promene2

Teorijski i realni socijalizam

Teorijski socijalizam kako je zamiljen, utopijski socijalizam; Socijalizam kao politiki projekat, govori se o politikom projektu socijalizma. Kurs prouava realno postojei tip drutva od 1917. do danas. Realni socijalizam u temeljnim drutvenim odnosima tih sistema.

Kritika socijalizma sa stanovita Marksovih ideala je besmislena, jer ti ideali imaju teorijski veu vanost. Istraivanja realnog socijalizma donose vane spoznaje. Stanovita o besklasnom ili uznapredovalom besklasnom drutvu, i stanovita koja govore o novom klasnom drutvu.Prvi tip stanovita su zastupali politiari i ideolozi koji su dolazili iz socijalistikih zemalja. Temeljni teorijski argument tog stava je da je buroasko drutvo poslednji oblik klasnog drutva, to je teorijsko-istorijski argument. Osim toga tvrdi se da je temelj kapitalizma u vlasnikim odnosima, ukidanjem tih odnosa ukida se kapitalizam i klasno drutvo, to je konkretni istorijski argument.

Dalji konkretizovani argumenti o ekonomskim nejednakostima u ovom i u kapitalistikim drutvima, praktini oblici nejednakosti je mali. To je najvaniji ekonomski argument. Najvaniji politiki argument je da je na elu drutva politika avangarda koju je izrodila radnika klasa, ideoloka argumentacija je marksizam.

Na probleme u argumentaciji ukazivao je vrlo rano pokret koji je tvrdio da je politika avangarda uzurpirala vlast i prisvojila mo i da bez vlasti proletarijat ostaje bez kontrole nad ekonomskim vlasnitvom. Ekonomski i politiki argumenti sadre ozbiljne probleme.

Lav Trocki izgradio je iru politiku argumentaciju po njemu je dolo do monopolizacije i zloupotrebe vlasti, smatrao je da partija apsolutno kontrolie vlast a samim tim i sredstva za proizvodnju. Trocki smatra da je ukinut praktini kapitalizam, ali da nije izvrena politika revolucija, da treba da vlada klasa a ne partija, jer se drutvo vraa na prethodni stepen. SSSR je samo delimino besklasno drutvo.

U to vreme pojavio se niz slinih stanovita. Jedno je zastupao Bruno Rizzi koji govori o svetskoj birokratskoj revoluciji. Kasnih '30-ih vidi istovremeno odvijanje slinih procesa u Italiji, Nemakoj i SSSR, i u Americi New Deal. Drava postaje temeljni akter ekonomskog i politikog ivota, samim timdolazi do birokratskih struktura koje kolektivno upravljaju sredstvima za proizvodnju.

arl Betlhajm 1960-ih obre osnovnu ideju kroz analizu klasnih odnosa. Po njemu problem sa Ricijevim stanovitem je to to se naputa temeljna ideja o izvoru klasnih odnosa, do preokreta u kapitalizmu nije dolo. Razne promene nisu donele pravi preokret. Kapitalizam je ivahan i mora biti iv, teorijski nije mogue da se pojavi novi drutveni oblik, ve su sve to specifini oblici kapitalistikog drutva. Sutina kapitalizma je najamni odnos, vlasnitvo nad ljudima, Betlhajm govori o dravnom kapitalizmu.

Socijalistiko planiranje ima cilj da zadovoljava potrebe koje drava namee. Betlhajmova radikalna kritika realnog socijalizma. Mimo levog teorijskog bloka postoji ceo niz stanovita koji su desna kritikasocijalizma. Meu tim kritikama koje nije ideoloko orijentisano je stanovite o socijalizmu kao specifinom obliku modernizacije.

Milena Mari 2015. beleke Drutveni sistem i promene u [email protected]

Kapitalistika modernizacija je jalova. Da bi se carska Rusija modernizovala trebalo je puno vremena i pretilo bi joj teritorijalno komadanje. Drugi put modernizacije Rusije bio je socijalizam, drava i planiranje. Ona je na planirani nain ubrzala ekonomski rast kroz dravno vlasnitvo i monopol, i tako ubrzala modernizaciju i ekonomski rast.

Don Galbrajt 1970-ih smatra da je taj model iscrpljen, da savremeni svet zbog masovne proizvodnje i razvoja tehnologije nuno tei pribliavanju. On e se pribliiti jer e zapadno drutvo morati da primeni proces planiranja na makro-planu. Celokupno drutvo e morati da planira, proces planiranja ne moe da bude u vlasti politikog monopola, pa e SSSR morati da usvoji pluralistiko indikativno planiranje. Ovo je sutina teorije konvergencije, koja je varijanta teorije modernizacije.

Na suprotnoj strani je shvatanje ovih sistema kao totalitarnih ureenja. U tim drutvima nema politikihsloboda, represivni policijski i sudski mehanizmi, i ideoloki monopol. Totalitarni oblici karakteristini su za razliita ekonomska i kulturna polja, to su sve varijante totalitarnih oblika.

Ovo stanovite imalo je izrazito ideoloku funkciju u smislu legitimacije.

Teda Skopol govori o relativnoj autonomiji drave. Za nju je istorija Sovjetskog Saveza primer kako moe da se objasni promena. Drava je administrativni aparat koji kontrolie ljude i resurse i ima vlastite prihode od poreza, relativno je autonomna od klasnih odnosa. Snana relativna autonomija od ekonomskih odnosa 1920-ih u SSSR je borba za zemljine resurse sa zemljovlasnicima i boljevicima. Borba za mobilizaciju seljaka.

Druga varijanta ovog stanovita isto analizira rusku dravu unutar koje se formirao specifini tip drutvenih odnosa. Karl Vitfogel koreni hidraulinih civilizacija su atomizovano seljako drutvo i naupotrebi tih seljaka od strane drave. Rusko drutvo je etniki atomizovano drutvo koje ima unutranjesukobe i meusobno se mobiliu jedni protiv drugih. Realno socijalistiko drutvo je poseban drutvenioblik gde se uspostavljaju posebni drutveni odnosi.

er Marku (i Lazi) smatraju da je sredinja taka ovih drutava komandno planska proizvodnja, podeljena na one koji kontroliu resurse i one koji su kontrolisani. Karakteristika je da se ciljevi proizvodnje odreuju izvan same proizvodnje ali da su predstavljeni u obliku u kom izgleda kao da se zastupaju opti interesi.

Dolo je do srastanja osnovnih drutvenih podsistema. Feudalac je bio vlasnik zemlje i politiki upravlja, nema razlike izmeu politike i ekonomske vlasti. Kapitalizam je razdvojio ove dve oblasti, vlasnik ne mora da bude na vlasti, ne mora da ima vlast. U socijalizmu su podsistemi ponovo stopljeni, zato drutvo nije politiko, ve nad njime komanduje kolektivno vlasnika ili korporativna klasa koja kontrolie sve drutvene ekonomske i politike resurse. Trina reforma bio je pokuaj davanja delimine slobode u preduzeima.

Nema jednolinearnog determinizma i samo u tom meusobnom odnosu.

Osnovne karakteristike drutvenog sistema u socijalizmu


Iz tumaenja socijalizma dedukovan je klasni sistem. Re je o drutvu prelaznog perioda koje je izgubilo bazinu osnovu kapitalizma privatno vlasnitvo i klasne odnose koji proizilaze iz tog drutva. Sitno preduzetnitvo i drutvene grupacije iz tog tipa vlasnitva su bile odlike kapitalizma. Do perioda jednakosti u raspodeli prelazni tip je poivao na razliitosti u nagradama i smanjenju razlika.

Klasna struktura se sastoji iz dominantno radniko-seljake klase, specijalista i ostataka starih klasa. Ove klase su prjateljske klase, to je kontradikcija (drveno gvoe).

Unutar socijalistikog bloka poto je svojina ukinuta ostale su politike razlike u moi i politiki monopol. Sovjetsko drutvo nije klasnog karaktera ali ima potencijal da se ponovo uspostave klasni odnosi.

Betelhajm je govorei o dravnom kapitalizmu zapravo radikalizovao Trockog. Kolektivizovana buroaska klasa kojoj je suprotstavljen najamni rad. Temeljna klasna podela za sva savremena drutva.

Najistije stanovite totalitarnih pristupa govori o eliti i masi, Konrad i Selin govore o inteligenciji kao vladajuoj grupaciji koja vlada kroz kontrolu politike moi. Re je uvek o politikoj kontroli grupacijekoja koristi politike resurse. Socijalistiki tip drutva jao specifina drutvena formacija.

Marku i Lazi Moderni socijalizam Istone Evrope je klasno podeljeno drutvo. Drugo, osnova konstituisanja vladajue klase nije privatno vlasnitvo ve vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju. Razlika je u nazivu te vladajue klase - Marku insistira da je unutranja organizacija te klase korporativna (kao srednjovekovna crkva) a Lazi je naziva kolektivno-vlasnikom klasom.

Marku insistira na korporativnosti jer su unutarnji odnosi hijerarhijski ustrojeni, Lazi se ne slae zato to u korporaciji postoji konkurencija, a u ovoj grupi ne, ve je ona zauzela monopol nad tri glavna drutvena resursa. Ovim je socijalizam postao prvi drutveni sistem u kojem se drutveni sistemi odvajaju.

Ekonomski sistem mora da bude autonoman, to je pretpostavka trita. To vai za lino preduzee, korporaciju ili dravno preduzee-

Trina ekonomija se reprodukuje konkurencijom, politiki sistem pluralizmom politikih ideja a u kutluri vlada relativni pluralizam. Sva tri podsistema rade kao relativno autonomni. U socijalizmu jedinstvena vladajua klasa, nomenklatura kao celina, kontrolie i celinu drutva. Dominantni princip uspostavljanja nomenklature je imenovanje na poloaj. Ta instanca je bila kolektivnog tipa, re je o razliitim komitetima. Funkcionisanje nomenklature je vano za ceo tip socijalistikog drutva. Princip naimenovanja iskljuuje meugeneracijsko imenovanje, odnosno poloaji se ne nasleuju.

Princip nomenklature je tako omoguio otvorenost, veu od one u kapitalistikim drutvima. Smene rukovodilaca bile su rezultat intervencije spolja. Donja granica imenovanja je poslednji poloaj nomenklature. Druga osobenost nomenklature je nain ivota, u kapitalistikom drutvu nain ivota jeodreen vlasnitvom. U socijalizmu nita nije pod individualnom kontrolom, vlasnitva nema. Postoji ukupno vlasnitvo i sistem privilegija koje odgovaraju nekom poloaju i aktivnom obavljanju uloge na nekoj poziciji nomenklature. Sistemi privilegija.


Postoji tendencija beskrajnog, doivotnog zadravanja pozicije. lanovi porodica su morali autonomnoda zauzimaju poloaje. 2/3 potomaka je zavravalo univerzitete i zauzimali su poloaje srednje klase. Potomci nomenklature su zapoljavani u domaim firmama u inostranstvu, i tako su bili privilegovani.

Ekonomske nejednakosti su bile nie u socijalistikim nego u kapitalistikim zemljama. Hijerarhijski sistem nomenklature raa unutranje konflikte. Ljudi su teili da steknu vei stepen autonomije u odnosu na poloaj. Postojala su dva inioca koja su postavljali uslove za konflikt:

1. proces nastojanja za teoritorijalnom i2. proces nastajanja za funkcionalnom autonomijom

Teritorijalne jedinice su bile manje ili vie etniki obeleene. U teritorijalnim jedinicama institucionalne okvire prema gore a etnike prema dole. Ovo prvo se manifestovalo ustanim promenama po kojem je princip autonomije postao dominantan princip nastajanja nomenklature. Podupirane etnikom mobilizacijom stanovnitva ovo je dovelo do raspada nomenklature.

Funkcionalno kapitalizam i socijalizam postoje istovremeno. U periodu u kojem se u socijalizmu javlja ekonomska kriza pokuavane su reforme tako to su neka kapitalistika reenja prenoena u socijalizam. Tako je upravama davana vea samostalnost, a direktorske grupe bi dobijale veu autonomiju u radu.

Princip prenoenja ovlaenja je znaio krenje logike sistema. Politokratsko delovanje i tehnokratsko delovanje, ishod je uvek bio isti, politokratija je odnosila pobedu u svim tim sukobima. Krajem 1960-ihdirektori preduzea su dobili ovlaenja da otputaju radnike. Nomenklatura moe da postoji samo ako postoji druga klasa. Rasprava o klasama polazi od odreenja klase, ono je razliito od nivoa apstrakcije.

U socijalizmu kao tipu drutva moemo da govorimo da su temeljne razlike zapravo klasne. Klasna podela izmeu radnitva i nomenklature i klasni dualizam postoji zato to nomenklatura kontrolie sve drutvene resurse. Klasa je kolektivno vlasnika, monopol i iskljuenost.

Kao posredna grupa u prenoenju nareenja slue nii rukovodioci koji imaju delefirana odeljenja upravljanja. Jugoslovensko drutvo nije u istorijskom vakuumu. Te drutvene grupacije poivaju na nainu proizvodnje kapitalistikog tipa. Zato se javljaju privatnici i obrtnici, dve podgrupe van ovog drutvenog sistema.

Kriza i slom socijalistikog drutva

Od nastanka SSSR-a pa do kraja javljaju se razliiti tipovi kriza. Graanski ratovi, politike i ekonomske krize. Znaenje termina kriza proces koji prethodi ozdravljenju (medicinski termin) i zatose u socijalistikim drutvima slobodno govorilo o krizi.

Kada je govor o krizi postao dominanatan, sistem je postao obeleen krizama usled dva temeljna inioca:

1. strukturalni


2. akterski

Akterski inioc se sastoji u iracionalnom delovanju. Racionalno delovanje je ono koje je u interesu delatnika, obratno je iracionalno. Delanje vladajue klase, po Markuu korporativna klasa je inila sve da bi uveala vlastitu mo. Lazi se ne slae sa tim, jer:

1. je to u suprotnosti Marku je smatrao da je socijalizam specifian drutveni oblik, ali mo nijespecifina.

2. ako je mo bila cilj kako se ta grupacija koja je monopolisala toliku mo nala nemona da sprei slom sistema.

Osnovni nain delovanja nomenklatur je da se stvori nunost za komandno planiranje. To su uslovi poremeene ravnotee. Vladajua klasa je sama svojim delovanjem proizvodila krizu. Socijalistike zemlje su ile iz jedne u drugu krizu. Ekonomska kriza se javljala jer je stalno proizvoen manjak i viak. U politikim odnosima stalno su proizvoeni neprijatelji. Glavni inilac i nosilac krize je upravno vladajua klasa, ona je dominantan inilac.

Strukturni inioci krize i sloma socijalistikog sistema temeljni strukturni inilac je statiki karakter sistema. Dva tipa drutvenih poredaka: dinamiki (reprodukuje se stalnim transformacijama) je kapitalizam, karakterie ga akumulacija kapitala i ulaganje u tehniki razvoj. On je dinamian zbog konkurencije i cilja ovladavanja u njoj. Tehnoloke promene dovode do poveanja produktivnosti proizvodnje.

Statiki sistemi mogu da se reprodukuju bez promena, oni se menjaju ali to ne uslovljava njihov opstanak. Pretkapitalistiki i socijalistiki poredak su statiki sistemi. Ulgavnom su se menjali usled delovanja spoljanjih faktora.

Promene su bile spolja uslovljene Marvin Garis ili Maltus daju argumente, npr. Pritisak porasta stanovnitva.

Nain reprodukcije socijalizma nije se zasnivao na akumulaciji, u tome je sutina komandne proizvodnje, proizvod ima smisla ako ima planski karakter.

Socijalizam je statian, ali to ne znai da se nije menjao agrarno u industrijsko drutvo, ruralno u urbano...1920-1950. Socijalizam se brzo menjajo, da bi se stvorile pretpostake socijalizma: nastajanje industrije i postojanje sredine.

Mnogi pokuaji "modernizacije" su bili neuspeni jer je sistem imao unutranju statinost. Od 1950-ih permanentna ekonomska kriza. Sistem je dospeo u fazu liberazlizacije. Nemogunost opstanka socijalizma u datom okruenju. Akterski i strukturni uzroci su opti uzroci krize, oni mogu da budu posebni.

Podela socijalizma na podsisteme koji su relativno autonomni politiki poredak koji podrava sistem akumulacije kapitala i kulturalna hegemonija.

Ekonomski podsistem u prvom periodu socijalistiki poredak u SSSR-u, YU i drugim


istonoevropskim zemljama, sve zemlje su imale visoke stope rasta, stagnaciju i konano pad. Brze promene u ekonomskom sistemu deavale su se u prvih 30 godina.

SSSR mobilizacija ogromnih resursa- materijalna dobra ogromne i resursima bogate teritorije. Princip eksploatacije prirodnih bogatstava je glavna karakteristika SSSR-a. Stanovnitvo SSSR revolucionarna situacija bila je pogodna za mobilizaciju velikog broja ljudi. Ta vrsta mobilizacije je privremena. Drugi sistem motivacije bila je prisila.

Makaze cena kao ekonomski motiv cena poljoprivrednih proizvoda bila je niska, a cena inputa za poljoprivredu visoka, tako je finansirana industrijalizacija. Proces industrijalizacije selo je bilo neproduktivno, zemljite prenaseljeno. Bez gubitaka ogromna masa ljudi mogla je da se prebaci u industriju. Nakon WWII sve poinje da se iscrpljuje.

Ekonomske reforme ne uspevaju jedino to su mogli da urade je da uvedu elemente kapitalistike privrede do kojih nije moglo da doe.

Politiki neodvojivost politike i ekonomije. Socijalizam kao sistem politike naddeterminante. Politiki, osim u SSSR.u i YU socijalizam je uveden spolja tako da je, osim u tim zemljama, tak poredak nigde nije smatran legitimnim. Pobune protiv socijalizma bile su pobune protiv SSSR, kao onau istonoj Nemakoj 1953. Glavni motiv pobuna bilo je dravno osamostaljenje koje podrazumeva i promenu poretka. Sovjetska politika dominacija je pala kad je ekonomska kriza dovela do nemogunosti finansiranja i vojske, Gorbaov tada proglaava novu politiku.

Kultura omoguava legitimaciju sistema, vaan je element sloma sistema. Sa promenjenom ekonomskom ravnoteom i stagnacijom SSSR-a, sistem nije vie privlaan spolja i dolazi do bitnog zatvaranja, odgovor na to je kulturno-ideoloka izolacija.

Dvostruki govoro (double talk) zvanine i nezvanine informacije se razlikuju, poveava se kognitivina disonanca. Gorbaov uvodi "glasnost" politika glasnosti dovodi ideologiju kapitalizma.

"voice and exit" strategije potroaa, ili se buni ili odustaje.

Albert Hirman sovjetski poredak je pao jer je exit strategija prerasla u voice. Logika reprodukcije sistema je promenjena i sistem je nestao 1990-ih. Imamo novi sistem, postoje socijalistiki elementi. Kada je uveden pojam privatnog vlasnitva koje postaje legalno i legitimno.

Specifinosti socijalizma u Jugoslaviji

Jguslovenski socijalizam da li je socijalizam uopte, ili sovjetsko drutvo ili neto tree?

Temenji oblik socijalistikog drutva je planski proizvod, komandno-planska ekonomija, monopol nomenklature. Prema tome, jugoslovensko drutvo je tipino socijalistiko drutvo.

Meutim, postoje i vane razlike:


1. autohtono poreklo sistema milion ljudi u partizanima je imalo dve vane posledice: partizanske voe su bile legitimne. Pozivai su se na veinu u drutvu. Da nisu kontrolisali izbore, opet bi dobili izrazitu veinu. U ratu su se borili protiv Nemaca, domaih izdajnika i tree propagirali su socijalni sistem koji je odgovarao siromanim seljacima. Tako su 1948. mogli da se odupru Staljinu zbog vojne snage i unutranjeg legitimiteta.Da bi se suprotstavili istoku, YU se okree zapadu.

2. Da bi se opravdao otklon prema Staljinu, javlja se:- estoka kritika staljinizma- samoupravljanjeYU socijalizam je samoupravni socijalizam. 1950-ih osnivaju se razni radniki saveti, ija su zaduenja nejasna. Kongres radnikih saveta bio je manifestacionog karaktera. Tokom vremena izgraena je institucionalna struktura koja je podravala samoupravljanje.

Iza institucionalne forme ipak nije bilo mnogo sadraja. Istraivanja samoupravnog sistema mogu da seklasifikuju u tri grupe:

1. javno-mnjenjska istraivanja, ankete gde se pokazalo da veina ljudi misli da odluke donose direktori. Takva istraivanja sprovodio je upanov.

2. Obradovi je slao ekipe studenata na sastanke radnih saveta, bilo je zabranjeno da ljudi iz uprave budu lanovi saveta, studenti su prikupljali podatke o tome ko se javljao za re i ko je davao predloge. Najee su se javljali za re ljudi iz uprave i strunjaci, tako da je bilo jasno daje to bila posredna legitimacija uprave. Ipak, samoupravljanje nije bilo potpuno besmisleno jer su morala da se uvaavaju prava radnika zato su prosene plate bile usklaene i moralo je da se radi na poboljanju radnih uslova. Prava nisu bila koriena, ali da jesu, moglo bi da se govori o samoupravnom sistemu. Ovako jevie re o saodluivanju kada predstavnici sindikata mogu da kau svoje miljenje.

Osim samoupravljanja javlja se jo jedna specifinost YU modela socijalizma trini mehanizam. U Jugoslaviji od poetka postoje seljaci, proizvodi se roba na malo i na male daljine, postoji trite ali nema akumulacije, nema kapitalizma. Sistem logika autonomija preduzea je omoguavala kapitalizam. Trite se stalno uvodilo ali nikada nije uvedeno.

Neka preduzea su proizvodila za trite, postojala je roba iroke potronje. Ipak, nije bilo stvarne samostalnosti preduzea kadrovska kontrola uprave, finansijska kontrola kapitala i kontrola spoljne trgovine (direktori tih preduzea su bili policijski kadrovi). To je bilo kvazi trite ogranieno na potrona dobra.

Osnovno stanovite je da se u nainu reprodukcije drutvenih odnosa, reprodukuje drutvena grupa. U socijalizmu dolazi do srastanja podsistema YU je bila socijalistiko drutvo, ali razliito od drugih. Postoji jedna vrsta kontinuuma socijalizma u Evropi na jednom kraju Albanija (najblia idealnom tipu) a na drugom kraju Jugoslavija. Poljska nikada nije bila totalitarna ve autoritarna, Maarska u nekim elementima a ehoslovaka u nekim periodima.

Jugoslavija je bila specifina socijalistika zemlja zbog sukoba 1948. sa nomenklaturom SSSR. Pozitivno razreenje tog sukoba je posledica prve take autohtonosti.


Trini socijalizam ideolozi su naglaavali. Kljuna taka je autonomija privrednih subjekata. Vlasitvo je podreen element trita. Jedini razlaz je u dominaciji kolektivnog vlasnitva. YU socijalizam je imao stopljene podsisteme i trita nije moglo da bude.

Prva ekonomska kriza krajem '50ih i poetkom '60ih. Dravne mere nisu davale rezultate, kao socijalistika zemlja u okruenju koje se brzo oporavlja i napreduje (kroz Maralov plan). Postojanje drugog modela regulacije bilo je inspirativno za socijalizam. Jedan deo vikova koje je preduzee ostvarilo ostavljano je za investicije (ili poveanje zarada). Smatralo se da se tako motivie rast i produktivnost. Granice trine regulacije su bile principi komandno-planskog sistema. Autonomija nije mogla da bude veih razmera.

Polovinom '60ih je donet novi set mera za poveanje autonomije. Najvanije je bilo pravo upravnih telada slobodno primaju i otputaju viak zaposlenih. Uprave preduzea je trebalo da donose odluke koje bipoveavale produktivnost, postojao je problem prekomerne zaposlenosti. Posledica je bila naglo poveanje broja nezaposlenih i produktivnost na istom nivou.

Javljaju se socijalne tenzije (pie Sekelj!) poevi od 1968. koje su dovele do naputanja ovih mera i OUR-izacije.

Trite nije moglo da bude regulator u socijalizmu jer je u suprotnosti sa komandno-planskim sistemom. Roba iroke potronje se mogla kupovati i prodavati na triu. Postojalo je i trite radne snage, izvestan vid trita kapitala i odreen nivo akumulacije.

Instuticona politika bila je u rukama politikih tela koji su bili i direktori preduzea.

*U susret zatvorenom drutvu

O investicijama se odluivalo u bankama po odlukama komiteta i nomenklature. Postojali su neki elementi trita, privatno vlasnitvo u trgovini, poljoprivredi i zanatastvu. Drugi oblik kontorle i dominacije uprava nad preduzeima. Komitet je morao najmanje da odobri postavljanje direktora.

Liberalna orijentacija YU socijalizma, demokratski socijalizam. Demokratski princip je pogrean zbog pravca donoenja odluka odozdo prema gore, a u socijalizmu je postojala nomenklatura.

Liberalno u smislu suprotstavljanja totalitarnom. Stepen liberalnosti sistema je uvek bio spolja odreen,vrhom nomenklature na saveznom ili republikom nivou. Stepen liberalnosti se razlikovao u vremenu i prostoru, pojedine republike nisu nikada liberalne, a liberalne su bile Slovenija, Hrvatska i ua Srbija. Sredite liberalnih orijentacija se selilo.

Do liberalizacije je dolo zbog sukoba sa Staljinom. Po SSSR-u YU komunisti nisu dovoljno radikalni. Po Titu YU socijalizam je proglaen pravim socijalizmom, javila se osuda staljinizma, to je dovelo do potrebe ideolokog artikulisanja razlike od staljinistikog reima.

Dramatian teror na Golom Otoku bio je kratkotrajan. Poseban kontekst neposredne opasnosti nije u prvom trenutku ostavljao previe alternative. Krlea se prvi put izjasnio protiv realnog socijalizma. Stupio jeu konflikt sa ilasom oko socijalizma i slobode umetnosti. Prema njemu socrealizam je je


samo staljinistiki element, ime je otvorio polje slobode u umetnosti. Ubrzo se razvila apstraktna umetnosti i ekspresionizam. Iz umetnosti stvar se irila dalje prema liberalizaciji duha YU socijalizma kroz film (crni talac), Petrovi, Pavlovi i ilnik.

I drutvene nauke i filozofija (Praxis u Zagrebu), izvuen je iz anonimnosti rani Marks i humanistike ideje. Korulanska letnja kola koju je organizovala Praxis grupa i gde su dolazili znaajni svetski filozofi i kritiki diskutovali o idejama socijalizma.

Liberazlizacija je dovela do otvaranja granica i proputanja tehnologije, ideja i ljudi. Dvosmerna cirkulacija ljudi i ideja, BEMUS, BITEF, FEST, oktobarski salon...Otvorenost je bila omoguena odozgo, i imala je svoje granice nije se smela dovoditi u pitanje linost i vlast Tita.

Druga granica bila je sudbina socijaliza u YU, pokuaj da se uvede viepartijski sistem ili monarhija. Trea granica bio je oslobodilani rat i bratstvo i jedinstvo, zabranjene su bile diskusije o ulozi etnika u NOR-u. Sistem je bio najslobodniji 1965-1971. (pojave maspok.a) kada poinje uvianje opasnosti liberalizacije odnosa u YU kontekstu. Nakon toga su Praxis i Korulanska letnja kola zabranjene.

Nastojanje intelektualaca da se izbore za slobodu nema darovanja slobode 1968. bila je pobuna zbog izdaje socijalizma i crvene buroazije. Odustalo se od reforme sistema.

Nadmetanje izmeu republikih nomenklatura. Od marksistikog humanizma preko se u kritiku marksizma.

Struktura YU drutva istraivanja

Relativno liberalna ideja omoguavala je institucionalni razvitak sociologije, koje je bila prokuena kaoburoaska nauka. Ubrzo je dolo do razvoja empirijskih sociolokih istraivanja, naroito je istraivanosamoupravljanje. Kasnije je istraivana drutvena struktura, koja je bila zadiranje u temelje socijalizma.Dominantna perspektiva bio je funkcionalizam, koji nije smetao socijalizmu.

Vojin Mili (sociologija saznanja) prouavao je problem drutvene pokretljivosti. Statistiki zavod je 1959. radio predpopisno istraivanje. Mili drutveno poreklo srednjokolaca i drutveno poreklo studenata 1959.

Interpretativna sloboda bila je ograniena sekundarnom analizom, zato je imao kategorije poljoprivrednici, manuelni radnici i nemanuelni radnici. Zakljuio je da se meu studentima i srednjokolcima nalazi najvie potomaka poljoprivrednika, YU drutvo je otvoreno drutvo. Naao je da su anse da se iz niih slojeva pree u vie neproporcionalne vie studenata su potomci nemanuelnih radnika.

anse nisu jednake i zato drutvo nije potpuno otvoreno, ali se kree prema otvorenom. Ono se kree prema drutvu jednakih, to je drutvo u progresivnom kretanju.

Oseka ovakvih istraivakih projekata do 1968. i perioda liberalizacije. Ameriki sociolozi Bogdan


Deni (Vesna Pei...) "Opinion making elites" prouavali su institucionalne vrhove politike, ekonomije i medija. Problemi ideoloke orijentacije glavni nalaz je da je YU elita popunjena ljudima iz svoh drutvenih slojeva, najvie poljoprivrednicima. To je i dalje prvi generacijski ealon partizanskog pokreta.

Reprezentativno istraivanje YU struktura 1970. Stane Sansida (?) polazi od osnovnih funkcionalistikih postulata. Pretpostavka je da u YU postoje nejednakosti iz dva razloga:

1. naini organizacije socijalistikog drutva2. razlike meu dravama najrazvijenija SLO, najnerazvijenije MK. Ako se tipovi razlikuju,

rezultati su nejednaki ekonomski razlozi, ako se ne razlikuju rezultat je socijalizam

Drugo, tipovi nejednakosti moraju da se odrede na osnovu prikupljenih podataka. Prikupljani su podacio ekonomskim nejednakostima, nejednakostima u distribuciji moi i obrazovanju. Nakon te analize pokazalo se da postoje razlike i u SLO i u MK u distribuciji moi, ugledu i svemu ostalom. Pokazalo je da su tri hijerarhije odvojene i da postoje tri faktora:

ekonomski politiki potroaki

To je znailo da postoje pojedinci koji su nejednake politike moi i oni koji su bogati, ali da nije nuno da se ti faktori pojavljuju istovremeno. Odnosno, nema klasa ve statusnih grupa koje su relativno odvojene.

Mihajlo Popovi tri istraivanja Drutveni slojevi i drutvena svest, Drutveni slojevi u Bgu, i Srbija krajem 1980-ih.

U "Problemima drutvene strukture" iz 1960-ih YU socijalistiko drutvo je stratifikovano i sa elementima drutvene nejednakosti, ali nije drutvo klasnog tipa jer nema klasnog sukoba. Klase postoje ako postoji konflikt, u socijalizmu se formiraju kao slojne nejednakosti. Slojevi u socijalizmu:

1. sloj rukovodilaca2. sloj strunjaka3. manuelni radnici4. privatnici (poljoprivrednici i zanatlije)

Istrauje se veliina i karakter nejednakosti. Stratifikacijske dimenzije su obrazovanje i politika mo. Popovi zakljuuje da postoje tri klase via, srednja i nia. Materijalni standard je istraivan na osnovu klasinih indikatora vlasnitva i prihoda. Napravljen je indeks materijalnog poloaja 17% ima nizak standard, 63% srednji a 37% visok.

Indikatori drutvene moi lanstvo u partiji, obavljanje samoupravne funkcije, obavljanje funkcije u partiji, i drutveno priznanje. Po ovim indikatiorima drutvo je stratifikovano: 87% ima malu drutvenumo, 9% srednju i 4% veliku. Iz ovoga sledi da 23% rukovodilaca ima malu mo.


Problem je u izboru indikatora. lanstvo u partiji je bilo veoma vaan element za drztvenu promociju ivertikalnu pokretljivost. Odnosno, onaj ko nije lan partije nije mogao da ima politiku ili ekonomsku mo i obratno, onaj ko jeste nije nuno imao mo, lanstvo je oznaavalo samo ansu za napredak. Prema tome, ovi indikatori su nediskriminativni, ne prave jasne grupe.

Kod obrazovanja meri se tipom diplome. Kad su ova 3 elementa stratifikacije spojena u ukupni dutveni poloaj dobija se sledee: 15% ima vii poloaj, 15% nii a 70% srednji.

Po ovome YU je idealna slika modernog drutva srednje klase. Opti zakljuak je da je osnovno teorijsko stanovite potvreno, da su nejednakosti male, drutvo je stratifikovano i da se stanovnitvo nalazi u svim grupacijama, pa stratifikacija nema pojmovnu nekonzistentnost.

Istraivanje je prikupilo znaajan broj injenica, ali je zbog slabosti teorijskog okvira propustilo da prikae stvarnost.

Lazieva istraivanja: Hrvatska 1984. istraivanje vertikalne pokretljivosti "U susret zatvorenom drutvu". 1989. na nivou YU koje je izvodio sa konzorijom instituta drutvenih nauka, uzorak od preko 14.000 ispitanika, nalazi se sada koriste kao baza na osnovu koje se utvruju promene.

Prvo istraivanje o vertikalnoj drutvenoj pokretljivosti, ona se ne moe posmatrati sama po sebi, jer se onda polazi od nominalistike slike drutva. Individualno popunjavanje klasnih poloaja je pitanje temeljnog oblika reprodukcije drutva. Reprodukcija drutvenih grupa (reprodukcija klasa) je zakonitost i princip pokretljivosti, a pokretljivost pojedinca je sluajnost.

Goltrop je utvrdio dva tipa pokretljivosti: apsolutna (ukupna pokretljivost koja je univerzalna) i relativna (ako se izuzmu strukturni inioci). Strukturne promene dovode do pokretljivosti odozdo na gore. Veliku drutvenu pokretljivost omoguava strukturna promena drutva.

Relativna pokretljivost je ona koje sa dobija kada se odbaci neto suma zavisi samo od drutvenih odnosa, ali ne od strukturnih promena deagrarizacija, industrijalizacija.

Nalazi vertikalne pokretljivosti u YU drutvu, socijalistiko drutvo je drutvo klasnih grupacija, na vrhu je nomenklatura. Polazna pretpostavka je da je grupacija otvorena i da se njeni poloaju moraju popunjavati odozdo. Dve faze u kojoj se otvorenost manifestuje:

konstituisanje tog drutva nomenklatura je sastavljena iz svih drutvenih slojeva. Vremenom se regrutacijska osnova suava:

konsolidovanje suzila se na posrednju klasu i srednje slojeve (strunjake) i nie rukovodioce. Unutargeneracijski nikako a meugeneracijski jako retko.

Manuelna zanimanja isto imaju manje anse za uspon u nomenklaturi, ali su takvi sluajevi postojali iz legitimacijskih razloga. Jedan kanal je bio sindikalni, drugi partijski, trei put je bio obrazovanje uz rad kolovanje je bilo pozitivno stimulisano.

Uspon ogranien na nie rukovodioce i nie upravnike. Do ove redukcije je dolo jer je za obavljanje


poslova u nomenklaturi bilo potrebno obrazovanje, to je bio funkcionalni razlog.

Drugi razlog poto klasno drutvo pretpostavlja i razlike u nainu ivota, koji ukljuuje privilegije, i pretpostavlja svojevrsnu koheziju. Ako takva grupa ne moe sama da se reprodukuje, novi se regrutuju iz najblie i najslinije grupacije.

"Sistem i slom" nalazi o materijalnim pokazateljima, tu su sabrani razliiti indikatori. Drutveni poloajne moe da bude suma pojedinanih obeleja koji su univerzalni za svaki drutveni oblik (kapitalizam ili realni socijalizam). Drutveni poloaj je sintetiki izraz globalne podele rada odreenog tipa drutva koje se uspostavlja prisilno i relativno trajno, tako da suprotstavlja velike drutvene grupe. Ovo je posredujua kategorija izmeu teorijske i empirijske analize. Indikatori drutvenog poloaja u socijalistikom drutvu su:

1. podela na komandno-planski rad i izvrni rad2. materijalni poloaj (prisvajanje privilegija)3. obrazovanje4. intelektualni i manuelni rad (u smislu autonomnosti rada)5. mesto ivljenja (jer uslovljava nain ivota)

Prva podela je ponderisana dvostruko a druga jednom. Pokazalo se da izmeu pretpostavljene klasne strukture i ukupnog poloaja postoji visoka korelacija od 0,88. Koherentnost izmeu teorijskog okvira iempirijskog nalaza. Ponderisanjem se uticalo na ovu visoku korelaciju. Ovim je potvren teorijski koncept.

Sukobi u YU drutvu i slom

Analiza uzroka se kree kroz relativno autonomne sisteme, pa se govori o politikoj, ekonomsnoj i nacionalnoj krizi. Prividno nezavisni sukobi, ali se svi vrte oko politike agende. Kree se od politikihsukoba jer je socijalizam totalitarno politiko drutvo. Razlikuju se sledei oblici politikih sukoba zakonstituisanje, reprodukciju i raspad sistema.

Sukobi konstituisanja . Period 1941/42 i 1951/53 godine. Sukob izmeu buroasko monarhistike opcije, kroz obraun etnika i partizana koji se zavrio porazom prve opcije ali nije bio okonan 1945.

Drugi sukob sa seljacima koji je zapoeo odmah 1941. zbog nastojanja jednog dela komunistikog rukovodstva da se osnivaju kulaci. Istona Bosna i Crna Gora su pruile otpor. Broz je zabranio i sankcionisao tu praksu. Sukob sa Staljinom je ponovo doveo do sukoba sa seljacima, nakon drugog pokuaja kolektivizacije. Nastupila je nasilna rekvizicija. Dolo je do aktivnog otpora seljaka i oruane pobune kao u Bosni. Proces kolektivizacije je prekinut i poniten.

Trei politiki sukob sa Staljinom, koji je doveo do brojnih specifinosti.

Period reprodukcije 1953/1980. Brozova smrt, destabilizacija nomenklature. Sukob sa ilasom, koji je pokazao da su procesi odstupanja sovjetskog modela doli do granice. ilas je kritikovao znaajne devijacije staljinistikog sistema. Princip nomenklature kao posebne drutvene grupe ne moe da bude


naputen. Druga vrsta je sukob unutar nomenklature, to je nuan ishod naina organizacije nomenklature. Nuno je pritiskanje i zahtevanje autonomije. Postojala su dva principa koja su govorila u korist nomenklature:funkcionalna i teritorijalna decentralizacija.

Prvi funkcionalni centralisti i decentralisti. Vea autonomija liava nomenklaturu unutranje kohezije.Ekonomska i teritorijalna autonomija. Deljenje na autonomne republike nomenklature.

Sukobi oko raspada nomenklature privremeno reenih krunim kretanjem partijskih funkcionera, ali je to bilo u suprotnosti sa hijerarhijskim karakterom nomenklature.

Politiki sukobi vezani za konstituisanje sistema, ekonomski sukobi. Neca Jovanov istraivao radnike trajkove u SFRJ.

U odnosu na druge istonoevropske zemlje trajkovi su se odravali kontinuirano, bitili su nelegitimni jer je vodee naelo bila radnika drava. U SFRJ jo vei paradoks je bio i princip samoupravljanja. Sistem je preutno tolerisao trajkove. trajkovi su bili uglavnom usmereni na jedno preduzee i na jedan deo zaposlenih, najee manuelne radnike.

Trea karakteristika je da su zahtevi uvek bili ogranieni na visinu plata, retko na radne uslove. Sledee, trajkotiv su veoma kratko trajali i uglavnom su bili uspeni. Bili su uspeni jer su zahtevi bili limitirani i ispunjivi, zato su bili i kratkotrajni. Nisu bili tajni, ali se o njima vrlo retko pisalo i to uglavnom na neutralan nain, uz bazino razumevanje za zahteve radnika. Bilo ih je na stotine godinje, ali su bili marginalizovani, nisu uspeli da se pretvore u trajkaki pokret. Politiki, ekonomskii kulturni sukobi zahtevi za liberalizacijom u kulturi. Nacionalni sukobi nisu karakteristini samo za period raspadanja. Javljali su se u YU drutvu i nakon WWII. Dva su glavna jedan za Kosovo a drugi za Hrvatsku (krajem '60ih). Kosovo nastavljeni su sukobi posle WWII i trajali su 5 godina. Prvi 1968.Drugi '80ih posle Titove smrti, koji su doveli do vojne intervencije. U Hrvatskoj 1968-1971. Maspok hrvatsko proljee sukob unutar nomenklature za decentralizaciju i autonomiju. Desetine hiljada ljudi, smenjeno rukovodstvo hrvatske nomenklature.

Uzroci raspada YU

Stanovita mogu da se svedu na nekoliko osnovnih:

1. karakteristino i na Zapadu o uroenoj mrnji i vievekovnim konfliktima. Trajna etnika mrnja zbog razlika izmeu kultura.1a. narcizam malih razlika razlike nisu velike i upravo zato predstavljaju izvor sukoba.U osnovi oba stanovita je orijentalizam (genetske karakteristike zaostalih naroda). Pogled razvijenog na nerazvijeni svet. Ovo stanovite u osnovi sledi modernizacijsko stanovite. Primenjujui orijentalizam govori se o balkanizmu. Perpsektiva iz kulturne i socioekonomske superiornosti.

2. Tumaenje sukoba kao rezultata ekspazionistikog srpskog nacionalizma. Ovo jednostrano gledite kroz istraivanja dokazuje da su sukobi bili motivisani formiranjem etniki istih drava na to veem prostoru. Tok aktuelnih zbivanja i predistorija ipak ne daju dovoljno


dokazu ovim stanovitima.3. Baki sukobi i raspad su posledica delovanja spoljanjih inilaca, i stvaranje i razvoj su

delovanje velikih sila da se urede ovi prostori po njihovoj volji. Iako je delovanje spoljanjih inilaca vano i nuno za objanjenje celog toka dogaaja, Lazi smatra da raspad nije primaran jer postoje konstante unutranjeg delovanja, dok su se spoljanjeokolnosti menjale.Odnosno, ne bi bilo mogue delovanje stranih sila da nije bilo unutranjih promena.

4. Lazievo stanovite: to su izuzetno sloeni drutveni proceo koji ukljuuju veliki broj varijabli. Interpretativna logika podrazumeva dve osovine epistemolokog prostora jedna je istorijska (dugog, srednjeg i kratkog trajanja istorijskog delovanja) a druga osovina je strukturalna dimenzija u politici, ekonomiji, kulturi i socijalnoj psihologiji i njihov meuodnos.Kada se ove dimenzije ukrste imaju odgovarajuu ulogu u formiranju inilaca koji su doveli do raspada drave ratom. Tako se dobija interpretativna matrica.

Istorijski politiki inioci dugog trajanja procesi stvaranja razliitih nacija i tenji da se formiraju nacionalne drave. Povezivanjem etnike grupe sa teritorijom. Od 1804. stvaranje srpske nacionalne drave. Taj proces se podudarao sa zakasnelim procesima na drugim teritorijama. Borba za nacionalnu emancipaciju vodi se i kod mnogih drugih slovenskih naroda. Srbija je od Austrougarske bila shvaena kao Pijemont.

Srpski nacionalni pokret (loa posledica) je prirodno pretpostavljao da e drugi narodi da budu ukljueni u srpsku naciju. Istovremeno postoji snaan pokret eha i Poljaka unutar Austrougarske. Krajem XIX veka javljaju se dve struje: jugoslovenska sa trohmajerom i hrvatska (svi koji govore tokavskim narejem su Hrvati).

Krajem XIX i poetkom XX veka se dogaaju konflikti izmeu Srbije i Hrvatske koji stvaraju negativnu dinamiku. Prva Jugoslavija 1918. i vojno osvojena teritorija omoguila je srpskoj politikoj eliti da diktira uslove ujedinjenja, to je ona uradila sebi u korist kroz dinastiju i politike partije.

Ve 1920. snani sukobi sa hrvatskom seljakom strankom u Parlamentu i sa ustakim pokretom koji jedizao ustanke. WWII je ostavio uasne posledice na meunacionalne dimenzije.

Istorijsko-ekonomski inioci nose potencijal sukoba stvaranje Jugoslavije (Mari anin ali) 1918. jeujedinilo nejednako razvijene teritorije, postojala je podela na sever-jug, uasna ekonomska zaostalost juga, dramatine ekonomske razlike su samo rasle.

Sa izrazitom ekonomskom nejednakouu svaki ekonmski neuspeh imao je snane politike i drutvenekonsenkvence.

Istorijsko-kulturni inioci tri vane religije i ekonomske razlike. Istorija religijskih sukoba nije jednolinearna ve je kombinacija sukoba i saradnje. Religijska koegzistencija bila je latentna mogunost, a ne direktni izvor sukoba.

Nejednakosti kulturnog nivoa ujedinile su potpuno pismene sa nepismenima, urbane zone sa neurbanizovanim, i slino.


Istorijsko-soc.psiholoke razlike autoritarnost. Sva istraivan su pokazala da je ogroman broj stanovnitva autoritarno. Jedini izuzetak je bila Slovenija. Sa autoritarnim stanovnitvom lako je vriti mobilizaciju bilo kog tipa jugoslovensku, nacionalnu, prorusku, prozapadnu, itd.

inioci srednjeg trajanja inioci vezani za jugoslovenski socijalizam i reprodukciju socijalistikih drutava

Politiki inioci sistemsko utemeljenja delovanja nomenklature da se osamostale od viih nivoa struktura. Nomenklature nacionalnih drava koje ele da se osamostale od Beograda dovele su do etnike mobilizacije i sukoba. Dezintegracija drutva bila je cilj decentralizacije.

Sistemsko-ekonomski inioci:

statinost socijalizma nakon prvih godina uspeha sledi permanentna ekonomska kriza. Redistributivna logika postaje posebno znaajna i vidljiva. Ako je drava redistributor i uspeh nomenklature da ima vei deo drutvenog proizvoda obezbeuje joj legitimitet. Logika prelivanja problema iz ekonomije u etniku mobilizaciju se podrazumeva.Zbog osnovnog principa komandovanja nomenklature stvaraju mnogo dravnih simbola u industriji i ekonomija nije mogla da funkcionie uspeno, za ta su odgovorne upravo nomenklature.

U kulturi je postojao potpuni ili izraziti ideoloki monopol. Zanemarivali su se zloini zbog ideologije bratstva i jedinstva. Prolost je bila taboo koja je '90ih izronila u lanom obliku. Komunistiki ideoloki monopol je sakrio patologiju nacionalnih odnosa WWII. Drugo, bliskost izmeu klasne i etnike legitimacije. Klasni kolektivitet je kao vrhunska vrednost samo zamenjen etnikim.

Soc.psiholoka kategorija autoritarnosti je generalna karakteristika i ila je uz kult voe. Razlikaje u njihovim integrativnim i nadnacionalnim ili dezintegrativnim i nacionalnim.

Ne deluju svi inioci na isti nain, ni umreeno, mnogi su ambivalentni. Ovu mreu organizuju sistemski inioci srenjeg trajanja (socijalizam kao sistem i specifinost jugoslovenskog socijalizma) izmeu ostalog kljuna je nomenklatura i nain delovanja koji je orijentisao sve ove inioce da dovedu do raspada ratom.

Tek nakon ovih unutranjih inioca moe da se obrati panja na spoljanje inioce. Re je o onima koji su imali neposredni interes da doe do rata. Najvei neposredni interes za raspad ratom imala je Nemaka ekonomski din i politiki patuljak. Priznavanjem Slovenije i Hrvatske Nemaka postaje politika sila EU. Osim toga, prvi put je nemaka vojska bila upotrebljena, Nemakoj je bilo potrebno da se, neposredno nakon ujedinjenja, normalizuje.

Posredne interese imale su SAD u tom periodu kao jasno definisanu spoljnu politiku. Cilj je bio da se na malom prostoru testira kontrolisani raspad jedne komunistike zemlje. Drugo, da se EU pusti u igru,ali da joj se pokau granice. Dokazali su da EU moe da bude pomoni igra.

Postsocijalistika transformacija


Proces zapoet krajem 1980-ih i koji moe da se smatra zavrenim ulaskom u EU. Proces prelaska iz socijalistikog u kapitalistiki sistem je zavren u Srbiji. Poetak tog procesa je poetak tranzicije.

Na tragu novijih teorija modernizacije to stanovite pretpostavlja direktan put izgradnje trine privredenasuprot planskoj ekonomiji i politiki pluralizam nasuprot jednopartijskom sistemu.

Tranzicija je iedoloki optimizam i najpopularnije je izraena u Fukujaminoj knjizi "Kraj istorije" gde se slom socijalizma i nadmo kapitalizma proglaava univerzalnim tipom drutva ija je imanentna logika razvoj.

Pluralistiki politiki poredak i trina ekonomija su bili legitimni i potpomognuti sa Zapada. Ideja direktnog puta bila je obrazlagana na jasan nain. Slom socijalizma je obeleen politikim pluralizmom, ime je legalizovano privatno vlasnitvo i svojina a otpoeta je "ok-terapija" u socijalistikim zemljama.

Obzirom na kapitalistiku superiornost oekivao se ubrzani ekonomski rast zahvaljujui slobodnoj inicijativi i boljem korienju resursa. Smatralo se da e ta injenica ojaati i politiku demokratizaciju "free market road to freedom". Ove dve promene politika i ekonomska je trebalo da ine osnovu koja e promeniti kompletnu drutvenu stvarnost. Pretpostavljalo se da ne idu sve promene istovremeno, politike est meseci, ekonomske est godina a kulturne 60 godina.

Ako bi bilo problema sa pluralistikim sistemom ili trinom ekonomijom, ceo sistem se dovodio u opasnost. Don Elster i "teorema nemogunosti" nekoliko godina nakon transformacije pokazalo se da ekonomske promene ne daju rezultate jer je dolo do masovnog pada GDP-a u svim istonoevropskim zemljama. Elster je smatrao da postoji velika ansa za reverzibilno kretanje, jer e rast nejednakosti da dovede do razoarenje, a u uslovima pojaanog politikog nezadovoljstva mogue je ponovo vraanje socijalistikom poretku.

U velikoj veini zemalja su tako pobedile strane rasformiranog politikog sistema (nomenklature). Meutim, nove socijalistike stranke nisu ukinule, ve su bile jo radikalnije u sprovoenju mera liberalizacije.

Zbog neuspeha transformacije formulisana je druga hipoteza "problem naslea komunizma" koja je uzrok ekonomskog neuspeha traila u institucijama i linostima koje ne mogu da se prevedu u kapitalizam. Kada je o linostima re, misli se na ljude bez inicijative i bez odgovornosti zbog poslova koje su dobijali bez preduzetnikih vetina. Osim toga, problem je bio u statinosti rada i tome da su imposlovi bili garantovani.

Vrednosni sistem socijalizma je prepreka za regulaciju kolektivistika umesto individualistikih, smatra se negativnim nasleem komunizma.

Nasuprot ovoj, formulisana je teza zavisnosti od preenog puta (path dependence) prema kojoj je pogreno oekivati da e sve istonoevropske zemlje da se kreu istim putem, jer nisu svi sistemi bili isti. Ranije razlike moraju da imaju uticaja na sam tok transformacije.


Jedan od autora Dejvid Stark "Recombinant property (?)" - radi se o preobraaju institucija. Npr. U SSSR ekonomiji bilo je neophodno da direktori preduzea sklapaju neformalne veze sa drugim direktorima mimo proizvodnih planova. To je oigledno bila vrsta preduzetnike inicijative u cilju ispunjavanja plana.

Osim planske ekonomije, postojali su dakle elementi sive ekonomije u poljoprivredi i zanatastvu. Drugo, socijalizam je izgradio obrazovni sistem, sistem socijalne zatite, osiguranje egzistencijalnog minimuma za siromane. Postoji i pozitivno naslee socijalizma koje bi bilo loe unititi.

Istonoevropske zemlje nisu bile razliite samo u socijalistikom vidu, ve su i istorijski konteksti tih zemalja bili razliiti, razliita pretkomunistika prolost. Drugo, nema jednog tipa kapitalizma, jednog cilja, ve postoje razni tipovi kapitalistikih drutava anglosaksonski liberalni model ( UK,SAD), skandinavski model (soc.demokratski kapitalizam), nemaki model (bankarski sistem), francuski model(dravna regulacija), japanski model (tajkuni i drava). Osim toga i kapitalizam prolazi kroz sutinsku transformaciju.

Dakle, cilj je viestruk i promenljivog karaktera.

Vani elementi koji ine zajedniku osnovu transformacije su najtemeljnije zajednike karakteristike. Drugo zajedniko je da se izvri cilj optedrutvene preobrazbe, institucionalna mimeza koja nije bila samo dobrovoljna i eljena, ve i spolja nametana. To je podrazumevalo da se novi obrasci potpuno saobraze sa EU.

Preobraaj kapitalizma zbog globalizacije je nametao principe vaingtonskog koncenuza kao obavezujueg za sve.

Lazi: najrairenije interpretativne matrice pate od nedostatka tumaenja periferija, jer su strukture odreene ne po uzoru na centar, ve po uzoru na elite u manje razvijenim zemljama periferije a prema zahtevima centra.

Zemlje koje su bile strateki pozicionirane prema SSSR-u su bile razliito posmatrane i usmeravane, npr. Poljska.

Zemlje koje nisu bile dovoljno zanimljive (npr. Balkan) imale su oscilirajui ekonomski rast.

Karakteristike drutvenih promena najupeatljivija je transformacija na drutvenom planu rast nejednakosti i rast siromatva. Masovna pauperizacija stanovnitva (radnici, stari, itd.) Broj siromanih se udesetostruuje '88. 14 miliona a 1997. 177 miliona siromanih.

Ivan Selenji Elite, istraivanje politike i ekonomske elite iz 1988. i 1993. Istraivao je est zemalja, izmeu ostalog Rusiju, Poljsku i Maarsku.

64% elite se zadralo u Rusiji, 38% u Poljskoj a 20% u Maarskoj. 51% elite u Rusiji je iz nekadanje nomenklature, u Poljskoj i Maarskoj po 31%.Selenji je koristio Paretov model cirkulacije i reprodukcije elite.


Postsocijalistika transformacija u Srbiji (ekajui kapitalizam)

Karakteristika procesa postsocijalistike transformacije je period od 1990-ih koje je period blokirane transformacije, to je proces u kojem su izvrene temeljne sistemske promene i to odmah, jer je uveden jedan oblik kapitalistikog sistema, legalizacijom i legitimacijom privatne svojine, da bi privredna elita konvertirala javne resurse u privatno vlasnitvo. Nakon toga proces je deblokiran i nastavljena je transformacija.

Poetni uslovi transformacije specifinosti jugoslovenskog socijalizma, legitimacijska utemeljenost. Socijalizam nije delegitimiran, u Srbiji. U Sloveniji i Hrvatskoj pojavio se lani razlog po kojem je socijalizam srpska izmiljotina, ime je delegitimiran ideolokom manipulacijom.

Tokom 1990-ih u Srbiji socijalizam je i dalje legitiman poredak.

Drugi uslov blokirane transformacije su decentralizujui etniki sukobi koji su doveli do zaotravanja odnosa i vodili raspadu sistema i izgradnji novih drava umesto novog sistema. Transformacija je postala problem nacionalne drave a ne sistema.

Liberalni karakter (elementi politikih sloboda, trite, kulturne slobode) je omoguio da problem sistemske transformacija bude prikazan kao nastavak reforme i tako nije dolo do svesti o sistemskom raskidu. Nema revolucije, ve reforme i problem ostaje nacionalnoj dravi. U okolnostima graanskog rata, promene se po inerciji zamrzavaju.

Pored unutranje pacifikacije, rat je doveo do bitnog ogranienja spoljanjeg uticaja. Zapad je postao politiki sistemski neprijatelj. Glavni akter sistemske transformacija bila je politika elita nekadanja nomenklatura, dok je drugde sistemski preobraaj bio iniciran srednjim graanskim slojevima. Bottom-up procesi. Promene u Srbiji je diktirala nomenklatura a srednji slojevi su je podrali, mobilisali su stanovnitvo u korist Miloevia a radi nacionalnih interesa.

Tumaenja procesa transformacije

Kritiko ili kvazi kritiko stanovite Nema sutinskih promena; drutvo se ne razlikuje u '90im i '80im. Zato to se stara vlast odrala a drugo je veoma spora privatizacija. Drava je i dalje dominantni privredni akter drutveno je postalo dravno.

Kultura monopol nad kulturnim resursima u medijima, kontrola vladajue grupacije. Zato se smatra da je stari poredak opstao.

Ipak, ovo stanovite je pogreno. Temeljno svojstvo socijalizma je bazina integrisanost sve tri sfere u kojoj jedna grupa ima iskljuivi monopol. Meutim, '90ih su postojale politike stranke i politiki pluralizam. Ve 1996. dotadanji reim gubi kontrolu u najveim gradovima i nema monopol. 2000. Miloeviev reim je oboren demokratskim izborima i bio je uklonjen sa vlasti.

Dakle, postojao je politiki pluralizam koji je na kraju doveo do smene vlasti. Nakon 2000. izbori postaju uglavnom fer.


U ekonomskom sistemu drava je zadrala kontrolu nad resursima. I pored toga, akumulacija kapitalapostaje drutveno prihvatljiva a sve pravne prepreke za reprodukciju kapitala su ukinute. Od kraja '80ihse deava privatizacija odozdo osnivanje malih i srednjih privatnih firmi, koje su izrazsle u vee. Poeo je da se poveava udeo privatnog vlasnitva u ukupnom dohotku. Dakle, sistemska promena je izvrena poetkom '90ih.

Kultura i civilno drutvo takoe je dolo do promena. Pojavljuju se privatni mediji koji su relativno slobodni i nezavisni. Studio B je snano mobilisao stanovnitvo. Civilni sektor NGO finansirane iz inostranstva, pojave koje po definiciji nisu mogle da postoje u socijalizmu.

Teza o politikom kapitalizmu Antoni i Arandarenko oslanjajui se na Vebera politiki monopol na ekonomskom planu u uslovima robnonovane ekonomija. Ta kontrola opstaje i tokom rata i u pod sankcijama, to predstavlja priliku za bogaenje grupacija koje su povezane sa vlastima.

Primeri su verc cigareta i nafte kroz posrednike. Trei resurs je dravni monopol nad novcem i hiperinflacija. Sprega tri grupacije politiki funkcioneri, biznismeni i bogatai.

Prema Arandarenku uslovi za ovo su odugovlaenje sa privatizacijom, autarhina ekonomija (zatvorenost), osim toga glavnina ekonomije se odvija u gigantskim dravnim firmama koje je lake kontrolisati. Drugi element je dravna kontrola cene kroz robne rezerve drava je intervenisala na tritu; Osim cena, kontrolisane su i plate.

Konano, visoki javni rashodi. Budet odnosi veinu javnih prizvoda, a sredstva se redistribuiraju. Ovoje deskriptivno a ne analitiko stanovite i u njemu se ne vide specifini istorijski uslovi.

Blokirana transformacija po ovom shvatanju govori se o kapitalistikom drutvu poluperiferijskog tipa. Polu/periferijsko drutvo javlja se proces blokirane transformacije. Izvrena je promena ukidanjatemeljnih osobina socijalistikog drutva.

Relativna autonomija ovih sfera, elementi politikog pluralizma, stepen trine ekonomije i autonomije u kulturi. Nekadanji monopol vladajue klase se preopraava u dominaciju u politici, ekonomiji i kulturi, od iste drutvene grupe dolazi do usporavanja procesa transformacije zbog linih interesa.

Temeljni interes je konverzija resursa javnog u privatno vlasnitvo, zato je moralo da doe do poetne transformacije u drutvu. Zato je bila nuna promena i zadravanje kontrole.

Dve stvari su omoguile ovo spoljanji i unutranji inioci. Spoljanji strategija iskljuivanja i sanitarna (?) kontrola granica. Posledice su izostanak preobraaja drutvenih institucija. Ekonomska posledica je izostanak stranog kapitala. Onemogueno je ukljuivanje u meunarodnu podelu rada.

Ekonomski slom je doneo masovnu pauperizaciju, broj siromanih se udesetostruio; pad standarda celog stanovnitva, svi osim malog dela vlasnike klase koja je unapredila ekonomski status. Sve drutvene kategorije su postale zavisne od dravne redistribucije i naturalnih davanja od drave. Jedna posledica toga bio je veliki talas emigracije.Kultura - demonizacija unutranjih politikih protivnika i Zapada i njegovih institucija. Time je


dobijena gregarizacija stanovnitva strani plaenik unutra jer su svi spolja neprijatelji. Nacionalizam je omoguio nacionalnu legitimaciju. Miloevi se postavlja kao branilac nacionalne drave. Zbog graanskog rata, jedini mogui ishod bila je njegova pobeda na izborima.

Opozicioni lideri su takoe pokuali da osvoje vlast nacionalistikom retorikom, to je bilo nemogue jer je Miloevi bio dokazani nacionalni voa. Dakle, legitimacija je bila dvojaka nacionalna i demokratska (zbog izbora).

Problem stanovnitva je to je glasalo za takvu vlast koja je nelogina, ljudi su tako glasali iz nekoliko razloga:

1. date okolnosti nisu bile jednoznane i jasne. Npr. Ekonomski problemi su u medijima tumaeni kao rezultati rata. Produbljivanje ekonomske krize bilo je rezultat sanckija. Pauperizacija je bilapotpuna, ali su neke grupe bile relativno manje ugroene recimo poljoprivrednici. Njima je bilo mogue da obezbede sebi egzistenciju i posluju na tritu. Seljaci su bili u najboljem materijalnom poloaju.Teza o propasti srednje klase je lana i empirijski oborena. Prihodi svih slojeva su padali, ali su opadali relativno manje nego prihodi srednjih slojeva. Oni su ostali srednja klasa jednog siromanijeg drutva.Ne samo po materijalnim prihodima, ve su i prihodi u sivoj ekonomiji bili vei nego prihodi manuelnih radnika. Drugo, oni su imali bolje i bolje opremljene stanove. Pripadnici srednje klase su, kao i poljoprivrednici podrali vlast

2. najsiromanijima je izgledalo da je drava apsolutni garant njihovog opstanka. Nemanuelni radnici i penzioneri. Dramatina ekonomska kriza dovela je do drutvene atomizacije, nije bilo uslova za kolektivno delovanje, drutvo se raspalo na ugroene pojedince.

3. Soc.psiholoke karakteristike stanovnitva autoritarna vrednosna orijentacija koja se temelji na zakasneloj modernizaciji. Podravanje voe. Osim toga, tradicionalizam, nacionalizam i nesposobnost opozicionih stranaka da mobiliu vei deo stanovnitva.

Direktne posledice toga su bile:

Ekonomske pad DP sa 100 u '89. na 44,9 u '99. Vlasnika transformacija dominira organizacija odozgo. '88 Ante Markovi a 2001. dravni kapital 42,67 a drutveni 33,8% preko 76% kapitala je i dalje javno.

Politike ustolienje vlasti. Politika konkurencija je shvaena kao borba neprijateljskih strana. Drutvene posledice su kadrovska rekonstrukcija vladajue grupacije, ona je strukturalno izmenila poloaj, ali kadrovski ista i u politikoj i u ekonomskoj eliti. Dolo je do masovnog osiromaenja.

Poveane su razlike meu drutvenim slojevima, a drutveni uspon je sve tei, rastu anse pripadnika ekonomske elite kroz nasleivanje, dolo je do znaajnog rasta samoreprodukcije.

Politika elita je sastavljena gotovo iskljuivo iz srednjih slojeva.U vrednosnim orijentacijama je pozitivno to to je dolo do smanjenja tradicionalistikih i autoritarnih orijentacija, ali postoji protivrean odnos prema liberalnim vrednostima.


promene2

Documents