GLAVA PRVA Zgrada je imala neupadljivost obinog mesta. Mogla je biti smatrana i velikom gimnazijom i okrunim poreskim centrom. To etvrtasto zdanje od smee cigle... etiri sprata oko unutranjeg dvorita... izgledalo je kao tolika druga, sagraena pedesetih i ezdesetih godina. Sluajni prolaznik ne bi ga dvaput ni pogledao. Meutim, sluajnih prolaznika ovde nije bilo. Na ovom atlantskom ostrvu, desetak kilometara od obala Virdinije, svakome ko bi se raspitao odgovarano je da je posetiocima pristup zabranjen zbog osetljivosti ostrvskog eko-sistema, koji je pod zatitom amerikog Nacionalnog sistema za ouvanje prirode. Deo ostrvske strane koja lei u zavetrini i jeste bio stanite orlova ribara i ronaca: grabljivica i njihovog plena, vrsta ugroenih samo od najnemilosrdnijeg od svih lovaca, oveka. Ali sredinji deo ostrva, u veliini od nekih petnaestak jutara, pretvoren je u briljivo ureen travnjak na struno oblikovanoj padini gde je podignuto neugledno zdanje. Plovila koja su tri puta dnevno pristajala na ostrvo Peri nosila su NSOP oznake i, posmatrano izdaleka, putnici koji su njima stizali izgledali su sasvim kao uvari parka. Ali ako bi koja ribarska barka, oteena olujom ili zbog bilo kakve*Hruge pre-ke potrebe, pokuala da pristane uz ostrvo, smesta bi bila presretana od strane momaka u uniformama, ljubaznih osmeha i tvrdih, hladnih oiju. Niko sa strane nikad nije uspeo da se priblii toliko da se zapita emu slue etiri straarske kule ili ograda od naelektrisane bodljikave ice podignuta po obodima travnjaka. Psihijatrijska bolnica na ostrvu Peri, uprkos svem njenom obinom izgledu, uvala je divljinu veu od one kojom je bila okruena: onu ljudskog uma. Za postojanje te ustanove znao je veoma mali broj ljudi iz vlade. A ipak je njeno postojanje nalagala prosta logika: bila je to psihijatrijska ustanova za pacijente koji su posedovali strogo poverljive podatke i tajne. Bezbedno-sno okruenje je bilo neophodno radi leenja onih koje je napustio razum pun vrhunskih dravnih tajni. Na ostrvu Pe, takvi mogui bezbednosni rizici lako su mogli da budu lecem. Sve osoblje je bilo krajnje provereno, a dvadesetetvoroasovni audio i video sistem nadzora pruao je dodatnu zatitu preduzetim sigurnosnim merama. Kao dodatno obezbeenje, kliniko osoblje je menjano na svaka tri meseca, kako bi se smanjila opasnost od mogueg zbliavanja sa pacijentima. Sigurnosni kuni red ak je nalagao i da se pacijenti oslovljavaju po brojevima, nikad po imenima. Veoma retko se deavalo da neki od pacijenata bude smatran sluajem visokog rizika, bilo zbog prirode bolesti kojom je op-hrvan, bilo zbog osetljivosti onoga to mu je bilo poznato. Pacijent koji bi bio tako oznaen bivao je izolovan od ostalih pacijenata i uvan u posebnom odeljenju. U zapadnom krilu, na etvrtom spratu, bio je jedan takav pacijent, broj 5312. Bolniar koji bi tek stupio na dunost u odeljenje 4Z i po prvi put sreo pacijenta broj 5312 mogao je da bude siguran jedino u ono to vidi, a to je da je bolesnik visok metar i osamdeset i star oko etrdeset godina; da rMi je kratko podiana kosa smea, a da su mu bistre oi neobino plave. Ako bi im se pogledi sluajno susreli, uvek bi bolniar bio taj koji skree pogled 8

u stranu: pacijentov pogled bio je duboko uznemiravaju, gotovo fiziki prodoran. Ostatak njegovog opisa mogao je da se proita u bolnikom dosijeu. A to se divljine u njemu tie, o-vek je o tome mogao samo da nagaa. Negde u odeljenju 4Z bilo je eksplozija, metea i jauka, ali neujnih, zatvorenih u pacijentove komarne snove, koji su do-bijali na uverljivosti ak i kad je sam san poeo da ga naputa. Ovi trenuci neposredno pre pune svesti... kad je posmatra sve-stan samo onoga to vidi, kad je samo oko bez linosti... bili su ispunjeni serijom prizora od kojih je svaki bivao zaustavljan kao kadar filmske trake ispred pregrejane lampe projektora. Politiki skup jednog sparnog dana na Tajvanu: hiljade graana okupljenih na velikom trgu, hlaenih povremeno samo lakim povetarcem. Politiki kandidat, oboren u pola reenice pucnjem sitnim, skoro neujnim, smrtonosnim. Trenutak pre toga govorio je teno, uverljivo; sada lei na drvetu govornice u lokvi sopstvene krvi. Die glavu, gleda svetinu po poslednji put, oi mu hvataju jedno lice u masi: cang bizi - Zapadnjak, Taj je jedina osoba koja ne vriti, ne plae, ne bei. Jedina osoba, u stvari, koja ne izgleda iznenaeno: stoga to taj, nesumnjivo, prisustvuje rezultatu njegovih ruku dela. Kandidat umire gledajui oveka koji je stigao preko mora da ga ubije. Prizor tada poskakuje, uvija se, nestaje u zaslepljujuoj belini. Udaljeno zvono iz nevidljivog zvunika, tri zvuka niskog tona, i Hal Ejmbler otvara oi. Je li doista jutro? Njegova soba nema prozore, pa to sebi ne moe da potvrdi. Ali, to jeste jutro za njega. UgrISene u plafon, meke fluorescentne sijalice sijaju jae u periodu od pola sata: tehnoloko svitanje uinjeno svetlijim belinom njegovog okruenja. Poinjao je, u najmanju ruku, ko bajagi dan. Ejmblerova soba je bila veliine tri puta etiri metra; pod presvuen belim vinilom, zidovi belom PVC penom, tvrdim gumastim materijalom, slabo popustljivim na dodir, slinim gimnastikoj strunjai. Ubrzo e i poklopcu slina vrata da se otvore uz uzdah hidraulinih arki. Bili su mu dobro poznati ovi detalji, kao i stotine jo njima slinih. Bio je to sastavni deo ivota u ustanovi visoke bezbednosti: ako je to ivotom moglo da se nazove. Dobi napad gorke lucidnosti, uzastopno javljanje iste misli. Vii nivo svesti govorio mu je da je otet, i to ne samo da mu je oteto telo, ve i dua. Ejmbler je kao tajni agent tokom skoro dvodecenijske kam-jere bivao povremeno i zarobljavan... dogodilo mu se to u ? eniji i Aliru... i bivao izloen zatvaranju u samicu. Znao je da te okolnosti ne pogoduju dubokim mislima, ispitivanju due, ili filozofskim razmatranjima. Um se tada radije okree reklamnim spotovima, poppesmicama i dopola zaboravljenoj poeziji, i skroz posveuje sitnim telesnim neudobnostima. Svest se gubi, tumara i retko zalazi u zanimljive oblasti, jer je beskrajno usredsreena na agoniju izolacije. Oni to su ga obuavali za ivot operativca pokuali su da ga pripreme i za takve krajnosti. Iskuenje e, uvek su podvlaili, predstavljati spreavanje svesti da napadne samu sebe. Ali ovde, na ostrvu Peri, nije bio u rukama neprijatelja; u izolaciji ga je drala njegova vlada, vlada u ijoj je slubi proveo itav svoj radni vek. A nije znao razlog tome. Zato bi neko ovamo mogao da bude interniran, za njega nije bila velika misterija. Kao pripadnik ogranka obavetajrie slube SAD, poznatog kao KonzularfTe operacije", uo je za ustanovu na ostrvu Peri. Ejmbler je, takoe, shvatao zato jedna takva ustanova mora da postoji; svako je podloan krhkosti Ijud10

skog uma, ukljuujui i one koji su u posedu vrhunskih dravnih tajni. Ali, bilo je i suvie opasno da se nekom obinom psihijatru dozvoli pristup takvom pacijentu. Bila je to lekcija nauena na surov nain tokom Hladnog rata, kad je otkriveno da je jedan aleksandrijski psihoanalitiar, rodom iz Berlina, ija su klijentela bili visoki vladini zvaninici, u stvari agent istonone-makog ozloglaenog ministarstva za tatziherhejt. Ali, nita od svega toga nije objanjavalo zato se sam Hal Ejmbler naao ovde i tu bio sve od... ali, koliko dugo ve? Obuka koju je proao isticala je da je u zatvoru najvanije voditi rauna o protoku vremena. Njemu to nekako nije polo za rukom, pa su mu razmiljanja na tu temu ostajala bez odgovora. Je li to bilo est meseci, godinu dana, vie? Bilo je veoma mnogo onoga to ne zna. Jedina stvar koju je sigurno znao bila je da e, ako uskoro ne pobegne, zaista poludeti. Dnevna rutina: Ejmbler nije mogao da zakljui da li e mu, ako je se bude uredno pridravao, ona biti spasenje ili propast. Tiho i temeljno uradio je sto sklekova jednom rukom, levom i desnom naizmenino. Kupanje mu je bilo dozvoljeno -svakog drugog dana; ovo nije bio jedan od tih. Iznad malog belog lava-boa u uglu sobe, oprao je bar zube. Drka etkice za zube bila je, primetio je, nainjena od mekog gumastog polimera, jer bi inae, na primer, tvrda plastika mogla biti upotrebljena kao oruje. Pritisnu jedno dugme i elektrini brija mu iz pregrade iznad lavaboa ispade na ruku. Bilo mu je dozvoljeno tano sto dvadeset sekundi za njegovo korienje, pre nego to ureaj, snabdeven osetljivim senzorima, vrati natrag u njegovu pregradu, u protivnom se ukljuuju zvona za uzbunu. Kad zavri s brijanjem, Ejmbler ispljuska lice vodom i provue vlane prste kroz kosu. Nije bilo ogledala niti bilo koje druge fjlatke povrine u kojoj bi mogao da vidi svoj odraz. ak su i sva stakla na odeljenju bila prevuena materijom koja ne daje odraz. Sve to, 11 nema sumnje, radi nekih terapeutskih ciljeva. Uredi zatim svoje dnevno odelo" beli pamuni mantil i komotne pantalone sa lastiom umesto pojasa, to je sve inilo uniformu pitomaca. Lagano se okrenuo kad je uo da se vrata otvaraju i oseti miris borovine iz dezinfekcionog sredstva kojim je, inilo se, hodnik uvek bio natapan. Bio je to, kao i uvek, miiav ovek, kose skresane kratko poput etke, odeven u golubijesivu puplinsku uniformu. Tablica sa imenom na prsima bila mu je paljivo pokrivena komadom tkanine, to je bila jo jedna od predostro-nosti kojih se osoblje u ovom odeljenju pridravalo. ovekov naglasak odavao je da potie sa srednjeg zapada, ali je delovao toliko umalo i nezainteresovano da je to bilo skoro zarazno; Ejmbler pokaza veoma malo zanimanja za njega. ** Jo rutine: deurni je jednom rukom nosio debeli najlonski pleteni pojas. Dii ruke!" proguna nalog kad prie Ejmbleru i onda mu uveza crni pojas oko struka. Ejmbleru izlazak iz elije bez tog pojasa nije bio dozvoljen. U unutranjosti debelog najlona bilo je nekoliko ravnih litijumskih baterija; onoga asa kad bi mu se pojas naao oko struka, dve metalne igle iz pojasa nale bi se tano iznad njegovog levog bubrega. Ureaj je... a njegovo zvanino ime bilo je KTADU pojas, to je skraenica za Kontrolna tehnologija aktivirana daljinskim upravljanjem"... po pravilu korien za transport zatvorenika koji iziskuju vrhunsko obezbedenje; u odeljenju 4Z, taj ureaj je bio sastavni deo dnevne odee. Pojas je mogao da bude aktiviran sa razdaljine od ak devedeset metara i bio podeen da izazove strujni udar jaine pedeset hiljada volti. Takav

udar elektriciteta bio je dovoljan da ak i sumo rvaa obori na'pod i ostavi ga da se nekontrolisano uvija deset do petnaest minuta. Uverivi se da je pojas postavljen kako treba, bolniar kroz hodnik povede Ejmblera na jutarnji pregled i prepisanu dozu medikamenata. Ejmbler je koraao lagano, s naporom, kao da 12 gazi kroz vodu. Bio je to hod koji su mu povremeno nametali visoki nivoi seruma, koji je dobijao kao lekove za psihoze... hod koji je svakome ko je radio na tom odeljenju bio vie nego poznat. Ejmblerovo kretanje, meutim, bilo je u sutoj suprotnosti sa hitrinom i delotvornou njegovog pogleda kojim je ob-uhvatao okruenje. Bila je to jedna od mnogih stvari koje je deurni bolniar propustio da uoi. Malo je, meutim, bilo onoga to je Ejmbler propustio da primeti. Sama zgrada bila je decenijama stara, ali je bila redovno obnavljana najsavremenijom bezbednosnom tehnologijom: vrata su otvarana karticama u koje su bili ugraeni ipovi, a ne kljuevima, a glavne kapije izmeu odeljenja iziskivale su snimak oka osobe koja trai prolaz, tako da je samo ovlaeno osoblje moglo nesmetano da se kree. Na stotinjak koraka od njegove elije, dole niz hodnik, nalazila se takozvana Odaja za proce-nu", snabdevena prozorom ije je staklo sa unutranje strane bilo zatamnjeno, tako da je spolja moglo nesmetano da se po-smatra, a da onaj koji je u odaji to ne primeti. Tu bi Ejmbler bio ostavljan da sedi radi redovnih psihijatrijskih procenjivanja", ija je svrha bila nejasna kako njemu, tako i lekaru koji je tu procenu vrio. Ejmblera je proteklih meseci muilo pravo oajanje, ali ne kao posledica psihikih poremeaja: njegov oaj je poticao od realistine procene mogunosti da bude osloboen. Bolniko osoblje ga je, oseao je, uprkos njihovoj redovnoj tro-mesenoj smeni, smatralo doivotnim, nekim ko e biti zadran u ustanovi jo dugo nakon njihovog odlaska. Pre nekoliko nedelja za njega se, meutim, sve promenilo. Nije to bilo nita opipljivo, nita fiziki, nitaprimetno.A ipak je suta injenica bila da je uspeo da dirne nekoga i to je treba13 lo da iz osnova promeni stvari. Tanije reeno, trebalo je da ona to uradi. A ona je to ve poela da ini. Ona je mlada bolniarka, a ime joj je Lorel Holand. I... bilo je to eto tako prosto... ona je na njegovoj strani. *** Nekoliko minuta kasnije, deurni bolniar je uveo svog pacijenta olovnih nogu u veliku polukrunu prostoriju odeljenja 4Z, zvanu trpezarija. Odaja, razume se, nije zasluivala to ime, jer joj je namena bila posmatranje i nadzor pacijenata i u stvari je bila predsoblje. Najednom kraju odaje bilo je neto skromne ofreme za vebanje i polica za knjige na koju je bilo smeteno petnaest godina staro izdanje Enciklopedije svetske knjievnosti". Na drugom kraju je bila ambulanta: pult iznad kojeg je icom ojaano staklo, iji je jedan deo pomian i slui kao prozor, a kroz koji mogu da se vide police na kojima su bele plastine boce'obele-ene etiketama pastelnih boja. Ejmbler je kroz lino iskustvo doznao da sadraj tih boca moe da onesposobi oveka delotvorni-je od elinih okova na rukama i nogama. Boce su izazivale umrtvljenost bez spokoja, mir bez vedrine. Ali ustanova nije toliko teila miru koliko pripitomljavanju. U prostoriji je jutros bilo pola tuceta deurnih bolniara. Nita neuobiajeno: za njih to i jeste bila trpezarija. Odeljenje je bilo projektovano za dvanaest pacijenata; opsluivalo je samo jednog. Posledica toga bila je da je odaja sluila za odmor i oputa-nje bolniara koji su radili u

drugim odeljenjima na kojima je bilo vie posla. Njihova sklonost da se ovde okupljaju poveavala je bezbednost ovog odeljenj^. 14 Kad se okrenu da klimne glavom nekolicini bolniara koji su sedeli na niskoj tapaciranoj klupi, Ejmbler dozvoli da mu potoi pljuvake potee niz bradu; pogled koji im pokloni bese odsutan i zamuen. Ve bese registrovao prisustvo est bolniara, ba kao i deurnog psihijatra i... Ejmblerov jedini pojas za spaavanje... bolniarke. - Vreme za slatkie - podrugnu se jedan od bolniara, a ostali se zacerekae. Ejmbler lagano ode do ambulante gde ga je bolniarka, ija je kosa imala boju kestena, ekala da mu da jutarnje pilule. Ne-primetno optenje... letimian pogled, nedovren potvrdan pokret glavom... odvi se meu njima. Ime joj je sluajno saznao; prosula je po sebi au vode, a tkanina koja je trebalo da joj sakrije ploicu sa imenom postala je vlana i providna. Lorel Holand: slova su bila lepo itljiva. Izgovorio je njeno ime tihim glasom; delovala je preplaeno no, nekako, ne i ozlovoljeno. S tim kao da je izmeu njih sevnula neka varnica. Prouavao je njeno lice, dranje, glas i ponaanje. Procenio da ima oko trideset godina, a oi su joj bile bademaste i proarane zelenim takama. Pametnija je i zgodnija no to shvata, pomislio je. Razgovori meu njima bili su prigueni i kratki, nita to bi skrenulo panju sistema nadzora. Ali je veliki deo razmene misli prenoen pogledima i prikrivenim osmesima. Kad je sistem u pitanju, on je i dalje bio pacijent broj 5312. Ali je dosad ve shvatio da je za nju daleko vie od obinog broja. Tokom proteklih est sedmica uobliio je njenu simpatiju prema sebi ne glumom... prozrela bi to sigurno, pre ili kasnije... ve tako to je dozvolio njenoj strunosti da se istakne... i donese zakljuak o njegovoj trezvenosti. Njena uverenost u to i njemu je donela dodatno ohrabrenje, veru u sebe, i uvrstila ga u 15 nameri da bei. - Ne elim da umrem na ovom mestu - promrmljao joj je jednoga jutra. Nije mu odgovorila nita, ali mu je njen boleiv pogled otkrio sve to je trebalo da zna. - Vai lekovi - rekla mu je veselo sledeeg jutra i stavila mu na dlan tri pilule neznatno drugaije od uobiajenih neurolep-tika za otupljivanje. Tilenol, uobliila je usnama. Kliniki protokol je iziskivao da tablete proguta odmah pod njenim nadzorom i da kasnije otvori usta i tako joj omogui da pogleda da ih nije negde sakrio. Uradio je to upravo tako, i u roku od jednog sata se uverio da mu je rekla istinu. Bio je laki na nogama, laki duhom, u stvari. U roku od svega nekoliko dana poeo je da se osea bistrijim, ivljim... sebi mnogo slinijim. Morio je dobro da se potrudi da nastavi da izgleda kao pod lekovima, da glumi dranje i hod na koje su bolniari bHi navikli. Psihijatrijska ustanova na ostrvu Peri bila je centar po svemu isti kao strogi zatvor i isto tako vrhunski obezbeena i snabdevena najsavremenijom sigurnosnom tehnologijom. A ipak, jo nije izmiljena tehnologija koja je u potpunosti imuna na ljudski faktor. Sada mu je, telom zaklanjajui svoje pokrete od kamere, za lasti pojasa na pantalonama njegove bele uniforme, zadenula svoju karticu... klju. - ujem da bi jutros moglo da doe do ifre dvanaest - pro-mrmljalaje. ifra dvanaest odnosila se na stanje vrhunske medicinske uzbune koja iziskuje izmetanje pacijenta u drugi medicinski centar. Lorel Holand nije objasnila odakle joj to saznanje, ali je to i sam mogao da nasluti: najizgledniji scenario takvog sluaja bio bi alba pacijenta na bolove u grudima... rani nagovetaj ozbiljnog sranog poremeaja. Osoblje e da prati

situaciju jer zna da e, u sluaju daljih znakova iznenadne aritmije, pacijenta morati da prebacuje u bolnicu na kopnu. Ejmbler je pamtio 16 jednu prethodnu ifru dvanaest... stariji pacijent koji je doiveo modani udar... pa u seanje prizva bezbednosne mere koje su tada primenjene. I mada su bile zaista zastraujue, mere su imale jednu manjkavost: manjkavost koju bi on moda mogao da iskoristi. - Oslukuj - apnu mu ona. -1 budi spreman da dela. Dva sata kasnije... dva sata koje je Ejmbler proveo nepomian i ukoenog pogleda... odjeknulo je elektronsko zvono za kojim je usledio elektronski glas: ifra dvanaest, odeljenje dva istok. Prethodno na traci zabeleen glas imao je sve odlike onih koji mogu da se uju u avionima i u podzemnoj eleznici: bio je neprijatno ljubazan. Bolniari su smesta poskakali na noge. Mora biti da je onaj stari tip iz 21. To mu je drugi napad, zar ne? I veina ih ode u odeljenje na drugom spratu. I zvono i poruka nastavie da se ponavljaju u u pravilnim vremenskim razmacima. Srani napad kod nekog starijeg pacijenta, to je lako moglo da se predvidi. I oekuje. Ejmbler oseti neiju ruku na ramenu. Bio je to isti onaj miiavi bolniar koji ga je jutros ovamo doveo. - Standardna procedura - ree. - Pacijenti se vraaju u svoje sobe, sve dok traje stanje vanrednih mera. - ta se deava? - upita Ejmbler tupo i kao odebljalog jezika. - Nita zbog ega bi ti trebalo da se sekira. Bie bebedan i spokojan u tvojoj sobi. U prevodu: bie zakljuan. - A sad poi za mnom. Nekoliko dugih minuta kasnije, dva oveka su zastala ispred Ejmblerove sobe. Deurni je izvadio svoju karticu i ubacio je u itaa, siv plastian ureaj montiran na zid pored vrata-u visini struka, i poklopcu slina vrata otvorila su se. v - Ulazi - ree miiavi. - Treba mi pomo da... , 17 Ejmbler prvo zakorai da poslua, ali se onda okrenu prema bolniaru i bespomono rukom pokaza prema keramikoj o-Iji toaleta. - O, prokletstvo - izusti bolniar kome se nosnice rairie s gaenjem, pa pode za Ejmblerom u sobu. Imae samo jednu priliku. Ne sme da pogrei. Kad mu se bolniar primae, Ejmbler kao malo posrnu i time dobi priliku da rairi noge i malo ih povije u kolenima. A onda se naglo ispravi i glavom udari oveka u vilicu. Prestra-vljenost i zaprepaenje jasno se ukazae na bolniarevom licu, kad se dotad lekovima opijeni i jedva pokretni pacijent pretvori u kovitlac munjevitih pokreta. Trenutak kasnije ve je leao na podu, a Ejmbler mu je sedeo na prsima i uurkmo mu pretresao depove. Ne sme da pogrei. ak ni samo jednu greku sebi nije smeo da dozvoli. Prisvoji ovekovu karticu, kao i identifikacionu ploicu sa imenom, a onda hitro navue bolniarevu koulju i pantalone sive boje. Odgovarala mu je samo donekle, ali ne i da izgleda apsurdno: letimian pogled ne bi izazvao sumnju. Pojas panta-lona navue visoko preko struka da sakrije najlonski pojas za omamljivanje, za koji bi sve dao da moe da ga

se resi, ali to je, u ono malo vremena to je imao, sad bilo fiziki nemogue. Sve emu je mogao da se nada bilo je da e KTADU pojas ostati skriven od svih pogleda. Zatim oprezno virnu u hodnik. U njemu nije bilo nikoga, te bese oigledno da je sve osoblje bez neposrednih zaduenja upueno na drugi sprat. Hoe li se vrata njegove sobe za njim automatski zatvoriti? Nije smeo da dozvoli da to ostane nejasno. Zasta u hodniku i provue bolniarevu karticu kroz ureaj. Posle nekoliko- kljo-caja, vrata se zatvorie. Onda hitro potra prema vratima na kraju hodnika, koja su otvarana pritiskom na dugme. Bila su to jedna od etvoro vrata opremljenih elektronskim rezama. Bila su, razume se, zakljuana. Poslui se istom karticom koju je koristio maloas. kljo-caj, zujanje motora. I nita. Vrata su ostala zakljuana. Ovo nije bio prolaz za koji su deurni bolniari imali ovla-enje. Onda shvati zato mu je Lorel Holand dala svoju karticu: vrata su vodila u hodnik kojim se iz drugog pravca vrilo snab-devanje apoteke. Pokua njenim kljuem. Ovoga puta, vrata se posluno S otvorise. Nae se u uskom, slabo osvetljenom hodniku i oprezno krenu njime. Bilo je jasno da istaice toga dana jo nisu dolazile ovamo. Na podu su bili opuci cigareta, celofanski omoti, a onda mu noga zakai neto ravno i metalno: prazna konzerva Red bula", na koju je neko stao nogom. Pokrenut nekim nejasnim predoseanjem, Ejmbler je pokupi i strpa u zadnji dep pantalona. Koliko mu je vremena preostalo? Jo konkretnije: koliko e vremena proi pre nego to neko primeti bolniarevo odsustvo? Jo samo nekoliko minuta i ifra dvanaest bie okonana, a onda e neko biti poslat da Ejmblera dovede iz njegove sobe. Morao je da izae iz zgrade to je pre mogue. Prstima ruke napipa jednu neravninu na zidu. Naao ga je: bio je to metalni poklopac otvora za ubacivanje prljavog vea. Uvue se unutra hvatajui se za ivice otvora rukama, dok je nogama opipavao dalji prostor. Strepeo je da e otvor biti preuzak; u stvari, bio je veoma irok, a sa strane, eMi se iskreno nadao, nije bilo montiranih merdevina. Zidovi su bili obloeni glatkim metalnim ploama. Da ne bi propao, morao je i rukama i nogama da upre u bone zidove i da na taj nain lagano klizi nanie. inilo se da su protekli sati kad konano stie do dna, mada je bio siguran da nije prolo vie od dva minuta. Miii su mu podrhtavali i teko je disao upajui se iz hrpe prljavog vea i pokuavajui da potisne gaenje od smrada bolesnikog znoja i izmeta. Svaka ilica njegovih miia vapila je za odmorom, ali vremena za to nije imao. Konano se iskobelja na betonski pod i nae se... gde?... u podrumskom prostoru s niskom tavanicom punom buke od rada maina za pranje vea. Izviri preko hrpe vea i na kraju dugog reda belih maina vide dva radnika gde jednu od|njih pune veom. Uspravi se i zakorai preko prostora izmeu dva reda maina, prisiljavajui miie da budu vrsti: ako bude pri-meen, morae da deluje samouvereno. Kad se nae izvan vidokruga radnika, zasta da oceni poloaj u kome se nalazi. Stajao je pored niza kolica na tokovima za prevoz vea. Znao je da se prebacivanje hitnih sluajeva na kopno obavlja brzim gliserima, kao i da e taj amac ubrzo da pristane, ako ve nije. U ovom trenutku rtvu sranog napada kaievima uvezuju na pokretna nosila. Ako se uopte nadao da e mu plan koji je imao uspeti, Ejmbler vie nije smeo ni trena da okleva. Morao je da se ukrca na taj gliser.

to je znailo da nekako mora da izae na kej. Ne elim da umrem na ovom mestu: i nije eleo samo da gane Lorel Holand kad je to rekao. Rekao je istinu, verovatno najveu istinu koju je ikad izgovorio u ivotu. - Hej - doviknu neki glas, - ta, kog avola, ti radi ovde? Sitan inovnii bolnice, n^ko kome se ivot sastoji od guta-nja ponienja kojima ga hrane pretpostavljeni i koji se, zauzvrat, tako ponaa prema onima koji su njemu podreeni. 20 aI la i i ja ili lm in Ejmbler se prisili da se snishodljivo osmehne okreui se prema omalenom elavom oveku ije su oi etale levo-desno, kao otvori kamera za nadzor. - Smiri se, efe - ree Ejmbler. - Kunem se da nisam puio. - Zar je ovo za tebe zabava? Nadzornik mu se primae i odmeri bed na Ejmblerovoj koulji. - Kako stoji sa panskim? Tim jezikom, naime, govore oni to okopavaju zemlju ovde, a kojima nameravam i tebe da prikljuim, ti... On se iznenada prekide shvativi da fotografija na bedu ne odgovara licu koje gleda pred sobom. - Sveta kravo - istisnu kroz zube. A onda uini jednu udnu stvar: odmae se tri ili etiri koraka i sa pojasa otkai jednu malu napravu. Bio je to daljinski upravlja za aktiviranje pojasa za omamljivanje. Ne! Ejmbler je znao da mora da ga sprei ako ne eli da umre ovde. Mogao je samo jedno: nesvesno dograbi spljeskanu konzervu iz zadnjeg depa pantalona i gurnu je izmeu pojasa i golog tela, ne obazirui se na ogrebotine. Dve metalne igle pojasa sad su se oslanjale na metal, a ne na kou. - Dobro doao u svet bola - ree nadzornik hladnim glasom kad stisnu dugme daljinskog. Ejmbler u zujanje elektronskog motora u pojasu, ali njegovo telo sad vie nije bilo staza najmanjeg otpora; metal konzerve jeste. Namirisa traak dima koji izbi, a onda zujanje iz pojasa zamue. Pojas bese onesposobljen. Ejmbler hitro priskoi nadzorniku, savlada ga za tren oka i obori na pod. ovek udari jako glavom o betory jeknu. Ejmbler se priseti onoga to je jedan od trenera iz konzularnih operacija esto ponavljao: da je zla srea samo nalije dobre. Nema nevolje u kojoj neto ne moe da se iskoristi za poboljanje stanja. 21 Prouivi seriju inicijala ispod ovekovog imena na ploici, Ejmbler vide da mu je jedno od zaduenja i nadzor i rukovanje osnovnim sredstvima. To je znailo da mora da nadzire ulazak i izlazak stvari iz zgrade... to je dalje znailo redovno korie-nje svih ulaza i izlaza iz zgrade. A ta vrata bila su obezbeenija i vie nego ona u unutranjosti: da se kroz njih proe bio je potreban biometrijski potpis ovlaenog osoblja. Taman kao to je ovaj oveka koji je mlitavo leao pored Ejmblerovih nogu. Bed bolniara koji je nosio, Ejmbler zameni nadzornikovim. ak i bez svesti, ovek je imao da poslui kao Ejmblerova propusnica za izlazak napolje.

elina kapija na zapadnom teretnom izlazu imala je crve^j i beli znak koji je nedvosmisleno ukazivao na kucni red: KORI-ENJE OVOG PROLAZA OD STRANE NEpVLAENOG OSOBLJA STROGO JE ZABRANJENO: BIE UKLJUEN ALARM. Nije bilo kljuaonice niti itaa za kartice. Umesto toga, kapija bese obezbeena neim jo nesavladivijim: na zid bese montiran ureaj iji se prost interfejs sastojao od vodoravnog staklenog pravougaonika i dugmeta. Bio je to ureaj za skeniranje mrenjae i bio je praktino nepogreiv. Kapilari koji izlaze iz optikog nerva i ire se mrenjaom imaju jedinstvenu konfiguraciju kod svakog pojedinca. Za razliku od itaa otisaka prstiju, koji rade po principu ezdeset postotaka isto-vetnosti, snimak mrenjae obuhvata vie stotina istovetnosti. Posledica je da ureaji za skeniranje mrenjae sutinski ne pri-hvataju lane podatke. to nije isto to i savreno onemoguavanje prolaza. Reci zdravo tvom ovlaenom slubeniku, pomisli Ejmbler kad rukama uhvati onesveenog nadzornika ispod miki, die ga ispred skenera i prstima mu otvori oi. Laf tom pritisnu dugme i dva signala crvenim svetlom ukazae se na staklu skenera. Nekoliko sekundi kasnije javi se zujanje motora u kapiji i ona se otvori. 22 Ejmbler spusti ovekovo telo na beton, proe kroz kapiju i pope se nekoliko stepenika. Stajao je na keju na zapadnoj strani zgrade, udisao nefiltri-ran vazduh po prvi put posle ko zna koliko vremena. Dan bese oblaan: hladan, vlaan, sumoran. Ali on je bio napolju. Zahvati ga uzradoeno, luckasto oseanje samo na tren, jer ga sme-sta ukopi drugo i jae: briga. Bio je u veoj opasnosti od svih do sada. Od Lorel Holand je saznao za naelektrisanu ogradu. Jedini nain da se izae bio je da zvanino bude ispraen napolje... ili da i sam bude zvanini pratilac. Zau iz daljine zvuk motora glisera koji se pribliavao, a onda, iz vee blizine, jo jedan zvuk motora. Elektrino vozilo, kao uveana kolica za golf terene, pojavi se iza ugla na junoj strani zgrade. Pokretna nosila bila su privrena na zadnji deo vozila. Pacijenta su na taj nain prebacivali do amca. Ejmbler duboko udahnu vazduh pa iskorai na brisan prostor i odmah pritra vozilu, pokucavi na vrata sa vozaeve strane. Voza ga oprezno odmeri. Smiren si; dosadno ti je. Ovo je samo posao. - Reeno mi je da treba da pratim pacijenta sve do bolnice na kopnu - ree Ejmbler sedajui u vozilo na nain kao da kae vozau: Zadatak mi se svia taman koliko i tebi. - Novajlijama zapada svaki usrani posao - nastavi tonom lakog prebacivanja, ali kao da se izvinjava. Skrsti ruke na prsima da sakrije bed i fotografiju na njemu. - Ova rupa je ista kao i sve u kojima sam dosad radio. - Jesi li ti iz Barlouovog tima? - proguna voza. Barlou? - Sve zna. - Zadrt tip, zar ne? - Sve zna - ponovi Ejmbler. Kod amca su ljudi koji su njime doli... kapetan, lekar i naoruani pratilac... poeli da gunaju kad im je reeno da e 23 M. uz telo da poe i jedan pratilac iz ostrvske ustanove. Sumnja li se u to da e biti u stanju da obave posao kako valja? Da li tako stoje stvari? Pored toga, istaknu lekar, pacijent je

ve mrtav. Ovo ima da bude prebacivanje u mrtvanicu. Ali kombinacija Ejmblerovog tupavog dranja i vozaevog sleganja ramenima uini da se dalje mnogo ne bune, a sem toga, niko nije eleo da se po ovakvom vremenu due zadrava napolju. Posada amca, svaki sa po jedne strane, dohvati aluminijum-ska nosila i prebaci ih na amac, na mesto posebno u te svrhe namenjeno, kod krme. Dvanaest metara dugi Kalver ultradet" bio je manje ulovilo od onih kojima je posada stizala na ostrvo. Bio je, takoe, i bri: njegova dva istovetna, pet stotina konjskih snaga jaka, mlazna pogona omoguavala su mu da razdaljinu do kopnenog medicinskog centra prevali za deset minuta, bre no to bi bilo potrebno da se dozove, sleti i natovari helikopter ili iz vazduho-plovne baze Lenglija, ili iz baze mornarice SAD. Ejmbler se primae blizu kapetana; gliser je bio skoranje vojno ostvarenje, pa je eleo da se upozna s komandama. Nije imao ta novo da vidi. Kapetan prvo podesi krmena i pramana zakrilca, a onda polugu gasa gurnu do kraja. Gliser je ubrzo sekao vodu brzinom veom od trideset pet vorova na sat. Bie im potrebno deset minuta do obale. Hoe li prevara uspeti toliko da potraje? Nije mu bilo teko da fotografiju na identifikacionoj ploici koju je nosio zamae jo na obali, a Ejmbler je znao i to da ljudi svoje zakljuke izvlae iz izgleda... glasa, dranja... pre nego iz dokumenata. Nekoliko minuta kasnije, Ejmbler se pridrui lekaru i naoruanom pratiocu koji su sedeli na klupi iza kormila. Lekar je... tridesetogodinjak, crveni obrazi, crna kovrdava kosa... i dalje izgledao uvreden Ejm-blerovim prisustvom. Konano ne izdra, pa se okrete Ejmble24 iia f iru i ree: - Nisu pominjali da e telo neko pratiti. Vama je jasno da je tip mrtav, je li tako? On ima junjaki naglasak i govori kao neko kome je dosadno i kome, verovatno, ne prija to je poslat da na kopno prebaci telo pacijenta koji je ve umro. - Zar jeste? - upita Ejmbler i zevnu, odnosno, napravi se da to ini. Hriste, mislio je, zar ovaj nee da me se okane7. - Nego ta nego jeste. Sam sam proverio. Zbog toga, znate, ispada da nema mnogo izgleda da nam pobegne. Ejmbler se priseti zvaninog dranja oveka iji je bed nosio. Takav stav je trebalo da zauzme. - Sve dok se ne izda zva-nina smrtovnica, ovima tamo ono to vi kaete ne znai nita. A na Periu niko nema ovlaenje da izda jedan takav dokument. I zato pravila ostaju pravila. - Pa to je kojetarija. - Prestani da mu uvre jaja, Ojsone- ree naoruani pratilac. Nije to bilo iz solidarnosti; drugo je bilo posredi. Ejmbler je mogao da vidi da ova dvojica jedan drugog nisu dobro poznavali i da im nije ugodno kad su zajedno. Verovatno je u pitanju bio klasian problem nereenog autoriteta; lekar je eleo da se ponaa kao da je glavni, ali je straar bio onaj koji je nosio slubeno oruje. Ejmbler se straaru prijateljski osmehnu. Straar je bio kru-pajlija ija je frizura bila delo vojnog brice. Sudei po pitolju HK P7" koji je nosio u futroli na boku, a koji je oduvek bio omiljeno oruje rendera, morao je i on biti bivi pripadnik te vojne jedinice. On je

bio jedini naoruan ovek na amcu, ali je Ejmbler mogao da se kladi da nije trapav. *" - Nisam to nameravao - ree lekar, ali to uini tonom koji kao da je pitao straara: A koji je sad pa tebi avo7 25 I kad, zatim, meu njima zavlada napeta tiina, Ejmbler sebi dozvoli da oseti trunku olakanja. amac bese prevalio svega nekoliko milja od ostrva Peri kad kapetan, koji je na uima imao slualice, zamaha rukama da privue njihovu panju, pa pritisnu dugme koje je ukljuivalo zvunike u kabini. - Ovo je pet-nula-pet sa ostrva Peri. Glas radio-operatera bio je uzbuen. - Imamo odbeglog tienika. Ponavljam: imamo odbeglog tienika. Ejmbler oseti kako mu se stomak zgri. Morao je da dela, morao je da iskoristi krizu. ipi na noge. - Hriste blagi - pro-guna. Zvunik ponovo zakra pre operaterovog glasa. - Glfar broj 12-647-M, tienik je mogao da seprikrije na vaem plovilu. Molimo vas da nam to smesta potvrdite ili poreknete. ekamo odgovor. Straar podari Ejmbleru jedan prodoran pogled; misao bese poela da se oblikuje. Ejmbler je morao da je preduhitri, preu-smeri. - Muicu mu - ree, - rekao bih da sad znate zato sam ovde. Zasta samo na tren, a onda: - Mislite li da su sluajno uveli pravilo da svako prevozno sredstvo koje naputa ostrvo dobije naeg pratioca? Imamo dojave o nekoj vrsti pokuaja bekstva ve itavih dvadeset etiri sata. - Mogli su to da nam kau - ree straar zlovoljno. - Ustanova ne eli da ta vrsta prie pone da krui o njoj -ree Ejmbler. - Idem da smesta proverim ono telo. I on pouri prema donjoj palubi na krmi. Tamo je, sa leve strane, bila uzana ostava za alat ugraena u unutranji zid trupa. Bilo je tu i nekoliko masnih krpa na podu. Telo umrlog pacijenta i dalje je bilo na nosilima sad privrenim na elinu platformu, u te svrhe ugraenu*"na amac. Telo je bilo uvezano kaievima i naduveno, a sivo bledilo smrti na njemu bilo je nesumnjivo. 26 I ta sad? Morao je da dela brzo, pre no to i ostali stignu ovamo za njim. Dvadesetak sekundi kasnije, utra on natrag u kabinu kod ostalih. - Ti! - viknu on na lekara optuivaki i kaiprst uperi na njega. - Ti si rekao da je pacijent mrtav. ta si to trabunjao? Upravo sam opipao vrat onog tipa, i zamisli ta sam ustanovio. Ima puls ba kao ti i ja. - Ti ne zna ta govori - uzvrati Iekar s visine. - To tamo dole samo je les. Ejmbler je i dalje teko disao. - Les kome je puls sedamdeset? Ne bih rekao. Straareva glava se pokrenu i Ejmbler bi tano mogao da kae ta misli: Ovaj tip izgleda zna ta govori. Stekao je neku prednost; sad je morao da je iskoristi. - Jesi li ti sauesnik? - upita Ejmbler lekara i Ijutito ga i optuivaki odmeri od glave do pete. - Jesi li deo te igre? - ta ti pada na pamet?! - uzvrati Iekar, a rumeni obrazi po-crvenee mu jo vie. Nain na koji ga je sad gledao i straar razjari ga jo vie, a posledica je bila da je sad delovao odbranaki i nesigurno. Le-kar se obrati straaru: - Bekeru, pa ne shvata, valjda,

ovog tipa ozbiljno? Znam ja kako se uzima puls, a ono dole to je na-no-silima prokleti je mrtvac! - Pokai nam - ree mu Ejmbler mrko i prvi pode prema krmenom delu. Ono nam, nama, znao je, mono je zazvualo: ono je nedvosmisleno povuklo crtu izmeu oveka kojeg je optuivao i njih ostalih. Ejmbler je, ini se, uspevao u onome emu je teio: da im ne dozvoli da saberu misli, da poseje sumnju i nepoverenje medu njima. U protivnom bi sumnja bila usmerena na njega. 27 Osvrnu se i vide da straar sad ide na zaelju i da mu pitolj vie nije u futroli. Tri oveka izaoe iz kabine i nastavie u istom poretku ka krmi i odeljku za transport. Lekar otvori vrata na njemu, i onda zapanjeno izusti: - ta, do avola...? Ostala dvojica i sami zavirie unutra. Nosila su leala pored platforme, a svi vezovi su bili raskopani. Tela nigde nije bilo. - Ti, laljiva vreo govana! - dreknu Ejmbler kao pomahni-tao. - Ne razumem - ree lekar neubedljivim glasom. - E, pa, ja mislim da mi ostali razumemo - ree Ejmbler ledenim glasom. Letimice odmeri vrata ostave i ponada se da ostali nee*pri-metiti koliko je reza na njima napregnuta do pucanja, da bi vrata drala zatvorenim. - Je ti to hoe da mi kae da je les odetao odavde? - upita straar sa kratko podianom kosom junjaka kome je crna kosa bHa kovrdava. Pri tom je vre stegao pitolj koji je drao u ruci. - Verovatno je samo kliznuo preko ograde i otiao na lako plivanje - podrugnu se Ejmbler. Named svoju priu; ne daj im da razmisle o drugim mogunostima, v' - Uopte ga ne bismo uli, a po ovoj magli ni videli. Odavde do obale ima svega tri milje, to za nekoga kome krv ivo struji ne bi bio veliki napor. Ba tipino za leeve, zar ne? - Ovo je ludo! - viknu lekar. - Nemam ja nita s tim! Morate da mi verujete! Poricanje je bilo automatsko, ali je efikasno potvrdilo kljuni element Ejmblerove prie: da jeTovek sa nosila bio begunac. - Rekao bih da sad znamo zato je bio onako pokisao kad je uo da i ja idem sa vama ree Ejmbler straaru tiho, ali do28 voljno glasno da ga ovek uje iznad buke motora. - uj, valjalo bi da ovo smesta javi. Ja u osumnjienog drati na oku. Straar je izgledao zbunjen i Ejmbler je na njegovom licu le-po mogao da vidi zbrku protivrenih oseanja. Nae se i straa-ru poverljivo apnu na uvo: - Znam da ti nema nita s ovim. Moj izvetaj e to jasno da podvue. I zato nema ega da se plai. Poruka koju je na taj nain preneo nije bila sadrana u recima koje je izgovorio. Ejmbler bese savreno svestan da ne umiruje straarevu brigu: oveku, naime, jo nije sinulo da bi neko njega mogao da osumnjii za umeanost u beksrvo iz stroge zatvorske ustanove. Ali je, dajui mu uveravanja u tom smislu... i pominjui svoj" izvetaj, Ejmbler prefinjeno uspostavljao svoj autoritet: on je sada bio taj koji je predstavljao zvanine organe, proceduru, lanac komande i disciplinu. - Razumem - ree straar, i time se sasvim potini Ejmbleru.

- Daj mi taj pitolj i ja u da uvam ovog aljivdiju - ree mu Ejmbler hladnim glasom. Ali ti smesta mora da se javi preko radija. - Odmah - ree straar. Ejmbler je mogao da kae da straaru nije bilo ugodno, iako su okolnosti... zapanjujui i neuobiajeni... obesnaivali njegovu steenu opreznost. Pre no to predade municijom napunjen Hekler&Koh P7" oveku u sivoj bolnikoj uniformi, straar kao da je na tren oklevao. Ali samo na tren. 29 GLAVA DRUGA Lengli, Virdinija I posle skoro tri decenije slubovanja, Klejton Kaston je jo uvek uivao u malim detaljima koji su bili sastavni deo kompleksa CIA... kao to je skulptura na otvorenom prostoru, poznata kao Kripton, bakrena zatitna pregrada u obliku slova s", na kojoj su i otvori bili izbueni u obliku slova azbuke. Ili me-singani reljef Alena Dalsa na severnom zidu, ispod koga su bile uklesane lepe reci: Njegov spomenik je svuda oko nas. Ali noviji dodaci, meutim, nisu bili tako prijatni. Glavni ulaz u agenciju je, u stvari, bio predvorje onoga to je sada bilo poznato kao Prvobitni glavni tab"... a Prvobitni" je postao onda kada je izgraena Nova zgrada glavnog taba", to se zbilo 1991. godine, a nomenklaturne navike bile su takve da sad vie nije postojalo nita to se zove zgrada glavnog taba. ovek je morao da se opredeljuje ili za Prvobitni" ili za Novi", a taj novi je bio skup kula od est spratova kancelarijskog prostora, izgraenih na padini odmah pored PG-a. Da bi se stiglo do glavnog ulaza u NG, valjalo je da se ovek popne na etvrti sprat. Sve je to bilo savreno nepropisno to, prema njegovom miljenju, nikad nije moglo da bude preporuka. Kastonova kancelarija je bila u PG-u, razumrse, ali ni blizu njegovih zastakljenih spoljnih zidova. Bila je, u stvari, prilino skrivena... i od one vrste zatvorenog unutranjeg prostora 31 bez prozora, koji obino slui za smetaj maina za kopiranje i zaliha kancelarijskog materijala. ak su i veterani agencije bili skloni da zakljue da je Kaston rtva internog progonstva. U njemu su videli osrednjost koja nikad nije mnogo postigla, pedesetogodinjaka koji otaljava svoj rok slube i pri tom pretura papire po stolu i broji dane do povlaenja u penziju. Ko god ga je video kako ovoga jutra zauzima svoje mesto za stolom oiju usredsreenih na sat, penkala i olovke poredane kao srebrni escajg na stolnjaku, mogao je samo da se uvrsti u tom opteprihvaenom uverenju. Osam i pedeset etiri, pokazivale su kazaljke sata: est minuta pre otpoinjanja propisnog radnog vremena, po Kastonovom shvatanju. On izvue prime-rak Fajnenel tajmsa" i nae stranicu sa ukrtenicomtOi mu proverie sat na stolu. Pet minuta. I prionu na posao. Jedan vodoravno. Njegova olovka beumno je popunjavala kvadrate i retko zastajkivala due od sekund ili dva. Kad zavri, uspeno reivi sve to je ukrtenica nudila za taj dan, bilo je osam i pedeset devet. u komeanje pred vratima: njegov pomonik, stie ba na vreme, a zadihan je od tranja hodnicima. Tanost je bila predmet razgovora koji su nedavno vodili. Adrijan oj otvori usta kao da e da izusti izvinjenje, a onda pogleda na sat na ruci i bez reci sede na svoju stolicu ispred manjeg, nieg kompjutera. Oko njegovih bademastih oiju kao da je

postojao odblesak nedavnog sna, a gusta crna kosa bila mu je jo vlana od tuiranja. Adrijan oj je imao punu dvadeset jednu godinu. Tano u devet nula nula, Kaston smesti Fajnenel tajms" u korpu za otpatke i stavi u pogon svoju bezbednu elektronsku potu. Pojedine poruke bile su cirkularna obavetenja svim slubama agencije i time malo zanimljive: nov program telesnog oblikovanja, manje izmene stomatolokog osiguranja, adresa na kojoj zaposleni mogu da provere stanje svojih rauna. Jedna 32 je bila od poreskog slubenika iz Sent Luisa koji je, mada zaveden zahtevom Odeljenja za voenje knjigovodstva CIA, sav sre-an javljao da je spreman da ponudi detalje o pogonima za posebne namene, osnovanih od strane preduzea iz oblasti lake industrije, i to unazad za proteklih sedam godina. I tako dalje, i tako redom. Kaston je shvatao koliko zadaci koje je izvravao mogu da izgledaju turobno njegovim kolegama. Bivi asovi i drutvo iz bratstva koje je poslovalo na terenu, ili se tome tek nadalo, odnosili su se prema njemu s omalovaavanjem. Mora da putuje ako s domiljanjem nee da druguje", bese njihova krilatica. Kaston nikada nigde nije putovao, razume se, ali mu je ta krilatica bila besmislena. esto je, kad samo otvori svoje preglede, svakome mogao da kae ono to ga zanima, a da pri tom uopte ne odlazi od svog stola. Istinu govorei, malo je njegovih kolega odista znalo ta on radi. Nije li on od onih tipova to svetu kontroliu putne i trokove za zabavu? Ili je blii poslovima nadzora nabavke papira i tonera za tampae? U svakom sluaju, posao mu je bio jedva neto malo vii od nivoa koji zasluuje naziv prestinog. Bilo je, meutim, mada veoma malo, i onih Kastonovih kolega koji su mu ukazivali potovanje koje se graniilo s divljenjem. Ti su uglavnom bili pripadnici ueg direktorskog kruga CIA, ili samim vrhovima kontraobavetajne slube. Oni su tano znali kako je Oldri Ejms zaista provaljen, tamo 1994. godine. I znali su kako je neznatan, ali uporno ponavljan nesklad u prihodima i izdacima bio konac koji je odveo do razotkrivanja Gordo-na Blejna i ire mree spletke. Njima su bile poznate i druge po-bede i uspesi, neki od njih znatne veliine, koji e zauvek ostati skriveni od oiju javnosti. Meavina ovih vrlina i sposobnosti bila je ono to je Kasto-nu omoguavalo uvid u stvari koje su itavim biroima ostajale 33 nedostupne. I bez naputanja kancelarije, Kaston se zakopavao u zamren lavirint ljudske podmitljivosti. Putovanje prijavljeno, ali ne i preduzeto; priznanica podneta za dogaaj koji nije bio podudaran sa preenim putem; za naplatu podnet raun kreditne kartice za drugi, neprijavljen mobilni telefon: bilo je na hiljade klizavica na kojima je poinilac mogao da izgubi ravnoteu i padne, a dovoljna je bila samo jedna. A ipak, oni kojima se inio dosadan put sravnjivanja... proverom da li se stavka broj jedan podudara sa stavkom broj dva u donjem redu... to nikad ne bi otkrili. Adrijan, kome je kosa poela da se sui, prie Kastonovom stolu ruku punih raznih dokumenata i ivo stade da ofljanja-va ta je sortirao, a ta odbacio. Njegova tetovirana miica i nemaran nain odevanja nisu bili dozvoljeni kad je Kaston poinjao da radi, ali je agencija bez sumnje vremenom morala da se menja. - Pobrini se da kvartalni obrasci 166 budu poslati na obradu - ree mu Kaston. - Super - ree Adrijan.

On je veoma esto govorio super", to je Kastonu zvualo kao atavizam sa negde polovine veka, ali je oito opet ulazilo u modu. A znailo je, kako je Kaston to sebi nekako objasnio: uo sam ta ste upravo rekli i primio sam to k srcu. Moda je znailo i neto manje; vie sigurno nije. - A to se tie jutronjeg priliva: ima li ma ta neuobiajeno? Bilo ta... nepropisno? - Ona poruka pomonika zamenika direktora Obavetaj-nog, Kaleba Norisa? - Pita li me ti to, ili mi saoptava da je stigla? - Izvinite. Govorim vam da je stigla - ree Adrijan i zasta. -Imam oseaj da je hitna. Kaston se zavali na naslon stolice. - Zar tako osea? 34 - Da, gospodine. Kaston je prouavao mladia onako kao to entomolog prouava osu iaricu. -1 to oseanje... mi poverava? Zanimljivo. A sad mi reci, jesam li ja lan tvoje porodice, roditelj ili brat, sestra? Jesmo li mi pajtosii Jesam li ti ja supruga ili devojka? - Rekao bih... - Ne? Samo proveravam. U tom sluaju... evo pogodbe koju ti predlaem... molim te, nemoj da mi govori ta osea. Mene zanima samo ono u ta ti veruje, makar i samo sa deliminom sigurnou. Ono to zna, na osnovu zapaanja ili zakljuivanja. A kad su u pitanju te nebulozne stvari kao to su oseanja, slobodno ih zadri za sebe. I Kaston tu malo zasta. - ao mi je. Da nisam povredio tvoja oseanja? - Gospodine, ja... - Bilo je to trik-pitanje, Adrijane. Ne odgovaraj na njega. - Veoma prosvetljujue, gospodaru - ree Adrijan i osmeh mu zalebde nad usnama, ali se ne spusti na njih do kraja. - Pouka primljena. - A sad mi reci ta si ono pominjao? O primljenoj poruci koja nije standardna? - Pa, tu je ta uta stvar interne prepiske iz kancelarije zame-nika direktora. - Trebalo bi da dosad raspoznaje agencijin ifarnik boja. Nema ute" u CIA. - Izvinite - ree Adrijan. - U pitanju je boja kanarinca. - A ona oznaava, ta? - Ona oznaava... - poe Adrijan pa malo zasta, jer mu je u mozgu naas zavladala praznina. - To je oenaka za sluaj koji se dogodio u domaim okvirima, a ima mogue bezbed-nosne opasnosti. Dakle: nije CIA. Neto u vezi sa drugim slubama. DGA. 35 DGA: Druge vladine agencije. Termin pogodan umesto oznake: baciti u korpu za otpatke. Kaston kratko klimnu glavom i prihvati prueni mu uti koverat. Uze ga s gaenjem, kao da prihvata nekakvu dreavu, razgalamljenu tropsku pticu: kanarinca, u stvari. Lino razlomi bezbednosni peat, stavi naoare i hitro proita izvetaj. Mogui bezbednosni rizik zbog bekstva jednog tienika. Pacijenta broj 5312, koji je bio udomljen u tajnoj ustanovi za lee-nje, u kojoj vlada reim strogog zatvora i vrhunskih mera bez-bednosti. udno je, pomisli Kaston, to se tieniku ne pominje ime. Ponovo proita izvetaj da vidi gde se sluaj zbio. Psihijatrijska ustanova na ostrvu Peri. I u glavi mu smesta odjeknu zvuk zvona. Zvona upozorenja. *** Ejmbler se probijao kroz gusto rastinje koje mu je kidalo vlanu odeu i drhtuljio od naleta hladnog vetra, a pokuavao da prenebregne otra zrna peska koja su mu se

zavlaila u patike sasvim nepodesne za ovu vrstu zemljita. Kako je Lenglijeva vazduhoplovna baza verovatno bila tridesetak ili neto vie kilometara prema severu, a mornarika vazduhoplovna baza otprilike na istoj tolikoj razdaljini prema jugu, svakog trenutka je mogao da oekuje klepetanje elisa helikoptera. Autoput broj 64 je bio oko kilometar udaljen od mesta na kome se nalazio. Nije bilo vremena za odmor. to due bude ostao usamljen ovek na brisanom prostoru, to e i opasnost u kojoj se Ejmbler nalazio postajati vea. Ubrza hod i uskoro izbi na autoput, gde rukom oisti ostatke rastinja sa odee, pa die palac i osmehnu se. Bio je mokar i 36 odrpan, a imao je i udnu uniformu. Osmeh je morao da mu bude avolski privlaan. Minut kasnije, pored njega se zaustavi jedan kamion. Voza, bokserskih crta lica i ogromnog stomaka, imao je Rej ban" na-oare za sunce i nije troio mnogo reci. Samo mu rukom dade znak da se popne. Ejmbler tako doe do prevoza. U svesti mu se javie reci jedne stare himne: Stigosmo dovde zahvaljujui veri. Posle kamiona, uhvatio je prevoz automobilom, pa autobusom, i na kraju se nae na asfaltu predgraa glavnog grada. U prvom trnom centru na koji je natrapao kupio je neto sportskih odevnih predmeta i platio ih novcem koji je naao u depu uniforme, pa se presvukao iza jedne ive ograde kojom je centar bio opasan. Nije imao vremena ni da vidi kako izgleda, ali je znao da odea koju je sada imao na sebi nee privlaiti mnogo panje, jer je bila blizu onome to prosean Amerikanac nosi kad nije u kancelariji. Pet minuta kasnije, ve je bio na autobuskoj stanici: Rip van Vinkl se vraa kui. Dok se autobus primicao centru Vaingto-na, Ejmbler zapade u razmiljanje. Kod hormonskog sistema organizma koji se suprotstavlja stresu uvek dolazi do trenutka mlitavljenja, kad uzbuenje ili strah ustupaju mesto obamrlo-sti. Taj trenutak i Ejmbler sada dozive. Svest stade da mu luta. Lica i glasovi mesta koje je napustio uzvrtee mu se u svesti. Svoje tamniare je ostavio iza sebe, ali ne i seanje na njih. *** Poslednji psihijatar koji ga je procenjivao", bilo je jasno, nije bio sklon Ejmbleru. Zato je to tako bilo, Ejmb^r je lako mogao da nasluti. Posle niza godina studiranja, ovek je zavrio u psihijatrijskoj ustanovi u kojoj je tajnost, a ne leenje, bila od 37 vrhunske vanosti. Sem toga, ovekova strunost trebalo je da mu da poseban, povlaen odnos u odnosu na pacijenta koji obino ide u paru s oseanjem nadmonosti i autoriteta: autoriteta uitelja nad uenikom, lekara nad pacijentom. Ali, taj oseaj autoriteta nad Ejmblerom ovaj ovek nije mogao da stekne. I zato mu je na podsvesnom nivou pored Ejmblera bilo neugodno. - Dozvolite mi da vam objasnim da je svrha ovih seansi iskljuivo procenjivaka govorio je ovek pacijentu. - Moj posao je da nadzirem va napredak i vodim rauna o moguoj pojavi neeljenih dejstava lekova. Pa, hajde da krenemo odatle. Ima li nekih neeljenih dejstava koji su meni promakli? - Bilo bi mi lake da o neeljenim dejstvima priam ^odgovorio mu je Ejmbler, - kad bih znao koji je glavni pravac delo-vanja tih lekova. - Lekovi, kao to vam je dobro poznato, treba da doprinesu poboljanju vaih psihijatrijskih smetnji. Paranoje, disocijativ-nosti, egocentrinosti... - Reci - rekao je Ejmbler. - Reci bez znaenja. Zvui bez smisla.

Psihijatar je zabeleio nekoliko primedbi u svoj lap-top. Njegove bledosive oi behu ledene ispod stakala naoara. - Nekoliko razliitih psihijatrijskih timova rvalo se s vaim disocijativnim poremeajem i krizom linosti. Kroz to smo ve prolazili. Doktor je pritisnuo jedno dugme na malom ureaju za daljinsko upravljanje i preko skrivenih zvunika javio se glas snimljen na traku. Taj glas... Ejmblerov glas... iznosio je teoriju za-vere s neskrivenom uasnutou: Kasnite. Svi vi. I svi drugi. Trag ljudske guje ostao je na svima". Glas snimljen na traku nije pokazivao nameru da stane. Trilateralna komisija... Opus Dei... Rokfeleri..." 38 Ejmbleru je njegov glas, snimljen na jednoj od prethodnih psihijatrijskih seansi, nanosio gotovo fiziki bol. - Zaustavite to - rekao je tiho, nemoan da savlada narastajui talas oseanja. - Molim vas, zaustavite. Psihijatar je zaustavio traku. - Da li jo uvek verujete u te... teorije? - To su samo paranoidne matarije - rekao je Ejmbler kao oamuen, ali ipak razgovetno. - A odgovor je ne. Ja se ak i ne seam da sam takve teorije imao. - Poriete li da je glas snimljen na traci va? - Ne - rekao je Ejmbler. - Ne poriem. Samo se... toga ne seam. To nisam ja, shvatite. Hou da kaem, nisam ja takav. - To onda znai da ste vi neko drugi. Dve razliite osobe. Ili vas ima vie? Ejmbkr je bespomono slegao ramenima. - Kad sam bio dete, eleo sam da budem vatrogasac. Vie ne elim da budem vatrogasac. To dete nije ono to sam ja sada. - Prole nedelje ste rekli da ste, kad ste bili dete, eleli da budete fudbaler kad posrastete. Ili se ja sad moda obraam nekome sasvim drugom? Psihijatar je skinuo naoare. - Pitanje koje vam ja postavljam je pitanje koje bi trebalo da postavite samom sebi: Ko ste vi? - Problem s tim pitanjem je - rekao je Ejmbler nakon due pauze, - taj to vi mislite sa vie izbora. I vi elite da se oprede-lim za neku sa vae male liste opcija. -1 vi mislite da je to problem? - upitao je psihijatar i digao pogled sa lap-topa. - A ja bih rekao da je pravi problem taj to vi izbegavate vie od jednog odgovora. 39 * X- * Ejmbleru bese potrebno nekoliko trenutaka da doe sebi kad se autobus zaustavi na stanici kod Klivlend parka, ali stie da uini to na vreme. Ejmbler na ulici navue kapu na glavu i dobro osmotri sve oko sebe... prvo strepei od bilo kakvog odstupanja od uobiajenog, a onda punim srcem uivajui u samoj uobiajenosti. Vratio se. ' Poele da poskoi. Poele da digne ruke ka nebu. Ali ono to je eleo vie od svega, u stvari, bilo je da nade one koji su odgovorni za njegovo zatvaranje i surovo ih kazni: Jeste li mislili da neu izai napolje? Zar ste zaista to mislili? \^ Vreme nije bilo ono koje bi sam odabrao za povratak kui. Nebo bese tamno; sitna kiica vlaila je trotoare i inila ih crnim. Bio je to obian dan na obinom mestu, shvatao je, ali je posle dugog perioda izolacije bio pod utiskom da grozniava aktivnost vlada na svakom koraku.

Prolazio je pored oglasnih stubova oblepljenih obavetenji-ma i plakatima. Poetske veeri u kafanama. Koncerti rok grupa tek izmaklih iz garaa u kojima su dotad muzicirali. Nov vegetarijanski restoran. Nova pozorina scena... Zbrka ljudskih aktivnosti koja vapi za panjom sa fotokopiranih komada papira. Periferija ivota. Ne... ispravi se... samo ivot. Obina ulica jednog obinog dana. Opasnost je postojala, da. Ali, kad bi uspeo da stigne do svog stana, mogao bi da povrati sve ono to mu je inilo sutinu postojanja; obian stan, obine stvari, ali upravo to je bilo ono to mu je tako dragoce-no. udeo je za obinim, svakodnevnim; samo mu je to bilo potrebno. ^ Hoe li se zaista usuditi da ovamo dou po njega? Ovde... na jedno od svega nekoliko mesta na svetu na kome su ga ljudi do40 \ ! ista poznavali. Ovo mora biti mesto bezbednije od svih. ak i da se oni pojave, ovde se nije plaio da im se otvoreno suprotstavi. Vetropirasto se tom sudaru i nadao. Ne, strahovanju od onih koji su ga internirali vie nema mesta; vreme je da oni strahuju od njega. Bilo je oito da je zlonamerni element nagrizao sistem, pokuao da ga ivog zakopa, potopio ga meu zalutale due, medu pijune ophrvane depresijom ili pomahnitale od gubitka iluzija. Sad kad se naao napolju, njegovi neprijatelji trebalo bi da bee, da se zavuku pod zemlju. Jedina stvar koju sebi nisu smeli da dozvole je da se sukobe s njim ovde, na otvorenom, gde bi lokalna policija neizbeno bila umeana. A to vei broj ljudi bude upoznat s njegovim sluajem, to e i vea pretnja njima biti da e da budu razotkriveni. Na uglu avenije Konektikat i ulice Ordvej, Ejmbler ugleda kisok s novinama, pored kojeg je prolazio svakog jutra kad bi boravio u gradu. Ugleda i sedog, krezavog oveka koji je prodavao novine i njegovu crvenu kapu koju nikad nije skidao sa glave. Osmehnu mu se. - Regi - doviknu mu Ejmbler. - Kako si mi, daso? - Hej, tebi - odazva mu se prodava, ali to bese refleksno, a ne pozdrav poznatom licu. Ejmbler lagano prie kiosku. - Dugo se nismo videli, je li tako? Prodava ga odmeri. U njegovom pogledu nije bilo ni trunke pepoznavanja. Ejmbler spusti pogled na sveanj Vaington posta" gde je primerak na vrhu bio ovlaen kiom i, videvi datum, oseti kako ga neto probode. Trea nedelja januara... nije udo to je ovako hladno. A onda sav zatreperi. Skoro dve godine. Dve godine mu je oduzeto. Dve godine oamuenosti i oajanja i izop-tenosti. Ali, sad nije bilo vreme za tugovanje nad gubitkom. 41 - Hajde, Regi! Reci mi kako si mi? Radi li teko ili teko da neto radi? U Regijevim stisnutim oima zbunjenost stade da zamenju-je sumnjiavost. - Nemam siu za tebe, brale. A ne dajem ni besplatnu kafu, isto tako. - Regi, ta ti je... pa ti me valjda poznaje? - etaj dalje, krupajlijo - ree Regi. - Ne elim nevolje ovde. Ejmbler se okrete, bez reci, pa prepeaivi pola bloka zgrada dalje, stie do stambene zgrade, kopijt: gotskog stila gradnje, u kojoj je poslednju deceniju stanovao. Baskerton Tauers. Sagraeno devet stotina dvadeset i neke, bilo je to zdanje od est spratova crvene cigle, ukraeno svetlosivim polustubovima. Baskerton Tauers. Neka vrsta doma za oveka koji t^o neto u stvari nije imao. Slubovanje u programu posebne name-ne... u samom vrhu bezbednosne operative...

znailo je voenje ivota pod lanim identitetom. U konzularnim operacijama nije bilo odeljenja tajnijeg od jedinice za politiku stabilnost, a nijedan od njenih operativaca nije poznavao drugog, osim po njegovom terenskom imenu. Nije to bio nain ivota pogodan za duboke graanske veze: posao je iziskivao duga izbivanja u inostranstvu, sutinsku izoptenost, i to u nepredvidivim vremenskim rasponima. Da li je imao bilo kog pravog prijatelja? A ipak je upravo povremenost tih njegovih boravaka kod kue davala posebnu teinu njegovim ovdanjim nasuminim ulinim poznanstvima. I, ma koliko da je retko boravio u Baskerton tauersu, stan mu je zaista predstavljao pravi dom. Nije to bilo pribeite vikendice na jezeru, ve pravi simbol normalno-sti. Mesto na kome moe da se spusti sidro. Stambena zgrada je bila odvojena od ulice uskim prostorom kojim je moglo automobilom da se prie do ulaza. Ejmbler se osvrnu oko sebe, osmotri trotoare i ulicu, uveri se da na njega niko ne obraa posebnu panju, pa odeta do ulaza. Neko bi tu 42 morao da ga poznaje... neko od vratara, ako ne domar ili nadzornik zgrade... i da ga pusti u stan. Zasta da proui dugaak spisak stanara nainjen crnim plastinim slovima na beloj tabli, imena poredana azbunim redom. Nije bilo Ejmblera. Iza Eilstona, sledio je Ejner, Znai li to, onda, da su mu oduzeli stan? Bilo je to razoaranje, ali ne tako veliko iznenaenje. - Mogu li da vam pomognem, gospodine? Bio je to jedan od vratara koji se pojavio iz zagrejanog predvorja: Grig Denovi. Njegova vrsta brada bese, kao i uvek, osen-ena dlakama otpornim na brija. - Grio - oslovi ga Ejmbler prijateljski. Grig je, kao to je uvek zamiljao, bila skraenica od Grigo-rije: ovek je poticao iz bive Jugoslavije. - Dugo se nismo vide-lijeli? Izraz na Denovievom licu bio je neto na ta je Ejmbler ve poeo da se navikava: bila je to nedoumica oveka koga prijateljski pozdravlja njemu potpuni stranac. Ejmbler skide kapu i osmehnu se. - Ne uri, Grio, setie se ve. Stan 3C? - Da li se mi poznajemo? - upita Denovi. Ali ni ovoga puta to nije zvualo kao pitanje. Zvualo je kao da ovek proverava sam sebe, iako je siguran da lice pred sobom ne poznaje. - Rekao bih da se ne poznajemo - ree Ejmbler tiho i zbunjeno. No, zbunjenost odmah zatim ustupi mesto panici. Negde iza njegovih lea, gume automobila nainie tup zvuk koenja na vlanom asfaltu. Ejmbler se hitro osvrte i vide beli kombi jo nalegao na prednje gume od naglog koenja. u 43 gde se vrata na njemu otvaraju i s treskom zatvaraju, a onda vide kako se pojavljuju tri oveka u uniformama bolnikih stra-ara. Jedan je nosio karabin, a dvojica pored njega pitolje. Sva trojica trali su ovamo ka Ejmbleru. Kombi. Smesta je znao sve o njemu. Pripadao je slubi za povlaenje iz saobraaja", koju su koristile tajne slube savezne vlade za osetljiva domaa privoenja". Bilo da su u pitanju od-begli agenti ili strani operative! na domaem terenu, zajedniko takvim sluajevima bilo je to da nisu privoeni" bilo kom od organa zvaninog pravosudnog

sistema. A ovog hladnog januarskog jutra, Harison Ejmbler je bio sluaj koji treba da bude priveden". Lokalnoj policiji nee biti ponuena bile kakva objanjenja, s obzirom na to da e on da nestane mnogo pre njihovog dolaska. Ovo nije bilo sukobljavanje na otvorenom prostoru i naoigled javnosti; ono to su oni smislili bese brza, neprimetna otmica. Pojavivi se ovde, Ejmbler shvati, dozvolio je sebi da mu e-njivo razmiljanje nadvlada zdrav razum. Dalje greke sebi vie nije smeo da dopusti. Misli... morao je da misli. Bekstvo u bilo kom pravcu nije dolazilo u obzir. Iskustvo terenskog operativca govorilo mu je da su naoruani timovi za podrku rasporeeni svuda oko zgrade, pa i u njoj, po sprato-vima i na krovu. Odlui se zato napreac za stvar opasniju od svih ostalih. Potra pravo prema oveku s pukom skraene cevi, koji je trao ispred dvojke s pitoljima. - Gde ste se zadrali toliko dugo? - dreknu Ejmbler na njega. - Vucite te guzice, prokletstvo! Umai e nam! I pri tom divlje pokaza palcem natrag prema Baskerton Ta-uersu. 44 - Stigli smo ovamo najbre to smo mogli! - uzvrati ovek s karabinom. Kad protrae kraj njega, Ejmbler vide da su pitolji koje ostali nose slubene etrdeset petice, sa dvanaest metaka u ar-eru. I previe vatrene moi da se savlada jedan ovek. Pod pretpostavkom da su nareenja koja su imali podrazumevala samo zarobljavanje. Ejmbler sada, kao iscrpljen, lagano prede preko ulice prema kombiju iji je motor i dalje radio. Imao je jo sasvim malo vremena, pre nego to ljudi koje je poslao u predvorje Baskerton Tauersa shvate da su obmanuti. Kad prie i stade pored vozaevih vrata, Ejmbler izvadi koni novanik s dokumentima nadzornika sa ostrva Peri i brzo ga otvori i zatvori ispred vozaevih oiju. Sam pokret trebalo je da bude dovoljan da ustanovi autoritet. I ubedi. Kad voza spusti staklo, Ejmbler ga paljivo odmeri. ovekove oi su bile tvrde, oprezne, vrat kratak i miiav: diza tegova. - Jeste li vi, momci, uli za pramenu nareenja? - upita ga Ejmbler. - Sad ga treba ubiti, a ne hvatati. I ta vas je zadralo toliko dugo? Da ste ovamo stigli samo minut ranije, ne bi bilo ovoliko posmatraa. Voza za trenutak nita ne odgovori. A onda mu pogled otvrdnu. - Ta znaka koju si mi pokazao? Nisam je ba najbolje video. Ejmbler iznenada oseti kako ga vozaeva snana, mesnata ruka grabi za desno rame. - Rekoh da nisam mogao dobro da vidim - ponovi voza tihim, preteim glasom. - Pokai mi to ponovo. Ejmbler se levom rukom mai za pitolj koj^bee oduzeo straaru na amcu, ali je voza bio savreno istreniran i imao je reflekse kao munja; nadlanicom slobodne ruke udari po pitolju i izbi ga iz Ejmblerove ake. Ejmbleru sad osta jo samo jed45 / na mogunost. On zgrabi ruku kojom mu je voza stezao rame, uvrnu je i die, pa je iz sve snage cimnu nanie... na ivicu stakla prozora koji nije bio sputen do kraja. Voza vrisnu, ali stie da drugom rukom uhvati Ejmblerovu ruku i stisne je elinim stiskom. Ejmbler slobodnom rukom izmahnu i stisnutim prstima ake kao kopljem

pogodi vozaev grkljan, i ovek se smesta obema rukama uhvati za oko vratnik i stade da ga kida. Ejmbler otvori vrata i izbaci vozaa na ulicu, gde ovaj pade i stade da se uvija hvatajui dah. Ejmbler pouri da uzme pitolj sa asfalta, sede za volan, ubaci u brzinu i jurnu niz ulicu, a u uima su mu odzvaniali krici razoaranih progonilaca. ** Kombi mu je izvrsno posluio kao vozilo za beksrvo no, vrlo brzo, on moe postati koristan jedino njegovim progoniteljima. Zato je hitro morao da ga se resi. Nekoliko kilometara dalje, u aveniji Konektikat, Ejmbler utera kombi u jednu sporednu ulicu i ostavi ga sa upaljenim motorom i kljuevima u bravi. Uz malo sree, neko e da naie i pozajmi ga", to one koji su Ejmblera gonili moe da zavede na pogrean trag. Sad je trebalo da se izgubi negde gde e kao peak teko privui panju. Skver Dipon, koji je uvek pun prolaznika, bese pravo mesto za tako neto. Ejmbler tu sede u taksi i izae na raskru avenije Nju Hempir i Dvadesete ulice, gde se odmah zatim umea medu prolaznike. Znao je tano kuda ide, ali se drao kao neko ko besciljno seta. Sajber-kafe je bio tano tamo gde je i mislio da e biti, blizu Sedamnaeste ulice, tri bloka zgrada dalje od raskrsnice na kojoj je izaao iz taksija. Sede za kompjuter iji mu je poloaj omoguavao dobar pregled ulicepred kafea; nespremnog ga vie nee uhvatiti. Nekoliko udaraca po dirkama izvue mu na ekran Spisak", optu bazu podataka koordinisanu od strane Ministarstva pravde i stavljenu na raspolaganje brojnim agen46 cijama savezne vlade, ukljuenim u odravanje zakona i reda. Nejasno upamene lozinke, ustanovi s olakanjem, i dalje su bile na snazi pa, poto ih primeni, ukuca svoje puno ime i prezime u program za pretraivanje; eleo je da vidi ima li kakve zastavice pored njegovog imena. Nekoliko trenutaka kasnije, ukaza se i poruka. Nema podataka za ime HARISON EJMBLER. Bio je to udan podatak. Svaki savezni slubenik, ak i onaj koji vie nije bio na platnom spisku, trebalo je da bude naveden u spisku. I, mada je njegov obavetajni identitet s razlogom bio izuzet iz takvih baza podataka, njegova civilna sluba u Stejt Departmentu koja je sluila kao pokrie trebalo je da stoji na raspolaganju javnosti. Pomalo ozlojeen, ukuca se zatim na veb-stranicu Stejt De-partmenta i, uz dalju pomo lozinki, prokri put do interne baze podataka o zaposlenima. Trebalo je da tu bez problema nae potvrdu o svojoj civilnoj slubi. Hal Ejmbler je godinama, kad bi bio upitan, mogao bez zazora da kae da je nii inovnik Stejt Departmenta u birou za obrazovanje i kulturu. Bio je to predmet... diplomatija putem kulturne razmene", prijateljstvo kroz obrazovanje" i tako dalje... o kome je do u beskraj mogao da pria na koktelima i zabavama. esto se pitao ta bi bilo kad bi u takvim okolnostima, na pitanje ta radi, odgovorio: O, ja sam u konzularnim operacijama i u Odeljenju za posebne namene o kom i u samoj vladi zna jedva dvadesetak osoba. A ime se ono bavi? Raznim stvarima. Jedna od njih je i ubijanje ljudi. Mogu li da vam donesem jo jedno pie? Kad otkuca svoje ime u bazu podataka Stejt Departmenta, pritisnu dirku za povratak na obavetenja i saeka rezultat. Zaposleni HARISON EJMBLER nije pronaen. Molimo vas proverite jeste li tano ukucali ime i pokuajte ponovo. 47

Oima prelete po trotoaru i ulici ispred kafea i, mada ne pri-meti nita neuobiajeno, oseti kako mu izbija hladan znoj. Ubaci se zatim u bazu podataka Socijalnog. HARISON EJMBLER nije pronaen. Ovo je bilo besmisleno! Sistematski zatim proveri devetnaest saveznih i dravnih baza podataka. HARISON EJMBLER nije pronaen. Nema podataka za ime Harison Ejmbler". Va upit nema odziva u bilo kom od postojeih dokumenata. Ludilo! Kao zvuk udaljenog roga za maglu, glasovi raznih psihijatara sa ostrva Peri stadoe da mu se javljaju u glavi, svaHuod njih s dijagnozom koju bese postavio. No, to su bile budalatine. Mora biti da je tako. On je tano znao ko je. Sve do perioda kad je odveden na leenje, seanje na njegov dotadanji ivot bilo mu je ivo, jasno i neisprekidano. Bio je to, tano je, neobian ivot... upleten u neobino zvanje... ali je bio jedini koji je imao. Mora biti da je dolo do nekakve zbrke, nekakve tehnike greke: bio je siguran da je tako. Stade da se pita nije li sigurnost postala luksuz. Luksuz kome on vie nije smeo da se podaje. Oko mu uhvati beli automobil... ne, kombi, koji se kretao i suvie brzo, bre od ostalih uesnika u saobraaju. A onda jo jedan. I trei. Svi su koili neposredno ispred kafea. Kako je otkriven tako brzo? Ako je sajber-kafe bio valjano registrovan, onda su svi njegovi upiti u Stejt Departmentu izazivali kontraupite iz kojih je mogla da se dozna fizika adresa radne stanice. Eto kako. Ejmbler ipi na noge i progura se kroz vrata sa oznakom Samo za osoblje", pa stade da tri uz stepenice prema krovu... ako bude imao sree, sa krova ove zgrade e moi da pree na susedni... Ali je morao da se kree brzo, pre nego to se raspo48 rede ostali timovi za podrku. I, uz punu svest o naprezanju miia i ubrzanom hvatanju vazduha, jedna misao stade da mu se oblikuje u glavi: Ako Hal Ejmbler ne postoji, za kim onda jure ovi progonitelji? 49 GLAVA TREA Za njega je to oduvek bilo samo utoite. Bese to brvnara od samo jedne odaje i nainjena od lokalnog drveta od slemena do temelja. Kao zaklon je bilo primitivno, ali sasvim u skladu sa prirodom koja ga je okruivala. Grede tavanice i poda, streha i nadstrenica, ak i dimnjak od blata i kamena... sve je to on sam svojeruno napravio tokom jednog toplog juna, koristei samo hrpu drveta i motornu testeru s pogonom na benzin. Kabina je \ bila samo njegova i za n/u niko nije znao. ak ni n/egovi pretpostavljeni, kojima je bio duan da prijavi svako vlasnitvo, nisu znali da je poseduje, iako je to bilo krenje propisa. Jezero Asvel jedva da je zasluivalo plavu taku na zemljopisnoj karti, ali je to bio deo sveta u kome je mogao da die punim pluima. Smetena u podnoju Surlend planina, bese to oblast gde je poljoprivredno zemljite ustupalo mesto gusto poumljenom terenu. Sada, u januaru, glavnina drvea je bila neugledna i bez lia. I pored toga, prizor je odisao ozbiljnom elegancijom: elegancijom onoga to je mogue. Kao i njemu samom, umi je takode bilo potrebno dobro godinje doba da se oporavi.

Bio je strahovito umoran, jer je ukradenim automobilima prevalio dvesta pedeset kilometara bez odmora. Prvo se domogao jednog kombija nekoliko ulica dalje od sajberkafea, a po51 tom jedne dvanaest godina stare honde-sivik" na eleznikoj stanici u Trentonu. Sve veme dok je vozio, u glavi mu se vrtelo jedno jedino pitanje: ko mu je ovo uinio? Bilo je to isto ono pitanje koje ga je muilo i mesecima ranije. Zvanini, iako tajni, organi vlade SAD-a mobilisani su protiv njega. to znai... ta? Da je neko lagao o njemu, da mu je nekako smestio, ubedio vie vlasti da je poludeo, da je postao pretnja po bezbednost. Ili da je neko ili neka grupa koja je imala pristup centrima moi u vladi poele-la da on nestane. Neko ili neka grupa koja je smatrala da joj je on pretnja, ali je svejedno odluila da ga ne ubije. Glavobolja je poela da ga mui. Imao je on kolege u jedinici za politiku stabilizaciju koji bi mogli da mu pomognu... ali, kako da ih nae? To nisu bili ljudi i ene koji redovno dolaze na posao; svoja boravita redovno su menjali gotovo svakog asa. A on je nekako bio iskljuen sa elektronskog popisa o kome je znao sve. Hanson Ejmbler nije pronaen... bilo je to ludilo, ali je namera u svemu tome takode bila vidljiva. Pokuali su da ga se oslobode. Pokuali su da ga zakopaju. Oni! O njima je mogao da misli jedino u mnoini. Oni! Re koja je govorila sve i nije znaila nita. Da bi opstao, morao je da sazna vie, ali da neto dozna nije mogao ako ne opstane. Barington Folz, u okrugu Hanterdon u Nju Dersiju, leao je po strani od autoputa 31, koji je prese-cao sredinji deo njudersijskih seoskih predela, ispresecanih neobeleenim raskrsnicama i sporednim putevima. Dva puta je zalazio na pojedine od tih puteva da se uveri da ga niko ne prati, ali znakova o tome nije bilo. Pogledao je sat na komandnoj tabli onoga asa kad vide mali putokaz pored puta, na kojem je pisalo: Barington Folz. Bilo^je tri i trideset. Jo jutros je bio u psihijatrijskoj ustanovi pod strogim nadzorom. Sad je bio nadomak kue. 52 Kilometar ili neto malo vie od puta koji je vodio ka jezeru, skrenuo je hondu" u ipraje i ostavio je tu dobro zaklonjenu, i nastavio putem peice. Prilazei jezeru, vide da prepoznaje svako drvo. u lepetanje krila neke sove visoko u golom granju drveta. Mogao je sada da vidi i deo dimnjaka kolibe starog Mekgrudera, koja je stajala opasno blizu vode na drugoj strani jezera. Oduvek mu se inilo da bi svaka malo jaa oluja mogla da je oduva pravo u jezero. Ali se to nikad nije dogodilo. Probi se nekako izmeu stabala i izbi na magino jezero gde je, pre nekih sedam godina, odluio da sebi sagradi kolibu. Zaklonjena sa tri strane velianstvenim starim etinarima, ona mu je pruala ne samo izdvojenost iz spoljnjeg sveta, ve i spokoj uz pogled na ljupko jezero okrueno gustom umom. Vratio se, konano. Duboko udahnuvi vazduh, istei dah, iskorai on sasvim na istinu i pusti da mu se i oi nahrane vidikom... ...i vide jedino malu praznu livadicu, gde je njegova brvnara trebalo da stoji. Bila je to ista ona istina na koju je naiao pre sedam godina, kada je odluio da kolibu tu sagradi. Talas oamuenosti i dezorijentisanosti preplavi ga sasvim; imao je oseaj kao da mu se i zemlja ispod nogu njie. Nemogu-el Brvnare nije bilo. Ni brvnare ni traga da je ona tu nekad stajala. Lagano krenu da obie ceo taj prostor, paljivo motrei da mu ne promakne bilo kakav trag ljudskog boravka na tom me-stu, nekadanjeg ili sadanjeg. Nita. Bio je to devianski komad zemljita, tano onakav kakav je bio kada ga je on

kupio. Konano vie nije mogao da se odupre oseaju oamuenosti, pa klonu na kolena na hladnu, mahovinastu zemlju. ak ga je i uobliavanje pitanja punilo strahom: srne li da verTIJe vlastitom seanju? Poslednjih sedam godina njegovog ivota... odatle treba da krene. Da li su njegova seanja realna? Ili je ono to sada 53 vidi i osea iluzija... hoe li se svakog asa probuditi i zatei u beloj zakljuanoj sobi na etvrtom spratu zapadnog krila? Seti se da mu je jednom reeno da osoba, dok sanja, nema oseaj mirisa. Ako je to tano, onda on ne sanja. Mogao je da namirie vodu jezera, fin miris organskog raspada, laki smolasti miris etinara. Ne, to nije... tako mu Bog pomogao... nije to bio san. I upravo to ga je inilo komarom. Stigao je u dom sopstvene due, a doma nigde. Zarobljenik moe da se uljuljkuje nadama o bekstvu; rtva muenja... a to je znao iz prve ruke... mogla je bar da se nada da e da je puste da se odmori. Ali, emu je moglo da se nada stvorenj^koje je ostalo bez pribeita? Sve je ovde bilo prisno, a opet nije. Ushoda se oslukujui cvrkut i zviduke ptica. A onda u neznatan, pevuavi zvuk sasvim druge vrste i oseti otar bol... meavinu, u stvari, bola i uboda... odmah ispod vrata. Vreme uspori. Rukom se mai prema tom mestu, napipa neki predmet gde mu viri iz tela i cimnu ga napolje. Bila je to dugaka, olovci slina strelica i bese se zabola u gornji deo njegove grudne kosti, odmah ispod vrata. Pogodila ga je tu, i ostala zabodena kao no zariven u drvo. Postojalo je ime za tu oblast tvrde kosti, priseti se Ejmbler prirunika za obuku: manubrium. U borbi prsa u prsa, bio je to dobro tien predeo koga je valjalo izbegavati. to je znailo da je Ejmbler, moebiti, imao veoma mnogo sree. On se baci u zaklon nisko sputenih grana najblieg velikog etinara i, raunajui da trenutno nije na videlu, paljivo proui metalni projektil. To nije bila obina strelicaioio je to nazubljen pric nainjen od nerajueg elika i ukalupljen u plastiku. Na rezervoaru prica, sitnim slovima je njegov vakumirani sadraj bio imeno54 mr-^mamm l van kao karfentanil... sintetiki opijat deset hiljada puta jai od morfijuma. Slon od est tona mogao je da bude savreno imoMisan sa samo deset miligrama karfentanila; efikasna doza za ljude trebalo bi da bude merena mikrogramima. Grudna kost je toliko blizu koe da igla nije imala vremena da se zabode u meso. Ali, ta je sa sadrajem prica? Bio je prazan, ali on nije mogao da zna da li se ispraznio u njegovom telu ili kad ga je izMogao je da napipa bolni otok na mestu gde ga je strelica pogodila. Svest ga, meutim, zasad jo nije naputala. Koliko mu je dugo pric bio u telu? Imao je dobre reflekse, ali je i samo jedna kap bila dovoljna da obavi posao. A pric ove vrste bio je dizajniran da sadraj izbaci u trenu. Pa zato onda ne gubi svest? Na to pitanje je ubrzo mogao da dobije odgovor. Po prvi put primeti da mu razmiljanje postaje zbrkano, neusredsreeno. Bio je to poznat oseaj, pa

shvati da je slinim narkotikom i ranije, i to mnogo puta, bio kljukan na ostrvu Peri. Bilo je mogue da je stekao odreenu dozu imunosti. Bio je tu jo jedan zatitni inilac. Igla se zabila u kost, ime je kanal u njoj efikasno zapuen i spreen da trcne. I, razume se, ela doza u pricu morala je da bude odmerena tako da ne bude smrtonosna; u protivnom bi zrno iz puke svakako bilo milosrdnije. Trebalo je da bude samo onesveen; umesto toga, bio je samo usporen. Prostirka od borovih iglica pod njim inila mu se sad kao stvorena da se na nju legne i dremne. Samo nekoliko minuta. Zaspae sad i probuditi se sasvim sve. Samo na nekoliko minuta. Ne! Nije smeo da se pokori. Mora da oseti stranT Karfentanil, priseti se, ima dejstvo od devedeset minuta. U sluaju pre-doziranja, najbolji lek je ubrizgavanje protivopijata naloksona. 55 Ali tamo gde to nije mogue, bila bi dovoljna i injekcija epine-frina. Epinefrin. Poznatiji kao adrenalin. Opstanak nee doneti kroenje panike, ve podleganje njoj. Uplai se, ponavljao je sebi dok se izvlaio iz zaklona, uspravljao i okretao glavu na sve strane. A onda se, iznenada, zaista prestravi kad zau nov fijuk strelice, koja ga promai za dlaku. Adrenalin mu kuljnu ilama: usta mu se osuie, srce divlje zalupa i stomak mu se zgri. Neko se nalazio u poteri za njim. to je znailo da taj neko zna ko je on. Samosvest mu izvetri i ustupi mesto jedino instinktima i onome to je naueno na obuci. Obe strelice stigle su iz istog pravca, tamo negde dalje uz obalu. Ali, sa koje razdaljine? Standardni postupak bife bi da se izbegne, sem ako je neophodno, rad sa bliskog rastojanja; ovek sa pukom za uspavljivanje mogao bi da bude efikasan i sa bez-bedne udaljenosti. Meutim, ako se ima u vidu ogranien domet strelica sa pricevima, ta razdaljina nije mogla da bude velika. Ejmbler u svesti pokua da se priseti svake pojedinosti tog terena. Bili su tu etinari, grupa stena poredanih poput stepe-nika, plitka jaruga i, odmah iza nje, stari brest za koji je bila vrsto uvezana eka za lov srnee divljai. Pa, razume se. Svaki profesionalac bi je iskoristio. Koliko ga je dugo posmatrao taj ovek pre no to je ispalio prvi hitac? I ko su, do avola, uopte bili ti ljudi? Nedoumica poe da zamara Ejmblera i, sigurno, nekako ponovo aktivira mikrograme karfentanila u njegovoj krvi: mogao bih sada i da se odmorim. Samo nekoliko minuta. inilo se da mu sam moni opijat apue ta da ini. Ne! Ejmbler se tre i usredsredi na trenutnu opasnost. Dokle god je slobodan ima neke anse. A Ejmbler je i traio samo to. ansu. Ejmbler, povijen, opet skoi u zaklon etinara. Da li je zaboravio vetinu prikradanja? Nije morao da brine. Njegovo telo i udovi kao da su sledili neke vie zapovesti: stopalo se na zemlju 56 sputalo beumno i tano na mesto prethodnog, kolena se savijala i pruala taman onoliko koliko je potrebno za sitan korak. A on je bio siguran da ga jedino tragovi karfentanila spreavaju da jurne. Obuka je inila svoje. Konano, nainivi veliki luk kroz umu, stie do mesta odakle je mogao da vidi stari brest. eke uz njega nije bilo. Nagla vruina sunu mu telom. Ako i eke nema, onda... kripa drveta o drvo pod naletom vetra natera ga da pogleda na drugu stranu. I ugleda eku. Bila je novija i vea i privezana uz mono stablo jednog platana. Najtie to je mogao, Ejmbler stade da se unja prema njemu. Trnjak divlje rue oteavao mu je

kretanje, ali ga je i zaklanjao. Isti trnjak je obavijao i stablo trideset metara visokog platana. Ejmbler virnu navie kroz granje i konano ugleda obrise oveka. Bio je to krupan ovek odeven u kamurlanu odeu koji je, na sreu, bio okrenut na drugu stranu. To je znailo da Ejmblerovo kretanje kroz umu nije bilo primeeno; strelac je pred oima drao dvogled... vojni model tipa tajner" sa autb-fokusiranjem, zelenim gumiranim kuitem i soivima prevuenim filmom, radi spreavanja odsjaja. Dugaku puku, koja mora da je bila vazduna, bese okaio o rame, ali je dodatno bio naoruan i pitoljem ija je drka jasno svedoila o kom se tipu radi. Bereta" kalibra devet milimetara iz vojnog naoruanja, ali obino rezervisana samo za pripadnike specijalnih jedinica. Je li ovek bio sam? Ejmbler oprezno pogleda svuda oko sebe jo jednom. Nieg sumnjivog nije bilo. Sad je valjalo da se popne do eke, i to tako neujno da iznenadi strelca. Bio je to dobar plan, ali mu je isto tako bilo poznato i to da se stvari nikad if odvijaju tano po planu. Stablo platana je bilo toliko debelo da je mogao da se penje po granama sve do vrha, sasvim zaklonjen od pogleda s 57 druge strane. A nije morao da strepi da e ga strelac uti. Vetar je inio da utanje suvog lia zaostalog na granama drvea bude tako silno, da bi i kretanje itave vojske umom ostalo neujno. Morao je da poskoi da bi se domogao prve grane, ali je penjanje posle ilo veoma lako, jer je stari platan imao mone i brojne grane. Strelac nije mogao da vidi Ejmblera, ali ni Ejmbler njega, pa je samo na osnovu toga to oko njega jo nisu letele strelice ili zrna iz berete" mogao da proceni da nije otkriven. Odahnu kad stie do debelog najlonskog ueta obmotanog oko stabla koje je bilo jedan od vezova eke. Odmori se malo, a onda se pope na granu iznad, i lagano virnu oko stabla* ovek je imao obrijanu glavu, tela izuzetno snanog i visok preko metar i devedeset, koliko je Ejmbler mogao da proceni. Hvatanje u kotac s njim nije dolazilo u obzir. Ejmbler izvue pitolj, udahnu vazduh duboko jo jednom i iskorai oko stabla, pa stade na granu koju prethodno bese odredio. ovek konano u taj pokret i okrete se veoma ustro za njegovu visinu i teinu, ali bilo je kasno. - Klekni, vojnice, i stavi ruke na potiljak. Ti zna kako se to radi - ree mu Ejmbler tiho. 58 GLAVA ETVRTA ovek bez reci poslua, a Ejmbler onda zakorai na pod eke i obie ga da mu stane iza leda. Brzo mu skide puku i njenim remenom mu uveza ruke. Onda po prvi put odahnu s olakanjem. - Ostae u ivotu, ili ne - ree mu Ejmbler. - To je ono to nas dvojica sad treba da zakljuimo. - Mislim da ti ne razume situaciju - ree ovek. - to je tano ono zbog ega si mi ti potreban - uzvrati Ejmbler. Dade se zatim na pretresanje ovekovih depova i izmeu ostalog nae vojni model peroreza. - Sad emo da odigramo malu igru istine ili odvanosti.

Izvue seivo peroreza namenjeno skidanju riblje krljuti i prinese ga sasvim blizu ovekovih oiju. - Imam veoma malo vremena na raspolaganju. I zato u odmah da udarim pravo u sr stvari. Prvo pitanje. Radi li sam? - Nikako. Ima nas mnogo ovde. Lae! Iako otupljen karfentanilom, Ejmbler smesta pogodi istinu, onako kako je to uvek bio u stanju da uini. Kad bi ga kolege upitale kako to uspeva, nalazio je sijaset odgovora za razne sluajeve. Drhtaj u glasu, u jednom sluaju?Ton koji je bio preterano uglaen, u drugom. Neto oko usta. Neto u oima. Neki znak je uvek postojao. 59 Konzularne operacije su svojevremeno angaovale ljude da proue tu njegovu udnu sposobnost; koliko je njemu bilo poznato, niko nikad nije uspeo da ponovi to to je on mogao. A on je to zvao intuicijom. A intuicija je znaila: ne zna ni kako to, ni otkud to. Ponekad se ak pitao nije li taj njegov dar mana, a ne prednost: prosto nije mogao da ne vidi stvari. Veina ljudi filtrira ono to vidi na tuem licu: oni se vladaju po pravilu uvida u najbolje objanjenje, to znai da sve ono to se ne uklapa u objanjenje koje po njima ima smisao prosto prene-bre^avaju. Ejmbletu. ^e nedosta^k ta s^osobftc&t ma ta ono bilo, u veoma brzom pokretu, l tako smo u stanju pripravnosti. Ma ta nepropisno, sumnjivo je. . . mi> naime, ne moemo da znamo je li to u vezi sa signaliziranim ne, ali ne smemo da rizikujemo. I za84 to nam je tvoj definitivan izvetaj potreban za samo tri dana. Otkrij ko je taj Tarkvin doista. Pomozi nam da ga privedemo. Ili ga uutkaj. Kaston ukoenog lica klimnu glavom. Podsticanje mu nije bilo potrebno. Anomalije su mu bile odvratne, a ovek koji je umakao sa ostrva Peri je bio anomalija najgore vrste.

Kaston nije mogao da zamisli vee zadovoljstvo od onoga koje bi mu priinilo prepoznavanje ove anomalije... i njeno eliminisanje. 85 GLAVA ESTA U motelu broj 6 blizu Flemingtona u Nju Dersiju, Hal Ejm-bler se sluio nokiom" ubijenog oveka da uputi nekoliko poziva na vie telefonskih brojeva. Prvi je bio onaj Stejt Departmentu. U ovom trenutku nije mogao da se oslanja na pretpostavke: nije mogao da zna da li je sada prijatelj ili neprijatelj obavetajnoj jedinici u kojoj je proveo sav dosadanji radni vek. Brojeve telefona koje je mogao da pozove u hitnim sluajevima, a koje je pamtio iz doba kad je radio kao operativac, morao je da zaboravi zbog opasnosti da se smesta ukljue automatski tragai. Stoga je bilo najrazumnije pokucati na glavna vrata. I zato je pozvao centralu Stejt Departmenta predstavivi se kao novinar Rojtersa", pa zatraio da bude povezan s kancelarijom zamenika dravnog sekretara, Elen Vitfild. Da li bi ona htela da mu potvrdi jednu izjavu koja joj se pripisuje? Njena sekretarica, s kojom je povezan posle vie posreinih internih veza, bila je puna izvinjenja. Zamenica sekretara je na putu, kao deo jedne dravne delegacije. Moe li da bude malo detaljnija, pitao je dopisnik Rojtersa". Sekretarica je rekla da joj je ao, ali da ne moe. Deo dravne delegacije: nema sumnje da je obavetenje ta-no. No, kao takvo, u sutini i beskorisno. Zvanino imenovanje Elen Vitfild bilo je pokrie za njeno stvarno zaduenje kao direktora jedinice za politiku stabilizaciju. Ukratko, njegovog efa. 87 Da li su njegove kolege mislile da je mrtav? Poludeo? Nestao? ta je Elen Vitfild znala o onome to mu se dogodilo? Ovo pitanje mu je svrdlalo mozak. Ako i nije znala, bilo bi prirodno da je do sada ve morala da se potrudi da sazna, zar ne? Muio se da se seti perioda neposredno pre njegovog zatvaranja u bolniku zatvorsku ustanovu. Ali ta seanja su ostajala nejasna, zatvorena, nedostupna... skrivena u magli koja je zaklonila njegovo postojanje. Pokua da svede ono ega je mogao da se priseti iz vremena pre nego to se magla spustila. Priseti se boravka na Nepalu i susreta sa samoproklamovanim tibetanskim disidentima koji su traili ameriku pomo. Lagali su, Ejmbler je hitro zakljuio: u stvari, oni su bili predstavnici ma-oistikih pobunjenika kojih se Kina odrekla, a nepalska vlada, i sama u grevitoj borbi da opstane, zabranila i samo njihovo postojanje. Operacija taba u angvi usledila je posle toga... pripreme za uklanjanje Vaien Lijanga... i onda? Svest mu je delovala kao pocepana strana: nije bilo otre i prave linije izmeu seanja i njegovog pomanjkanja; ta linija, kao i ona kod papira, bila je reckava... jezici seanja zadirali su u prostor pod maglom, i obratno. Isto je bilo i sa seanjima o njegovom boravku na ostrvu Pe-ri, jer su sva bila ograniena na period od poslednjih nekoliko meseci. I veoma veliki broj njegovih ranijih seanja bili su samo izlomljeni trenuci, delii istrgnuti iz vremena i smisla. A moda je trebalo da se vrati u vreme od pre nekoliko ne-delja u kojima je dolo do njegove otmice i zatvaranja... doba za koje mu je seanje na njegov ivot bilo ivo i vrsto kao pod pod nogama. Kad bi samo mogao da nade nekoga s kim bi ta seanja mogao da podeli. Nelgjga ije bi priseanje moglo da prui svedoanstvo kome je oajniki teio: potvrdu da je on onaj koji jeste.

Impulsivno, Ejmbler zamoli slubu za obavetenja o telefonskim pretplatnicima da mu daju broj izvesnog Dilena Satklifa iz Providensa na Rod Ajlendu. Dilen Satklif je bio ovek o kome godinama nije razmiljao, neko koga je sreo i prijateljevao s njim dvadesetak godina ranije. Upoznali su se kao brucoi na koledu Karlajl, maloj koli opte umetnosti u Konektikatu i smesta sklopili prijateljstvo. Satklif je bio obeenjak, nadareno blebetalo sa velikom zalihom pria o odrastanju u Peper Pajku u Ohaju. Uz to je bio veoma sklon opasnim ispadima, kao to je onaj kad je na iljak tornja Mekintajr natakao bundevu teku etrdesetak kilograma, na veliko veselje uenika i silnu muku kolske uprave, jer se niko od radnika kole nije usuivao da je skine. Ejmbler je pogodio iz prve da je to Satklifovo delo, stavio mu do znanja da zna, ali nikad o tome nikome nije proslovio ni re. Ejmbler se prisetio i Satklifovih prugastih majica tipa ar-li Braun", glinenih lula koje su retko koriene ali bile zanimljivije od uobiajenih zbirki boca popijenog piva ili podrumskih traka grupe Grejtful ded". Ejmbler se seao i prisustva Satkli-fovom venanju koje se zbilo godinu dana posle diplomiranja, a znao je i da ima dobar posao u jednoj lokalnoj banci u Provi-densu koja je nekada bila nezavisna, a sada deo lanca nacionalnog bankarskog sistema. - Dilen Satklif - javi se sad glas sa druge strane linije. Ejmbler ga ne poznade odmah, ali ga svejedno smesta preplavi prijateljska toplina. - Dilene! - uzviknu Ejmbler. - Ovde Hal Ejmbler. Sea li me se jo? Nasta duga pauza. - ao mi je - ree ovek, a delovao je zbunjeno. - Nisam siguran da sam dobro uo vae im^. - Hal Ejmbler. Bili smo zajedno na karlajlskom koledu pre dve decenije. Delili smo sobu kao brucoi. Bio sam ti i na ven89 anju. Sea li se sad? Mnogo je prolo otkad smo zajedno popili pie, je li? - ujte, ja ne kupujem stvari od stranaca preko telefona -ree ovek kruto. - Savetujem vam da ovo pokuate s nekim drugim. Je li mogue da je ovo bio pogrean Dilen Satklif? Nita kod njega nije podsealo na Dilena Satklifa kojeg se on seao. - Izvinite - ree. - Mogue je da sam pozvao pogrenog momka. Znai li to da vi niste pohaali karlajlski koled? - Pohaao jesam. Ali u mojoj klasi nije bilo nikoga ko se zvao Hal Ejmbler. I veza se prekide. Podlegao meavini Ijutine i straha, pozvao je potomfjoled u Karlajlu i zatraio da ga povezu sa administrativnim odelje-njem. - Moete li da mi ponovite ime, gospodine - upitao je mladi ovek s druge strane linije kad mu je Ejmbler uz izmiljenu priu objasnio koji mu je podatak potreban. Ejmbler ga je posluao i nestrpljivo i pun strepnje saekao odgovor. - Niko pod tim imenom, gospodine, nije diplomirao na ovom koledu jo od vremena njegovog nastanka. - Je li mogue da vaa baza podataka nije obuhvatila taj period? - Ne. Mi smo mali koled, pa takav problem nemamo. Ve-rujte mi, gospodine, da je taj momak ikada tokom dvadesetog veka ovde bio upisan, ja bih to znao. - Hvala vam - rekao mu je Ejmbler upljim glasom i spustio slualicu. Ruka mu je podrhtavala dqk je pritiskao dugme za iskljuenje mobilnog telefona. Ludilo! 90

Zatvori oi i u svest prizva sijaset seanja. Seanja na oca i njegovu bocu, partije pokera na prvoj godini koleda u kojoj je peljeio starijeg studenta koji se mrtio kao da sumnja da ga bruco vara, vrelog jula na letovanju na jezeru Kandaiga i golih grudi Vendi Salivan kriom vienih dok se presvlaila u enskoj svlaionici. Jednog avgusta provedenog na radu u evabdinici kad mu je bilo petnaest godina. Zaljubljenosti na poslednjoj godini koleda... o, Boe, ustreptalosti prilikom onih prvih susreta, i onda suza, prebacivanja, mirenja i mirisa ampon