skripta- rim maskin

8/8/2019 Skripta- Rim Maskin

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-rim-maskin 1/106

RIM-» Istorija Starog Rima « N.A.Maškin

Izvori za rimsku istoriju

Prvobitni rimski letopisiU IV vek padaju tek prvi počeci rim. istoriografije, prvi rad se pojavio

zato tek ridesetih g. III veka pne. Najranije izvore koje su docniji piscikoristili bili su spiskovi magistrata, nazivani fastima, uređeni po god.posebno konzulski fasti po kojima su godine nazivane.

Pesnici III veka i stariji analistiPolibije

PosijdonijeMlađi analisti130-120 pne.

Ciceron i CezarSalustije

Terencije Varon i Kornelije Nepot Tit Livije

Nikola iz Damaska i Pompej TrogGrčki istoričari Avgustovog doba

Rimska istoriografija u prvom veku CarstvaVelej Paterkul i Valerije Maksim

Prozna dela I v.n.eLucije Anej Seneka, Kvintilijan, Kolumela, Plinije Stariji, Petronijev “

Satirikon “Kornelije TacitSvetonije Trankvil

Istorijske kompilacije i prozna dela II v. Sic !Grčka istoriografija I-II ne

Judejski ustanik pa rimski podanik Josif Flavije piše najpre “ Istoriju judejskog rata “ na grčkom jeziku a zatim “ Judejsku arheologiju “.

PlutarhApijan

Dion KasijePočetak hrišćanske istoriografije. Eusebije IV v.

Rimska istoriografija IV v.Amijan Marcelin

Istoriografija V i VI v.Glavne crte antičke istoriografije

Dokumenti kao izvori. Podaci arheologijeNatpisiPapirusiNovac

Istoriografija Starog RimaDorimska Italija i najstariji period istorije Rima

Prirodni uslovi stare ItalijeNajstariji stanovništvo Italije

1



1. Prvobitna arheologija ItalijePaleolit i neolit

Prelaz na bronzu. Kultura teramaraVilanova kultura

2. Etrurci

PorekloNjihov period u istoriji Italije počinje oko VIII v pne. Pitanje o poreklu

jedno od najsloženijih u čitavoj nauci o antičkom svetu. Tri teorije:1. najraširenija – pomorskim putem došli sa istoka i nastanili se na

oblai Tirenskog mora. Herodot tvrdi da su došli iz Lidije još XIII vpne +Strabon, Plinije Stariji i Tacit. Helanik smatra da su pelazgi koji su došliiz Grčke i iskrcali se na ušću reke Po. Novovekovne pristalice ove teorijepotvrđuju Herodotov verziju dopunom o napadu naroda s mora naEgipat, među kojima je i narod Turša

2. Došli sa one str. Alpa3. Autohtoni. Dionisije iz Halikarnasa Teško je utvrditi kojoj porodici jezika pripada etrurki jezik. Zna se

značenje nekoliko desetina reči. Kompromisna varijanta je najlogičnija apredstavljala bi mešanje teorija 1. I 3. (tj. tih raznih plemena dovelo jedo formiranja Etruraca).

Socijalni poredak Etruraca

Ekonomski i soc. razvitak na visokom stupnju još u najranijavremena. Rano se javljaju gradovi koji se po svom tipu približavajugradovima antičkog sveta. Obično su na prirodno zaštićenim mestima,

ograđeni zidovima, pravilno planirani, većim delom od kamenihgrađevina. Tokom čitave istorije održavaju se određeni ostaci rodovskih odnosa(moguće da i nazivi nekih gradova vode poreklo od uticajnih rodova – Tarkviniji, npr. dovodi se u vezu sa Tarkvinijevcima, etrurski – Tarhna).Pon svemu sudeći njihov soc. poredaka bio je strogoaristokratski; vojničko – sveštenička aristokratija (Lukumoni) –privilegovan deo društva kome su ostali delovi potčinjeni.Osobenost njihovog soc. poretka ogleda se slobodnom položaju žene,koja je uživala izvesne privilegije. Pretpostavlja se da je rešavanjemnogih pitanja domaćeg života zavisilo od majke, a ne od oca

porodice. Ropstvo se rano pojavljuje – dokaz su glad. borbe, priređivanena dvorovima etr. aristokrata. One nastaju još u doba kad suzarobljenici naterivani da se tuku nad grobovima palih vojskovođa, akasnije su priređivane radi razonode i iz Etrurije su ih preuzeli ital.narodi.Lukumoni, zajedno sa svojim družinama (robovi i zavisni ljudi) napadalisu na susedne oblasti i bavili se gusarstvom. Gradopima su u poč.upravljali kraljevi, čija je vlast verovatno bila izborna, a tokom pol.razvitka oslabila ju je aristokratija, zbog čega ih u nekim gradovimasmenjuju izborni magistrati. Simboli kraljevske vlasti – snopovi pruća

koji oblažu sekire – koje su noslie sluge ispred kralja; toga sa

2



purpurnom ivicom (toga praetexta); kurulno sedište – prešli su u R., kaoi pojam najviše vlasti (imperium).Etrurski gradovi bili su samostalni gradovi – države; 12 gradovaformiralo je slob. federaciju. Glavnu ekonomsku granu predstavljala jezemljoradnja, bila je moguća samo pri veštačkom isušivanju. Etrurci su

bili prvi narod u Ita. koji je u širokim razmerama primenio sistemradova na isušivanju, što je bilo moguće samo pri masovnom korišćenjuradne snage i njenoj odgovarajućoj organizaciji. To isto je omogućilo istvaranje grandioznih građevina sačuvanih do našeg vremena. U tompogledu Etr. imaju mnogo zajedničkog sa Egip. i Vaviloncima.Etrurija je prva zemlja u Ita. u kojoj je postojao krupni zemljoposed i ukojoj su se razvili zanati i trgovina (i posrednička). U G. su etr. trgovcibili poznati još u VI v. U Etr. se nalazi opticaju jonski novac u ovovreme, a kasnije gradovi sami kuj pogr. uzorima. Etr. lađe pojavljivalesu se u Kartagini i čak i u Fenikiji.Oni su u izvesnom pogledu tehniku obrade metala razvili dosavršenstva. U Etr. je vađen bakar, a na susednom ostrv Elbi – gvožđe.Visoko je bila razvijena i keramika.

Kultura Etruraca (str. 63.)

Politička istorija Etruraca

Političko jačanje Etr. pada u dr. polovinu VII i u VI v. U VI v., u dobamoći, teritorija im dopire na sev. do Alpa, a na jug obuhvata Lacij iKampaniju. U R. se u VI v. učvršćava dinastija Tarkvinijaca, dok je

centar njihovog uticaja u Kampaniji – Kapua. Etr. grad Adria dao jenaziv moru.Poč. VI v. počinje raspadanje “etrurske države”, što je izazvano kako

unutrašnjim tako i spoljašnjim uzrocima. Među gradovima postoji stalnosuparništvo, čije je blagostanje počivalo na stalnoj ekspl. nižih slojeva.Odnosi sa Grcima nisu bili mirni i što su Etrurci više nadirali na jug, uKampaniju, oni su se više zaoštravali. Etrurci stoje u savezima saKartaginjanima, večitim suparnicima Grka, ali uporedo sa jačanjemgrčke aktivnosti na čitavom Sredozemlju krajem VI i početkom V vekadešava se i borba italskog naroda za oslobođenje od etrurskehegemonije. Na severu moraju da vode tešku borbu sa keltskim

plemenima koja počinju da se kreću. Njihova teritorija se smanjuje iunutrašnje veze etrurske federacije slabe, ali su na kulturnom planu idalje igrali dominantnu ulogu u Italiji sve do početka IV veka kadauustupaju svoje mesto naročito Rimu.

Sredinom I veka p. n.e. etrurske narodnost izgubila je svaki značaj,a ubrzo zatim zaboravljen je i etrurski jezik.

Grčki gradovi u Italiji i na Siciliji

Kolonizacija počinje u VIII veka a završava se u VI veku pne. Posle480. i bitke kod Himere, 474. u pomorskoj bitci nedaleko od Kume i

pobede nad kartaginskim saveznicima Etrurcima – počinje grčkaprevlast na jugu. Od 2/2 V veka iz unutrašnjih razloga Grčki gradovi

3



počinju da slabe. Dominiraju aristokratske grupe, još krajem VI veka,Krotonci ruše demokratski Sibaris. Jačaju i lokalna italska plemena:Samniti, Lukanci i Brutijci. 421. Samniti su odneli prevagu nad Grcima iod tada Tarent, Turij i Regij bili su često nemoćni da se suprotstavenjihovim upadima. Kasnije na početku III veka pne dolaze u sukob sa

Rimom i tada gube i svoju samostalnost. Na Siciliji oni moraju da vodeborbu sa Kartaginom, koja je svoje posede na ostrvu proširila na račungrčkih gradova. I u Italiji i na Siciliji, gradovi su poglavito zemljoradničkicentri. Od njih su Italici preuzeli gajenje vinograda i maslinjaka. Ovigradovi igrali su veliku ulogu u istoriji grčke kulture uopšte. Ovde su serazvijali razni filozofski sistemi, retorika je ovde rano ponikla. Svi vidovisocijalnih, političkih, kulturnih, religioznih sistema izvršili ogromanuticaj na Italike. Posebnu ulogu odigrao je grad Kuma u Kampaniji,odatle Etrurci preuzeli alfabet, kao i mnoge grčke običaje i verovanja.Za stanovnike Kampanije grčki uticaj imao je izvanredan značaj. Tu jestvorena posebna kampanska kultura čija specifičnost se zadržala iposle osvajanja Rima.

Italska plemena

U V veku većinu plemena činili su Italici, poseban značaj su steklasabelska plemena, Umbri, Osci i Latini. Istovremeno na krajnjem severui jugoistoku održali su se narodi ilirskog, balkanskog i drugog porekla(Veneti, Japigi…).

Plemena su živela izolovanim životom. Italici dugo zadržavaju crteporetka prvobitne zajednice i delila su se na rodove. Za razliku od

Etruraca vlada patriarhalni oblik života…Prenaseljenost je navodila plemena da traže nova staništa. Običajsvetog proleća dugo se zadržao (ver sacrum) – s proleća grupa mladihkretala je da traži sebi mesto za nova naselja. Totemizam – Picene je nanova staništa doveo detlić (picus), Samnite – bik, Hirpine – vuk…

Plemena nisu ulazila u saveze. Spaljivanje leševa još za vremeVilanova kulture.

Umbri žive na gornjem toku Tibra.Samniti – najbrojniji od sabelske grupe, jedan njihov deo pokorava

Oske iz Kampanije. Mešanjem Oska i Samnita nastaju Kampanci (+grčkiuticaj). Većina Samnita se u srednjem delu Apeninskih planina bavila

stočarstvom i spadala među najratobornija plemena, sahranjivanjeleševa. U istorijsko doba stvara se samnitska federacija – pružićeogorčen otpor Rimljanima.

Latini – južno od donjeg toka Tibra. Lacij se naseljava relativnopozno u I milenijumu – vilanova kultura koja je pod uticajem ranijeteramara. Kao i kod umbrosabelskih plemena sačuvale su se razne crteprvobitne zajednice. Stanovali su u utvrđenim naseljima (oppida). Utradiciji se sačuvala svest o 30 takvih naselja sa Alba Longom na čelu.Relativno rano je stvorena federacija latinskih gradova, koja je imalazajedničke svetinje.

Latini nisu jedini stanovnici Lacija – tu je i sabelsko plema Sabinjana(inhumacija) a u gornjim oblastima Ekvi, Hernici i Volsi (bliski Latinima).

4



Rim u doba kraljeva

O osnivanju Rima se stvaraju legende – Odisejev boravak u Italiji,putovanju u Italiju Trojanca Eneje…

Numitora – jednog od Enejinih potomaka, zbacio je njegov bratAmulije i zatim ubio njegovog sina a ćerku posvetio za vestalku (zavetdevičanstva). Ali ova rađa sa bogom Marsom dva blizanca – Romula iRema. Amulije naređuje da ih bace u Tibar, no oni prežive uz pomoćvučice koja ih othranjuje. Odgajio ih je kraljev pastir do punoletstva,kada doznaju istinu, kažnjavaju Amulija i rehabilituju svoga dedu.Osnivaju Rim, nazvan u čast starijeg brata. U svađi koja nastaje Romulubija Rema.

Varon smešta osnivanje Rima u 754-753 g.pne.Arheologija: Stari Rim ležao je na levoj obali Tibra (25 km od ušća).

U doba carstva raširen je na 7 okolnih bregova: Kapitol, Aventin,Palatin, Kvirinal, Viminal, Eskvinil i Celij a obuhvatao je i jedan deobrežuljka sa desne obale – Janikul.

Najpodesniji za naseljavanje bio je Palatinski breg sa tri straneokružen strmim stenama. Po načinu sahranjivanja (insineracija) koji umnogo čemu podseća na albanski način zaključujemo da su se naPalatinu nastanili stanovnici iz Albe. Kasnije Kapitol i Kvirinal zauzimajudrugi stanovnici (inhumacija) – naučnici ih smatraju Sabinjanima. U VIIIveku ujedinjenje sela sa 7 bregova – Septimontium (Sedmobrežje).

U VII veku prvi grad – Roma quadrata na Palatinu (mesto koje jetako nazvano i poštovano kao svetinja u istorijsko doba). Naziv Roma

prvobitno se odnosio verovatno na taj grad na Palatinu, postepeno sešireći i na druge bregove sa izuzetkom Aventina (prisajedinjen tek u IVveku). Sada se isušuje ranije močvarni Forum i oko grada se dižu zidovi.Gradska granica nosila je naziv pomerium. Sama reč Roma – eterurskog je porekla. Prema tome Rim nastaje sjedinjavanjem latinskih i sabinskihsela + učestvovanje Etruraca najpre na kulturnom a kasnije i političkomplanu.

Sedam rimskih kraljeva

Prvi period rimske istorije u izvorima se naziva period kraljeva –legendaran materijal koji samo u pojedinim momentima odražava

objektivnu stvarnost.1. Romul – pripisuje mu se osnivanje prastarih institucija:, kurije,

Senat, vojsku i podelio stanovništvo na patricije i plebejce. Posleujedinjenja sa sabinjanima (uz pomoć pomirenja kćeri - zarobljenica)vlada zajedno sa Titom Tacijem sve do njegove smrti. Vodi uspešneratove. Smrt: a. živ odnesen na nebo b. ubijen od patricija.

2. Sabinjanin Numa Pompilije – miroljubiv, osniva svešteničkekolegije.

3. Tul Hostilije – priključuje Albu Longu.4. Anko Marcije, pobeđuje Latine, sagradio most preko Tibra,

osnovao Ostiju.

5



5. Tarkvinije Stari (Prisk), iz Etrurije. Sagradio cirkus, udario temeljeKapitolskom hramu. Rat protiv Latina i Etruraca.

6. Servije Tulije – vaspitanik Tarkvinijev, sin jedne robinje – reformagrađanstva, pobeda nad Vejom i zidanje Dijaninog hrama.

7. Tarkvinije Oholi zet Servija Tulija, muž njegove ćerke Tulije.

Tradicija ga predstavlja kao tiranina, njegov sin obeščastio je ženusvoga rođaka Tarkvinija Kolatina – Lukreciju (samoubistvo). Ustanak –progonstvo Tarkvinijevaca i pad monarhije.

Gotovo sva imena nose etiološki karakter (ono iz čega se možeizvoditi zaključak). Sic ! Ali treba istaći da je izvestan broj legendi odrazistorijske stvarnosti.

Priče o otmici Sabinjanki, o Titu Taciju bile su odraz rimsko-sabinskog sinoikizma. Tarkvinijevci odražavaju period etrurskevladavine u Rimu (VI vek). U etrurskom gradu Ceri postojao je u tovreme rod Tarkvinijevaca.

Motivi za formiranje rimske istorijske tradicije su znači: etiološki,grčka istorijska kazivanja i razne političke tendencije II-I veka(aristokratsko-demokratska verzija o Romulovoj smrti).

Društveni poredak perioda kraljeva

Važan zbog ostataka najstarijih ustanova koji su se održali i unaredno doba, sama institucija kraljevske vlasti i dalje je postojala uličnosti – rex sacrorum – jedan od najviših sveštenika.

Rod i porodica

Doba kraljeva je prelazno doba između rodovskog i klasnog društva.Osnovna društvena jedinica – patrijarhalni rod. Članovi istog roda imajuzajedničko nasleđe, verske praznike, zajedničku riznicu u ranije doba izajedničku zemlju. Crte rodovskog poretka sačuvane su u gentilnomdelu imena Rimljana.

Starešine rodova – principes, bile su izborne.Ukoliko više slabi rodovska veza, utoliko više jača porodica – koja

postaje osnovna društve i privredna jedinica – na čelu pater familias –neograničena mu je vlast nad ličnošću žene i dece. Sva lica podnjegovom vlašću – agnati, sva lica u krvnom srodstvu – kognati. Ćerka

se udajući i dalje zadržava kognatske veze ujedno prelazeći u agnate.Neki članovi roda uzimali bi pod zaštitu pojedina lica (klijenti), koja

su se sa svoje strane obavezivala da će biti poslušna i verna (fides).Poreklo joj je starinsko što se vidi iz Zakona dvanaest tablica gde seprekršaj vernosti patrona smatrao za verski prestup.

Kurije i tribe

10 rodova = kurija, 10 kurija – triba (pleme). Tri tribe činile su populus Romanus – Ticiji, Ramni i Luceri. Potpuno

je moguće da je triba Ticija sabinskog porekla i da je onda Tit Tacijistorijska ličnost.

6



Komicije

Rani Rim još zadržava crte vojne demokratije. Narod se radirešavanja krupnih pitanja skupljao na kurijama – kurijatske komicije. U

njima učestvovali svi odrasli muškarci. Na njima su vršeni izborikraljeva i donošene odluke o objavljivanju rata. Mogle su da sudegrađanima za teške zločine. Na njima su otvarani testamenti, vršenausinovljenja i primani novi rodovi u sastav zajednice. Na komicije narodse skupljao po kurijama i svaka kurija je imala po jedan glas.

Kraljevska vlast

Spoljašnja obeležja: purpurni ogrtač, zlatna dijadema, skiptar sorlom, sedište od slonove kosti. Ispred kralja išlo je 12 liktora sasvežnjevima pruća u koje su stavljane sekire. Gotovo sve te insignije supreuzete od Etruraca, verovatno kao i pojam najviše vlasti koju je imaosamo kralj (imperium). Po svim podacima biran je od strane komicija ivlast mu je bila ograničena.

Senat

Prvobitno se sastojao (po tradiciji) od 100 ljudi, zatim mu je brojčlanova povećan na 300. U rano doba se verovatno sastojao odstarešina rodova (princepsa). Sve odluke komicija morale su dobitisaglasnost Senata (auctoritas patrum) koji je bio čuvar tradicije

predaka (mos maiorum) i kraljev savetnik u važnim pitanjima. Članovisu nazivani ocima – patres.Pred kraj perioda kraljeva pojavljuju se prva službena lica (činovnici)

– prefekt grada koji je upravljao Rimom u kraljevom odsustvu.Patriciji i plebejci

Patricijii – oni koji imaju očeve i u početku samo oni čine populusRomanus. Plebejci su nasuprot njima u većini. Pleo – punim, tj.mnoštvo, masa.

Videti str. 80 – teorije o nastanku podele rimskog stanovništva naplebs i patricije.

Ekonomika

Osnovu je činila poljoprivreda, kojom su se najviše bavili plebejci. Popredanju prilikom osnivanja grada Romul je razdelio zemlju međugrađanima, takoda svaki dobije po 2 jugera (juger = ¼ hektara) kojaprelazi u nasledstvo. Znatan deo zemljišta bio je kolektivno korišćen,činio je ager publikus. Osnovicu moći patricia činilo je stočarstvo –pecus – pecunia). Trgovina i zanatstvo počeli su se razvijati u etrurskomperiodu, kada se Rim razvio u znatan trgovački centar. Gvožđe je bilo

slabo u upotrebi sve do VI veka. Imovinske razlike još nisu bile znatne,

7



patricijski način života odlikovao se jdnostavnošću i Rim je i dalje imaoobeležje seljačkog grada.

Etrursko osvajanje i reforma Servija Tulija

Od VII veka počinje jačanje etrurskih gradova, koji svoj uticaj šire nadolinu reke Poa, Picenum, Lacij i Kampaniju. Serviju Tuliju se pripisujereforma društvenog poretka. Sigurno je da je jedan od njenih uzroka uborbama između plebsa i patricija.

Brojnost plebsa i sve veći ekonomski uticaj, kao i to da supodjednako kao i patriciji vršili vojnu službu i nabavljali sami svojuopremu, sve to dovelo je do toga da budu uvršćeni u populus Romanus,i da kao i svi ljudi sposobni da nose oružje budu podeljeni na 5 klasaprema visni cenza. Svaka klasa davala je određen broj centurija, imalaodređeno oružje.

Od prve klase + 18 centurija konjanika zahtevano je teškonaoružanje, od ostalih je zahtevano manje sve do građana 5-te klasekoji su bili naoružani samo praćkama. Što je ukupno činilo 193centurija. Pioniri i muzikanti obrazovali su 4 centurije a proleteri (bezcenza) činili samo jednu.

To su u suštini bile ne samo vojne već i političke jedinice, svaka jeklasa dobijala onoliko glasova na skupštini koliko je davala centurija,što je automatski prvoj davalo preimućstvo.

Pored ove podele na klase Serviju je pripisana podela Rima nateritorijalne tribe. Posebno su dobila na značenju centurijatske komicije– u njima glavna uloga ne pripada poreklu već imovinskom stanju.

Skupštine po kurijama (kurijatske komicije) izgubile su svoj raniji značaj(iako rodovska aristokratija nije potisnuta u potpunosti).Ovo je bila prava politička revolucija, što završava evoluciju

prelaska na državu. Posle nje Rim je sebi obezbedio rukovodeću uloguu Laciju. U vezi sa jačanjem latinskih elemenata etrurska dinastija jeprognana ubrzo iz grada.

Po naučnom rešavanju pitanja Servijeve ref.orme dolazi se dozaključka da je prvobitno ipak postojao zemljišni a ne novčani cenz.

Rana rimska religija

Izvanredna uloga u privatnom i javnom životu. Ona nikad nijepredstavljala savršen sistem, pošto su ostaci starinskih verovanjapostojali naporedo sa verskim predstavama naroda na višem stupnjukulturnog razvitka.

Ostaci totemizma

Ostaci totemizma su sačuvani kao i u drugim italskim kultovima:vučica koja odgaja osnivače – praznici Luperkalija, svetilište Luperkal,posvećeno Faunu. Mars je imao posvećene životinje kao što su: detlić,

vuk i bik, Junona – guske. Međutim u istorijskom periodu nisu se mogle

8



zapaziti crte totemističkih kultova, kao identifikovanje životinje sapraroditeljem roda – taj stadijum italska plemena su već prošla.

Rodovski kultovi i porodična religija

Božanstva, pokrovitelji rodova – opšterimski religijski značaj,personifikacije raznih prirodnih sila.

Svaka porodica kao osnovna društvena jedinica imala je svojekultove, svoje svetinje, bogove-pokrovitelje. Centar kulta bio jeognjište, pater familijas je izvršavao pred njim sam sve obrede, koji supratili neki važan događaj.

Penati – dobri duhovi, poštovani kao pokrovitelji kuće.Lari – su se starali o porodice van kuće.Geniji – svaki član porodice imao je svojeg, koji je predstavljao izraz

snage, energije i bio čuvar. Genija oca porodice poštovali su svi ukućani( genijus domus ili genius familias).

Majka porodice – ima genija koji se naziva Junonom, ona je uvodilanevestu u kuću, majci je olakšavala porođaj.

Svaka kuća ima još mnogo bogo-čuvara – poseban značaj stekao je Janus (čuvao ulaz u kuću).

Predstave o ljudskom duhu posle smrti kod Rimljana nisu bilerazvijene – on i dalje živi u grobu u kojem je njegov pepeo i na kojidonose hranu (daće). Ti preci predstavljali su dobra božanstva – mani.Ako se o njima potomci ne bi starali oni bi postajali zli – lemuri.

Genije (duh) predaka inkarnirao se u ocu porodice čija je vlast timedobijala i religiozno značenje.

Animizam

U osnovi religija je animistička – njena osobenost su apstraktnost ibezličnost. Na ove bezlične sile se može uticati molitvama iprinošenjem žrtava.

Ovoj zemljoradničkoj religiji u kojoj se poštuju prirodne sile,antropomorfizam nije svojstven, tako gledano ona je suprotna grčkoj.Karakteristične su joj predstave o posebnim mističnim silama koje senalaze u prirodnim pojavama. Upravo te sile predstavljaju božanstva ačoveku mogu činiti korist ili štetu. Klijanje semena ili sazrevanje plodaRimljani su zamišljali u obliku posebnih božanstava.

Deifikuju se i takvi apstraktni pojmovi kao što su nada, čast, sloga…Rimska božanstva su dakle apstraktna i bezlična. Iz mnoštva bogovaističu se oni koji su značajni za čitavu zajednicu. U svojem stalnomuzajamnom delovanju sa drugim narodima, Rimljani su preuzeli nekeverske predstave ali su i sami uticali na religiju svojih suseda.

Rimski panteon

Janus –od božanstva vrata, pretvara se u boga svakog početka, Jupiterovog prethodnika. Predstavljan je sa dva lica i kasnije je vezivan

za princip mira.

9



Trojstvo: Jupiter, Mars, Kvirin. Prvi je poštovan kao božanstvo neba,otac bogova kod gotovo svih Italika. Kasnije + epitet pater, a poduticajem Etrurca – pretvara se u najviše božanstvo. Prete ga i epitetiOptimus i Maximus.

U klasično doba Mars = božanstvo rata ali ranije zemljoradničko

božanstvo, Kvirin je bio njegov dvojnik.Vesta – čuvarka ognjišta – jedna od najpoštovanjih u Rimu.Latinska Dijana – zaštitnica žena, boginja meseca i vegetacije,

obnavljajući se svake godine. Hram Dijane na Aventinu po predanjusagrađen još za vreme Servija Tulija.

Venera je počela da se poštuje relativno kasno – zaštitnicavoćnjaka, obilja i procvata prirode.

Veliki događaj u istoriji rimske religije predstavljalo je zidanje hrama(stvorenog po etrurskom obrascu koji tradicija pripisuje Tarkvinijevcima) posvećenog trojstvu: Jupiteru, Junoni i Minervi – od togvremena likovne predstave bogova.

Junona – pored rečenog prelazi u Etruriju pod imenom Uni. Minervuitalsku boginju Rimljani preuzimaju kao zaštitnicu zanata.

Saturn, Vulkan, Dionis – Liber, Kora – Libera. Cerara, Liber i Libera –plebejsko trojstvo. Dok su kapitolsko trojstvo i hram Veste bili patricijskicentri.

Rimski panteon nije ostao zatvoren u njega su primani i drugibogovi, tokom rata oni su se često starali da doznaju kojim sebogovima mole njihovi protivnici da bi privukli ta božanstva na svojustranu.

Ubrzo posle stvaranja kapitolskog hrama po etrurskom običaju

uvode se igre (ludi) – trke kolima i atleta.Rimski kult

U njemu se odražavaju veoma stari stadiji religijskog razvitka.Prazniku, božanstva šume Silvanu, nisu mogle da prisustvuju žene aprazniku Dobre boginje (Bona dea) muškarci. Prekršaji nekih zabranana primer zavet devičanstva od devica-vestalki – kažnjavani su smrću.

Veliku ulogu igraju u kultu svakakve magijske radnje i reči,prinošenja biljnih i životinjskih žrtava. Molitva je predstavljala sredstvoza magijsko uticanje na božanstvo. Posle žrtvovanja bog je bio dužanda ispuni molbu. One su se sastojale od mnogo reči – želelo se da se

predvide svi slučajevi. One su bile lišene ekstaze – nju su posmatralikao praznovericu. Pobožnost – pietas se mora izražavati premaporodičnim i bogovima cele zajednice. Bez strogih etičkih normi, glavnou ovoj religiji bilo je pridržavanje svih zabrana i strogo vršenje obreda.Kasnije se smatra da reč religio dolazi iz glagola religare – vezivati.

Postanak svešteničkih organizacija

Kao i u grčkoj ni u Rimu se nije razvijalo jedno profesionalnosveštenstvo, zatvoreno u poseban stalež. Religija nije odvajana od

10



države, sa njom je činila celinu. Sveštenici su službena lica, udruženi ubratstva. Osobiti značaj posle pada kraljeva stekli su pontifici –postepeno preuzimaju funkciju nadzora nad čitavim verskim životom.

Pod etrurskim uticajem razna gatanja su stekla popularnost.Vojskovođe bi se obraćali za savet haruspicima koji su gatali po

utrobama žrtvenih životinja i tumačili nebeska znamenja, ali češćesavetima augura (posebni znalci koji su odgonetali volju bogova po letuptica i po tome kako svete kokoške kljucaju zrna…).

Sibiline knjige – pripisuje se proročici Sibili iz Kume, pojavljuju se uvreme Tarkvinija Oholog ili početkom Republike, tu su razna grčkaproročanstva, obraćalo im se u izuzetnim slučajevima.

Dies fasti – dani kada je dopušteno sazivati skupštinu, sklapatiugovore… Dies nefasti dani kada sve to nije dopušteno. Takođe dani sudeljeni na praznične i radne (bilo je i nesrećnih dana) itd. – tako jenastao specijalni verski kalendar koji je spadao u nadležnost pontifika.

Temelji rimskom pravu udareni su još u periodu kraljeva, pravo jebilo podeljeno na fas (božanski propisi) i ius (propisi vlasti i ujedno sud).U rano doba: međunarodni odnosi, krivični prestupi, sklapanje brakovaitd., sve je bilo povezano sa religijom tj. fas(om). Izvor prava bio jeobičaj a čuvar običaja – kolegij pontifika.

Doba rane Republike

Osnivanje Republike i borba staleža u V veku pne

Osnivanje Republike pada po tradiciji u 509., na čelu su dva izborna

konzula koji su menjani svake godine zadržana je narodna skupština(komicije), Senat. Rodovska aristokratija jača i sledeći period jeobeležen kao period žestoke borbe između patricija i plebejaca. Osnovaborbe je oko zemlje.

Pod pritiskom plebsa donošeni su agrarni zakoni, i oni kojiograničavaju zelenaštvo. Istovremeno vođena je borba za proširenjepolitičkih prava plebejaca, oni su imali skoro sva prava sem da budubirani za konzule ili Senatore.

Prva secesija i osnivanje tribunata

494. jedan od prvih krupnih sukoba. Po Tit Liviju plebejcinezadovoljni odlukama o dugovima odbijaju da krenu u pohod protivEkva i povlače se na Sveto brdo. Menenija Agripa koji uživa poštovanjeplebejaca menja njihovo raspoloženje pomoću primeradisfunkcionisanja organizma bez pojedinih njegovih organa.

Patriciji prinuđeni na ustupke – plebejci biraju svake godine svojepredstavnike – narodne tribune, dužni da brane interes plebsa odsamovolje patricijskih magistrata.

486. projekat agrarnog zakona Spurija Kasija, krupnog vojskovođekoji je predlagao da se osvojena zemlja podeli plebejcima, on je

optužen za tiraniju i pogubljen.

11



50-tih godina V veka donesen je zakon narodnog tribuna Icilija opodeli zemlje na Aventinu siromašnim građanima i zakon Tarpeja iAternija, koji ograničavaju pravo konzula na izricanje novčanih kazni.

Zakoni 12 tablica

½ V veka plebejci postižu izvesne uspehe. 451. izabrana je komisijaod 10 ljudi sa zadatkom da zapiše zakone – decemviri (sastojali se oduglednih patricija i imali su široka ovlašćenja). Za tu godinu nisu biliizabrani ni konzuli ni tribuni. Posao je trebalo završiti sledeće godine zakoju su bili izabrani novi decemviri (5-toro su plebejci). Tradicija ihprikazuje kao uzurpatore što dovodi do drugog povlačenja (secesije)plebejaca iz Rima. Po tradiciji neposredan povod je nezakonito lišavanjeslobode ćerke jednog plebejca, Virginije.

Samo intervencija uglednih građana sprečila je izbijanje građanskograta. 449. – sklopljen je svečani mir. Obnovljene ranije magistrature ipotrvrđen zakon o prvokaciji (ius provocationis) po kojem je svakigrađanim mogao da apleluje na narodnu skupštinu povodomnepravedne odluke magistrata. Zapisi zakona decemvira su objavljeni –Zakoni 12 tablica. To je zapisano običajno pravo. Po Titu Liviju onepredstavljaju osnovni izvor rimskog prava, kako javnog tako i privatnog– utvrđujući obaveznost sudskog postupka.

Tužilac je sam morao da se stara da privede okrivljenog a ne vlasti,koje se pojavljuju u toku parnice u ulozi sudije-pomiritelja. Izvršavanjeodluke suda je bilo obavezno. Ovi zakoni svedoče o napretku svetovnogprava, ali istovremeno sudski postupak je ispunjen i nizom formula irituala.

Mancipacija za koju Zakoni 12 tablica znaju – je specijalan obredprimopredaje sudski osvojene stvari, uz obavezno prisustvo dobitnika iranijeg sopstvenika te iste stvari.

Po zakonima postoje dve kategorije stvari: one koje se otuđujuputem mancipacije (nepokretna imovina – zemlja i zgrade, ipoljoprivredne usluge) i one koje se ne smeju tako otuđivati.

Sada se rađa pojam o neograničenoj svojini (kviritskoj) – mogu jeimati samo Rimljani i čuvaju je rimski zakoni. Njeno narušavanje je bilosurovo kažnjavano. Napasati stoku recimo na tuđoj njivi bilo jekažnjavano žrtvovanjem podzemnim bogovima. Krađe noću bile sunešto blaže osuđivane nego one danju.

Ovi zakoni priznaju slobodu zaveštanja, ali u slučaju da testamentanema vraćalo se na nasleđivanje lica koja su pod neposrednomočinskom vlašću. Ako nema ni njih imovina je prelazila na agnate pa nasaplemenike (gentiles).

Ager publicus ili kolektivnu državnu zemlju Zakoni 12 ne pominju.Zato posvećuju znatnu pažnju surovom dužničkom pravu, najstarijioblik bio je nexum (ropstvo za dug). Nexum ili dužnik bi potpadao podvlast poverioca od trenutka kada ne bi bio u stanju da vrati dug. On bidobijao slobodu čim bi isplaćivao dug.

Zakoni dodiruju i porodične odnose gde pater familias uživa

neograničenu vlast, pradaja dece u ropstvo itd.

12



Sistemi kazni za različite krivice su: starinski talion (talio –odmazda) i novčane kazne (u asovima).One su i odraz imovinskograslojavanja društva: assidui (bogati) i proletarii (siromašni).

Ovaj tekst nam nije sačuvan več je rekonstruisan na osnovu citatakod različitih autora, oni potiču verovatno stvarno iz ranih perioda

Republike ali nije isključeno ni da je na rimske pravne odnose uticalozakonodavstvo razvijenijih južnoitalskih grčkih gradova.

Zakoni odražavaju vreme rimskog prelaza iz rodovske urobovlasničku zajednicu, ali koje još nosi patrijarhalni karakter. Privatnasvojina se razvija ali njeno prodiranje u građanski život je usporenopostojanjem kolektivne, gentilne (saplemeničke) svojine.

Kanulejevi zakoni

445. narodni tribun Kanulej podnosi zakon po kome su brakoviizmeđu patricija i plebejaca priznavani.

444. iako projekat zakona koji je predviđao biranje konzula izplebejskih redova ne prolazi umesto ovih birani su vojni tribuni sakonzulskom vlašću (njih mogli vršiti i plebejci). Vojni tribuni u početkunisu birani svakogodišnje, ali su na početku IV veka zamenili konzule zadugo vreme.

Sa ovim zakonima završava se prvi period socijalne borbe u Rimu.Uspesi plebejaca objašnjavaju se: njihovom ulogom u vojsci, porastomnjihove ekonomske moći i što među patricijskim redovima nije bilosloge.Posle Kanulijevog zakona dolazi do konsolidacije patricijata.

Spoljna politika Rima od početka Republike do 60-tih godina III Vpne.

1. odnosi Rima prema susednim plemenima i najezda Gala

Borba s Etrurcima

Nasuprot tradiciji Rim posle proterivanja Tarkvinijevaca i Etruraca iuporne borbe sa njima koja je zatim usledila dovela je do jačanjasusednih latinskih gradova. Naročito teška borba bila je sa Porsenomkraljem etrurskog grada Kluzija. On je opseo grad porušio bedeme i

sklopio mir pod nepovoljnim uslovima za Rim. No Etrurcima nije pošloza rukom da se ponovo učvrste sa leve obale Tibra jer su naišli na otporod latina kojima pomoć pružili Grci iz Kume.

Niz rimskih legendi se vezuju za ovaj period – Horacije Kokle, MucijeScevola koji je zapavši u zarobljeništvo pošto nije uspeo da ubije samogPorsenu stavio pre sam sebi ruku u vatru bez glasa jauka, nego što jepristajao na izdajstvo. To je impresioniranog Porsenu navelo nasklapanje časnog mira. Klelija koja je zajedno sa drugim devojkama bilapredana u zarobljeništvo preplivala je sa njima Tibar – Rimljani su jojpodigli statuu na konju – te legende imaju etiološki karakter (Scaevola –

» levak »…)

13



Rim i latinski gradovi

496. po tradiciji pobeda Rimljana nad latinima kod Regilskog jezera– malo verovatno jer je pobeda mogla biti samo delimična. 493. KonzulSpurije Kasije – sklapa savez sa federacijom latinskih gradova. Tako su

se Rimljani borili u vojsci federacije pod komandom latinskih diktatora.Borba s Ekvima i Volscima

Izvori se posebno osvrću na te borbe ali sa malo verovatnog.Legenda o Marciju Korolianu (nadimak zbog juriša na grad Volska –Koriol). Veliki protivnik plebejaca, glad u gradu i Koriolanov predlog dase plebejcima prodaje žito samo pod uslovom da se odreknu funkcijenarodnog tribuna – pobuna i Koriolan morao da beži Volscima, koje jepoveo protiv svoga grada. Pregovori su pod takvim uslovima na kojeRimljani nisu mogli pristati, a tada su Koriolanu krenule rimskepatricijke, žena i majka… onda on naređuje svojoj vojsci da otstupi. Učast matrona zahvalni Rimljani podigli su hram Ženske sreće (fortunamuliebris) – etiološki karakter legende.

Legenda o Luciju Kvinkciju Cincinatu. Zamenivši poginulog konzulaon pobeđuje Volske i pomiruje plebejce i patricije, pa se povlači useosku samoću. Tada usled takvog života i napada Ekva imenuju ga zadiktatora što on prihvata i pobeđuje – stroga narav i običaji rimskihpredaka.

Borba sa Vejom

Dugo je trajala borba sa Vejom i njenim saveznikom Fidenom.

Poslednji rat 406. – 396. završava Marko Furije Kamil koji zauzima Vejuna juriš. Tada se Rimljani trajno utvrđuju na desnoj obali Tibra i počinjenjihovo nadiranje na teritoriju Etruraca.

Najezda Gala

Ubrzo posle 396. Srednja Italija bila je pod najezdom Gala (Kelta).Poslednjih decenija V veka keltska plemena prešla su Alpe i naselila sedolinom reke Po. 390. ili 387. keltsko pleme Senona prešla su Apenine,upala u Srednju Italiju i opsela etrurski grad Kluzij, stanovnici traže

pomoć od Rima. Ovi šalju poslanike koji se nisu ograničili samo napregovore već se upuštaju i u borbu – povod pohodu Gala protiv Rima.Poraz Rimljana kod Alije, pritoke Tibra, Gali tada zauzimaju i pljačkajugrad Rim, sačuvan je ostao jedino Kapitol (legenda: branioce bude Junonine guske pred neočekivani galski napad). Plaćen je otkup, Keltise povlače (njihovim naseljima pretila alpiska plemena), ali tradicija todovodi u vezu sa Kamilom (osvajačem Veje) naimenovanim zadiktatora. On ponovo izgrađuje Rim.

Posledice:1. slabljenje rimskog uticaja u Laciju i privremeni raskid sa

latinskom federacijom, koja u to vreme jača.2. Oko Rima podižu se čvrsti bedemi vidljivi i danas.

14



3. Prinuđeni da vode borbu sa Ekvima, Volscima i Etrurcima (iz kojesu izašli kao pobednici).

Opasnost od nove galske najezde učvršuje federaciju (savez)latinskih gradova u kojoj Rim učestvuje sa podjednakim pravima.Sredinom IV veka Rim predstavlja moćan grad u Laciju.

354. sklapa savez sa Samnitima.348. – ugovor sa Kartaginom, te iste godine pobeđuju Gale i 332.

zaključen mirovni ugovor.2. Pokorenje Italije od starne Rima i borba sa Pirom

Prisajedinjenje Kampanije

Savez Rima sa Samnitima nije bio trajan (samnitska federacija imala je veću teritoriju od latinske). Na čelu latinske federacije sada je bioRim. Ovaj savez je bio centralizovaniji od samnitskog, i napredniji uekonomskom pogledu. Do sukoba dolazi oko plodne Kampanije, okokoje su pretendovali i jedni i drugi. Po tradiciji Kampanci ugroženi odSamnita stupaju pod vlast Rimljana – to dovodi do I samnitskog rata –343. – 341. – pobeda Rima.

Latinski rat

340. – ustanak Latina koji su pretendovali na ista prava kao iRimljani (njima se priključuju Kampanci), 338. se završava pobedomRimljana – Latinska federacija prestala je da postoji.

Sela oko Rima priključena su gradu postavši njegovi delovi(sinoikizam), stanovnici ostalih latinskih gradova dobili su građanska

prava (ius comercii – trgovine i sticanja svojine neki i ius canubii –pravo braka sa rimskim građanima) ali bez prava glasa u narodnojskupštini. Samo su dva grada: Tibur i Preneste, smatrani za rimskesaveznike. Udaren je temelj latinskom građanstvu.

Samnitski ratovi

327. počeo je drugi samnitski rat 327. – 304. Povod je bio rimskoosvajanje Neapolisa. Početak rata uspešan je za Rim. Na njihovu stranuprelaze i Lukanci i Apulci. Ali rat je za Rim bio i težak zbog novih uslovaborbe u planinskim predelima sabelskih plemena.

321. rimska vojska zatvorena u Kaudinski klanac, predaje se, a

vojnici su prinuđeni da prođu ispod jarma (vrhunac sramote). Posledicaovog poraza bila je da su morali da napuste sve zauzete gradove i daostave 600 taoca sve do sklapanja mirovnog sporazuma. Preokret tek316., menjaju taktiku, reorganizuju vojsku: manji, pokretnjiji odredi, sakratkim kopljima i kratkim mačevima.

Tada niz pobeda dovodi do mira – 304. – Rimljani dobijaju teritorijeza osnivanje kolonija, ali samnitska federacija opstaje.

Pred kraj dugog samnitskog rata pod Rimljane podpadaju Hernici iEkvi.

299. posle dužeg prekida Gali udruženi sa Etrurcima dolaze do

same teritorije Rima. Ovo koriste i Samniti koji se ponovo učvršćuju uLukaniji – povod za Treći samnitski rat 298. – 290.

15



Ratne operacije vođene su po raznim oblastima Italije. Osobitaopasnost po Rimljane bila je na severo-istoku u Umbriji gde su trebalida se spoje Gali, Etrurci i Samniti. No Rimljani upadaju u Etruriju iEtrurci napuštaju Gale a drugo dvoje pobeđuju u presudnoj bitki kodSentina 296. koja je u stvari odlučila sudbinu Italije.

S Etrurijom je sklopljen mir a Samnite je pobedio do kraja ManijeKurije Dentat (homo novus, takođe uzor rimske skromnosti). Samnijprinuđen na sklapanje saveza sa Rimom, tj. Sabelska federacija je tolikooslabila da su Rimljani potpuno pokorili Sabince. Teritorija je prešla urimske ruke a gradovi su ušli u sastav države ali bez prava glasa(civitates sine suffragio). Predali su se i Piceni sa obale Jadranskogmora gde je osnovana latinska kolonija Adrija. Rimljani su sadagospodari Srednje Italije.

Posle sjajne pobede u bitki kod Vadimonskog jezera iz 288. galskaplemena su bila odbačena na sever, a etrurski gradovi prinuđeni dazaključe savez sa Rimom.

Lucije Kornelije Scipion Barbatus istaknuti vojskovođa na početkurata, nadgrobni spomenik nam je sačuvan, to je najraniji rimski natpiskoji pominje ime jedne istorijske ličnosti.

Rim i Tarent

Sada posle pobede nad Samnitima i osvajanjem Srednje Italije, Rim je došao u neposredan dodir sa južnoitalskim grčkim gradovima.Najveći od svih na početku III veka pne bio je Tarent. Posle mnogihpreokreta na vlasti je bila demokratija, bez vojske koristio senajamničkom.

Na grčke gradove napadali su Lukanci. Turij traži pomoć odRimljana, koji pošto su uspeli da pobede Lukance ostavljaju svojgarnizon u gradu. Nešto kasnije prekršivši ugovor sa Tarentom preko Jadranske obale stižu u njihov zaliv i tu se ukotvljuju. Tarentinci im jedan deo brodovlja potapaju, vređaju rimske poslanike i to je povod zarat.

Rat s Pirom

Tarent poziva Pira, koji sanja o stvaranju jake zapadne države i kojirado prihvata predlog.

280. on se iskrcava u Italiji sa 22 000 pešaka, 3 000 konjanika i 20slonova. Blizu Herakleje još te iste godine dolazi do prve bitke i Pirizmeđu ostalog zahvaljujući slonovima pobeđuje. Na njegovu stranuprelaze Lukanci i Samniti kao i skoro svi grčki gradovi. Pir prolazi krozKampaniju i Samnij i upada u Lacij ali ne nailazeći na podršku od Latina,gde su Rimljani skoncentrisali znatne vojne snage, on je prinuđen da sevrati u Tarent.

279. nova pobeda Pira u Auskulu, ali ga je koštala toliko velikihgubitaka da šalje u Rim poslanike sa ponudom za mir koju Senat odbija.Rim u to vreme sklapa ugovor sa Kartaginom.

Pir se uskoro posvađao sa Tarentincima i napušta Italiju, tražećisreću na Siciliji, gde u prvo vreme osvaja skoro sve kartaginske posede

16



ali pošto se nosi idejom da na čelu ogromne flote (napravljene po ceniogromnih napora grčkih gradova) napadne protivnika u samoj Africi –Grci tada stupaju u veze sa Kartaginjanima. Pošto se vojska Kartaginepojavila na Siciliji, Pir se neslavno vraća u Italiju. Čime je naterao uprvom trenuku Rimljane na povlačenje u njihovim tamošnjim

promenljivim borbama sa Tarentincima. Ali zatim 285. kod Beneventapod komandom Manija Kurija Dentata Rimljani odnose odlučnu pobedunad Pirom i stiču ogroman plen.

272. garnizon koji je Pir ostavio Tarentincima predao se Rimljanima.Ovi su morali da predaju flotu i poruše zidove.

Iste godine potpadaju pod rimsku vlast i Samniti, Lukanci i Brutijikoji su ratovali na strani Pira.

270. zauzet je Regij, 265. Rimljani zauzimaju etrurski grad Volsinijčime je osvajanje Italije (kako je dotad ona shvatana) završeno.

Znači počevši sa osvajanjem Lacija trajalo je preko 200 godina.Borbe su vođene sa narodima na nižem i višem kulturološkom stupnju(ali se vojska sastojala uglavnom od najamnika) od njih. Diplomatija idivide et impera politika igra veliku ulogu u rimskim uspesima. Ovo nijebilo nacionalno ujedinjenje već pokoravanje sa posledicom stvaranjafederacije plemena i gradova potčinjenih Rimu.

Demokratizacija političkog poretka rimske Republike u IV i napočetku III veka

1. Završetak borbe između patricija i plebejaca

Spoljna politika V-III veka bila je prvo borba za hegemoniju u

latinskom savezu, zatim pokorenje Lacija i na kraju borba za političkuprevlast na Apeninskom Poluostrvu. U isto vreme to je bila borba zaproširenje ager publicus-a rimskih građana. Ubrzo po rušenju Veje natom mestu se stvaraju 4 seoske tribe,. Kolonije se osnivaju u oblastimakoje se ne dodiruju neposredno sa rimskim posedima i najzad onaj deozemljišta koji je ostajao nepodeljen, rimski su građani mogli okupirati.Posle 445. aristokratija jača jednim delom na račun starih latinskih ikampanskih plemenskih rodova.

439. ubijen je Spurije Melije jer je optužen da teži tiraniji pošto je zavreme gladi neimućnima delio žito, ista sudbina zadesila je 384. MarkaManlija, zbog pomoći dužnicima.

Zakoni Licinija i Sekstija

Značaj plebsa kao glavnog dela vojske rastao je tokom neprekidnihratova 70-tih i 60-tih godina IV veka.

367. primljeni su zakoni Licinija i Sekstija a po prvom od njih ponovo je uspostavljena konzulska vlast koju su dotle, duže vreme zamenjivalivojni tribuni, a jedan od njih morao je biti iz redova plebejaca, podrugom, svakom građaninu je bilo dopušteno da od državne zemljeokupira najviše 500 jugera, dok je treći bio u interesu dužnika: zaostali

deo duga mogao se isplatiti u roku od tri godine.

17



Po izvorima Licinije i Sekstije su uspeli tek posle 10-godišnje borbeda dobiju potvrdu svojih zakonskih predloga.

Sekstije je bio prvi konzul-plebejac, Licinije je ubrzo posle 367.osuđen, jer je navodno prekršio agrarni zakon u svoju korist. Zakon okonzulima ne pobuđuje nikakvu sumnju ali zato su u nauci osporavane

ove prve agrarne reforme.

Petelijev zakon

326. – po zakonu dužnik pred poveriocem odgovara svojomimovinom a ne ličnošću, tako je u Rimu ukinuto ropstvo za dug i nexum je izgubio svaki praktičan značaj.

Cenzura Apija Klaudija

Cenzor iz 312. – Apije Klaudije – izgrađuje prvi drum do Kapue (viaAppia, od velikog značaja u borbi sa Samnitima), kao i prvi vodovod.

U neprijateljstvu sa Fabijevcima (igraju značajnu političku ulogu u tovreme) i neslaganje sa velikim Manijem Kurijem Dentatom. Po svojprilici on je štitio interese trgovačko-zelenaških krugova, u Senat uvodiljude čiji su roditelji bili oslobođenici. Takođe on dopušta siromašnimgrađanima da se upisuju ne samo u gradske već i u seoske tribe, neposedujući zemljišta oni su na taj način dobijali mogućnost da utiču naodluke narodnih skupština. Novčani cenz je na osnovu toga faktički

izjednačen sa zemljišnim. Moguće je da u ovo vreme pada i redakcijaServijevog ustava.Ovom velikom čoveku se pripisuje i niz drugih mera: usavršio

latinski alfabet, kult Herakla pretvorio iz privatnog u opšterimski.Govorio protiv sklapanja mira sa Pirom – jedan od prvih primerarimskog političkog besedništva.

304. edil Gnej Flavije pod Klaudijevim pokroviteljstvom – je objaviosudski postupak i obnarodovao kalendar. Ova mera je uperena protivsvešteničkog kolegija pontifika koji su smatrani za jedine poznavaoceprava i tumače kalendara sa složenim sistemom radnih i prazničnihdana.

Na početku IV veka plebejcima su bile pristupačne sve dužnosti, aod 300-te po zakonu braće Ogulnija pristup i kolegijumu pontifika iaugura.

Hortenzijev zakon

287. politička borba se ponovo zaoštrila. Plebejska secesija na Janikul. Kvint Hortenzije je izabran za diktatora. On sprovodi zakon pokome su odluke plebsa donesene na komicijama imale snagu zakona inije im bila potrebna saglasnost Senata (auctoritas).

2. Državni poredak Rima na početku III veka

18



I pored uspeha plebejaca u borbi za svoja prava poredak je i daljebio aristokratski.

Komicije

Tri vrste narodnih skupština:1. kurijatske komicije (gube značaj još na početku Republike).

Formalne nadležnosti: usinovlajvanje, sastavljenje testamenata, obreddavanja imperiuma magistratima – obred koji pred kraj Republikepreuzimaju 3 augura sa 30 liktora koji verovatno predstavljaju kurije.

2. Centurijatske komicije: sazivaju ih najviši magistrati, skupljaju sepo centurijama kako je to utvrđeno još reformom Servija Tulija. U ranijedoba vojna organizacija poklapala se sa političkom. Sazivana je vanzidina na Marsovom polju, u zoru, građani su naoružani. Svakacenturija imala je jedan glas. Odluka centurijatske komicije bila je ravnazakonu, s tim da je morao da bude odobren od Senata (auctoritaspatrum). Posle Hortenzijevog zakona, zakonodavna delatnostpostepeno prelazi na tributske komicije i samo su pitanja rata i miraostajala u dužnosti centurijatskih komicija. Po Servijevom ustavupresudan značaj imali su građani sa visokim imovinskim cenzom.

3. tributske komicije – skupštine po tribama, koje stiču značaj ½ Vveka. Prvo su njima učestvovali samo plebejci, koji su se sakupljli potribama da izaberu svoje magistrate, kasnije su pored plebejskihskupština (concilia plebis) sazivane po tribama skupštine svih građana.

287. posle Hortenzijevog zakona, odluke plebsa, donesene po

tribama imaju snagu zakona, tj. izjednačene su sa centurijatskimkomicijama. Sastajale su se na raznim mestima: Forum, Kapitol, vangrada. Krajem Republike radi izbora magistrata na Marsovom polju.Sazivali su ih i njima predsedavali kurulni magistrati (konzul, diktator,pretor, kurulni edil) – i tada se zvale comitia tributa ili plebejskimagistrati (narodni tribun, plebejski edil) – i tada se zvale conciliaplebis. Glasalo se po tribama, ako se za predlog izjašnjavala većinatriba on bi postajao zakon. Ova odluka je nazivana plebiscitum, kasnijelex plebeive scitum ili prosto lex.

Rimski su građani u stvari bili lišeni političke inicijative, jer su se nanarodnim skupštinama rešavala samo ona pitanja koja su postavljana

od strane magistrata, tekuća politička pitanja rešavali su magistrati iSenat.

Magistrature

Delile su se na redovne i vanredne. Magister – starešina, stoji iznadnaroda. Dokle god vrši dužnost ne može se pozivati na odgovornost ilismenjivati, to nije služba već honor – čast, poštovanje. Sve su bilebesplatne birane na godinu dana (sem cenzora), osim diktatora sve subile kolegijalne. Opšti pojam vlasti – potestas. Najviša pak vojna,

građanska vlast kao i određene verske funkcije (pravo auspicija) –imperium.

19



Redovne magistrature

Isprva su dva konzula (zvali su ih i praetores, iudices) bili jediniizborni magistrati, oni su imali svu vlast. Posle pojave drugih izbornih

službenih lica konzuli ostaju najviši magistrati – njima pripada imperiummaius, tj. najviša građanska vlast a za vreme rata komanduju trupama.367. posle zakona Licinija i Sekstija jedan od konzula biran je iz redovaplebejaca. Kao znak najviše vlasti ispred njih je išlo 12 liktora sasveženjevima pruća (fasces) u koje su van gradskih zidina stavljanesekire (van grada je konzul imao neograničena prava uključujući ipitanje života i smrti rimskih građana, dok je u gradu bilo ograničenjaodređenim normama).

366. patriciji postižu da se iz njihovih redova bira po jedan pretor,sa imperium minus koji je bio mlađi kolega konzula, zamenik. Glavnadužnost – custodia urbis, tj. čuvanje reda u gradu iz čega je proisticala ikrivična i građanska jurisdikcija, koja će kasnije postati osnovnakompetencija pretora. Postaće pristupačna i plebejcima 337., isprednjih išlo je 6 liktora, a kad vrši suđenje u Rimu pokraj njega stajala sudva liktora.

443. centurijatske komicije birale su po dva cenzora, jednom u petgodina sa vlašću od godinu i po dana. Oni su određivali cenz i deliligrađane po tribama i centurijama, a po zakonu Ovinija iz 312. počinjuda sastavljaju i spiskove Senatora, u vezi sa tim razvija se dužnostnadzora cenzora nad moralom (cura morum). Najzad učestvuju ufinansijskoj upravi Republike – određivanje veličine poreza, carina…

Od 351. pristupačna i plebejcima a zakon Publija Filona iz 339.nalagao je da jedan od cenzora mora obavezno biti plebejac. Na njihoveodluke narodni tribuni nisu imali pravo žalbe. Oni su imali samopotestas a ne i imperium. Na dužnost su birani istaknuti građani a čestosu birani oni građani koji su pre toga već vršili konzulsku dužnost. Tokom vremena ova dužnost stekla je osobit značaj u političkom životuRima.

Tribunat

Narodne tribune birale su plebejske skupštine po tribama. Prvo

birana dva (ili po drugoj verziji 4) a docnije deset tribuna. Ličnosttribuna smatrana je neprikosnovenom. Glavna funkcija bila im je zaštitainteresa plebsa (ius auxilii), tako da oni imaju pravo mešanja u radmagistrata (ius intercessionis), osim u rad diktatora i cenzora.

Vetom je ukidao odluku magistrata, narodne skupštine i Senata.Čak im je pripadalo i pravo hapšenja magistrata. Stan tribuna bio jeutočište za svakog plebejca. Ali vlast tirbuna je prestajala van granicagrada. Prvobitno oni nisu mogli da govore u Senatu već samo da stojeispred vrata, i da ulažu protest na odluke Senata. Kasnije dobijaju i topravo i čak pravo da sazivaju Senatske sednice. Sredinom IV veka

tribuni su već uživali to pravo; oni nisu bili magistrati u strogom smislute reči.

20



Zajedno sa tribunima uvedena je dužnost plebejskih edila, isprvapomoćnici tribuna i čuvari hrama boginje Cerere. Od 366. pored dvaplebejska edila birana su još dva kuralna edila – najpre samo patriciji,ali su ubrzo zajedno sa plebejskim edilima obrazovali jedan kolegij.Glavne dužnosti: cura urbis – nadzor nad redom u gradu; cura annonae

– prehranjivanje prestonice i nadzor nad trgovima; cura ludorum –straranje o priređivanju javnih igara. Edile su birale tributske komicije.

Kvestore su prvobitno postavljali konzuli kao njihove pomoćnike.447. tributske komicije su birale – 4 kvestora. Od 409. pristupačno iplebsu. Upravljali su blagajnom, vodili knjige prihoda i rashoda, čuvaridržavne arhive, pratili konzule pri pohodima i upravljali vojnomblagajnom, kao i podelom i prodajom ratnog plena.

Diktator

Vanredna magistratura nazivana i magister populi, po svoj priliciona pripada latinskim magistraturama. Formalno, postavljan je odstrane konzula, faktički, birao ga je Senat. Dešavalo se samo uizvanrednim prilikama a vlast mu je bila ograničena samo rokom (6meseci). Imao je svu vlast – summum imperium. Kao znak njegoveizvanredne vlasti ispred njega je išlo 24 liktora sa svežnjevima u kojimasu bile sekire. On je obično određivao sebi pomoćnika, komandantakonjice – magister equitum. Isprva su birani iz redova patricija ali 356.pominje se i prvi plebejac – diktator.

Senat

U njega su ulazili uglavnom bivši magistrati, spisak (album, u koji susenatori uvođeni po rangu, najpre su upisivani bivši konzuli(consulares) zatim pretori (pretorii) itd.) je sastavljao najpre konzul azatim je ta dužnost prešla na cenzora. Senator koji je na čelu naziva seprinceps senatus. Svaki od senatora po redu kojim je unesen u spisak,iznosio je svoje mišljenje, posle čega se pristupalo glasanju i donosilaodluka (Senatus consultum, dekretum).

Formalno Senat je bio savetodavna ustanova pri magistratima,faktički on se pretvorio u najvišu ustanovu Republike, rešavao je pitanjareligije i kulta, državnih finansija, unutrašnje bezbednosti, vodio spoljnupolitiku. Narodna skupština samo je formalno rešavala pitanja o ratu i

miru. Od samog početka Republike ova ustanova je bila glavni oslonacaristokratije.

Svešteničke dužnosti

Pitanja religije nisu u Rimu bila odvojena od političkog života,magistrati imaju ove ili one verske funkcije. Sveštenički kolegiji bili sumagistrature svoje vrste, ali samo verske magistrature. Kolegij potifika– vremenom postaje veoma važan, prvo od tri a zatim 6 ljudi, njegovpoglavar – veliki pontifik (pontifex maximus).

Ovaj zadnji je u verskom smislu bio pater familias rimske države.Živeo je u kući koja je po predanju bila dvorac Nume (Regia). Pontifici

21



su postavljani putem kooptacije a veliki pontifik na komicijama. Tesnosu povezani sa aristokratijom i zastupaju njene interese. Posledelatnosti Gneja Flavija prava pontifika bila su unekoliko ograničena, a300. po zakonu Ogulnija, pontifikat otvoren i za plebejce (prviimenovan tek 252.)

Ostatak kraljevske vlasti održao se u tituli rex sacrorum, to je biosveštenik Janusa (uvek su birani iz redova patricija).

Sveštenici raznih hramova nosili su naziv flamina. Među njimaosobit značaj imali su flamin Jupitera, Marsa i Kvirina.

U spoljnoj politici veliku ulogu igrao je sveštenički kolegi Fecijala(nastao u kraljevsko doba). Veliki ugled uživale su sveštenice boginjeVeste. Poseban kolegij sveštenika (prvo dva a od IV veka 10 ljudi),rukovodio je Sibilinim knjigama.

Osim toga postojao i kolegij augura, sveštenika-predskazivača. Onisu vršili i izvestan uticaj na politčki život jer su se Rimljani rukovodilinjihovim tumačenjima, tek po zakonu Ogulnija plebejci dobijaju pristupu kolegijum augura.

Rimsko društvo na početku III veka

Pristup plebejaca u sve magistrature nije još značio punudemokratizaciju rimskog poretka. Odsustvo plate za magistarte bilo je jemstvo da te dužnosti nisu interesantne maloimućnim plebejcima,birani su samo bogati plebejci.

Krajem IV veka preostali patricijski rodovi zajedno sa gornjim slojemplebejaca, formirali su privilegovanu socijalnu grupaciju – nobilitet.

Nobilitet

Uticaj patricijata je i dalje počivao na krupnoj zemljišnoj svojini,razvijenim klijentskim vezama, uzajamnoj podršci predstavnika jednogistog roda (nekim od njih je bila svojstvena određena politička linija,npr. Fabijevci su nepomirljive pristalice aristokratske politike, Emilijevcisu za kompromis sa plebejcima itd.).

U IV veku sa jačanjem plebsa osobit uticaj čine rodovi Licinija, Livijai Genucija. Slučaj Manija Kurija Dentata – izuzetak.

Rimski nobilitet stajao je u tesnoj vezi sa aristokratskim rodovima

latinskih i nekih italskih naroda. Latinski i sabinski rodovi rano su ušli usastav patricijata (rod Klaudijevaca je, po svoj prilici, poslednji koji jebio udostojen te časti). Sredinom V veka latinski a kasnije i razni italskirodovi uvrštavani su u rimski plebs, a neki ulaze i u nobilitet (Ogulniji iPerperni poreklom iz Etrurije, Fulviji i Mamiliji iz Tuskula, Atiliji – izKampanije…), pojedini rodovi bili su vezani za rimski nobilitetsrodničkim, poslovnim vezama ili ugovorom »gostoprimstva«(hospitum).

Pitanje o poreklu tribunata većina naučnika dovodi u vezu sa

vojnim tribunatom, koji su bili komandanti plebsa.

22



Narodne tribune birale su plebejske skupštine po tribama, ovadužnost bila je pristupačna samo plebsu.

Ekonomika (str. 110)

Rimski građani i latini

Italija posle rimskog osvajanjaRimska vojska na početku III veka

Razvitak rimskog prava

Pretvaranje Rima u najjaču državu na Sredozemnom Moru

Punski ratovi

1. Društveni poredak u Kartagini

Posle osvajanja Italije i pobede nad Pirom Rim se pretvorio u jednuod najjačih država u zapadnom delu Sredozemnog mora (273. PtolomejII Filadelf nije slučajno stupio u diplomatske veze sa Rimom). Taj porastmoći i doveo je do sukoba sa Kartaginom – najjačom Sredozemnomdržavom u to vreme.

Kartagina – kolonija Tira, ležala je na obali današnjeg Tuniskogzaliva. Osnovana je 814. ali njeno uzdizanje počinje u VI veku. Utika jenajstarija fenička kolonija u Africi, ona gubi svoj ranji značaj i podpadapod vlast Kartagine. Pred kraj IV i na početku III veka, Kartagina je navrhunu moći. Osnovu te moći čini posrednička tgovina. Dovozili su uzapadne i istočne luke Sredozemlja cink iz Britanije, zlato i slonovaču iz

južnih oblasti Afrike, metale sa Sardinije i iz Španije, ćilibar iz severnihzemalja, robove iz raznih oblasti... veliku ulogu igrala je i poljoprivreda,ležala je na plodnom tlu, urođeničko berbersko stanovnštvo pretvoreno je u zavisne posednike, znatan deo zemljišta obrađivlai su robovi (prviupootrebljavaju u velikim razmerama robovski rad u poljoprivredi). Kodnjih se pojavljuje specijalna literatura posvećena agronomskimpitanjima (popularan je rad Magona, preveden na grčki a zatim i nalatinski).

Politički poredak bio je oligarhijski, na čelu sa dva sufeta (birala ih jenarodna skupština i po njima su nazivane godine), ali je najviša vlastbila u rukama aristokratskog Veća, koje se sastojalo od 30 ljudi. Naročiti

značaj imao je i kontrolni organ – veće 104-rice, koje je podsećalo naspartanske efore.

Narodna skupština koja je birala službena lica nije imala političkiznačaj (spoljnom i unutrašnjom politikom rukovodila je plutokratija).

2. Prvi punski rat

U Španiji, Kartagini su pripadali Gades, Malaka i Abdera. Ofanzivuna istočni deo Sicilije u IV veku su uspešno odbijali sirakuški tirani, alikrajem 80-tih godina znatan deo Sicilije potpadao je pod uticaj

Kartagine. ½ 60-tih godina u Sirakuzi vladao je kralj-tiranin Hijeron II

23



(želi da obnovi grčku moć). U prethodnom periodu, još pre pretvaranjau moćnu italsku državu, Rim stupa u trgovačke veze sa Kartaginom.

Rani ugovori između Rima i Kartagine

Polibije ih stavlja u VI vek, ali verovatno pad u docnije vreme. Drugiugovor je iz 348., treći – 279. za vreme rata sa Pirom (ovaj je jedini ivojnog karaktera).

Rimsko-krataginske protivrečnosti

Odnosi se oštro menjaju otkako je Rim stao na čelo federacijeitalskih zemalja i Velike Grčke. Sa padom Tarenta i slabljenjemSirakuze, Kartagina je neograničeno vladala zapadnim delom, rimskivladajući krugovi to nisu mogli da dopuste i to su bile osnovneprotivrečnosti koje su dovele do Prvog punskog rata (264. – 241. pne).Interesi su se sukobili na Siciliji i trajali preko 20 godina.

Mamertinci

Povod: kampanski najamnici (samonazvani: sinovi Marsa iliMamertinci) zauzimaju 80-tih III veka Mesanu i opljačkali okolinu.Hijeron II kreće protiv njih i opseda Mesanu.

Jedan deo najamnika okreće se Kartagini a drugi (pozivajući se nakrvno srodstvo) od Rima. Kartaginjani osvajaju Mesanu, što jepredpostavljalo osvajanje Sirakuze, a i protivnike delilo samo uskimmoreuzom pa prema tome i čitave Sicilije u ruke Kartaginjana. Senat se

kolebao, ali je narodna skupština odlučila da pruži pomoćMamertincima. Na odluku su uticali predstavnici senatorskih porodica,koje su bile povezane sa sabelskim plemenima, srodnim saMamertincima, a tako isto i sa grčkim trgovačkim radovima (Atiliji kojivode poreklo iz Kampanije, i Otaciliji – od sabelskih plemena).

Početak ratnih operacija

Rimske trupe se prebacuju na Siciliju 264. i osvajaju Mesanu,razbijajući prvo Kartaginjane a potom i Sirakužane, koje opsedaju,

mnogi grčki gradovi prelaze na njihovu stranu. Hijeron II prinuđen dasklopi mirovni ugovor sa njima (mora da vrati zarobljenike i plati 100talenata u srebru, plus hrana za legije).

Zauzeće Agrigenta

Posle 6 meseci opsade 262. je zauzeta, 25 000 zarobljenika prodato je u ropstvo, ali ti uspesi na kopnu paralisani su akcijama kartaginskemornarice koja je nesmetano napadala italske obale – tada je izgrađenanova rimska flota koja se sastojala od visokih brodova sa specijalnim

mostovima za pristajanje i prelaz legionara gde bi započinjali borbu kaona kopnu.

24



Bitka kod Mila

Prva pomorska bitka kod Liparskih ostrava bila je nepovoljna poRimlane ali ubrzo blizu tih ostrva u bitci okd Mila, konzul Gaj Duilijepobeđuje – 260. Presudna je bila tehnička novina, Duilije proslavlja

triumf i podignut je stub ukrašen kljunovima razbijenih lađa (columnarostrata). Tako pošto je prevaga bila na strani Rimljana oni se odlučujuda napadnu samu Afriku.

Regulova ekspedicija

Velika ekspedicija sa Markom Atilijem Regulom na čelu kreće 256.,kod rta Eknoma došlo je do jedne od najvećih pomorskih bitki u antici, unjoj su Kartaginjani razbijeni, posle čega Rimljani vrše desant na obaleAfrike. Regul isprva odvaja urođenička plemena od Kartaginjana. Ovi bipoveli pregovore o miru, ali Regul postavlja preteške uslove. Unajmljenisu novi odredi grčkih najamnika na čelu sa Spartancem Ksantipom, kojido nogu tuku Rimljane (bekstvom se spašava samo 2 000 legionara).Sam Regul gine u zarobljeništvu, a mornarica biva uništena napovratku u buri.

Poslednji period rata

Poprište novih ratnih sukoba ponovo je Sicilija. Rimljani gube flotu unekoliko bura i moraju ponovo da je izgrađuju, ali ni Kartaginjani neumeju da iskoriste svoja preimućstva na moru. Tada sjajna pešadijaRimljna potiskuje Kartaginjane u s-z deo ostrva i ovima ostaju samo dva

pristaništa – Lilibej i Drepanon.247. Hamilkar Barka mladi energični vojskovođa stiže na Siciliju –reorganizuje vojsku i prelazi čak u ofanzivu. Zauzevši tvrđavu Eriks neprestaje da Rimljanima pravi probleme. No Rimljani po cenuizvanrednih naprezanja – državnih i privatnih – izgrađuju novumornaricu. I 242. na čelu sa Gajem Lutacijem Katulom zauzimaju Lilibeji Drepanon a 241. zadaju presudan poraz mornarici Kartaginjana u bitkikod Egatkih ostrva.

Uskoro Hamilkar i Lutacije sklapaju mirovni ugovor, odmah zatimposlata je komisija koja je formulisala konačne uslove mira: Kartagina je u roku od 10 godina imala da plati kontribuciju od 3 200 talenata,

napusti Siciliju, ustupi ostrva koja leže između Italije i Sicilije i vratizarobljenike.

Ustanak u Kartagini

Ogromna sredstva otišla su na rat, blagajna je bila prazna i trupenisu mogle da se isplate – 241. ustanak najamnika + robovi ipodvlašćeni Libijci + fenički gradovi (Utika kojoj je teško padalakartaginska hegemonija). Na čelu sa Libijcem Matonom i robom-Kampancem Spendijem. Tri godine je trebalo Hamilkaru da ga uguši, zato vreme Rim je ostajao neutralan ali posle ustanka iskoristili su slabost

Kartagine i zauzeli Sardiniju i Korziku.

25



Organizacija prvih provincija

Prekomorske teritorije organizovane su po drugačijim principimanego italske oblasti u kojima je dosledno bio sproveden principprinudne federacije. Sicilija, Sardinija i Korzika odsada su nazivane

rimskim provincijama. Provincia – prvobitno označava mandat (običnovojni), davan najvišem magistratu ali sada počinje da se upotrebljava iza osvojene teritorije. U prvo vreme nije bila regulisana nikakvaposebna organizacija već je osvojenom teritorijom upravljaoneograničeno rimski magistrat. Potčinjeni gradovi sa nekim izuzecimamorali da plaćaju ogromne poreze. Jedan deo zemlje proglašavan je zadržavnu – ager publikus. Odnos prema stanovnicima bio je preuzet umnogome i od Kartaginjana i od Sirakužana (helenistički) –karaktetristična podela osvojene oblasti na privilegovane gradove i nabespravno seosko stanovništvo.

3. Unutrašnja i spoljna politika Rima u periodu između Prvog iDrugog punskog rata (241. – 218.)

Sve do 30-tih godina III veka Rimljani su stajali po strani odneobično složenih spoljnopolitičkih odnosa koji su karakteristični zahelenističke države. Prvi dodir interesa između Rima i Grčke pada u229. za vreme Prvog ilirskog rata.

Ilirski ratovi

Ilirska država u to vreme predstavlja federaciju raznih plemena,moćni su i bave se gusartvom. Od njih stradaju italski trgovci. Senatšalje kraljici Teuti koja vlada federacijom poslanstvo čiji zahtevi suodbijeni a jedan od poslanika je i ubijen – povod.Rimljani dejstvuju u zajednici sa Ahejskim i Etolskim savezom, već 228.odnesena pobeda i zaključen je mir po kome je Teuta izgubila znatandeo teritorije; Ilirima je oduzeto pravo da slobodno plove, moraju daplaćaju danak.

Još 229. Korkira, Epidamnos i drugi gradovi na jadranskoj obali ulazeu savez sa Rimom.

U Korint i Atinu je upućeno poslanstvo kome je ukazano dotle

neviđena čast – dopušteno im je da učestvuju na Istamskim igrama iprisustvuju Eleusimskim praznicima –ovim činom Rimljani su priznavaniza Helene.219. – Drugi ilirski rat – pobeđuju Demetrija sa Fara, svojeg ranijegsaveznika ali koji se pobunio protiv Rimljana u međuvremenu.

Ovi uspesi zadiru u interese najjače balkanske države – Makedonije– što je neizbežno vodilo sukobu.

Reforma komicija

Paralelno sa jačanjem Rima dolazi do niz promena u unutrašnjem

životu. Zabeleženo je izvesno jačanje plebsa, između 241. i 222.reforma centurijatskih komicija, namesto stare Servijeve podele, svaka

26



od 35 triba imala je ubuduće da daje po 2 centurije od svake klase. Nataj način sve klase dobile su podjednak broj centurija tj. jednak brojglasova u narodnoj skupšini. Ukupan broj centurija = 373 (35x10 + 18cent konjanika + 4 pionira i muzikanata + 1 proletera). Dok je poServijevom ustavu odluka u komicijama mogla su donositi samo

glasovima centurija prve klase i konjanika. Sada je bila potrebna većinau 187 centurija. To je donosilo određeno preimućstvo građanima 2 i 3klase, 4-ta i dalje bila lišena političkih prava: rimski ustav ostajearistokratski.

Ustav se reformiše i tako što se od 242. bira drugi pretor – rukovodisudskim parnicama koje se vode između stranaca, ili Rimljana iinostranaca. Od 227. biraju se još dva pretora, radi uprave nadprovincijama: jedan za Siciliju, drugi za Sardiniju i Korziku.

Gaj Flaminije

Demokratski pokret ovoga perioda vezan je za njegovo ime. Narodnitirbun iz 232. Flaminije sprovodi zakon o podeli galske zemlje (agerGallicus) među građanima, osvojene 285. Energična borba saudruženom opozicijom Senatora na čijoj strani čak i njegov otac, koji jepretio da će nad sinom primeniti očinsku vlast. Podela zemlje izazivarat sa Galima (225. – 222.) koji je počeo njihovim upadom u Etrujriju.Na početku pobeđuju ali 224. rimska pobeda. 223. Flaminije kao konzulrazbija Gale, a sledeće posle niza pobeda i to je kraj rata. Novonastalekolonije Placentia, Cremona udaraju temelj romanizaciji reke Po,čuvene po svojoj plodnosti.

220. Flaminije izabran za cenzora, uz njegovu podršku donesen jezakon narodnog tribuna Klaudija, po kojem je senatorskim porodicamazabranjeno da imaju brodove u koje može da stane preko 300 amfora,tako se nobilitet odvaja od pomorske trgovine koja prelazi u rukevitezova (onih 18 konjaničkih centurija – eques). Oni su najčešćenajbogatiji plebejci koji još nisu prošli kroz magistrature i nisu biliuneseni u senatorski spisak.

Od vremena Flaminija i Klaudija u ruke vitezova prelaze postepenotrgovačko-zelenaški poslovi, dok ekonomsku podlogu nobilitetanastavlja da čini krupni zemljišni posed.

4. Drugi punski rat

Hamilkar i njegovi naslednici u Španiji

Ubrzo posle ugušenja ustanka Hamilkar prenosi svoju aktivnost uŠpaniju; računajući da će eksploatacijom resursa tog bogatogpoluostrva (plemeniti metali i plodnost tla) ojačati moć države i vojskeza budući rat sa Rimom. Glavni deo stanovništva čine iberska plemena,u severne oblasti prodrli su Kelti, koji se jednim delom mešaju saIbercima. Specifična iberska kultura pogotovu na jugu, sva se plemena

odlikuju borbenošću. Feničke kolonije pojavljuju se prilično rano aliKartagina im ne posvećuje pažnju sve do gubitka Sicilije. 229. posle

27



uspešno započetih operacija Hamilkar gine i na čelu vojske ganasleđuje zet Hazdrubal. On osniva Novu Kartaginu, velika tvrđava itrgovačka luka.

Rimljani su bili uznemireni ovim prodiranjem Kartaginjana na severŠpanije, 226. oni tamo šalju poslanstvo koje zaključuje ugovor sa

Hazdrubalom po kojem su se Kartaginjani obavezali da neće prelazitireku Ibar (Ebro) u vojne svrhe (nesumljivo je povoljniji po Kartaginu).Unutrašnji događaji kao i rat sa Galima, nisu Rimljanima davalimogućnost da pruže ozbiljniji otpor učvršćivanju kartaginske moći uŠpaniji.

221. Hazdrubal je ubijen, na njegovo mesto izabran je Hanibal(Hamilkarov sin) koji tada ima 25 godina. Već je bio zreo vojskovođavaspitan u mržnji prema Rimu. Čim je preuzeo komandu smatrao je da je vojska spremna za borbu sa Rimom (koji se takođe spremao za rat,na rat su ih podsticali i Masalijci, davnašnji suparnici Kartaginjana kojisu se sada umešali u sferu njihovog trgovačkog uticaja).

Povod za rat

Južno od Ebra od pomorskih gradova samo se Sagunt (helenizovaniiberski grad) nije pokoravao Kartaginjanima, već je stupio u savez saRimom. Hanibal ga opseda pod izgovorom da je Sagunt napao jedno odplemena potčinjenih Kartagini, čitavih osam meseci oni su se odupirali.No kada je zauzet 219. Rimljani šalju poslanstvo u Kartaginu sazahtevom da im se preda Hanibal – odbijeno i to je povod za rat.

Hanibal u Italiji

Strategija Rimljana bila je da se rat vodi na protivničkoj teritoriji, utu svhu jedna vojska je imala da se iskrca u Africi, a druga u Španiji.Hanibal ih je pretekao. On stupa u vezu sa Galima koje je Rim nedavnopokorio a s druge strane računao je na odpadništvo rimskih saveznikaposle prvih svojih uspeha. Samo trebalo je preći Pireneje i Alpesuvozemnim putem što dotle nije nikome uspelo sa tolikomneprijateljskom vojskom.

Polazi iz Nove Kartagine u proleće 218., prelazi Pireneje i marširaduž obale, sa nekim urođeničkim keltskim plemenima mu polazi sarukom da se dogovori dok je sa drugima morao da vodi rat. Ali galskaplemena nisu uspela da ga spreče da pređe Ronu. Prelaz preko Alpa

koji je sada ostao je bio posebno težak (surova klima i ponovni napadiKelta), ali po cenu velikih gubitak genijalni vojskovođa je i to uspeo. Sdruge strane Alpa Hanibala je očekivala ranije obećana pomoć Keltanezadovoljnih rimskom vladavinom, to mu je omogućilo da odmoritrupe, od ranije velike vojske ostalo mu je svega 20 000 pešaka i 6 000konjanika. Ali ovaj prelaz predstavljao je za Rimljane potpunoiznenađenje.

Bitke kod Ticina i kod Trebije

Publije Kornelije Scipion (Stariji) – konzul iz 218. već se kretao upravcu Španije, radi borbe sa Hanibalom, ali je morao da se zadrži u

28



svernoj Italiji zbog pobune Gala, vest o Hanibalovom kretanju zateklaga je u Masaliji, te je on (ali suviše kasno) krenuo ka Roni. Otpravivšisvoga brata Gneja u Španiju on se vraća u Italiju, da bi pretekaoHanibala kod alpiskih prolaza.

Drugi konzul – Tiberije Sempronije Long, bio je opozvan sa Sicilije –

Rim odustaje od afričke ekspedicije.U bitki kod reke Ticina, Hanibal je razbio Scipionove trupe. Tada su

se konzulske vojske sjedinile, i napale Hanibala blizu Trebije, ali i tuostale poražene.

Ovo izaziva u Rimu borbu raznih političkih grupacija, prevagudonekle odnose demokratske grupe na čelu sa popularnim GajemFlaminijem – izbaranim za konzula 217.

Bitka kod Trazimenskog Jezera

Posle poslednje bitke počeo je opšti ustanak Kelta u severnoj Italiji,ustanici povećavaju za više od dva puta Hanibalovu vojsku. Tako on uproleće 217. napušta zimski logor da bi nastavio ofanzivu na Italiju.

U Ariminu i Areciji su bile skoncentrisane rimske trupe, sa zadatkomda spreče Hanibalov prelazak Apeninskih planina, ali ovaj prolazi krozmočvarnu niziju reke Arno. Kartaginska vojska marširala je 4 dana i 3noći do pojasa i grudi u vodi. Propalo je mnogo vojnika, palo mnogokonja, ostao svega jedan slon, sam Hanibal izgubio je oko, ali zaobišlisu utvrđene položaje Rimljana.

Sada kreće dalje na jug pustošeći sve oko sebe. Flaminije ondarešava da krene za njim ne čekajući svoga kolegu, koji mu je krenuo u

pomoć. No njegove akcije su bile dobro poznate Hanibalu koji je imaodobro organizovanu izvidnicu. Flaminijev put vodio je kroz usku dolinu,koja je ležala između planina i Trazimenskog Jezera.

Hanibal preko noći prelazi dolinu, zauzima visove, raspoređuje trupeiza bregova. Idućeg, tmurnog jutra, kada je rimska vojska izbila ništa nesluteći, iznenada je bila napadnuta sa svih strana. Flaminije je ubijen nasamom početku borbe. Jedan deo Rimljana je bio pobijen a drugi deo jekonjica bacila u jezero. Samo jedan odred od 6 000 ljudi zauzeo je bregali opkoljen, predao se pod uslovom slobodne odstupnice. Ukupan brojmrtvih Rimljana 15 000.

Hanibal zadržava Rimljane u zarobljeništvu a saveznike pušta

kućama. Sada kreće ka Jadranskom Moru da bi sebi obezbedioprekinutu vezu sa Kartaginom, opustošivši u prolazu Umbriju i Picenum,ali u Apuliji se zadržao pustivši trupe da se odmore, i reorganizovaotrupe po rimskom uzoru.

Fabije Maksim i njegova taktika

Senat je nekoliko dana većao o situaciji. Flaminijev poraz doprinosi jačanju aristokratske partije. Kvint Fabije Maksim poznatikonzervativac, je imenovan za diktatora.

Novi ratni plan, sračunat na iscrpljivanje protivnika, jer je predviđao

neizbežan poraz u presudnoj bitki. Njegova preimućstva nalazila su se uneiscrpnosti rezervi i u brojnosti vojske. Izbegavao je presudne bitke i

29



zadovoljavao se sitnim čarkama, napadajući prevashodno kartaginskukomoru. To nije nailazilo na simpatije u demokratskim redovima(ojađeni zbog gubitka nizije reke Po, koja je posle flaminijeve reforme iposlednjeg galskog rata bila kolonizovana + seljaštvo nezadovloljno jer je Hanibal pustošio njihova naselja) zbog čega je i proglašen Oklevalom

(Kunktator). Čak je i njegov najbliži saradnik Marko Minucije bio protivove taktike, tako da je za vreme jednog Fabijevog odsustva uspeo čakda zada poraz Kartaginjanima. To je toliki utisak ostavilo na Rimljane da je on uprkos svim običajima bio proglašen za drugog diktatora. AliHanibal ga je ubrzo razbio i samo ga je Fabijeva pomoć spasla totalnepropasti – dokaz ispravnosti partizanske taktike. Fabijeva zasluga je joši to što je zadržao saveznike da ne pređu na stranu Kartaginjana.

Zalihe jedan od najvažnijih zadataka Hanibala, iz Apulije on prelazi uSamnij a odatle u Kampaniju i tu sakupilo zalihe a zatim se vratio uApuliju gde je prezimio 217. – 216. Konzuli iz 216. Lucije Emilije Paul(Fabijev pristalica) i Gaj Terencije Varon, demokrata i pristalica odlučnihakcija, ova taktika i dovela je do jedne od najpresudnijih bitki u istorijiantike.

Bitka kod Kane

U Apuliji u leto 216. na reci Aufidu kod Kane rimska se vojskasukobila sa Hanibalom. Rimljana je bilo više ali je Hanibal imao jakukonjicu i centralizovao komandu za razliku od Rimljana koji su imalidvoje vojskovođa suparnika.

Hanibal je rasporedio svoje trupe u obliku polumeseca, u centru

Kelti, a na bokovima odabrana kartaginska pešadija i konjica. Još nasamom početku oni razbijaju malobrojnu rimsku konjicu, Kelti suustuknuli unazad, ali tada ih Hanibal zatvara, tj. opkoljava pešadijom.Rimljani pokušavaju da se brane obrazovavši krug, ali ne izdržavaju irazbijaju redove – opšte istrebljenje. Po nekim izvorima od vojske koja je brojala preko 50 000 ljudi spaslo se samo 14 000. Mnogo Senatora ivojnih tribuna je ostalo na bojištu, među njima i Lucije Emilije Paul,samo neznatan deo trupa spasao se bekstvom, među njima i TerencijeVaron. Ove ostatke rimskih trupa zaustavio je i doveo u red mladi vojnitribun Publije Kornelije Scipion Mlađi.

Učinjeno je sve da se osposobe odredi za odbranu Rima, pozvani su

svi građani koji imaju preko 17 godina. Senat se rešio na krajnjesredstvo: dve legije osnovane su od robova.

Hanibal je takođe bio oslabljen gubicima i on pokušava da iskoristiporaz Rimljana u prvom redu u diplomatske svrhe. Ali pošto je Senatodbio čak i pregovore sa njim, postigao je konačno ono zbog čega jedošao: mnoga plemena i gradovi srednje i južne Italije prešla su nanjegovu stranu ili se kolebala. Svuda su odnosila prevagu antirimskegrupe.

U Kampaniji prilazi mu Kapua ali Kuma, Napulj i Nola ostaju verneRimu.

Neko vreme 209. čak je i 12 latinskih kolonija odbijalo da dajevojsku .

30



Ubrzo posle pobede Hanibal zaključuje sporazum sa Filipom V, naSilciliji protiv Rima ustaje mladi Hijeronim.

Prvi makedonski rat

Osvajanje Sicilije od strane Rima

Tamo je poslat Marko Klaudije Marcel, 213. opseda Sirakuzu, gradteško osvaja (pošto je imao sve potrebštine i u podizanju utvređenjaučestvovao i čuveni fizičar i matematičar antike Arhimed) u jesen 211.Opljačkan je grad i odvučen ogroman ratni plen. Posle pada Agrigenta,Rimljani su ovladali čitavim ostrvom.

Borba u Španiji

Još od 218. ratne operacije nisu prekidane ni u Španiji, Rimljani sutamo poslali Gnej Kornelije Scipion a zatim 217. ovome je stigao spojačanjima njegov brat Publije (konzul koga je 218. razbio Hanibal).Rimljani u prvo vreme imaju uspeha, zauzimaju Sagunt, ali 211. obaScipiona su poražena od Hanibalove braće i poginula. Rimljani sutvrdoglavo nastavili sa borbom u Španiji smatrajući to glavnim izvorommoći tj. srebra i regruta Kartagine.

210. nova ekspedicija na čelu sa Publijem Kornelijom Scipionom(Mlađim), sinom konzula iz 218., istakao se i pored svojih godina ubitkama kod Ticina i Kane i uživao veliki autoritet. Specijalnom odlukom

narodne skupštine dodeljen mu je imperium i data prava prokonzula.Ovo je prvi slučaj u rimskoj istoriji da se imperium dodeljuje privatnomlicu a ne magistru. 209. on osvaja Novu Kartaginu iskoristivši oseku iprodirući sa jedine pristupačne strane – morske. Ne uspeva da sprečiHazdrubala da povede vojsku Hanibalu, ali zato 206. ovladava i južnimdelom Pirenejskog poluostrva.

Hanibal ante portas

Postepeni preokret, Rimljani oduzimaju pojedine gradove Hanibal,212. opsedaju Kapuu, u proleće pred gradom se pojavljuje Hanibal ali

Rimljani ne skidaju opsadu, zato da bi im odvratio pažnju Hanibal seuputio ka Rimu – ovo izaziva legendarnu paniku. Ali on se zadovoljiotime što je opustošio okolna polja, a potom neko vreme pošto je ostaopod gradom povlači se u kampaniju i kreće ka jugu. Kapua je uskorokapitulirala i surovo je kažnjena. Ovo je pokolebalo Hanibalov autoritetmeđu njegovim italskim saveznicima, 209. 80-dišnji Fabije Maksimzauzima Tarent. Hanibal plan sastojao se u tome da se sjedini sabratovljevom vojskom, ali ovaj je pretrpeo poraz 207. kod reke Metaurai bio ubijen. Od tog momenta položaj Hanibal koji nije dobio potrebnupomoć od kartaginske oligarhije postaje osobito težak.

Bitka kod Zame

31



Scipion je izabran za konzula 205., 204. se iskrcao u Africi, nedalekood Utike sa vojskom od 30 000 ljudi, sa oko 7 000 dobrovoljaca-veterana. Kartaginski senat opziva Hanibala iz Italije. Poslednja bitka202. kod Zame, Masinisa numidski kralj velika pomoć Rimljanima, daoim je izvrsnu konjicu i Hanibal je doživeo svoj prvi i poslednji poraz.

Kartagina nije više mogla da pruža otpor.

Zaključenje mira

201. zaključen je mir, Kartagina zadržala samo svoje posede uAfrici, gde je smela da ratuje samo po dopuštenju Rima, u toku od 50godina morala da isplati kontribuciju od 10 000 talenata, gube čitavumornaricu (sem 10 stražarskih brodova) i predaju Rimu taoce. Masinisaojačao na račun numidskih plemena – slobodnih i donedavno zavisnihod Kartagine.

Posledice Drugog punskog rata

Pod Hanibalovim uticajem posle zaključenja mira sprovedene sudemokratske reforme, kontrola finasija omogućila je isplaćivanjekontribucije, a da se građani ne opterećuju preteranim porezima –nezadovoljstvo oligrahijske partije i podozrivost Rimljana. 195. on morada beži iz Kartagine.

Sudbina sukoba rešena još u Italiji:1. Uprkos uspesima Kartaginjani nisu mogli da slome otpor

Rimljana koji su branili svoju teritoriju

2. Rimska vojska se sastojala od slobodnih građana3. Saveznici otpadali od Rima samo dotle dok je Hanibal imaouspeha

4. Najzad oligarhija nije Hanibalu pružila potrebnu pomoćU svojoj drugoj fazi ovaj rat nije bio defanzivan već osvajački (južna

Španija i čitava Sicilija posle 210. mu pripadaju). Rimski ustav pokazaose nepodesnim za izvanredne ratne prilike. U Senatu je još uvek igralaveliku ulogu konzervativna grupa Fabija Maksima Kunktaktora,princepsa senata, koji je priznat za spasioca otadžbine. Ali poslenjegove smrti nobilitet je morao da prizna autoritet Scipiona koji jezbog svojih pobeda prozvan Afrikanskim.

Ovo je dakle početak niza osvajačkih ratova koje su Rimljani docnijevodili. On je doveo ne samo do spoljašnjih već i do niza unutrašnjihpromena. Od ovog vremena pojačava se kontrola Senata nadsaveznicima (pogotovo u vojsci). Rimljani počinju na njih da gledaju kaona svoje podanike, pojedine takve mere nailaze na podrškumunicipalne aristokratije. Ove promene u rimskoj ekonomici isocijalnom poretku osobito su se jasno ispoljile sredinom II veka.

Rim i helenističke države u prvoj ½ II veka pne

1. Rim i Istok na kraju III i početku II veka pne

32



Odnosi između Rima i helenističkih zemalja čine glavnu sadržinurimske spoljnopolitičke istorije u vreme posle pobede nad Hanibalom.

Na kraju III veka opšta situacija u helenističkim zemljamakarakteriše se obično kao ravnoteža sila. Glavne su: država Lagida,Sirijska kraljevina Seleukida i Makedonska kraljevina Antigonida na čelu

sa potomcima Atigona Gonata (sina Demetrija Poliorketa).

Egipatska kraljevinaKraljevina Seleukida

Makedonska kraljevina i GrčkaSavez Filipa V sa Antiohom III

Rimska diplomatija na početku III veka

Sitne istočne države Pergam, Rodos, Atina ali i Egipat (koji slabi navojnom planu) obraćaju se Rimu za pomoć, kojem nije išlo na rukunarušavanje tradicionalnog sistema ravnoteže.

Spoljnom politikom rukovodi Senat, narodnoj skupštini supodnošene gotove odluke.

Diplomatija koja je već odigrala veliku ulogu u doba borbe Rima zahegemoniju u Italiji i za vreme punskih ratova sada u dodiru sa svetomod kojeg su toliko toga na tom planu već uzeli (parola borbe za slobodugradova, sistem protektorata, podela sfera uticaja) dovodi se dovrhunca. Delegacije imaju veliku ilogu, isprva poslaničku funkciju vršesveštenici fecijali, ali vremenom njima ostaje samo vršenjetradicionalnih verskih obreda koji prate razne spoljnopolitičke akte, dok

se pregovori i druge diplomatske misije poveravaju posebnimposlanstvima (legationes), imenovani i rukovođeni od Senata isastavljeni od njegovih članova. Ličnost poslanika smatrana je svetom,njihovo ubistvo ili uvreda često su bili povod za rat. U to vreme seformiraju običaji u vezi sa prijemom poslanika u Rimu.

2. Drugi makedonski rat (200. – 197.)

Ovo istupanje Rima protiv Makedonije predstavlja početak rimskeagresije na Istoku. Mešanje Senata u istočne stvari naišlo je isprva naopoziciju u narodnoj skupštini. Vojnim operacijama prethodili su složeni

diplomatski pregovori. U Rim dolaze razne delegacije helenističkihdržava, rimski poslanici imali su za zadatak da odrede pozicijeodređenih država u predstojećem ratu.

Filipu je postavljen ultimatum u kome mu je naređivano da vratiteritorije osvojene od Egipta, prekine ratne operacije protiv Grka i dasporna pitanja sa Pergamom i Rodosom iznese pred arbitražni sud.Odbijeno – povod za rat.

Antimakedonska koalicija

Značajna koalicija protiv Filipa – posebno važnu ulogu imali suPergam (Atal I nastoji da ojača svoju poziciu u Maloj Aziji) i Rodos

33



(nastoji da očuva svoj dominantni trgovački značaj u basenu EgejskogMora). Etolski i Ahajski savez prešli su na stranu Rima u toku rata. Velikidiplomatski uspeh predstavljao je sporazum sa Antiohom III (Rim nijeosporavao Antiohova osvajanja siriskih poseda egipatskog kralja dok seA III obavezao da neće pomagati Filipa V).

Bitka kod Kinoskefala

199. Rimljani počinju ofanzivu preko Ilirije. U početku bez nekihrezultata, sem savezničke mornarice koja je napadala obaleMakedonije. 197. posle pristupa Etolaca i Ahajaca koaliciji i jačanjarimskih pozicija u bitki kod Kinoskefala u Tesaliji savezničke trupe podkomandom Tita Kvinkcija Flaminina zadaju Filipu presudan poraz.

Etolci insistiraju na tome da se rat nastavi do potpunog uništenjaMakedonije. Ali Flaminin najpre zaključuje s Filipom primirje, poduslovima da se on odrekne svih osvojenih teritorija a Rim ne dobijenikakve nove oblasti. Filip mora da plati 1 000 talenata ratnih troškova,preda svoju mornaricu (sem 6 lađa) i smanji svoju suvozemnu vojskuna 5 000 ljudi; i kao najvažnija tačka u uslovima – prizna slobodu grčkihgradova.

Rimska politika u Grčkoj

196. na Istamskim igrama Flaminin je proglasio slobodu grčkihgradova (helenistička politika – da bi time oslabili suparnike). Edikt jemorao dva puta da bude pročitan i posle toga kaže Polibije: » nastala je

takva bura aplauza, da to današnji čitalac teško može sebi predstaviti».Rat je doveo do opustošenja mnogih grčkih naselja, no i pored toga

Flamininova polpularnost je bila bezgranična, u jednom od gradova ječak bio i deifikovan (prvi Rimljanin kome su ukazane božanske počasti).U unutrašnjoj politici Grčke Flaminin je potpomagao aristokratskegrupacije.

U ime svih Grka objavljen je rat spartanskom tiraninu Nabisu, čija jedemokratska delatnost predstavljala opasnost po aristokratskekrugove. 195. Nabis je bio potučen i morao je da se povinujeFlamininovim zahtevima. 194. rimske trupe napuštaju Grčku.

3. Siriski rat

Diplomatski sukobi Antioha III sa Rimljanima

Dok se na Balkanskom poluostrvu vodio Drugi makedonski rat, on je osvojio posede Ptolomejevaca prvo u Siriji a zatim u Maloj Aziji poslečega je čak prešao Helespont i počeo da zauzima gradove koje je Filip V

morao da oslobodi – prvi diplomatski sukob između Rimljana i AntiohaIII.

34



Oktobra 196. rimski poslanici sastali su se u Lisimahiji sa AntiohomIII. Sastanak ima najpre prijateljski karakter ali u toku pregovora odnosisu se zaoštrili. Rimljani su sada zahtevali oslobođenje sirijskih,maloazijskih i evrposkih poseda i gradova. Antioh III im je osporavaopravo da se mešaju u grčke stvari i odbio da odgovara na prigovore

predstavnika azijskih gradova. Senat odbija Antiohov predlog zasklapanje ugovora – sukob neizbežan. Antioh III je još pružio utočište195. Hanibalu, koji mu je predložio širok plan za stvaranje antirimskekoalicije (i Kartagina) i upad savezničkih trupa u Italiju. Ali Antioh III jenalazio za celishodnije da otpočne vojne operacije u Grčkoj, gde je u tovreme sve više hvatalo maha razočarenje u oslobodilačku politiku Rima(pogotovu nezadovoljni Etolci). Ovi pozivaju Antioha kao zaštitnikahelenske slobode i on se 192. prebacuje u Grčku. Prilaze mu samogradovi od drugostepene važnosti, ali Ahajci ostaju uz Rimljane koji što je najvažnije obećanjima postiže da Filip V ostane lojalan ranijimugovorima i čak pomogne Rimljanima + Rodos i Pergam. Pod pritiskomrimskih trupa Antioh uskoro mora da napusti Grčku, uskoro i grčkamornarica kao saveznik Rima odnosi pobedu na moru, rat je prenešen uMalu Aziju.

190. Lucije Kornelije Scipion kao legat i njegov brat PublijeAfrikanski kao njegov pratilac postaju glavni rukovodioci vojnih idiplomatski operacija.

Bitka kod Magnezije i mir

U njoj je Antioh III bio potučen do nogu, maloazijski gradovi

otpadaju od njega i on je prinuđen da moli za mir. Uslove je odredioPublije Scipion i poslao ih u Rim na potvrdu senata, mir je konačnozaključen u Apameji 188.

Antioh III je imao da se povuče iza Taurusa i da u roku od 12 godinaisplati 15 000 talenata, da će imati 10 lađa i da neće držati ratneslonove. Rimljani nisu stekli nikakve teritorije ali zato je pergamski kraljEumen II znatno proširio svoju teritoriju, a Rodos dobio zemljišta u MalojAziji., neki maloaziski gradovi proglašeni su za slobodne. Galati,Kapadokijci koji su sarađivali sa Antiohom III bili su zato uniženi ioslabljeni. Galatija je još pre zaključenja mira bila opljačkana. Antioh jemorao da preda Hanibala, koji je pobegao u Bitiniju i živeo tamo još

nekoliko godina a onda kad je saznao da je izdan izvršio samoubistvo183. ispivši otrov koji je stalno nosio sa sobom. Iste godine umro je injegov pobednik Scipion Afrikanski.

Posledice Siriskog rata

Seleukida gubi svoj raniji značaj, antihelenistička reakcija, gubitak Jermenije i drugih oblasti koje se pretvaraju u samostalne kraljevine.Antioh III pokušava da obnovi svoju vlast u Iranu ali umire pljačkajućihram Belov. Taj proces više nije mogao da se zaustavi, za vladeMitridata I (160. – 138.) pravog osnivača parćanske moći, počinje

ofanziva na istočne seleukidske oblasti. Nezavisno jedni od drugih Rim iPartija zadavali su jedan po jedan udarac Seleukidima.

35



Još jedan od izraza antihelenističkog pokreta bio je rat u Judeji (166.– 164.) pod rukovodstvom Maakabeja, koji se završava pobedomustanika i obnovom samostalne Judejske kraljevine. Njenu samostalnostpriznao je i Rim koji je posebnom poslanicom istočnim dinastima,potvrdio da se judejski vladari nalaze u prijateljstvu sa Rimom. Bez

rimskog mešanja nije više mogao proći nijedan značajniji događaj uhelenističkim zemljama.

5. Treći makedonski rat

Persej i njegovi saveznici

Filip V je umeo da izigra uslove mirovnog ugovora na brojnostmakedonske vojske. Svake godine on bi obučio po 4 000 vojnika koje bizatim puštao kućama i mobilisao nove. Rimljani su sa svoje stranepodržavali Filipovog sina Demetrija, koji im je bio naklonjen, ali je Persejuspeo da ga ukloni i posle Filipove smrti nasledio presto.

Flamininovo pokroviteljstvo nad Helenima, pretvorilo se u strogomešanje Rima u unutrašnje stvari grčkih gradova. Demokrati koje suRimljani odbacivali su rado pružali podršku Perseju. Tako je stvorenaozbiljna koalicija koja je predstavljala opasnost ne samo za Rim, već iza njegove saveznike – npr. Pergam. Persej je bio optužen da napadarimske saveznike.

Diplomatska priprema rata protiv Perseja

Rimljani nisu bili odmah spremni za vojne akcije i pre svega su težili

da odlože početak rata diplomatskim putem. Poslantvo je uspelo danagovori Perseja da otpočne nove pregovore sa senatom a u isto vremedelegacija se trudila da razbije federaciju beotskih gradova (Persejevisaveznici). Persejeve ponude za mir bile su odbačene i tad je otpočeo Treći makedonski rat (171-167). Početak je bio povoljan po Perseja jer urimskoj vojsci nije bilo discipline, a persejevi apeli i molbe raznimgradovima nailazili su na simpatije. Tada Rim šalje pojačanja podkomandom Lucija Emilija Paula, sina konzula iz 216., koji je poginuo kodKane.

Bitka kod Pidne i zavođenje rimskog protektorata nad Makedonijom

168. Persejeve trupe su poražene kod Pidne, on sam najpre uspevada pobegne ali je uskoro morao da se preda. Uslovi mira nisu samolišavali Makedoniju samostalnosti , već su i surovo kažnjavali i one kojisu joj pomagali ili čak samo simpatisali.

Makedonija je podeljena na 4 okruga, svaki je bio proglašen zasamostalan, imao je svoj novac i nije smeo stupati u odnose sa drugimokruzima. Makedonija je faktički postala vazalna država koja je moralada plaća Rimu danak.

Persejevi saveznici – epirski gradovi bili su uništeni i 150 000 ljudiod njihovog stanovništva prodano je u ropstvo.

1 000 najistaknutijih građana Ahajske lige odvedeno je u Rim i Italijukao taoci.

36



Rodos je zbog toga što je otvoreno izražavao nezadovoljstvo ratom,izgubio svoje posede na kontinentu, a ostrvo Delos je proglašeno zaslobodnu luku (porto franco) – nenadoknadiv udarac Rodosu.

Eumen za koga se sumnjalo da je stajao u tajnim vezama saPersejem izgubio je pređašnji uticaj.

Rimska diplomatija posle Trećeg makedonskog rata

Spoljna politika grčkih i istočnih zemalja sada je dospela u potpunuzavisnost od rimskog Senata. Rim je postao jedina moćna država naSredozemlju.

U ovo vreme jasno se ispoljio duboki jaz između zvaničnih parola ipravih ciljeva rimske diplomatije. Na ideološko uobličenje zvaničnogspoljnopolitičkog rimskog programa veliki uticaj imala je stoičkafilozofija, koja je u II veku bila u modi. Libertas, humanitas, iustitia ifides su principi po kojima se vodi rimska diplomatija. Ovo je bilapolitika rcimo egoizma u kojoj se vodilo računa samo o rimskiminteresima. Oslanjajući se na romanofilske partije – tj. aristokratiju ioligarhiju Rim organizuje ustanke i podržava separatističke tendencijepo inostranim državama, uzimajući učešća i u dinastičkim borbama,starajući se da na vlast dovode one koji ih podržavaju.

Ukoliko rimski uticaj više jača, utoliko rimske diplomate odlučnijerazgovaraju s kraljevima koji su po pravu bili nezavisni. 169. Antioh IVEpifan napada na Egipat, čiji kralj se obraća Rimu. Poznata je anegdotao: rimskom poslantvu koje je poslano na čelu sa Poplijem, koji jeumesto odgovora na kraljev pozdrav, predaje ovom poslednjem zahtevsenata. A pošto kralj traži vremena za razmišljanje, Popilije crta krug

oko kralja rekavši mu da neće izaći odatle pre nego što odgovori.Zajedno sa rimskim trupama i političarima, na Istok prodiru i rimski iitalski poslovni ljudi, a njihov zelenaški kapital počinje da igra vidnuulogu u životu istočnih država. Ovo nalazi odraza u rimskoj politici.Sada Rim počinje da se sprema za aneksiranje slabih država.

Spoljna politika rima na zapadu u prvoj ½ II veka pne

Osvajanje Makedonije i Grčke

Konačno osvajanje severne Italije i ostrva Sardinije i Korzike

Rimske naseobine u području reke Po veoma su nastradala zavreme Drugog punskog rata. Ratovi u severnoj Italiji obnovljeni su 201.kada je zaključen mir sa Kartaginom. Ali je došlo do novog ustankakome su se pridružili čak i Liguri, koji je surovo ugušen 191. Keltskiokruzi ostali su samo na severu od reke Po, koji su imali funkcijubedema protiv transalpiskih Kelta, ali se i ovde brzo širila romanizacija.Već 160-tih godina kada je Polibije posetio ove krajeve on piše da jeostao samo mali broj sela koja su zadržala isključivo keltki karakter. Udolini reke Po osnivaju se kolonije: Bononija, Parma i Mutina.

Ratovi u Liguriji, na Korzici i Sardiniji obeleženi su izvanrednomsurovošću. Tiberije Sempronije Grah delom je pobio a delom prodao u

37



ropstvo 80 000 Sardinjana po jako niskoj ceni – odatle izreka » jevtinkao Sardinac ».

Ratovi u Španiji

U Španiji su se Rimljani učvrstili još 206., ali uglavnom u primorskojzoni. Uporišta su bili gradovi Tarakon, Nova Kartagina i Sagunt. 197. odrimskih poseda obrzovane su 2 provincije, a za upravu su birana 2pretora (ukupan broj sada je 6).

U borbi sa odlučnim braniocima svoje teritorije Rimljani su morali daosvajaju okrug po okrug, s-z deo poluostrva pokoren je tek na početkuCarstva. 197. otpočinje ustanak, a 195. poslana je vojska podkomandom konzula Marka Porcija Katona, koji se surovo obračunava saustanicima. Katon reguliše sistem provincijske uprave.

Od 194. do 189. vođen je rat protiv Luzitanaca, a 186. ustanakKeltiberaca koji je 179. konačno ugušio Tiberije Sempronije Grah(odlikovao se diplomatskim talentom). Ali 154. otpočinje nov ustanakLuzitanaca zajedno sa Keltibercima i dr. plemenima. Zbognesposobnosti rimskih vojskovođa ovaj rat je doveo u pitanje vladavinuRimljana u tim oblastima. 150. Pretor Servije Sulpicije Galba prodire uzemlju Luzitanaca i zaključuje sa njima mir, ali ih izdajnički, pošto supoložili oružje , pobija ili prodaje u ropstvo.

Tada Luzitanci ponovo dižu ustanak sa Virijatom na čelu (bivšipastir) koji je čitavih 10 godina ostao nepobeđen. 141. prokonzul FabijeMaksim Servilijan primoran je da Virijata prizna za kralja. Samo jeizdajništvo oslobodilo Rimljane ovog opasnog protivnika, ubijen je u

šatoru na spavanju 139.Ovi ratovi su posledica ne samo otpora lokalnih plemena, nego iunutrašnjeg stanja u rimskoj državi pre svega u vojsci. Načinpopunjavanja vojske i dalje je bio stari. Legije su se sastojale od seljaka,najtalentovanije vojskovođe i političari često su umesto uticajnih ljudibez talenta potiskivani u zadnji plan.

Posle ugušivanja ustanka Virijata centar otpora postaje gradNumancija. 137. Rimljani koji su je opseli bili su opkoljeni i konzulMancin prinuđen da kapitulira šalje u Numanciju kvestora Tiberija(budućeg tribuna) radi pregovora. Grah uspeva da rimskoj vojscizagarantuje slobodnu odstupnicu, s tim da logorska imovina pripadne

Numantincima. Senat nije priznao taj ugovor; on je po starim običajimaodlučio da konzula Mancina preda neprijatelju, ali Numantinci nisu htelida ga prime. U Španiju dolazi čuveni Publije Kornelije Scipion Emilijankoji 133. pokorava Numanciju.

Uzroci trećeg punskog rata

U političkom pogledu Kartagina se pretvorila u državu drugog reda,ali u ekonomskom je bilo teško savladati njenu moć (izvozi u velikojkoličini – vinovu lozu, maslinu…).

Numidska kraljevina, jača za vlade Masinise, kada rastu strari iniču novi gradovi.

38



Između Kartagine i Numidije stalni sukobi u kojima Rim stalno nastrani numidskog kralja.

Umereni spoljnopolitički program Scipiona, koji je za stvaranjesistema zavisnih i poluzavisnih država, nailazi na sve manju podršku.Izraz tih nastrojenja bio je Marko Porcije Katon (stariji) koji je proveo

neko vreme u Kartagini i uverio se u njeno bogatstvo. Jedan od, inače stalnih, Masinisinih napada Kartaginjani su

dočekali pružanjem otpora. Rimljani su u tome videli prekršaj uslovamira iz 201., i mada su Kartaginjani pretrpeli poraz, Rimljani su im ipakobjavili rat. Iako se u Kartagini u to vreme na vlasti nalazila partija kojase zalagala za mir, kada su rimski konzuli, koji su stigli u Utiku, narediliKartaginjanima da napuste grad i nastane se na mestu najmanje 15 kmudaljenom od mora, ovi su odlučili da svoj grad brane do kraja.

Opsada Kartagine

Svi pokušaji Rimljana da zauzmu grad na juriš ostali su bezrezultata. Pokazalo se da je Kartagina nepristupačna tvrđava.

Tako je to trajalo do 147. i dolaska Publija Kornelija ScipionaEmilijana (adoptiranog unuka Scipiona Afrikanskog i sina Emilija Paula,pobednika nad Persejem kod Pidne). On je najpre učvrstio disciplinu utrupama i odsekao Kartaginu od spoljašnjeg sveta. Kartaginska vojskavan grada bila je potučena. Hazdrubal koji je rukovodio odbranompočeo je da moli za mir. Scipion nije prihvatio i 146. počeo je juriš nagrad.

Pad Kartagine

Borba na ulicama trajala je 6 dana, tek sedmog Rimljani su uspelida zauzmu Birsu – akropolj Kartagine. Hazdrubal se sa porodicomsklonio u Eskulapov hram, spremajući se da se zapali.U odlučujućemtrenutku istrčao je iz hrama i na kolenima počeo da moli Scipiona zaživot. Hazdrubalova žena, ugledavši to bacila se zajedno sa decom uvatru.

Na zahtev Senata Kartagina je morala da bude sravnjena i spaljenado temelja. Na njenu teritoriju bačena je anatema. Stanovnici suprodani u ropstvo, znatan deo kartaginskih poseda pretvoren je urimsku provinciju Afriku, veliki deo proglašen je državnim zemljištem.

Samo su Utika, Hadrumetum i dr. koji su pružali pomoć Rimu zajednosa numidskom kraljevinom (kojom su vladali sinovi Masinise koji jeumro tokom terećeg punskog rata) dobili deo kartaginskog zemljišta.

Pokoravanje Makedonije i GrčkePrisajedinjenje Pergamske kraljevineRimske provincije (str. 147 – 150)

Rimsko društvo sredinom II veka pre n. e.1. Nobilitet i vitezovi

Polibije o rimskom političkom poredku

39



Sam Polibije naginje tome da uzdizanje Rima tumači savršenstvomnjegovog političkog uređenja. On nalazi da su u rimskom državnomporedku spojena sva 3 oblika uprave: monarhija, aristokratija idemokratija – karakteristična vladavina nobiliteta.

Rimska aristokratija na početku II veka

Narodna skupština i dalje je ostala najviša ustanova u državi. Najvišimagistrati stvarno su imali zvanično gotovo neograničenu vlast. Samošto je rok trajanja te vlasti bio neograničen, a izbor zavisio od senatskevećine. Gaj Flaminije bio je jedan od poslednjih krupnih političara izašlihiz redova plebejaca. Ali je usled Hanibalove najezde uloga Senataporasla, u sledeće doba njegov se uticaj još više pojačao. To je bioglavni oslonac nobiliteta. Dominantan položaj među njima i daljezauzimaju najstariji patricijski rodovi: Emiliji, Korneliji, Klaudiji, Valeriji.Pojedini plebejski rodovi takođe se ističu: Liviji, Ceciliji, Meteli,Semproniji i dr.

Od kraja III veka pristup novim članovima Senata bio je otežan.

Predstavnici nobiliteta dele se na »partije« koje se ponekad razilazeu pitanjima spoljne politike, ali najčešće konkurišu u vezi sa dobijanjemnajviših magistratura, važnih svešteničkih dužnosti… Pojedine porodicei rodovi sklapali su koalicije, dinastičke brakove, pružali podršku predsudovima…

Pređašnja jednostavnost ustupila je mesto raskoši. Postojanosti

porodičnih tradicija doprinosilo je pravo držanja voštanih likova predaka(ius imaginum). Senatorske kuće bile su prepune klijenata koji su svudapratili svoga patrona. Svi oslobođenici postajali su klijenti. Oni su naizborima glasali za svoga patrona, a ovaj se za njih zalagao na sudu.

Ekonomsku osnovicu moći nobiliteta činio je krupni zemljišni posed.Ogromne prihode donosila je uprava provincijama koja se nalazila urukama senatora.

Klaudijev zakon iz 220. koji je ograničio trgovačke operacijenobiliteta doprineo je tome da ovaj prihode od ratova i pljačkeprovincija ulaže u zemlju.

Scipion Stariji i Katon

Borba u samom nobilitetu karakeristična za prvu polovinu II veka.Kvint Fabije Maksim Kunktator, kao princeps senata vršio je snažanuticaj na nobilitet. Od 199. do 184. pod Publijem Kornelijem ScipionomMlađim Afrikanskim kao princepsom senata, vođena je spoljna iunutrašnja politika.

U spoljnoj politici on je protivnik stvaranja novih provincija izagovornik stvaranja sistema vazalnih država. U unutrašnjoj politici on je pristalica senatskog sistema uprave sa istovremenim ostvarivanjem

cilja olakšane vojne službe i smanjenjem neposrednih poreza. On vodi jasnu dinastičku politiku, Kornelijevci često zauzimaju u to vreme

40



najviše položaje. Fabijevci, sa druge strane, su prema njima bilineprijateljski raspoloženi kao i Tiberije S. Grah, otac budućih tribuna.

198. izabran je za konzula, protiv želje Scipiona – Tit KvinkcijeFlaminid.

Tokom Sirijskog rata Publije Scipion učestvuje kao legat u štabu

svoga brata Lucija; posle ovog rata njegov značaj počinje da opada.187. od Lucija Scipiona zatraženo je da položi račune o upotrebi

sirijskog plena. Publije je taj zahtev smatrao ponižavajućim idemonstrativno poništio račune, ali 184. komicije su Lucija osudile naveliku globu i pošto je on odbio da je plati, trebalo je da bude uhapšen.Publije se umešao podržan od strane narodnog tribuna Tiberija Graha(iako u neprijateljstvu sa Scipionima, smatrao je da je odluka komicijanepravedna) koji je uložio veto na odluku o Lucijevom hapšenju. Ovajproces Stipiona odražava njihov gubitak političkog uticaja.

Jedan od najdoslednijih njihovih protivnika bio je Marko PorcijeKaton Stariji. Po poreklu iz Tuskula, (sabelskog porekla) on nijepripadao aristokratiji, ali kada je postigao senatorski položaj pokazao sekao najvatreniji pobornik starine. Istovremeno istupao je protivpojedinih predstavnika nobiliteta, ukazujući na njihove poroke. Njegovkonzervativizam nije mu smetao da zastupa interese robovlasničkeprivrede i zelenaškog kapitala.

U Španiji sprovodi politiku suprotnu Scipionovoj – umirene ustaničkeoblasti priključene su provinciji. Za razliku od Scipiona koji su želeli Rimda priključe helenističkoj kulturi, on je bio zaštitnik starih rimskihobičaja (revoltiran kada 155. u Rim dolazi atinska delegacijasastavljena od triju filozofskih škola, sa akademičarem Karneadom na

čelu, povodom sukoba između Atine i Oropa) – strah od toga da ćenova učenja uticati na čistotu rimske naravi.Katonova cenzura iz 184. stiče osobit značaj. On zavodi porez na

luksuz; neki senatori nisu bili uneseni u nove spiskove. Smanjen je ibroj vitezova. Strogost Katonove cenzure ušla je u poslovicu.

Zakon Vilija

Jačanje Senatorske oligarhije odražave se u zakonodavstvu prvepolovine II veka. Zakon Vilija (180.) utvrđuje red u dobijanjumagistrature. Najviše – konzulat, preturu mogu zauzimati samo ona licakoja su prethodno prošla kroz niže izborne dužnosti – kvestura i edilitet

(pretendent za ove nije mogao biti malđi od 28 god.). Ovome je moralaprethoditi vojna služba. Pretorom se nije moglo postati pre 40.,konzulom – pre 43 godine života. Ovo je imalo za cilj da pomogneoligarhiji u borbi protiv ljudi popularnih među plebsom. Na najvišedužnosti po pravilu, dospevali su predstavnici aristokratije osrednjihsposobnosti (T. S. Grah – izuzetak).

Uloga vitezova

Ovo je dovodilo do jačanja nearistokratskog gornjeg sloja plemstva– vitezova. U njihovim rukama nalazio se zakup provincijskih poreza.

Pored raznih zloupotreba kod ubiranja tih poreza, oni su pribegavalizelenaštvu: zahtevali su trenutnu isplatu poreza u protivnom vitezovi

41



su obveznicima tražene sume davali na zajam uz visoke kamate i poisteku roka naplaćivali novac najsvirepijim sredstvima.

U Rimu u njihove ruke prelazi i spoljna trgovina, tako da se onipostepeno izdvajaju od osnovne plebejske mase formirajući posebanstalež, koji kao i nobilitet pripada najvišem sloju robovlasničkog

društva. Nobili su uglavnom bili zemljišna aristokratija, a vitezovinovčana.

No, između senatorskog staleža i vitezova postojalo je mnogoprotivrečnosti i to ih je teralo da učestvuju u antisenatorskimkoalicijama. Tako, jača klasna borba u drugoj polovini II veka.

2. Italska poljoprivreda sredinom II veka – i dalje glavna grana italskeekonomike, uprkos osvajanju i razvitku trgovačko zelenaškog

kapitala.Katonova rasprava »O poljoprivredi« (154./156.)

Širenje intenzivnih oblika poljoprivrede (156./158.)3. Rimsko zanatstvo i trgovina

Trgovački centri na IstokuRazvitak zelenaštva

4. Rimsko robovlasništvo sredinom II vekaIzvori ropstva

Prvani polžaj robaOsobenosti robovlasničkog načina proizvodnje

Propadanje seljaštva

5. rimska država na početku druge ½ II veka i partija ScipionaEmilijana koja se zalagala za reformeRimska kultura sredinom II veka str 164-179

Doba građanski ratova

Klasna borba u Rimu 30-tih i 20-tih godina II veka pne

1. Prvi ustanak robova na Siciliji

30-tih godina II veka zaoštrenost unutrašnje situacije u Rimu

kulminira, što se ispoljava ustancima robova i građanskim ratovima, a ukrajnjoj liniji dovodi do propasti Republike i zavođenja monarhije.

Ustanci robova u Italiji na početku II veka

Oni nisu bili nepoznati ni u ranijem periodu Rima ali sada su prvi putzahtevali oružane intervencije uprave.

199. u Ostiji, blizu Rima, kartaginski taoci stupaju u vezu sarobovima, ali izdajnici ih odaju i pretor hapsi inicijatore sprečavajućimogućnost ustanka.

Ubrzo dolazi do ustanka robova u Prenesti, koji je ugušen u krvi 500

robova.

42



196. robovi se dižu u Etruriji, ali ustanici su opet potučeni aorganizatori razapeti na krst..

U južnim italskim oblastima i na Siciliji gde su preovlađivali krupniposedi na kojima je radilo mnoštvo robova situacija je bila posebnonapeta. 80-tih godina ustanak dižu robovi-pastiri u Apuliji. Na smrt je

osuđeno je oko 7 000 ljudi.

Položaj robova na Siciliji

Prvi veliki i osobito dugotrajan ustanak izbija na Siciliji. Rimskaadministracija plašila se sicilijskih robovlasnika i ništa nije mogla dapreduzme protiv robovlasnika, dok su robovi bili prinuđeni da se bavepljačkom.

Ogorčenje se ipoljilo u ustanku koji je otpočeo 138. Inicijatori su bilirobovi bogatog Damofila (posebno surov robovlasnika).

Početak ustanka robova na Siciliji

Damofil je bio ubijen a žena mu je spaljena – signal za širenjepokreta kome je doprinelo što su većina robova bili siriske narodnosti.Vođa je bio Eunus, sa slavom velikog proroka (siriske boginjeAgartagis). Proglašen je za kralja i uzima ime Antioh.

Centar ustanka je grad Hena, istovremeno na j-z ustaju robovi podkomandom Kilikijca Kleona (Diodor kaže da je bio pastir i razbojnik). Onujedinjuje svoje snage sa Eunusovim (koji postaje glavni rukovodilacpokreta). Uništavaju nekoliko rimskih odreda i zauzimaju niz važnih

gradova, drugi centar ustanka postaje Tauromenij, pretvoren u tvrđavu.Neki slojevi slobodnog sitnog seljaštva im se pridružuju

Nova siriska kraljevina i njena organizacija

Prvi pokušaj robova-ustanika da stvore svoju državu. Podanici kraljaAntioha nazivani su Sirijcima postojalo je i veće, u koje su birani ljudi»istaknuti umom« (isticao se Ahej, koji je posedovao izvanrednuenergiju). No ropstvo nije bilo ukinuto, sem onih koji su se priključilipokretu.

Rimljani su morali sada da pošalju konzulske vojske, i tek 132. posle

dugotrajne opsade, konzul Rupilije uspeo je da osvoji prvo Tauromenij azatim Henu. Ustanici su bili više pobeđeni glađu nego borbom, Kleon jepoginuo u jednom ispadu iz tvrđave a Eunus je umro u tamnici.

Značaj ustanka

Signal za mnoge oblasti Sredozemlja (u Italiji, na Delosu i Hiosu i uLauriskim rudnicima u Atici). Oni su ubrzavali krizu robovlasničkogdruštva i ubrzavali proces njegovog raspadanja.

2. Tribunat Tiberija Graha

Vladavina nobiliteta je izazvala nezadovoljstvo i širih demokratskihkrugova. Još 145. narodni tribuni počeli su da se obraćaju narodu, a

43



139. po zakonu Gabinija, uvedeno je tajno glasanje po komicijama. Nokao početak snažnog demokratskog pokreta treba smatrati izbor zanarodnog tribuna, 134-te Tiberija Sempronija Graha, inicijatora iodlučnog pristalicu agrarnih reformi.

Tiberije Grah i njegova kraijera do 134.

Otac im je bio poznat vojskovođa, diplomata i političar, majkaKornelija, ćerka Scipiona Starijeg, obrazovana, posle muževljeve smrtiposvetila se vaspitanju dece.

Bliski krugovima Scipiona Emilijana (helenistička filozofija), sjajnoobrazovani. Tiberijevi učitelji – retor Diofan iz Mitilene i filozof-epikurejac Blosije iz Kume. Kao mladić borio se zajedno sa Scipionompod zidinama Kartagine. Kao kvestor bio je zajedno sa Mancinom podNumancijom. Stanovnici tog grada su samo zbog Tiberijevog oca, kojegsu se sećali, pristali na uslove povoljne po Rimljane. Ali Senat nanagovor Scipiona Emilijana raskida ugovor –raskid sa Scipionima.

Izbor za tribuna i agitacija za agrarni zakon

Decembra 134. izabran za tribunat 133. – politička situcija u Rimuzategnuta. Masa je izražavala svoju želju za zemljom. Tiberije agituje zaagrarnu reformu, čiji je cilj bio obnavljanje slobodnog seljaštva, što jetrebalo da uzdigne borbenu sposobnost vojske i spreči ustanke robova,na koje je po Apijanu, Tiberije gledao sa nepoverenjem.

Zakonski projekat T. Graha

Oslanjajući se na zakon Licinija i Skstija, ovaj predlaže da seograniče razmere okupirane državne zemlje. Glava porodice može imatinajviše 500 jugera i po 250 na odrasle sinove, a da nijedna porodicanema više od 1000 jugera, višak će se oduzimati uz posebnu naknadu azatim deliti slobodnim seljacima. U cilju sprovođenja ovog zakona imala je da se bira svake godine komisija od 3 lica.

Tok reforme

Prema tome Tiberije je najpre istupio kao reformator koji se oslanjao

na stari zakon.Neposredni tvorci zakonskog projekta, po Ciceronu, su Publije

Mucije Scevola i njegov brat Licinije Mucijan. Reformama je bionaklonjen i princeps senata Apije Klaudije, Tiberijev tast – prema tome,i sadržina zakonskog projekta i krug lica koji mu je naklonjen svedoče oumerenim Tiberijevim planovima na početku njegovog tribunata. Poredtoga, Tiberijev predlog naišao je na oštar otpor od strane senata iistovremeno punu podršku među seljacima.

Borba za agrarnu reformu pretvarala se u masovni pokret. Tiberije je morao da pribegne opstrukciji, primoran reakcijom senata. Zatvorio

je Saturnov hram stavivši veto na sve senatske naredbe.

44



Tokom razmatranja zakonskog projekta u tributskim komicijama,narodni tribun Marko Oktavije (krupni posednik) stavlja svoj veto naprojekat zakona, na šta je Tiberije odgovorio merom bez presedana,iznevši na glasanje pitanje: može li biti narodni tribun onaj koji ideprotiv interesa naroda ?! Većina triba glasa za Tiberija, Oktavije je

razrešen dužnosti – revolucionarni akt (narodni tribun, koji ima pravoda zadržava naredbe magistrata i odluke narodnih skupština, lišensvojih ovlašćenja). Svojim apelom Tiberije suverenitet narodneskupštine stavlja iznad ustavnih tradicija. Njegov zakon je primljen iizabrana je komisija od 3 lica za dodeljivanje zemljišta, sa najširimovlašćenjima (Tiberije, njegov brat Gaj i Aplije Klaudije).

Teškoće u radu komisije: ponekad gotovo nemoguće utvrditigranice državne zemlje, utvrditi prava vlasništva i moralo se dirati uprava saveznika.

U to vreme 133. umire Atal III zaveštavši Pergamsku kraljevinuRimu. Tiberijev predlog bio je da kraljevom blagajnom raspolaže nesenat, već narodna skupština, a novac zaveštanRimu podeljen seljacima koji su nedavno dobili zemlju. Ovo je novudarac za senat – dotle rešavao sva pitanja finansija i državne privredebez ikakve kontrole.

Trijumf reakcije. Pobeda Tiberija Graha

Rad komisije se otegao, Tiberije se kandiduje za iduću godinu zatribunat. Tiberije sada uključuje u svoj program niz demokratskihreforemi (sudsku, skraćenje vojnog roka…) Nesigurnost njegovog

položaja: ponovan izbor za narodnog tribuna protivan je rimskomustavu, izbori su održavani u julu za vreme poljskih radova – glavne Tiberijeve pristalice nisu mogle prisustvovati izborima. I pored toga,prve tribe glasaju za Graha, ali Tiberijevi protivnici raspuštaju skupštinudo sutradan. Po Apijanu, on se, uoči drugog odlučnog dana izbora,pojavljuje na forumu u odelu za žalost preporučujući pojedincimasvoga sina ne nadajući se da će ostati u životu.

Dolazi do oružanog sukoba. Grah je u senatu optužen da teži tiranijii monarhiji. Grupa senatora insistira da konzul preduzme odlučne merei kada ovaj to odbija, oni sa velikim pontifikom Scipionom Nazikom načelu ubijaju Tiberija i 300 njegovih pristalica. Leševi poginulih bačeni su

u Tibar.Dodeljivanje zemljišta bila je životno potrebna mera tako da je ono

nastavljeno. Čak ni najaktivniji proivnici nisu mogli da zadržesprovođenje Tiberijevog zakona. Tiberijeva pogibija ne objašnjava seutopičnošću njegovog projekta, već time što je sam metod sprovođenjazakona podrivao moć senata – ovo je narušavalo sve tradicije stvoreneu konzervativnim aristokratskim krugovima Rima. Pored toga, snagedemokratskog pokreta nisu bile dovoljno ujedinjene. Oslonac Grahovbilo je seljaštvo dok gradski plebs (u klijentskim vezama sa nobilitetom)nije pružio dovoljnu podršku. Što se tiče vitezova, oni podržavaju

potvrđivanje zakonskog projekta želeći time da podriju moć senata, aliih je sprovođenje zakona u život povuklo iz pokreta.

45



3. Politička borba posle smrti Tiberija Graha

Optimati i populari

Formiraju se 2 osnovne rimske političke grupacije: optimates –najbolji i populares – narodni.

Vođe populara po pravilu vodile su poreklo iz nobiliteta. U centruborbe između ove 2 partije nalazilo se agrarno pitanje i demokratizacijarimske države. Rad agrarne komisije nije obustavljen, članovi su sadaMarko Fulvije i Gaj Papirije Karbon (populari). Komisija i dalje nailazi nanesavladive teškoće, postupala je odlučno, konfiskujući zemljišta uširokim razmerama.

Nezadovoljnici (prevashodno Italici) sebi nalaze zaštitnika u likuScipiona Emilijana.

Scipion Emilijan i pokret Tiberija Graha

133. Scipion zauzima Numanciju, doznavši za pogibiju svoga šuraka,citira stih iz Odiseje: » I drugi pogini tako, ko učini takvo štogod«.

129. na Scipionov predlog pravo sudskog pretresanja u vezi sarazgraničenjem zemlje oduzeto agrarnoj komisiji i predato cenzorima ikonzulima. U plebsu kruže glasovi da se on sprema da sasvim anuliraGrahov zakon. Jedno jutro 129. bez vidljivih rana na telu Scipion jenađen mrtav.

Ustanak Aristonika

132. otpočinje ustanak robova na čelu sa Aristonikom, nezakonitimsinom Eumena II. Pristalice pokreta nazvane su heliopolitima(verovatno naziv uzet iz Jambulovog utopijskog romana o državi na»Ostrvima Sunca«). Tokom 2 godine (132. – 130.) Rimljani ne mogu daizađu na kraj sa ustankom i pored pomoći bitinskog, paflagonijskog ikapadokijskog kralja koji su se bojali proširenja ustanka

130. Aristonik je ogorčeno se braneći čak potukao konzula PublijaLicinija Krasa dok je ovaj opsedao grad Leuku. Ali Aristonikove snagebile su iscrpene i potučene kod Stratonikeje 129. Aristonik, zarobljen,zadavljen, u tamnici u Rimu.

Tek po ugušenju ovog ustanka Rimljani mogu da organizuju novuprovinciju koja dobija ime – Azija.

Reforme 131. –125. godine, ustanak u Askulu i Fregeli

131. Gaj Papirije Karbon sprovodi zakon po kome u zakonodavnimkomicijama uvedeno tajno glasanje. Uskoro je bio dopušten ponovniizbor za položaj tribuna.

Konzuli 125. Fulvije Flak planira da podnese zakonski projekat ododeljivanju prava građanstva italskim saveznicima – pre nego što jeuspeo da svoj zakon podnese na potvrdu senat ga šalje u Galiju. Ovo

izaziva pobunu Italika u Askulu i Fregeli (Rimljani grad ruše).

46



4. reforme Gaja Graha

Karakteristika Gaja Graha

Upoređujući ga sa njegovim bratom Tiberijem, Plutarh ističe da je

ovaj bio odlučan i vatren čovek. I jedan i drugi su bili široko obrazovani iprvenstveno istaknuti besednici. Posle bratove smrti Gaj je i dalje biotrijumvir za dodeljivanje zemlje, zatim kvestor na Sardiniji. Pozvan naodgovornost, kao uzročnik pobune u Fregeli, ali opravdan pošto je plebsbio na njegovoj strani. 124. Gaj se kandiduje za narodnog tribuna za123. Izabran je i za 122., iako nije postavio svoju kandidaturu.

Početak zakonodavne delatnosti Gaja Graha

On se pokazuje kao nastavljač bratovljevog dela i politički osvetniknjegove pogibije. U tom stavu stapali su se jednako lični i opštepolitičkimotivi. Prvi zakon – pozivanje na sudsku odgovornost svakoga ko bezsuđenja progna rimskog građanina (upereno protiv Popilija Lenata koji je prognao pristalice Tiberija a sada bio prinuđren da napusti Italiju).

Proširivanje prava provokacije

Ovaj zakon štiti rimskog građanina od samovolje magistrata –logički razvitak starinskog prava apelacije na narodnu skupštinu sada jepočeo da se primenjuje i u vojsci, gde ranije nije bilo mesta žalbama. Stim u vezi Grah i sprovodi i druge vojne zakone: vojna služba ne pre 17

godine, obustava odbitaka od vojničke plate za opremu i dr.Odmah iza ovih mera koje učvršćuju njegov politički položaj Grahrazvija svestranu socijalnu delatnost sa ciljem da ujedini sve slobodneelemente, neprijateljske prema senatorskom staležu: seoske i gradskeplebejce, a takođe i vitezove.

Žitni zakon

Prodaja žita po jeftinim cenama čini ozakonjenje starog rimskogobičaja. Helenistička praksa nesumnjivo je uticala na Graha,materijalna pomoć građanima slabog imovnog stanja priznata je sada

za obavezu države.OBNOVLJEN JE U PUNOM OBIMU agrarni zakon T. Graha.

Lex de provincia Asia

Ovaj Grahov zakon uvodi desetak u oblasti bivše Pergamskekraljevine (radi udovoljavanja zahteva vitezova).

Porez ubiru otkupne kompanije, dobijanje prava zakupa vršilo seputem licitacije – koje organizuju cenzori u Rimu (samim tim otpadala jemogućnost konkurencije lokalnih finansijera). Vitezovi tako dobijaju

neograničena prava za ekonomsku eksploataciju bogate istočne

47



provincije (od ovog vremena raste uloga rimskih zelenaša u istočnimoblastima).

Sudski zakon

Sada u stalnim sudskim komisijama za pretresanje slučajevazloupotreba po provincijama zasedaju vitezovi – težak udaracnobilitetu. Ovako vitezovi pretresaju slučajeve senatora – bivšihnamesnika provincija, tuženih sudu, a takvi slučajevi su bili običnapojava.

Građenje puteva

Osnivanje kolonija

Gaj Grah je nameravao da osnuje kolonije, u prvom redu na mestuKapue i Tarenta. Specijalnim zakonom narodnog tribuna Rubrijeodlučeno je osnivanje kolonije Junonije na mestu stare Kartagine (time je prenebregnuto religijsko prokletstvo). Po svoj prilici ovim se imalo uvidu stvaranje i jačanje sloja srednjih zemljoposednika.

Nove kolonije koje su osnovane na mestu starih trgovačkih centaranisu ličile na ranija vojno-zemljoradnička naselja. Njihovo osnivanjetrebalo je da privuče pažnju i trgovaca, zanatlija itd.

Grah je uživao izvanredan autoritet u demokratskim i poslovnimkrugovima rimskog stanovništva. U svojoj delatnosti on je prelaziookvire koji su bili postavljeni narodnim tribunima: rukovodi delatnošću

agrarne komisije, spoljnom politikom, nadzorom nad gradnjom puteva iosnivanjem kolonija. Senat je prihvatao sve njegove predloge. I poredstarih običaja da narodni tribun ne sme da napušta Rim Gaj putuje uAfriku da lično rukovodi osnivanjem Junonije. Istovremeno rasteopozicija.

Zakonski projekat o saveznicima

Oštru opoziciju izaziva projekat dodeljivanja rimskog pravasaveznicima (koji i dalje plaćaju neposredni vojni porez), kojima nijebilo podeljeno zemljište i nisu imali pravo provokacije (dok je samovolja

rimskih magistrata prelazila ponekad sveku meru). Dodeljivanje pravagrađanstva uvećalo bi za mnogo puta broj punopravnih rimskihgrađana tj. samim tim ojačalo pozicije rimske demokratije. Nažalost,ovaj put Grah nailazi na opoziciju ne samo od strane senatora, nego iplebsa koji je ljubomorno branio svoje preuimućstvo u odnosu nasaveznike.

Akcija Livija Druza Starijeg

122. protivnik Gaja Graha narodni tribun Marko Livije Druz iznosi

projekat novog agrarnog zakona, na izgled radikalnijeg. On predlažeosnivanje 12 novih kolonija u granicama Italije u koje bi se preselili

48



najsiromašniji građanim oslobođeni svih dadžbina na zemlju. Zakon jenosio očito demagoški karakter.

Ugušenje Grahovog pokreta i njegova smrt

Projekat Livija Druza bio je primljen dok je Grahov o saveznicimaodbačen. Neprijateljska agitacija počela je smelije da deluje protivGraha i 121. ovaj nije bio izabran za narodnog tribuna. Konzul LucijeOpimije (jedan od glavnih Grahovih protivnika) sazvao je narodnuskupštinu, da ukine Rubirijev zakon o koloniji Junoniji.

Stanje u Rimu zategnuto, obe strane grozničavo se spremaju zapredstojeće komicije. Kao mesto za narodnu skupštinu određen jeKapitol. Opimijev liktor Antilije uvredio je populare i bio ubijen. Opimijuto daje povod da sazove senat da bi sproveo senatsku odluku da jedržava u opasnosti i da bi dobio vanredna ovlašćenja tzv. senatus

konsultum ultimum. To je bio prvi slučaj primene ovakve izvanredne odlukesenata.

Senator i jedan deo vitezova javljaju sev po Opimijevom naređenjuna Kapitol naoružani kao i jedan odred grčkih najamnika. Gaj Grah iFulvije Flak zaposedaju sa svojim privrženicima Aventin. U poslednjemmomentu obećavaju robovima slobodu, ali suviše kasno. Opimije šaljeprotiv njih najamničke kritske strelce. 3 000 mrtvih, leševi u Tibru,imovina konfiskovana, zabranjena odela za žalost, Flak ubijen uradionici svog klijenta. Grahu polazi za rukom da pobegne na drugustranu Tibra, no u šumarku Furina nađen je njegov leš i njemu odanogroba.

Ovo je bio odlučni sukob sa rimskom demokratijom u kojoj optimatiodnose pobedu. Opimije je izvršio svečano očišćenje grada i podigaohram sloge tzv. Konkord.

Rezultati zakonodavne delatnosti braće Grah

Od vremena braće Graha počinje period intenzivne političke borbe uRimu, ali ne zarad demokratskih promena već zarad postizanja vlasti,period koji će trajati preko 100 godina. Njihova delatnost jeste jedan odkrupnih, ali i poslednjih, uspeha rimske demokratije. Izmenio se položaj

pojedinih socijalnih grupacija, od kojih su najviše koristi izvukli vitezovikoji postaju poseban stalež (ordo eqester). Radikalne socijalne reformekoje su protivrečile interesima vitezova, u odlučnom momentu izgubilesu njihovu podršku.

Kao posledice reforme braće Grah, treba istaći i da se broj sitnihseljačkih gazdinstava povećao: od 136. do 125. od 300 000 – 400 000.Dok se u prethodnom periodu njihov broj smanjivao.

No Grasi nisu odstranili uzroke koji vode obezemljivanju, više je bilonemoguće obnoviti nekadašnju seljačku vojsku.

Agrarno zakonodavstvo posle smrti G. Graha. Zakon iz 111.

49



Zakoni doneseni posle 121. postepeno su ukidali ono što su Grasibili zaveli. Poslednji među njima je iz 111. (zakon Spurija Torija). Ponjemu razne kategorije okupiranog zemljišta prelazile su u privatnusvojinu. Vlasnici su bili oslobođeni svih dažbina, mogli da prodajuzgrade sa parcela, a i same parcele.

U zakonu se govori takođe i o provincijskim državnim zemljištimaposebno afričkim. U toj provinciji postojale su 3 osnovne kategorijezemljišta: zemljišta krupnih veleposednika Rimljana, posedi lokalnearistiokratije i specijalni zemljišni fond koji su rimski cenzori davali podzakup Latinima i peregrinima. Ovaj zakon zadržava demokratskufrazeologiju, priznaje Sempronijev zakon za važeći, ali stvaramogućnost za mobilizaciju zemljišta kako u Italiji tako i u provincijama.

Seljački zemljoposed najčvršće se držao u severnoj i nekimdelovima srednje Italije gde robovlasništvo nije igralo onu presudnuulogu kao na latifundijama južne Italije.

Spoljna politika Rima na zapadu krajem I veka pre . n. e.

Jugurtin rat 111. – 105.

U vreme unutrašnje borbe u Rimu ( 20-tih i sledećih god. II veka)gotovo na svim granicama rimske države vođeni su ratovi (u većinislučajeva neznatni sukobi).

Glavni zadatak na severu – obezbeđenje suvozemne i pomorskeveze sa Španijom (trgovački interes, ali i obezbeđenje zemljišta radiobezbeđenja kolonija …)

Na s-i staranje samo oko zaštite granica od upada ili održavanjaprestiža rimske države. Rat na severu Italije:154. Masalijci traže pomoć Rima pod pretnjom opasnosti od Ligura

(pobeda posle uporne borbe).125. opet na poziv Masalije Rimljani kreću u pohod protiv Kelta.

Fulvije Flak konzul te godine bio je prvi Rimljanin koji prelazi Alpe. Usnažnoj koaliciji keltskih plemena dominantan značaj su imali Arverni(vlast od Pirineja do Rajne). Rimljani sklapaju savez sa njihovimneprijateljima Eduima.

122. osnovana je tvrđava Aque Sextie, a 118. stari keltski gradNarbon pretvoren je u koloniju – između Alpa i Pirineja osnovana je

provincija Narbonska Galija.Osvajanje Balearskih ostrva, uporište gusara, obezbeđuje pomorske

komunikacije sa Španijom.Međutim, ratovi u istočnim Alpima, u Iliriji i na Dunavu nisu uvek bili

uspešni po Rimljane.Stanje u Numidiji

Masinisin unuk Jugurta (darovit vojskovođa i diplomata, alivlastoljubiv, sposoban da se upusti u svaki zločin; popularan međulokalnim plemenima, dobro poznaje Rimljane pošto se borio pod

komandom Scipiona Emilijana kod Numancije) oduzima posede svojebraće od strica (Hijempsal je bio ubijen, a Adherbal je uspeo da

50



pobegne u Rim gde traži pomoć). Jugurta je stekao ubeđenje da seputem mita u Rimu može sve postići.

Rimski senat i Numidske prilike

Posle Adhrebalovog odlaska Jugurta ne žali zlata na podmićivanjesenatora. Senat upućuje specijalnu komisiju u Afriku, ali Jugurtapotkupljuje legate i stvar je rešena u njegovu korist: njemu je pripaozapadni, plodni deo Numidije, a Adherbalu istočna slabo naseljenaoblast sa glavnim gladom Cirta.

Rat sa Jugurtom

No, ubrzo Jugurta opseda Cirtu i osvaja je. Ali umesto da Rim pružirealnu pomoć Adherbalu upućivana su mu poslanstva koja su sevraćala u Rim bez ikakvih rezultata. Cirta prinuđena da se preda, Jugurta pored svojih obećanja ubija Adherbala i sve muškarce u gradu(među njima je bilo i trgovaca Rimljana i Italika). Ovo izaziva u Rimurevolt, naročito vitezova. Tako je pored otpora nekih senatora Jugurtiobjavljen rat 111. Ali je Jugurta opet uspeo da potkupi rimskekomandante i ovi pristaju na mir sraman po Rim. Sada energični GajMemije insistira da se Jugurta pozove u Rim, a pošto se ovaj pojavljujepred narodnom skupštinom drugi narodni tribun, koga je Jugurta većuspeo da potkupi zabranio mu je da odgovara na Memijeva pitanja. Ončak potajno šalje ubice kod jednog pretendenta na numidsku kraljevinukoji se u to vreme nalazio u Rimu i tek ovakvo otvorenoprenebregavanje svakog prava nateralo je senat da odbaci mirovni

ugovor i otera Jugurtu iz Rima (rekao je: »o grade na prodaju, koji ćešbrzo propasti, samo da ti se nađe kupac !«)110. novi rat sa Jugurtom, ali on napada na Rimski logor i tera

Rimljane na kapitulaciju. Potkupljeni rimski komandant zaključujeugovor kojim je Jugurta priznat za saveznika rimskog naroda. Ovo jepovećalo broj Jugurtinih plemenskih saveznika. U Rimu otpočinju sudskiprocesi protiv istaknutih senatora (i Opimije je prognat iz Rima).

Kvint Cecilije Metel

109. počinju odlučne operacije. Iskusni vojskovođa strog i

nepotkupljiv K. C. Metel najodlučnijim merama uzdiže disciplinu udemoralisanoj vojsci. Shvativši neizbežnost poraza Jugurta moli za mir,ali Metel kreće za njim u bitki na reci Mutulu (109.) zadaje neprijateljuodlučujući poraz, ali Jugurta vodi gerilski rat i Metel smatra za nužno daga uhvati, a zato se rat otegao.

Gaj Marije (157. – 86. = 71 godina)

Istovremeno, i neočekivano za Metela, komanda je prenesena natek izabranog konzula Gaja Marija koji je dotle učestvovao kao Metelovlegat.

Marije je bio homo novus, poreklom iz latinske porodice (blizu gradaArpina). Neobrazovan, od rane mladosti u vojsci, hrabar, dokazuje se za

51



vreme numantinskog rata kada je na njega obratio pažnju ScipionEmilijan.

119. izabran za narodnog tribuna sprovodi zakone u korist plebsa ali je ženeći se Julijom (stari patricijski rod Julijevaca) stupio u vezu saaristokratijom. Ubrzo dobija kurulnu magistraturu, pa je izabran za

pretora i upravlja Španijom. Za Metela je bio vezan davnašnjimklijentskim vezama. Veliki autoritet među vojnicima, bio im je blizak ipo umu i karakteru. 108. protiv Metelove volje kandiduje se zakonzulat. Za njega glasaju vitezovi, publikani i plebejci.

Završetak rata i Marijev trijumf

On Jugurti zadaje niz poraza. Mavretanski kralj Bokh, Jugurtin tastprelazi na stranu Rimljana.

Kvestor Lucije Kornelije Sula, koji se nalazio u Marijevoj vojsci,zajedno sa Bokhom hvata Jugurtu u numidskom logoru 105.

1. januara 104. Marije proslavlja trijumf u čijoj procesiji je išao Jugurta u lancima i kraljevskom odelu. Zatim je po Marijevoj zapovestipogubljen. Jedan deo numidske kraljevine pripao je Bokhu, a preostalislaboumnom Jugurtinom rođaku.

Marijeva vojna reforma

Stari sistem mobilisanja vojske postao je sve teži. Za kasnijedogađaje ne samo spoljnopolitičke već i unutrašnje, novina koju je uveoGaj Marije bila je od prvenstvene važnosti – prvi je počeo da prima uvojsku proletere – građane bez cenza. Ovo je bio početak zamene

građanske mobilizacije dobrovoljno sakupljenom vojskom najamnika.Vojnici dobijaju određenu platu i punu opremu a služba je utvrđena na16 godina. Zatim bi dobijali otpust i mahom zemlju.

Sad se legija delila na 10 kohorti (500 ili 600 ljudi) koje su se delilena 2 manipule, a one na 2 centurije. Ovim je postignuta većakoncentrisanost komande (više nema 30 već samo 10 taktičkih jedinica). Raniji raspored u 3 linije na lako naoružane hastate, principe itrijarije ostaje i kod Marija, ali se sada u svakoj kohorti nalazilamanipula trijarija, principa i hastata. Oružje i mesto u stroju određivalisu komandanti, cenz nije imao više nikakve važnosti. Uvedene su novezastave; svaka legija dobila je svog srebrnog orla.

Znatno je učvršćena disciplina: stalno se vrši obuka, radi u logoru,grade putevi, podižu utvrđenja itd.

Posledice Marijeve reforme

Borbena sposobnost porasla, ranije vojnici težili da što pre završerat da bi se vratili u zavičaj gde ih je čekalo sopstveno gazdinstvo. Sadapostaju vojnici profesionalci koji teže za novim pohodima koji su imobećavali plen i bogatstvo; menjaju se odnosi između vojskovođe ivojnika, vojnici su bili verni uspešnim vojskovođama spremni da imsluže ne samo u spoljnim ratovima – političke posledice.

Ovo je prilično doprinelo pojavi građanskih ratova i popriličnouticalo na unutrašnje rešavanje raspada republike.

52



3. Rat sa Kimbrima i Tevtoncima

Istovremeno sa Jugurtinim ratom vođen je rat na severu protivkeltskih i germanskih plemena.

113. blizu Akvileje poraz Rimljana u bici sa Kimbrima kojima su

prišla neka keltska plemena, iz transalpijskih oblasti. 105. – vrlo velikegubitke Rimljani su pretrpeli u bitci kod Arauzona – poginulo oko 80 000vojnika. Od potpunog poraza Galiju i Italiju spašava to što Kimbriudaraju na Španiju.

104. borba je poverena Mariju koji je uprkos običaja izabran zakonzula u odsutnosti. Rezultati vojne reforme ubrzao se pokazuju, 104.i 103. prolaze u pripremanju vojske.

102. pošto su gomile varvarskih plemena krenule na Italiju, Marijeim se suprotstavlja u odlučnoj bitki.

Bitke kod Akva Sekstija i Vercele

102. kod Akva Sekstija Marije razbija Tevtonce, a 102. Kimbre, usevernoj Italiji kod Vercele; bitka se završava gotovo potpunimuništenjem Kimbra.

I pored postojećih zakona Marije je 5 puta bez prekida (107. i 104. –101.) biran za konzula vršivši izvranredan uticaj u državi.

Demokratske grupacije, koje su pred spoljnom opasnošću dopustileda se vojska organizuje na principima do tad Rimu tuđim – prekršile suustav. To je bio jedan od prvih koraka na putu ka zavođenju vojne

diktature !Marije proslavlja trijumf i 100. šesti put biva izabran za konzula –ovo je sada rezultat Marijevog saveza sa vođama populara.

Socijalna borba pred kraj II i na početku I veka

1. Drugi ustanak robova na Siciliji

104. izbija ustanak robova u blizini Kapue, kojim je rukovodiopropali rimski vitez Municije, naoružavši 3 500 robova – neuspeopokušaj. Znatno opasniji bio je drugi ustanak robova na Siciliji koji je

počeo iste godine.

Povod za ustanak

Senat za vreme ratova sa Kimbrima Mariju daje pravo da se obraćaza pomoć saveznim kraljevima. Na ovakav Marijev zahtev, kralj Bitinijemu odgovara da su mu većinu podanika odveli rimski publikani uropstvo. Senat odlučuje da se podanici nezakonito lišeni slobode odmahoslobode.

Pretor Publije Licinije Nerva, upravnik Sicilije za kratko vreme

oslobađa 800 robova. Mitom i pretnjama nateran je da obustavi svojuakciju – ovo je poslužilo kao povod za ustanak. Rimski pretor uspeo je

53



da izađe na kraj sa jednom grupom ustanika, ali je drugi deo napao ipobio rimski odred naoružavši se njegovim oružjem. Ovo je doprineloširenju ustanka.

Vođe ustanka

Kao i uvreme prvog ustanka izabrani su kralj (sirac Salvije, iskusnigatar, koji uzima ime Trifon) i njegovo veće. Kraljevska rezidencijapostaje grad Triokala. Sa znatnom vojskom Trifon opseda Morgantinu iobećava robovima slobodu ako pređu na njegovu stranu, ali ovi su preizabrali da dobiju slobodu od svojih gospodara nego od ustalih robova. Trifon razbija rimski odred koji je krenuo u pomoć opseđenima ali gradse uz pomoć robova odbranjuje. Međutim pretor je obećanje ooslobođenju robova proglasio nevažećim kao iznuđeno i nezakonito.

Istovremeno na zapadu dejstvuje druga vojska, na čelu sa KilikijcemAtenionom (uživa slavu predskazivača po zvezdama). I on seproglašava za kralja, opseda Lilibeju – neuspeh.

U Triokali izvršeno ujedinjenje obe ustaničke vojske. Atenion se usvemu potčinio Trifonu. Jako utvrđeni grad Triokala izabran je zaprestonicu druge sicilijske države robova. U gradu se nalazio kraljevskidvorac pred kojim se sastjala narodna skupština – rešavala pitanjaprethodno razmatrana u veću. Trifon, a zatim i Atenion pojavljuju sepred narodom sa dijademom na glavi, u širokom hitonu, u purpurnojtogi; ispred njih išli su liktori – spoj helenističkih i rimskih znakovavlasti.

Nemiri izazvani i od strane slobodne sirotinje koja je plenila stada i

imovinu bogatih.

Ugušenje ustanka

103. i 102. Rimljani doživljavaju neuspeh. Tek 101. konzul ManijeAkvilije, Marijev prijatelj, uspeva da uguši ustanak. U to vreme Trifon jebio umro, a zamenio ga je Atenion, koga je Akvilije, po Diodoru, ubio uherojskom dvoboju. Uskoro je osvojeno poslednje uporište robova čime je slomljen ustanak robova. Ubuduće je robovima bilo zabranjeno danose oružje.

Kao i prvi ustanak i ovaj je naišao na odjek na Delosu i Atici.

2. Akcija Apuleja Saturnina

Politička borba se sada ponovo zaoštrava u Rimu ponovnim jačanjem partije populara – čemu doprinose Marijevi uspesi. Energičnirukovodioci ovih grupa bili su Lucije Apulej Saturnin i Gaj ServilijeGlaucije.

Saturnin i Glaucije

103. Saturnin je prvi put biran za narodnog tribuna. Stičepopularnost otvorenim govorima na forumu o potkupljivanju

54



aristokratije i podnošenjem agrarnog zakona po kome su Marijeviveterani dobijali zemlju. Njegov odlučan protivnik Metel Numidik(konzul iz 109.) 102. kao cenzor, želi da isključi Saturnina iz senata.

101. popilari postižu odlučujuće uspehe na izborima: Marije je pošesti put izabran za konzula za 100., i pored otpora senata, Saturnin za

tribuna, a Glaucija za pretora.

Saturninovi zakoni

100. – podnosi zakone u kojima su Marijevi veterani dobijali zemljuu Africi (100 jugera svakom), imala je da se podeli galska zemlja ostalaod Kimbra (te oblasti pripadale saveznicima rimskog naroda);predviđeno osnivanje kolonija u raznim provincijama; cena jednogmodija žita snižavana je na 5/6 asa.

Ogorčena borba – optimati ne prezaju ni pred tim da silom rasterajunarodnu skupštinu. Ali njen rad je priveden kraju uz učešće Marijevihvojnika. Saturninovi predlozi (osim projekta sniženja cena žita) dobili susnagu zakona. Senatori moraju das polože zakletvu na vernost novimzakonima. Jedino je Metel Numidik odbio da je položi i bio prinuđen danapusti Numidiju.

Ustanak Saturnina i Glaucija. Njihova pogibija

Tokom izbora za magistrate za sledeću godinu Apulije uspeva dabude ponovo izabran za narodnog tribuna; Glaucija se bori za konzulat– konkurent mu je Gaj Memije (raniji popular prelazi na stranuoptimata). Populari ubijaju Memija. Senat iskorišćava ovu situaciju i

objavljuje da je država u opasnosti. Ugušenje nemira povereno jeMariju, koji se najpre koleba, zatim prilazi optimatima i iskorišćavapoverena mu prava. On opseda Kapitol koji su zauzeli Saturnin iGlaucije. Kapitol je zauzet a ovi zatvoreni u kuriju. Po izvorima Marije jehteo da im sačuva život, ali optimati ih ubijaju skinuvši krov i bacajućicrepove. Razlika u interesima između gradskog i seoskog plebsa jačese ispoljava nego ranije. Gradski plebs stoji u jakim klijentskim vezamasa istaknutim optiimatima i nije bio zainteresovan za rešavanjeagrarnog pitanja – u odlučnom momentu istupaju protiv vođa populara.Posledica promena koje su se desile u strukturi vojske u prvom reduobeležena je novom etapom u agrarnom zakonodavstvu: oni imaju u

prvom redu dodeljivanje zemlje veteranima (ne slabo imućnimseljacima niti bezemljašima). Marijeva kolebljivost svedoči o odsustvupolitičkih principa ne kod njega lično, već kod čitave grupe koja ga jeuvek isticala – vitezovi. Njihovim interesima je protivrečila ponovnapodela provincijskih zemljišta.

Raniji ustavni metodi borbe pokazali su se neodrživim: sada sepribegava rasterivanju skupštine i ubistvima kandidata koji nisu povolji, a 100. građanskom ratu. Te godine vojni vođa Marije ugušivao jeoružanom silom demokratski pokret – jedan od prvih simptoma padaRepublike, zavođenje vojne diktature u obliku monarhije.

Marije je sada kompromitovan u očima populara dok optimati i daljegledaju na njega kao na skorojevića. Uviđajući neodrživost svoga

55



položaja Marije odlazi na Istok, pod izgovorom ispunjavanja zaveta tj.da se pokloni Majci bogova.

99. vratio se Metel, a Apulijevi zakoni su ukinuti. Protiv njegovihpristalica pokrenuti su sudski procesi.

3. Livije Druz Mlađi i Saveznički rat

Nobilitet i vitezovi kratko ostaju u slozi. Neograničena vlast viteškihsudova u provincijama izaziva oštar protest optimata. Samovolja dolazidotle da je u provinciji Aziji osuđen Publije Rutilije Ruf poznat po svomnepotkupljivom poštenju, koji se zatim povlači u provinciju u kojoj je biolegat, dočekan sa počastima.

Zakonski projekti Livija Druza

Tribun iz 99. Marko Livije Druz, sin protivnika Gaja Graha, pokarakteru blizak Grasima iako po principima blizak optimatima. Odlučan je i ispravan čovek. U prvi plan za razliku od svojih savremenika stavljainterese države. U dobrim je odnosima sa senatorima kao što subesednik Kras i princeps senata Emilije Skaut. Njegovi zakoni žele daprivuku i plebejce koji su se zalagali za obnovu države. On je protivnikoligarhije i vitezova koji bi neograničeno komandovali sudskimkomisijama. U prvom redu predlaže reformu sudova – vitezovizamenjeni sa oratorima (i sam senat ima da se podvrgne reformi: 300novih članova iz redova istaknutih i dostojnih vitezova povećavajućiukupan broj na 600. Onda proširenje jeftine prodaje žita i osnivanjekolonija u Kampaniji i na Siciliji. Druz je hteo da kolonijama dodeli

nepodeljeni deo italskog zemljišnog fonda. Time je oduzimanamogućnost budućim reformatorima – demagozima za podelu italskogzemljišta.

Savezničko pitanje

Zatim je Druz želeo da donese zakon o dodeljivanju pravagrađanstva rimskim saveznicima (pitanje pokretali još Fulvije Flak i GajGrah). Saveznici su služili kao i ranije u vojsci, ali je broj mobilisanihstalno rastao; nisu imali pravo provokacije tj. bili su bespravni (čak ioficiri su bili osuđivani na smrt).

Ovo pitanje stajalo je u vezi sa ekonomskim zakonima: ono je biloizraz borbe između krupnih i sitniih zemljoposednika. Iako učestvuju upohodima, njih ne obuhvataju podele zemljišta, osim toga porast velikihlatifundija dovodi do toga da su okupirane teritorije koje su odvajkadakoristile italska plemena. Za prava građanstva interesovali su se iitalski građani koji su bili povezani sa rimskim provincijama i gde sumorali da konkurišu rimskim vitezovima.

Uz učešće Livija Druza stvorena je tajna organizacija sa ciljemzaštite prava saveznika i po Druzovom mišljenju učvršćivanju položajarimske države. Sednica narodne skupštine na kojoj su ti zakoni

pretresani – veoma posećena i burna – konzul Lucije Marcije Filip istupaprotiv projekata zatim ga Druz svojim pravom tribuna hapsi i baca u

56



tamnicu. Zakoni prolaze kroz narodnu skupštinu i isprva nailaze naodobravanje senata, ali otkriće tajne Druzove organizacije pomažeMarciju Filipu da ih ukine. Druz je ubrzo ubijen nožem jedne večeripošto se opraštao sa gomilom koja ga je pratila.

Početak rata

Ovo odvodi do ustanka saveznika – savezničkog rata (90. – 88.) Tajna organizacija saveznika pojačava svoju delatnost posle

Druzove smrti. razmenu taoca između pojedinih gradova primetio jerimski pretor iz Askule i posle pretećeg govora bio ubijen kao i sviRimljani koji su se nalazili u Askuli, a njihova imovina opljačkana –signal za ustanak. Najaktiviji učesnici bili su Marsi (Marsiski rat !). Njimase pridružuju sabelska plemena i Samniti kao i ostala plemena srednje i južne Italije. Rimljanima verni Etrurci i Umbri (među njima veliku uloguigraju krupni zemljoposednici), kao i gradovi Nola i Nucerija uKampaniji. Glavni oslonac Rima činile su kolonije.

Kvint i Pompedije Silon iz plemena Marsa i Samnit Gaj Papilije Mutil– glavne vođe. Predlog ustanika da polože oružje ako se Italicima dajuprava građanstva, odbacuju sve grupacije rimskog društva, koje seujedinilo.

90. na čelo rimske vojske konzuli Lucije Julije Cezar i Publije RutilijeLupus, ali su kao legati komandovali stare vojskovođe – Gaj Marije(vratio se sa istoka) i Lucije Kornelije Sula.

Državna organizacija saveznika

Ona u sebi spaja principe rimskog ustava, grčkih federativnihorganizacija i starinskih italskih ustava. Prestonica je grad Korfinij –dobija naziv Italija. U njemu zaseda senat od 500 članova, poslovimaupravljaju 2 konzula i 12 pretora. U opticaju je specijalan novac npr. sapredstavom italskog bika kako gazi rimsku vučicu.

Prva godina rata

Vođen je sa nečuvenom ogorčenošću i na raznim mestima tako dasu Rimljani morali da rascepkaju svoje vojske. Na jugu Rimljani su

oslanjajući se na verne gradove težili da zadrže Kampaniju i krenu uofanzivu. Ali uspeha su imali samo u pojedinim bitkama dok je prevagabila na strani saveznika, tako da je Lucije Julije Cezar morao da sepovuče. Gotovo cela Kampanija prelazi u njihove ruke kao i gard Nolakoji u ovoj oblasti postaje njihov glavni oslonac. Na severu u borbiprotiv Marsa gine Mutilije Rufus, tek Marije koji sada preuzima komandupostiže izvesne uspehe.

Pobede saveznika dovele su do kolebanja i Umbre i Etrurce. Teškigubici i opasnost od odmetanja novih plemena naterali su Rimljane nanove ustupke.

Julijev zakon i zakon Plaucija – Papilija

57



Bastarnima i Tračanima. Grčki gradovi i Bosforska kraljevina davali sužito i novčana sredstva, a s-i varvari daju vojsku.

Mitridat stupa u savez i sa jermenskim kraljem Tigranom komepomaže u borbi protiv Kapadokije i Sirije. Međutim njegovo širenje nacentralne i zapadne maloazijske oblasti nailazi na otpor Rimljana. Sula

koji 92. upravlja Kilikijom, povratio je samostalnost Kapadokijskekraljevine. To je po njegovom odlasku Mitridat promenio postavljajućina mesta kapadokijskog i bitinijskog kralja svoje štićenike.

Tada konzul Manije Akvilije (koji je ranije ugušio ustanak robova naSiciliji) uspostavlja ranije stanje u ovim kraljevinama čemu se Mitridatnije suprotstavljao ne želeći da u tom momentu ratuje sa Rimom. NoAkvilije čini korak dalje, i na njegovu inicijativu bitinski kralj otpočinjerat sa Mitridatom.

Početak ratnih operacija

Mitridatov otpor – povod za rimsku intervenciju – prvi rat protivMitridata 89. – 84. Bitinijske trupe odmah su potučene kao i rimskiodredi i Mitridat ulazi u provinciju Aziju. Stanovnici Lezbosa su predaliMitridatu Akvilija, koji je pokušao pobeći.

Mitridat u Aziji i Grčkoj

Za pola veka vladavine u Pergamskoj kraljevini Rimljani su na sebeuspeli da navuku mržnju lokalnog stanovništva. Mitridat je zato primljenkao oslobodilac. U grčkim gradovima dočekuju ga sa likovanjem. U Efes je stigla delegacija koja ga pozdravlja kao novog Dionisa, oca i

spasitelja Azije. Odavde je on naložio da se određenog dana pobiju sviRimljani i Italici koji su se nalazili u maloazijskim gradovima, bez obzirana starost i pol – 80 000 mrtvih.

Osvojenu teritoriju Mitridat deli na satrapije. Grčki gradovi su bilipriznati za slobodne i za 5 godina bili oslobođeni svih poreza.

Odavde Mitridat kreće sa vojskom u Grčku. U Atini uz njegovupodršku na vlast dolazi filozof epikurejac Aristion – radikalandemokratski program, većina bogatih napušta grad. Tako 88. Rimljaniistovremeno sa izvesnim uspehom u borbi sa Italicima gube vlast nadvažnim istočnim oblastima.

Zaoštravanje socijalne borbe u Rimu

Senat je naimenovao Sulu za borbu sa Mitridatom što nailazi naogorčen otpor demokratskih slojeva. Veću aktuelnost dobija dužničkopitanje. Pretor Azelio (na strani dužnika) – ubijen od poverilaca –vitezova.

88. populari i vitezovi (kojima smeta da u bogatoj provincijikomanduju optimati) su ponovo udruženi. Koristeći se ovimraspoloženjem Marije postavlja svoje pretenzije na položaj komandantai sklapa sporazum sa narodnim tribunom Publijem Sulficijem Rufom.

Zakoni Sulficija Rufa

59



Sulpicije Ruf je predlažio zakone:- da se svi prognani u vezi sa slučajem Apuleja Saturnina iz 100. vrate- da se iz senata isključe svi sa preko 2 000 denara duga (to

predstavlja priličan broj senatora)- po trećem zakonu su Italici imali da se uvrste ne u 8 već u svih 35

triba.Uprkos većinskom otporu senata, zakoni su bili primljeni. Posebna

odluka komicija davala je Mariju prokonzulsku vlast i naimenovala gaza komandanta u ratu protiv Mitridata.

Sulin pohod na Rim

Dva narodna tribuna upućena su pod Nolu da saopše Suli odlukunarodne skupštine – kojoj se on ne pokorava. Vojnici kojima onsaopštava ovu odluku zahtevaju da ih vodi na Rim. Pošto se narodnitribuni pojavljuju u logoru, bivaju rasrgnuti. Viši oficiri odbijajugrađanski rat, ali Sula ipak kreće na Rim koji je on, po sopstvenimrečima, hteo da spase tiranije – ovo je njegova zbanična parola. Marije iSulpicije u poslednjem trenutku pozivaju u borbu i robove, ali uzalud,Sula postaje neograničen gospodar grada. Sulpicije je ubijen Marije bežiu Afriku.

Sulino zakonodavstvo

Ukidaju se Sulpicijevi zakoni,- proglašava se vraćanje zakona Servija Tulija;

- centurijatske komicije ojačane su na račun tributskih (uspostavljenponovo Servijev način glasanja po centurijama);- vlast senata proširena (broj članova se povećava za 300 ljudi), a

vlast n. tribuna smanjena;- osnivane su nove kolonije u interesu veterana.

2. Vladavina Marijevaca (87. – 82.)

87. konzuli Lucije Kornelije Cina, marijevac i Gnej Oktavije (Sulinpristalica, optimat) Suli polažu zakletvu na vernost, a ovaj zatim krećena Istok.

Cinina akcija

Ubrzo Cina podnosi narodnoj skupštini zakone o podeli saveznika nasve tribe i povratku svih prognanih posle Sulinog prevrata. Skupština sepretvara u pravu bitku u kojoj pobeđuju Suline pristalice, a Cina i dr.moraju da beže iz Rima.

Marijev povratak i trijumf marijevaca

60



Na Cininu stranu prelazi vojska koja se nalazila kod Nole, kao ivećina Italika. Cina kreće na Rim na čelu velike vojske, šalje Marijupoziv da se vrati koji se uskoro iskrcava u Etruriji. Marijevci opkoljavajuRim u kojem je zavladala glad, a zatim i kuga. Robovima je proglašenasloboda koji masovno prebegavaju marijevcima. Kao i vojnici koji su

služili u trupama optimata – senat je prinuđen da se potčini Cini i Rimse predaje. Čitavih 5 dana traje ubijanje političkih protivnika. Međuprvima ubijeni su konzul Oktavije, a gine i Marko Antonije, jedan odistaknutih besednika i pravnika. Posebna Marijeva surovost izazivaprotest čak i njegovih pristalica. 86. izabrani su za konzule Marije i Cina,ali samo nekoliko dana kasnije – 13. januara Marije je umro. Sertorije poCininom pristanku sakuplja robove kojima je obećana sloboda inaređuje da se pobiju.

Sula je smenjen sa komandantskog položaja a za borbu na istokupostavljen je novoizabrani konzul Lucije Valerije Flak. Sulini zakoni suukinuti, novi građani podeljeni na svih 35 triba, delimična kasacijadugova, osniva se kolonija u Kapui, zamenjena je iskvarena monetapunovrednom – na dobitku su u prvom redu vitezovi publikani (glavnioslonac marijevaca).

Među senatorima ima i dalje mnogo pristalica Sule tako da su počelipregovori o Sulinom povratku. Cina ne vodi o tome računa, kreće kavojsci da bi je ukrcao na brodove i uputio protiv Sule. Ali u Ankoni padakao žrtva vojničkih pobuna, dok pregovori nisu ni do čega doveli.

3. Borba Sule sa Mitridatom

Sula u Grčkoj. Zauzeće Atine.

87. iskrcava se u Epiru, brzim maršem udara na Beotiju i tamozadaje poraz Mitridatovom vojskovođi Arhelaju, zatim pristupavišemesečnoj opsadi Atine. Likej i Akademija su sasečeni, pošto je Sulibio potreban materijal za opsadne mašine. 1. marta 86. grad je zauzetna juriš. Sula izdaje zapovest da se prekine sa ubistvima i pljačkomsledećim rečima: » Žive volim, zbog mrtvih«. Aristion je ubijen, aArhelaj koji se učvrstio u Pireju (Sula naređuje da se poruše starinskegrađevine u njemu) prinuđen je da ga napusti.

Bitke kod Heroneje i Orhomena

Sula nema ni flote ni sredstava, a u Grčkoj se očekivala pojavaGalerija Flaka. Mitridatove trupe osvajaju Makedoniju i ponovo ulaze uGrčku, a u Beotiji se ponovo spajaju sa ostacima Arhilajeve vojske.Pored saveta Arhilaja pontijske trupe napadaju Rimljane kod Heroneje86. ali Sula pobeđuje kao i kod Orhomena.

Mitridatov poraz i Dardanski mir

Mitridatov položaj je nesiguran, čak i među maloazijskim grčkim

gradovima gde je među aristokratijom i zelenaškim krugovima bilo

61



puno pristalica Rimljana, a mobilizacija za vođenje rata u Grčkojizazivala nezadovoljstvo.

86. ustanak u Efesu i Mitridat pristupa krajnjim merama:- gradovima je data sloboda,- kasacija dugova,

- robovi pušteni na slobodu, a meteci dobili pravo građanstva –korišćenje demokratskih parola starih mnogo vekova.68. u Grčkoj se iskrcava Galerije Flak čiji vojnici prebegavaju Suli.

Flak kreće u Makedoniju da bi prodro u Aziju, u trupama izbija pobuna –Flak beži ali je stignut i ubijen. Na čelu vojske sada je Gaj FlavijeFimbrija koji pobeđuje Mitridatove trupe na Propontidi, a onda kreće na jug i primorava Mitridata da napusti Pergam.

Sulin kvestor Lucije Licinije Lukul organizjue flotu i čisti ostrva Egejekoja prelaze na stranu Rimljana.

Mitridat je prinuđen na pregovore; mir je zaključen u Dardanu, ličnisastanak Sule i Mitridata (jesen 85.). Sula dobija kontribuciju od 3 000talenata i jedan deo flote pontijskog kralja – nesumnjivo da je za Rimovo bio kompromis jer nema garancija da će Mitridat obustaviti svojeagresivne namere, ali se Sula žurio da stupi u borbu sa svojimpolitičkim protivnicima.

Posle ovog ugovora Sula kreće protiv Fimbrije čije trupe odbijaju dase bore, a ovaj završava samoubistvom. Kraj 85. i deo 84. Sula provodiu Aziji. Protivnici Rimljana i učesnici u istrebljivanju Italika 88. surovo sukažnjeni. Ukida se oslobađanje robova i kasacija dugova a kantoniranjetrupa i kontribucija od 20 000 talenata podrivaju blagostanje Azije. Malibroj gradova koji su ostali verni Rimu dobija niz privilegija. Drugu

polovinu 84. Sula provodi u Grčkoj u kojoj su mnogi gradoviopustošeni, a riznice hramova opljačkane, Sula svuda uspostavlja stareodnose, a pošto završava pripreme za pohod protiv marijevaca Sulaotplovljava u Italiju.

4. Sulina diktatura

Rat u Italiji

Proleće 83. sa 40 000 vojnika Sula se iskrcava u Brundiziju. Prilazimu mladi Gnej Pompej, sin Pompeja Strabona (učesnika u savezničkom

ratu) dovevši mu 2 legije; Sula objavljuje da stanovnicima Italijegarantuje sva stečena prava. Uprkos tome Samniti mu pružaju uporanotpor do kraja rata kao i Etrurci.

Marijevci iako nemaju veliku vojsku nemaju jedinstven plan zaborbu. Sula i vojskovođe optimati pobeđuju više vojski neprijatelja, auposlednjoj bitki u kojoj su protvnici pokušali da pređu u ofanzivu Sula ihrazbija pred samim ulazom u Rim, kod Kolinskih vrata, a posle toga muse predaje poslednje uporište marijevaca – grad Prenesta. Samo malibroj marijevaca uspeva da pobegne, a Marijev sin, konzul za 82. – GajMarije, završava samoubistvom. Na Siciliji i u Africi marijevci se drže

sve do 89.

62



Sledilo je surovo razračunavanje: na Marsovom polju pobojeno jenekoliko hiljada zarobljenih Samnita – na krike ubijanih Sula u hramuBelone (u kom zaseda senat) hladnokrvno izjavljuje da » to po njegovojzapovesti kažnjavaju nekoliko zlikovaca, i zamolio je senatore dasačuvaju spokojstvo«

U Samnij i Etruriju poslate su kaznene ekspedicije, posle koje seSamnij više nije mogao potpuno oporaviti.

Proskripcije

Sastavljeni su specijalni spiskovi, proskripcije, u koje ulaze sva Sulisumnjiva lica. Ona su stavljena van zakona; njihova imovina jekonfiskovana, robovi oslobođeni, a svako ko ih ubije ili preda dobijao jenagradu. Njihove glave izlagane su na forumu. Veliki broj nekažnjenihubistava iz ličnih računa. Pobijeno je 90 senatora i 2 600 vitezova,imovina prodavana na licitacijama, a Suline pristalice (među kojima imai oslobođenika i veterana) stiču ogromnu imovinu.

Sulina diktatura

Sula ističe da je potrebno da mu se dodele izvanrednaopunomoćenja kako bi zaveo red u državi – ovo je pokušaj pronalaženjapravne forme za njegov položaj.

Po starom običaju u Rimu je na vlasti tada privremeni upravljač –interrex, jer nije bilo konzula. Krajem 82. interrex Lucije Valerije FlakStariji sprovodi u komicijama zakon o vrhovnoj Sulinoj vlasti i njegovomnaimenovanju za diktatora na neodređeno vreme. Sula dobija diktaturu

radi izdavanja zakona i uređenja države, uz najneograničenijaovlašćenja – u svim oblastima po ličnom nahođenju raspolaže životom iimovinom građana, može da deli vrhovnu vlast (imperium), osnivakolonije, vodi spoljnu politiku i izdaje zakone u vezi sa bilo kojimpitanjem.

Sulina diktatura ličila je na starinsku samo po imenu. Ona je ranijebila uspostavljana radi strogo određenog cilja i bila vremenskiograničena (najviše 6 meseci).

Sve Suline novine prožete su konzervativnim duhom, uperene protivdemokratije, težeći da uspostave poredak koji je u Rimu postojao preGraha, ili čak pre Hortenzijevog zakona.

Sulin ustav

Senat faktički postaje najviši državni organ, obnovljenog sastava ibrojem od 300 na 600. Novi članovi uglavnom su islužene Sulinevojskovođe. Usled novih principa kod sastavljanja spiskova senatorskozvanje postalo je faktički doživotno. Broj stalnih sudskih komisijapovećava se, za porotnike se biraju kao i pre Graha, senatori, apredsedavaju im pretori. Od sada je umesto 6 birano 8 pretora, umesto8 kvestora 20. Imperium konzula protezao se samo na Rim i Italiju. Po

isteku godine konzuli i pretori dobijali su dužnosti i u provincijama.

63



Kvestor sada nije mogao biti mlađi od 30 godina, pretor od 39, akonzul od 42 godine. Ponovni izbor za svaku dužnost mogao se vršititek posle 10 godina.

Cenzura je faktički bila ukinuta, narodni tribuni postali su advokatipojedinih plebejaca kao u vreme rane republike, a narodnoj skupštini

mogli su da podnesu samo one zakonske projekte koje je prethodnoodobrio senat. Pravo intercesije u znatnoj meri je ograničeno. Bivšitribuni nisu mogli da se kandiduju za druge magistrature – time jeoduzeta mogućnost mladim nobilima da karijeru otpočnu u tribunatu. Jačanjem senata ograničena su prava komicija koje su morale bezpogovora da primaju mnogobrojne Kornelijeve zakone. Obustavljeno jedeljenje žita plebsu.

Socijalna osnovica Suline reakcije

Neposredni oslonac Suline vlasti bila je vojska radi koje jesprovedena konfiskacija zemljišta italskih gradova i osnovane sukolonije veterana (oko 100 000 naseljenih) u Etruriji kao i u Laciju iKampaniji – Sula ovim ispunjava svoje obećanje a osim toga obnavljasrednji i sitni zemljoposed i najzad uvek ima na raspoloženju čitavuarmiju..

U Rimu on se oslanja na 10 000 kornelijevaca (roboviproskribovanih koji su dobili slobodu i prava građanstva – preko njih jevršio pritisak na narodnu skupštinu).

Iznenada 79. on kao neograničeni vladar vraća ovlašćenja diktatora,i iako i dalje utiče na politički život nastavlja da živi na svom imanju kao

privatni čovek – 78. umire. Telo je prenešeno iz Kume u Rim uzogromnu procesiju – veterana, oslobođenika, deputata italskih gradova,svih sveštenika, magistrata, senatora, aristokratske omladine ivitezova; nošeno je 2 000 zlatnih venaca. Telo je spaljeno na Marsovompolju i sahranjeno pored grobnica rimskih kraljeva. Uticaj Sulinihpristalica bio je toliki da nije bilo protesta protiv procesije, kakvu Rimdotle nije video. Apijan: “Sula je bio strašan čak i posle svoje smrti”.

Sulina karakteristika

Antički istoričari navode niz protivrečnosti – sposoban i autoritativan

vojskovođa, ali i egoističan i hladan čovek. Tendencija za restauracijomkombinuje se sa prenebregavanjem rimskih običaja (u Grčkoj sepojavčljivao u grčkom odelu što je bilo strano magistratima do tada.Konfiskovanu imovinu smatra za svoj plen i istovremeno je rasipnik,neizmernu surovost kombinuje sa hladnom ironijom. Bio je epikurejac iskeptičar, ironično se izražavao o tradicionalnoj religiji. Pljačkajućihramove govorio je da bogovi pune njihovu riznicu, ali je Sula u istovreme bio sujeveran čovek (uz svoje ime je dodao nadimak Felix).Veneru smatra svojom zaštitnicom pod imenom starinske boginjeBelone poštuje kapadokijsku boginju Ma čiji se kult odlikuje naročitim

fanatizmom. Njegovo odricanje od vlasti bilo je neshvatljivo antičkimistoričarima.

64



Značaj Suline diktature

U stvari Sulin režim nije bio čvrst – opozicija raste i međunobilitetom – odricanje od diktature jedini je izlaz.

Oružani sukobi raznih političkih grupa od vremena Graha postajuobična pojava. Ne mareći za stare rimske običaje, Marije i Sula teže davojskom zadobiju političku vlast. Sula dosledniji od svojih protivnika utome uspeva i teži da zadovolji osnovne političke zahteve grupe koja ga je istakla. Zvanično njegove reforme ciljaju da obnove stari poredak, alikarakter njegove vlasti predstavlja novu etapu u političkim odnosima.Republikanski ustav predpostavlja vrhovnu vlast narodne skupštine,autoritet senata, ovlašćenja magistrata zasnovana na zakonu i običaju.Sula je samo formalno obnavljao takav politički poredak iz vremenabraće Graha ili još i ranije. Zaista, on ima neograničenu monarhijskuvlast. Njegov ustav obezbeđuje vladavinu oligarhije – ne čitavognobiliteta već izvesne njegove grupe.

Ovo je prvi pokušaj vojnog osvajanja političke vlasti; primer, zakojim će ubuduće poći dr. rimske vojskovođe i političari.

Presedane Sulinoj diktaturi ne treba tražiti u starinskoj rimskojdiktaturi iz vremena samnitskih ratova i borbi patricija sa plebejcima,već u izvanrednim ovlašćenjima koja su uvođena od vremena borbesenata protiv Gaja Graha. Sula je zadobio vlast oslanjajući se u prvomredu na najamničku vojsku koju je stvorio Marije.

Rimska država posle Suline smrti i Spartakov ustanak

1. Italska poljoprivreda polovinom I veka pre n. e. (217. – 225. str.)

5. Lepidov ustanak. Sertorijev rat

Opozicija prema Sulinom režimu

Ubrzo posle Suline smrti opozicija diže glavu. Gradski plebs jenezadovoljan ukidanjem žitnih distribucija i želi da vrati vlast narodnimtribunima; vitezovi žele da dobiju sudove; rođaci proskribovanih želepovratak zemlje i građanskih prava; priličan broj nobila traži

uspostavljanje starog ustava koji bi omogućavao mnogima, a ne šačicioptimata učestvovanje u političkom životu.

Lepidov ustanak

Marko Emilije Lepid, konzul iz 78., prvi ustaje protiv Sulinog ustava.Lepid je prvo bio Sulin pristalica, stekao na prokripcijama velikuimovinu, ali zatim prelazi na stranu opozicije. Njemu polazi za rukom dase u izvesnoj meri obnovi jeftina prodaja žita. Projekat vraćanja ranijih

ovlašćenja narodnim tribunima, odbačen je. Istovremeno u Etrurijiotpočinje ustanak protiv Sulinih veterana. Tamo su poslata oba

65



konzula. Ali, Lepid svoj boravak tamo iskorišćava za pripremu novogustanka. Oslanja se na: upropašćene zemljoposednike, Marijeveveterane i na nezadovoljno stanovništvo posle podele zemlje Sulinimveteranima.

Lepid kreće na Rim po završetku svog konzulata, ali je potučen na

Marsovom polju. Sulin pristalica Pompej u severnoj Italiji pobeđujeLepidovog saveznika Marka Junija Bruta. Brut gine, a Lepid beži naSardiniju gde uskoro umire.

Ostatke Lepidovih trupa odvodi jedan od istaknutih Marijevaca –Marko Perperna u Španiju da bi se sjedinio sa vojskom Kvinta Sertorija,koja se tamo borila protiv Suline oligarhije.

Kvint Sertorije

Ovo je bio jedan od najvećih vođa marijevske opozicije, poreklom izbogate sabinjanske porodice, u mladosti učestvovao u ratu saKimbrima, zatim u savezničkom ratu – hrabar i talentovan komandant.Za vreme građanskog rata aktivni marijevac, iako čuva nezavisnostprema Mariju. 83. od marijevske vlade dobija Španiju, kojom upravljado 81. kada je pod priotiskom Sulinih trupa primoran da pobegne uAfriku. Otpočinju godine lutanja, pune opasnosti i avantura. Nekolikogodina kasnije na poziv stanovništva on se vraća u Španiju gdeotpočinje uspešnu borbu protiv Sulinih pristalica. Španija postaje centarmarijevske emigracije. Sertorije uživa veliki autoritet i među Ibercimakoji ga smatraju oslobodiocem Rima i pripisuju mu božansku snagu. Ponjima Sertorija prati košuta prenoseći mu volju bogova. I njegov stavprema iberijskom stanovmništvu drugačiji je od rimskih namesnika – on

romanizuje iberijsku aristokratiju. U Oski je osnovana škola u koj sevaspitavaju aristokratska deca učeći latinski i grčki. Iberci služe i unjegovoj vojsci, s tim da su komandanti i dalje Rimljani. Od emigranata je obrazovan senat od 300 ljudi koji po rimskim uziorima upravljaoblastima koje je Sertorije zauzeo.

Posle spajanja sa ostaciam Lepidovih odreda koje je Perpernadoveo u Španiju Sertorije je nekoloko godina bio u bezbednosti, stupivšičak i u veze sa Mitridatom i Kilikijskim gusarima.

Borba Pompeja protiv Sertorija

Sulanski senat odlučuje se za vanredne mere i šalje u Španiju GnejaPompeja, koji još nije bio biran za magistrata – ovo protivrečitradicijama, ali situacija je bezizlazna i Pompeju senat bez potvrdenarodne skupštine daje prokonzulska prava i vrhovnu komandu uŠpaniji.

U početku Pompej trpi poraze od Sertorija čiji položaj postepenopostaje sve teži, jer iziskuje sve veće žrtve od svojih iberijskihsaveznika dok u logoru rimskih emigranata počinju nesuglasice. Na čeluSertorijeve opozicije staje Perperna. Sertorije je ubijen tokom jednegozbe 72. što prouzrokuje raspadanje njegove vojske, pošto Perperna

nije uživao takav autoritet u redovima ustanika. Ubrzo je potučen odPompeja, zarobljen i pogubljen. 72. Španija je bila ponovo umirena.

66



Sertorije nesumnjivo predstavlja istaknutog rimskog državnika,hrabrog i talentovanog vojskovođu koji je prvi od rimskih upravnikapokazao da ako Rimljani hoće da vladaju provincijama moraju da seoslanjaju na lokalnu aristokratiju i u tu svrhu se staraju o širenjuromanizacije.

6. Spartakov ustanak

Najveći ustanak robova u antici počinje istovremeno sa ogorčenomklasnom borbom u samom Rimu, ratom sa Sertorijem i Mitridatom, aisto tako i bezuspešnom borbom sa gusarima.

Gladijatori (str. 227)

Zavera u kapuanskoj gladijatorskoj školi

U školi Lentula Batijata u Kapui 74. sklopljena je zavera robova uzučešće oko 200 ljudi. Zavera je otkrivena, ali 70 robova uspeva da sesakrije na Vezuv.

Spartak i dr. rukovodioci ustanka

Na čelo ustanika staje Spartak. Po Plutarhu poreklom Tračanin,najamnik u rimskim trupama, beži, zatim zarobljen i predan međugladijatore. Kasnije zbog fizičke snage i hrabrosti oslobođen i u školiLentula Batijata postaje učitelj mačevanja. Po Plutarhu on više liči naobrazovang Helena nego na varvarina. Dr. vođe ustanka: Kriks, Enomaj

itd.

Prvi Spartakovi uspesi

Ubrzo raste broj ustanika na Vezuvu – njima pritiču robovi sasusednih poseda, kao i slobodni ljudi, po Apijanu.

Protiv Spartaka poslati su samo lokalni odredi koje su ovi potukli izaplenili oružje.

Gaj Klaudije Glaber sa odredom od 3 000 ljudi zauzima jedini putkoji vodi sa Vezuva, ali Spartak naređuje da se od grana divlje vinoveloze opletu merdevine niz koje su se opseđeni spustili i zašli Rimljanima

za leđa. Ovo je druga Spartakova pobeda posle čega snage ustanikapočinju brzo da rastu.

U Kampaniju je poslat pretor Publije Varinije. Spartak najprepobeđuje njegove legate, a zatim i samog pretora i ustanak se prenosina susedne oblasti.

Nesuglasice među rukovodiocima ustanka

Spartak je nameravao da povede robove na sever Italije, pređe Alpei odvede ih u domovinu – Trakiju i Galiju. Kriks je želeo da ih vodi na

Rim. Uzroci nesuglasica su nejasni, ali može se zaključiti po Salustiju da je u Kriksovoj vojsci bilo Gala i Germana, dok je, po Plutarhu, u

67



Spartakovoj bilo samo Tračana. Sa dr. strane slobodni seljaci kojipristupaju pokretu nisu bili zainteresovani da se napusti Italija. Rezultat je podela vojske.

Porazi rimskih vojski

72. senat protiv robova šalje 2 konzula. Jedan od njih u Apuliji, kodplanine Gargana, tuče Kriksov odred – Kriks je ubijen.

Spartak međutim zadaje nekoliko udaraca rimskim trupama,maršira na sever Italije i kod Mutine odnosi pobedu nad namesnikomCisalpijske Galije. Put ka Alpima je otvoren, ali Spartak se iznenedaokreće unatrag. Moguće je da u dolini reke Po i po prialpijskim mestimagde je srednji zemljišni posed postojao još za vreme Vergilija Spartaknije mogao da računa na podršku. On kreće u srednju Italiju, i uPicenumu pobeđuje vojske oba konzula. Sada se pod njegovomkomandom nalazi ogromna armija – po Eutropiju 60 000 ljudi, a poApijanu 120 000.

Spartak preduzima sve mere da bi povećao disciplinu; ne primaprebeglice, zabranjuje prodaju zlatnih i srebrnih stvari, nabavljani susamo bakar i gvožđe za izradu oružja.

Sa ovakvom vojskom Spartak je nameravao da krene na sam Rim.

Naimenovanje Krasa

U Rimu je sličan strah kao za vreme Hanibala. Senat dodeljujeizvanredna ovlašćenja pretoru Marku Liciju Krasu (svojevremeno se

borio pod Sulinom komandom).Sprovodi decimaciju u vojsci koja davno nije primenjivana – u čitavoj jednoj kohorti izvršeno je pogubljivanje svakog 10 vojnika što je vršenopred očima čitave vojske i bilo praćeno mračnim obredima. I pored togau početku je njegova borba bezuspešna i on je čak molio senat da sepozovu Pompej iz Španije i Marko Licinije Lukul iz Trakije.

Spartak na jugu Italije

Spartak odustaje od pohoda na Rim, nastavlja ka jugu računajući dase prebaci na Siciliju i tamo nađe podršku mnogobrojnih robova. Imao

je dogovor sa kilikijskim gusarima da prebace njegove trupe prekoMesinskog moreuza, ali ovi nisu ispunili obećanje.

Prebacivanje na splavovima nije uspelo, a propretor Ver učvršćavasicilijsku obalu. Usled ovoga Spartak je zatvoren u Brutiji i Kras jenaredio da se iskopa dubok rov preko prevlake, od jednog mora dodrugog. Jedne burne zimske noći Spartak naređuje da se mali deo rovazatrpa zemljom i suvim granjem, preko čega prevodi svoju vojsku. Ipored Krasovog straha da ne krene na Rim Spartak i ovog putaodustaje, upućuje se u Brundizij – odakle bi se prevezao u Grčku. Ganiki Kast odbijaju da se pokore ovoj odluci i odvajaju se od Spartaka. Kras

ovo iskorištva, napada otcepljani odred i u krvavoj bici ga sasvimuništava – poginulo je preko 12 000 robova. Kras želeći da završi sa

68



1. Uspostavljanje ustava iz vremena pre Sule

Kras i Pompej

Kras je pripadao senatorskoj aristokratiji vodeći poreklo odsenatorskog roda – naravno Licinija. Za vreme proskripcija kupovinomimanja stiče ogromno bogatstvo, koje je uvećavao pomoću svakovrsnešpekulacije – posle požara bi kupovao u bescenje zapaljene kuće, azatim bi izdavao u zakup ili prodavao po visokoj ceni. Posedovao jerudnike srebra zemlju i veliki broj robova, smatrao je bogatim samoonog čoveka koji može sopstvenim sredstvima da izdržava celuvojsku.Posedovao je ogroman broj klijenata – ipak posle Suline smrti, zavreme vladavine Suline oligarhije, on nije uživao neki naročiti političkiuticaj. Kras za svoju pobedu nad Spartakom dobija ovaciju i lovorovvenac.

Krasov takmac Pompej stiče vojnu slavu. Poverena mu je borba samarijevcima na Siciliji i u Africi i pri tome su ga vojnici proglasiliimperatorom, a Sula nagradio trijumfom. I jedno i dr. su dotle dobijalasamo lica koja su prethodno zauzimala neku magistraturu. Njegovpoložaj je učvršćen pobedama nad: Junijim Brutom (Lepidovimpristalicom, Sertorijem, kao i nad ostacima Spartakovih trupa). Ali on jebio i jedan od krupnih magnata, poseduje zemlju u Picenumu i uprovincijama (u prvom redu u Španiji), imao je razvijenu klijentelu inajzad uživao je popularnost među svojim vojnicima.

Kao i pre Graha, senatorska oligarhija sprečava uzdizanje pojedinih

svojih članova. Zato Pompeju po povratku iz Španije nije dozvoljenododeljivanje zemlje njegovim vojnicima, nije proslavio trijumf i nijedobio konzulat. Ove okolnosti naterale su ga da se približi vođamapopulara. Zbližavanje vojskovođa sa vođama demokratijesimptomatično je za sledeći period. Prvi traže oslonca u narodnojskupštini da bi dobili svoja naimenovanja, a dr. u vojsci, radi borbe sasenatom u pitanjima spoljne i unutrašnje politike. Nesumnjivo jeovakvoj konsolidaciji raznih grupa tj. dogovoru Pompeja i Krasa savođama populara i popustljivosti senata (na kraju ipak pristaju natrijumf i konzulat Pompeja) doprineo ustanak robova. Kras priređujegozbu na 10 000 stolova i razdaje narodu žita za 3 meseca, ali period

sporazuma sa njegovim kolegom po konzulatu Pompejem nije bio čvrst.Ni jedan ni dr. nisu raspuštali svoje vojske sem pred kraj njihovogkonzulovanja kad je došlo do njihovog izmirenja.

Zakoni iz 70.

Za konzulata Krasa i Pompeja 70. u potpunosti je uspostavljenavlast narodnih tribuna i dužnost cenzora, a po zakonu Aurelijareformisani su sudovi; sudske komisije od sada se satoje odpredstavnika triju grupa: senatora, vitezova i erarnih tribuna (ranije

plebejske starešine, u I veku, sloj koji zauzima prvo mesto iza vitezova).

70



Verov proces Gaj Ver (bivši namesnik Sicilije) bio je čuven po svojim

iznuđivanjima i zloubotrebama na Siciliji. Njegova samovolja je došladotle, da je naredio da se podvrgne mučenju jedan rimski građanin a

zatim razapne na krst, jer je samo želeo da se požali na njega.Nesrećnik je pred smrt ponavljao: “Ja sam rimski građanin”, a Ver jerekao: “Neka pogleda … na otadžbimu. Neka umire gledajući zakone islobodu.”

Sudska reforma otpočinje istovremeno sa suđenjem Veru. Tužbupodiže Marko Tulije Ciceron (106. – 43.).

Među prvim njegovim odbranama – proces Rosciju – iako se timeindirektno zamerao Sulinim pristalicama. 75. on je kvestor na Siciliji –popularan. Tamo vodi proces Veru, u sudskoj komisiji sede Sulinepristalice; ali su posle izdavanja Aurelijevog zakona šanse bileočigledno na Ciceronovoj strani. Uviđajući ovo Ver dobrovoljno odlazi uizgnanstvo.

2. Borba Pompeja sa gusarima

Porast gusarstva

Oslonac piratima bili su primorski gradovi, Kilikija i ostrvo Krit. Kodnjih su se nalazila utočišta odbeglih robova. Gusarstvo se posebnoraširilo od vremena Mitridatova rata na Sredozemnom moru.

Gabinijevi zakoni

Više ekspedicija upućenih protiv gusara propadaju. Za njih seposebno zalažu populari. 67. narodni tribun Aul Gabinije podnosi zakonsa predlogom mera protiv gusara. Pompej na osnovu toga dobijaizvanredna ovlašćenja, tj. kao prokonzul dobija imperium od Herkulovihstubova kroz ceo Mediteran na 50 milja od morske obale. Može dapostavlja legate sa pretorskim ovlašćenjima i 2 kvestora. Raspolažedržavnom blagajnom, prihodima provincija i vazalnih država. Podnjegovom komandom je velika armija i flota od 500 ratnih lađa.

Pompejeva borba protiv gusara

More je podeljeno na 30 okruga sa posebnim komandantom na čelusvakog, koji su osvajali gusarske brodove i gonili ih u zasede. Posleočišćenja zapadnog Sredozemlja Pompej odlazi u Kilikiju gde rušinepristupačne tvrđave. Čitava operacija završena je za 3 meseca.

3. Situacija na Istoku i Manilev zakon

Mitridat VI. Tigran Veliki

Posle rata sa Sulom pod Mitridatom je ostao znatan deo crnomorskeobale, on je težio da potčini oblasti između pontijske i bosforske

71



kraljevine. Učvršćava i reorganizuje vojsku po rimskom uzoru i teži dasebi obezbedi podršku moćnog jermenskog kralja Tigrana II Velikog(koji koristeći se nemirima u Partiji širi svoje granice u dubinu Azije,Medija Atropatena – Azerbejdžijan– od parćanske vazalne kraljevinepretvara se u Jermensku).

Tigran osvaja Mesopotamiju, Kapadokiju i Kilikiju i veći deo Sirije (napoziv grčkih gradova nezadovoljnih poslednjim Seleukidima). Tigranokerta – nova prestonica između Jermenije i Mesopotamije. Tigran sebe smatra naslednikom Darija i Kserksa koje podržava uobičajima i politici. Rimljani se nisu mešali u porast njegove moći, dok je Mitridat stupio u brak sa Tigranovom kćerkom.

II Mitridatov rat

Do sukoba između Mitridata i Rima dolazi ubrzo posle Sulinogodlaska. U želji da opljačka oslabljenog suseda, Pontijsku kraljevinunapada Lucije Licinije Murena pod izgovorom da Mitridat ne izvršavauslove Dardanskog mira ali doživljava poraz 83. – 82. što se naziva IIMitridatovim ratom. Mitridat se obratio Suli i i intervencijom ovog,Dardanski ugovor je u potpunosti obnovljen.

Početak III Mitridatovog rata

Traje od 74. – 64., povod su prilike u Bitiniji, koju pred svoju smrtNikomed III Filopator zaveštava Rimu. Mitridat nastupa kao zastupnikinteresa Nikomedovog sina i objavljuje Rimu rat. Sa Sertorijem

zaključuje ugovor. Uživa podršku gusara sa čijom je pomoći stvorioznatnu flotu. Vojska mu je podeljena na nekoliko armija koje kreću uraznim pravcima. Senat rat poverava konzulima iz 74. – Luciju LicinijuLukulu i Marku Aureliju Koti.

Lukul na istoku

Mitridat pobeđuje Kotinu vojsku u Bitiniji, zauzima gotovo čitavuobalu Helesponta, ali ga uskoro Lukul istiskuje iz svih osvojenih oblastipa čak i iz same Pontijske kraljevine. Mitridat je prinuđen da pobegne Tigranu 71. koji je odbio da izda svog zeta – povod za Lukulov pohod u

Jermeniju. I pored prvih uspeha Lukulov položaj je bio težak –nezadovoljstvo rimskih poslovnih ljudi u provinciji Aziji i u vojsci gde jezaveo strogu disciplinu. U Rimu su mu prebacivali da odugovlači rat –ovo je sve pomoglo Mitridatu da se učvrsti u Pontijskoj kraljevini.

Mamilijev zakon

66. Gaj Mamilije, narodni tribun, podnosi komicijama predlog oprenošenju vrhovne komande u ratu sa Mitridatom na Pompeja u čijuodbranu ustaje Ciceron koji je tada bio pretor (govor vidi na str. 237).Zakon prolazi bez teškoća i Pompej dobija izvanrena ovlašćenja i to čak

dok je još u odsustvu.

72



4. Pompejevi pohodi

Mitridatov poraz

Kada je Pompej preuzeo komandu Lukul je već bio završio najveći

deo posla. Od Parta Pompej dobija obećanje da će napasti na Tigrana.Njegova flota zauzima obalu od Fenikije do tračkog Bosfora. Leta 66.oni ponovo ulaze u Pontijsku kraljevinu. Mitridat računa na partizanskiodbrambeni rat, ali Pompej stiže njegovu vojsku i pobeđuje je naEufratu. Tigran iz straha odbija da primi Mitridata , koji beži u Kalhidu, aodatele u svoje Bosforske posede, Tigran se predaje Pompeju koji muvraća kraljevinu – Jermenija više nije mogla da vodi samostalnu politiku.

Pompej u Zakavkazju

65. Pompej je u Zakavkazju, dolazi do Fazisa, ali lokalna plemenamu zadaju velike gubitke, iako ih Pompej pobeđuje u nekoliko sukoba ion odustaje da preko kavkaske obale stigne u Bosforsku kraljevinu.Zadovoljava se zvaničnim priznanjem zavisnosti od Rima – Albanaca,Iberaca – čista formalnost po Momzenu. Kavkaz je još jednom pokazaosvoj svetsko–istorijski značaj, kao i persijska i grčka osvajanja i rimskanajezda naišla je tu na svoju krajnju granicu.

Stvaranje novih provincija

Pompej se vraća u Jermeniju, pa odatle kreće ponovo na Pont izavršava njegovo osvajanje. Znatan deo je prisajedinjen provinciji

Bitiniji a čitava oblast je pretvorena u provinciju Bitiniju i Pont.64. on kreće u Siriju, gde rasprave između poslednjih predstavnikaSeleukida, raznih sitnih kneževina i grčkih gradova prelaze u građanskeratove (po oslobođenju od jermenskog kralja). Gladajući na Siriju kao naposed Rima on odstranjuje niz sitnih dinasta i reguliše prilike po grčkimgradovima. U Judeji on se na molbu partije Fariseja, meša u dinastičkispor dva brata. 63. kreće na Jerusalim koji predaju sveštenici, ali jehram osvojen tek posle opsade. Štićenik sveštenika – Hirkan, koga onpodržava, priznat je za prvosveštenika i etnarha (ali ne kralja). Judejagubi teritorije koje je osvojila pred kraj II i na početku I veka, pre svegagrčke gradove i smatra se sastavnim delom nove provincije Sirije.

Mitridatova smrt

Posle neuspeha na Pontu i u Jermeniji, on nalazi utočište u svojimBosforskim posedima i sprema se za upad u Italiju. Rimska blokadagradova, na krimskoj obali nepovoljno utiče na grčke gradove koji su uzto nezadovoljni Mitridatovim savezom sa skitskim dinastima. UFanagoriji izbija ustanak koji nailazi na odjek i na Hersonesu, u Teodosijii Nimfeju. Nezadovoljstvo je vladalo i u vojsci. Situaciju koristiMitridatov sin Farnak i ustaje protiv oca, koji napušten od svih

pokušava da se otruje, neuspevši naređuje robu da ga ubije. Za vremeopsade Jerusalima Pomeju stiže vest o smrti Mitridata VI Eupatora.

73



Farnak objavljuje bezuslovnu kapitulaciju; ostavljeni su mu Bosforskiposedi; priznat je za priljatelja Rima; Fanagorija je proglašenaslobodnom.

Rezultat Pompejevih pohoda je stvaranje novih provincija i stupanjeu komplikovane odnose sa raznim azijskim dinastijama. Na Istoku

rimska teritorija se sada neposredno graniči sa Parćanskom (osvojiličitavu Mesopotamiju). Na početku Pomejevog pohoda – Parti su usavezu sa Rimljanima protiv Tigrana, ali priznavanje jermenskog kraljaza prijatelja, menja stanje. Iako su Rimljani često štetili interesima Partau korist ostalih vazalnih kraljeva i saveznika ovi nisu istupali protiv njihzbog blizine ogromne Pomejeve vojske. 62. on je smatrao da mu jemisija završena, i vraća se u Rim.

Nov stadijum rimske provincijske politike

Pompejeva osvajanja predstavljaju dalji razvoj rimske provincijskepolitike, koji je počeo od vremena Marija i Sule. Osvajanja uvećavajuprihode rimske državne blagajne (godišnji prihodi od tributa povećaniza 70 %, otvoren put rimskom zelenaškom kapitalu). Na dobitku suvitezovi koji su ranije isticali Pomeja protiv Lukula. Skoro svegrandiozne špekulacije koje pominje Ciceron u svojim govorima vezujuse za Pomejeve pohode.

On podržava sistem vazalnih kneževina, ali podvlači svojepokroviteljstvo nad Grčkim gradovima. Osniva niz gradova – doprinosprodiranju helenističke kulture na Istoku. Od vremena Pompeja,Rimljani se pojavljuju kao naslednici helenističkih osvajača – dijadoha i

epigona.

5. Politički život na početku 60-ih g. I veka pne

Izbori magistrata

Reforme iz 70-ih i sledećih godina zadaju udarac Sulinoj oligarhiji, aodluke narodne skupštine ponovo stiču veliki značaj (npr. dva zakona oizvanrednim ovlašćenjima Pompeja). Posle 12-godišnje vladavineoligarhije demokratija ponovo jača.

Veliku ulogu u političkom životu imaju izbori magistrata – zavise odnajviših senatorskih krugova i centurijatskih komicija. Kandidati teže dasvim sredstvima privuku birače jer im je izborom za magistrateomogućeno da dobiju magistrature u provinciji (uveo Sula i uglavnomse i dalje primenjuje) – izvor bogaćenja. – str. 240

Uloga gradskog plebsa

74



Osnovna masa birača je gradski plebs, koji u državnim i privatnimdistribucijama vidi jedno od svojih osnovnih prava. Zato i imaju političkiuspeh istaknuti maganati koji su raspolagali ogromnim sredstvima ioslanjali se na široku klijentelu. Principalna politička pitanja u tokupredizborne agitacije stavljaju se na drugo mesto.

Vojni uspesi igraju veliku ulogu tokom izbora. Povećava se značajveterana i isluženih vojnika među biračima.

Raznovrsni su metodi borbe. Veliku ulogu imaju “invektive” – ličninapadi na protivnika koji često dolaze do klevete što nije osuđivano.Drže se demokratski govori, vode se odgovarajući sudski procesi inarodu daju obećanja – tako postupa do 64. Ciceron a još doslednije iCezar.

Gaj Julije Cezar

Iz patricijskog roda Julijevaca vode poreklo mnogi magistrati. Matimu je pripadala plebejskom rodu Aurelijevaca. Marije – oženjennjegovom tetkom, izdejstvovao mu je izbor za Jupiterovog sveštenika(Flamen dijalis), stupio je tada sa Kornelijom, Cininom ćerkom, sakojom nije hteo da se razvede na Sulin zahtev. Nekoliko godina provodiu Aziji i vraća se u Rim posle Suline smrti. Nije učestvovao u politici zavreme Sertorijevog rata mada simpatiše populare. Troši ogromnasredstva na sticanje popularnosti. 68. je kvestor. U posmrtnimgovorima tetki Juliji i ženi Korneliji veliča Julijevce. Istovremeno jeveličao i vođe populara Marija i Cinu. 67. i 66. brani zakon Gabinija iManilija, tih godina je pristalica zbliženja Pomeja sa popularima ali zavreme njegovih pohoda na Istok, približava se Krasu. 65. Kras je cenzor

a Cezar edil. Vraća likove Marija na Kapitol uprkos negodovanju Sulinihpristalica. Pokazuje se kao obnavljač partije populara.Kao cenzor, Kras predlaže dodelu građanskih prava stanovništvu

Transpadanske Galije i priključenje Egipatske kraljevine Rimu kaoprovincije sa ciljem slabljenja Pomejevog uticaja na Istoku. Senat odbijapredloge. Kras je stalno nailazio na otpor svoga kolege po cenzuri takoda su cenzori vratili svoja ovlašćenja, ne izvršivši cenz i ne revidiravšičak ni spisak senatora za 65.

Prva Katalinina zavera

66. – prvi pokušaj dobijanja najviših položaja putem zavere,

sklopljene u tajnom udruženju ljudi povezanih zakletvom vernosti –coniuratio. Jedan od glavnih inicijatora zavere je Lucije Sergije Katilina(108. – 62.) – iz propalog patricijskog roda Sergijevaca; pristalica Sule iučesnik u proskripcijama; 68. pretor (pomoću Sulinih pristalica); potomupravlja provincijom Afrikom; 66. povratak u Rim i borba za konzulat,ali je od afričke delegacije optužen za iznuđivanje i kanditatura jeodbačena – povod za zaveru.

Glavni učesnici su propali nobili, a pristalice aristokratska omladinaitalskih kolonija i municipija. Neki izvori kao učesnike pominju Krasa iCezara. Okolnosti zavere nisu dovoljno poznate. Ona nije uspela, ali nije

bilo posledica jer su u nju umešani istaknuti senatori (samo jeKalpurnije Pizon upućen kao kvestor u Španiju). Kako 64. nije uspeo da

75



postavi svoju kanditaturu (proces sa afrikancima se otegao) uzimaaktivno učešće u izbornoj borbi za konzula. Zato sklapa drugu zaveru ukoju ponovo uvlači uglavnom mlade osiromašene nobile. Glavnisuparnik Ciceron doznaje za ovu zaveru i koristi je u izbornoj borbi.Bojeći se agitacije Katilininih pristalica među plebsom, senat raspušta

kvartalne kolegije koje su se sastojale od dem. elemenata. Na izborimaza Cicerona sada pored vitezova i populara glasaju i neki senatori, ustrahu od nereda u slučaju pobede Katilininih ljudi. Ciceron prolazi kaoprvi konzul, a gaj Antonije (Katilinin pristalica) kao drugi. Ciceron gaodmah privlači na svoju str. odrekavši se unosne provincije makedonijeu njegovu korist. Katilina je bio treći – opet nije izabran za konzula.

Projekat agrarnog zakona Servilija Rula

64. narodni tribun – Publije Sulpicije Rul sprovodi projekat zakona ododeljivanju zemlje sirotinji. Predviđeno je osnivanje novih kolonijaisključivo u granicama Italije. Namera je da se podeli u prvom redu jošnedirnuta državna zemlja ager publicus u Kampaniji. Kako je ona bilanedovoljna, zamišljena je organizacija kupovine privatnih italskihzemljišta u širokim razmerama – ona su trebala da se otuđuju uzsaglasnost vlasnika koji su za njih dobijali punu vrednost. Sredstva zasprovođenje reforme dobila bi se od prodaje državnih zemljišta ugranicama svih provincija. Projekat obuhvata prodaju privatnim licimaprava na korišćenje raznih prihoda u provincijama. Po njemu je trebaoda se široko iskoristi i ratni plen Pomeja. Zemlju su trebali da dobijuslabo imućni građani, pre svega seoskih a zatim i gradskih triba.

Reforme je trebala da sprovede komisija od 10 lica sa najširimovlašćenjima u čijem sastavu je trebalo da bude i S. Rul. On jenesumnjivo imao u vidu oslobođenje Rima od izvesnog delaproleterskih elemenata.

Ciceron (još nije konzul) ustaje protiv Rulovog zakona u senatu a i63. kao konzul još 2 puta. On je nastojao da gradski plebs, koji je biomalo zainteresovan za dobijanje zemlje, odvoji od seoskog.

Rulov zakonski projekat nije iznesen na glasanje; Rul ga je povukao.Njegov poraz svedoči o opadanju rimske demokratije. Usled

propadanja seljaštva seoski plebs izgubio je politički uticaj. Znatan deobivših italskih saveznika koji su dobili prava građanstva posle

savezničkog rata, faktički nije mogao da učestvuje u političkom životu.

6. Katilinina zavera

Ciceron je obećao narodu da će za vreme njegovog konzulata udržavi vladati dokolica, a kasnije je često zamarao time kako je državanjemu dugovala za spasenje od prevrata.

63. – vanredna napetost političkog života. Za to vreme pojačao seuticaj Cezara. 64. i 63. on je nesumnjivo umešan u Katilininu zaveru iistovremeno nastavlja borbu protiv ostataka Sulinog režima i vladavine

optimata.

76



Procesi iz 64. i 63.

64. Cezar poziva na sud dvojcu Sulinih pristalica za ubistvoproskribovanih građana; samim tim kao da se ukidala od Suleproklamovana nekažnjivost za takva zlodela. Procesi iz 64. i 63. upereni

su protiv izvanrednih zakona koji su ograničavali suverenitet n.skupštine; nose nesumnjivo agitacioni karakter; svedoče o radikalnimnastrojenjima rim. plebsa.

Dužničko pitanje

Tokom 60-ih g. dobija posebnu aktuelnost, jer proletarizacija rim.slobodnog stanovništva nije prestajala (zbog konkurencije robovskograda). Za zakonsko mešanje u odnose dužnika i poverilacazainteresovani su razni soc. krugovi.

Katilinin program

Odlučio se da postavi svoju kanditaturu za konzula u 62., istakavšikao glavnu političku parolu – tabulae novae tj. kasaciju dugova. Uprošlosti pristalica Sule i optimata, Katilina se 63. pojavljuje kaobranilac sirotinje.

Njegova agitacija je imala izvesnog uspeha, podržavaju ga propalinobili, aristokratija u dugovima, željna najviših položaja kako u Rimutako i u municipijima. Sprovodi agitaciju među propalim Sulinimveteranima. U Etruriji centurion Manlije od njih formira oružane odrede,

koje je u slučaju potrebe mogao da upotrebi za ratne akcije. Ciceronasu nameravali da uklone nasilnim putem.Njegov politički program bio je neodređen. Svodi se na osvajanje

konzulske vlasti putem izbora ili nasilja a za kasnije predviđaograničavanje vlasti senata. Ciceron je pažljivo pratio rad zaverenika.

Ciceronova taktika

Na konzulskim izborima koje je sprovodio on se pojavljuje u oklopuispod toge praćen stražom mladih vitezova sa ciljem da demonstriramirnim građanima da su konzuli i država u opasnosti. Ipak zbog mnogouglednih zaštitnika nije bilo moguće preduzeti odlučne mere protiv

Katiline. Tek 21 oktobra na obaveštenje o konspirativnom sastanku nakome je utvrđen rok za prevrat, Ciceron uspeva da postigne donošenjesenatske odluke o donošenju izvanrednih ovlašćenja konzulima.

Ciceronova demonstracija i potkupljivanje birača odigrali su svojuulogu: vladajući krugovi robovlasnika plaše se ustanka i Katilina ponovopropada na izborima. U Rimu se šire vesti o nemirima po mnogimmestima pre svega o ustanku Manlija u Etruriji. Katilina je i daljeostajao u Rimu, gde ima veliki broj pristalica u senatu. Bez direktnihdokaza njegovi protivnici nisu mogli da deluju protiv njega.

Kada je u noći između 6 i 7 novembra na tajnom sastanku Katlininih

ljudi doneta odluka da se iskoriste Manlijeve trupe, povede ofanziva naRim, osvoji grad i svirepo razračuna sa protivnicima (pre svih Cicerona),

77



Ciceron odlučuje da odlučno dejstvuje ( novembra sastaje se senat iCiceron u govoru otvoreno optužuje Katilinu za spremanje oružanogustanka. Senatori otvoreno izražavaju svoju solidarnost sa konzulom.

Katilinin odlazak iz Rima

Još iste noći Katalina beži iz Rima u Etruriju, Manliju. Ciceronpokušava da unese spokojstvo novim govorom, sutradan. Katilinu načelu zaverenika zamenjuje Publije Kornelije Lentul, konzul iz 71., jednovremeno isključen iz senata zbog nedoličnog života – slabeinicijative. Zaverenici sastavljaju nov plan za prevrat – izvršenje na danpraznika Saturnalija (17. dec.). U pregovorima su sa poslanicimagalskog plemena Alobrožana (u to vreme u Rimu) kojima obećavaju uslučaju uspeha bogate nagrade, ako im pomognu.

Hapšenje zaverenika u RimuAlobrožani izdaju zaverenike Ciceronu – razlog za hapšenje glavnih

učesnika. Ciceron dobija vanredna ovlašćenja i u senatu je predmetzaverenika pretresan 3. dec. U svom govoru Ciceron optužujeuhapšenike da su hteli da pokrenu robovski ustanak u Italiji, zapalegrad i gotovo sasvim istrebe stanovništvo. Ciceron još u prvom svomgovoru protiv Katiline pokazuje da je pristalica optimata i opravdavaobračunavanje sa Grasima i Saturninom. U govoru iz 3. dec. onopravdava Sulu i smatra za pobunjenike Marija, Sulpicija Rufa… PoSalustiju plebs koji je isprva željen prevrata sada menja mišljenje, našta je najviše uticala opasnost od požara.

Pogubljenje Katilininih pristalica

5. dec. pretresano je pitanje kažnjavanja uhapšenika. Prvo suizrečena mišljenja za pogubljenje, ali Cezar i Kras koji su bili umešani uzaveru predlažu razašiljanje po municipijima, jer pogubljenje protivrečirimskim zakonima koji su na snazi. Neki senatori prilaze ovommišljenju, ali Ciceron prekida glasanje i održava govor u kome dokazujenužnost stroge kazne za koju se izjašnjava i Marko Porcije Katon Mlađikoji je u ovo vreme tek počinjao svoju političku karijeru. Iste večeri sva5-orica su bili zadavljenji u Mamertinskoj tamnici. Na prvoj senatskoj

sednici Ciceron je prozvan ocem otadžbine.No, poslednjeg dana svog konzulovanja kada je Ciceron želeo da

održi govor n. tribun Metil Nepot stavlja svoj veto uz odobravanjeprisutnih, a zatim je Ciceron prilikom predaje punomoćja dodao da jespasao Rim. Po Dionu Kasiju ovo je izazvalo razdraženje i nimalo nijedoprinelo njegovoj popularnosti. Zato je porasla Cezarova. Cezarove iKrasove veze sa senatom nisu Ciceron dozvolile da ih nazoveKatilininim pristalicama. Cezarova demokratska agitacija 63. mu donosipreturu za 62., a iste 63. izabran je za velikog pontifika.

Bitka kod Pistorije i Katilinina smrt

78



Početkom sledeće godine Katilina je na čelu vojske veteranapotučen u Etruriji blizu grada Pistorije. Pošto je video svoju vojskurazbijenu, on jurne u najgušću gomilu neprijatelja i boreći se padneproboden. I pored toga što je Katilinin program nosio masovni karakter,on nije ličio na ranije akcije demokratije. U programima braće Graha,

Saturnina, Livija Druza i čak Sulpicija Rufa, centralno mesto zauzimao je određeni zakonski projekt. Kod Katiline je u prvom planu stajaloosvajanje vlasti i on je ne obazirući se na izborne parole išao Sulinimputem. Ni prelaz na monarhiju nije u širim slojevima rimskog društvanailazio na potrebnu podršku. Za Republiku su se zalagali mnogi – kakooptimati, tako i populari. Ciceron je umeo time da se koristi. Najzadorganizacija je nosila konspirativan, zaverenički karakter. I poredmržnje prema optimatima masa nije bila za nasilje. Ipak plebejci sučuvali Katilininu uspomenu. 5 god. kasnije Ciceron je prognat iz Rimazbog nezakonitog ubistva Katilininih pristalica. Odredi Katiline poslesmrti svojeg vođe, borili su se zajedno sa ostacima Spartakove vojske.

Prvi trijumvirat i pokorenje Galije

1. Pompejev povratak

Partija optimata posle Katilinine zavere

U borbi protiv Katiline dolazi do novog ujedinjenja nobiliteta ivitezova. Senat je povratio svoj raniji značaj i u sledećem periodu sepokazuje kao čuvar temelja aristokratske Republike, tradicionalne

rimske libertas (slobode) – ideolog je Ciceron. On raskida sapopularima, ali se u pol. pitanjima nikad nije odlikovaopostojanošću. Kod optimata veliki značaj stiče Marko Porcije KatonMlađi. On je pristalica republike, starine, stoičke filozofije; ideal mu je Katon Stariji. Još kao kvestor reformiše upravu erarijem (državnablagajna). Katonovo poštenje i beskompromisnost ulaze u poslovicu.

63. njegov energični govor, kada je podržao Ciceronovomišljenje, odlučuje sudbinu Katilininih pristalica. 62. kao n. tribunistupa protiv kolege Kvinta Metela Nepota, koji se kao Pompejevpristalica zalagao da se ovome dodele vanredna ovlašćenja popovratku sa istoka. Kras se privremeno povlači iz politike posle

Katilininog poraza dok Cezar, pak, deluje u korist Pompeja. Dolazido uličnih nereda, senat proglašava vanredno stanje, ali uglavnomzahvaljujući Katonovoj intervenciji, planovi Nepota i Cezara nisu seostvarili.

U Rimu je povraćen mir, no mnogi su se bojali Pompejevogpovratka plašeći se da bi on kao Sula, mogao da osvoji vlastoslonivši se na svoju vojsku. Po završetku preture Cezar dobijadužnost u Španiji. Ali, njegovi mnogobrojni poverioci nisu hteli da gapuste iz Rima sve dok ne isplati ogromne dugove – uspeva da odesamo uz pomoć novčane pomoći i jemstva Krasa.

Pompejev položaj posle njegovog povratka u Italiju

79



62. njegova flota stiže u Brundizij. Uprkos svakom očekivanjuPompej je raspustio trupe. Ne ulazeći u grad on je očekivao svoj trijumf – očigledno je očekivao da mu ratna slava obezbedi prevlast u državi.Sa dr. str. imao je u vidu da osvajanjem vlasti neće naići na simpatije

optimata koji se još sećaju Katiline. Udruživanje, pak, sa popularima iistupanje protiv postojećeg poretka moglo mu je izgledati kao rizik kojidovodi u opasnost rezultate njegove dotadašnje aktivnosti. U senatugde veliki uticaj vrši Lukul prema Pompeju se odnose neprijateljski, istokao i u redovima populara. Dec. 61. (tačno godinu dana pošto se vraća)Pompej proslavlja sjajan trijumf, ali u pol. pogledu ostaje izolovan.Senat odbija njegovu kandidaturu za konzulat, kao i njegov zahtev zabezuslovnim potvrđivanjem svih njegovih mera na Istoku. Lukul jeinsistirao da budu priznate njegove sopstvene naredbe u istočnimoblastima – senat pristaje samo na pretresanje svih promena koje jePompej izvršio u istočnim zemljama – ali to nije ni malo zadovoljavaloPompeja. Nije prošao ni agrarni zakon n. tribuna Flavija kojim sepredlagalo da se Pompejevim veteranima podeli zemlja.

2. Prvi trijumvirat

Cezarov povratak iz Španije

Cezar se vraća 60. Za kratko vreme svog upravljanja uspeo je dapobedi Luzitance, obnovi ruiniranu privredu provincije i svojefinansije – on se vraća kao bogat čovek. I on se zaustavlja pred

Rimom očekujući trijumf i boreći se za odobrenje da u odsustvupostavi svoju kandidaturu za konzulat. Ovo izaziva reakciju senata.Onda, odrekavši se trijumfa, dolazi u Rim lično učestvuje u izborimaza konzula i pobeđuje za 59. Njegovi protivnici uspevaju dasprovedu izbor Marka Kalpurnija Vibula – ekstremnog optimata,pasivnog čoveka – za Cezarovog kolegu.

Tajni sporazum između Cezara, Pompeja i Krasa

Ogroman uticaj imalo je to što je Cezar umeo da iskoristi pol.situaciju i izmiri Pompeja sa Krasom, koji su obojica bili bez podrške

senata i istovremeno u međusobnoj zavadi. 3 moćna čoveka u Rimu(Pompej, Cezar i Kras) sklapaju sada nezvaničan (privatni) savez uzobavezu da će jedan dr. pomagati – udruživanje u istoriji poznatokao Prvi trijumvirat. Najuticajniji trijumvir bio je Pompej: ratna slavai vojnici koje je raspustio kućama, kao i uticaj na provincije. Jedanod glavnih ciljeva saveza bilo je ostvarenje Pompejevih zahteva kojesenat nije ispunio. Cezar popularan među plebsom, on za sobomima slavu obnavljača Marijeve partije. Krasovo bogatstvo ušlo je uposlovicu.

Svaki ima prijatelja među nobilima i razvijenu klijentelu (u

klijentskim odnosima sa njima čitavi gradovi – i u Italiji i poprovincijama). Trijumvirat je učvršćen dinastičkim brakovima –

80



Pompej se oženio Cezarevom kćerkom Julijom, a Cezar Kalpurnijom,kćerkom jednog istaknutog pristalice trijumvira.

Partija optimata i trijumviri

Ovaj sporazum senatori dočekuju neprijateljski. Pristalicasenatora Marko Terencije Varon izdaje satire pod naslovom“Troglavo čudovište”. Posebno energično se protiv njih bori MarkoPorcije Katon. Za vreme Cezarove borbe da u odsustvu budeizabran za konzula i kad su neki senatori počeli da naginju nanjegovu stranu Katon govori u senatu čitav dan bez prekida čimesprečava donošenje odluke, jer su senatske sednice mogle trajatisamo do zalaska sunca.

Cezarov konzulat

Senat je ipak nemoćan pred trijumvirima. 59. kao konzul Cezarsprovodi 2 agrarna zakona – isti principi kao kod projekta agrarnogzakona Servija Rula, iako su razmere tih zakona skromnije. Poddeobu potpadaju još nepodeljena italska zemljišta. Zemljišneparcele dobija 20 000 ljudi, prevashodno Pompejevi veterani,siromašni građani sa najmanje 3 dece. U senatu oštra opozicija, alisenat ih iznosi pred n. skupštinu. Pompejevi vojnici javljaju se naforum sa oružjem ispod toga. Katon i Bibul su nasilno udaljeni. Naintercesiju (protest, prigovor) tribuna Cezar nije ni obratio pažnju. Ucilju sprovođenja zakona izabrana je komisija od 20 lica (20senatora među kojima i Ciceron). Pod pretnjom, senatore teraju da

se zakunu na vernost zakonu. Samo su Katon i još 1 senator upornoodbijali, ali su je na kraju i oni položili.Posebnim zakonom potvrđene su Pompejeve mere na Istoku.

Takođe je snižena otkupna suma poreza u Aziji – zbog Krasa injegovih prijatelja vitezova, sproveden je Julijev zakon o iznuđivanjukojim je povećana kazna za iznuđivanje u provincijama ikompetencija provincijskih namesnika učinjena određenijom …

Po zakonu n. tribuna Publija Vatinija, Cezar dobija na upravuCisalpijsku Galiju i Iliriju, sa rokom od 5 godina, vanredno širokimovlašćenjima i pravom da mobiliše vojsku od 2 legije. I rok iovlašćenja su neuobičajena – jedini presedan bio je Manlijev zakon o

Pompejevom komandovanju na Istoku. Po smrti namesnika Transalpijske Galije senat i tu oblast daje Cezaru. Ova provincijskauprava Cezaru će pribaviti vojnu slavu, bogatstvao i odanu vojsku.

Klodijev tribunat

Za 58. su izabrani konzuli – pristalice trijumvira, a među n.tribunima Publije Klodije. Pošto patriciji nisu mogli biti izabrani za n.tribune, Klodije je prešao u plebejce. Klodije je služio u Lukulovojvojsci, pokušavao je čak da digne ustanak protiv njega; polit.karijeru prvo počinje optužbom Katiline za iznuđivanje, a zatim je i

sam možda među njegovim pristalicama. 62. u vreme praznika učast Dobre boginje, kome su smele prisustvovati samo žene,

81



obučen u žensko provlači se u kuću vrhovnog pontifika Julija Cezara,na sastanak sa njegovom ženom Pompejom. Cezar odustaje odtužbe za skrnavljenje svetinje, ograničivši se na razvod. Ciceron jesa dr. str. tražio osudu, što dovodi od međusobne mržnje izmeđuKlodija i Cicerona.

Po stupanju na dužnost Klodije preduzima sve mere da učvrstiCezarov uticaj među siromašnim plebsom. Početkom 58. sprovodi 4zakona.1. ukinuto je plaćanje žita koje je mesečno deljeno neimućnom

plebsu2. obnovljeni kvartovski kolegiji, politički klubovi koje je senat 64.

zatvorio u vreme borbe protiv Katiline3. ograničena vlast cenzora pri sastavljanju senatskih spiskova,

čime Klodije sebi privlači one senatore kojima je pretiloisključenje

4. zabranjeno je višim magistratima da za vreme komicijaposmatraju nebeska znamenja, jer su se optimati ovim izgovaralipokušavajući ponekad da donesene zakone proglašavajunevažećimKlodije se okružio odredima sastavljenim od robova i proletera.

Komicije poslušno primaju sve njegove predloge. Klodije je u svojojdemagoškoj politici išao mnogo dalje od svog zaštitnika Cezara.Pošto je spadao u sloj aristokratije koja je smatrala sva sredstva zadopuštena.

Ciceronovo progonstvo

Klodije podnosi zakonski projekat po kome je progonstvu podlegaosvako ko bez suda pogubi rim. građanina. Zakon je bio uperen protivCicerona (koji istupa protiv trijumvira). Senatska odluka o pogubljenjuKatilininih pristalica priznata je za nezakonitu. Ciceron je uzaludnomolio Pompeja da ga ostavi u Rimu, ali ništa nije pomoglo i morao jedobrovoljno da ode iz Rima. Posle nekog vremena specijalnom odlukombio je osuđen na progonstvo. Njegova kuća na Palatinu bila je srušena,gde je Klodije posvetio novi hram Boginje slobode. Priličan deoCiceronove konfiskovane imovine pripao je samom Klodiju. Katon Mlađi je poslat na Kipar koji je po možda falsifikovanom zaveštanjuegipatskog Aleksandra II trebao da pripadne Rimu. Tek tada Cezar je

rešio da krene iz Italije u svoju provinciju.

3. Cezarovi ratovi u Galiji 58. – 56.

Početkom 50-ih I v. p. n. e. Rimljani poseduju čitavu CisalpijskuGaliju i učvršćuju se u primorskom pojasu Transalpijske Galije, ali jeveći deo ove poslednje ostao slobodan i obuhvatao je veći deodanašnje Francuske itd. i prostirao na se na istok do Rajne. Taj deoRimljani su nazivali “Kosmatom Galijom” (Gallia Comata) za razliku odromanizovane Galije (narbonske Galije ?) odevene u togu (Gallia

Togata).

82



Keltska plemena

Glavno stanovništvo slobodne Galije činila su keltska plemena –nosioci tzv. latenske kulture, koja je zamenila kulturu ranog gvožđa. Na jugu stanovništvo se mešalo sa Ibercima i Ligurima, a na severu

germanska plemena.3 glavne grupe keltskih plemena: Belgi na severu, Kelti u užem

smislu (Rimljani zovu Galima) od Sene do Garone i Akvitanci od Garonedo Pirineja.

Ekonomski život (str. 254. – 256.)

Socijalni odnosi

Keltska plemena nalazila su se na raznim stadijima razvitka. Nekasu još čuvala crte prvobitne zajednice, druga su bila u stadijumuraspadanja rodovskog poretka i formiranja države. Na čelu plemena –rodovska aristokratija (Cezar je naziva vitezovima). Vođe (principes) seod ostalih izdvajaju uticajem i bogatstvom.

Veliki uticaj uživa sveštenička kasta – druidi: zatvorena sredina kojase starala o verskim pitanjima, čuvala starinska predanja, predskazivalabudućnost i tumačila običajna prava. Čuvali su obrede i svoje učenje utajnosti od neposvećenih. Samo druidi koriste pismo sastavljeno naosnovu grčke grafike, ali i znatno različito od alfabeta. Verskepredstave imaju mračan karakter – verovanje u odmazdu posle smrti iseljenje duše, što je podsticalo vojnike na hrabrost i neustrašivost. Nisu

znali za hramove. Kultni sastanci održavani su u gustim šumama ipraktikovali su ljudske žrtve. Bili su oslobođeni svih obaveza i vojneslužbe. Oni drže sudstvo, medicinu, vaspitavaju mlade plemiće.

Mase Kelta nalazile su se po Cezarovim rečima u punoj zavisnostiod aristokratije – blisko ropstvu.

Odnosi među keltskim plemenima

Stalni ratovi – prepreka za ujedinjenje Gala i stvaranje jedinstvenedržave. Poseban značaj za dalju istoriju Galije imala je migracijaplemena Helveta. Krajem 70-ih I v. pre n. e. napuštaju teritoriju izmeđuMajne i gornjeg toka Rajne i nastanjuju se u zapadnom delu današnje

Švajcarske. Kao posledica germanski Svevi emigriraju u oblast gornjeRajne.

U samoj Galiji Eduima su bili protivnici Sekvanci, oni su imalipristalice i protivnike gotovo u svakoj grupi plemena. Sekvanci zovu upomoć vođu Sveva – Arijovista i posle duge borbe pobeđuju Edue (oko60.). Edui smatrani za prijatelje rimskog naroda traže podršku senata,zahvaljujući čijoj intervenciji Arijovist prekida ratne operacije i biva čakpriznat za prijatelja rimskog naroda. Ali Germani su sada u oblastiSekvanaca (današnji Alzas) i predstavljaju opasnost za susedna galskaplemena.

Nova migracija Helvećana na zapad – opasnost sada za Rimljane.

83



Cezarove borbe protiv Helveta i Sveva

Marta 58. Cezar stiže u provinciju. Preduzima sve mere zaštiterimske oblasti od Helveta, a pošto ovi biraju put preko zemljeSekvanaca i Edua, Cezar prelazi granice svoje provincije i počinje da ih

goni na poziv Edua. Dolazi do bitke kod grada Bibratke, gde Helvetitrpe poraz i pored brojne nadmoćnosti – prinuđeni na mir i savez saRimom i na vraćanje na svoje staro mesto.

Cezar je sada nastupio kao pokrovitelj Edua i njihov branilac odArijovista, napada Germane još pre nego što su ovima mogla stićipojačanja sa istočne strane Rajne. Opet i pored brojne nadmoćnostiSveva i vešte taktike Arijovista Cezar ih kod današnjeg Strazburapobeđuje. Ova pobeda bila je od ogromnog značaja, sprečavajući upadnovih germanskih masa sa istoka i učvrstivši Cezarov uticaj u srednjojGaliji – preduslovi za dalja pokoravanja. Kraj 58. i početak 57. Cezarprovodi u Cisalpijskoj Galiji sa dužnošću prokonzula.

Pokorenje severnih galskih plemena

57. počinje borba sa Belgima čije su snage znatno veće odCezarovih, ali su se ubrzo raspale. No napad jednog od plemena (Nervi)završio se gotovo porazom rimske vojske. Cezara je spasla veština dase brzo orijentiše pod najtežim okolnostima.

Sva belgijska plemena su pokorena. Pod izgovorom kazne zaverolomni napad prodano je u ropstvo 53 000 ljudi iz plemenaAduatuka.

Cezar odlazi u Iliriju, a njegovi legati nastavljaju pokoravanje Galije.Posebno se ističe Publije Kras – sin trijumvira, potčinivši akvitanskaplemena.

Severo-zapadna plemena izgrađuju jaku flotu uz pomoć Britanacakoju sam Cezar pobeđuje u bici kod Loare. 56. Galija je pokorena –ogroman plen i stotine hiljada robova. Cezarovi uspesi izazivajuoduševljenje u Rimu. Po odluci senata priređeni su praznici, koji sutrajali 15 dana.

4. Sporazum u Luki

Situacija u Rimu

Posle burne 58. ponovo jača senatorska partija. Kao protivtežaKlodiju 57. za n. tribuna izabran je Tit Anije Milon (isti metodi kao iKlodije , ali na str. senata). Optimati 57. uspevaju da izdejstvuju

Cicernov povratak. U italskim municipijima i samom Rimu priređen mu je svečani doček – odraz nezadovoljstva trijumvirima. Pompej se

84



posvađao sa Krasom i opet približio senatu i dobio vanredna ovlašćenjaoko snabdevanja Rima. U gradu vladaju nemiri -–ulični sukobi pristalicaKlodija i Milona postaju obična pojava. U senatu učestali napadi natrijumvire i Cezar preduzima sve mere da obnovi i učvrsti trijumvirat.

Sastanak u Luki

Održan je u proleće 56. i odlikovao se izvanrednom svečanošću. Trijumvire prate magistrati i promagistrati, pretorskog i konzulskogranga. Politički savez učvršćen, a prava trijumvira proširena: Cezaruprodužen rok upravljanja Galijom još za 5 god.; za 55. Pompej i Krasizabrani su za konzula, posle čega Pompej treba da dobije na upravuŠpaniju sa rokom od 5 god., a Kras za isto vreme Siriju – privlačila ga jesvojim bogatstvom i željom za ratnom slavom u borbi sa Partima.

Pompej i Kras su uprkos izvesnom otporu optimata uspeli daostvare plan iz Luke. Kras je krenuo u Siriju još pre završetka konzulatadok Pompej ostaje u Italiji, upravljajući Španijom preko legata.

5. Partija i Rim sredinom I v. pre n. e.

Politički poredak Partije (str. 260.)

Rim i Partija u prvoj polovini I v.

Naslednik Mitridata II, Frat III, tražio je savez sa Lukulom,zahtevajući da Rimljani priznaju njegove pretenzije na oblasti ist. od

Eufrata. Pošto je dobio usmeni pristanak Lukula i njegovog naslednikaPompeja, Frat kao rim. saveznik napada Jermenskog Tigrana Velikog.No pošto je Pompej Tigrana priznao za prijatelja rim. naroda, on uprkossvih ranijih obećanja nalaže Fratu III da napusti zauzetu teritoriju.Parćani nikad nisu zaboravili ovu dvoličnost. Frata III 57. ubijaju sinoviOrod i Mitridat, koji uskoro zaraćuju. Mitridat beži u Siriju i traži podrškuAula Gabinija (upravnika provincije i poznatog Pompejevog pristalice);no, kralj Partije je postao Orod II. Gabinije se energično sprema zapohod, ali ne ostvaruje svoj plan, već mu pretpostavlja laku i unosnuekspediciju na Egipat, uprkos volji senata. On vraća na egipatski prestoPtolomeja Auleta, prognanog od lokalnog življa. Vrativši se u Rim s

bogatim plenom, Gabinije je pozvan na sud; potkupljuje sudije, štoizaziva nezadovoljstvo opozicije i stvar prelazi u komicije, gde jeGabinije osuđen.

Krasova ekspedicija

54. Kras upada u Mesopotamiju i osvaja niz gradova. U zimu sevraća u Siriju. 53. kreće u nov pohod. Rimljani nenaviknuti na prirodneuslove u Mesopotamiji; njihovi vodiči nepouzdani. Najzad u blizini Kare,Kras je naišao na parćansku vojsku, sastavljenu od izvrsne konjice, koja

ih je zasula kišom strela. Krasov sin gine, pobijen je i zarobljen velikibroj Rimljana. Parti osvajaju rim. insignije (srebrni orlovi), a Kras je

85



izdajnički ubijen, pošto je prihvatio parćanski predlog da stupi sa njimau pregovore. Krasov kvestor, Gaj Kvasije Longin uspeva da odvede uSiriju ostatke rim. vojske. 51. Parti prelaze Eufrat uprkos velikom otporuRimljana i ostaju na teritoriji Sirije. Tek ih unutrašnji nemiri 50.prinuđuju da vrate svoje trupe istočno od Eufrata. Sredinom I veka sve

značajne države helenističkog istoka gube samostalnost.Od vremena Krasovog pohoda Parćansko pitanje igra glavnu ulogu

u spoljnoj politici Rima na istoku.

6. Cezarove borba u Galiji u periodu 55. –50.

Zime između 55. i 56. Cezar ratuje sa germanskim plemenima kojasu prešla Rajnu i želela da se učvrste u Galiji. Stupivši u pregovore sanjima Cezar ih iznenada napada. Većinu je uništio ali samo konjicauspeva da pređe preko Rajne. Goneći ih Cezar je prvi vojskovođa kojiprelazi Rajnu provodeći 18 dana na njenoj desnoj obali – cilj:demonstracija rimske moći.

Cezarov pohod u Britaniju 55.

Ostrvo je naseljeno Keltima koji su sa kontinentalnimsaplemenicima bili vezani zajedničkom religijom, običajima i jezikom ičesto im pomagali u borbi protiv Rimljana. Cezar se iskrcava sa 2 legijei pobeđuje plemena koja su mu krenula u susret, ali usled nepovoljnihvremenskih uslova prinuđen je na vraćanje i sklapanje mira. Sledeće54. prelazi ponovo u Britaniju, posle energičnih priprema (pojačan

galskom konjicom) – prodire u dubinu ostrva i prelazi Temzu. Njegoviuspesi u krajnjoj liniji bili su od malog značaja, ali ekspedicija u zemlju okojoj su postojale najfantastičnije predstave, načinila je u Rimu dubokutisak.

Antirimski pokret u Galiji

Za vreme britanskog pohoda jača antirimski pokret Galiji – galskiodredi moraju da se bore na str. Rima, neophodno je izdržavanje rim.vojske, mešanje u unutrašnje poslove galskih plemena (izdizanje jednog pl. na račun dr.) – nezadovoljstvo i težnja da proteraju tuđineujedinjuju sve slojeve galskog drštva. Pokret je počeo među Belgima.

Jedan rim. garnizon je u potpunosti pobijen, a rim. logor u kome je legatbio Ciceronov brat Kvint držan je pod opsadom sve dok mu u pomoćnije priskočio Cezar.

Vercingetoriksov ustanak

Sve je ovo predigra za veliki ustanak iz 52. U ovo vreme Cezar je uCisalpijskoj Galiji, prateći na burne događaje u Rimu, što nijeapstrahovalo njegovu pažnju od galskih vođa. Na čelu je mladi,talentovani vođa Arverna – Vercingetoriks. Ustanicima se pridružuju čak

i pl. koja su ranije bila na str. Rima. Vercingetoriksov. plan da odvojiCezara od njegovih severnih trupa delimično uspeva. Ali Cezar deluje

86



veoma odlučno, obračunavajući se sa ustanicima sa izvanrednomsurovošću. Posle dugotrajne opsade Avarika pobijeno je preko 40 000ljudi (i žena i dece). Ali napad na Gergoviju završava se potpunimCezarovim neuspehom – ustanak postaje sveopšti. Od njih otpadaju čaki Edui i Rimljanima preti opasnost da budu otsečeni od Cisalpijske Galije

u koju su ustanici takođe mogli upasti. Cezar spaja svoje trupa satrupama svoga legata Labijena iz sev. Galije i kreće na jug, usputmorajući da izdrži napade Vercingetorikasa, koje uspeva da odbijezahvaljujući germanskoj konjici. Vercingetioriks sada mora da se tvrdi uAleziji gde ga Cezar otseca od ostatka galske vojske i glađu tera napredaju. On je u lancima odveden u Rim, sve do Cezarovog trijumfadržan je u tamnici a zatim ubijen.

Jedinstvena organizacija ustanika se raspala, ali mnoga plemena suipak nastavila borbu sa Rimom i poslednje borbe traju sve do 51. Zarazliku od prve god. ustanka Cezar je pokazao svoju blagost(clementia), pl. koja su prelazila na str. Rima dobijala su oproštaj.

Galija pod rimskom vlašću

Kosmata Galija sve do Rajne postaje rimski posed, ali nijeproglašena za provinciju. Gali su formalno smatrani za rimskesaveznike i bili su pod nadzorom upravnika Narbonske Galije (koja jeprovincija). Dužna su da plaćaju danak od 40 000 000 sestercijagodišnje koji za razliku od drugih rimskih oblasti ne prikupljaju publikaniveć predstavnici pojedinih plemena. Bitna Cezarova novina koja jeGaliju spasavala preterane eksploatacije rim. zakupaca, koju su

upropašćavali čitave provincije i često davali povoda nemirima.Galski rat predstavlja jedan od najvažnijih događaja rim. istorije, koji je ubrzao raspadanje Republike i formiranje carstva, koji je otvorioCezaru nove perspektive i doprineo radikalnim promenama pol.situacije u Rimu.

Cezaru je pao u Ruke ogroman plen, kao i mnogim njegovimprijateljima i saborcima, što mu je omogućio da razvije širokudemagošku politiku u Rimu – predstave, praznici, distribucije, pokloni imita.

Ubrzo su osnovane rim. kolonije, zemljišta su počela intenzivno dase obrađuju, široko se razvila razmena između ital. i gal. oblasti i počela

je da se razvija proizvodnja poljoprivrednih i zanatskih izrađevina (kojisu posle nekoliko decenija uspešno konkurisali italskoj robi). I poreddocnijeg čestog nezadovoljstva rim. vlašću romanizacija postiže brzeuspehe.

Specifična galo-rimska kultura koja se razvijala u romanizovanimgalskim naseljima odlikovala se specifičnošću i odigrala je veliku uloguu postanku zapadno-evropske civilizacije.

Borba između Cezara i Pompeja

Cezarova diktatura

1. Politički život u Rimu krajem 50-ih god. I veka

87



U borbi optimata i trijumvirata dolazi do političkih procesa kojiuglavnom tretiraju zloupotrebe rimskih administrativnih i poslovnih ljudiu provincijama. Potkupljene sudije oslobađale su sve optužene, a zavreme predizbornih zborova nastaju pravi oružani sukobi na ulicama

Rima.Ubistvo Klodija

53. konzuli nisu bili izabrani jer su oko njihovih mesta vođene pravebitke između odreda Klodija (proleteri i robovi) i sl. odreda Milona. 52.sreću se slučajno blizu Rima, na Apijevom drumu. Dolazi do svađe,tuče, u kojoj su Milonovi ljudi ubili Klodija.

Gomila podstaknuta govorima tribuna svečano prenosi Klodijev lešna forum, u Hostilijevu kuriju (gde senat zaseda) – načinjena jepogrebna lomača; izbija požar u kome je izgorela kurija. Narod zahtevaosvetu Klodijeve smrti, a u prestonici nastaje situacija opasna povladajuću klasu.

Pompejeva izvanredna ovlašćenja

Senat mu ih dodeljuje da bi povratio red u Rimu. Mimo običajaizabran je za konzula u 52. bez kolege i od tog trenutka Pompejevozbližavanje sa optimatima dobija određen oblik, što ubrazo dovodi doraskida sa Cezarom. Pompej koncentriše u svojim rukama konzulat,prokonzulat u Španiji, vanredna ovlašćenja za snabdevanje Rimanamirnicama, što je predstavljalo neuobičajeno spajanje dužnosti uranijim periodima i presedan za buduće događaje. Pompej sprovodi

stroge zakone protiv krivaca za nasilje i potkupljivanje, revidirani su ispiskovi sudija. Optimati moraju da žrtvuju Milona. Ciceronovodbrambeni govor nije imao uspeha i Milon je morao da ode uizgnanstvo.

Novi zakoni koji su utvrđivali nov sistem podele provincija otežali suproduženje Cezarovih ovlašćenja i izbor za konzula u odsustvu za 48.Cezar nije bio siguran da dođe u Rim kao privatno lice i izbori se sam zakonzulat jer je mogao biti pozvan na odgovornost za zloupotrebu unjegovoj provinciji. Na insistiranje Cezarovih pristalica Pompej jenačinio ogradu da se lično učešće na izborima ne tiče Cezara, alikomicije nisu potvrdile tu odluku. Glavni Cezarovi protivnici: optimati –

najrevnosniji Katon Mlađi. Ideolog pravca je Ciceron 51. u rasparavi “Održavi” slično Polibiju on smatra izvrsnim ravnotežu vlasti između n.skupštine, senata i magistrata. Najzanimljivija misao je o idealnomdržavniku, “gotovo božanskom čoveku”, koji se u presudnom momentupojavljuje kao upravljač i umirivač države. Raspolažući specijalnimovlašćenjima on upravlja u sporazumu sa najboljim ljudima u državi tj.sa optimatima. Potpuno je moguće da je idealizovao Pompeja, aliistovremeno nije zaboravio ni sebe, čineće aluzije na svoje zasluge zavreme borbe sa Katilinom.

Za konzula 51. – 49. birani su krajnji Cezarovi neprijatelji.

2. Građanski rat između Pompeja i Cezara

88



Trijumvirat se ustvari raspada Krasovom pogibijom; hlađenjemličnih odnosa između Cezara i Pompeja čemu je doprinela smrtCezarove kćerke Julije, kratko vreme pred Krasovu pogibiju.

Krajnji oiptimati protiv Cezara

Konzul iz 51. Marko Klaudije Marcel demonstrativno istupa protivCezarovog širokog deljenja rim. građanstva stanovnicima CisalpijskeGalije. Jednom od novih građana koje je Marcel osudio rekao je da možeda se žali samom Cezaru. Na kraju krajeva Pompej staje na str.optimamata iako je u prvo vreme krio svoj pravi odnos prema Cezarukoji ima i puno privrženika. Među njima se ističe Gaj Skribonije Kurion –n. tribuna iz 50. i ranijeg pristalice optimata, ali kojeg je Cezar potkupioda bi prikrio svoj prelaz na Cezarovu str. Kurion istupa i protiv Pompejai protiv Cezara predlažući da istovremeno predaju svoja ovlašćenja štobi koristilo pre Cezaru jer je raspolagao ogromnim galskim plenom iimao široke veze među rimskim plebejcima. Neočekivano ovaj predlogprolazi u senatu sa ogromnom većinom, ali konzul zatvara sednicurečima: “Pobeđujte da biste dobili u Cezaru despota” (Apijan). Odlukasenata nije dobila formu. Usled lažnih glasova da Cezar ide na Italijukonzul Gaj Marije poverava Pompeju komandu nad vojskom.

Cezarove trupe su bile koncentrisane u Transalpijskoj Galiji, a on senalazio sa 1 legijom u Cisalpijskoj Galiji, starajući se svim silama dapokaže kako je protiv građanskog rata. Najpre predlaže senatu da muostave 2 legije i Cisalpijsku provinciju sa Ilirikom, a zatim pošto je ovoodbačeno pristaje da raspusti svoju vojsku, pod uslovom da to isto učini

Pompej. Na sednici senata januara 49. Ciceron koji se upravo vratio izKilikije gde je bio prokonzul pokušavao je da nađe puteve za izmirenje.Ali pobeđuju krajnji optimati i senatska odluka je da Cezar vratiovlašćenja. N. tribuni Marko Antonije i Kvint Kasije stavljaju svoj veto naodluku senata, ali su uskoro primorani da pobegnu Cezaru.

Cezarov prelaz preko Rubikona

10. Januara 49. Cezar sa 1 legijom prelazi Rubikon koja je galskeprovincije delila od Italije. Ovim aktom otpočinje građanski rat – pojavaprokonzula sa vojskom u Italiji bila je protivzakonita. Cezar svoju akciju

motiviše osvetom za gaženje prava n. tribna, pokušavajući da prebaciodgovornost za rat na svoje naprijatelje.

Cezarovo pojavljivanje u Italiji bilo je potpuno neočekivano zanjegove protivnike. Glavne Pompejeve vojne snage ostale su u Španiji,on zajedno sa velikim delom senatora beži iz Rima i otplovljava izBrundizija u Grčku, što Cezar nije uspeo da spreči, ali je sada čitavaItalija bila njegova. Pompejeve trupe koje su ostale u Italiji prelaze naCezarovu str., koji kreće u Rim gde vlasti nisu dejstvovale. Zato su n.tribuni sakupili senatore koji su ostali u Italiji, sa kojima je Cezar kao isa dr. zarobljenim protivnicima postupio blago, što je bilo neobično u

doba Marija i Sule. On u svoje ruke uzima drž. blagajnu, uprkos protesta jednog od n. tribuna

89



Bitka kod Ilerde

Cezar ostaje u Rimu kratko. Neočekivanim napadom na Pompejevešpanske legije želeo je da osujeti njihovu ofanzivu na Italiju. U početkunema uspeha ali kada mu stižu pojačanja iz Galije, on tuče Pompejeve

trupe kod Ilerde 49. Na svom povratku Cezar je osvojio grčki grad Masaliju. Kaokazna za uporan otpor ona gubi nezavisnost i znatan deo svojeteritorije. Po povratku iz Španije Cezar je proglašen za diktatora, ali natoj dužnosti ostaje samo 11 dana. Vraća prava svima koje je Sulaproskribovao, sprovodi izbore za konzule i vraća diktatorska ovlašćenja.Krajem 49. kreće u Grčku i iskrcava se u Epir.

Bitka kod Farsale i njen značaj

Preimućstvo je na str. Pompeja koji ima veći broj dobro naoružanih ihranom snabdevenih vojnika kao i jaku flotu. Cezarova vojska sa dr. str. je dobro disciplinovana, ali Pompejeva flota je sprečavala da seodjednom čitava prebaci; osim toga ona se rđavo snabdevala. Prvisukobi su kod Dirahiona u Epiru, za vreme kojih Cezar trpi znatnegubitke, zato se povlači u Tesaliju, raspoređujući svoje trupe blizugrada Farsale. Optimati koji su se nalazili zajednio sa Pompejem već suse prepirali oko toga ko će biti izabran za Cezarovog naslednika nadužnosti velikog pontifika – njihova samouverenost prelazi na Pompejakoji se odlučuje na otvorenu bitku.

Njegov plan bio je da protivničku konjicu razbije izvrsnim snagamasvoje konjice i da zada udarac protivničkom desnom krilu.

Cezar ovo predviđa i koncentriše na desnom krilu 2 000 svojihnajboljih legionara. Pompejevi konjanici potiskuju Cezarove i počinju dapotiskuju njegove trupe na desnom krilu, ali uzmiču ne izdržavšiprotivnapade odabranog odreda i time otkrivaju bok Pompejeve vojske. Tada Cezar uvodi u borbu svoje rezerve, koje prelaze u kontranapad nademoralisanog protivnika i osvajaju njegov logor.

6. juna 48. u bici kod Farsale Pompej je pobegao sa bojišta. Ostacinjegove vojske predali su se Cezaru. Pompej beži prvo na ostrvoLezbos, a odatle u Egipat gde se nadao pomoći mladog kralja Ptolomejakome je ranije pružao zaštitu. Ali, je po Ptolomejevom naređenju bioizdajnički ubijen dok se iskrcavao na obalu.

Ova bitka omogućava da se uporede vojni talenti dvojice protivnika– str. 270.

3. Aleksandrijski rat i Cezarova pobeda nad Farnakom

Cezar stiže u Aleksandriju 3 dana posle Pomejeve smrti, u vremedinastičke borbe između Ptolomeja Dionisa i Kleopatre koji su potestamentu Ptolomeja Auleta imali da vladaju zajedno. Izbio je otvorenirat i Kleopatra je prognata iz Aleksandrije. Stigavši u Egipat Cezar tražiogromnu svotu koju mu je dugovao Ptolomej Aulet i arbitražu oko

nasledstva prestola. Pošto je tajno prodrla do njega, Cezar seoduševljava Kleopatrom koja je posedovala i um i obrazovanje –

90



Kleopatri je bio potreban oslonac na Cezarovu vojsku, a ovom pakogromna sredstva za ostvarenje njegovih političkih planova.

Cezar proglašava i Ptolemeja i Kleopatru za egipatske kraljeve, ali jePtolemejska partija, podržna od Aleksandrinaca, nezadovoljnanjegovom politikom. U Aleksandriji je buknuo ustanak koji dovodi u

opasnost čak i Cezarov život. On naređuje da se spali flota koja senalazila u luci, bojeći se da ne pređe u str. ustanika – izgoreo i deoAleksandrijske biblioteke. Cezara spašavaju na vreme pristiglapojačanja iz Sirije. Rimljani pobeđuju u bici kod Nila. Ptolomej Dionisgine. Cezar se vraća u Aleksadriju kao pobednik i vraća na vlastKleopatru.

Za ovo vreme Cezarovi neprijatelji prikupljaju snage. Farnak – sinMitridata VI Eupatora zauzima kraljevine saveznice Rima i čak i Bitinijukoja je pripadala Rimu. Neverovatnom brzinom Cezar stiže iz Egipta uAziju, bez naročite muke pobeđuje Farnaka i lakonski javalja u Rimsvoju pobedu – veni, vidi, vici.

Ova pobeda predstavlja početak rim. mešanja u prilike Bosforskekraljevine. Farnak beži u Pantikapej gde je ubijen od str. Asandra, koji jeu njegovom odsustvu upravljao Bosforskom kraljevinom. Ipak Cezarovpokušaj da na Bosforu učvrsti svog kandidata završava se time što jenovi pretendent poginuo u borbi sa Asandrom.

Posle uređivanja azijskih poslova Cezar se vraća u Rim.

4. Socijalni pokret u Rimu 48. –47.

Dužničko pitanje 49. - 48.

Za vreme građanskog rata ekonomsko stanje Rima se pogoršalo.Vrednost novcu je opala, život je poskupeo i posledica je bilozaoštravanje dužničkog pitanja. Parola “brisanja dugova” ponovopostaje aktuelna. 49. pod uticajem gradskog plebsa Cezar sprovodisledeće mere: kamata je bila uračunavana u dug, cena imovine koja jeslužila kao pokriće za zajmove vraćena je na nivo od pre građanskograta. Utvrđeno je da niko ne sme imati gotovog novca u vrednosti preko60 000 sestercija.

Akcija Celija Rufa

Ovakva rešenja nisu zadovoljavala ni dužnike ni poverioce i 48. dok je Cezar na Istoku pretor Marko Celije Ruf podnosi predlog da seotplaćivanje dugova odloži na 6 god., a pošto nailazi na otpor podnosin. skupštini predlog zakona kojim bi se anulirali svi dugovi. Cezarovskisenat ga smenjuje sa dužnosti i on putuje na jug Italije gde zajedno saMilonom, koji se vratio iz progonstva, od pompejevaca, gladijatora irobova formira odrede za ustanak; ali je zajedno sa Milonom i svojimustaničkim odredima potučen i ubijen.

Pokret Dolabele

91



47. n. tribun Publije Kornelije Dolabela obnavlja zakonski projekat obrisanju svih dugova, zatim diže ustanak uz učešće plebejaca ioslobođenika. Tribun iz 49. Marko Antonije koga je Cezar ostavio uItaliji, ugušio je ustanak.

Cezarove socijalne reforme

Po Cezarovom povratku u Rim, pompejci jačaju u Africi, tj. nobilitetui delu vitezova u Rimu ponovo oživljavaju nade u Cezarov poraz.

Cezar je zato primoran da potraži oslonca među plebsom. On zatone prekida svoje odnose sa Dolabelom, iako ne prihvata njegovprogram sprovodi brisanje dužničke kirije (za zakupce stanova zavreme od god. dana) za one koji u Rimu plaćaju 2 000 , a van Rima 500sestercija. utvrđeno je i da se kamata računa u dug.

Radi poboljšanja italske poljoprivrede, Cezar sprovodi obaveznizajam i prodaje na licitaciji imovinu svojih protivnika. Istovremeno sateškom mukom uspeva da uguši nemire u legijama, nezadovoljnim štoim se ne isplaćuje obećana nagrada..

Red u Rimu bio je uspostavljen, izabrani su konzuli, senat jepopunjen novim članovima među kojima je bio priličan broj Cezarovihcenturiona.

5. Poslednja etapa Cezarove borbe sa pompejevcima

Bitka kod Tapsa

Pompejevci su ponovo koncentrisali svoje snage u Africi (dok jeCezar bio na Istoku i sređivao prilike u Rimu). Prikupljena je velikavojska koju je snabdevao numidski kralja Juba. 47. Cezar kreće u Afriku.Njegova vojska zaostaje po broju za protivničkom i pored toga aprila46. u krvavoj bici kod Tapsa pompejevcima je zadat presudan poraz.

Katon Mlađi kome je poverena odbrana grada Utike, shvatajući da jepružanje otpora Cezaru beznadežno završava život samoubistvom.(Katon – str. 273.)

Poginuo je i numidski kralj Juba, a Numidija pretvorena u provincijupod imenon Afrika Nova.

Bitka kod Munde

Po povratku u Rim Cezar slavi 4 trijumfa za svoje pobede u Galiji,Egiptu, Aziji i Africi. No Pompejevi sinovi Gnej i Sekst učvršćuju se uŠpaniji i prikupljaju veliku vojsku. Potučeni su 45. kod Munde. StarijiGnej bio je ubijen, dok Sekstu polazi za rukom da se skloni u severnuŠpaniju.

Cezar je postao apsolutni vladar Rima.

6. Borba za vojnu diktaturu

92



Prelaz na vojnu diktaturu predstavljao je za Rim neminovnunužnost. Posle Spartakovog ustanka nije više bilo otvorenih akcijarobova, ali je ustanak C. Rufa pokazivao da robovi u Rimu, kao i upoznoj Grčkoj, mogu da pruže podršku pokretu slobodne sirotinje, koji je proticao pod parolom brisanja dugova, preteći time zelenaškom

kapitalu.Osnovni principi rim. ustava ostajali su isti kao i u vreme kad je Rim

bio relativno mali grad-država, dok nova teritorijalna sitacija nije naišlana potreban odraz u rimskom političkom sistemu: na provincije se negleda kao na delove jedinstvene celine, već kao na posede rim. naroda(praedia populi Romani), oblasti na koje se prostire njegova vlast(imperium).

Ustanci izazvani nemilosrdnom eksploatacijom provincija dovodili suu pitanje vladavinu Rima nad njima. Zakonodavstvo koje jestepredviđalo stroge kazne za zloupotrebe po provincijama nije imalo uvidu interese rimske podanika, već je kroz sudske procese bilo sredstvoza borbu između pojedinih vladajućih grupa.

Prelaz na političko uređenje koje će izmeniti metode i oblikeeksploatacije provincija predstavljalo je objektivnu nužnost.- Nobilitet se pokazao nemoćnim da izvrši ove izmene.- Sa dr. str. vitezovi ½ I v. p. n. e. ne igraju samostalnu pol. ulogu,

jedan njihov deo pruža podršku senatorima, dok dr. teži da sačuvasvoju neutralnost.

- Zajedno sa propadanjem seljaštva i raspadanjem demokratijenestalo je preduslova za dalju demokratizaciju rimskog političkoguređenja – tradicije partije populara su još žive, ali dem. parole gube

svaku realnu sadržinu. Tokom borbe raznih robovlasničkih grupa (pr. Marija, Sule, Katiline,Cezara) njihovi predstavnici obraćali su se slobodnoj sirotinji, čak irobovima, što je donekle predstavljalo prepreku za ugušenje pokretadonjih slojeva stanovništva. Ovo iskusto klasne borbe u periodu posleSule govorilo je o neizbežnosti prelaska na vojnu diktaturu u čemu jeCezar bio dosledniji od Pompeja, koji je težio apsolutnoj vlasti, a daistovremeno sačuva vladavinu nobiliteta (koji brani starorepublikanskeprincipe).

Cezar i rim. dem. krugovi

Cezar se na pol. pozornici pojavljuje kao vođa dem. partije – partijepopulara. Parole populara čuvaju svoj značaj i u sledećim periodimanjegove aktivnosti (recimo prelaz preko Rubikona pravda nužnošću dase osveti za uvredu n. tribuna). Kod njega se zapažaju odjeci i idejestoičke filozofije koja je učila o prvobitnoj opštoj jednakosti ljudi. U DeBelum Gallorum on idealizje germanski agrarni sistem (kod Germanazemljišta su se raspoređivala svake god., što je Cezar video kaosredstvo da se spreči imovinska nejednakost i strast za novcem).

Cezaru bliski istoričar Salustije mu u svojim pismima predlaže da

ukine novac, izvrši reformu običaja (na koju ga je pozivao i Ciceron),

93



ukine besplatne distribucije žita – kao o merama koje bi mogle davaskrsnu starinsku rim. jednostavnost.

Cezar smanjuje besplatne distribucije žita, ali i pored toga dokrajaživota ostaje popularan među plebsom koji je uzalud očekivao od njegaradikalne reforme. Ali podrška plebsa nije Cezaru mogla biti dovoljna

pošto su njegovi protivnici imali među plebejcima mnogobrojneprijatelje. Zato je on imao pristalica i među stanovništvom italskihmunicipija, čija je većina stajala na njegovoj str. za vreme građanskograta. Ova podrška Cezaru se bazirala na klijentskim vezama samunicipalnim preduzetnicima, ali koje su takođe imale i Cezaruneprijateljski nastrojene grupe.

Cezar je težio da sebi privuče i vladajuće grupe provincijskogstanovništva, zato je darežljivo delio prava rimskog građanstva, nesamo pojedincima već i gradovima. Opštine Cisalpijske Galije dobile suod njega pravo rim. građanstva, a ubrzo posle njegove smrti ona jeprestala da se smatra provincijom već integralnim delom Italije.

Rimska građanstva dodeljena su nekim španskim gradovima, kao ipojedincima novoosvojenih oblasti Galije. Latinsko pravo tkđ. se širi,dato je raznim gradovima Narbonske Galije, mnogim španskimoblastima, sicilijskim gradovima i nekim afričkim gradovima. Osnivajuse kolonije po raznim provincijama (i u Istočnim). Sve ove merepovećale su broj Cezarovih pristalica po provincijama (ali oni su bilimalo uticajni u pol. pogledu).

Cezar i nobilitet

I među nobilitetom je bilo Cezarovih pristalica, a rim. aristokratija je

bila i dalje vladajuća grupa u državi. Za vreme građanskog rata uCezarovom logoru se nalazio priličan br. mladih nobila, dok su senjihovi stariji rođaci borili na str. Pompeja. Mnogi od Cezarovihprotivnika dobili su amnestiju, konfiskovana je imovina samo Pompeja injegovih najdoslednijih pristalica. Posle konačne pobede Cezar odlučnokreće putem izmirenja sa starom aristokratijom, koju obasipamilostima.

Za Cezarovu soc. politiku karakteristična je težnja da se nađeoslonca kod raznih soc. grupa.

Cezarovo zakonodavstvo

Distribucije su smanjene, kolegiji koje je Klodije nedavno obnovio suponovo smanjeni zakonom. Cezar je iselio u kolonije 80 000 gradskihproletera.

Julijev zakon o municipijima – verovatno sproveden 44. tek posleCezarove smrti, gradovima je davao autonomiju rešavanja lokalnihpitanja, utvrđivao pravila izbora gradskih magistrata, ograničavaopravo udruživanja… Vidi dalje str. 276.

Cezarova vlast

Zadobijena je oslanjajući se na vojsku, ali to nije otklanjaloopasnost od vojničkih ustanaka, u ugušivanju kojih je Cezar pokazivao

94



podjednaku inventivnost kao i za vreme ratnih pohoda. Njegova inačeapsolutna vlast izražavana je u inače tradicionalnim republikanskimoblicima – titulom diktatora. Prvi put je naimenovan za diktatora 49. popovratku iz Španije radi sazivanja izbornih komicija. Pošto je izabran zakonzula on vraća diktatorska ovlašćenja. Posle bitke kod Farsale

naimenovan je za diktatora na neodređeno vreme, a posle bitke kod Tapsa dobija diktaturu na 10 god. Najzad 44. senat mu je dao tituludoživotnog “večitog” diktatora (diktator inperpetuum). Druga Cezarovlašćenja: kao i njegovi prethodnici (Marije , Sula, Pompej) Cezarkoncentriše u svojim rukama dužnosti nespojive sa gledišta uobičajenihrim. pravnih normi: 48. dobija doživotnu tribunsku vlast (tribuniciapotestas), 46. prefektura morala (praefectura morum) – faktički je bilo jednako ovlašćenjima cenzora. Još 63. bio je izabran za velikogpontifika. Dobio je titulu oca otadžbine (parens patriae); titulaimperatora ulazi u sastav njegog imena ukazujući na njegovu ličnu vezusa vojskom. Imao je vrhovno pravo rata i mira, pravo da određujekandidate za magistrate, raspolaže drž. blagajnom … Sva ovaovlašćenja zajedno Cezaru su davala doživotnu monarhijsku vlast.

Cezar reorganizuje senat (br. povećan na 900), pravopreporučivanja (ius commendationis) zamenilo je izbore postavljanjem.

Pretora sad ima 16, edila 6, a kvestora 40.Slično helenističkim dinastima Cezar se nije ograničio da svojoj

vlasti potčini samo najviše drž. ustanove već je težio da joj nađe iversko opravdanje. Kao veliki pontifik stajao je na čelu rimske religije,njegova statua postavlja se u hram zajedno sa statuama bogova inaziva se božanstvom na nekim, doduše još privatnim, natpisima.

Svuda se pojavljuje u purpurnom odelu koje su nosili trijumfatori(tradicija ga vezuje za kraljeve). Proglašenje Cezara za kralja trebalo jeda završi njegove polit. mere. On je razrađivao plan za novi pohodprotiv Parćana. U Sibilinim knjigama pronađeno je proročanstvo pokojem je pobedu mogao odneti samo čovek koji je imao kraljevskuvlast.

Na praznik Luperkalija početkom 44. Marko Antonije pokušava daCezaru stavi na glavu kraljevsku dijademu u sred prepunog pozorišta,ali je Cezar demonstrativno sklanja – što izaziva buru aplauza.

Martovske ide 44.

Glavni zaverenici protiv Cezara su pored 60 senatora: Gaj KasijeLongin, Marko Junije Brut i Decim Junije Brut (vidi dalje str. 278).Atentat je bio detaljno razrađen, a računalo se i da će odmah poCezarovom ubistvu doći do obnove starog poretka tj. povratkavladavine senatorske aristokratije. Izabran je dan martovskih ida (15.mart), a za mesto izvršenja Pompejeva kurija gde je za taj dan bilazakazana senatska sednica. U blizini je bio smešten odred naoržanihgladijatora i robova za svaki slučaj. Cezar nije raspečatio pismo u komemu je skrenuta pažnja na zaveru. Jedan od zaverenika koji su ga opkolilimu se obraća sa molbom da amnestira njegovog brata, a kad je bio

odbijen, Cezaru je zadato mnogo rana mačevima i kamama od kojih jepao mrtav ispred Pompejeve statue.

95



7. Cezarova karakteristika (str. 279)

Građanski ratovi posle Cezarove smrti

1. Rim u prvim danima posle Cezarovog ubistva

Zavernicima je bila jasna samo prva tačka njihovog plana – ubistvoCezara. Njihova parola bila je borba protiv tiranije i uspostavljanjepradedovskog načina upravljanja. Događaj je međutim izazvaonajraznovrsnije glasove, a u gradu izvanredno napetu situaciju. Zajednosa gladijatorima i robovima kojima su obećali slobodu, zaverenici seučvršćuju na Kapitolu.

Antonije i Lepid (idi str. 281.)

Prvih dana po Cezarovom ubistvu položaj Antonija i Lepida nije biočvrst: raspoloženje plebsa bilo je neodređeno. Veterani i vojnici tek suse prikupljali u Rimu. Među pristalicama Cezara vladala je pocepanost.Antonije je tako primoran na kompromis.

Izmirenje između cezarovaca i zaverenika

Dva dana po Cezarovom ubistvu, u hramu boginje zemlje (Telus)održana je sednica senata, koju je sazvao Antonije. Na njoj ne učestvujuzaverenici, ali ima mnogo njihovih pristalica. Podnesen je predlogproglašenja Cezara za tiranina i izjavljivanja zahvalnosti njegovimubicama. Pristaje se na Ciceronov kompromisni predlog. Sva Cezarovaakta i naredbe priznaju se za važeće dok su ubice ostale nekažnjene.Odlučeno je da se Cezar sahrani o drž. trošku i da se objavi njegovtestament.

Jedan od njegovih ubica – Decim Brut pominje se među njegovimnaslednicima. Rimski plebs trebao je da dobije po 300 sestercija načoveka i državi su stavljeni na raspolaganje veliki Cezarovi vrtovi sa

one str. Tibra.Cezar je sahranjen nekoliko dana posle odluke o amnestiji. Antonije

je održao kratak govor, spomenuvši Cezarove zasluge. U gomili senalazio priličan br. Cezarovih pristalica. Diktator je spaljen na forumu, azatim je razjarena gomila krenula da poruši kuće zaverenika, što jeteškom mukom sprečeno.

Lažni Marije

Na mestu pogrebne lomače podignut je žrtvenik posvećen Cezaru.

Neki Herofil, poreklom Grk, proziva se Marijevim unukom i poziva naosvetu Cezarove smrti – tako je ponikao kult Cezara, koga je rimska

96



Posle zakona o “zameni provincija” po kome je Antoniju trebala dase poveri Galija i u kojoj je tada namesnik bio Decim Brut, odnosi sasenatom su posebno zategnuti.

Senat i Oktavijan protiv Antonija

Na čelu opozicije u senatu stajao je Ciceron koji se vratio u Rim. Onkrajem 44. i početkom 43. drži 14 govora koje sam naziva Filipikama(Demosten) (vidi 284.)

Ciceron dejstvuje izvanredno energično pripadajući onoj grupisenatora koja se zalaže za raskid sa cezarovcima i građanski rat. Utajnom savezu sa njim dejstvuje Oktavijan koji obećava veteranima ivojnicima da će osvetiti Cezarovu smrt i obilno nagraditi svakog kopređe na njegov str. Krajem 44. dolazi do otvorene borbe. Decim Brutne napušta Galiju, već se učvršćava u gardu Mutini. Antonije upućujetamo svoje trupe i opseda grad.

Mutinski rat

Pokušaj izmirenja senata i Antonija su bezuspešni. Protiv njega suposlate trupe pod komandom konzula Hircija i Panse kao i legijeOktavijana, koji dobija titulu propretora i imperium. Posebnomsenatskom odlukom proglašeno je vanredno stanje.

Bitka kod Mutine

Aprila 43. dolazi do odlučne bitke kod Mutine u kojoj je Antonijeporažen i primoran da digne opsadu grada i da se sa ostacima trupapovuče na s-z. Na Ciceronov predlog Antonije je proglašen zaneprijatelja otadžbine.

Senat i Oktavijan posle Mutinske bitke

Posle ovih događaja nobili smatrajući da je cezarovska partijauništena ne ispunjavaju obećanja data 19-ogodišnjem Oktavijanu.Oktavijan odustaje tako da goni Antonija i ne spaja svoje legije sa

legijama Decija Bruta. Sada se odnosi između Oktavijana i senatazaoštravaju. Senat ne nagrađuje vojnike koji su se borili kod Mutine ipredlog da se Oktavijan izabere za konzula dočekan je sanegodovanjem.

Antonije je dobio na ovaj način vremena da se krenuvši na spoji saLepidom u Narbonskoj Galiji kojom je ovaj upravljao još od 44.

Senat je bio nesposoban da se bori protiv ove koalicije pogotovo što je sa Oktavijanom došlo do potpunog raskida. Posle odbijanja senata daOktavijan bude izabran za konzula, Cezarov naslednik pokreće svojelegije na Rim i bez ikakve borbe ovladava prestonicom. Sada sprovodi

svoj izbor za konzula i poseban zakon o kažnjavanju Cezarovih ubica.

98



4. Drugi trijmvirat i proskripcije

Cezarovi vojnici i veterani koji su služili i u trupama Antonija iLepida, i u Oktavijanovim legijama bili su za uspostavljanje sloge međunjegovim naslednicima. Nestrpljivo očekjući konačni obračun sa

Cezarovim ubicama i zemljišne parcele koje im je još Cezar obećao.

Tresviri reipublicae constituendae

Vodeći računa o raspoloženju vojske Oktavijan ukida senatskeodluke o proglašenju Antonija i Lepida za neprijatelje otadžbine.Pregovori sa njima završeni su novembra 43. nedaleko od gradaBononije – sporazum u istoriji poznat kao Drugi trijumvirat.

Trebalo je skupiti snagu za borbu protiv republikanaca i zadovoljitizahteve vojnika i veterana. Zato trijmviri vrše podelu zapadnihprovincija među sobom i rešavaju da pribegnu sistemu proskripcija.Vest o tome dočekana je u Rimu sa užasom. Krajem novembratrijumviri dolaze u Rim i sprovode odluku kroz n. skupštine opriznavanju njihove vlasti. Ant., Okt. i Lepid dobijaju izvanrednaovlašćenja kao trijumviri za uređenje države (Tresviri reipublicaeconstituendae ).

Proskripcije

Objavljivanje spiska proskribovanih bila je jedna od prvih meratrijumvira. One su po br. žrtava svireposti i bezobzirnosti sprovođenja

ostavile daleko iza sebe proskripcije iz vremena Sule. Nisu se protezalesamo na senatore od kojih je većina napustila Rim u to vreme, već i nalica poznata po svom bogatstvu. Poginulo je oko 300 senatora (iCiceron koji je u spiskove unesen na insistiranje Antonija – str. 286.) i 3000 vitezova. Obećavana je velika nagrada za izdaju proskribovanih(doprinelo velikoj količini žrtava i nečuvenoj surovosti).

5. Bitka kod Filipa i Peruzinski rat

Tokom obračnavanja trijumvira sa svojim stvarnim i tobožnjimneprijateljima republikanci su se energično spremali za rat. Na Siciliji se

učvrstio Sekst Pompej – Sirija, Azija, Grčka i Makedonija prelaze u rukeBruta i Kasija koji prekomernim porezima na gradove stvaraju jakuvojsku, svirepo lomivši svaki otpor. Vazalne kraljevine morale su dadaju ogromna sredstva i da šalju pomoćne trupe.

Poraz republikanaca. Smrt Kasija i Bruta

Blizu Filipa stvoren je utvrđeni logor B. i K. Tamo trijumviri upućuju

svoje vojske na čelu sa Ant. i Okta. Njihove trupe nisu zaostale pobrojnosti ali su se mnogo lošije snabdevale. Brut i Kasije zato biraju da

99



trijmvire savladaju zamaranjem. Pošto ne uspevaju da ostvare ovaj planu jesen 42. upuštaju se u 2 bitke kod Filipa gde je republikanska vojskapotučena, a njene vođe izvršile samoubistvo. Ali pobeda trijumvira jošnije značila okončanje rata, iako je značila kraj republ. partije.

Dolazi do nove podele provincija među trijumvirima. Ant. kreće u

ist. provincije. Okt. se vraća u Ita. da reši agrarno pitanje i dodeli zemljuveteranima.

Ali čitav zemljišni fond granicama Apeninskog poluostrva već je bioiscrpljen.

Podela italskog zemljišta Trijumviri su rešili da veterane nasele po kolonijama 16 italskih

gradova, koji su predstavljali najznačajnije gradove prevashodno sev. isred. Ita. (Ankona, Arimin, Kapua…). Zemljišta stan. tih gradovakonfiskovana su, a ovi proterani. Pri ovim konfiskacijama veterani su seponašali kao divlji osvajači.

Nemiri u ItalijiNezadovoljstom ital. stan. koristio se Ant. brat Lucije (41. konzul) i

Ant. žena Fulvija. Lucije, Antonije i Fulvija poveli su tako agirtacijuprotiv Okt., bacajući odgovornost za nasilja u vezi sa naseljavanjemveterana na O. pleća. Agitacija je vođena i među vojnicima. Nemiri suse dešavali gotovo svuda, ali Marko Vipsanije Agripa koji faktičkikomanduje O. trupama uspeva da lokalizuje borbu sa ustanicima uetrurskom gradu Peruziji.

Peruzinski rat počinje krajem 41., završava se u proleće 40.pobedom O. Glad je ustanike naterala na predaju. Fulvija beži i uskoroumire u G. , Lucije je amnestiran. Njegove trupe primljene su u službuO., ali su stan. Peruzije, senatori i vitezovi koji su držali str. ustanikasvirepo kažnjeni.

Ant. na istoku.Na istoku je Ant. nameravao da prikupi sredstva za isplatu vojnika i

reguliše odnose u ist. provincijama. Kažnjavao je gradove koji su pužalipodršku B. i K. , a nagrađivao one koji su im pružali otpor i vršiodinastičke promene u zavisnim kraljevinama ubirajući pri tome

ogromne poreze. U Tarsos mu dolazi Kleo. da bi skinula sa sebeoptužbu za podržavanje Kasija. Ant. odlazi sa njom u Aleksandriju, gdeprovodi zimu 41./40. kao K. gost (za to vreme u Ita. je građ. rat, a naist. provincije počinju da napadaju Parti). Proleća 40. on napušta Egipati kreće u Italiju gde sklapa sporazum sa S. Pompejem. Na jugu Ita. čakdolazi do sukoba njihovih trupa sa O.-ovim, ali ubrzo dolazi do opštegizmirenja (uz to je umrla i Ant. žena Fulvija koja se zalagala za borbu saOkt.).

Sporazum u Brundiziju

Ovxde je izvršena nova podela provincija: Okt. dobija zap. provincijesa Ilirijom, A. istok, aL. zadržava Afriku. I A. i O. dobili su pravo da

100



mobilišu vojnike u Ita.: prvi za rat sa Partima, a dr. sa S. Pompejem.Sporazm učvrššćenb dinastičkim brakom: A. se ženi Oktavijom, Okt.sestrom.

Ita. je nastradala još za vreme mutinskog rata, a podela zemljišta jeupropastila još veliki br. naprednih gradova. Flota S. Pom. ometala je

dovoz namirnica iz provincijskih oblasti. Izmučeno stan. nadalo se poslesporazuma u Brundiziju miru za dugo god. (vidi 270.)

Sporazum u PuteoliProskribovani aristokrati bežali su na Siciliju, S. Pompej kao i odbegli

robovi koje je on primio u službu u mornarici i vojsci. Nezadovoljstvozbog neredovnog dovoza namirnica doprinosi tome da trijumviri 39.sklapaju sa S. P. sporazum u Puteoli, dodeljene su mu Sicilija i Sardinija,dobija na upravu Peloponez i obećana mu je naknada za konfiskovanuimovinu njegovog oca. Amnestirani su proskribovani koji su mu dobegli,dok su robovi koji su služili njegovoj vojsci priznati za slobodne.

Ant. ubrzo ponovo kreće na ist., nadajući se da će ostvariti Cezarplanove i osvetiti se Partima za poraze koje je pretrpeo Kras. Poredtoga ovi ratovi su za njega mogli imati isti značaj kao galski za Cezar iučvrste njegov položaj u R. i Ita.

42. Parti obećavaju podršku Brutu i Kasiju, a 40. upadaju u Siriju iniz maloazijskih oblasti iz kojih su Rim. prinuđeni da se povuku. Tek 39.Ventidije Bas, Ant. vojskovođa, tuče Parte i vraća osvojene oblasti,asledeće god. odbijen je pokušaj Parta da započnu novu ofanzivu.

6. Okt. borba sa S. Pompejem

Politika S. P.Sporazum trijmvira sa S. P. pokazao se kratkotrajnim jer je njegova

flota otežavala i dalje kretanje brodova u pravcu Ita., a Pompej nastavioda prima sebi odbegle robove (što je uzelo veoma opasne razmere). P.vodi istu autokratsku polit. kao trijumviri, postupajući sa senatorimasamovlasno, čija se većina posle sporazuma u Puteoli vratila u Ita.Vladajući krugovi Ita. počeli su sada da se prema njemu ponašaju kaoiratu, što iskorišćava O. nastojeći da rad sa S. P. prikaže kao opšteitalsku stvar. On stupa u boirbu sa S. P. nezavisno od Antonija.

Sporazum u TarentuAli je početak rata bio neodređen – tako da je O. primoran da sklopi

novi sporazum sa A. koji je i zaključen 37. u Tarentu. O. zamenjujenekoliko legija za lađe sa A.

O. pobeda nad S. P.O. flota popunjena je velikim br. novosagrađenih lađa po

pooslednjim uzorima helen. tehnike. Na čelu je Marko Vipsanije Agripa.36. prvo u bici kod Mila, a porom u bici kod Nauloha S. P. je pretrpeoodlučan poraz i pobegao u Aziju gde je sledeće god. ubijen od pristalica

M. Antonija. L. je dugo god. stajao po str. Stupio je u borbu sa S. P. apošto je ovaj pobeđen pokušao je da ostvari vlast nad čitavonm

101



Sicilijom. O. uspeva da privuče na svoju str. L. trupe i posle toga nijeviše vršio nikakav pol. uticaj.

Trupe S. P. upućene su u razne provincije čiji su upravnici dobilinaređenje da odbegle robove razoružaju i upute u Ita. Pored sporazumau Puteoli 30 000 robova vraćeno je ranijim gospodarima, a nekoliko

hiljada po O. zapovesti ubijeno. Tako je borba sa S. P. prikazana kaoborba sa piratima i odbeglim robovima. O. je napisao podroban popissvojih dela u Res Gestae divi Augusti.

7. Poslednja etapa građanskog rata. Borba između O. i A.

Pobeda nad S. uzdigla je O. prestiž u Ita., ali oslonac na najamničkojvojsci bio je nedovoljan i on je morao da traži podrške među vladajućimklasama starajući se da naglasi svoju miroljubivost i poštovanje trad.ustava. Posle lišavanja L. vlasti O. faktički postaje apsolutni gospodarzapada, dok na istoku i dalje vlada A., čiji se odnosi sa O. svake god,.sve više pogoršavaju.

A. istočna politikaPosle sporazuma u Tarentu (37.), A. kreće Aziju, gde se ponovo

sastaje sa Kleo. i uprkos svim rimskim običajima proslavlja brak sanjom ne razvodeći se prethodno sa Oktavijom. 36. on kreće u pohodprotiv Parta.

U to vreme u Partiji je buknula dinastička borba stupanjem napresto Fraata IV. A. računa na podršku kraljeva zavisnih od Partije.Setivši se Krasove ekspedicije, on bira put preko jermenskih pl. umesto

preko Mesopotamije. Stiže do prestonice Medije, Atropatene Fraaspe,da je opsedne, ali je pomoćni odred zajedno sa opsadnim mašinama biouništen. Gradski stan. bili su pripremljeni za opsadu, istovremeno parć.trupe uznemiravale su A. vojsku sa leđa. A. je zato morao da se vrati,izgubivši pri povlačenju mnogo vojnika. 34. on kreće u nov pohod, aliograničen na operacije u Jermeniji gde Rim. nisu nailazili ni na kakavotpor. Zarobio je i ubio jerm. kralja, optuživši ga za izdaju. Odmahnakon toga Kleo. je proglašena za kraljicu nad kraljicama, a njenoj deci je A.. dao u posed oblasti koje su smatrane za samostalne kraljevine iličak za rim. oblasti.A. je računao na neiscrpna sredstva egip. kraljeva u organizovanju

pohoda protiv Parta, a K. je maštala da uz podršku rim. vojskevaskrsne kraljevinu Egida u granicama sa poč. IIIv.A. ponašanje osuđivali su ital. špeklanti, zatim privrženici trad. i

starinskih rim. običaja, što O. sjajno iskorišćava. 32. dolazi do raskidaizmeđ njega i A., čijim je pristalicama bilo dopušteno da napuste Rim,što je učinilo oko 300 senatora, među kojima oba konzula.

O. otvara A.. testament (čuvan u hramu Veste) u kojem stoji da A.želi da bude sahranjen u E. zajedno sa K., priznaje za pravog Cezar sinaCezariona (sin Kleo. i Julija Cezar) i dodeljuje svojoj deci sa K. darovekoji po veličini premašuju svaku meru.

Bitka kod Akcija

102



Ovaj testament još više potkopava A. autoritet. K. je objavljen rat,istovremeno O. je zatražio zakletvu stan. Ita. i zap. provincija koji su mupoverili komandu za rat protiv A. Cela 32. i prva ½ 31. god. prošle su upripremama, O. je morao da angažuje imućne slojeve u cilju izgradnjeflote.

A. prikuplja znatna sredstva od helenističkih gradova i vladarazavisnih od Rima.

2. sept. 31. blizu obala zap. Grčke kod rta Akcija dolazi do bitke napočetku koje K. napušta bojište, a za njom kreće i A.. Neko vreme A.vojska bori se bez vojskovođe, a zatim prelazi na str. O. , koji odmahposle pobede mora nazad u Ita. da bi ugušio pobunu veterana. Ponovomora da deli zemlju vete. ali ovog puta ne konfiskovanu, beć kupljenuod ita. gradova. Zatim kreće na istok, posećuje grčke i maloaz.gradove, prebacuje se u Siriju koja prelazi na njegovu str., i takoobezbedivši pozadinu 30. god. pre n. e. kreće u ofanzivu na E.

Osvajanje E.Otpor A. i K. ugušen je bez naročitih teškoća. A. izvršava

samoubistvo, a K. pokušava da pređe na O. str., ali pošto se uverila dase ovaj sprema da je uputi u R., da bi je vukao u trijumfu, ona je tkđ.oduzela sebi život (po legendi umire od ujeda zmija koje su joj tajnodonesene). Cezarion i niz A. pristalica bili su pobijeni. E. je konačnoizgubio svoju samostalnost i priključen Rimu.U O. ruke dospeo jeogroman plen. On je dobio mogućnost da darežljivo nagradi svojevojnike i pokrije sve dugove. Postao je vrhovni posednik čitave e.zemlje, a od tog vremena eg. žito počinje da igra veliku ulogu u

snabdevanju stanovništva prestonice.29. god. O. je proslavio 3 veličanstvena trijumfa i postaoneograničeni gospodar čitave rim. države.

Posledice građ. ratovaOni predstavljaju završnu etapu istorije rim. republike. Prelaz na

monarhiju bio je rezultat klasne borbe i spoljašnje ekspanzije R.Republika proživljava jasnu krizu još od početka I v. pre n.e. Tokomgrađ. reatova se gubi onaj sloj nobiliteta koji je uporno branio rep.poredak povezan sa neograničenom vladavinom rimske oligarhije.Građ. ratovi praćeni su proskripcijama, konfiskacijama, prekomernim

porezima, prinudnim mobilizacijama, bekstvima robova i odsustvomlične bezbednosti. Naročito je stradalo stan. Ita. Težnja vladajućih gr. zamirom i redom doprinela je nesumnjivo učvršćivanju monarhije. O.bliski ljudi postali su vlasnici ogromnih latifundija, a istovremeno stičuveći značaj nego ranije vlasnici sred. zemljišnih poseda – Cezar veteranikoji su za sve što imaju dugovali Cezar nasledniku. Žeđ za mirom,težnja ka povratku starinskih običaja, odricanje od aktivne pol. borbe –sve je to doprinelo ideološkom i teorijskom opravdanju pri osnivanjurim. monarhije. Ali otvoreni prelaz na apsolutnu monarhiju, kaoCezarov, bio je za R. neprihvatljiv – zato je formiran specifičan pol. oblik

– principat.

103



104



105



106

skripta- rim maskin

Documents