Vazduna strujanja

Uzrok vazdunih strujanjaTemperaturne razlike izmeu susednih vazdunih masa, odnosno

razlike u pritiscima izmeu dva mesta na Zemlji.

Pravac vazdunih strujanjaHorizontalan (vetar, advekcija)Vertikalan (konvekcija)Kos (uzlazna i silazna strujanja na preprekama)

Sile koje dovode do strujanja vazdunih masaSila gradijenta pritiskaodnosno

Sile koje dovode do strujanja vazdunih masaKoriolisova (devijaciona sila) = 7,2910-5 s-1 - geografska irina

Koriolisova sila

Sile koje dovode do strujanja vazdunih masaCentrifugalna sila Sila trenja (unutranjeg i spoljanjeg)

Ftr= k v

Karakteristike vetraPravac i smer, brzina, jaina, estinaVetrokazi i anemometris1 v1 = s2 v2

Preovlaujui vetrovi opta cirkulacijaPasati (od 30o g.. ka Ekvatoru iznad povrine) i antipasati (od Ekvatora ka 30o g.. na visini)Zapadni vetrovi (od visokog pritiska na 40o do niskog na 65o g..) Polarni vetrovi od polova prema paralelama

Periodini vetrovi sa dnevnim periodomVetar s mora (nastaje izmeu 8 i 9 ujutro; 5-6 m/s) i vetar s kopna (znatno posle zalaska Sunca; 3-4 m/s). U umerenim irinama samo pri mirnom vremenu.

Periodini vetrovi sa dnevnim periodomDolinski (od 10 h do zalaska Sunca; uz padinu ) i gorski vetar (od 22 h do izlaska Sunca; niz padinu) slabi, nastaju leti pri tihom i vedrom vremenu.

Periodini vetrovi sa dnevnim periodomGradski (seoski) vetar uvek duva ka gradu

Monsuni nastaju na mestu gde se granie velike vodene i velike kopnene povrine. Periodini vetrovi sa godinjim periodom

Slapoviti vetroviDuvaju na mahove i imaju karakter silaznih strujanja

Nastaju kada su vazdune mase primorane da savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili da prolaze kroz planinske klance, rene doline ili klisure (koava)

Slapoviti vetroviFen topao i suv vetar na zavetrenoj strani planine. Najee se javlja nakon to se vazduh na navetrenoj strani adijabatski hladi, formiraju se oblaci i izluuju padavine.Bura slapovit i jak zimski vetar, suv i hladan. Duva od kopna prema moru du istone obale Jadranskog Mora kada je nizak pritisak iznad mora a visok iznad Panonske Nizije.

Slapoviti vetroviKoava suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak iznad Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim Sredozemljem i Jadranom.Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko planinskih masiva, vazdune mase struje kroz kanjone, doline i klisure.Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara ali i u oblasti Nia, Kruevca i u umadiji.Najjaa je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog Gradita i u junom Banatu.Najea u jesen, zimu i prolee.

Lokalni vetroviKoava, bura, jugo, maestral, vardaracJugo topao, jak vetar koji duva esto zimi. Nastaje kada je visok pritisak nad Severnom Afrikom a nizak nad severnim delom Sredozemnog mora.Maestral vetar s mora koji duva u toku leta kada su dani topli i vedri na istonoj obali Jadrana.Vardarac zimski vetar, suv i hladan koji duva od arplanine dolinom Vardara prema Egejskom Moru