uputstvo_izvestaj

FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

14/15

METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA SA

OSNOVAMA STATISTIKE Uputstvo za izradu izvetaja istraivanja

1 METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA SA OSNOVAMA STATISTIKE

U prethodna dva semestra, upoznali smo se sa nainima osmiljavanja i realizacije jednog istraivakog projekta.

Tokom zimskog semestra smo uili na koji nain se izrauje nacrt istraivanja: kako se pretrauje literatura, kako se bira tema i odreuje problem istraivanja, ta sadri i kako se pie teorijski uvod, na koji nain se odreuju istraivaki ciljevi i zadaci, biraju varijable i podaci, kako se konstruiu merni instrumenati (protokol intervja, upitnik, skala procene i skala stavova, instrumenti posmatranja, testovi znanja, sociometrijski upitnik). Na osnovu ovih znanja, seminarske grupe su iznele predloge istraivanja u formi nacrta. Nakon to su nacrti odobreni, grupe su sprovele ispitivanje i prikupile empirijske podatke, a potom i nauile na koji se nain ovi podaci kodiraju i unose u bazu podataka.

Tokom letnjeg semestra smo uili osnove teorije verovatnoe i statistike: na koji nain se biraju objekti istraivanja, osnovno formira uzorak ispitanika; na koji se nain opisuju rezultati istraivanja dobijenih na uzorku, u zavisnosti od toga da li su merene osobine bile iskazane kategoriki (frekvenca, proporcija, procenat, ansa) ili numeriki (mere centralne tendencije i mere varijabilnosti); na koji se nain raunaju standardni skorovi i percentilni rangovi i ta sve podrazumeva model normalne raspodele skorova; koji su postupci koji se koriste kada se rezultati istraivanja na uzorku ele uoptiti na celu populaciju, bilo da se radi o intervalnom ocenjivanju parametara ili primeni bazinih statistikih testova, poput t-testa, korelacione analize i hi-kvadrat testa. Na osnovu ovih znanja, seminarske grupe treba da testiraju svoje istraivake pretpostavke i izveste o rezultatima istraivanja i prodiskutuju osnovne nalaze.

STRUKTURA I SADRAJ IZVETAJA ISTRAIVANJA

Naslovna strana Sadraj 1. Uvod

1.1. Teorijski uvod u istraivanje 1.1.1. Definisanje osnovnih pojmova 1.1.2. Prikaz relevantnih teorijskih modela 1.1.3. Prikaz ranijih istraivanja

1.2. Problem, cilj i zadaci istraivanja 1.3. Istraivake hipoteze

2. Metod 2.1. Varijable i podaci 2.2. Instrumenti 2.3. Opis uzorka 2.4. Postupak ispitivanja 2.5. Plan obrade podataka

3. Rezultati 3.1. Rezultati deskriptivnih analiza 3.2. Rezultati statistikih testova

4. Diskusija 4.1. Sumiranje osnovnih rezultata 4.2. Diskusija rezultata s obzirom na:

(a) istraivake hipoteze (b) teorijske modele (c) ranija istraivanja

4.3. Ogranienja sprovedenog istraivanja 4.4. Preporuke za budua istraivanja

5. Literatura 6. Prilozi


Naslovna strana Naslovna strana treba da sari podatke o nazivu institucije, imenima studenata, naslovu i tipu dela, nivou studija,

vremenu i mestu nastanka dela. Obrazac se moe preuzeti sa metodologija.org/files/naslovna.doc. Sadraj Prikaz strukture izvetaja i brojeva strana na kojima se nalaze delovi izvetaja treba dati na posebnoj strani. 1. Uvod Uvodni deo izvetaja istraivanja slui tome da informie itaoca o temi istraivanja, identifikovanom problemu

koji zavreuje empirijsku proveru i pretpostavkama od kojih su istraivai krenuli u istraivanje. Uvod se sastoji od tri celine (pododeljka).

U prvom pododeljku (1.1) potrebno je pruiti teorijski uvod u temu istraivanja, i to kroz (1.1.1) definisanje osnovnih pojmova (1.2.2) prikaz relevantnih teorijskih modela i (1.1.3) prikaz rezultata ranijih istraivanja. Pored toga, u teorijskom uvodu je mogue prikazati i istorijsku perspektivu bavljenja datom temom, kljune probleme i specifina metodoloka pitanja u datoj oblasti istraivanja.

U drugom pododeljku (1.2) prikazuju se problem, cilj i zadaci istraivanja. Problem istraivanja moe biti teorijski ili praktini. Po pravilu, teorijski problemi istraivanja imaju izvor u kontradiktornim nalazima prethodnih istraivanja, nepostojanju dovoljnog broja kvalitetnih podataka ili u neobinim podacima koji zahtevaju dalja objanjenja. Problem moe biti formulisan bilo u formi pitanja, bilo u formi iskaza o tome koje pojave predstavljaju predmet istraivanja. Postavljanjem cilja se ukazuje na koji nain e istraivanje pokuati da odgovori na dati problem. Ciljevi su uglavnom formulisani globalno, te ih je potrebno detaljnije odrediti kroz specifine zadatke istraivanja.

Konano, trei pododeljak (1.3.) sadri istraivake hipoteze. Za svaki zadatak istraivanja potrebno je ponuditi hipoteze, odnosno pretpostavke o rezultatima istraivanja. Svaku hipotezu treba obrazloiti. Prilikom obrazlaganja istraivakih pretpostavki mogu se koristiti teorijska, logika i iskustvena argumentacija.

2. Metod Metodoloki deo istraivanja ima za cilj da opie postupke koji su za cilj imali prikupljanje empirijskih podataka i

njihovu statistiku obradu. Ovaj deo se sastoji od pet delova. U prvom pododeljku (2.1) koji nosi naziv varijable i podaci, prikazuju se i detaljno opisuju varijable u istraivanju.

Varijable i podaci se razvrstavaju prema postojeim kriterijumima njihove podele. Opis varijabli u istraivanju se moe izvriti i tekstualno, ali je prepruena forma tabelarna.

U drugom pododeljku (2.2) potrebno je ukratko opisati instrumente koji su korieni za merenje varijabli u istraivanju. Preciznije, za svaki instrument je potrebno navesti njegov tip (npr. upitnik, skala procene, ek-lista, test znanja, itd.), ukupan broj pitanja/zadataka/ajtema, primer pitanja/zadatka/ajtema, nain davanja odgovora i, tamo gde je to prikladno, nain ocenjivanja odgovora ispitanika (npr. podaci na negativno reflektovanim stavkama su najpre rekodirani, a potom je izraunat sumarni skor na skali stavova uproseavanjem N stavskih skorova).

U treem pododeljku (2.3) je potrebno opisati uzorak ispitanika, odnosno navesti njegovu veliinu, procenat ispitanika mukog i enskog pola, prosean uzrast ispitanika (i standardnu devijaciju uzrasta), ali navesti i druge bitne odlike uzorka, u zavisnosti od ciljeva samog istraivanja (npr. obrazovna, regionalna, etnika struktura uzorka i sl.).

etvrti pododeljak metodolokog dela (2.4) opisuje na koji su nain prikupljani podaci na terenu, odnosno u kom periodu su ispitanicima zadati instrumenti, u kakvim uslovima su ih oni popunjavali, koliko dugo je trajalo zadavanje, na kakve probleme su ispitivai naili, i slino.

Peti pododeljak metodolokog dela (1.5) se direktno naslanja na trei pododeljak uvodnog dela (1.3) u tom smislu to za svaku istraivaku pretpostavku eksplicira nultu hipotezu i navodi specifian statistiki test koji e biti korien za njenu proveru. U ovom delu se moe izneti i plan deskriptivne obrade podataka.

3. Rezultati Ovaj deo slui prikazu rezultata statistike obrade, koji mogu biti dati tekstualno, tabelarno ili grafiki. U sluaju

tabelarnog prikaza, tabele treba imenovati i oznaiti rednim brojevima (naziv tabele se stavlja iznad tabele); u sluaju grafikog prikaza, grafikone treba imenovati i oznaiti rednim brojevima (naziv grafikona se stavlja ispod grafikona). Prikaz rezultata se sastoji od dva pododeljka.

U prvom (3.1) je potrebno navesti osnovne deskriptore raspodele mera, barem za sve nezavisne i zavisne varijable u istraivanju. Izbor vrste deskriptivnih analiza zavisi od toga da li su podaci na datim varijablama bili


kategoriki (tada se prikazuju frekvenca i proporcija/procenat) ili su bili numeriki (tada se prikazuju mere centralne tendencije i mere varijabilnosti, najee samo prosek i standardna devijacija). Prikaz deskriptivnih rezultata bi trebalo da bude praen kratkim interpretacijama (npr. rezultati prikazani u tabeli 2 pokazuju da veoma mali procenat ispitanika, njih priblino 14%, imao prethodni kontakt sa intelektualno ometenima, to ukazuje na visok stepen socijalne iskljuenosti ovih osoba).

Drugi pododeljak (3.2) podrazumeva prikaz rezultata primenjenih statistikih testova znaajnosti. Na odreeni nain, ovaj pododeljak je logian nastavak prethodnih pododeljaka iz metodolokog (2.5) i teorijskog dela (1.3). Pored ulaznih deskriptivnih vrednosti, za svaki statistiki test namenjen testiranju specifine nulte hipoteze potrebno je navesti vrednost dobijenog statistika (t, r ili 2), broj stepeni slobode (df), nivo znaajnosti (p), i odluku o odbacivanju (kada je p < .01 ili p < .05) ili neodbacivanju (kada je p > .05) nulte hipoteze. Rezultate je potrebno ukratko interpretirati (npr. rezultati primene t-testa (t = 4.55, df = 98, p < .01) sugeriu da ispitanici koji ive u gradovima imaju statistiki znaajno vii stepen informisanosti o problemima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u odnosu na ispitanike koji ive u selima, to moe ukazivati na vei stepen njihovog iskustva sa ovim problemima, ali i vei obuhvat preventivnih programa namenjenih suzbijanju ove pojave u urbanim sredinama).

4. Diskusija Na poetku zavrnog dela rada, potrebno je tekstualno sumirati osnovne nalaze, odnosno glavne rezultate iz

prethodnog odeljka (4.1), a potom ih prodiskutovati (4.2) u odnosu na (a) pretpostavke iznete u teorijskom delu, (b) postojee teorijske modele u datoj oblasti i (c) rezultate ranijih istraivanja koji su navedeni u uvodu. Pored toga, potrebno je razmotriti i nedostatke, odnosno ogranienja prikazanog istraivanja (4.3) i izvesti preporuke na koje bi se naine dalja istraivanja u datoj oblasti mogla poboljati (4.4).

5. Literatura Spisak od najmanje est referenci, datih abecednim (ili azbunim) redosledom, u skladu sa APA pravilima.

6. Prilozi Pored korienih instrumenata, potrebno je priloiti tabele i grafikone koji nisu uli u osnovni tekst, kao i

originalne SPSS ispise rezultata statistikih testova.

FORMAT IZVETAJA

Duina teksta - Najmanje 10 strana (ne raunajui naslovnu stranu i priloge).

Oblikovanje teksta - Rad treba da bude pisan Times New Roman fontom (12pt) sa proredom 1.5 i poravnanjem (opcija justify). - Svi naslovi i podnaslovi u tekstu trebaju da budu jasno odvojeni. - Strane treba da budu numerisane (uvod treba da se nalazi na strani 1). - Svi pasusi treba da budu formatirani na isti nain: prvi red uvuen, izmeu pasusa nema praznog reda. - Pri pisanju teksta vodite rauna o tome da budete jasni, saeti i precizni.

tampanje teksta - Izvetaj treba tampati jednostrano. - Izvetaj ne treba tampati u boji. - Izvetaj se ne mora koriiti (dovoljno je zaheftati listove ili ih spojiti spajalicom). PREDAJA IZVETAJA

Izvetaji istraivanja se predaju u utorak, 26. maja 2015. godine, od 18 do 19 asova u kabinetu broj 6. Pored izvetaja istraivanja, kao grupnog rada, potrebno je predati i individualne radove iz drugog semestra,

odnosno popunjene radne materijale sa sledeih vebi: (1) normalna rapodela (2) mere centralne tendencije i varijabilnosti, (3) t-test i (4) hi-kvadrat test. Napomena: predavanje fotokopiranog individualnog radnog materijala e biti strogo sankcionisano.

uputstvo_izvestaj

Documents