leđa.

GOEBBELS (veseo): Pa sviđa vam se portret Velikoga ?

LANG: Portret je napravljen u vajmarskoj republici. Uvek gledam i

posmatram što ukrašava stanove, kancelarije i urede, koje slike vise u

sobama i sobićacima.

WALTER: Gospodine ministar, gospodine Lang, dve kafe, dva konjaka i to

dupla.

GOEBBELS: Zaista, kafa…

LANG: Miriše gorka turska crna kafa.

GOEBBELS: Da, da, miriše…

WALTER: Gospoda, još nešto ?

6

GOEBBELS: To bi bilo za sada sve. Zasluţite pohvalu Waltere, uvek ste na

dohvat ruke i ja to cenim. Kad bi bili svi filmski reditelji na dohvat ruke bilo

bi to krasno, a oni prkose i istrajavaju sa svojom individualnošćom. Što

mislite u tome Waltere ?

WALTER: Ja mislim… Pa ja mislim… Gospodine ministar, ja se zaista ne

razumem na mnoge stvari, ja ne mislim…

GOEBBELS: Tačno. Da, vi ne mislite, tačno, što biste mislili kad znate da ste

u pametnim rukama. Na dohvat ruke ste, Waltere i to je sada od izuzetne

vaţnosti. U vajmarskoj republici su suviše mislili na uţitak i kapital.

WALTER: Nema više tih vremena.

GOEBBELS: Tačno, otišla i nestala su ta vremena.

WALTER: Na vaše zdravlje, gospoda. Na vaše zdravlje.

GOEBBELS: Za sada si slobodan…

WALTER: Ali na dohvatu ruke… Na dohvatu ruke gospodine ministre.

GOEBBELS: Što je od izuzetne vaţnosti ! Waltere, što je od izuzetne vaţnosti.

LANG: Gospodine ministar, odgovorio sam na vaše kraće pitanje.

GOEBBELS: Sada sam ja na redu: gospodine Lang, mi vam nudimo mesto

rajhdirektora nemačkog filma. Sa tom titulom i funkcijom bili bi prvi čovek

nemačkog filma. Poznati kod nas i u svetu. Svetska stvar…

LANG: U berlinskoj UFI ?

GOEBBELS: Da, tamo bi bio centar svih aktivnosti, tamo bi imali kancelariju

poput moje.

LANG: Glavni argument za takvu odluku.

GOEBBELS: Furerjeva odluka. Furer je vidio vaš film Metropolis. Još sada mi

zvuće njegove reći: To je čovek koji će postaviti nacionalsocijalistički film.

Znate, freiburška filmska škola nije loša, sa Rifenstalovo u prvom redu,

uopšte nije loša sa svojim planinskim filmova. Ali…

LANG: Ali izgleda da nije tako dobra da bi vi pravili krupnije planove sa tom

filmskom školom…

GOEBBELS: Oni znaju šta je to planinska lepota. Oni znaju šta je to

nemačka romantika, šta je to simfonija prirode. Ali za drugo, za drugo nisam

uveren, siguran… Ali simfonija arhitekture, magma ţivota u gradu i

savremenom ţivotu, to je vaša jača strana, to je u vašim rukama. Dijalog

7

između paganske nemačke tradicije i novog velegradskog načina ţivota znate

samo vi da uspostavite. Komplikovan je organizam u gradovima i

velegradovima, a vi znate za taj organizam. Vi ste urban čovek, čovek urbane

sredine i to je prednost.

LANG: Urban čovek…

GOEBBELS: Niste sentimentalna seljačina koja dosađiva sa svojim

rodoljubljem.

LANG: A zemlja…

GOEBBELS: Da, zemlja je krv. I naša tela su veliki koreni koji crpe snagu iz

zemlje i vilajetov.

LANG: To je koliko razumem furerjeva ponuda.

GOEBBELS: Velika furerjeva ponuda.

LANG: A moţda se radi o nesuglasici.

GOEBBELS: Kakvom ? Bio sam potpuno jasan.

LANG: Ili o nesuglasicama.

GOEBBELS: Prije jedna nesuglasica, sada više nesuglasica, sada smo već u

pluralu, dokle ćemo stići ako tako nastavimo, gospodine Lang.

LANG: Nisam čovek vaše stranke.

GOEBBELS: To nije motiv.

LANG: Nisam član.

GOEBBELS: Moţete biti počasni član i to bez članstva u našoj stranki.

LANG: Ne razumem.

GOEBBELS: Nema šta razumeti. Prihvatite ponudu rajhdirektora nemačkog

filma i vaš rad će stupiti na mesto političkog opredeljenja i izkaznica,

legitimacija stranke nije potrebna. Bitni su rad i zalaganje, a ne protokol.

Hočete li konjak ?

LANG: Samo kafu.

GOEBBELS: U očima vama treperi posebna svetlost.

LANG: Nije mi dobro. Uznemiren sam zbog svega toga.

GOEBBELS: Da, da, to je poseban dan za vas lično. Treba da razmislite kako

stvari stoje, naravno, vi ne odlućujete između crne i bele košulje u

8

prodaonici sa tekstilom. Vaša odluka ne stupa na snagu odmah, nego treba

dobro da promislite.

LANG: Gospodine ministar, po majki sam Jevrej.

GOEBBELS: Mi odlućujemo ko je u ovoj zemlji Jevrej i ko nije.

LANG: Da vi ste na vlasti.

GOEBBELS: Vlasti ? Ne radi se samo o vlasti… Ne, ne, gospodine Lang, mi

smo sudbina ovoj zemlji. A vi ste Nemac, njemački vam je ispravan i tečan i

izgledate poput Nemca. Rajhdirektor nemačkog filma, to nije samo titula i

radno mesto nego velika sudbina. Velika sudbina u ovoj zemlji. Da, vi imate

učešće u našoj stvari. Vi ste mali a značajan kolutić u jednome velikome

kolutu koji se zove sudbina.

LANG: Dobar ste retorik, takvi ljudi kao što ste vi treba ne samo da govore

nego i da pišu.

GOEBBELS: Pisana reč nije moja sudbina. Rekao sam već: odbili su me kao

studenta da mi objavljivaju knjiţevne radove. A alat sam sudbine, to sada

znam.

LANG: Alat smešten je samo u radionicu. Oruđe biva, stoji u radionici i

mehaničko značenje proizlazi iz ove reči. Nisam još navikao na ovaj

novokomponovani politički rječnik.

GOEBBELS: Treba vam vreme, rekao sam već: treba vam vreme…

LANG: Ja sam samo reditelj.

GOEBBELS: A ja sam ministar.

LANG: Izgleda da je tako bilo predodređeno.

GOEBBELS: Posebna svetlost vam treperi u očima.

LANG: Postoji nesuglasica, moţda problem nije velik pa ipak…

GOEBBELS( netrpeljivo): Govorite !

LANG: Moj film Testament doktor Mabuseja je zabranjen. Zabrana dolazi od

strane ministarstva za unutrašnje poslove i berlinačke policije.

GOEBBELS: Walter ! Walter !

Prijuri na pozornicu.

WALTER: Izvolite, gospodine ministar. Na dohvatu ruke sam.

9

GOEBBELS: Iz deponije novih udredba donosi odmah ovaj fascikal.

WALTER: Na papiriću piše: AB II: depeše, naređenja, zabrane na

propagandom i kulturnom području.

GOEBBELS: Dobro si pročitao, Waltere. Neka ti u podrumu daju ovaj

fascikal. Donesi ga odmah.

WALTER: Odmah, gospodine. Odmah !

GOEBBELS: Zvanična interpretacija vama je već poznata. Ne bih je

ponavljao. A mi nismo raspusnija tvrtka kao što je bila vajmarska republika.

LANG(ljuto): Niste. Ali vajmarska republika mi svoj ţiv dan nije zabranila ni

jedan jedini film.

GOEBBELS: Nikome nije ništa zabranila, jer nije imala nikakvog kriterija. To

je bila vlast bez kriterija. Malograđanska sredina, raspusna i dekadentna.

Nikome nije ništa zabranila, pa i vama nije…

WALTER: Donesao sam ono što ste naručili.

GOEBBELS: Dobro, Waltere, vrati se za sada u svoju kancelariju.

WALTER: Da, gospodine ministar.

GOEBBELS: Pa da vidimo šta ovdje piše. Čitam: Herrschaft des Verbrechnes.

Vlast zločina. Čovekova duša treba da bude obuzdana. Sa providno

bezsmiselnim zločinom. Zločinom koji neće nikome donesti korist, jedina je

njegova svrha da natera uţas u čovečanska tela, da strahota zavlada čulima.

Najsvetiji zadatak je sprovoditi vlast zločina. Stanje potpune anarhije i

nesigurnosti. Uspostavljeni će biti uslovi za uništenje sveta takođe. Potpun

kaos bi doneo značenje da je zavladao zločin. To ste vi napisali…

LANG: Da, sa svojom sada nekadašnjom suprugom Theo von Harbou.

GOEBBELS: To su rečenice iz vašog scenarija Testament doktor Mabuseja.

Pa dobro čoveče ove reči i rečenice nisu nevine…

LANG: Nevine…

GOEBBELS: Da, nevine. Još posebno ako je človek pripadnik

nacionalsocialističkog pokreta, ako je član stranke, onda zna da su to reči

strane štampe o našom pokretu. Ţute štampe. A te reči nisu korektne i

opravdane. U inostranstvu o nama pišu: vlast zločinaca, vlast pučista…

Nismo mi od juče…

LANG: Dozvolite…

10

GOEBBELS: Ne dozvoljavam. Reči i rečenice strane štampe su reči i rečenice

scenarija Testament doktor Mabuseja.

LANG: Imam sada reč ?

GOEBBELS: Da, imate, ali ne završnu reč…

LANG: Svi događaji i tragovi događaja u ovome filmu vode u psihijatrijsku

bolnicu, a ne na političku pozornicu.

GOEBBELS: Kaţete političku pozornicu. Pa zar mislite da će biti naša vlada

ikada skinuta sa repertoara ?

LANG: Znam samo da su bili Neron i Kaligula skinuti sa repertoara, iako su

se oni nadali da će rimski imperij potrajati i potrajati i to hiljada godina.

GOEBBELS: Što ţelite da kaţete ? Reči su vam vrlo simboličke ?

LANG: Gospodine ministar, po zanatu sam arhitekta, a ipak sam umetnik.

Ne traţite od mene bukvalnog prevoda, jer je ponekad vrlo teţko prevoditi

san u stvarnost, umetnost u politiku… Znaćenje je za vas kao političara

bitno, ali vi traţite u umetničkim delima bukvalno značenje, a toga kod mene

nema.

GOEBBELS: Nastavite…

LANG: Sve istrage koje vodi inspektor Loman u ovome filmu vrte se oko

jednog velikog stranca, o kome svi znaju nešto, a vidio ga nije niko… On je

poništeno, sakriveno lice u društvenom mraku, koji vodi sve kriminalne

poduhvate, operacije, a njegova upetljanost u događaje nije dokazivana. On

radi u pozadini. Manipulira sa ljudima i tehničkim predmetima…

GOEBBELS: Nastavite…

LANG: Ljudi vide film, a ne čuju politički govor.

GOEBBELS: Film uteće na ljude. Izazvao bi pljusak nasilja i bio bi društvena

inspiracija za terorizam u našoj zemlji.

LANG: Sve ovo je za mene smešno – zvanična i nezvanična obtuţnica. Devet i

dvatesetog marta bi trebala da bude premijera mog filma, a nije je bilo.

GOEBBELS: Niti je neće nikada biti. Prelaziva na drugu temu. Koliko dana

vama treba da promislite o ponudi ?

LANG: Jedan dan.

GOEBBELS: Samo jedan dan?

11

LANG: Jedan dan.

GOEBBELS: Walter ! Walter !

WALTER: Na dohvatu ruke, gospodine.

GOEBBELS: Odnesi ovaj fascikal u podrum. I pospremi gospodina iz

ministarstva.

WALTER: Da, gospodine ministre.

GOEBBELS: I još nešto !?!

WALTER: Da….

GOEBBELS: Kad će sutra gospodine dolaziti ovamo, neka bude odmah

primljen i to bez ceremonija.

WALTER: Da, gospodine ministre.

GOEBBELS: A sutra ćemo otvarati bocu konjaka. Očekujem povoljne vesti…

LANG: Doviđenja…

GOEBBELS: Sutra, gospodine ( sa kaţiprstom prekori kroz vazduh )

2. prizor

Zvučna slika: potpuna tama, čuje se tutnjava tramvaja i potmula tutnjava

nekog voza koji juri na ivici grada. Zviţduk i glasovi putnika u saobračaju.

Čuje se buka velegrada kao snaţno šumorjenje ljudskih glasova i saobračaja.

U jednome veliki tračak svetlosti pada na pozornicu i vide se velika vrata sa

natpisom: BANKA. Natpis izpisan je u starinskim slovima, u gotici. Vrata

zatvorena su sa sigurnosnom bravom, sa katancem kojeg savija lanac od

sijajućeg metala. Prilazi reditelj Fric Lang koji ţeli na svaki način otvoriti vrata

koja se ne daju otvoriti. Iza leđa mu prilazi čuvar Bruno.

BRUNO: Pa dobro čoveće, znate koliko je sati, banka je zatvorena !

LANG: Ţelim ulaziti…

BRUNO: Radno vreme je završeno. Valjda nećete opljačkati banku…

LANG: Zar nema šanse da bi bio ko unutra, bančni činovnik sa produţenim

radnim vremenom…

BRUNO: Nema više nikoga, gospodine… Nema produţenog radnog vremena !

Vrata su zaključana i namotana lancem.

LANG: Ni jednog bančnog činovnika…

12

BRUNO: Ni jednog. Banka se zatvara u pet, a sada je pola šest.

LANG: Gotov sam u pitanju novca.

BRUNO: Nova vlast, novo radno vreme, šta hočeš ! Poznajem vas od kud

gospodine, vaše lice mi je poznato. Ţivite moţda u komšiluku !?! Skuvao sam

si čaj, treba mi društvo, treba podeliti čaj, treba podeliti stomakliju… Lice

vam je orošeno sa znojem, pa vidi grašak znoja, sigurno vama treba čaj,

sigurno vama treba stomaklija…

LANG: Neka bude, neka bude deset minuta…

BRUNO: Neka bude…

3. prizor

Nov prizor.

Velik otvoren ormar usred pozornice. Izpred ormara leţe bele, crne i šarene

košulje i kaputa. Reditelj Lang nešto traţi u ormaru i baca tekstil na

pozornicu. Čuje se zvonjava kućnog zvonca.

Dolazi Lily na pozornicu.

LILY: Kakav nered u sobi. Kao u pozorištni predstavi.

LANG: Dobar dan, Lily.

LILY: Čuo si – zvonila sam..

LANG: Ne, nisam čuo zvonjavu kućnog zvonca.

LILY: Šta se dešava !?! Pa neće valjda zemljotres !?!

LANG: Bio sam kod šepavog.

LILY: Kod Goebbelsa ?

LANG: Danas.

LILY: Pa valjda te nije poterao iz zemlje zbog toga što si pola Jevreja u krvi ?

LANG: Nudi mi mesto rajhdirektora u UFI.

LILY: Zabranili su ti film, a sada ti ţeli posaditi krunu na glavu.

LANG: Prvo poniţenje, a onda povišenje, tako se ponašaju oni koje ţele

stvarati robove u ovoj zemlji.

LILY: Znaći odbio si.

13

LANG: Nisam mu ništa rekao. Nisam pristao, a nisam ni odbio. A za sebe i

svet sam odlučio.

LILY: Odlaziš ?

LANG: Večeras. Pa ima voz za Francusku u deset.

LILY: Treba ti novac?

LANG: Da. Banku su mi već zatvorili. Razgovor se otegnuo i banke se

zatvaraju u pet.

LILY: Kakva vremena. Ja ću ti napuniti novčanik.

LANG: Na zajam ćeš mi dati nešto novca.

LILY: Dobro, dobro, posudiću ti. Kako je bilo ?

LANG: Kod Goebbelsa ? Razgovor je bio diplomatičan, lukav i na nekim

mestima čak i oštar. Rekao sam mu da ni jedan imperij u istoriji nije

potrajao dugo. Pomenuo sam Nerona, Kaligulu…

LILY: Sada čekaju tvoj odgovor.

LANG: Njih ne interesuje moj odgovor. Ako ostanem u ovoj zemlji, ako

ostanem u Nemačkoj, to za njih znaći: glasan da.

LILY: Boţe !

LANG: Prije nečastivi.

LILY: Pa vidim prošla su vremena kad su se nacionalsocijalisti tukli sa

marksistima. Tukli su se u seljačkim gostionima i građanskim kafičima. Sad

su na vlasti. Snaţni ţele biti kao porodica Hohencolern, svi ovi nekadašnji

tučevnjaci. Kavgadţije ruţne ! Hohencolerni su stvarali Prusiju, a ovi će

napraviti rastur od zemlje.

LANG: Traţim stari kufer.

LILY: Ostani još jedan dan.

LANG: Traţim stari kufer za novo putovanje. Sutrašnji dan je već njihov.

LILY: Kakva vremena !

4.prizor

Zvučna slika: potpuna tama, čuje se tutnjava tramvaja i potmula tutnjava

nekog voza koji juri na ivici grada. Zviţduk i glasovi putnika u saobračaju.

Čuje se buka velegrada kao snaţno šumorjenje ljudskih glasova i saobračaja.

14

U jednome veliki tračak svetlosti pada na pozornicu i vide se velika vrata sa

natpisom BANKA. Posebno osvetlenje počinje da pada u straţaru, u sobu od

nekoliko kvadratnih metara. U njoj sedi čuvar Bruno. Na šperploči, steni od

iverice visi Hindenburgov mladalački portret. Na starome stolu stoji stari radio

u okućju od lesa. Čuvar sa jednom rukom podupira pospanu glavu, sa

drugom nosi ka usnama vrelu šolju kave. Duva u šolju i tako rashlađiva vrelu

kavu.

Otvoren radio donosi najnovije vesti.

SPIKERKA: Dobro jutro građani Berlina ! Sa jutrom dolaze nove vesti i mi

smo za vas pročitali u novinama što se zbiva na pozornici građanskog ţivota.

Evo, prva vest stiţe iz oblasti sedme umetnosti, iz filma. U najnovijem broju

Filmske štampe moţemo pročitati ministrovu nameru da postavi na mestu

rajhdirektora nemačkog filma našeg međunarodno uspešnog reditelja Frica

Langa. Gospodine Fric Lang u našima sjećanjima ţivi kao reditelj velikih

fantazijskih filmova, ko ne zna za Metropolis, Nibelunge i za Ţenu na Mesecu

!?! Prema rečima ministra Goebbelsa Lang donosi u savremeni nemački film

sve ono što njemu sada treba, a najviše od toga treba našome filmu

poštivanje starogermanačke kulturne bašte. I gospodine Lang poseduje baš

tu ţilu kucavicu, po kojoj kruţi stara krv za nova vremena. Puno toga

pokazivao je u filmu Nibelungi i treba još da nas iznenadi sa najnovijima

filmskim poduhvatima ali od sada dalje sa punom podrţkom naše vlasti.

Nadamo se da će se gospodine Lang odlućiti u dobro svih nas koji volimo

našu filmsku baštu. A na kraju i početku takve i svakve vaţne odluke stoji

naš firer Adolf Hitler.

ZVANIČNO LICE: Znači – to je vaš nočni čuvar !?!

ŠEF BANKE: Da, niko drugi… Bruno, probudi se !

ČUVAR BRUNO: Ne, ne, nisam ni spavao, nisam ni za tren oko sklopio, ni za

tren, gospodine upravniče, na duţnosti… (veoma pospano )

ŠEF BANKE: Da, da, na duţnosti toplog kreveta, a kreveta ovdje nema..

Probudi se, pospanće !

ZVANIČNO LICE: E, vidi kako se moţe na drţavnom poslu spavati.

ČUVAR BRUNO: Ja, ne spavam.

ZVANIČNO LICE: Prekidam priču oko spavanja, jer se lepo vidi da vi spavate

na radnome mestu.

ŠEF BANKE: Kaţi ti meni: da li je iko ušao u ove prostorije juče između pet i

šest popodne ?

15

BRUNO: Da, muškarac i to muškarac u najboljim godinama.

ŠEF BANKE: Muškarac ?

ZVANIČNO LICE: Treba nam opis toga gospodina ? Nešto više reči !

ČUVAR BRUNO: Gospodine je nosio smeđi kaput i u oku nosio je monokal,

ono staklo od naočara…

ZVANIČNO LICE: Dovoljno nama je to, dovoljno… Sada znamo da je

gospodine u najboljim godinama bio ovdje, sada mi to znamo…

ŠEF BANKE: Da, znamo. Da li si upamtio koliki je bio čas kad je ulazio u

predvorje banke ?

ČUVAR BRUNO: Bilo je u pola šest tačno.

ZVANIČNO LICE: Vodite li vi nekvu evidenciju nočnih događaja ? Ima li bilo

šta napisano ?

ŠEF BANKE: Treba da vodi.

ČUVAR BRUNO: Ovde ima sveske.

ZVANIČNO LICE: Pa da vidimo nočna posmatranja: u pola jedanajst uveče u

predvorje banke ušao pas bez vlasnika, oko vrata imao je pločicu sa slovima.

Levi pisalo je na pločici. Pa šta ovi ţidovi ne znaju da brinu o svojim

pasovima ?

ČUVAR BRUNO: Napisao sam ono što je bilo. Pas je bio lep i velik.

ZVANIČNO LICE: Zašto je bio sam ?

ČUVAR BRUNO: Ne znam.

ZVANIČNO LICE: Ne znate. Gde mu je bio vlasnik ?

ČUVAR BRUNO: Od kud znam. Pas je bio sam, došao i otišao. Vlasnika mu

nisam video, moţda…

ZVANIČNO LICE: Moţda !?!

ČUVAR BRUNO: Moţda vlasnik nije bio više ţiv !?!

ZVANIČNO LICE: Na šta pogađate, gospodine čuvaru !?!

ČUVAR BRUNO: Rekao sam samo moţda.

ZVANIČNO LICE: Još jednom pitam: na šta pogađate ?

16

ČUVAR BRUNO: Govori se, moţda su to samo glasine, govori se da se u

Jevreje sada puca…

ZVANIČNO LICE: Puca !?!

ČUVAR BRUNO: Da, puca. Metak u potiljak, znate..

ZVANIČNO LICE: Ne znam, vi znate… metak, dva u potiljak !?! ( zaigrano

naivno )

ČUVAR BRUNO: I ja ne znam. Gospodine, postavljate suviše pitanja, ja sam

samo čuvar…

ZVANIČNO LICE: Dobro obavešten nočni čuvar.

ČUVAR BRUNO: Nisam obavešten. Moţda su to samo glasine, velike i prljave

glasine koje su..koje nisu…koje su…koje nisu…

ZVANIČNO LICE: Koje nisu naivne…

ČUVAR BRUNO: Da, naivne.

ZVANIČNO LICE: U nikoga se sada ne puca. U Jevreje nismo ispalili ni

jednoga jedinog metka.

ČUVAR BRUNO: Pišem samo ono što je bilo…i o gospodinu sa monokalom

pišem…

ZVANIČNO LICE: Da, i onjemu ! Ova sveska sada pripada meni. U njoj piše o

gospodinu koji nosi monokal. Na ministrastvu hoče to interesovati gospodina

ministra lično.

ČUVAR BRUNO: Da, sigurno.

ZVANIČNO LICE: Više nego sigurno.

ŠEF BANKE: Bruno, drugi put ne spavaj !

5. prizor

Na vozu. Situacija u kupeu, videna sa polaprofila. Dva sjedišta od sitnih

dasaka u kupeu. Sjedišta liče na klupe u građanskom parku. Veliki prozor u

kupeu i statički motiv razgleda sa prozora: vidi se vilajet u kiši – jedan veliki

akvarel od kiše i drveća.

KONDUKTER: Carina ! Putnici, na sledečoj stanici nas čeka carina, pet

minuta imate da pripremite svoje kofere, prtljagu na pregled, ako imate

nešto posebno da se prijavi, kaţite meni lično. Gospodine, imate vi nešto

posebno da se vidi…vaš smeđi kofer…

17

LANG: Samo lične stvari, u koferu imam samo lične stvari…

KONDUKTER: Ništa drugo !?!

LANG: Pa ništa… U koferu nosim garderobu, knjiga i koluta od filma…

KONDUKTER: Filmski ste reditelj !?!

LANG: Ma ne baš, samo povremeno snimam… Moj zanat….ja sam

fotografa… Imam fotografski atelje, u blizini Nolendorskoga trga., u Berlinu

takođe.

KONDUKTER: Šteta što sam vas upoznao tek sada. U nedelju je moj sin

slavio peti rođendan. Zamislite pet svečića na torti i sinovo lice u osmehu. I

to na večitoj fotografiji i ako ste u stanju, vi bi fotografiju čak kolorirali…

Zamislite, vječita fotografija u boji. Šteta što sam vas tek sada upoznao…

Imate posednicu kod sebe, gospodine ?

LANG: Svakako!

KONDUKTER: Jozef Goldenkrauz, građanski fotografa.

LANG: Da, niko drugi, to sam ja… U pristojnom okruţenju u Berlinu vodim

svoj atelje. Kada sunce sija, ja fotografišem reci piši u parku..

Kondukter napravi nekoliko koraka, udaljava se…

KONDUKTER: Već se vide francuska brda… Još malo i vozimo se skroz

Francusku. Carina ! Carina ! Poštovani putnici, na sledečoj stanici nas čeka

carinski pregled… Pripremite kofere, pripremite ! Josef Goldenkrauz, da li je

to zaista fotografa… ( polaglasno ) Josef Goldenkrauz, nikad čuo ! Čovek

govori naše, sa berlinačkim akcentom… Mislim da nije… pa moj špijunski

posao kod njega začas propao je…

6.prizor

Opet kancelarija ministra za propagandu. U sobu stupa podporučnik vermaht

snaga.

GOEBBELS: Gospodine podporučniće…

PODPORUČNIK( kao da se budi iz snova): Da, gospodine ministre.

GOEBBELS: Podporućniće, šta vidiš na mome pisaćom stolu ?

PODPORUČNIK: Pa vidim, pa vidim flašu, ako je to stvar koju treba da

vidim…

GOEBBELS: Flašu čega, podporućniče !

18

PODPORUČNIK: Flašu vinjaka.

GOEBBELS: Znaš li mi objasniti kako prave vinjak i koja vrsta alkohola je to

što nazivamo vinjakom ?

PODPORUČNIK: Konjak, vinjak, konjak, vinjak…

GOEBBELS: Da, posebna rakija od vina, kako ga destilišu ?

PODPRUČNIČE: Gospodine ministre, zašto otvarate ta pitanja, zašto pitate ?

GOEBBELS: Vojnik ste. Oruđe sudbine i treba da odgovarate na pitanja, na

sva pitanja koja ja postavljam u kancelariji, na sva pitanja koja naša vlast

postavlja bilo gde… Vi odgovarate, vi ne postavljate pitanja, razumete !?!

PODPORUČNIK: Destilišu ? Ne znam.

GOEBBELS: Rodno mesto konjaka, znate li !?!

PODPORUČNIK: Nekako zvući francuski.

GOEBBELS: Nakon duţeg vremena pravilan odgovor. Privređivaju i destilišu

ga u francuskom mestu Cognac. Inače od uvek je bilo to salonsko piće, piće

visokog građanskog društva, od kada postoji građansko društvo postoji

navika ispijanja različitih vrsta vinske rakije. Znate li sa kim bi trebao danas

da oplaknujem radostnu vest, koje na ţalost nema ?

PODPORUČNIK( ponavlja ministrove reči): Radostnu vest koja na ţalost nije

stigla… Ne znam, gospodine.

GOEBBELS: Sa gospodinom Fricem Langom. Boca stoji, a njega nema.

PODPORUČNIK: Da li je to kakav oficir ?

GOEBBELS: Filmsko obrazovanje vama nije jača strana, podporučniće. Ali

ako pogledamo sa druge strane, da, bio bi oficir oficireva, ako bi gospodine

Lang to ţeleo. Oficir reditelja na području sedme umetnosti.

PODPORUČNIK: Gdje se sada nalazi taj gospodin – gospodin Lang !?! ( gleda

kao da bi čovek bio u prostoriji )

GOEBBELS: Mudro pitate, gospodine Višer, veoma mudro. Zašto vas pitam u

vezi sa konjakom; zaključujute bilo šta ?

PODPORUČNIK: Gospodine Lang se nalazi u Francuskoj.

GOEBBELS: Tačno.

PODPORUČNIK: Pobegao je !?!

19

GOEBBELS: Tačno zaključujete, pogodili ste grudnu metu.

PODPORUČNIK: Piće pije u avtentičnom okruţenju, u Francuskoj.

GOEBBELS: Moţda sa slamicom u usnama, čini se…

PODPORUČNIK: Zašto vama je toliko stajalo do toga čoveka ?

GOEBBELS: Višer, ne hodate vi u bioskop ?

PODPORUČNIK: Ne.

GOEBBELS: U teatar ?

PODPORUČNIK: Ne.

GOEBBELS: Interesuje vas šport ?

PODPORUČNIK: Ne, ja sam vojnik, oruđe sudbine.

GOEBBELS: Puno bolja je sudbina sa puno interesa. Pa pogledajmo…

Valter ! Valtere !

Valter pritrči na pozornicu.

VALTER: Izvolite, izvolite gospodine ministre !?!

GOEBBELS: Valtere, vi posećujete bioskop ?

VALTER: Da, ali samo jednom u sedmici, u nedeljo, jer su tada karte za pola

sume jeftinije…

GOEBBELS: Jeftinije… jeftinije za pola sume, neverovatno… Ali ja bi nešto

skupo, ja bi nešto krupno !

Ja bi čoveka sa puno potenciala i interesa, nekoga koji bi izgradio velegrad

nemačkog filma. Zapravo, teţko je dobiti umetnika, ali veoma lako prosjek…

Prosjek od prosjeka. I čeka me prosjek.. Vas dvojica… gubite se mi izpred

oči…

Goebbels baca bocu u zid i boca se razbija.

7.prizor

Ulica: lampa usred ulice, ulični fenjer koji na početku prizora slabašno sija.

Na pozornici, usred ulice od papira i kartona, bolje sive nego šarene boje,

stoji časopisni stub. Časopisni stub je pun reklama i časopisnih listova

odnosno vesti. Na njemu istupa reklama za cirkus – lav sa otvorenom

njuškom. Sastavni dio ulice je razbijena šipa izloga; paramparčad sija. Veliki

komadići stakla sijaju sa florescentnom svetlošćom. Muškarac poznih

20

srednih godina skida francusku baretku i na čelu mu vidimo grašak znoja,

zabrinuto i paţljivo gleda rastur od stakla. Iz izloga poleteo je i stolac od

tapeciranog pliša koji sada leţi usred ulice. Muškarac podigne i postavi

istorijski stolac od pliša i sedne.

LANG: Istorijski stolac, nema šta, lep stolac !

STARUDAR: Boţe moj, moj izlog pretvorio se u groblje od stakla, u

paramparčad, tako mi svega…

LANG: Što se dogodilo, gospodine ?

STARUDAR: Gospodine… Po pozivu sam antikvar. I Njemac…

LANG: Kao ja…

STARUDAR: Sa berlinačkim akcentom.

LANG: Da, sa berlinačkim akcentom u ustnoj šupljini.

STARUDAR: Šaljivčija. Šegačite se vi ! Francuski rodoljubi mislili su da sam

sledbenik Adolfa Hitlera, jer moj francuski zvući htio nehtio nemački. Ali ja

sam zapravo Jevrej, poduzetnik više godina u ovome malome gradu. I

nemam ništa sa aktuelnom nemačkom politikom i nemam ništa sa politikom

uopšte. Antikvar sam i potreban sam…

LANG: Konjaka gospodine…

STARUDAR: Pa baš flašu brendija su bacili u prozor izloga.

Starudar podigne okvir nekve slike, rađene sa uljanim bojama.

LANG: Šta drţite u ruci ?

STARUDAR: Sliku kao što vidite…

LANG: Sa razbijenom šipom…

STARUDAR: Toliko stvari je u ovo doba razbijeno… Drţim sliku sa

rasčupanim okvirem.

LANG: A na sliki spava kralj Barbarosa…

STARUDAR: A šta je on učinio sadašnoj aktuelnoj politici da mu slika usred

ulice leţi !?!

LANG: On se sigurno neće probuditi, u svojim snovima će i ostati…

STARUDAR: Antikvarna slika velike je vrednosti… a na ţalost razbijena !

LANG: A policija !?!

21

STARUDAR: Dolazi ! A vi prilazite…

LANG: Iz Nemačke.

STARUDAR: Jer je i tamo…

LANG: Da, da, i tamo se bacaju boce u šipe izloga.

STARUDAR: Što to nosite ?

LANG: Tekst u mapi… Dramu Liliom Ferenc Molnarja, poznajete li !?!

K r a j d r a m e