ORIGINALNI NAUNI LANAK UDC: 342.4(497.11)

.. . 4. .3 (2009)

Aleksandar Molnar

Odeljenje za sociologiju

Filozofski fakultet

Univerzitet u Beogradu

admolnar@sbb.co.rs

Ustav Srbije kao ustav totalne

pluralistike partijske drave

Apstrakt: U prvom delu 'lanka rekonstruie se Karl mitov koncept totalne plura-listi'ke partijske drave iz njegovih razli'itih spisa objavljenih tokom tridesetih godi-na. Pomenuta su tri glavna stuba totalne pluralisti'ke partijske drave: ustavna etika (utemeljena na politi'kom mitu), partijski pluralizam i totalitarne aspiracije politi'kih partija prema 'lanstvu i klijentima u domenu gra-anskog drutva. U drugom delu 'lanka sva ova tri stuba su prona-ena i u Ustavu Srbije od 8. novembra 2006.

Kljune rei: Karl mit, politika, ustav, etika, totalitarizam, politi'ke partije, Srbija

U celom Ustavu Republike Srbije od 8. novembra 2006. (u daljem tekstu: Mitrovdanski ustav) Evropa se pominje samo jednom, i to u 'lanu 1, u kontek-stu zasnivanja Srbije na "evropskim principima i vrednostima". Me-utim, ovo upu*ivanje je sasvim maglovito i nejasno, poto su u istoriji Evrope (ba kao i, uostalom, u dananje vreme) postojali veoma razli'iti principi i vrednosti, tako da se ne zna koje me-u njima je ustavotvorac imao na umu. Shodno objanjenju jednog od u'esnika u ustavotvornom postupku, potpredsednika DSS-a, Slobo-dana Samardi*a, Mitrovdanski ustav nije bio zamiljen kao pravni akt koji ima veze s evropskim integracijama. Ustavopisac se drao shvatanja, prema kojem je svaka zemlja, koja ima tenju da jednog dana (u nekoj nedefinisanoj budu*-nosti) postane 'lan Evropske unije, u po'etku "vlastna da u svoj ustav zapie ta joj drago", da bi tek kada po'ne da se pribliava punom 'lanstvu u Evropskoj uniji prinuda na primenu evropskih standarda postajala sve ve*a. Potpuni sao-braaj pravnih sistema trebalo bi da usledi tek na kraju tog procesa (Samard=i*

Rad je nastao u okviru projekta Prosveenost u evropskom, regionalnom i nacio-nalnom kontekstu: istorija i savremenost (br. 149029), koji se realizuje na Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju i koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

ALEKSANDAR MOLNAR

.. . 4. . 3 (2009)

214

2006). Odatle jasno proizlazi da je srbijanski ustavotvorac imao odreene ruke, da nije bio "optere*en" standardima Evropske unije i da je "u svoj ustav" zapi-sao "ta mu je bilo drago".

Time ponovo dolazimo do po'etnog pitanja, sada uneto preformulisanog: kakvi su "evropski principi i vrednosti" bili "dragi" ustavotvorcu, potpuno neoptere*enom perspektivom nekog skorijeg ulaska Srbije u Evropsku uniju. Na idu*im stranicama usledi*e jedno 'itanje Mitrovdanskog ustava koje iz njegovih klju'nih odredbi rekonstruie ideoloku pripadnost evropskoj Novoj desnici i opredeljenje za model "totalne pluralisti'ke partijske drave", koji je u svojim delima iz tridesetih godina prolog veka stvorio nema'ki pravnik Karl mit (Carl Schmitt).1

mitova teorija totalne pluralisti'ke partijske drave mitov model totalne pluralisti'ke partijske drave predstavlja svojevrstan

bilans njegove kritike liberalne demokratije (kao, strogo uzev, jednog oksimo-rona), koja je, pre svega, bila vezana za Vajmarski ustav iz 1919. Taj bilans ne odraava u potpunosti mitove reakcionarne stavove, koje je formulisao u dvadesetim godinama, ve*, obrnuto, pokazuje jedno rastu*e razumevanje za realnost modernih pluralisti'kih eksperimenata u rasponu od Vajmarske Ne-ma'ke (do njenog nestanka 1933) do SAD. Naravno, vi-ena iz mitove i dalje preovla-uju*e "neprijateljske" vizure, totalna pluralisti'ka partijska drava moe se shvatiti samo kao deo istorijskog usuda propadanja Zapada, kao per-verzija nedoku'ivih procesa autodestrukcije u modernoj epohi, ali i kao (u liku SAD) jo uvek iva opasnost idealu koji je mit otkrio nakon marta 1933. u samoj Nema'koj totalnoj firerovoj dravi.

U modelu totalne pluralisti'ke partijske drave spajaju se dva dominantna toka mitove politi'ke misli: teorijska konceptualizacija "pluralisti'ke partijske drave (pluralistischer Parteistaat)", kao kona'nog ishodita unesre*uju*eg raz-voja liberalne demokratije, i entuzijasti'ko otkrivanje "zaokreta ka totalnom", sa svim njegovim protivre'nostima i nepoznanicama. Kada je prvi misaoni tok u pitanju, vrlo je bitan zaklju'ak u pogledu uslova opstanka pluralisti'ke partijske drave, do kojeg je mit do+ao u 'lanku pod naslovom "Dravna etika i plurali-sti'ka drava" iz 49>0. Klju'no mesto ovog 'lanka glasi ovako:

"Postane li drava pluralisti'ka partijska drava, dravno jedinstvo moe postojati samo onoliko dugo dok su oko toga saglasne dve ili vie partija, dok priznaju zajed-ni'ke premise. Jedinstvo po'iva na ustavu koje priznaju sve partije i koji se kao zajed-

1 O mitovom zna'aju za savremenu evropsku Novu desnicu dosta je pisano (upor. npr. Mller 2003; Voigt 2007).

USTAV SRBIJE TOTALNE PLURALISTIKE PARTIJSKE DRAVE

.. . 4. .3 (2009)

215

ni'ka osnova mora bezuslovno potovati. Dravna etika postaje ustavna etika. Odatle mo=e, ve* u zavisnosti od supstancijalnosti, jednosmislenosti i autoriteta ustava, da proiza-e vrlo efikasno jedinstvo" (Schmitt 1940b, 145).2

Kao to moemo da vidimo, pluralisti'ka partijska drava je drava u kojoj postoji institucionalni aranman liberalne demokratije i kojoj mit ne ospora-va mogu*nost razvoja do stupnja "vrlo efikasnog jedinstva". Vlade koje se u totalnoj pluralisti'koj partijskoj dravi obrazuju na saradnji koja prevazilazi "labilne partijske koalicije"3 i koja ima odgovaraju*a institucionalna uporita,4imaju svoje dobre strane: one udruuju vo-e (koje se nalaze na 'elima autori-tarno ustrojenih politi'kih partija i koji svoju politi'ku odgovornost prenose na celu vladu), stvaraju odre-enu politi'ku homogenost i obezbe-uju ne samo nacionalno, nego i socijalno jedinstvo (Schmitt 1957: 325).

Pa ipak, sve to bi bilo nedovoljno da totalna pluralisti'ka partijska drava svoje naj'vr+*e jedinstvo ne crpe iz ideolokih izvora. Nijedna drava po mi-tu ne moe ra'unati na to da o'uva "vrlo efikasno jedinstvo" ako svoju ustav-nu etiku ideoloki ne fundira, to zna'i ako dozvoli da se depolitizuje i lii razlikovanja prijatelja od neprijatelja (Schmitt 1985, 56). Desi li se to, u dra-vi nastaje eti'ki sunovrat, prvo u etiku postulata pacta sunt servanda, a vrlo br-zo zatim, i u etiku "gra-anskog rata". A da bi drava mogla da ostane politizo-vana i da nastavi da razlikuje prijatelja od neprijatelja, njena politika mora biti

2 Nije nebitan i nastavak ovog mitovog izlaganja: "Ali moe da se desi i da ustav bude razvodnjen u obi'na pravila igre, a njegova etika u obi'nu etiku fair play-a i da napokon, u slu'aju pluralisti'kog razlaganja jedinstva politi'ke celine, do-e do toga da jedinstvo bude samo aglomerat promenljivih dogovora heterogenih grupa. Ustavna etika razblaava se tada dalje, i to u etiku postulata pacta sunt servanda" (Schmitt 1930, 145). Etika postulata pacta sunt servanda nalazi se, dakle, ispod eti'kog mini-muma politi'kog jedinstva koje moe jednu dravu da dri na okupu i predstavlja svo-jevrsnu prelaznu fazu ka "etici gra-anskog rata" (sic!). Sa tim postulatom, verovao je mit, vie nita nije mogu*e u'initi politi'ki, jer kada drava spadne na njega, to zna'i da postoje jo samo savezi politi'kih partija, zasnovani na ugovoru kao mirovnom sporazumu, koji je u svako doba mogu*e otkazati, 'ime se naposletku dolazi i do po-menute "etike gra-anskog rata" (Schmitt 1940b, 145).

3 U jednom drugom 'lanku iz iste te 1930. godine, pod naslovom "Problem unutra-njopoliti'ke neutralnosti drave", mit je pisao da su evropske drave i SAD "drave labilnih partijskih koalicija", koje imaju svoje politi'ke probleme, a povrh toga i eko-nomske probleme: drava nije u stanju da razrei ekonomske protivre'nosti nego se one samo intenziviraju u politi'koj sferi, tim pre to se bira'i opredeljuju na izborima prema svojim ekonomskim interesima (Schmitt 1985, 44).

4 Nijedna drava na svetu ne bi mogla da opstane samo na osnovu ovih "labilnih partijskih koalicija". Na institucionalnoj ravni, njoj su u svakom slu'aju potrebne "ne-utralne protivsile", "nepartijske ili nadpartijske snage", kao to su predsednik republi-ke, 'inovnitvo, sudstvo, ekonomski savet, banka, eljeznica itd. (Schmitt 1985, 46).

ALEKSANDAR MOLNAR

.. . 4. . 3 (2009)

216

zasnovana u mitu koji je najivlji u svesti naroda, koji potiskuje sve druge (politi'ki manje upotrebljive) mitove i omogu*uje preplitanje religije i ideolo-gije (te u tom smislu predstavlja kop'u prema politi'koj teologiji). Jo od Po-liti'ke romantike, koju je pisao u periodu 1917-1919, mit se zalagao za istin-ske politi'ke mitove, koji mogu nastati samo na jedan na'in "u istinskom ra-tu" (Schmitt 1925, 225) i koji mogu da prevazi-u slabosti liberalne javnosti (u kojoj se izvorno iva politi'ka diskusija degenerisala u neobavezuju*e "br-bljanje"), tako +to *e politi'ki neobrazovanim masama omogu*iti prenoenje svih afekata mrnje i prezira na (jednog, ve* osvedo'enog) neprijatelja (Schmitt 1969, 87). Rastu*e divljenje, izvesno strahopotovanje i prikrivena zavist koje je mit u tridesetim godinama ose*ao prema SAD mogu se ponaj-pre objasniti time to je on u njima prepoznao vrhunac razvoja pluralisti'ke partijske drave. One su stvorile svoj imperijalisti'ki mit izra=en ve* u opro-tajnom govoru Dorda Vaingtona (George Washington) iz 1796: "to vie trgovine, to manje politike" na osnovu kojeg su u 19. veku pokorile ceo ameri'ki kontinent, da bi u 20. veku krenule i na ostatak sveta, legitimiu*i svoj pohod humanitarnom ideologijom svetskog intervencionizma tom "svetskom religijom" koja je postala ameri'ka "svetovna religija" (Schmitt 1991b, 32 i dalje).5

Istorijski je usud svake moderne demokratske, pa i pluralisti'ke partijske dr-ave da postane totalna ovaj sud je postao neka vrsta aksioma mitove politi'-ke misli tridesetih godina. Na ovom mestu nije neophodno rekonstruisati ulazak i transformacije ideje totalnog u misaonom sklopu Karla mita: u drugoj polovi-ni dvadesetih godina on je po'eo da je upotrebljava kako bi demaskirao liberal-

5 mit je jo 1943, usred Drugog svetskog rata, hvalio Dorda Vaingtona da je bio veliki Evropljanin i da je idealnom zna'enju te re'i bio blii nego mnogi drugi ta-danji dravnici u Evropi (Schmitt 1943/2005, 661). Njegovi naslednici, a pre svih Tomas Deferson (Thomas Jefferson) i Dejms Monro (James Monroe), hteli su da u Americi nastave evropsku kulturu i u tome su u potpunosti uspeli: njihovo zalaganje za samoizolaciju u okvirima ameri'kog kontinenta omogu*ilo je sjajan razvitak SAD u 19. veku. Ameri'ki imperijalizam je shodno poruci predsednika Monroa od 2. de-cembra 1823. tada po'ivao na doktrini "hemisfera3, 'ime je napravljena vrlo uspe-na podela sfera uticaja izme-u Amerike i Evrope. Iako je Amerika po'ela da odstupa od Monroove doktrine ve* 4

USTAV SRBIJE TOTALNE PLURALISTIKE PARTIJSKE DRAVE

.. . 4. .3 (2009)

217

nu demokratsku dravu koja slui kao paravan totalnog, deetatizujueg graan-skog drutva (Koenen 1994, 120-121), da bi onda shvatio mogunosti da kroz "totalnu dravu" objavi ironiju samodestrukcije liberalizma i konanu potvrdu svoje teorije "politikog". Politiki teoretiari, tvrdio je mit (imajui na umu zapravo sebe samog) januara 1933. u lanku "Dalji razvoj totalne drave u Ne-makoj", odavno znaju da je politiko uvek po prirodi totalno i da ono samo menja tehnike i sredstva za irenje svojih dejstava. Zato je celokupan projekt graanskog liberalizma u startu bio osuen na propast: on ne samo to nije us-peo da ukroti politiko, nego je samo posluio kao sredstvo njegovog irenja u modernoj formi totalne drave, drave koja vie ne poznaje nita izvan politike sfere i koja ne razlikuje dravno i vandravno (Schmitt 1940d, 186).

Tom usudu mogla je da se odupre samo nekonstitucionalizovana autoritar-na drava starog reima (kakva je bila mitovom srcu najmilija Prusija Fridri-ha II Hoencolerna); meutim, istorija je, zaslugom liberalizma, krenula dru-gim putem, putem demokratizacije, a taj put logino i neminovno vodi ka tota-litarizmu. "Zakoniti" drutveni razvoj zapoeo je upravo u liberalnim demo-kratskim dravama koje su se, poput SAD, tokom 17. i 18. veka oslobodile svih relikata starog reima. Liberalno graanstvo je poelo da se (qua graan-sko drutvo) samoorganizuje u dravu, mislei da moe da je odrava u formi neutralne instance, koja reava drutvene konflikte. To je, meutim, bila kob-na greka koja se uskoro osvetila liberalizmu: granica izmeu drave i drutva je iezla, tako da je na kraju tog procesa, u 20. veku, drava postala interven-cionistika instanca, koja ureuje svaku sferu drutvenog ivota (Schmitt 1996, 79) i time predupreuje drutvene sukobe.6 Paradoks je liberalnog gra-anstva da je htelo da stvori neutralnu dravu u slubi graanskog drutva, a da je dobilo totalnu dravu, koja vie ne dozvoljava autonomne drutvene pro-cese, nego ih sve prevodi u svoju sferu regulacije i intervencije, i time politi-zuje. Stoga "u demokratiji treba traiti uzrok dananje totalne drave, tanije totalne politizacije celokupnog ljudskog bia" (Schmitt 1980, 93).

U lanku pod naslovom "Meunarodnopravna neutralnost i narodni totalitet" iz 1938, mit se pozvao na govor koji je Musolini odrao 14. maja iste godine i u kojem je opomenuo zapadne demokratije da ne vode "rat doktrina" rat de-mokratija protiv totalitarnih drava poto vie nema demokratskih drava koje nisu totalne. Et vice versa (Schmitt 1940e, 255): na zemlji postoji onoliko totali-tarizama koliko i naroda i svaka e drava svoju organizaciju i resurse uiniti onoliko totalnim koliko joj to prilike dozvoljavaju. mit je tvrdio da ni najrazvi-jenija pluralistika partijska drava tog vremena, ona amerika, ne odstupa od

6 "Silovita promena moe se konstruisati kao deo jednog dijalektikog razvoja koji prolazi kroz tri stadijuma: apsolutnu dravu 17. i 18. veka, preko neutralne drave li-beralnog 19. veka ka totalnoj dravi identiteta drave i drutva" u 20. veku (Schmitt 1940c, 152).

ALEKSANDAR MOLNAR

.. . 4. . 3 (2009)

218

tog pravila: u odnosu na manesterski liberalizam, koji je vladao u vreme osni-vanja SAD, Ruzveltov (Theodor Roosevelt) Nju dil je bio najcrnji totalitarizam (Schmitt 1940e, 256). Prema tome, najkasnije tridesetih godina 20. veka vie se nije moglo govoriti samo o pluralistikoj partijskoj dravi, nego samo o totalnoj pluralistikoj partijskoj dravi, kao pravom antipodu totalnoj firerovoj dravi (kakva je od 1933. postojala u nacionalsocijalistikoj Nemakoj).

U knjizi "Legalitet i legitimitet" iz 1932. mit je izneo svoj konani sud o totalnoj pluralistikoj partijskoj dravi koji je, dodue, bio inspirisan terminal-nim stanjem Vajmarske republike, ali koji se tokom Treeg rajha nije sutinski promenio. Pluralistika partijska drava, naime, moe biti totalna samo iz sla-bosti, a ne iz snage, zato to ima mnogo drutvenih interesa koji su u nju pre-ko politikih partija amalgamirani i koje ove moraju da zadovoljavaju, i zato to je to prinuuje da intervenie sve vie i vie, u sve veem broju segmenata drutva (Schmitt 1980, 96). Iako se po spektru svojih intervencija ona ne razli-kuje od bilo koje totalne jednopartijske drave,7 njoj nedostaje ona mo prinu-de, koju je demonstrirala ve faistika Italija (Schmitt 1940d, 187). Njena mo nestaje u meusobnom usaglaavanju dve ili vie totalnih partija, koje pokuavaju da totalitet razviju u sebi samima, koje pokuavaju da nad svojim lanovima i klijentima uspostave totalnu kontrolu i koje toleriu jednu vladu samo pod uslovom da cela drava ostane objekt njihovog izrabljivanja (Schmitt 1940d, 187-188). Takve totalne partije vie nemaju nita zajednikog sa onim slobodnim udruenjima u sferi javnog mnjenja, koja su bila karakteri-stina sa poetke liberalne demokratije. One su sada vrste, potpuno organizo-vane politike tvorevine,8 koje imaju svoju stalno zaposlenu birokratiju i re-dovnu klijentelu. Ako je pojedincu, koji pripada graanskom drutvu, potreb-na zatita, onda je on moe nai samo kod neke od ovih totalnih partija, a ne u dravnim institucijama (obrnuto ne vai, poto drava ne moe da zatiti ni-jednog pojedinca od partije), to se reflektuje i na sama osnovna prava ove-ka: kolektivna prava poinju da iskljuuju individualna (Schmitt 1991a, 213). Zato je mit bio sklon zakljuku da jedino injenica da postoji vie takvih to-talnih partija, koje se meusobno dre u kakvim-takvim ustavnim granicama i meusobno konkuriu za podrku biraa, spreava totalnu pluralistiku partij-sku dravu da sledi "logiku" demokratizacije i transformie se u totalnu jedno-partijsku dravu, kakva je ve nastala u Rusiji i Italiji (Schmitt 1996, 83-84), odnosno kada je Nemaka u pitanju kakva e 1933. nastati u obliku totalne firerove drave. Samim tim to je "zaokret ka totalnom" u pluralistikoj partij-

7 Sve moderne drave su po mitu bile prinuene da napuste liberalni princip ne-intervencije i da prihvate imperativ intervencije. U postojeoj situaciji, drava ak i kada ne intervenie, zapravo intervenie za onog ko je na tritu jai. Neintervencija je postala isto to i intervencija.

8 "Partija, veza, red (Orden), postaju jedno te isto" (Schmitt 1996, 85).

USTAV SRBIJE TOTALNE PLURALISTIKE PARTIJSKE DRAVE

.. . 4. .3 (2009)

219

skoj dravi "parcelizovan", ona ne moe da tako dobro i efikasno sledi istorij-sku nunost demokratizacije,9 tako da je samo pitanje vremena kada e totalne partije odustati od ustavne etike, prikloniti se "etici graanskog rata" i ui u konanu bitku, iz koje e kao pobednica izai samo jedna meu njima. Ono to se u Italiji desilo 1922,10 Nemaku je zadesilo 1933, a posle toga... ko zna? Da li je mit oekivao da e se isti scenario ponoviti i u SAD ostaje otvoreno pitanje. Da je tako neto prieljkivao nema sumnje, poto je u osnovi njego-vog konfabuliranja o "velikom prostoru" stajalo ubeenje da bi se totalitarne voe kada bi im se na kraju pridruio i onaj najvaniji, ameriki naposlet-ku meu sobom dobro razumele i odluile da zarad sopstvenog dobra odusta-nu od licemernih humanistikih ideala i podele svet na interesne sfere, unutar kojih e svaki od njih moi da radi ta mu je volja.

Iz svih ovih izlaganja moe se rezimirati da totalna pluralistika partijska drava, kako ju je Karl mit doiveo i u svoju politiku teoriju inkorporirao, stoji na tri stuba: na ustavnoj etici koja se temelji na politikom mitu, na par-tijskom pluralizmu i na totalitarnim aspiracijama politikih partija prema lan-stvu i klijentima u domenu graanskog drutva. Na ovom mestu nee nas inte-resovati saznajna vrednost mitove teorije u pogledu njemu savremenih dra-va i istorijskih zbivanja, nego njena mo da inspirie i nadahnjuje ustavotvor-na postignua u 21. veku srbijansko pre svega.

Mitrovdanski ustav

lanak koji je pod naslovom "Savremena pitanja ustava" pod pesudoni-mom objavio povodom donoenja Bonskog osnovnog zakona, mit je zavrio reenicom u kojoj je rezimirao svoje dugogodinje bavljenje Vajmarskim ustavom:

"Jedan ustav se razume samo onda kada se neto zna o pitanjima koje on treba da rei: vane odluke mogu se doneti i na nain da ustavotvorac o njima uti. U svakom ustavu stoji

9 Ona takoe ne moe ni da efikasno reava sve kompleksnije probleme savremene privrede. Da bi mogla da bude nadreena privredi i da moe da upravlja njome, dra-va mora biti vrsta, jaka i u sebe zatvorena (kao u boljevikoj Rusiji i faistikoj Ita-liji), a ne izloena konkurenciji na izborima (Schmitt 1940a, 112).

10 U Vajmarskoj republici totalne partije su se na kraju potpuno razile, poele su da nude biraima meusobno potpuno nespojive i suprostavljene programe i ule su u oblik koegzistencije koji je mit mogao da opie samo kao "neprijateljski". Unitivi Vajmarski ustav i blokirajui Rajstag, one su ostavile jo jedino predsednika Rajha da pokua da odri politiko jedinstvo Nemake (Schmitt 1940d, 189-190). A kada ni njemu to nije polo za rukom, stvorena je totalna firerova drava.

ALEKSANDAR MOLNAR

.. . 4. . 3 (2009)

220

vie meu redovima, a neto je napisano nevidljivim pismom i na to se mora obratiti panja prilikom itanja jednog tako vanog pravnog dokumenta" (Schmitt 1988, 173-174).

To uputstvo se mora imati na umu i kada se ita Mitrovdanski ustav. Jer, upravo njegovu glavnu odredbu ustavotvorac je napisao "nevidljivim pi-smom", tako da se ostale norme koje je razrauju mogu razumeti samo ako se ima na umu upravo ta implicitna odredba koja glasi: "osvetiti Kosovo" i "ob-noviti staru srpsku carevinu" ili slediti "poziv asnog krsta u nebesko carstvo". Ta odredba, koju je ve Slobodan Miloevi uzdigao u centralni srbijanski po-litiki mit i kroz koju se obavezao na Kosovski zavet (Zirojevi 1996, 211) mada je 1999. morao da ga pogazi sada je uzdignuta u ivotni nerv srbijan-ske politike, shvaene u smislu Karla mita kao kriterijum razlikovanja pri-jatelja (svih onih koji priznaju da je Kosovo deo Srbije) od neprijatelja (svih onih koji priznaju nezavisnost Kosova) a samim tim i u mitski temelj ustav-ne etike Srbije (upor. detaljnije: Molnar 2008).

Kosovo i Metohija u Mitrovdanskom ustavu pominju se est puta, i to tri puta u preambuli, jednom u lanu 114. i dva puta u lanu 182. Sve ove odred-be imaju funkciju razrade jednog mita koji momentalno nema nikakvo upori-te ne samo u realnosti, nego ni u meunarodnom pravu: ono se kosi ak i sa Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1244, na koju se inae Srbija poziva kada se "meunarodnopravnim sredstvima" bori za svoj teritorijalni integritet (upor. detaljnije Molnar 2008). Preambula proklamuje da je "Pokrajina Koso-vo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije" i da "ima poloaj sutinske auto-nomije u okviru suverene teritorije Srbije"; lan 114. obavezuje predsednika Srbije (putem zakletve) da uva suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji; lan 182, naposletku, predvia da se "sutinska autonomija Pokrajine Kosovo i Metohija" ima urediti posebnim zakonom (koji za protekle tri godine nije donet). Celokupna ova ustavna regulacija stvorila je zaista "vrlo efikasno jedinstvo" u redovima partijske politike elite Srbije (sa izuzetkom LDP-a i manjinskih stranaka), koje veruje da stvara politiko zavetanje na-rednim generacijama Srba da se pripremaju za onaj dan kada e moi da a kako drugaije nego ratom? povrate suverenitet nad "Pokrajinom Kosovom i Metohijom" i tako usaglase mitski idealitet sa loom realnou.

Drugi stub totalne pluralistike parijske drave, postavljen lanom 5. Mi-trovdanskog ustava, jeste partijski pluralizam. I taj segment politikog ivota Srbije je danas postao neproblematian i proizvodi "vrlo efikasno jedinstvo" srbijanske politike elite. Politike partije su se privikle na koegzistenciju i raistile su sve sporne stvari vezane za izbore i zastupljenost partija u Skup-tini, tako da "izborna demokratija" u svom najminimalnijem obliku u Srbiji naposletku ponovo funkcionie (upor. Pavlovi i Antoni 2007; Pavlovi i Antoni 2008).

Naposletku, ni trei stub totalne pluralistike partijske drave ne nedostaje. Politikim partijama je, dodue, lanom 2, stavom 2. Ustava zabranjeno da

USTAV SRBIJE TOTALNE PLURALISTIKE PARTIJSKE DRAVE

.. . 4. .3 (2009)

221

"prisvoje" suverenitet koji pripada graanima Srbije, ali im on svakako pada u ruke po osnovu prvog stava ovog lana, koji suverenitet transferie iz ruku graana u ruke "slobodno izabranih predstavnika" (dok se referendum i narod-na inicijativa mogu smatrati krajnje sporadinim sluajevima originernog vr-enja suvereniteta). Meutim, ni "slobodno izabrani predstavnici", shodno la-nu 102, stavu 2. Ustava, nisu u stanju da zadre taj suverenitet i ostanu koliko-toliko odgovorni pred graanima, koji su ih "slobodno izabrali". Koristei slo-bodu "da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslani-ka", svaki "slobodno izabrani predstavnik" postaje nametenik partijskog vrha, sa mogunou izbacivanja iz partije (a samim tim i iz Skuptine) u svakom trenutku i bez ikakvog obrazloenja. Time suverenitet naposletku zavrava u rukama partijskih elnika, koji na taj nain stiu mo da svoje partije postave na istinski "totalne" osnove, u smislu koji je na umu imao Karl mit.

Dalje uporite za izgradnju totalnog partijskog ustrojstva Mitrovdanski us-tav prua lanom 5, stavom 4, u kojem se politika partija a to znai njeno rukovodstvo dodue spreava da vlast vri "neposredno" (kao i da je sebi "potini"), ali ne i da je vri posredno, tj. preko "slobodno izabranih predstav-nika" (ijim blanko ostavkama raspolae). tavie, jedina samostalna "uloga" koju je Ustav eksplicitno (lan 5, stav 1) dodelio politikim partijama (a to znai njihovim rukovodstvima) jeste "demokratsko oblikovanje politike volje graana". Vrh politike partije je na taj nain u potpunosti osloboen od svake obaveze da slua graane; obrnuto, on treba da "demokratski oblikuje" njiho-vu volju upravo u duhu mitovog shvatanja totalitarne demokratije. Vrhovi politikih partija Srbije imaju tako ustavni zadatak da "demokratski oblikuju", svaki svoj deo birakog tela i da, u zavisnosti od toga koliko su u tome uspe-ni, podele meu sobom poslanika mesta. Naposletku, Ustav nigde ne obave-zuje politike partije da same budu demokratski konstituisane, ime je stvore-na i poslednja pretpostavka za stvaranje partijske arcana imperii i pretvaranje Srbije u totalnu pluralistiku partijsku dravu. Izgradnja jednog razgranatog sistema stranakog autoritarizma (Pavlovi 2007), politike korupcije (iri 2008) i uzurpacije poloaja u celokupnom javnom sektoru, kao posledice "in-teresne sprege u trouglu partija-drava-biznis" (Pei 2007), pokazuje se, pri boljem posmatranju, ne kao nekakva anomijska devijacija, nego pre kao logi-na primena Mitrovdanskog ustava u realnost Srbije kao totalne pluralistike partijske drave.

Sva tri stuba totalne pluralistike partijske drave u Srbiji povezana su u jedan celoviti i smisaono zaokrueni sistem time to je, shodno lanu 1. Usta-va, Republika Srbija proglaena dravom "srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive" izmeu kojih posreduju politike partije. To znai da u Srbiji, pored "svih graana koji u njoj ive", opstaje i jedan transcendentni, mitski "srpski narod" koji je nesvodiv na konkretne ljude od krvi i mesa, na graane

ALEKSANDAR MOLNAR

.. . 4. . 3 (2009)

222

sa oseanjem srpske etnike pripadnosti (i sa srbijanskim dravljanstvom). To je upravo mesto na kojem se prepliu mitska i ustavna logika: mitski "srpski narod" prisutan je u Srbiji tako to je u ustavnu etiku preveden njegov sutin-ski mit sam Kosovski zavet i to su na taj nain vrhovi politikih partija sakralno obavezani da politiku vode razdvajajui prijatelje (sve one koji pri-znaju da je Kosovo deo Srbije) i neprijatelje (sve one koji priznaju nezavisno Kosovo) i "demokratski oblikujui" graane Srbije da, zarad te politike, str-pljivo podnose sve to im se u njihovim svakodnevnim prozainim ivotima dogaa kao sastavni deo borbe za konano osloboenje i reintegraciju "Pokra-jine Kosovo i Metohija".

Iako je Mitrovdanskim ustavom pozicija srbijanske partijske politike elite uveliko olakana i ukotvljena u jednu sasvim komotnu legitimacionu matricu totalitarne demokratije, a istinska otrica mita koji trai neizostavnu odluku o Kosovu i u "pozivu asnog krsta u nebesko carstvo" vidi jedinu alternativu ponovnom osvajanju ove "Pokrajine" otupljena, logika vladajue ustavne etike, a samim tim i "politiko jedinstvo" Srbije, ostaje i dalje na klimavim nogama. U vremenu koje dolazi ona e ostati u pozadini svih krupnijih politi-kih dogaanja, a njen pravi mitski pravorek moe biti aktiviran svakim krup-nijim ustavnim poremeajem. Tada bi Srbija bila stavljena pred realnu dilemu Kosovskog zaveta i morala bi da se suoi sa svojim neprijateljem onako kako taj zavet nalae, polaui svoju ratnu sreu u Boje ruke. Ali tada u Srbiji sva-kako vie ne bi postojala totalna pluralistika partijska drava, nego neka nova duhovna naslednica totalne firerove drave.

Literatura

iri, Jovan. 2008. Problemi politike korupcije. Socioloki pregled 42 (4): 531-550. Koenen, Andreas. 1994. Der Fall Carl Schmitt. Sein Aufstieg zum Kronjuristen des

Dritten Reiches. Doktor Dissertation. Westflische Wilhelms Universitt Mnster. Molnar, Aleksandar. 2008. Oprotaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skuptine. O

rotacionom kretanju revolucije u Srbiji, 2000-2007. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Fabrika knjiga.

Mller, Jan-Werner. 2003. A Dangerous Mind. Carl Schmitt in Post-War European Thought. New Halen i London: Yale University Press.

Pavlovi, Duan i Slobodan Antoni. 2007. Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine. Beograd: Slubeni glasnik.

Pavlovi, Duan i Slobodan Antoni. 2008. Odgovor na kritike. U Konsolidacija de-mokratskih ustanova u Srbiji. Godinu dana posle, ur. Duan Pavlovi. Beograd: Slubeni glasnik.

Pavlovi, Duan. 2007. Unutranja demokratija u politikim strankama Srbije u perio-du 2000-2006. Socioloki pregled 41 (1): 123-141.

USTAV SRBIJE TOTALNE PLURALISTIKE PARTIJSKE DRAVE

.. . 4. .3 (2009)

223

Pei, Vesna. 2007. Partijska drava kao uzrok korupcije u Srbiji. Republika 19: 402-405. Dostupno na: http://www.republika.co.rs/402-405/17.html.

Samardi, Slobodan. 2006. Evropski minimalizam. Evropski forum. Dostupno na: http://www.becei.org/EF%201006/samardzic.html.

Schmitt, Carl [alias Prsident Dr. Haustein, Bielefeld]. 1988. Gegenwartsfragen der Verfassung (1949). In Carls Schmitt und die Liberalismuskritik, hrsg. Klaus Han-sen und Hans Lietzmann. Opladen: Leske + Budrich.

Schmitt, Carl. 1925. Politische Romantik. Mnchen i Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot.

Schmitt, Carl. 1930. Hugo Preuss. Sein Staatsbegriff und seine Stellung in der de-utschen Staatslehre. Tbingen: Verlag von J. C. B. Mohr (Paul Siebeck).

Schmitt, Carl. 1940a. Wesen und Werden des faschistischen Staates (1929). In Positi-onen und Begriffe im Kampf mit Weimar-Genf-Versailles 1923-1939, hrsg. Carl Schmitt. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt.

Schmitt, Carl. 1940b. Staatsethik und pluralistischer Staat (1930). In ibid. Schmitt, Carl. 1940c. Die Wendung zum totalen Staat (1931). In ibid. Schmitt, Carl. 1940d. Weiterentwicklung des totalen Staats in Deutschland (Januar

1933). In ibid. Schmitt, Carl. 1940e. Vlkerrechtliche Neutralitt und vlkische Totalitt (1938). In

ibid. Schmitt, Carl. 1957. Verfassungslehre. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1969. Die geistesgeschichtliche Lage des heutigen Parlamentarismus.

Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1980. Legalitt und Legitimitt. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1985. Das Problem der innenpolitischen Neutralitt des Staates (1930). In

Verfassungsrechtliche Aufstze ais dem Jahren 1924-1954. Materialien zu einer

Verfassungrechtslehre, hrsg. Carl Schmitt. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1991a. Glossarium. In Aufzeichnungen der Jahre 1947-1951, hrsg.

Carl Schmitt. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1991b. Vlkerrechtliche Groraumordnung mit Interventionsverbot fr

raumfremde Mchte. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1996. Der Hter der Verfassung. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt, Carl. 1943/2005. Strukturwandel des Internationalen Rechts (1943). In Frie-

den oder Pazifismus? Arbeiten zum Vlkerrecht und zur internationalen Politik

1924-1978, hrsg. Gnter Maschke, 652-670. Berlin: Duncker & Humblot. Voigt, Rdiger. 2007. Carl Schmitt in der Gegenwartsdiskussion. In Der Staat des

Dezisionismus. Carl Schmitt in der internationalen Debatte, hrsg. Rdiger Voigt, 13-36. Baden-Baden: Nomos.

Zirojevi, Olga. 1996. Kosovo u kolektivnom pamenju. U Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju, ur. Neboja Popov, 234-264. Beograd: Republika.

ALEKSANDAR MOLNAR

.. . 4. . 3 (2009)

224

Aleksandar Molnar

The Serbian Consti tution as a Consti tution of a Total Pluralist ic Party State

In the first section of the paper Carl Schmitts concept of a total pluralistic state (totale pluralistische Parteistaat) is reconstructed from various writings of his published in the 1930s. The three principal pillars of a total pluralistic party state are considered: constitutional ethics (based on political myth), party plura-lism and the totalitarian aspirations of political parties towards their members and clients in the sphere of civil society. In the second section of the paper all three pillars are identified in the Serbian Constitution of 8 November 2006.

Key words: Karl Schmitt, politics, constitution, ethics, totalitarianism, poli-tical parties, Serbia

Aleksandar Molnar

La Consti tution de Serbie vue comme une consti tution dtat total et pluraliste

Dans la premire partie de l'article le concept dtat total et pluraliste de Carl Schmitt est reconstruit partir de ses diffrents crits publis au cours des annes trente. Les trois principaux piliers de l'tat total pluraliste ont t voqus : l'thique constitutionnelle (fonde sur le mythe politique), le plurali-sme des partis et les aspirations totalitaires des partis politiques envers leurs adhrents et leur clientle au sein de la socit civile. Dans la seconde partie de l'article ces trois piliers ont galement t reprs dans la Constitution de Serbie du 8 novembre 2006.

Mots-cls: Carl Schmitt, politique, constitution, thique, totalitarisme, par-tis politiques, Serbie