Neoavangardom se nazivaju ekscesne, eksperimentalne i emancipatorske umetnike prakse

Neoavangarda, konceptualna umetnost i krize socijalistikog modernizma

Indeksacija i mapiranje kontradikcija i konflikata na novosadskoj umetnikoj sceni na prelazu ezdesetih u sedamdesete godine XX veka

Sukob na novosadskoj sceni razreen je drastinim razraunavanjem s alternativom. Na Tribini mladih smenjeno je rukovodstvo (Judita algo i Darko Hohnjec) koje je

podravalo grupe Januar i Februar. A Miroslav Mandi i Slavko Bogdanovi osueni su na zatvorske kazne

Miko uvakovi

. U jednoj velikoj kutiji ivele su dve muve. Jedna je ivela u sredini kutije i bez

prestanka je letela, pevajui: Ja sam slobodna! Druga je ivela na unutranjem zidu kutije i bez prestanka je u suzama vritala: Ja sam zarobljenica

Neoavangarda i konceptualna umetnost: asimetrini drugi

Neoavangardom1 se nazivaju ekscesne, eksperimentalne i emancipatorske umetnike prakse koje su nastale: kao rekonstrukcije, reciklae ili revitalizacije specifinih praksi istorijskih avangardi, posebno dade i konstruktivizma; kao konkretne, ali marginalno pozicionirane realizacije velikih modernistikih i avangardistikih tehnolokih, emancipatorskih, politikih i umetnikih utopija; i kao uspostavljanje autentinih kritikih, ekscesnih, eksperimentalnih i emancipatorskih umetnikih praksi u hladnoratovskoj klimi dominirajueg visokog modernizma. Istorijske avangarde2 su, s jedne strane, bile prethodnica ili pokretaka paradigma uspostavljanja modernistike kulture, a, s druge strane, kritika tradicionalizacije modernizma unutar buroaske umerene i stabilne modernosti, ali i kanonizovane autonomije umetnosti. Naprotiv, neoavangarde vie nemaju status prethodnice ili pokretake paradigme u odnosu na modernu, ve imaju karakter korektivne, alternativne, kritike ili subverzivne prakse unutar dominantnog visokog modernizma poznog i postindustrijskog drutva. Paradigme neoavangarde se, zato, ne mogu jednostavno identifikovati kao avangarda iz druge ruke,3 ve se moraju interpretativno preispitivati kao izvoenja razliitih kritikih, emancipatorskih, stvaralakih, proizvodnih ili bihejvioralnih mogunosti u umetnosti i kulturi visokog hegemonog modernizma. Neke neoavangardne pojave u svom zaetku direktno reinterpretiraju i recikliraju prakse istorijskih avangardi. Neke druge neoavangarde zapoinju u samoj kritinoj aktuelnosti dominacija i hegemonije visokog modernizma, na primer umetnost posle enformela, amerika neodada, fluksus, hepening i protokonceptualizmi. Meutim, ono to neku umetniku praksu ili neko delo na oigledan nain identifikuje kao neoavangardno jeste kritiki odnos prema tada aktuelnoj visokomodernistikoj pozno ili postindustrijskoj kulturi i njenim hijerarhijskim modelima strukture kulturnih autonomnih identiteta, statusa, funkcija i pozicija umetnike prakse. Vojvoanske neoavangardne grupe: zrenjaninski i novosadski tekstualisti, grupe Januar iFebruar, grupa Bosch+Bosch, grupa Kd i grupa ($delovale su u rasponu od tekstualnog eksperimenta do procesualne i konceptualne umetnosti na prelazu ezdesetih (19691970) u sedamdesete (19711973) godine.4 Radikalni neoavangardni zahvat u polju kritike i politike umetnosti, ue filma, realizovao je filmski reditelj elimir ilnik (1942). Realizovao je drutveno angaovane dokumentarne i igrane filmove (Rani radovi, 1969) u bivoj Jugoslaviji od kasnih ezdesetih godina. Tokom sedamdesetih godina delovao je kao kritiar birokratskog sistema SFRJ.5 Realizovao je niz kritiki orijentisanih dokumentarnih i igranih filmova tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka: Kenedi se eni

(2007), Kenedi se vraa kui (2003), Tvrava Evropa (2001), Kud plovi ovaj brod (1999), Dupe od mramora (1995), Tito po drugi put meu Srbima (1993), Tako se kalio elik (1988), Sve zvezde (1985), Abschied (1976), Paradies (1976), Rani radovi (1969). Eksperimentalno delo kompozitora i etnomuzikologa Erne Kiraja6 (Ern Kirly, 1919) izdvaja se meu vojvoanskim modernistikim kompozitorima umetnike, popularne i narodne muzike. Kirajev neoavangardni eksperimentalni rad odvijao se izmeu 1969. i 1978. godine. On je radio u domenu eksperimentalnog komponovanja i izvoenja vokalne i instrumentalne muzike. Radio je na proirenju fenomena i koncepta zvuka, te na zamislima i potencijalnostima otvorenog muzikog dela. Istraivao je granice tradicionalnih narodnih, umetnikih i novotehnolokih instrumenata. Posebno podruje istraivanja bilo je podruje muzike grafike (Take i linije (1972), Natpis na balonu (1973), Spiral (1976), Actiones (1977)). Na vojvoanskoj knjievnoj i umetnikoj sceni od sredine ezdesetih godina dolo je do radikalne transformacije poezije u intertekstualne i polianrovske modele pisanja.7 Umetnici i knjievnici su esto delovali u neformalnim grupama u Zrenjaninu (Vujica Rein Tuci,8Vojislav Despotov9 (19502000), Jovica Ain10 (1946), Duan Bijeli) i Novom Sadu (Judita algo11 (19411996), Katalin Ladik,12 Zoran Mirkovi, Branko Andri,13 Tibor Varadi14(Tibor Vrady, 1939)), te u grupama Kd (Slobodan Tima,15 Slavko Bogdanovi,16 Miroslav Mandi,17 Janez Kocijani18), Januar, Februar, Bosch+Bosch (Slavko Matkovi,19 Balint Sombati (Blint Szombathy),20 Atila ernik (Attila Csernik)) i grupi ($(Vladimir Kopicl,21 Mia ivanovi). Nije zanemarljiva, takoe, injenica da se eksperiment s pisanjem deavao u izrazito multietnikoj i multijezikoj sredini. Izvesni pesnici i pesnikinje odrastali su paralelno ivei na dva ili vie jezika. Njihovi tekstovi su ostali na margini jer su izmicali ustaljenim normama. Nisu se mogli smestiti u okvire knjievnosti jer se nisu konstituisali ni kao lirika ni kao pripovedna proza, niti su se mogli smestiti u okvire vizuelnih umetnosti. Nastajali su na rubovima i presecima knjievnih anrova, izmeu knjievnosti i umetnosti, izmeu teorijskog diskursa i knjievnosti. Izneveravali su oekivanja italaca, primoravajui ih da preispituju svoja sigurna uporita i znanja. Radikalni zahvati u tekstu ukazuju na to da autor ima poverenje u jezik i tekst, i da je nepoverljiv prema uverenju da postoji koherentni subjekt i sumnja u mogunost prianja koherentne prie. Prelazei preko utvrenih anrovskih granica, tekstovi pokazuju rigidnost uspostavljenog anrovskog sistema. Ovakvi stavovi su vodili k istraivanju novih medija.

Kontekst konceptualne umetnosti u Novom Sadu Grupa Kd i grupa ($delovale su u domenu procesualne i konceptualne umetnosti22 na prelazu ezdesetih (196970) u sedamdesete (19711973) godine. Grupe Kd i ($konstituiu kontekst rada koji je rezultirao kratkotrajnim delovanjem grupe ($-Kod i dugotrajnijom atmosferom individualnog intelektualnog, intertekstualnog i intermedijskog delovanja.23 U dominantnoj pojavnosti konceptualna umetnost pripada evolucijama vizuelnih

umetnosti, najei okvir njenog institucionalnog razvoja je svet vizuelnih umetnosti. Sinhrono optoj liniji, deo konceptualistike produkcije zahvata i podruja knjievnog rada, odnosno meuprostore knjievnog, filozofskog (filozofija, lingvistika, semiotika i semiologija) i vizuelnog rada, a koncepcija vizuelnog se ukazuje kroz aktuelnu prisutnost razliitih medija (film, fotografija, video, knjiga, performans, instalacija), a ne samo slikarstvom i njegovom istorijom. Dokumenti o grupama Kd i ($ukazuju na sloenu i raznovrsnu produkciju teorijskih objekata u kontekstima knjievnog teksta, umetnikog teksta, teksta-objekta-za-izlaganje i tekstualne govorne i bihejvioralne situacije. Okruujui kontekst rada i delovanja grupaKd i ($moe se opisati sledeim karakteristinim pozicijama i situacijama: 1. opta klima i atmosfera kasnih ezdesetih godina, koja se ogleda u alternativnim formacijama i akcijama u kulturi i politici, tj. umetniki, kulturoloki,

Neke autobuske karte Neke od autobuskih karata. One najstarije, poetkom

osamdesetih nemaju tambilj, pisalo se rukom, tokom godina su izbledele

politiki i egzistencijalni provokativni liberalizam, radikalizam i akcionizam (neoanarhizam, nova levica, novi senzibilitet, hipi pokret, rok kultura, komune); 2. tradicija avangardi, od francuskog simbolizma (Malarme), preko Gertrude tajn, ruskog formalizma i dadaizma, do teorijsko-knjievnih eksperimenata autora oko pariskog asopisaTel Quel24(1960198?); 3. interesovanje za lingvistiku, semiotiku i semioloku analizu koncepta umetnosti i izuavanje filozofskih spisa Ludviga Vitgentajna25 (Ludwig Wittgenstein) u anglosaksonskoj konceptualnoj umetnosti (Art&Language, Dozef Kout (Joseph Kosuth), Lorens Viner (Lawrence Weiner), Robert Beri (Barry), Viktor (Victor) Burgin);26 4. kontakti, saradnja i intertekstualna razmena sa slovenakim reizmom (knjievno-teorijski postfenomenoloki eksperiment) i grupom OHO (transformacije od knjievnog eksperimenta preko procesualne do konceptualne umetnosti);27 i 5. kompleks intermedijskih eksperimenata u Novom Sadu (novosadski tekstualizam Judite algo, performans i poezija Katalin Ladik, asopis Polja, eksperimentalno-istraivaka delovanja Bogdanke Poznanovi i Dejana Poznanovia u domenu novih medija (lanovi grupeKd uestvovali su u realizaciji akcije Bogdanke Poznanovi Akcija srce-predmet, 1970), asopis na maarskom jeziku j Symposion), u Zrenjaninu (zrenjaninski ekscesni konkretizam i eksperimentalni tekstualizam Vujice Reina Tucia, Jovice Aina, Vojislava Despotova, Duana Bjelia), u Subotici (nastanak konkretistike i konceptualistike grupeBosch + Bosch), u Beogradu (Galerija 212,28 festivali BITEF i FEST, asopis Bore osiaRok).29 U jakim kulturama, kao to su anglosaksonska, nemaka ili francuska kultura, umetniki rad je direktno determinisan monim pozadinskim teorijama kulture; na primer, pragmatizam, empirizam i interesovanje za jezik izraeni su u anglosaksonskom svetu. Amerika i britanska konceptualna umetnost krajem ezdesetih su nastajale reakcijom na dominantne kulturne modele visokog grinbergijanskog slikarskog modernizma. Nemaki, italijanski ili francuski konceptualizam nastajao je sintezama fenomenolokog predoavanja (Nemaka), novog leviarskog i gerilskog senzibiliteta (Italija) i strukturalizma (Francuska) sa internacionalnim jezikom procesualne umetnosti (fluksus, antiform, arte povera).30 U Jugoslaviji je situacija bila znatno drugaija. U Jugoslaviji nije postojala dominantna kulturna koncepcija, kao ni znaajni okvir koherentnog teorijskog i estetikog miljenja. Ne moe se izdvojiti kompleks teorijskog miljenja koji autohtono definie kulturu na onaj nain na

koji kritika filozofija jezika definie britansku kulturu, pragmatizam i empirizam, odnosno grinbergovski modernizam ameriku kulturu, strukturalizam francuski kulturni krug, fenomenologija nemaku kulturu. Na prelazu ezdesetih u sedamdeste marksizam (realsocijalizam i samoupravni socijalizam) je u Novom Sadu bio spoljanji okvir aktuelne kulture, ali je on pre dravotvorni mehanizam vlasti i licemerni diskurs identifikacije, a ne produktivni i kritiki okvir. U takvoj situaciji pripadnici grupa Kd i ($su produktivnu, kritiku, duhovnu i znaenjsku osnovu rada morali da stvaraju na otvorenoj i eklektinoj osnovi, to je bio sluaj i sa drugim grupama, od OHO,31 preko grupe Penzioner Tihomir Simi, odnosno individualnih delovanja Brace Dimitrijevia i Gorana Trbuljaka,32 do beogradskih konceptualistikih grupacija (grupa est autora i Grupa 143).33Stvaranje produktivne, kritike, duhovne i znaenjske osnove rada ostvareno je testiranjem modela i shematizacijom razliitog porekla u konkretnom radu i njegovom diskurzivnom okruenju. Ako se na ovaj nain shvati proces graenja konteksta onda se moe konstatovati da u samu osnovu rada ulaze dva bitna momenta: 1. intertekstualnost: pojedinani umetniki rad ima aspekte intertekstualnog mapiranja u polju potencijalnih i dostupnih diskursa razliitog porekla; i 2. drugostepenost: umetniki rad ne zapoinje kao prvostepeni da bi evoluirao do metajezikih funkcija, ve se formiranje drugostepenog okvira i prvostepenih realizacija odvija sinhrono kroz nastajanje konteksta delovanja grupe. Eklekticizam i radikalno preispitivanje razliitih umetnikih, egzistencijalnih i politikih sadraja i modusa izraavanja, prikazivanja i ponaanja delovalo je kao provokacija ili ok terapija u sredini jakog birokratskog realsocijalistikog ustrojstva koje umetnost vidi kao umereno modernistiku nadgradnju partijskih a time i drutvenih interesa. Grupe Kd i ($eksplicitno su dovele pod sumnju: umereno modernistike vrednosti umetnike produkcije i na teorijskom i na produkcionom planu; birokratski utvrene granice umetnosti, kulture i politike kroz intermedijalnost i intertekstualnost; i ponaanje umetnika birokrate; oni su projektovali novi koncept umetnika u rasponu od umetnika-teoretiara, preko umetnika-amana, do anarhiste koji destruira drutvene vrednosti (porodica komuna, racionalna svest droga, partijska politika individualni ideoloki i mitski svetovi, institucionalno vaninstitucionalno, umetnik kao individualnost umetniki kolektiv, estetska vrednost egzistencijalna vrednost). Grupe Januar i Februar & eksperimentalni sluaj Vujice Reina Tucia Na Tribini mladih 21. januara 1971. nastupila je grupa Januar od 12 do 21 as. Bio je to dan smrti voe sovjetske revolucije Vladimira Iljia Lenjina. U Domu omladine u Beogradu 9. februara 1971. nastupila je grupa Februar. Grupe Januar i Februar imaju karakter kontrakulturnog34 i alternativnog pokreta eksperimentalnih umetnika. Grupe Januar i Februar su neformalne grupacije koje grade kratkotrajni, ekscesni i provokativni, u politikom, umetnikom i egzistencijalnom smislu, pokret ili talas alternativne scene koja nastaje povezivanjem novosadskih i zrenjaninskih umetnika.

Pripadnike Januara i Februarapovezuje kritiki i subverzivni stav prema dominantnoj umereno modernistikoj i socijalbirokratskoj kulturi. Manifestacija grupe Februar nosi naziv Zakuska novih umetnosti i realizovana je kao hepening. Povodom nastupa grupe Februarobjavljuje se proglas Otvoreno pismo jugoslovenskoj javnosti koji potpisuju Branko Andri, Slavko Bogdanovi, eda Dra, Janez Kocijani, Vladimir Kopicl, Boidar Mandi, Miroslav Mandi, Mirko Radojii, Ana Rakovi, Duan Sabo, Slobodan Tima, Vujica Rein

Mastionica iz arhimandrijske biblioteke Staklena, neupotrebljena mastionica, dobijena na dar od igumana

Justina 1987, posle septembarskog rada na projektu Obrada monake biblioteke u Arhimandriji manastira Visoki Deani. Izrada pre Drugog svetskog rata. Stoji u mojoj radnoj sobi, izmeu knjiga,

kao ukras

Tuci, Pea Vraneevi i Mia ivanovi. Provokativni neoanarhistiki nastup grupe Februar dovodi do sukoba izmeu novosadske alternative i socijalistike modernistike koncepcije umetnosti koju su zastupale partijske i kulturne birokratske strukture u Novom Sadu i Beogradu. Sukob oko grupe Februar poprima ire dimenzije tako da se u njega ukljuuje beogradska tampa (NIN, Veernje novosti) sa otrom birokratskom kritikom nove umetnosti; posebno su otri tekstovi Save Dautovia i Bogdana Tirnania. S druge strane, podrku grupama Januar iFebruar prua u Beogradu Jovica Ain, predstavnici zagrebake umetnike scene Zvonko Makovi, Hrvoje Turkovi i predstavnici slovenakih omladinskih i alternativnih struktura, pre svega Jaa Zlobec. Nakon novinskih napada na grupu Februar u centru sukoba se nalaze Tribina mladih, asopisi Polja, j Symposion i Index. Kolegijum usmenog programa Tribine mladih odbija da primi kao saradnika Vujicu Reina Tucia februara 1972. godine.35 Sukob na novosadskoj sceni razreen je drastinim razraunavanjem sa alternativom. Na Tribini mladih smenjeno je rukovodstvo (Judita algo36 i Darko Hohnjec37) koje je podravalo grupeJanuar i Februar. A Miroslav Mandi i Slavko Bogdanovi su osueni na zatvorske kazne. Jedna od vodeih linosti grupa/pokreta Januar i Februar bio je pesnik Vujica Rein Tuci38(1941). Tuci je eksperimentalni knjievni i tekstualni rad zapoeo u Zrenjaninu u okviru zrenjaninske eksperimentalne prakse. Zrenjaninska tekstualna istraivanja bila su povezana sa Pamfletima i edicijom Ful maks 68. Urednici su bili Tuci i Jovica Ain u Klubu pisaca Zrenjanina. Tuci je jedan od pionirskih knjievnih performansa Moje menstruacije39objavio u beogradskom profluksus asopisu Rok (1969) koji je izdavao romanopisac Bora osi. Re je o odnosu tekstualne, parapripovedne i telesne akcije u polju svakodnevice i retoriki naglaene trivijalnosti svakodnevice. Tuci je koristio elemente situacionistikog oslanjanja na transpozicije trivijalnosti svakodnevice u knjievni tekst i teatralizovano ponaanje umetnika u privatnom prostoru. Okret ka trivijalnoj svakodnevici se ukazuje kao subverzivno orue u odnosu na javne drutvene diskurse unutar socijalistikog modernizma. Jovica Ain je, na primer, u paraeseju Rein, nerasvetljeni esej40 upravo konceptualizovao taj trivijalizujui gest pesnika koji postaje umetnikomperformerom isticanjem dijalektike i groteskne parodinosti Grlimo se i ljubimo. Eto odgovora za njega. Kod njega je zadrtost blistava kao borbenost kod Marksa, utisak otpora mu je prgav, ali na granici lude pesnike misli.41 Tuci je, zatim, objavio eksperimentalnu knjiguobjekt Jaje u elinoj ljusci.42 Vujica Rein Tuci je, u duhu i atmosferi istonoevropske alternative, nameravao da prevazie statinost umetnikih grupa i zalagao se za otvorene i promenljive grupe koje bi delovale upojedinim mesecima; januar, februar, mart itd. Njegov aktivizam je uzburkao novosadsku umetniku scenu. Tuci se nakon nestanka grupa Januar i Februar posvetio knjievnom eksperimentu, te vizuelnim istraivanjima unutar pesnikog i narativnog sleda. Njegov megaprojekat je eksperimentalno-intertekstualno i intermedijsko delo Struganje mate vizuelni roman esej poema43 raeno izmeu 1970. i 1982. godine. Re je o razraenom modelu intertekstualnih istraivanja unutar verbalnog i vizuelnog, odnosno kolanog i montanog znaenja. Tuci je ovim delom suoio neoavangardistiku fragmentaciju narativa romana sa postmodernim intertekstualnim kolairanjem i montaom potencijalnosti znaenja unutar eksperimentalne i popularne kulture. Njegov rad u domenu vizualizovane kolano-montane proze bio je korak iza strategija egzistencijalistikog antiromana, te preko eksperimentalnog francuskog novog romana i amerike metaproze ka polimedijskom radu. Boko Ivkov je tumaio njegov destruktivni i okantni prozni performativ sasvim precizno: Vujica Rein Tuci ivi i pie PROTIV ivota i pisanja uopte i, posebno, PROTIV sopstvenog ivota i sopstvenog pisanja. Njegova poezija stoji NASUPROT mrtvoj poeziji mrtvih ptica, mrtvih draga, mrtvih neba, mrtvih voda, mrtvih trava, mrtvih gorkih, mrtvih zanesenih, mrtvih nasmejanih, mrtvih usnulih, mrtvih probuenih, mrtvih neroenih, mrtvih umrlih, najmrtvijih. Ona NIJE za oveka sa velikim , za lepotu sa velikim L, za ljubav sa velikim LJ, za istinu sa velikim I, za pravdu sa velikim P, za javu sa velikim J, za san sa velikim S, za ivot sa velikim , za smrt sa velikim S. Ona kae NE estetici, etici, patetici, kao i sasvim drugim tikama, tim dikama teorija knjievnosti, lepog ponaanja, lepog oblaenja, lepog govorenja. Ona se PIZMI kad joj se udvaraju razni izmi.44 Re je o jakom neoavangardistikom gestu odbijanja, koji se odigrava uporednou postnadrealistikog govora,45 destrukcije normativne tipografije tamparskog sloga u duhu neodadaistike topografske poezije46 ili rekonstituisanja lirskog unutar nekonzistentnosti i hibridnosti

popularne kulture unutar samoupravnog socijalizma.47 Tuci je ponudio pesniku i umetniku paradigmu aktivistike hibridnosti. Istorija i praksa grupe Kd Grupa Kd je osnovana 8. aprila 1970. u Novom Sadu.48 lanovi grupe su bili Slavko Bogdanovi, Miroslav Mandi, Mirko Radojii, Slobodan Tima, Janez Kocijani i Branko Andri. Grupu je odmah posle osnivanja napustio Branko Andri. Janez Kocijani je ostao u grupi do akcije na Tjentitu jula 1970. Na realizaciji projekta Zglob saraivao je Ferenc Ki-Jovak. Pea Vraneevi se prikljuio grupi decembra 1970. Sa grupom su tokom njenog rada i kasnije u postperiodu saraivali Boidar Mandi i Duan Bjeli. Osnivanje grupe Kd objavljeno je 9. aprila 1970. tokom akcije Prostorne interakcije u

parket-salonu Tribine mladih u Novom Sadu. Prve akcije grupe Kd imale su karakter neodadaistikih i fluksus deavanja i intervencija u urbanom prostoru. Slobodan Tima je 18. aprila realizovao akciju Kocka, a Mirko Radojii je fotografisao neonsku reklamu graevinskog preduzea Estetika. Slobodan Tima i Miroslav Mandi su izveli akciju More Antimore ispred katedrale u centru Novog Sada 22. aprila 1970. Realizacija parateatarskog dogaaja nazvanog Zglob tretiranje teatrapovodom Sterijinog pozorja realizovana je na Tribini mladih 24. maja 1970. Sledeeg dana je izvedena akcija Ogledalo u gradu. Izmeu 23. i 28. jula 1970. na Tjentitu je, u okviru manifestacije Mladost Sutjeske 70, izvedena serija projekataintervencija koje se mogu nazvati intervencije u slobodnom prostoru iland-art radovi (Slavko Bogdanovi, Kaskade; te Mirko Radojii i Slavko Bogdanovi,Apoteoza Deksonu Poloku, 1970). Slobodan Tima je izveo projekatintervenciju sa utim i crnim konopcem koji su provueni kroz zgradu

Dve kaike Dve drvene kaike kupljene 1982. godine od jednog starog albanskog oveka, u Pei, na ulici koja vodi do autobuske

stanice. U kuhinji su mi, meu drvenim varjaama. Svakodnevno ih koristim

Tribine mladih (oktobar 1970). Parateatarski performans Miroslava Mandia TRI TRI, u kojem su uestvovali Mirko Radojii, Slavko Bogdanovi, Slobodan Tima, Vladimir Mandi, Boidar Mandi, odran je u sali Tribine mladih 9. oktobra 1970. Na dunavskom keju u Novom Sadu odrana je akcija grupe Kd u saradnji sa zagrebakim konceptualnim umetnikom Goranom Trbuljakom pod nazivom Javni as umetnosti. Miroslav Mandi je oktobra 1970. realizovao akciju Beli ovek, izvedenu na ulicama Novog Sada. U studentskom asopisuIndex (br. 201 do br. 209, od maja do novembra 1970) objavljeni su tekstualni eksperimenti lanova grupe Kd u rasponu od crtea, preko konceptualne poezije i tekstova konceptualne umetnosti, do eseja i prevoda. Index br. 209 nije odtampan, redakcija je bila rasputena posle partijskog kanjavanja nekih lanova redakcije, a slog rasturen. Izmeu 15. i 18. januara 1971. grupa je sa performansima nastupala na FEST-u u Beogradu. Tokom 1971. dolazi do niza nastupa lanova grupe Kd na izlobama konceptualne umetnosti. Nastupili su na izlobi Primeri konceptualne umetnosti u Jugoslaviji49 u organizaciji Biljane Tomi i Jee Denegrija 1971. Povodom izlobe Primeri konceptualne umetnosti u Jugoslaviji u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na Tribini mladih50 u Novom Sadu odran jeu aprilu 1970. razgovor o konceptualnoj umetnosti u kojem su uestvovali Marko Poganik, Milenko Matanovi, Toma alamun, Goran Trbuljak, grupa Kd i grupa ($. Izloba At the Moment51 u organizaciji Nene Baljkovi i Brace Dimitrijevia odrana je u pasau u ulici Frankopanska 2A u Zagrebu 22. aprila 1971. Na 7e biennnale de Paris52 septembra 1971. nisu uestvovali kao

grupa Kd ve je Slavko Bogdanovi izlagao samostalno, Pea Vraneevi i Mirko Radojii su izlagali sa grupom ($-Kd, Miroslav Mandi je odbio da uestvuje, a Slobodan Tima je odustao od uea. Uee na pariskom bijenalu bilo je od znaaja poto je to bio jedan od trenutaka kada je jugoslovenska umetnost direktno i pravovremeno izlazila na svetsku umetniku scenu. Na izlobi su uestvovali svi znaajniji predstavnici konceptualne umetnosti: Art&Language, Dozef Kout, Lorens Viner, Robert Beri, Viktor Burgin, Ijan Bern (Ian Burn), Hana (Hane) Darboven, Bernar Vene (Bernar Venet), grupa OHO, grupa Penzioner Tihomir Simi (Braco Dimitrijevi i Goran Trbuljak) itd. Grupa Kd prestala je sa radom aprila 1971. godine zbog razmimoilaenja o mestu i funkcijama umetnikog rada i izlaganja. Neposredan povod bio je poziv za pariski bijenale. Tokom prolea lanovi grupe Kd su imali razgovore sa Otom Bihaljijem Merinom, Zanetijem, Damnjanom i Reljiem. Miroslav Mandi je tokom prolea 1971. odluio da prestane da se bavi umetnou imajui potrebu za dubljim, nepoznatim i udesnim iskustvom. Tokom leta su Miroslav Mandi, Slobodan Tima i Duan Bjeli odluili da putuju po Evropi i razgovaraju sa umetnicima. Boravili su u Zagrebu, Kranju, empasu i Milanu. Posle boravka u Milanu vratili su se u Novi Sad. Miroslav Mandi, Mirko Radojii, Slobodan Tima i Slavko Bogdanovi su 23. jula 1971. osnovali intimni krug kao grupu. Mirko Radojii, Pea Vraneevi i Slobodan Tima sarauju sa grupom ($-Kd (osnovana juna 1971) i pod njenim imenom nastupaju tokom 1971, 1972. i 1973. Saradnici grupa Kd, ($i ($-Kd sa jo nekoliko prijatelja od 1971. godine radili su na osnivanju gradske komune. Komuna je egzistirala tokom 1973. godine u kui (prizemlje i mansarda) u Teslinoj ulici br. 18. Boidar Mandi, mlai brat Miroslava Mandia, koji je bio blizak grupamaKd i ($, tokom 1977. godine u selu Brezovica na planini Rudnik osnovao je seosku komunu koja se moe smatrati, barem u prvom periodu rada, duhovnim naslednikom grupe Kd.53 Istorija i kontekst grupe ($

U grupi ($54 saraivali su Ana Rakovi, Vladimir Kopicl, eda Dra i Mia ivanovi. Saradnja buduih lanova grupe ($zapoela je tokom 1970. godine. Pre osnivanja grupe njeni budui lanovi su uestvovali na nastupima grupe Januar (Tribina mladih, Novi Sad) i Februar(Dom omladine, Beograd). Grupa ($osnovana je krajem februara 1971. Grupu je napustio Mia ivanovi marta 1971. Tokom maja 1971. godine stvorena je grupa ($-Kd. lanovi grupe ($bili su studenti knjievnosti. Zanimali su se za teoriju knjievnosti, lingvistiku, teoriju informacija, filozofiju jezika i teoriju skupova. Izuavanje teorije skupova (Ana Rakovi, eda Dra), filozofije jezika, pre svega filozofije Ludviga Vitgentajna (Vladimir Kopicl) i lingvistike (Mia ivanovi) njihov rad je od samog poetka usmerilo ka analitikoj teorijskoj konceptualnoj umetnosti.55 Na umetnikom planu oni su bili zainteresovani za ameriku avangardu od Dona Kejda (John Cage), preko bitnika, do konceptualne umetnosti i za eksperimentalnu poeziju. Bili su veoma bliski grupi Kd od njenih poetaka. Rad grupe ($nastaje iz knjievnog eksperimenta uvoenjem metajezikih interpretativnih aspekata u poetski tekst i njegovom transformacijom u metajeziko delo konceptualne umetnosti. Metajeziko delo konceptualne umetnosti vie nije odreeno disciplinarnom specifinou ve hermeneutikom raspravom koja se realizuje kroz koncept (tekstualno-dijagramski umetniki rad ili projekat) i kroz tekstualnu analizu statusa, funkcija i efekata sveta umetnosti, pojma umetnosti, umetnika, umetnikog dela, diskursa u umetnosti i o umetnosti. Razlikuju se: grupni radovi; zajedniki radovi Ane Rakovi i ede Dre; i individualni radovi lanova grupe u periodu delovanja grupe i kasnije. Realizovan je niz grupnih projekata u formi dijagramsko-tekstualnog rada koji se odnose na psihofizika stanja umetnika, mentalne predstave, konceptualne formulacije i fenomene sveta. Ovo su analitiki autorefleksivni radovi koji pokazuju kako se izvesna zamisao formulie (opisuje, koncipira, dokumentuje) i prikazuje u formalnom modelu dijagrama i teksta. Vladimir Kopicl, Ana Rakovi i eda Dra su realizovali sledee radove: Transformacija trodimenzionalnog sistema u N-dimenzionalni, Sistem apsolutne mere, 66 kvadrata, Pokuaj uspostavljanja kontinuiteta ostvaren metodom iznurivanja organizma, Akcija uspostavljanja prostornih distanci i 1-10 (svi iz 1971). U tekstu Mirka Radojiia o grupi ($spominju se i radovi zasnovani: na analizi odnosa kretanja neobeleene i obeleene kocke, koji se mogu postaviti kao odnosi prostora i vremena, odsustva i prisustva saoptenja; na ostvarivanju situacije u realnom prostoru i vremenu svaki od uesnika odlazi u drugi grad i u

odreeno vreme izvodi planirane akcije, cilj je da pojedinana iskustva postanu zajedniko iskustvo. Dijagramsko-tekstualni radovi Transformacija trodimenzionalnog sistema u N-dimenzionalni iSistem apsolutne mere56 realizovani su kao konceptualni hipotetiki modeli. Njihov cilj jeste da pokau da se karakteristini fenomeni umetnosti, kao to su prostor i boja, mogu konceptualno i mentalno predoavati kroz formalne kombinacije i korespondencije. U raduTransformacija trodimenzionalnog sistema u N-dimenzionalni formalno su uspostavljene korespondencije izmeu prostornog modela (koordinatni sistem x, y, z) i sistema boja (plavo, crveno, uto). Uvoenjem konvencija o identitetu dimenzije sistema i boja, kao i o beskrajnom broju boja u sistemu uspostavlja se formalna transformacija prostornog sistema (tri dimenzije) u sistem N-dimenzija. Odreujue svojstvo ovog rada je mo konstruisanja analitikih propozicija o pojmovima koji potencijalno imaju reference ka fenomenima sveta (boji i prostoru). Drugim reima, ekstencionalni pojmovi (pojmovi sa spoljanjom referencom) se transformiu u intencionalni sistem (sistem apstraktne formalne strukture). U radu Sistem apsolutne mere polazi se od tautolokog modela analitikih propozicija kojima se iznose metafiziki sudovi o apsolutnom karakteru pojedinih boja (plave, crvene, ute). Za ovaj rad je karakteristino da se analitika propozicija (formalno konstruisan iskaz) spekulativno razvija kao metafiziki izraz (sintetika propozicija). Grupa ($pokazuje da se sa ekstencionalnim pojmovima moe postupati na isti nain kao i sa intencionalnim pojmovima. Time se jezik kao deskriptivni sistem transformie u jezik kao produktivni sistem. Rad 66 kvadrata izveden je kao mrea koju ini 66 kvadrata u koju je smeteno 66 rei. Rad dopunjuje i est manjih dijagrama sa 66 kvadrata u kojima su dijagramski dati predlozi itanja teksta (rei u kvadratima). Ideja rada izreena je stavom: delovanjem na uspostavljanju jezikih veza meu elementima sistema mogue je dobiti neogranien broj jeziko-estetskih vrednosti. Ovako koncipiran rad ukazuje na dva polazita: 1) na zamisao lingvistikog jezika kao materijalne osnove formalnog kombinovanja; i 2) na zamisao jezike igre, koju je razvio Ludvig Vitgentajn, kao osnove graenja teksta. Tekst nije konzistentna struktura smislenog referencijalnog znaenja ve efekat mogue formalne kombinatorike u jezikoj igri. Pri tom, izveden je jedan karakteristian konceptualistiki zahvat: pravila kombinovanja su data kao grafiki znaci (dijagrami itanja), a fenomen koji proizvodi estetske efekte dat je kao lingvistiki materijal. Time je invertovana tradicionalna shema vizuelnih umetnosti po kojoj je estetski fenomen slika, a pravila estetsko-umetnikog delovanja su lingvistika. Rad 1-10 izveden je kao poredak zasnovan na analitikim propozicijama rednog brojanja u dekadnom brojnom sistemu. Rad je jednostavan. Date su dve kolone koje ine brojevi od 1 do 10. Prva kolona je sainjena kao rastui niz brojanja od 1 do 10 saglasno brojanju u skupu celih brojeva, a druga je data kao nasumini raspored brojeva od 1 do 10. Kada se uspostavi korespondencija izmeu te dve kolone tada prva kolona oznaava redni broj ili mesto broja druge kolone. Na primer, broj 4 druge kolone ima redno mesto 1, a broj 9 druge kolone ima redno mesto 6. Ovaj rad pokazuje da je izmeu bilo koja dva skupa elemenata mogue uspostaviti formalne odnose redosleda na osnovu nekog pravila (analitike propozicije). Kada je takva analitika korespondencija uspostavljena, tada se povezani elementi, saglasno datom pravilu, nalaze u tautolokom odnosu. Drugim reima, odnos elemenata prve i druge kolone je uvek istinit ako se prihvati njihovo pravilo korespondencije. Ovakav tip rada u ishoditu ima poziciju ready-madea (izabrati neki neumetniki fenomen za objekt umetnikog rada, na primer brojni niz), a u razvijenom obliku ima poziciju mentalne vebe (nevizuelnog izraavanja, izraavanja sa lingvistikim, matematikim ili mentalnim predstavama). Projekti Pokuaj uspostavljanja kontinuiteta ostvaren metodom iznurivanja organizma i Akcija uspostavljanja prostornih distanci su koncepti koji imaju referencu u svetu dogaaja i zato su strukturirani kao sintetike propozicije. Rad Pokuaj uspostavljanja kontinuiteta ostvaren metodom iznurivanja organizma realizovan je kao: (1) dogaaj; (2) dokument; i (3) metajezika interpretacija. Rad Akcija uspostavljanja prostornih distanci deo je projekta sa distancom (distancom kao nevizuelnim prostornim, bihejvioralnim i mentalnim odnosom). Rad je realizovan kao dogaaj i kao koncept. Dogaaj je zasnovan na uspostavljanju hipotetike saglasnosti izmeu tri uesnika akcije koji se nalaze u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu. Oni stupaju u hipotetiki kontakt tako to u odreeno vreme (13 asova 20. marta 1971) na raznim mestima radio-aparatom hvataju program Radija Novi Sad, ija je talasna duina 236,6 m. Ovako realizovan dogaaj je primer dematerijalizacije umetnikog objekta. Kao umetniko delo ne nudi se objekt ve egzistencijalna situacija odreena izvesnim nevidljivim i makroprostornim fenomenom, tj. radio-talasima. Radio-talas se kao ready-made uvodi u svet umetnosti i zatim koristi kao element jezike igre izmeu tri osobe. U pitanju je konceptualni ambijent i konceptualna skulptura, u onom smislu u

kojeme je grupa Art&Language radila hipotetike skulpture sa vazdunim stubovima ili u kojem je Robert Beri57 radio sa zraenjem radioaktivnih materijala i inertnim gasovima. Opis dogaaja i njegova analiza je dokument koji faktografski govori o akciji lanova grupe i prua mogunost za analizu prostora, stanja, vremena i svesti pre komunikacije i za vreme komunikacije.

Kratka istorija grupe ($-Kd

U grupi ($-Kd su saraivali, izmeu 1971. i 1973. godine, eda Dra, Vladimir Kopicl, Mirko Radojii, Ana Rakovi, Slobodan Tima (samo na izlobi Mladi umetnici i mladi kritiari 71,581971) i Pea Vraneevi. Grupa ($-Kd se moe razumeti trostruko: 1) kao kratkotrajna saradnja pojedinih lanova grupe ($i grupe Kd na zaokruenju konceptualne umetnosti (projekat Kretanje je drugo u istom, 1971); 2) kao relativni i tolerantni okvir za individualni rad; i 3) kao egzistencijalni meuprostor realizacije nevidljive umetnosti i stvaranja komune kao oblika drugaije egzistencije. Grupa je nastupila na Sedmom pariskom bijenalu mladih i na izlobi In Another Moment,59Mladi umetnici i mladi kritiari 71. Jedini zajedniki rad grupe ($-Kd je tekst Kretanje je drugo u istom. Tekst je pisan zaPariski bijenale mladih 1971. Tekst je jedno od moguih razreenja Kopiclove dileme privatnog i javnog jezika, odnosno Radojiievog paradoksalnog susreta sa idealima savrenog jezika (ili dela) i nune necelovitosti svakog ljudskog ina. Razreenje je bihejvioristiko, odnosno egzistencijalno. Ono je bihejvioristiko zato to ponueni umetniki rad (tekst) nije njihovo delo, delo je misaoni i egzistencijalni odnos estoro ljudi koji rade zajedno. Tekst je samo dokument ili indeks procesa koji je izvan teksta, a moe pripadati samoj ivotnoj igri, jeziku misli ili svesti. Razreenje je egzistencijalno, poto su saradnici grupe ($-Kd usmerili svoja interesovanja i aktivnost sa analitikog rada (istraivanja jezika, teksta, mentalnog) na samu egzistenciju (socijalno-psiholoku situaciju koja nastaje iz govorne situacije). U tom smeru je jedan od ciljeva grupe bio osnivanje komune. Doseg rada grupa Kd i ($bio je paradoksalno suoenje sa dva velika ideala savremene umetnosti: sa opsesijom znanjem i opsesijom egzistencijom.

Sluaj Slavka Bogdanovia

Slavko Bogdanovi60 (1948) zapoeo je rad u umetnosti kao eksperimentalni pesnik i konceptualni umetnik. Njegovi rani radovi s kraja ezdesetih i poetka sedamdesetih bili su anarhistiko-ekscesni, akcionistiki, naglaene gestualnosti, intermedijalni i konceptualni. Bogdanovi je pisao pesme koje su postajale tekstovi i projekti intencionalnih strukturacija objekta, na primer, 200 ideja.61 Tekst je govorio o moguem/potencijalnom umetnikom radu (kopati rupu, praviti knjigu, spaljivati knjigu, izlagati Sunce i Zemlju itd.), tekst je bio govor o namerama umetnika, a sa knjigom Movara62 postao je analitiki lingvistiko-semiotiki rad sa materijalnou govornog jezika kao umetniko delo. S druge strane, ekspresivni gest zakivanja knjiga ekserima (Zakovana knjiga, 1971) pokretao je lavinu arhetipskih potencijalnih prodora iza jezikih utilitarnih konvencija. Knjiga je bila sam predmet (u fenomenolokom smislu), operaciono podruje gestualnog mixed-media umetnikog dela, ali mogla je da bude i alegorija Hristovog tela, odnosno uniteni, obeaeni i destruirani predmet visoke kulture. Slavko Bogdanovi je ponudio sledei autokritiki komentar: Ja sam ih jednostavno zakivao. Stoga raspee kao konotacija moe stajati samo kao posredno izvedena paradigma. Inae to nisam imao u vidu. Zakovana knjiga je, u kontekstu drugih radova, moda objanjiva kao odustajanje od prethodnih iskustava: potreba da se naslage obrazovanja, obiaja, obzira, politikih pritisaka, strahova sve prihvaeno spolja kao lino iskustvo otkloni (i, moda, zatvori u jednu, neku vrstu, Pandorine kutije) da bi se isto, osloboeno (ispranjeno) Bie izloilo dejstvu probranih iskustava (uticaja). Da bi se ispraznila olja koju je neko drugi napunio ajem. Da bi se mogao piti svoj aj. Da bi se pronaao sopstveni Bog. U tom kontekstu bi se mogla pronai jedna linija (gradacija) sainjena od: The medium is the message (1970); T-T (1970); Otvorene knjige (1971); Zatvorene knjige (1971); Zakovane knjige (1971); Movara (1970). Krajnja-radikalna instanca je svakako MOVARA, kao konana destrukcija, dekompozicija rei, ali i

kao poetak, jer je dekonstrukcijom rei stvorena knjiga (dakle jedna nova kompozicijakonstrukcija). Krug tih iskustava je, time, bio zatvoren. Protokonceptualizam je bio iskorak iz kulture visokog modernizma (kulture posredovanih znaenja, iskustava, emocija, ekspresija, simbolizacija) ka realnoj TU prisutnosti (esto i tautolokoj prisutnosti) samog predmeta, direktnog znaenja, neposrednog iskustva, neposredovane emocije, iste ekspresije i jednoznane simbolizacije. Traenje oznaitelja, nultog pisma, performativnog glasa i dematerijalizovanog objekta umetnosti bilo je u funkciji dosezanja ishodita (nultog stadijuma kulture), zapravo mogunosti da se kultura ponovo izgradi i da se simbolizacija zapone od samog poetka. Slavko Bogdanovi je u jesen 1971. pokrenuo malotirani asopis L.H.O.O.Q. koji je uraen u trinaest brojeva. Naziv asopisa je preuzet od slavnog Dianovog ready-madea63 i ukazuje na prodadaistiku neoanarhistiku strategiju delovanja. asopis je est puta izaao sa podnaslovom List za permanentnu destrukciju svega postojeeg (br. 16), tri puta sa podnaslovom Underground list za razvijanje meusobnih odnosa (br. 7, 9, 11) i tri puta kao Underground list za novu revoluciju (br. 8, 10 i 12), a trinaesti broj je izaao pod nazivom List za prijatelje. Prvi broj asopisa L.H.O.O.Q. sa tekstom Slavka Bogdanovia i Miroslava Mandia Mi smo draesni deaci II izaao je u prevodu na maarski jezik (prevod Katalin Ladik) u okviru asopisa j Symposion. Izlazak iz konceptualne umetnosti vodio je kroz diskurse politikog novoleviarskog akcionistikog anarhizma; to su bili tekstovi64 koji su uli u direktni aktivistiki obraun sa kulturnom i umetnikom politikom u Novom Sadu i Vojvodini. Za Bogdanovia dekonstrukcija utilitarnih i pragmatinih jezika kulture nije bila samo dekonstrukcija estetskog, ve i korak u uas politikih moi u jeziku i iza jezika. Bogdanovi je bio optuen, osuen i zatvorom zbog teksta Pesma underground tribina mladih novi sad, objavljenog u Studentu. Taj brojStudenta je zabranjen pre nego to je izvrena javna distribucija novine. Slavko Bogdanovi je osuen na kaznu od osam meseci zatvora po presudi Okrunog suda u Novom Sadu br. K. 77/72 zbog krenja lana 292. Krivinog zakonika i lana 116. Zakona o tampi i drugim vidovima informisanja. Presuda je izreena 12. maja 1972. godine. U obrazloenju presude se tumai da je Slavko Bogdanovi tekstom Pesma underground tribina mladih novi sad, objavljenog u Studentu, izneo ... lane vesti, a isto tako i tvrdnje u pogledu raznih pitanja i dogaaja.65 Paradoks ove presude bio je u tome to je Slavko Bogdanovi osuen zbog objavljivanja teksta koji nije uao u javnu distribuciju. Sudski proces je doveo do smene rukovodstva Tribine mladih i, zapravo, do gaenja eksperimentalne umetnike i kulturne scene u Novom Sadu tokom 1973. godine. Politiko-sudski obraun sa Slavkom Bogdanoviem i Miroslavom Mandiem, te administrativni sa rukovodstvom Tribine mladih tokom 1972. i 1973. godine bio je posledica sloenih politikih, ali i kulturnih borbi u Srbiji, Vojvodini i Novom Sadu. Taj sukob nije bio samo izraz dravne represije nad mladim eksperimentalnim i kritinim umetnicima, ve i reakcija dominantnog umetnikog i kulturnog sistema unutar socijalistikog modernizma, na neuklopljeni i nekontrolisani eksces koji se odigravao od formalno jezikih i novomedijskih inovacija do politiko spiritualnih ivotnih stavova i aktivistikih i akcionistikih subverzija.66 Jedna vana digresija. Sredinom prve decenije XXI veka slavko Bogdanovi je izveo dva politiki orijentisana umetnika rada u tranzicijskim uslovima nacionalistike i konfliktne srpske drutvenosti. Oba rada su postavljena kao simptomi savremenih drutvenih politikih i religioznih hegemonija i cenzura: serija slika/ikona na drvetu (W)holly Composite Singularity (Byzantine XXI)67(20052006) i igrani kratkometrani film Final Shotfinal Cut68(2007). Oba ova dela nisu artistike dekoracije aktuelnosti ve provokacije postsocijalistikih tabuareligijskog i teokratskog koncipiranja savremenog ivota, odnosno brutalno suoenje sa simbolima nacionalne mitologijei nacionalnog politikog programa kao jedinog projekta postkomunistike Srbije.

Politika represija: asopis j Symposion br. 77 od 1971. asopis j Symposion (Novi simpozion) je izdavan na maarskom jeziku u Novom Sadu od januara 1965. godine. asopis je izdavala Tribina mladih. Na asopisu su saraivali brojni maarski i jugoslovenski autori: Oto Tolnai (Tolnai Ott, 1940), Itvan Domonkos (Domonkos Istvn, 1940), Jano iveri (Sziveri Jnos, 19541990), Oto Fenjei (Fenyvesi Ott, 1954), Laslo Vegel (Vgel Lszl, 1941), Atila Bala (Balzs Attila), Tomka Bata

(Thomka Beta), Balint Sombati, Viktorija Radi (Radics Viktria) i dr. U vreme urednikog rada Oto Tolnaia i grafikog urednikog rada Balinta Sombatija asopis je podravao neoavangardistike i, zatim, konceptualistike eksperimente. Primerak asopisa j Symposion br. 77 iz septembra 1971. godine bio je posveen kinematografiji i filmu: Mvszeti-kritikai folyizat. Izvedena je jedna od kljunih kritikih, teorijskih i umetnikih provokacija statusa i efekata filma u realsocijalistikim drutvima, pre svega u maarskom i jugoslovenskom drutvu. Eksperimentalnim tekstualnim produktima su u mediju asopisaprovocirane politike, kulturalne, filmske, filmografske i umetnike fascinacije moima filma kao novog, masovnog i totalizujueg sredstva komunikacije i oblikovanja javnog

al od prizrenske svile U Prizrenu, 1985. godine, u radnji preko puta pijace, kupila sam beli al od prizrenske svile. Nosim ga esto. Dvadeset godina kasnije

posluie mi kao motiv za korice knjige Balada o devojakom odelu

mnenja. Luka Kova (Kovcs Lukcs) je pisao o maarskom neoavangardnom reditelju Miklou Jani (Jancs Mikls), Elvira Fekete (Fekete Elvira) je pisala o kritici filmske kritike, Oto Tolnai je analizirao neoavangardni film, objavljen je strip Branka Andria Tou Boof i dr. Miroslav Mandi je u eseju Vers a Filmrl (Pesma o filmu sonet ili etrnajst strofa) izveo jednu od karakteristinih post-kodovakih politikih provokacija unutar diskursa o filmu u socijalistikoj Jugoslaviji. U okviru Mandievog eseja objavljeni su tekstualni eksperimentalni i konceptualni radovi Slobodana Time, Milana ivkovia, Mihovila Pansinia, Gorana Trbuljaka, Boidara Mandia i samog Miroslava Mandia.69 asopis j Symposion br. 77 zabranjen je na osnovu reenja Okrunog javnog tuilatva u Novom Sadu od 9. decembra 1971. godine. Reenje glasi: PRIVREMENO SE ZABRANJUJE rasturanje asopisa za umetnost i kritiku na maarskom jeziku j Symposion br. 77 iz Novog Sada Katolike porte 5/II zbog objavljivanja napisa Miroslava Mandia: Vers a Filmrl szonett avagy tizenngy versslor PESMA O FILMU sonet ili etrnajst strofa na strani 376389, u prevodu Ladik Kataline, u kojem se nanosi povreda asti i ugleda predsednika Republike, naroda i drave SFRJ, te iznosi lane i izopaena tvrdnja kojima se izaziva uznemirenje graana ime su povreeni propisi l. 52. stav 1. ta. 2. i 7. Zakona o tampi i drugim vidovima informacija.70 Obrazloenje Reenja je tako formulisano da se Mandieva kritika jugoslovenske kinematografije ukazuje kao napad pesnika/umetnika na lik predsednika Republike a to znai na temelje i simbole socijalistikog jugoslovenskog drutva. Izmeu brojnih citata izdvojen je i koncept filma o Josipu Brozu Titu: Na strani 389 u poglavlju XI u naslovu teksta stoji: Uputstvo za snimanje filma revolucije a u podnaslovu: Scenario za film JOSIP BROZ TITO pa se ispod toga kae: ... snimiti fotografiju JOSIPA Broza Tita u koloru, u jednom kadru, koji traje dva sata. Kamera je statina. Uz napis kraj, spiker kae to je bio Josip Broz Tito.71 Pri tom, kao zavrni citatdokaz navedeno je sledee: Na istoj strani u poglavlju XIV u naslovu Zato sam napisao ovaj tekst kae se, pored ostalog: ... Zato to verujem jedino u jugoslovensko drutvo i ako je ono u govnima. Kako su u navedenim inkriminacijama sadrana obeleja krivinih dela iz l. 174 KZ-a a takav napis u sadanjim uslovima objektivno izaziva uznemirenje graana, jer se tendenciozno iznose lana i izopaena tvrenja, to su povreeni propisi l. 52. stav1. taka 2. i 7. (u sticaju) Zakona o tampi i drugim vidovima informacija, ime su ispunjeni zakonski uslovi iz l. 53. navedenog zakona da se izrekne privremena zabrana i donese ovo reenje.72 Nakon toga je sledio i sudski postupak protiv Miroslava Mandia i njegova osuda od Okrunog suda u Novom Sadu na devet meseci zatvora.

Zabrana asopisa j Symposion jedan je od karakteristinih paradoksa samoupravne socijalistike Jugoslavije. asopis j Symposion nije bio jedan od desnih disidentskih antikomunistikih i antileviarskih asopisa ili polujavnih prostora disidentskog nacionalizma ve, naprotiv, leviarski asopis eksperimentalnog i kritikog miljenja, koji je bio opredeljen za revoluciju, te za revolucionarne kulture i umetnosti u vienacionalnom drutvu. Ali, upravo doslovno i jasno shvaen i razvijen estetiko-etiki stav i akciona politika bili su izazov sprovoenju umerenog socijalistikog birokratskog modernizma u kulturi i umetnosti, odnosno kanonizovanju i zamrzavanju ideala revolucije. Kao i u sluaju filmova elimira ilnika i tekstova Slavka Bogdanovia, u sluaju asopisa j Symposion i tekstapesme Miroslava Mandia re je o subverzivnoj i kritikoj akciji umetnika koji su revoluciju shvatili ozbiljno, naspram cinikog,73 konformistikog i umerenog birokratitzovanja samoupravne kulture i umetnosti od strane kulturalnih radnika, umetnika i politiara, odnosno policijskih i sudskih organa. Umetnost izmeu provokacije i hodanja sluajMiroslava Mandia

Miroslav Mandi (1949) je umetniki rad zapoeo u kontekstu eksperimentalne poezije,74parateatarskih istraivanja75 i konceptualne umetnosti u kontekstu delovanja grupe Kd. Mandi je sprovodio konceptualna istraivanja jezika umetnosti posredstvom tautolokih intervencija u javnom prostoru tokom 1970: na primer, putajui slova od stiropora koja obrazuju re Dunav u reku Dunav ili postavljajui re Trava iseenu od papirnatih slova na povrinu trave. Konceptualni crtei elik, Delo A, B, C ili 300 taaka, odnosno Ulaznica u galerije savremene umetnosti, su konceptualno-mentalne vebe zasnovane na repeticiji, tautologiji, redukciji, serijalnosti i metajeziko-institucionalnoj deskripciji. Delo Ulaznica u galerije savremene umetnosti je jezika igra sa institucijom muzeja i galerije kao zatvorenog, uvanog i kontrolisanog javnog prostora. Mandi je tekstom Galerije76 postavio pitanja o sistemu umetnosti kao kontradiktornom prostoru drutvenih, kulturnih i umetnikih politika izlaganja. Blisko ovom tekstu nastao je niz kritikih tekstova o izlobama, filmovima ili kulturim prilikama.77 Povodom nastupa grupa Januar i Februar realizovao je 10 poruka (1971) kojima je uveo ulogu politike parole i politike ekspresije u umetniki rad. U poznom periodu delovanja grupe Kd i neposredno nakon njenog rasputanja pisao je manifestne kritike i subverzivne tekstove sa Slavkom Bogdanoviem i Duanom Bijeliem: Mi smo draesni deaci I&II (1971) ili Droga ili revolucija Narkomani svih zemalja ujedinite se (1971) ili Pesma o filmu78 (1971). U istoriji vojvoanskog portreta delo Miroslava Mandia Pesma o filmu bitan je izuzetak koji nudi konceptualnu verziju politikog portreta ili, tanije, antiportreta marala Josipa Broza Tita, na nain koji je imao subverzivne konsekvence i provokaciju politikog sistema; zbog tog tekstaportreta Mandi je bio osuen po krivinom zakonu. Miroslav Mandi je nakon konceptualne umetnosti i, zatim, odsluenja zatvorske kazne, imao jedan dugogodinji prekid u javnom izlaganju i nastupanju, da bi u osami poeo da gradi i izvodi lik harizmatske figure na drugoj sceni vojvoanske, srpske i jugoslovenske umetnosti. O boravku u zatvoru napisao je paradnevnike poetske zapise Zatvor koji su objavljeni u knjizi Ne, ne verujem da se ova reenica ne uje79 iz 1987, a to znai petnaest godina nakon odsluenja zatvorske kazne. Posvetio se lutanju, svakodnevici, fizikom radu, meditativnim crteima i slikama, ritualima svakodnevice, misticizmu, dokumentovanju svakodnevnog ivota itd.80 Sve se to odigravalo u privatnim prostorima na marginama poznosocijalistikog drutva. Zapoeo je doivotni projekat nazvan ovek, koji se zasniva na fotografskom snimanju sopstvenog lica jednom meseno tokom celog ivota. Radio je na desetogodinjem projektu crtanja Lie Drvo ivota (19751985), pri emu je nastalo 3.650 crtea koji zajedno pokrivaju povrinu od 2,7 x 20 kvadratnih metara. Vraa se javnom umetnikom delovanju 1981. godine. Objavljuje poeziju.81 Poinje da radi umetnike radove sa hodanjem i interakcijama sa ambijentalnim i ljudskim situacijama. Tei ka umetnosti kao herojskom poduhvatu. Kopirao je dvadeset romana izmeu 1985. i 1987. Desetogodinji projekat Rua lutanja realizovao je izmeu 1991. i 2001.82 Ova njegova dela nastaju u duhu postmodernog nomadizma, eklekticizma i individualnih mitologija. Umetnik je taj koji zapoinje svoj hod ka venosti u meuprostorima mitskog i doslovno egzistencijalnog.

Autor je teoretiar umetnosti i profesor estetike na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu

1 Hal Foster, Whos Afraid of the Neo-Avant-Garde?, iz: The Return of the Real, The MIT Press, Cambridge Mass., 1996, str. 133. 2 Paul Wood (ed.), The Challenge of the Avant-Garde, Yale University Press, New Haven, 1999. 3 Piter Birger, Teorija avangarde, Narodna knjiga, Beograd 1998, str. 91. 4 Miko uvakovi (ed.), Scene jezika Uloga teksta u likovnim umetnostima Fragmentarne istorije 19291990 Antologija tekstova umetnika, knjiga 2, ULUS, Beograd 1989; Miko uvakovi (ed.), Retrospektiva: Grupa Kd, ($ i ($ Kd, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad, 1995. 5 Rani radovi (temat), Rok,br. 3, Beograd, 1969; i elimir ilnik, Iznad crvene praine, Filmski centar Srbije, Beograd 2003. 6 Erne Kiraj, Refleksije, Forum, Novi Sad 1998; Ira Prodanov, Razgovor sa kompozitorom Erneom Kiraljem, Novi zvuk, br. 19, Beograd; Milica Doroki, Stvaralatvo Ernea Kiraja u kontekstu nove umetnike prakse (prekriveni glasovi kulture: vojvoanska alternativna umetnika scena s kraja sedme i tokom osme decenije XX veka), diplomski rad, Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu, 2005. 7 Dubravka uri, Vojvoanski tekstualizam, iz: Dragomir Ugren (ed.), Centralnoevropski aspekti vojvoanskih avangardi 19202000. Granini fenomeni, fenomeni granica, Muzej savremene likovne umetnosti,Novi Sad 2002, str. 8488; Dubravka uri, Radical Poetic Practices Concrete and Visual Poetry in the Avant-garde and Neo-avant-garde, iz: Miko uvakovi, Dubravka uri (eds.), Impossible Histories Historical Avant-gardes, Neo-Avant-Gardes, and Post-avant-gardes in Yugoslavia, 19181991, The MIT Press, Cambridge MA, 2003, str. 6495. 8 Ostoja Kisi (ed.), Vujica Rein Tuci Struganje mate, Dnevnik, Novi Sad 1991. 9 Vojislav Despotov, Sabrane pesme, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, Zrenjanin 2002. 10 Jovica Ain, Prolegomena za Strip-Tease, Polja br. 140141, Novi Sad 1970, str. 1213. 11 Judita algo, Renik, Polja br. 178, decembar 1973, str. 1213; i Judita algo, 67 minuta naglas, Matica srpska, Novi Sad 1980. 12 Ladik Katalin, Mesk a htfejo varrgprl, Forum, Novi Sad 1978. 13 Branko Andri, Uvod u osnove mini-hepeninga, Polja br. 129130, Novi Sad 1969, str. 5; Branko Andri, Stranputice seksualne revolucije, KZ Novog Sada, Novi Sad 1986. 14 Varady Tibor, Ujka HO i Amerika, Polja br. 131132, Novi Sad 1969, str. 18; Tibor Varady, Izvan, unutar, prevod Judita algo, Polja br. 140141, Novi Sad, majjun 1970, str. 2528. 15 Slobodan Tima, Vrt kao to (izabrane pesme), Rua lutanja, Beograd 1997. 16 Miko uvakovi, Politika tela. Eseji o Slavku Bogdanoviu, Prometej i K21K, Novi Sad 1997. 17 Miroslav Mandi, Ja sam ti je on, Matica srpska, Novi Sad 1984. 18 Janez Kocijani, Kameja vanvremenog, RU Radivoj irpanov, Novi Sad 1975. 19 Slavko Matkovi, Fotobiografija, Matica srpska, Novi Sad 1985; Slavko Matkovi, Knjiga, Gradska biblioteka, Subotica 1978. 20 Szombathy Blint, Poetry Concrete Visual Poems 19691979, Forum, Novi Sad 1981. 21 Vladimir Kopicl, Aer, Matica srpska, Novi Sad 1976. 22 Mirko Radojii (ed.), Konceptualna umetnost (temat), Polja br. 156, Novi Sad 1972. 23 Miko uvakovi (ed.), Retrospektiva: Grupa Kd, ($ i ($ Kd, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad 1995. 24 Patrick French, The Time of Theory. A History of Tel Quel (19601983), Clarendon Press, Oxford 1995. 25 Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus, Veselin Maslea i Svjetlost, Sarajevo 1987. 26 Ursula Meyer, Conceptual Art, A Dutton Paperback, New York 1972. 27 Slovenaka reistika poezija, tekstualni eksperimenti i dela konceptualne umetnosti prevoeni su u asopisu Polja zahvaljujui naporima prevodioca Dejana Poznanovia: poezija Tomaa alamuna, Francija Zagorinika, I. G. Plamena, Polja br. 139, Novi Sad 1970, str. 7; zatim Pu, Marko Poganik, Grafiki materijal i David Nez, Putovanje Ljubljana Vaington, Polja br. 140141, Novi Sad 1970, str. 1718, 19, 3435, i Beli ljudi (prvi film Naka Krinara na 35 mm traci), Polja br. 143, Novi Sad 1970, str. 31; te naporima prevodioca Gojka Janjuevia: Iztok Geister, Za slobodu onoga to se kritikuje i I. G. Plamen, Muva, Podne, Polja br. 115116, Novi Sad 1968, str. 29. 28 Toma Brejc, Jea Denegri, eljko Koevi, Irina Suboti, Toma alamun, Biljana Tomi (eds.), Galerija 212 68, Galerija 212, Beograd 1968. 29 Bora osi (ed.), Rok, br. 1, 2, 3, 4, 4a, Beograd, 19691970; Bora osi (ed.), Mixed Media, autorsko izdanje, Beograd 1970. 30 Germano Celant, Arte Povera: Earthworks, Impossible Art, Actual Art, Conceptual Art, Praeger, New York 1969. 31 Toma Brejc (ed.), Grupa OHO 19661971, tudentski kulturni center, Ljubljana 1978. 32 Marijan Susovski (ed.), Nova umjetnika praksa 19661978, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1978; i Marijan Susovski (ed.), Inovacije u hrvatskoj umjetnosti sedamdesetih godina, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1982. 33 Marijan Susovski (ed.), Nova umjetnika praksa 19661978, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1978. 34 T. Roszak, Kontrakultura, Naprijed, Zagreb 1978. 35 Pismo Slobodana Milovanovia od 8. februara 1972, upueno Kolegijumu usmenog programa Tribine mladih u Novom Sadu. 36 Judita algo je bila glavna i odgovorna urednica Tribine mladih od 1. marta 1967. do 2. jula 1971, te 10. septembra 1972. 37 Darko Hohnjec je bio direktor Tribine mladih od 1. decembra 1971. do 30. avgusta 1973. godine. 38 Ostoja Kisi (ed.), Vujica Rein Tuci: Struganje mate, Dnevnik, Novi Sad 1991. 39 Vujica Rein Tuci, Moje menstruacije, Rok br. 2, Beograd 1969, str. 120128. 40 Jovica Ain, Rein, nerasvetljeni esej, Rok br. 2, Beograd 1969, str. 119120. 41 Jovica Ain, Rein, nerasvetljeni esej, Rok br. 2, Beograd 1969, str. 120. 42 Vujica Rein Tuci, Jaje u elinoj ljusci, Serija AG 70, Tribina mladih, Novi Sad 1970. 43 Vujica Rein Tuci, Struganje mate vizuelni roman esej poema; videti: Ostoja Kisi (ed.), Vujica Rein Tuci: Struganje mate, Dnevnik, Novi Sad 1991, str. 251393. 44 Boko Ivkov, UJICA je V / EIN je R / UCI je T, Polja br. 125126, Novi Sad 1969, str. 20. 45 Vujica Rein Tuci, Kupanje belih mieva, Polja br. 121, Novi Sad 1968, str. 18. 46 Vujica Rein Tuci, Reform grotesk, Polja br. 143, Novi Sad 1970, str. 2829. 47 Vujica Rein Tuci, Izaao je novi ik!, iz; Ostoja Kisi (ed.), Vujica Rein Tuci: Struganje mate, Dnevnik, Novi Sad 1991, str. 7879. 48 Mirko Radojii, Aktivnost grupe Kd, iz: Susovski, M. (ed.), Nova umjetnika praksa 19661978, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1978, str. 3643; Miko uvakovi (ed.),Retrospektiva: Grupa Kd, ($ i ($ Kd, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad 1995; Miko uvakovi, Konceptualna umetnost, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 2007; Jea Denegri, Fragmenti / ezdesete devedesete / umetnici, iz Vojvodine, Prometej, Novi Sad 1994; i Jea Denegri, Sedamdesete: teme srpske umetnosti, Svetovi, Novi Sad 1996.

49 Jea Denegri, Biljana Tomi (eds.), Primeri konceptualne umetnosti u Jugoslaviji, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd 1971; Jea Denegri, Primjeri konceptualne umjetnosti u Jugoslaviji, ivot umjetnosti br. 1516, Zagreb 1971. 50 Izloba je odrana i na Tribini mladih u Novom Sadu tokom maja i juna 1971. 51 Nena Dimitrijevi, Braco Dimitrijevi (eds.), In Another Moment, SKC, Beograd 1971. 52 N. Auberge, C. Millet, A. Pacquement (eds.), Concept, iz: Septieme Biennale de Paris,Paris 1971. 53 Boidar Mandi, Porodica bistrih potoka, Dnevnik, Novi Sad 1989. 54 Mirko Radojii, Grupa ($, iz: Marijan Susovski (ed.), Nova umjetnika praksa 19661978, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 1978, str. 4345; Miko uvakovi (ed.),Retrospektiva: Grupa Kd, ($ i ($ Kd, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad 1995. 55 Filiberto Mena, Analitika linija moderne umetnosti, Clio, Beograd 2001. 56 Grupa ($, Transformacija trodimenzionalnog sistema u N-dimenzionalni i Sistem apsolutne mere, Problemi t. 101, Ljubljana 1971, n. n. 57 E. Franz (ed.), Robert Barry, Karl Kerber Verlag, Bielefeld 1986. 58 Mladi umetnici i mladi kritiari 71, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1972. 59 Nena Dimitrijevi, Braco Dimitrijevi (eds.), In Another Moment, SKC, Beograd 1971. 60 Miko uvakovi, Politika tela. Eseji o Slavku Bogdanoviu, Prometej i K21K, Novi Sad 1997. 61 Slavko Bogdanovi, 200 ideja, Index, br. 201, Novi Sad 1970. 62 Slavko Bogdanovi, Movara, autorsko izdanje, Novi Sad 1970. 63 Thierry de Duve (ed.), The Definitively Unfinished Marcel Duchamp, The MIT Press, Cambridge MA 1993. 64 Slavko Bogdanovi, Miroslav Mandi, Mi smo draesni deaci I unikat, 1971; Slavko Bogdanovi, Miroslav Mandi, Mi smo draesni deaci II, iz: L.H.O.O.Q, Novi Sad, 23. mart 1971; Slavko Bogdanovi, Pesma underground tribina mladih novi sad, iz: Specijalni broj posveen Undergroundu (temat), Student, Beograd 1971, str. 31; Slavko Bogdanovi, Otvoreno pismo Jai Zlopcu, Bosut, 11. decembar 1971. (neobjavljen u vreme pisanja). 65 Videti dokumente Presuda, Posl. Br. K. 77/72 od 12. maja 1972, koju je potpisao predsednik vea sudija ore Rogulja za Okruni sud u Novom Sadu. Vrhovni sud Vojvodine je odbio albu na Presudu Posl. Br. K. 621/72, potpisanu od strane predsednika vea sudije dr Branka Petria, 6. oktobra 1972. 66 Centar za nove medije_kuda.org (eds.), Izostavljena istorija Transkript debate odrane 18. 11. 2005. godine povodom otvaranja izlobe Trajni as umetnosti, Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, iz Izostavljena istorija, kuda.read, Novi Sad 2006, str. 1848. 67 Miko uvakovi (ed.), Hibridno imaginarno: slikarstvo i/ili ekran O slici i slikarstvu u epohi medija, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2006, str. 5455, 83. 68 Slavko Bogdanovi, Final Shotfinal Cut, Exit, Novi Sad 2007. 69 Miroslav Mandi, Vers a Filmrl szonett avagy tizenngy versslor, j symposion 77, Novi Sad, septembar, 1971, str. 376389. 70 Reenje Okrunog javnog tuilatva ut. br. 79/71 od 9. decembra 1971. god. Novi Sad. Reenje je potpisao okruni javni tuilac A. Mikov. 71 Obrazloenje Okrunog javnog tuilatva ut. br. 79/71 od 9. decembra 1971. god., Novi Sad, str. 3. 72 Obrazloenje Okrunog javnog tuilatva ut. br. 79/71 od 9. decembra 1971. god., Novi Sad, str. 3. 73 Slavoj iek, Birokratija i uivanje, SIC, Beograd 1984. 74 Miroslav Mandi, 201, Mirko Radojii, Pesma o sebi Index br. 201, Novi Sad 1970. 75 Slobodan Tima i Miroslav Mandi, akcija More Antimore ispred Katedrale u centru Novog sada 22. aprila 1970; Performans grupe Kod, Zglob (Tribini mladih 24. maja 1970), videti: Miko uvakovi (ed.), Grupa Kd, grupa ($, grupa ($-Kd Retrospektiva, str. 35; grupna akcija Ogledalo u gradu (25. maj 1970, Novi Sad); parateatarski performans Miroslava Mandia TRI TRI u kojem su uestvovali Mirko Radojii, Slavko Bogdanovi, Slobodan Tima, Vladimir Mandi, Boidar Mandi odran je u sali Tribine mladih 9. oktobra 1970, i dr. 76 Miroslav Mandi, Galerije, Index br. 202, Novi Sad 1970, str. 7. 77 Miroslav Mandi, Suma 2N Povodom izlobe Slobodana Dimitrijevia-Brace i Film govori sam za sebe Filmovi Tomislava Gotovca, Index br. 3, Novi Sad 1970, str. 10. 78 Miroslav Mandi, Pesma o filmu (prevod na maarski jezik Katalin Ladik), j Symposionbr. 77, Novi Sad 1971, str. 389. 79 Miroslav Mandi, Ne, ne verujem da se ova reenica ne uje, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987, str. 1373. 80 Miroslav Mandi, Ne, ne verujem da se ova reenica ne uje, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987. 81 Miroslav Mandi, Ja sam ti je on, Matica srpska, Novi Sad 1984; Miroslav Mandi, Kaja, Matica srpska, Novi Sad 1993. 82 Videti: Miroslav Mandi, Rua lutanja 1, Drutvo prijatelja Rue lutanja, Beograd, 1992;Rua lutanja 2, Drutvo prijatelja Rue lutanja, Beograd, 1994. Takoe videti: http://www.electronicbookreview.com/thread/internetnation/peripatetic.