Naslov originala Janeth Daley WILDCATTER'S WOMAN Dţenet Dejli

VOLI ME NOĆAS

- Pogledajte, ova bisernosiva boja je baš dobar kontrast jarkozelenoj - Vanesa Kantrel je prinela komadić tkanine debelom, vunenom tepihu da bi mušterija mogla bolje da vidi. - I baš bi se slagala sa dezenom koji ste odabrali za sofu.

- Vrlo je lepo. - Ali, bilo je oĉigledno da mlada ţena nije mogla da se odluĉi. Tek odnedavno je bila u braku i dobila odgovoran zadatak da kompletno uredi celu kuću.

Vanesa je polako gubila strpljenje sa mladom gospodom Damond dok je već ko zna koji put pokazivala uzorke mebl štofa. Osećala se više kao starija sestra nego kao unutrašnji

dekorater. NeodreĊeno je klimnula glavom na ţeninu primedbu i samo su duge trepavice skrivale ljutinu u njenim oĉima. Vanesa pogleda oko sebe. Soba u kojoj je primala mušterije bila je savršena: elegantna i besprekorno nameštena skupocenim ukrasima. Videlo se da je uredila osoba sa istan- ĉanim ukusom. Vanesa je sa dvadeset osam godina imala stvari koje bi mnogi poţeleli: uspešnu karijeru, sigurnost, predivan stan u Francuskoj ĉetvrti i potpuno sreĊen ţivot. Mnogi muškarci su bili zainteresovani za nju. Pa, ipak, nešto je nedostajalo u njenom ţivotu... Vrata koja su povezivala sobu sa kancelarijom su se iznenada otvorila i pojavila se Vanesina sekretarica. Vanesa je pogleda upitno.

- Da, gospoĊice Ostin? - U glasu joj se osećalo prebacivanje. Postojalo je pravilo da je niko ne uznemirava dok je sa mušterijama.

- Izvinite, gospoĊo Kantrel - prošaputa sekretarica - ali, imate hitan telefonski poziv.

Vanesa upitno podiţe obrve i pogleda sekretaricu koja je izgledala dosta zabrinuta. Pitala se šta bi to moglo biti. S blagim osmehom se okrenula prema mušteriji.

- Izvinite za trenutak, gospoĊo Damond.

Pošlaje za sekretaricom dok su joj koraci odzvanjali po blistavom parketu. Ugledala je svoj lik na velikom zidnom ogledalu u „rokoko" stilu. Sjajna bakarna kosa oĉešljana u punĊu isticala je lepotu njenog lica. Ogledalo nije pokazivalo ni trag njenog unutrašnjeg nezadovoljstva. Izgledala je poput manekenke, ali, pogled joj je bio nekako prazan. Ĉim je zatvorila vrata za sobom, oštro pogleda sekretaricu. - Ko to zove, Karla? - Karla Ostin je bila istih godina kao i Vanesa, ali ne tako atraktivna. Bila je to povuĉena devojka koja se nije šminkala i nije volela upadljivo da se oblaĉi.

- GospoĊa Devere, sekretarica vašeg svekra. - Zabrinuto pogleda Vanesu. - Bojim se da je loša vest.

Vanesa se za momenat ukoĉi od straha. Cak nije ni ispravila Karlu, jer Filip Kantrel je nekada bio njen svekar. Pomislila je da se nešto desilo Rejsu. Mada se njihov brak raspao, ipak je on

nekada bio njen muţ, mislila je Vanesa, i zasluţio je da se ona zabrine za njega. Ruka joj je zadrhtala dok je dizala slušalicu. - GospoĊo Devere? Vanesa je ovde. Od Rejsa se razvela pre ĉetiri godine, ali to nije pomutilo njeno prijateljstvo sa Filipom Kantrelom, Rejsovim ocem. Filip je bio na njenoj strani i potpuno je osudio neodgovorno pona- šanje svog sina. Brinuo se o njoj kao da joj je otac.

- Vanesa - dopre do nje oĉajan glas

- ne znam kako da vam ovo saopštim.

- Glas joj zadrhta. - Filip je doţiveo srĉani udar. Kaţu da nije jak... Ţeleo bi da vas vidi.

- Odmah ću doći! - Olakšanje što se Rejsu nije ništa dogodilo, zamenio je strah za njegovog oca. - U kojoj se bolnici nalazi?

Brzo je napisala adresu i poĉela da raĉuna koliko joj vremena treba da stigne do bolnice.

- Kako je vašem svekru? - zabrinuto je upita Karla.

- Ne znam. - Vanesa je naizgled delovala mirno, ali osećala je kako je hvata panika. - Sada je u šok sobi. Idem odmah do njega.

-A šta ćemo sa gospoĊom Demond? Vanesa je potpuno zaboravila na ţenu koja je ĉekala u susednoj sobi.

- Da li je Piter slobodan? - upita.

Piter Benoa je bio njen pomoćnik koji je nekad i sam imao dekoratersku radnju. Bio je veliki struĉnjak za boje i tkanine, ali totalno nesposoban da vodi posao. Pre šest meseci je bankrotirao i odmah prihvatio Vanesinu ponudu da se zaposli kod nje.

- Da, sada je u svojoj kancelariji - odgovori Karla. - Da ga pozovem?

- Samo mu kaţite da usluţi gospoĊu Damond. - Dok je davala uputstva, uzela je tašnu i kljuĉeve od auta.

- I kaţite mu da ne dozvoli gospoĊi da uzme onaj zeleni brokat. Suviše je upadljiv i ne slaţe se sa ostalim materijalima koje je odabrala.

- Kazaću mu - obeća Karla Ostin.

- Mogu li još nešto da uradim? - Vanesa odmahnu glavom. - Ne! Ne znam kada ću se vratiti. Pokušaću da telefoniram.

- Vi danas imate zakazan ruĉak sa jednom mušterijom. Da li da to otkaţem?

- Da! Otkaţite sve današnje sastanke. - Brzim koracima se uputila ka zadnjem izlazu iz radnje.

Ĉinilo joj se daje saobraćaj izuzetno gust. Odmicala je veoma sporo, a pored toga je napolju bilo toliko sparno da joj se odeća sasvim zalepila za telo. Nije mogla da se koncentriše na voţnju, jer joj je pred oĉima stalno bila slika Filipa Kantrela u bolniĉkom krevetu. Još prošle nedelje je bila s njim na ruĉku i razgovarala o svojim problemima. Filip joj je pruţio snaţnu moralnu podršku za vreme muĉnog razvoda, a kasnije joj je pomogao i finansijski. Ĉesto se pitala, zašto Rejs nije na oca? I ona i Filip su mislili da će se Rejs skrasiti posle venĉanja, ali, to se nije obistinilo. Vanesa nikada nije znala gde je on i kada će se vratiti kući. I pored ozbiljnih razgovora, Rejs se nije promenio. On se bavio bušenjem i traţenjem nafte i gasa i oboţavao je uzbuĊenje i rizik koji taj posao nosi. Poslednja kap je bila kad je Rejs prokockao svu njihovu imovinu i ĉak se i zaduţio zbog jedne bušotine. Vanesa se ponadala da će ga to nauĉiti pameti, ali on nije hteo da ostavi taj riziĉni posao. Kad je otišao u Hjuston da radi na novoj bušotini, Vanesa je zatraţila razvod. Sada je znala da nisu u pitanju bili samo finansijski problemi. Kada je imala šesnaest go- dina, roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nesreći i zato je ona najviše od svega ţudila za mirnim porodiĉnim ţivotom i sigurnošću. Volela je lepe stvari. Rejs je, naprotiv, bio usamlje- nik, uvek spreman da rizikuje i niko mu nije bio potreban. Ĉak ni Vanesa. Sigurno ne bi napravila tu grešku, mislila je Vanesa, daje samo saĉekala s udajom. Ona i Rejs su se venĉali posle poznanstva od samo mesec dana. Vanesa je poverovala da je Rejs nalik na svog oca, istaknutog i poštovanog bankara.

Kad je konaĉno stigla u bolnicu, parkirala je auto i brzim koracima se uputilaka ulazu. Sestraje obavestila da se stanje Filipa Kantrela stabilizovalo, ali da je još uvek kritiĉno. Koraci su joj buĉno odzvanjali praznim bolniĉkim hodnikom dok je ţurila ka šok sobi. Iznenada joj je palo na pamet da će verovatno i Rejs biti tamo. Nije ga videla od one ţuĉne svaĊe u sudnici prilikom razvoda. Osetila je da je obuzima nelagodnost. Mada su oboje ţiveli u Nju Orleansu, putevi im se nisu ukrstih nijednom. Rejs i ona su se kretali u potpuno razliĉitom društvu. Ĉak i kad je trebalo da se dogovore oko nekih stvari, sve je išlo preko advokata. Vanesa je posle razvoda postala veoma osetljiva i poĉela je da izbegava ĉvrste veze sa muškarcima. Srce joj je uzbrzano kucalo dok je ulazila u ĉekaonicu, meĊutim, Rejs nije bio tamo. Na klupi je sedela samo Sibila Devere, Filipova dugogodišnja prijateljica i sekretarica. Vanesa je oĉekivala da će se njih dvoje i venĉati.

- Vanesa - zajeca Sibila - tako mi je drago što ste stigli.

- Pošla sam ĉim sam mogla - Vanesa priĊe starijoj ţeni i sede pored nje. - Kako je Filip? Jeste li ga videli?

Sibila je pokušala da se smiri, ali suze su joj i dalje klizile niz hce. - Nisam. Mogu da uĊu samo ĉlanovi porodice. Ali, doktor mi je rekao da mu je bolje.

- To je dobra vest - Vanesa je po- kušala da ubedi i sebe i nju. - Da li je Rejs unutra? - Pokušala je da prikrije nervozu.

- Ne. - Sibila odmahne glavom. - Nisam uspela da ga pronaĊem. Nije u gradu. Ali, ostavila sam poruku njegovoj sekretarici da se hitno javi ĉim stigne.

- Znaĉi tako! - Vanesa oseti olakša- nje što je susret odloţen bar za sada. - A, da li ste joj rekli šta se desilo?

- Ja... stvarno nisam mogla - priznade sekretarica. - Izgledalo mi je tako surovo da kaţem da je Filip doţiveo srĉani udar.

- Ne verujem da bi to Rejsa mnogo pogodilo - odgovori Vanesa sarkastiĉno. - On nikada nije pazio kako će nešto saopštiti.

Ali, Sibila Devere više nije slušala. Na vratima se pojavio ĉovek u belom mantilu i ona uzbuĊeno ustade. - Kako je on, doktore? Vanesa se polako diţe. Ništa se nije moglo zakljuĉiti iz lekarevog lica, na njemu se samo video profesionalni osmeh. - Dobro se drţi, gospoĊo Devere. Doktor upitno pogleda Vanesu. - Ja sam Vanesa Kantrel - predstavi se ona.

- Oh, izvinite što vas nisam odmah predstavila. - Sibila se tuţno osmehnu. - Ovo je snaha gospodina Kantrela. - Onda se okrete Vanesi. - Doktor Foli je kardiolog.

- Vanesa - doktor ponovi njeno ime. - Gospodin Kantrel bi ţeleo da vas vidi. Moţete da uĊete, ali, samo na nekoliko minuta.

- Oh, molim vas... stvarno bih ţele- la da ga vidim - glas joj zadrhta.

- U redu - odvrati lekar - ali, samo vi moţete da uĊete. - Zatim se okrete Sibili Devere. - Ţao mi je, ali poseta je dozvoljena samo ĉlanovima porodice. Moţda ćete sutra moći i vi da ga posetite.

Starija ţena rezignirano sleţe ramenima i pogleda ka vratima. - Kad je tako, biće bolje da se vratim u banku. Tamo je sada pravi haos od kako su Filipa, gospodina Kantrela, odvezli u bolnicu.

- Telefoniraću vam ĉim se vratim - obeća Vanesa i zagrli Sibilu u znak utehe.

- PoĊite za mnom, gospoĊo Kantrel

- obrati joj se lekar. Vanesa se još jednom pozdravi sa sekretaricom i poĊe sa doktorom u šok sobu. - Jeste li uspeli da obavestite svog supruga?

- upita lekar tiho.

Taman je zaustila da kaţe kako oni više nisu u braku, kad joj pade na pamet da je onda moţda neće pustiti unutra. - Nisam ga našla - odgovori Vanesa isto tako tiho. Filip je izgledao baš onako kako ga je zamišljala dok je vozila u bolnicu. Oko njega je bilo mnoštvo aparata ko- ji su mu kontrolisali pritisak i rad srca. U telo su mu bile zabodene in-

travenozne cevĉice, a pored glave visila je posuda sa kiseonikom. Izgledao je stariji nego što je bio. Vanesine oĉi se napuniše suzama. Htela je da uhvati Filipovu ruku koja je virila ispod belog ĉaršava, ali je zastala i upitno pogledala lekara. On je klimnuo glavom u znak odobravanja i Vanesa obuhvati Filipove mlitave prste.

- Filipe - trudila se da joj glas zvuĉi normalno. - To sam ja, Vanesa. Ništa ne brinite, sve će biti u redu.

Filip Kantrel pokuša da otvori oĉi. Videlo se da hoće nešto da kaţe, ali nisu mogli da ĉuju šta govori. Vanesa pogleda doktora bez reĉi. Verovatno pita za sina - pretpostavi doktor. - Da li je njegovo ime Rojs?

- Ne, već Rejs - reĉe Vanesa. - Doći će i on - obrati se Filipu - samo se vi odmarajte.

Bolesnik je poverovao i opustio se. Lekar dade znak Vanesi da treba da krenu. U hodniku zastade. - Trebalo bi ponovo da potraţite svog supruga, gospoĊo Kantrel - reĉe joj on. Nešto u njegovom tonu uznemiri Vanesu. - Znaĉi li to da se Filipovo stanje pogoršava?

- Ne. On odliĉno reaguje na leĉenje, ali, ja ne bih ţeleo da se vaš svekar suviše uzbuĊuje. A on neće biti miran sve dok ne vidi i svog sina - objasni lekar.

- Razumem - prošaputa Vanesa.

- Moţete upotrebiti telefon u onoj ĉekaonici. - Lekar joj rukom pokaza put.

Dok se Vanesa pitala kako da ob- jasni doktoru zašto ne ţeli da razgovara sa Rejsom, on je već otišao u drugu sobu. Na kraju zakljuĉi da sada nema prava da misli samo na sebe. Radilo se o Filipu, Rejsovom ocu i morala je da potisne gorĉinu koju je osećala. Ušla je u ĉekaonicu i odmah prišla telefonu. U debelom imeniku je pronašla ime Rejsove firme i hrabro poĉela da okreće brojeve. Osetila je kako su joj se dlanovi oznojali, a srce ubrzano kuca.

Javio se ţenski glas. - Kompanija „Vestket", izvolite - u pozadini se ĉuo prigušen smeh. – Ţelela bih da razgovaram sa Rejsom Kantrelom - reĉe Vanesa.

- Ţao mi je, on nije ovde. Da h ţelite da ostavite poruku?

- Kada će se vratiti? - odseĉno upita Vanesa.

- Ne oĉekujemo ga sledećih nekoliko dana- sledio je odgovor. Ĉulo se kako neki muškarac kaţe. - Dok maĉka spava... - ţena kraj telefona ga utiša. - Ali, sigurno će mi se javi- ti telefonom.

Moram odmah da govorim s njim - nastavila je Vanesa. - Da li mogu da ga ĉujem preko drugog broja?

- Ne, ţao mi je. Gospodin Kantrel je trenutno kraj bušotine, a tamo nema telefona. Ako hoćete, ostavite svoje ime i poruku, i ja ću mu preneti. On treba da me pozove oko podne.

- U redu! - Vanesa uzdahnu. - Recite mu da ga je zvala Vanesa. Vanesa Kantrel. I, da je nešto veoma vaţno.

- Nije mogla da prevali preko jezika da je Filip doţiveo srĉani udar.

Nastala je tišina. Ţena se javila tek posle kraće pauze. - Jeste li vi njegova bivša supruga?

- Da! - Vanesa je postala nestrpljiva.

- Ţelite li da ostavite vaš broj telefona?

Vanesa je dala broj telefona u ĉekaonici. - Molim vas da mu kaţete da je veoma vaţno.

- Hoću - reĉe sekretarica, a glas joj je zvuĉao sasvim ravnodušno.

- Hvala - Vanesa spusti slušalicu. Drhtala je. Ponovo se setila gorĉine i poniţenja pre ĉetiri godine.

Sela je na sofu i pokušala da misli na Filipa. U tom momentu je došla sestra i donela joj šolju crne kafe. Ponudila joj je da ruĉa u bolniĉkom restoranu, ali njoj nije bilo do jela. U pola dva, u ĉekaonicu uĊe doktor Foli. - Jeste li uspeli da naĊete supruga, gospoĊo Kantrel?

- Ne, ali ostavila sam broj i sada ĉekam da me pozove.

- Moţda bi trebalo ponovo da pokušate. - Doktor se namršti.

Vanesa pogleda na sat. Podne je odavno prošlo, a od poziva ni traga. Ponovo nazva i javi se isti ţenski glas.

- Ovde je opet Vanesa Kantrel - odseĉno se predstavila. - Da li ste razgovarali sa Rejsom?

Ţena odgovori tek posle duge pauze. - GospoĊa Kantrel, naravno, prepoznala sam vam glas! Kako ste? - Glas je zvuĉao izveštaĉeno veselo. Vanesa oseti da ţena izbegava od- govor. - Da li je gospodin Kantrel telefonirao u podne? - upita glasom koji nije trpeo odugovlaĉenje.

- Pa, jeste - nevoljno priznade ţena.

- Da li ste mu preneli moju poruku?

- Vanesa ĉvršće steţe slušalicu.

- Jesam, gospoĊo Kantrel - odgovori sekretarica. - Zar vas nije pozvao?

Vanesa oseti kako je obuzima bes.

- Mislim da vi dobro znate da nije.

- Ja sam mu prenela poruku - insistirala je ţena.

- A šta je gospodin Kantrel odgovorio?

- GospoĊo Kantrel, on nije ništa komentarisao. - Za ţenu je razgovor bio završen.

- Njegov otac je doţiveo srĉani udar. - Vanesa nije obratila paţnju na uţasnut glas sekretarice. - Hoćete li mi sada reći gde mogu da naĊem vašeg direktora? Rekli ste da je kod bušotine. Gde se ona nalazi?

- U okrugu Asamšn. Ali, gospodin Kantrel tamo stvarno nema telefon -brzo odgovori sekretarica, da Vane- sa ne bi pomislila da je slagala. - Najviše što mogu da uĉinim je to da os- tavim poruku u motelu gde boravi. Ali, ne znam kada će je dobiti.

Vanesa se seti svih onih noći kada Rejs nije dolazio kući. Kadabi odredili mesto zabušotinu, poĉinjali su sa bušenjem i nisu prestajali sve dok je bilo novca. Zato odgovori.

- Nemojte da se trudite. Sigurno bih mogla i da odem tamo i da se vratim, dok on ne dobije poruku. Da li je taj okrug blizu Tribodoa?

- Da, nalazi se severoistoĉno od Tribodoa.

- Moţete li da mi objasnite kako da stignem do bušotine? - Vanesa izvadi mali notes i olovku.

Put je krivudao pored reke Boj Laforše, na ĉijim obalama su ţiveli većinom ribari koji su lovili škampe. Pejzaţ je bio vrlo slikovit i Vanesa bi u drugoj prilici. uţivala u voţnji. Ali, sada je napregnuto posmatrala oznake da ne bi promašila put. Uskoro je trebalo da skrene na sporedni put. Jedva je primetila znak i kada je skrenula, konaĉno je odahnula. Pejzaţ je poĉeo da se menja. Zelenilo je postajalo sve gušće i bilo je sve više visokog drveća prekrivenog mahovi- nom. Vanesa je usporila da još jednom proĉita uputstva. Kuće su bile sve reĊe i nije videla nikoga koga bi mogla da pita za pravac. Posle nekoliko kilometara videla je znak koji je traţila: „Veprova glava", kompanija „Vestket". Put je postajao sve uţi, a drveće sve gušće. Vanesa iznenada izbi na ĉistinu i pred njom se ukaza visoka ĉeliĉna konstrukcija. Bušotina je izgledala kao stotine drugih koje je dosad videla. Blatnjava prikolica sluţila je kao kancelarija, a pored nje su stajala tri isto tako blatnjava kamiona. Buka je bila zaglušujuća. Vanesa zaustavi auto na sredini puta izmeĊu bušotine i prikolice. Iskljuĉi motor i izaĊe iz kola. Tašnu ostavi na prednjem sedištu. Pri prvom koraku, visoke potpetice joj se zaglibiše u raskvašenu zemlju. Samo je progunĊala i poţurila ka suvljem terenu. Iznenada iz prikolice izaĊe jedan ĉovek. Bio je krupan i nosio je belu majicu natopljenu znojem. Na noga- ma je imao ĉizme, obaveznu odeću radnika na bušotini. Ĉovek naglo zastade kad ugleda doteranu crnku u beloj suknji i tamnoplavoj bluzi. - Da li Rejs Kantrel u prikolici? - doviknu Vanesa. Ĉovek prinese ruku ušima da pokaţe kako ne moţe da je ĉuje zbogbuke. Vanesa stavi ruke oko usta i još glasnije viknu. Radnik je ovoga puta razumeo pitanje, ali, odmahnu glavom i pokaza na bušotinu. Vanesa se polako okrete da bi bolje videla radnike oko bušotine. Svi su nosili šlemove i ista odela, tako da ih je bilo

teško razlikovati. Nestrpljivo poĊe prema njima, ali je blato prinudi da uspori korak. Zaĉu se nekoliko zviţduka, ali, ona ne obrati paţnju na njih. Polako se pribliţila platformi koja je bila izdignuta iznad zemlje. Na vrhu stepenica su stajala dva ĉoveka. Jedan od njih, bio je Rejs. Madaje stajao sasvim mirno, iz njega je zraĉila snaga i Vanesa oseti kako srce poĉinje ubrzano da joj kuca. Poţelela je da se okrene i pobegne daleko od njega, ali, to nije bilo moguće. I Rejs je primetio nju, i obratio se ĉoveku pored sebe. Pokaza u njenom pravcu i odmahnu rukom. Vanesa je odliĉno razumela njegove reĉi: „Ukloni je odavde". Usne su mu bile skupljene od nezadovoljstva. Vanesa krenu uz stepenice, ali je zaustavi ĉovek koga je Rejs poslao. Ĉovek je imao preko trideset godina, kao i Rejs, i bio je visok, ali ipak niţi od Rejsa. Neprijateljski je pogleda, uhvati za ruku i povede putem kojim je i došla.

- Ovde smeju da doĊu samo ovlaš- ćena hca - hladno joj se obrati. - Moraćete da odete.

Vanesa nije ni pokušala da reaguje sve dok pod nogama nije osetila ĉvrsto tlo. Ĉovek nije oĉekivao da će ona pruţiti otpor i iznenadio se kad je ona naglo ţastala i istrgla ruku. Strašno je razljutio Rejsov postupak. Prkosno pogleda ĉoveka.

- Neću ja nigde da idem. Vratite se i kaţite to svom šefu.

- Ali, ovde moţe da se ide samo u šlemovima - poĉeo je ĉovek da objašnjava.

- Onda ću saĉekati u prikolici - i Vanesa odluĉnim korakom poĊe kroz blatnjavu zemlju.

Kad je došla do prikolice, iz nje je upravo izlazio jedan radnik. Vanesa se iznenada oliznu, i da radnik nije reagovao, pala bi usred bare. Kruto se zahvalila i pokušala da ignoriše njegov sugestivni pogled. Dugaĉka prikolica sluţila je kao kancelarija, soba za odmor i spavaonica. U njoj je buka bila daleko manja nego napolju, a i vazduh je bio sveţiji. MeĊutim, bilo je jako sparno, tako da ni veliki ventilator nije mogao mnogo da pomogne.

Vanesa je ušla, kad se vrata odjednom otvoriše i pojavi se onaj isti radnik koji je pokušao daje otpremi kući. Pošto je znala da svaĊom neće ništa postići, odluĉi da se uzdrţi.

- Hoćete li, molim vas, reći Rejsu da je u pitanju nešto vrlo vaţno? - trudila se da bude uĉtiva.

Ĉovek je hladno odmeri, ali, ne odgovori ništa. Umesto toga priĊe stolu i natoĉi sebi šolju crne kafe. Popi jedan gutljaj posmatrajući je. Nju namerno nije ponudio.

- Rejs je zauzet - konaĉno odgovori. - Moţete da ostavite poruku i ja ću mu je preneti kasnije.

- To nikako neću - ljutito reĉe Vanesa. - Nisam došla ĉak iz Nju Orleansa da biste me vratili kući.

- To je vaš problem gospoĊo Kantrel, a ne moj - ĉovek se okrete ravnodušno.

Vanesa se ukoĉila kada je ĉovek izgovorio njeno ime. Shvatila je razlog njegovog neprijateljskog ponašanja. - Ko zna šta mislite o meni samo zato što sam ja njegova bivša ţena.

- Ništa ja ne znam, gospoĊo Kantrel. - Otpio je još jedan gutljaj.

- Slušajte gospodine... ma ko da ste...

- Dţeb Benon - predstavi se on.

- Slušajte, gospodine Benone - Va- nesin glas je poĉeo da podrhtava od ljutine - ne tiĉe me se šta vi mislite o meni, ali, ja sam došla ĉak dovde da bih saopštila Rejsu da...

Vrata se odjednom otvoriše i buka priguši njene reĉi. Vanesa se okrete da vidi ko je to prekida. Reĉi joj zastadoše u grlu kad na vratima ugleda Rejsa. Nekoliko trenutaka su se nemo posmatrali. Neka poluzaboravljena osećanja prostrujaše Vanesinim telom. Nije oĉekivala da će se on promeniti u toku ĉetiri godine, ali, kad ga je bolje pogledala, videla je da izgleda drugaĉije. Pogled mu je bio nekako tvrĊi i pun cinizma, cinizma koji mu je utis- nuo bore na preplanulom licu i uĉinio ga grubljim. Izgledao je stariji i zreliji i Vanesa shvati da je oĉvrsnuo. Rejs obesi šlem o kuku na zidu, priĊe stolu i baci rukavice na sto.

- Hteo bih da pogledam plan radova, Dţebe. - Rejs uze jednu šolju i uspe sebi kafu.

Dţeb Benon ode da uzme plan i Vanesa odjednom shvati da Rejs na nju uopšte ne obraća paţnju. Obuze je srdţba zbog njegovog ponašanja. Kada su se muškarci nagnuli nad plan, Vanesa ustade i stade taĉno ispred njih.

- Time što me ignorišeš, nećeš me naterati da odem, Rejse Kantrele.

Za trenutak je vladala tišina, a onda Rejs progovori ne diţući glavu. - Na ţalost, neću! - Glas mu je bio rezak. Ta primedba je zaboli. Ĉak i sada je bila osetljiva na njegove primedbe. - Zaboravila sam koliko moţeš da budeš nepristojan i nekulturan. - Brada joj je izdajniĉki zadrhtala. - Ne znam ni sama zašto sam prevalila ovoliki put. Rejs se osloni laktovima o sto. - Dalje ću nastaviti sam, Dţebe. - Radnik shvati da treba da izaĊe. Ustade i popi preostalu kafu u jednom gutljaju, gledajući pri tom u Vanesu. U vazduhu se osećala napetost i neprijateljstvo. Kad je Dţeb izašao, Rejs je ostao u istom poloţaju. Bio joj je okrenut profilom. Vanesin pogled se zadrţa na njegovim leĊima. Popodne je bilo veoma toplo i košulja mu se zalepila za telo, istiĉući njegova široka ramena.

- Pogledaj u mene - odluĉno reĉe Vanesa. - Volim da me ljudi gledaju u oĉi dok razgovaram s njima.

Posmatrala je kako mu se mišići zateţu dok se polako okretao. Pogleda je ravno u oĉi i na licu mu se pojavi upitan izraz. Vanesa oseti nelagodnost.

- Samo poţuri. Imam posla - nestrpljivo joj reĉe.

- Znam da imaš posla - sarkastiĉno odgovori Vanesa. - Toliko si zauzet da nisi mogao ni da me pozoveš telefonom.

- Taĉno. Imam pametnijeg posla nego da slušam kako nisi dobila alimentaciju za poslednja tri meseca. Kad dobijem novac platiću ti, mada, sudeći po „Poršeu" koji voziš i odeći koju nosiš, reklo bi se da baš ne oskudevaš mnogo. - Odmerio je od glave do pete.

Vanesa više nije mogla da se uzdrţi.

- Drago mi je što vidiš da ne moram da zavisim od tvoje alimentacije. Po tebi ne bih imala ni krov nad glavom.

- Namerno ga je podsetila da je on taj koji je prokockao svu njihovu imovinu. U Rejsovim oĉima se pojavi ljutit plamen, a brada poĉe da mu drhti od besa. Vanesa nesvesno poĊe unazad.

- Oduvek si imala puno razumevanja, zar ne? - prezrivo se nasmejao.

- Ĉim nam je krenulo loše, ti si se pokupila sa svim stvarima, a sada oĉekuješ i alimentaciju.

- Toliko si bar duţan da uradiš - pokušavala je da se uzdrţi. Nije ţelela da se ovaj razgovor pretvori u svaĊu.

- Ja sam novac iskoristila bolje nego što bi ga ti iskoristio. Ti bi ga opet uloţio u neku rupu bez nafte i sve bi propalo.

Rejs naglo ustade i priĊe joj sasvim blizu. Vanesu uhvati panika. LeĊima je bila naslonjena na zid prikolice i nije imala kud. Rejs se nadvije nad nju i besno je pogleda. Bio joj je tako blizu daje osećala toplotu njegovog tela. Ona je bila potpuno svesna njegove blizine. Rejs Kantrel je bio izuzetno muţevan, i ona je to u svom besu potpuno zaboravila. Ali, sada, kada je bio kraj nje, prisetila se svih onih prilika kada je svojom muţevnošću slo- mio njenu volju. Prezrivo je posmatrao. - Šta li sam ja video u tebi? - promrmlja kroz stisnute zube. Vanesa oseti njegov vreli dah na svom obrazu i okrete glavu.Mrzela je slabost koja je obuzela. Šta li radi ovde? Zašto je, uopšte i dolazila? Ona se pribra. - Nisam došla zbog alimentacije - kruto poĉne. - Ne tiĉe me se da li ću je dobiti ili ne. Više mi i ne treba. Nisam zato htela da razgovaram s tobom.

- Ne? - Rejs je znatiţeljno pogleda.

Oklevala je. - U pitanju je tvoj otac.

- Nešto u njenom glasu ga natera da je paţljivo pogleda.

- Da li te je on poslao ovamo? - ciniĉno upita. Razvod je udaljio oca i sina, i Vanesa nije znala kakvi su im sada odnosi.

- Ne, nije. - Umesto besa i gorĉine, sada je osećala samo saţaljenje. - Tvoj otac je jutros doţiveo srĉani udar, Rejse. - Trgao se, ali mu se izraz lica nije promenio. Upitno je

posmatrao, ĉekajući da ona kaţe sve što zna. - Stalno pita za tebe - objasni Vanesa.

Odmaknuo se od nje i naslonio na sto. - Da li je stanje kritiĉno? - upita, ne gledajući je.

- Doktor kaţe da udar nije bio jak. Osećao se mnogo bolje kad sam otišla da ga vidim - odgovori. - Ţao mi je, Rejse. Moţda je trebalo da ti sve saopštim preko telefona, ali mi nisi dao priliku za to. Osim toga, nisam mogla da prevalim preko jezika da je Filip doţiveo srĉani udar.

- Da li se zna šta je dovelo do toga?

- Rejs je poĉeo da slaţe neke papire po stolu. Izgledao je veoma miran.

- Ne zna se taĉno. - Vanesa je bila zbunjena njegovim drţanjem. - Vrlo kratko sam razgovarala sa gospoĊom Devere. Pozlilo mu je u banci, za vreme nekog sastanka. - Upitno podiţe obrve. - Hoćeš li ići da ga posetiš?

- Hoću - suvo odgovori Rejs. - Zar nisi zato i došla? Ili si mislila da neću ići, jer mi kroz vene teĉe nafta, a ne krv?

Vanesa se setila da mu je to jednom rekla, ali, više nije imala ţelju da se svaĊa, pa je ćutala.

- Pretpostavljam da ćeš ići u bolnicu ĉim se vratiš u Nju Orleans - reĉe Rejs.

- Da - potvrdi ona.

- Da li imaš nešto protiv da i ja poĊem s tobom? - Nije saĉekao da odgovori, već je podsmešljivo nastavio. - Siguran sam da se nećeš iznenaditi što nemam novca da kupim benzin. Zbog ove bušotine sam se zaduţio do grla.

- To me ne iznenaĊuje! - Rezignirano je slegla ramenima. Moţda Rejs sada jeste ĉvršći, mislila je, ali, još uvek nema ni prebijene pare. Da nije u pitanju bio njegov otac, rado bi mu rekla da stane na drum i podigne palac. - Moţeš da ideš sa mnom. - Ali, nije znala kako će izdrţati toliko dugo u njegovom društvu.

- Pa, hajdemo onda. - Po izrazu njegovog lica, moglo se zakljuĉiti da ni njemu nije prijatno.

Prvi je krenuo ka vratima i nije mu palo na pamet da je propusti. Sišao je niz stepenice i zagazio u blato. U blizini je

stajao Dţeb Benon i pušio. Kad je video Rejsa, bacio je cigaretu u blato, a Vanesu nije ni pogledao. Vanesa nije mogla da ĉuje šta mu je Rejs rekao, ali, pretpostavila je da mu objašnjava šta se desilo. Došla je ilii poslednje stepenice i zastala, posmatrajući debeo sloj blata ispred prikolice. Nije bila sigurna da će moći da ga preskoĉi, ali nije htela da zove Rejsa u pomoć. Dok se dvoumila šta da radi, on joj priĊe o obuhvati rukom oko struka. S uţasom je osetila kako je podiţe sa zemlje i uzima u naruĉje. Iznenadi je neoĉekivani dodir sa njegovim ĉvrstim, mišićavim grudima. Osećala je njegovu snagu dok je sa lakoćom nosio na rukama. Poĉeo je da je obuzima dobro poznati osećaj.

- Cipele sa visokom potpeticom nisu odgovarajuća obuća za mesta gde su bušotine. A ni bela suknja - suvo primeti on.

- Ja ne posećujem bušotine svaki dan - odgovori Vanesa.

- To znam - procedi Rejs. - Kad smo bili u braku, samo si se dvaput setila da me posetiš.

Ona nije prihvatila kritiku. - Da si me i malo voleo, ti bi ĉešće dolazio kući. Dok su se pribliţavali autu, oko njih su se orili zviţduci. Vanesi je bilo neprijatno i bez toga, i jedva je ĉekala da je pusti. Rejs zastade sa leve strane kola i spusti je na zemlju. Ĉim je pod nogom osetila ĉvrsto tlo, Vanesa se odmaĉe od njegovog vitkog tela. Bila je svesna da joj srce ubrzano kuca. I protiv svoje volje, oseti kako je Rejs privlaĉi. Zaţalila je što i to osećanje nije zamrlo onda kad i ljubav.

- Hoćeš li ti da voziš? - upita ona pošto se setila daje Rejs uvek insisti- rao da on vozi.

- To je tvoj auto. - Kiselo se osmehnuo. - Ti vozi.

Otišao je na drugu stranu kola i otvorio vrata. Njenu tašnu koja je stajala na sedištu, bacio je na pod. Vanesi je bilo neobiĉno što ga vidi na mestu suvozaĉa. Sela je i ukljuĉila motor.

- Otkuda ovo poverenje? - izazovno ga upita. - Nikad dosad nisi hteo da sedneš sa mnom u kola.

- Da li je to sada vaţno? - oštro upita Rejs i namesti se u poluleţeći poloţaj. - Ako nemaš ništa protiv, ja bih malo odspavao.

Vanesa ga iznenaĊeno pogleda. Ali, on je već zatvorio oĉi i više nije obraćao paţnju na nju. Kakva ironija, pomisli ona. Umesto da oseća olakšanje što neće morati da razgovara s njim, bilo joj je ţao. Osetila se omalovaţenom... moţda zato što je isto ovako bilo i u njihovom braku. Setila se raznih prilika kad je Rejs bio kod kuće. Tada bi obiĉno bio suviše umoran da negde izaĊu, a i inaĉe nije voleo društvo. Ako nije spavao, obiĉno je oĉekivao da ona poĊe s njim u krevet. Retko su razgovarali, a kad bi i prozborili koju reĉ, to bi se obiĉno pretvorilo u svaĊu oko novca. Nije ni bilo ĉudo što im brak nije uspeo, pomisli Vanesa. Ĉak su i te dve godine što su ih proveli zajedno bile uspeh. Brak im je od poĉetka bio osuĊen na propast, pomisli. Kad su se pribliţili Nju Orleansu, Vanesa primeti da meraĉ benzina stoji na nuh. Skrenula je na prvu benzinsku pumpu. Krišom je pogledala Rejsa. Leţao je popreko na sedištu, a glava mu je bila naslonjena na vrata. Duboko je disao i videlo se da spava dubokim snom. Jedino on moţe da spava u tako neudobnom poloţaju, pomisli Vanesa. Ĉak ni u snu Rejs nije pobuĊivao neţnost. Iz njega je i dalje zraĉila snaga, jedino što mu je san malo ublaţio ciniĉan izraz lica. Kad je Vanesa usporila, Rejs se promeškolji osećajući promenu u radu motora. Kad je auto stao, on otvori oĉi i pokuša da se uspravi. GunĊajući, poĉne da trlja ukoĉene mišiće.

- Moram da natoĉim benzin - reĉe ona, mada je to bilo oĉigledno.

Rejs umorno klimnu glavom, ispruţi desnu nogu i stavi ruku u dţep. - Idem do telefonske govornice da pozovem bolnicu - reĉe i izvadi punu šaku sitniša iz dţepa. Odvoji jedan novĉić, a ostatak vrati nazad. Zatim, s mukom otvori vrata i ţurnim korakom se uputi ka govornici. U tom momentu priĊe ĉovek koji radi na pumpi. - Izvolite? - obrati se Vanesi. - Napunite ga, molim vas - reĉe ona.

Kad je rezervoar bio pun i kad je platila raĉun, ona ukljuĉi motor i odveze se malo dalje da saĉeka Rejsa. Izvadi ruţ i namaza usne. Onda se pogleda u retrovizoru i rukama zagladi kosu. Vrata automobila se odjednom otvoriše i Rejs se spusti na svoje sedište.

- Razgovarao sam sa doktorom - reĉe on. - Kaţe da se tata dobro oseća.

-Dobro je. –Vanesa je odahnula i u isti mah postade svesna da su ovo prve pristojne reĉi koje su uputili jedno drugom.

- Pošto sad ne moramo toliko da ţurimo, voleo bih da svratim u stan, da se istuširam i presvuĉem. To neće trajati duţe od dvadesetak minuta. Da li ti to odgovara?

Vanesa odjednom oseti neku nelagodnost. Instinkt joj je govorio da ne treba da pristane, ali nije mogla da smisli nikakav razlog da ga odbije. Izgledalo je sasvim logiĉno što hoće da se okupa i skine sa sebe prljavo radno odelo.

- U kojoj ulici ti se nalazi stan? - brzo ga upita.

II

- Ne izgleda baš kao palata - promrmlja Rejs kada se Vanesa parkirala ispred zgrade.

Dvospratnica od crvenih cigala je stvarno bila u lošem stanju. Ukrasi od gvoţĊa su bili zarĊani, a bela farba oko prozora je na mnogim mestima otpala. Na ploĉniku ispred zgrade je rasla trava. Kuća se nalazila u jednom od onih delova Nju Orleansa koji su ubrzano propadali jer se o njima nije brinuo niko.

- Hoćeš li da me saĉekaš u kolima ili ćeš da poĊeš sa mnom? - upita Rejs.

- Poći ću s tobom. - Vanesa je bila radoznala da vidi gde on ţivi, ali, nije htela to da pokaţe. - Ako nemaš ništa protiv, naravno.

On sleţe ramenima. - Da imam, ne bih te pozvao. - Rejs izaĊe iz kola, ne ĉekajući da ĉuje šta je odluĉila. Vanesa se samo trenutak dvoumila. Onda izaĊe iz kola i poĊe za njim. Rejs otvori ulazna vrata i propusti je. Rukom joj pokaza ka mraĉnim stepenicama koje su vodile na drugi sprat.

Na vratima jednog stana na drugom spratu, pojavi se crnokosa devojka u minijaturnoj letnjoj haljini. Drsko pogleda Vanesu, a onda se obrati Rejsu.

- Srce, imaš li flašu hladnog piva?

- Jarkocrvene usne je napućila u zavodniĉki osmeh.

- Naravno. - Rejs izvadi kljuĉeve i priĊe stanu naspram crnkinog. - Uvek imam rezervu piva, Mari. To znaš i sama. - Gutao je oĉima njenu zgodnu figuru, a onda podsmešljivo pogleda u Vanesu.

Vanesa shvati da su Rejs i zgodna devojka više nego prijatelji i postade joj muĉno. On otkljuĉa vrata i Vanesa uĊe u stan. Stan je bio mali, ali veoma praktiĉan. Imao je ĉak i malu kuhinju. Vanesa zastade na sredini sobe i zapahne je ustajali vazduh i smrad iz prepunih pepeljara. Rejs priĊe friţideru i ot- vori vrata. - Koliko flaša hoćeš, Mari?

- Okrete se prema zgodnoj susetki koja je još uvek stajala pored vrata.

- Samo dve. - Zavodljivo se nasmešila. - Hvala, Rejse. Ţao mi je što te ometam kad imaš posetu.

Laţljivice, zlobno pomisli Vanesa. Rejs ironiĉno pogleda Vanesu. - Pa, to i nije prava poseta. Ovo je moja bivša ţena.

- Stvarno? - Po devojĉinom pogledu moglo se naslutiti šta je mislila o Vanesi. Ko zna šta joj je sve napriĉao o meni, ogorĉeno pomisli Vanesa. Onda se Mari opet nasmeši Rejsu. - Ako ti bude dosadno, znaš gde moţeš da me naĊeš. - Okrete se i graciozno udalji.

Rejs je posmatrao sve dok nije ušla u svoj stan, a onda polako zatvori vrata i okrete se prema Vanesi. Ona je drhtala od besa, a iz oĉiju su joj sevale varnice.

- To ti je prijateljica? - Trudila se da joj glas zvuĉi mirno.

- Kako si pogodila? - podsmehnu se Rejs. - Ponudio bih te pivom, ali znam da ga ne voliš. Na ţalost, vina nemam. Osećam averziju prema vinu... i prema ţenama koje ga vole.

Vanesa shvati da se ova primedba odnosi na nju pošto je od alkohola pila jedino vino. Pitala se zašto Rejs još ima moć da je toliko povredi.

- Ali, oĉigledno je da Mari voli pivo. - Trudila.se da joj glas zvuĉi ravnodušno, ali bez mnogo uspeha. Pokušala je da zadrţi miran izraz lica. - Baš je lepo što imate isti ukus.

- Za razliku od nas dvoje. - Osmeh mu je bio ironiĉan. - Ja volim pivo, a ti ništa drugo sem vina. Ja sam zadovoljan i sa kuvanom ribom, a ti voliš samo školjke. Mogao bih da nastavim do sutra, ali nemamo vremena za gubljenje. Idem da se istuširam, ati sedi, pa se odmori.

Vanesa se osvrte oko sebe. Soba je bila veoma neuredna. Svuda po stolicama je bila razbacana odeća, a prazne flaše su leţale razbacane po podu. Rejs joj je proĉitao misli. - Taĉno je da soba nije nešto posebno, ali jeftina je, a uz to je i bila nameštena. Uostalom, sluţi mi samo za spavanje.

- Tako nešto si oduvek i ţeleo - gorko reĉe ona. - Mesto za spavanje i ţenu kad ti se prohte. Sada si našao Mari, oba uslova su zadovoljena.

- Zvuĉiš kao napuštena supruga, Vanesa. - Prvi put je oslovio po imenu i njoj se nešto steţe oko srca. - Ne- moj da zaboraviš da si ti podnela tuţbu za razvod. Sećaš li se? - Rejs je namerno muĉio. Na licu mu je lebdeo neodreĊeni osmeh.

Ona se naglo odmaĉe od njega. Osetila je kako se nešto lomi u njoj. - To je bila jedina pametna stvar u mom ţivotu. - Ali, grlo joj se steglo. - Bolje da ideš da se istuširaš - reĉe, jer oseti da gubi kontrolu.

- Dobro - rezignirano odgovori Rejs i umorno se uputi ka kupatilu.

Ĉim je zatvorio vrata za sobom, Vanesi se ote dubok uzdah. Otvori oĉi i nekoliko puta duboko udahne, nadajući se da će prestati da drhti. PriĊe prozoru i otvori ga da uĊe malo sveţeg vazduha. Ne znajući šta će sa sobom, doĊe do sredine sobe i stane. Bila je nervozna i ţelela je nešto da radi da ne bi misli- la na prošlost. PriĊe telefonu s namerom da pozove radnju. Bio je iskljuĉen. Iznervirana, Vanesa s treskom spusti slušalicu. Mali stoĉić na kom je stajao telefon zaljulja se od udarca i jedna flaša se stropošta na pod. Vanesa je automatski podiţe, pa

onda pokupi i ostale prazne flaše i baci ih u korpu za otpatke. Od tog momenta, njeni pokreti su postali potpuno instinktivni. Pokupila je zguţvane papire sa poda i ispraznila prepune pepeljare. PoreĊala je razbacane ĉasopise na sto i izbacila stare novine. Uzela je sa stola prljavu ĉašu na kojoj je bio otisak ruţa. Ruţ je imao istu jarkocrvenu boju kao i onaj što ga je nosila privlaĉna Mari. U sudoperi je stajala još jedna ĉaša, ali ruţ na ovoj ĉaši je bio ruţiĉast. Izgledalo je smešno, ali bilo joj je milo što Mari ima suparnicu. Onda se vrati u sobu i poĉe da skuplja odeću razbacanu po podu. Na kauĉu je leţalo plavo radno odelo i ona ga stavi na gomilu sa ostalom odećom. Taman kada je pomislila da je za- vršila, primeti na kauĉu još jednu stvar koja je bila skrivena ispod odela. Za trenutak, Vanesa zastade, paralisana oštrim bolom koji joj prostruja telom. Onda polako podiţe ţensko rublje. Prsti su joj se zgrĉili pri samom dodiru sa lakom, svilenom tkaninom. Poţelela je da vrisne, ali je umesto toga samo ĉvrsto stegla zube. U tom momentu, Rejs uĊe u sobu. Kosa mu je još bila vlaţna i razbarušena od kupanja. Izgledalo je da njen sjaj još više istiĉe njegove crne oĉi i taman ten. Na sebi je imao sivu svilenu košulju koju mu je Vanesa kupila za roĊendan, poslednji prijatan dan koji su zajedno proveli. Rejs pogleda na gomilu prljave odeće u njenoj ruci i osvrne se oko sebe. Na licu mu se pojavio podrugljiv osmeh. - Vidi, vidi, šta sve moţe da uradi ţenska ruka! Znao sam da nećeš odoleti - promrmljao je. Vidim da su dolazile i druge ,,ţenske ruke" koje su nešto sluĉajno zaboravile. - Bila je duboko povreĊena i glas joj je bio hrapav. - Ili je ovo ovde stalan inventar? Ţensko rublje, zguţvano u loptu, polete prema njemu i pade na sredinu sobe. Rejs, nimalo uzbuĊen, priĊe i podiţe ga. Vanesa oseti da se odala. - Sledeći put kad doĊe Mari da pozajmi flašu piva, vrati joj njen donji veš. - Pokušala je da izgleda ravnodušno.

- Bojim se da to neću moći. Mari je alergiĉna na sintetiĉko rublje i tvrdi da ga uopšte ne nosi.

Znaĉi, u pitanju je neka druga ţena, pomisli Vanesa. - Uvek si dobro pamtio detalje, ali si zato zaboravljao vaţne stvari - prasnu, drhteći od ljubomore. Da, na ţalost, to je bilo istina: ona je bila strašno ljubomorna na vlasnicu tog donjeg rublja. Bila je ljubomorna i na Rejsa što joj je tako hladnokrvno dao na znanje, da ima mnogo drugih ţena koje ţele da doĊu na njeno mesto. Pogledala je u pod teško dišući.

- Izgleda da ti smeta što si našla tuĊe donje rublje u mom. stanu - upitno je pogledao.

- Ni najmanje. Ne budi smešan - obrecnu se ona.

Rejs joj prstima podiţe bradu i primora da pogleda u njega. Obrazi su joj bili zaţareni, a oĉi ljutito svetlucale. Zadovoljno se nasmešio.

- Ipak si ljubomorna. - Klimnu glavom. - Tebi nisam potreban, ali ne ţeliš da pripadam drugoj ţeni. Ti si vrlo sebiĉna, Vanesa... i oduvek si bila takva.

- To nije taĉno - branila se.

- Ti toga nisi ni svesna - ciniĉno je promrmljao on. - Kad bih se vratio kući posle ĉetiri, pet dana odsustva, jedino što sam ţeleo je da budem s tobom. A ti si me uvek vukla na neke zabave. Uopšte ti nije bilo vaţno šta sam ja ţeleo.

- Uvek si ţeleo samo jedno - optuţujuće ga pogleda.

On se nasmešio, ali pogled mu je bio tvrd. - Seks! Ne moţeš da izgovoriš tu reĉ - podrugljivo se nasmejao. Onda namerno spusti pogled i zadrţi ga na njenim grudima. - Imaš veoma lepo telo, Vanesa, ali nikad nisi znala da uţivaš u njemu.

- Prestani!

- Umorio sam se pokušavajući da te ubedim da u tome nema ništa ruţnog.

- Ti me optuţuješ da sam ja bila ravnodušna, ali to nije taĉno - branila se Vanesa.

- Ne, nisi potpuno ravnodušna - sloţi se on. Pusti njenu bradu i prstima joj pomiluje vrat. - Umeš da budeš veoma vatrena, ali samo u odreĊeno vreme i na odreĊenom mestu. Ali,

ako nije deset sati uveĉe i nismo u spavaćoj sobi, o ljubavi nema ni govora.

- Ja sam ţelela nešto više nego da budem tvoja ljubavnica - odgovori Vanesa. - Ţelela sam da ti budem supruga. Brak ne postoji samo zato da bi se vodila ljubav, a naš se sastojao samo od toga. Tebe nikad nisu interesovali dom i porodica...

- S obzirom kako se sve završilo, dobro je što nismo imali dece, zar ne? - izazovno upita Rejs. -- Ali, priseti se malo. Ti si bila ta koja nije ţelela da odmah imamo dete.

- To nije bilo moguće iz finansijskih razloga, Rejse - podseti ga ona.

- Misliš da ja ne bih bio sposoban da se brinem o porodici? - On ĉvrsto steţe zube.

- Zar bi bio sposoban? - prezrivo ga upita ona i pogleda oko sebe. - Da li bi se ovako brinuo o porodici?

Rejsova ruka se steţe oko Vanesinog vrata i on je iznenada privuĉe sebi. Ona za trenutak izgubi dah i uhvati je panika. Rejs je ĉvrsto steţe uz sebe tako da joj je glava visila unazad. Lice mu je bilo izobliĉeno od besa. Vanesa je znala da je preterala, ali, ţelela je da ga povredi kao što je i on povredio nju.

- Ţivot s tobom je bio pakao - prigušeno prošaputa Rejs. -I nije me ni najmanje briga šta misliš o mom stanu i ţenama koje dolaze kod mene. Da, nije u pitanju samo jedna ţena, već više njih. Ja sam muškarac, mada si se ti svim silama trudila da me pretvoriš u nešto drugo.

- Nisam pokušavala - poĉela je, i htela da doda - ne, namerno - ali joj Rejs nije dozvolio da nastavi.

- Đavola nisi - zaurla on i grubo je odgurnu od sebe. - Više ti nikada neću dozvoliti da od mene praviš šta hoćeš.

U vazduhu se osećala napetost koja je izbijala iz njih.

- Mislio sam da mi više ništa ne znaĉiš. Kako sam se prevario! - Rugao se sam sebi.

Potpuno ga je shvatila. Ni ona nije bila ravnodušna prema njemu. Njihova ljubav je išla iz krajnosti u krajnost, od ljubavi do mrţnje. Nikad nisu mogli da naĊu zlatnu sredinu. Nisu to mogli ni posle ĉetiri godine provedene razdvojeno.

- Rejse...

- Ćuti, Vanesa. - Glas mu je zvuĉao prazno, kao da više ništa nije osećao. - Krenuli smo u bolnicu. Ovaj razgovor niĉemu ne vodi, kao što nije ni naš brak, pa je bolje da krenemo.

- U redu - sloţi se ona, osećajući se potpuno iscrpljenom.

Kad su silazili niz stepenice, nije bilo ni traga od Mari. MeĊutim, iz njenog stana se ĉula muzika, tako da je Vanesa znala da je devojka unutra. Na putu za bolnicu, u kolima je vladala tišina. Oboje su bili u nekom svom svetu. Njen svet je bio veoma usamljen, pomislila je Vanesa. Kada su stigli u bolnicu, Vanesu je ĉekala poruka iz radnje. Morala je da telefonira, i Rejs je otišao sam da poseti oca. Vanesa je htela da mu kaţe kako lekari još ne znaju da su njih dvoje razvedeni, ah Rejs je već otišao. Vanesa ode u ĉekaonicu da pozove svoju sekretaricu. Karla joj je ukratko prenela nekoliko poruka i ispriĉala šta se toga dana dešavalo u radnji. Upitala je da li će sutra doći na posao i Vanesa odgovori potvrdno. Kada je spustila slušalicu, Vanesa se za momenat zamisli. Nije mogla da veruje da se toliko stvari dogodilo u roku samo jednog dana. Bila je i fiziĉki i psihiĉki iscrpljena i gladna. Nije jela ništa od doruĉka, a i doruĉak joj je bio slab: šolja kafe i parĉe preprţenog hleba. Zato odluĉi da prvo ode i poseti Filipa, a onda da siĊe u bolniĉki restoran i veĉera. Kada je ušla u sobu, primetila je da više nema posude sa kiseonikom. Sada je njen svekar mogao normalno da diše. Rejs je privukao stolicu krevetu i sedeo. Vanesa priĊe suprotnoj strani kreveta. Filip je bio budan, a pogled mu je bio jasan i nemiran. Sada je liĉio na onog starog Filipa.

- Izgledate mnogo bolje - Vanesa se nasmeši s olakšanjem.

- Pa, naravno kad ste vas dvoje pored mene - odgovori on. - Rejs mi kaţe da si liĉno otišla kod njega da ga obavestiš. Hvala ti.

- Pa, tu nije bilo nikakvih problema - slagala je i setila se kako je njeno dobro delo dovelo do svaĊe sa Rejsom.

Filip se okrete ka Rejsu. - Nisi mi rekao ni gde si bio.

- U okrugu Asamšn - odgovori Rejs. - Tamo se nalazi naša bušotina. Poĉeli smo sa bušenjem pre tri meseca i uskoro ćemo doći do ţeljene dubine.

- Zašto ne ostaviš taj posao, sine? - s tugom u glasu upita otac. - ViĊam bušaĉe u banci svaki dan Poĉnu kao milioneri, a završe bez iĉega. Traga- nje za naftom će te uništiti.

- O tome smo već raspravljali, tata - reĉe Rejs mirno i pogleda Vanesu.

- Koliko si uloţio u tu bušotinu, Rejse? Sigurno pola miliona dolara, ako ne i više. A znaš i sam koliko je mala šansa da ćeš uspeti. Šta ćeš raditi ako opet ne naĊeš naftu?

- Dobio sam dozvolu za novu bušotinu u okrugu Livingston. Znaš i sam da je to jedna od najbogatijih oblasti naftom na jugoistoku. Tamo ću uloţiti svu svoju ušteĊevinu - odgovori Rejs sa sjajem u oĉima. - Ako se pokaţe da u „Veprovoj glavi" nema nafte, ili, pak, pronaĊemo samo slanu vodu, pa ĉak ako i bude nafte, ja se selim dalje, na novu bušotinu.

- Nikad kraja, zar ne? - uzdahnu Fihp.

- Slušaj, tata! Devet od deset bogatih izvora nafte pronaĊu male firme i bušaĉi, a ne velike kompanije. - Rejs nastavi da brani svoju profesiju i njenu vaţnu ulogu. - Taĉno je da posao nosi veliki rizik, ali sam sam ga odabrao.

- Ali, to nema nikakvog smisla - insistirao je Rejsov otac. Onda se obrati Vanesi. - Zašto ga ti ne urazumiš? On bi pošao u banci mogao da dobije odmah sutra.

Vanesa se tradila da izbegne Rejsov pogled. - Nije me slušao ni kada smo bili u braku, a kamoli sada. Hajde da promenimo temu - doda ona, jer je znala da se njih dvojica nikada neće sloţiti. - Nema potrebe da se uzbuĊujete, Filipe.

- Znain - njen svekar duboko uz- dahnu. - Ali, on je moj sin. Kako da ćutim kada znam...

- Bolje da priĉamo o neĉem drugom. Evo, Rejs, na primer, ima vrlo zanimljivu susetku. Neka vam on ispriĉa. Ja idem u restoran da nešto pojedem.

Kada je primetila Rejsov podsmešljiv izraz, pokajala se što je to spomenula. Ali, to sada nije vaţno, ubeĊivala je sebe dok je

brzo izlazila iz sobe. Rejs je ionako znao da je ona ljubomorna, a sasvim je normalno što joj se ne sviĊaju ţene koje hoće da zauzmu njeno mesto. Veĉera joj je izuzetno prijala i Vansa se posle obilnog obroka osećala mnogo bolje. Kada se vratila na sprat gde je bila Filipova soba, videla je Rejsa kako razgovara sa jednom medicinskom sestrom, zgodnom plavušom. Osetila je njegov izazivaĉki po- gled na sebi, ali nije obratila paţnju. Kada je prošla pored njega, on poĊe za njom i reĉe. - Poseta je za danas završena.

- Stvarno? - Vanesa uspori korak i pogleda na sat. - Nisam ni znala da je tako kasno.

Rejs uhvati njenu ruku i podiţe je da bi bolje pogledao sat. Oboje za momenat zastadoše. - Vrlo je lep - promrmlja on hladno. - I vrlo skup. Je li to poklon nekog oboţavaoca? Vanesa je uzdrhtala od njegovog dodira i brzo izvukla ruku iz njegove. - Pa, moglo bi se tako reći. Dobila sam ga od tvog oca za Novu godinu.

- Trebalo je da se udaš za njega, a ne za mene - reĉe Rejs.

Vanesa se nasmeja, mada joj nije bilo do šale. - O tome sam i sama više puta razmišljala.

- Bolje što nisi - odgovori on. - Ne bih mogao da podnesem takvu maćehu.

- Pa, nisi mogao da me podneseš ni kao suprugu - ironiĉno je dodala ona.

On se napravi da nije ĉuo njenu primedbu. - Kada smo već kod te teme, izgleda da si zaboravila da spomeneš osoblju bolnice da smo razvedeni. Vanesa pocrvene i nesvesno dodirnu prst na kome je nekad stajala burma. - Postoji razlog zašto to nisam rekla. Ne bi me drugaĉije pustili da vidim Filipa. Puštaju samo ĉlanove porodice.

- Sada više nema razloga da kriješ da nismo u braku. Tata sutra izlazi iz šok sobe i svako će moći da ga poseti.

Vanesa je samo klimnula glavom. - Pošto je poseta završena, mogu da idem kući. - Osećala se nelagodno pored Rejsa. - Hoćeš li da te povezem do stana?

- Nema potrebe - reĉe on. - Već sam se snašao za prevoz.

- Stvarno? - iznenadio je njegov odgovor. Nije izdrţala, već ga radoznalo upita. - A s kime ideš?

- S onom plavušom, tamo - pokazao je na medicinsku sestru sa kojom je malopre razgovarao. - Ona stanuje u istoj ulici.

- Zaista ne gubiš vreme - zajedljivo primeti Vanesa.

- Koni i ja se već znamo. Nekoliko puta smo išli zajedno na veĉeru - ispravi je Rejs.

- Shvatam. - Pokušala je da savlada ljubomoru koja je obuzela, ali bez uspeha. - Pa, onda ništa! Laku noć! - Pokušala je da izgleda ravnodušno.

- Laku noć, Vanesa! - odgovori on.

Osećala je njegov pogled dok se udaljavala. Srce joj brţe zakuca. III Vanesa je telefonirala Filipu bar jednom dnevno i išla da ga poseti svake veĉeri kada bi zatvorila radnju. Posle nedelju dana, Filip je izgledao mnogo bolje i svaki dan je bio sve jaĉi. Samo dva puta srela je Rejsa u bolnici. Tom prilikom su progovorili nekoliko uĉtivih reĉi, i to je bilo sve. Od Filipa je ĉula da se Rejs posle nekoliko dana vratio na bušotinu. Kada je to ĉula, Vanesa je osetila olakšanje što se više neće sresti, ali protiv svoje volje i ţaljenje. Te srede je u radnji sve išlo naopaĉke. Ispostavilo se da su zavese koje su sašili za jednu mušteriju bile suviše kratke. Zena je skoro dobila nervni napad, jer je te zavese naruĉila specijalno za veliki prijem koji se odrţavao sledeće nedelje. Da stvar bude još gora, Piter Benoa, njen pomoćnik, ţestoko se naljutio i Vanesa je bila na ivici suza. Te veĉeri skoro nije otišla u bolnicu. Bilo joj je svega dosta. Ali, znala je da je Filip oĉekuje. Kada se pribliţila njegovoj sobi, ĉula je da njen svekar sa nekim razgovara. Zastala je kad je ĉula da spominju njeno ime. - ... iz dana u dan nije znala da li će sutra imati gde da spava i šta da jede - govorio je Filip. - Znam da bi ti se vratila kad bi ostavio taj glupi posao i zaposlio se u banci.

Odjednom, Vanesa shvati da je njegov sagovornik Rejs. Ĉim je ĉula odgovor drugog muškarca, znala je da je u pravu.

- Ne ţelim je ako treba da ostavim svoj posao. - To je rekao vrlo odluĉno i bez ikakvog dvoumljenja.

Vanesa uzdahnu. Sada joj je bilo sasvim jasno šta Rejs misli. Negde duboko u sebi je gajila nadu da će se on jednog dana predomisliti. Ali, sada je znala da neće. Odjednom, ona oseti neĉiju ruku na svom ramenu. Trgla se kada je ĉula poznati glas, jer je za momenat potpuno zaboravila gde se nalazi.

- Zdravo, Vanesa. - Bila je to Sibila Devere, Filipova sekretarica.

Vanesa se iznenadila kada je videla koliko je Sibila omršavila za kratko vreme. Mada je ţena pokušala da se nasmeši, osmeh nije sakrio njeno izmuĉeno lice.

- Da li odlazite ili ste tek sada došli? - upita Sibila.

Vanesa je došla u iskušenje da kaţe da odlazi, ali znala je da će je sekretarica sigurno spomenuti u razgovoru sa Filipom. Naterala je sebe da se nasmeši, mada joj nije bilo do toga.

- Upravo sam stigla - reĉe i preĊe tih poslednjih nekoliko koraka do vrata zajedno sa Sibilom.

Rejs je stajao pored prozora. Na sebi je imao ĉistu belu košulju. Rukavi su mu bili zavrnuti i Vanesa pogleda njegove ĉvrste mišice preplanule od sunca. Pogled mu se za ĉasak sreo s njenhn i kao da je paralisao. Vanesa oseti kako su joj se obrazi zaţarili. Brzo se okrete ka svekru. On je leţao u krevetu obuĉen u piţamu.

- Zdravo, Filipe! Kako se osećate?

- Odliĉno, odliĉno. - Automatski odgovori njen svekar na pitanje koje je ĉuo već toliko puta i okrete se ka Sibili.

- Pitao sam se kada ćeš doći. Jeste li vas dve došle zajedno?

- Ne, srele smo se u hodniku - odgovori Vanesa. Osećala je Rejsov pogled na sebi. - Zdravo, Rejse. - Pogledala gaje i steglo joj se grlo. - Nisam oĉekivala da ćemo se opet sresti. Mislila sam da si se vratio na svoju bušotinu.

-I jesam, ali imam ovde nekog posla, tako da sam došao da obiĊein i tatu. - Prešao je pogledom preko njene elegantno

obuĉene figure. Vanesa je na sebi imala plavu suknju i odgovarajući kostim. Tako obuĉena, pre je delovala kao ţena kojoj je veoma stalo do svoje profesije, nego kao zavodnica.

- Razumem - promrmlja ona, jer nije znala šta bi još mogla da kaţe da bi nastavila razgovor.

- Kako je u banci, Sibila? - upita Filip. Bilo je oĉigledno da je jedva ĉekao da se vrati na posao.

- Sve je u najboljem redu - odgovori ona, ali ne baš uverljivo.

- Ne verujem ti, Sibila- pripreti joj prstom. - U banci nikada nije sve u najboljem redu.

- Pa, dobro - osmehnu se sekretarica. - Bilo je manjih problema, ali sve smo sredili.

Tog momenta uĊoše još dva posetioca iz banke. Sada ih je bilo petoro i soba je odjednom postala tesna. Vanesa se trgla kada je primetila da joj je Rejs prišao.

- Hajdemo odavde na kafu. - Govorio je tiho, tako da je samo ona mogla da ga ĉuje.

Taj poziv je iznenadio. Odmah je prihvatila, a da nije razmislila da li je to pametno. Nikako se nije moglo reći da su u prijateljskim odnosima, ali je Vanesa ipak ţelela da bude u nje- govom društvu. Ĉak i da je htela da odbije, nije za to imala prilike. Rejs je prekinuo oĉev razgovor sa kolegama iz banke da bi ga obavestio o njihovom odlasku. Onda je uhvatio Vanesu oko struka i poveo iz sobe. Nju je taj poznati dodir njegove ruke uznemirio, kao i uvek. Osećala je njegovu ruku na svom struku i kao da je sva njena netrpeljivost prema njemu odjednom išĉezla. Umesto toga, ona se osetila zaštićeno i mada nije znala o ĉemu bi mogli da razgovaraju, izgubila je svaku ţelju za svaĊom. Kada su sišli u bolniĉki restoran, odmah su prišli šanku gde su prodavali osveţavajuća pića. Rejs je uzeo dve šolje kafe, stavio ih na tacnu i prišao kasi. Izvadio je novĉanik da plati. Vanesa je, i protiv svoje volje, primetila da on u novĉaniku ima samo ne- koliko dolara. Nije mogla a da ne pomisli da je njemu teško bez novca.

Kada je vratio kusur u dţep, Rejs je podigao tacnu i pogledao oko sebe.

- Tamo do prozora ima jedan slobodan sto. Hoćeš li da sednemo tamo?

- Moţemo - odgovori ona rasejano i poĊe za njim.

Kada su se smestili, nastupila je tišina. Vanesa je obuhvatila šolju rukama i osetila da iz nje izbija toplota. Nije mogla da se uzdrţi da ne posmatra njegove jake, preplanule ruke, niti njihovog vlasnika. Pokušala je da zapoĉne razgovor nekim neutralnim pitanjem.

- Kako si došao u Nju Orleans? - upita. - Kolima?

- Da! - Usne su mu malo zadrhtale i Vanesa pomisli kako imaju lep oblik.

- Ne traţim prevoz.

- To nisam ni pomislila - odgovori ona i pomisli kako je razgovor već krenuo pogrešnim pravcem. Podigla je šolju i otpila gutljaj. Odluĉila je da promeni temu. - Kako napredujete sa bušenjem?

- Nije loše. - Uputi joj kiseo osmeh.

- Ne moraš da se pretvaraš da te interesuje moj uspeh u poslu... ili bolje reći neuspeh.

- Ne pretvaram se - slaga ona i postade joj neprijatno, jer je njegov posao stvarno nije zanimao. Ništa nije znala o postupku traţenja nafte i prirodnog gasa.

- Nije moguće da te to stvarno interesuje - reĉe on i podiţe šolju u znak zdravice. - Hajde onda da nazdravimo. Kada smo bili u braku, imao sam osećaj da si se raspitivala o mom poslu samo zato što si se potajno nadala da neću uspeti. Priznaj, Vanesa, da si se radovala kada nismo našli naftu.

- To nije taĉno. - Ipak, setila se da je potajno likovala, jer mu je i sama rekla da je sve uzalud. Sada je shvatila da nije bila u pravu.

On odreĉno zaklima glavom, ne verujući joj. - Ĉak i ta poslednja bušotina... kada sam izgubio sve što sam uloţio, ti nisi bila besna što smo izgubili kuću. - Glas mu je bio potišten, bez ikakve gorĉine i cinizma. - Bila si sigurna da ću prihvatiti ponuĊeno mesto potpredsednika u oĉevoj banci. To je bila tvoja

ţelja. Tek kada si videla da hoću da uloţim novac u novu bušotinu, napustila si me i podnela tuţbu za razvod.

- Taĉno - priznade ona i prkosno podiţe glavu. - Kada sam videla da iz toga nisi nauĉio ništa, nije više bilo smisla da ostanemo zajedno. Kada si bio toliko neodgovoran da prokockaš naš dom i brak, oĉigledno ti ni jedno ni drugo nije mnogo znaĉilo. - Vanesu je obuzela ljutnja i ona snaţno spusti šolju na sto. Ĉvrsto je stegla prstima. - To je sad prošlost, Rejse. Zar moramo sada ponovo da raspravljamo o tome? Zar ne bismo mogli jednostavno da... razgovaramo?

- O ĉemu? - ciniĉno je upitao. - Zar smo se mi ikada u neĉemu slagali?

Vanesa je ĉvrsto odluĉila da se ne svaĊa i zato je ćutala. - Da li ti je Filip rekao da će ga sledeće nedelje verovatno pustiti kući?

- Jeste - odgovori on i podrugljivo je pogleda, oĉekujući njeno sledeće pitanje.

- Sve je uzalud, zar ne? - rezignirano je konstatovala. - Mi, izgleda, nismo u stanju normalno da razgovaramo.

Rejs je otpio gutljaj kafe, ne komentarišući njenu primedbu. - A šta si ti radila za ove ĉetiri godine? Tata mi je rekao da sada imaš radnju i samostalno vodiš posao. To je dekoraterska radnja, zar ne?

- Da - odgovori Vanesa. Nije htela da zalazi u detalje, jer je verovala da Rejsa to u stvari, ne zanima.

- Sećam se da si za to uvek imala smisla - reĉe Rejs. - Priĉala si mi da ţeliš da otvoriš radnju još kada smo se upoznali.

- Taĉno. Zato sam i radila u prodavnici nameštaja da bih stekla dovoljno iskustva.

- Kada si se odluĉila da sama zapoĉneš posao umesto da radiš za nekog drugog? - radoznalo je upitao.

- Pa, u to vreme nigde nisam mogla da naĊem takav posao. - I Vanesa ispriĉa kako je njegov otac nagovorio da sama otvori radnju i kako joj je pomogao.

Nije ni primetila da je odavno popila kafu i da je Rejs naveo da ispriĉa sve, od momenta kada je otvorila radnju, pa sve do prvih uspeha. Ĉak mu je ispriĉala i o svom društvenom ţivotu i poznanstvima koje je sklopila u radnji.

- Ĉudim se kako nisi našla nekog pouzdanog momka koji bi ti pruţio sigurnost za kojom toliko ĉezneš. - Rejs je provocirao, ali na licu mu je bio osmeh.

-Nisam našla... - Vanesa sleţe ramenima. Zabavljala se sa nekolicinom mladića koji su svi bili pouzdani, ali i neopisivo dosadni. To nije htela da mu kaţe. U tom momentu pored njih proĊe neko sa punim tanjirom piletine i Vanesu zagolica primamljivi miris. Priseti se da je davno ruĉala i odjednom je obuze glad. -Jesi li ti već veĉerao? - upita Rejsa.

- Ne - odgovori on posle kraćeg razmišljanja. Vanesa se seti koliko on malo novca ima kod sebe i bez razmišljanja predloţi.

- Hajde da zajedno veĉeramo. Mogli bismo da odemo u onaj mali restoran gde pripremaju odliĉnu ribu, tamo kraj jezera.

Tada primeti njegov izraz lica i bojeći se da će je odbiti, brzo dodade.

- Ja ĉastim!

Na njegovom licu zaigra mišić. - Ne, hvala!

- A zašto ne? Pa, ti si mene ĉastio kafom. Zašto ja ne bih mogla tebe da ĉastim veĉerom? - ubeĊivala ga je.

- Veĉera je malo skuplja od kafe - podseti je on suvo.

- Pa, šta onda? - navaljivala je. Znala je da mu ponos nije dozvoljavao da prihvati njenu ponudu. Nije hteo da ide s njom na veĉeru ako ne moţe on da plati.

- Kako si mogao da doĊeš sa mnom u Nju Orleans, a da ne platiš benzin?

- Zato što bi se ti ionako vratila nazad. - Rejs je pitanje plaćanja shvatao veoma ozbiljno.

Vanesa zakljuĉi da je naišla na ozbiljnu prepreku, ali, nije htela da odustane. - Dobro, ako nećeš da idemo u restoran, doĊi onda kod mene i ja ću pripremiti veĉeru. Posle kratkog razmišljanja, Rejs je pristao. - Ali, pod jednim uslovom - reĉe.

- A to je? - Ona radoznalo podiţe glavu, pitajući se šta bi to moglo biti.

- Da ja kupim sve ono što je potrebno da se spremi veĉera.

- Ne budi smešan - odgovori Vanesa. Osetila je kako je obuzima nestrpljenje. - Pa, ja imam pun friţider hrane. Juĉe sam napravila šnicle punjene šunkom, a imam i sveţe škampe za salatu. Uopšte nema potrebe da se bilo šta kupuje.

- Slušaj, Vanesa - oĉi su mu opasno zasvetlele. - Ne ţelim da ti platiš hranu koju ću ja jesti. Moja stvar je kako ću se snaći.

- Preteruješ -besno viknu ona. Nije joj se sviĊalo što on njen poziv shvata kao milostinju.

- Nemoj mnogo da se uzbuĊuješ. Doći ću kod tebe za pola sata.

- Da li znaš moju adresu?

- Znam - on klimnu glavom. Ustao je i spremio se da poĊe.

Vanesa oseti zadovoljstvo što se Rejs potrudio da sazna gde ona ţivi. Rastali su se na parkingu. Dok je sedala u svoj „Porše", Vanesa primeti Rejsa za volanom malog kamiona, potpuno isprskanog blatom. Na kamionu je nešto pisalo, ah zbog velike daljine nije mogla da proĉita naziv. Ipak, prepoznala je znak kompanije „Vestket". Njen stan se nalazio na trgu Dţekson, u samom srcu Francuske ĉetvrti. Vanesi je trebalo više od godinu dana da ga uredi po svom ukusu, ali, sada je bio toliko lep, da su mu se divili svi koji su je posetili. Vanesa je znala da ima još malo vremena pre nego što Rejs doĊe. Zato je odluĉila da se malo uredi. Skinula je kostim, ali nije imala vremena da skine suknju i bluzu. Uzela je šminku i doterala senku oko oĉiju. Onda je na brzinu uzela nekoliko šnalica i uĉvrstila punĊu. Taman kad je izašla iz spavaće sobe, zaĉula je zvono na vratima. Odjednom je od uzbuĊenja osetila nervozu. Usta su joj bila suva i pored kar- mina kojim ih je namazala. Ovlaţila je usne i pošla ka vratima. Otvorila ih je i pustila Rejsa unutra. Nije znala kako da se pozdravi sa njim, pa je ćutala. Ni on nije ništa rekao dok je ulazio. Pogledao je u njenu uzanu suknju i providnu svilenu bluzu. Vanesa je pocrvenela. Onda je zapazila da on u rukama drţi papirnu vreću sa hranom i brzo je uzela iz njegovih ruku.

- Idem da stavim ovo u kuhinju. - Ţelela je da sakrije svoju zbunjenost.

Rejs se osvrnuo oko sebe. - Vrlo udoban, elegantan i moderan stan - reĉe i opet se zagleda u nju. - A šta bi se drugo moglo i oĉekivati od unutrašnjeg dekoratera?

- Meni se dopada - prkosno odgovori ona, jer je osetila da se njemu ne sviĊa.

- Izvini - odgovori on s uzdahom. - Stan je stvarno lep.

Vanesa nije bila zadovoljna njegovim polupriznanjem.

- Poĉeću da spremam veĉeru - reĉe ona i krenu ka maloj kuhinji.

Rejs poĊe za njom i nasloni se na dovratak. Vanesa je bila veoma ponosna na svoju kuhinju. Mada je bila priliĉno mala, imala je lep poloţaj i uvek je bila obasjana suncem. Po zidovima su visili razni starinski predmeti i sve one sitnice koje se koriste svaki Ċdan. Na prozor je stavila veoma lepu zavesu obrubljenu ĉipkama, a na stolu je uvek stajala vaza sa sveţim cvećem. Vanesa je sumnjala da je Rejs sve to primetio. Nije htela da ga pita da li mu se kuhinja dopada. Stavila je vreću na sto i poĉela da vadi stvari koje je kupio: veliki komad mesa, jaja i kutiju kolaĉa.

- Sećam se kako si dobro umela da pripremiš jaja na neki specijalan naĉin - reĉe Rejs. - Nadam se da nisi zaboravila kako se to radi.

- Dugo ih nisam tako pripremala, ali mislim da se još uvek sećam kako se to radi - nasmejala se.

Setila se prvih meseci njihovog braka. Onda su od doruĉka pravili ĉitav ritual, a naroĉito nedeljom kada bi oboje bili kod kuće. Taj doruĉak je i za nju i za Rejsa bio pravo uţivanje i simbol onog lepog, srećnog vremena.

- Bilo je i lepih dana u našem braku - promrmlja Rejs, kao da joj je proĉitao misli.

- Da, bilo je i lepih dana - sloţi se Vanesa. jetko i pokuša da se nasmeši.

- Zašto ne odeš da gledaš televizijski program dok ja pripremim veĉeru?

- Znaĉi, ja ti nisam ni od kakve koristi? - Oĉi su mu veselo zasvetlucale i namerno je ignorisao napetost koja se odjednom pojavila izmeĊu njih.

- Tako nešto - odgovori mu Vanesa istim tonom.

Rejs se nasmeja i ode u dnevnu sobu. Malo kasnije, Vanesa je ĉula zvuk televizijskog programa. Sve vreme dok je prţila slaninu i pravila pikantan umak, razmišljala je o Rejsu. Bojala se da je napravila veliku grešku što ga je pozvala u stan. Poĉela je da zaboravlja sve loše strane njihovog braka i mislila je samo na lepe trenutke. Rejs je bio vrlo muţevan muškarac i veoma je privlaĉio. U poĉetku je bila stidljiva, ali je on brzo uspeo da je oslobodi nekih predrasuda. O ljubavi je govorio otvoreno i bez ikakvog ustruĉavanja i šalio se na raĉun njene uzdrţanosti. Ali, nikada nije shvatao njenu potrebu za sigurnošću. Trpezarija se nalazila odmah do kuhinje i bila je nešto malo veća. Vanesa je kupila lep trpezarijski sto i stavi- la ga pored prozora. Odatle se pruţao lep pogled na trg Dţekson. Ceo trg su zauzeli mladi umetnici koji su tu izloţili svoje slike, a oko trga su kruţile ţivopisne koĉije koje su vodile turiste u obilazak Francuske ĉetvrti. Vanesa je postavila sto za njih dvoje. Pomisli kako je Rejs prvi muškarac, osim njegovog oca, koji je ušao u njen stan. Uzela je najlepše tanjire i na svaki stavila pripremljenu veĉeru prelivenu pikantnim umakom. Na vrh je stavila malo peršuna, a njegova zelena boja je bila efektan kontrast umaku. Onda je pozvala Rejsa..

- Ţeliš li kafu sada ili kasnije? - upitala gaje kada je prišao stolu.

- Malo kasnije - reĉe on sedajući. - Ovo lepo izgleda.

- Hvala.

- Kada smo poslednji put sedeli za- jedno za stolom? - glasno se pitao Rejs.

- Jako davno. - Grlo joj se steglo. Nije mogla da proguta zalogaj. Odluĉila je da promeni temu, jer joj se ĉini- la opasnom. - Pitam se, Rejse, zašto nisi našao drugi posao? Zašto se i dalje trudiš kada nisi ništa postigao za sve ove godine?

- To nije sasvim taĉno - ispravi je on. - Našli smo nekoliko iscrpljenih bušotina. One mi donose taman do- voljno novca da mogu i dalje da istraţujem.

- Iscrpljenih bušotina? - Nije razumela. Pitala se kako nije više nauĉila dok su bili u braku. Odjednom joj pade na pamet da se nikada nije trudila da nešto nauĉi.

- To su bušotine koje daju malo gasa: ispod šezdeset hiljada kubika. Velikim kompanijama se ne isplati da rade na tim bušotinama, ali, mi još uvek nismo velika kompanija.

- Da h je to razlog zašto se još baviš bušenjem? To što si naišao na iscrpljene izvore? - Pitala se da li ti izvori predstavljaju mamac za Rejsa.

Razmislio je pre nego što je odgovorio.

- Ovaj posao predstavlja veliki izazov. To je kao kada planinar doĊe do visoke planine. Nikada ne znaš kada ćeš otkriti nešto „veliko".

- A kada jednom otkriješ? - Vanesa je pokušavala da shvati šta ga to stalno tera napred.

- Uvek su tu nove bušotine - podsetio je. - Kada ti urediš neĉiju kuću, da li je tvoj posao završen? Zar ne postoje i druge kuće, druge sobe, koje ĉekaju na tebe?

- Da! - Shvatila je šta on hoće da kaţe.

- Ali, u mom poslu nema takvih finansijskih rizika kao u tvom.

- Pa, to je samo novac - Rejs ravnodušno odmahnu glavom na njenu primedbu.

- Ti ţiviš samo za danas, Rejse. Sada imaš trideset šest godina. Priĉe o mirnoj starosti sada su ti smešne. Ali, šta će biti kada budeš imao sedamdeset, i ostaneš bez prebijene pa- re? - ubeĊivala ga je ona.

- Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan. - Nasmejao se. - Ja nikada neću ostariti.

- Kako moţeš s tim da se šališ? - iznervirano ga upita Vanesa.

- Zato što neću s tobom da se svaĊam - odgovori Rejs. - To je loše za varenje, a i ne ţelim da upropastim dobru veĉeru.

- To baš liĉi na tebe. - Zbog neĉeg su joj krenule suze na oĉi. Spustila je glavu da ih sakrije.

- Nikada nisi hteo da razgovaramo o tome. - Spustila je viljušku u tanjir i poĉela da prevrće hranu.

- Uvek si mislio da se to tiĉe samo tebe. Bilo ti je svejedno šta ja mislim.

- I danas smo razvedeni - glas mu je bio grub. - Nije vaţno kakva će biti moja starost. Ti se brini za sebe, a mene pusti da ţivim kako ja hoću.

- Eto, i dalje izbegavaš razgovor - sa gorĉinom odgovori Vanesa.

Hrana joj je odjednom postala neukusna i ona izgubi apetit.

- Zašto se jednom ne pomiriš s tim da smo razliĉiti? - Rejs je pogleda pravo u oĉi.

U vazduhu se osećalo otvoreno neprijateljstvo. Vanesa je jedva disala. Bila je tako napeta da je osećala kako joj ţivci podrhtavaju.

- Uvek se sve ovako završi. - Podiţe pogled prema Rejsu. U njegovim zelenim oĉima se video bol.

- Ĉim smo zajedno duţe od pet minuta, već se posvaĊamo.

Rejs se sloţi.

- Oboje imamo oţiljke koji su još uvek sveţi. I dobro znamo kako da povredimo jedno drugo.

- Ne ţelim da se svaĊam. Sve je to prošlost. Sada imam dobar posao, lep stan i mnogo prijatelja. Nas dvoje više nismo u braku i mogli bismo bar kulturno da se ponašamo jedno prema drugom.

- Moţda izmeĊu nas nije sve svršeno - zamišljeno reĉe Rejs. - Moţda vatra nije sasvim ugašena već i dalje tinja. Treba joj samo malo, pa da se ponovo rasplamsa. Priznaj, Vanesa to i sama osećaš.

- To nije moguće!

Nije ţelela da prihvati tu mogućnost. Već je jednom ţivela u toj buktinji. Više za to nije imala snage. Ustala je i odgurnula stolicu.

- Izvini za momenat. Idem da vidim da li je provrila voda za kafu.

IV Kafa je bila samo izgovor. Njegove reĉi su je toliko uznemirile daje morala da pobegne iz sobe i prekine razgovor. Stala je pored štednjaka i ĉvrsto se uhvatila za njega. Drhtala je celim telom. U njoj su se borila razliĉita osećanja: gorĉina, odbojnost prema njemu i bol. Nije znala zašto Rejs ovako utiĉe na nju. Nije mogla sebi da oprosti što je dozvolila daje on toliko uznemiri. Zašto ga je uopšte pozvala na veĉeru? Iz saţaljenja? Kako je mogla da ga ţali posle svega? Iza njenih leĊa se zaĉuše koraci i Vanesa je znala da više nije sama u kuhinji. Osetila je kako njegov pogled prelazi preko njenih leĊa i vraća se na njenu kosu. Saznanje da je on pos- matra dovelo je do toga da je još više drhtala. Brzo je otvorila viseći ormarić i izvadila dve šoljice.

- Kafa je gotova. - Trudila se da joj glas zvuĉi mirno, ali on je zadrhtao.

- Da uspem kafu?

Odjednom oseti Rejsove ruke na svojim ramenima. Ukoĉila se od tog dodira koji joj je bio toliko poznat. Osećala je toplinu njegovog tela i ĉinilo joj se da je sasvim blizu nje.

- Ostavi kafu - odgovori Rejs tihim, promuklim glasom, prepunim ĉeţnje.

- Zar još nisi shvatila zašto se svaĊamo od momenta kad smo se sreli?

- Ne - jedva je uspela da izgovori. Stajala je potpuno ukoĉeno dok joj je disanje bilo ubrzano, a srce kao da je htelo da joj iskoĉi iz grudi. Nije se usuĊivala da se pomeri.

- Zato što smo oboje hteli da ovo izbegnemo. - Ruke su mu polako krenule naniţe, preko njenih mišića.

- Bili smo sigurni dok smo se prepirali. Da smo prestali, shvatili bismo da još uvek ţelimo jedno drugo.

Rukama je blago povuĉe unazad. Pokušala je da protestuje, ali iz njenih otvorenih usta nije bilo glasa. Osećala je njegov dah

na kosi, a miris u jegovog losionaje opijao i uništavao svaki njen otpor. Sakupila je snagu, ĉvrsto rešena da ovo prekine. Taman kada je htela da se otrgne, oseti njegove ruke na svom vratu. Osećaj zadovoljstva bio je toliko jak, da se Vanesa sasvim opustila i zaboravila na otpor. Odjednom, njegove ruke je stegoše oko struka i okretoše ka njemu. Našla se naspram njegovog ĉvrstog i mišićavog tela. Rejs je nasloni na svoje grudi.

- Ţelim te, Vanesa - duboko je disao. Usnama je prelazio preko njenog vrata, mrseći joj kosu. - Nikada nisam prestao da te ţelim, mada sam to stvarno pokušavao.

- Prestani! - Nije ţelela da sluša njegove reĉi. Bojala se da će popustiti, mada je znala da je već kasno.

Osetila je Rejsove ruke na svojoj svilenoj bluzi. Vanesa je stajala, paralisana jaĉinom svojih osećanja. Zaboravila je da on više nema prava da je miluje na takav naĉin. -I ti mene ţeliš. Osećam to... - Stegnuo je još jaĉe i privukao sasvim uz sebe.

- Ne, ne ţelim te. - Njen razum ga nije ţeleo, jer je znala da bi je on opet uĉinio nesrećnom. Ali, njeno srce ga je ţelelo. Mrzela ga je zbog naĉina na koji je milovao i kojim je slamao njenu volju. Terao je da prekrši sva obećanja koja je sebi dala.

- Zašto nećeš da priznaš da ti je stalo do mene? - Glas mu je bio grub i nestrpljiv. - Nisi iskrena. Strast nije nikakva sramota. Ljubav je nešto lepo...

- Ti nikada nisi prema meni osetio ljubav- sa gorĉinom je rekla. - Samo strast. A strast moţeš da osetiš prema bilo kojoj drugoj ţeni. To si i dokazao otkada smo se razveli.

On je snaţno odmaĉe od sebe i pogleda pravo u oĉi. Podigao je prst i poĉeo da prelazi preko njenog lica i zadrţao se na njenim usnama.

- Nijedna od tih ţena nije bila kao ti, Vanesa. Nisu ti bile ni blizu. I nije ih bilo toliko mnogo koliko ti misliš. Nadao sam se da ću jednog dana sresti neku ţenu koju ću voleti kao tebe, ali, nisam je našao ni posle ĉetiri godine traţenja.

I dalje je milovao njene usne i Vanesa se, pobeĊena, zaljubljena, ponesena njegovim dodirom privije uz njega. Sa

prigušenim uzvikom trijumfa, Rejs je stegne jaĉe. Uhvati jednom rukom njenu glavu i prinese svoje usne njenim. Poljubac je u sebi nosio snagu njegove strasti. Nije mogla da se odupre vatri koju je u njoj probudio. Osetila je otkucaje njegovog srca. Više nije mogla da se obuzda. Samokontrola joj je visila o koncu. Posle dugog poljupca, bila je bez da- ha. Oĉi su joj ostale zatvorene dok je ljubio po celom licu.

- Ţelim da te zauvek drţim u svom naruĉju, Vanesa. Ţelim da osetim tvoje telo blizu svog.

Osetilaje kako pokušava da joj otkopĉa bluzu. Nije je pitao da li ona to ţeli. Baš kao i pre, ni sada mu nije stalo do nje. Znala je da će zaţaliti ako provede ovu noć s njim. - Nemoj - njeno odbijanje nije zvuĉalo ubedljivo, pa ona viknu jaĉe. - Nemoj! Blago gaje odgurnula i odmakla se od njega. Njen otpor ga je potpuno iznenadio. Ona je tako brzo pošla unazad da je za momenat ostao sa podignutim rakama. A, kada je video da zakopĉava dugme koje je on uspeo da otkopĉa, pogled mu se smrknuo.

- Šta je to sada? - zagrmi on.

- Ne ţelim da vodimo ljubav - hrabro ga je pogledala n oĉi koje su sevale od besa. Trudila se da izgleda odluĉno, a u stvari je ţudila za njegovim rakama.

- Nalazimo se u pogrešnoj prostoriji, zar ne? – Rej pogledom preĊe po kuhinji.

- Ostavi me na miru - glas joj je bio oštar.

Rejs je odjednom uhvati za ruku i povuĉe za sobom. Nije obraćao paţnju na njeno otimanje. Nju uhvati panika. Vukao je prema spavaćoj sobi. U sobi je bio samo jedan prozor. Napolju je polako padao sumrak, a u so- bi se jedva nazirao nameštaj. MeĊutim, bilo je dovoljno svetlo da se vidi gde stoji krevet. Rejs za trenutak zas- tade, a onda je naglo gurnu prema krevetu. Vanesa izgubi ravnoteţu i svom snagom poleti prema krevetu. U poslednjem momentu se uhvati za drveni ram kreveta i instinktivno po- kuša da se sakrije iza njega.

On je stajao na sredini sobe i besno je gledao. - Šta sada ne valja? - grubo je uzviknuo. - Verovatno je suviše svetlo za tebe! U tri koraka priĊe prozoru i spusti roletne jednim potezom. U sobi nastade potpuni mrak. Vanesa zaustavi dah. Zavladala je tišina i da Rejs nije nosio belu košulju, ne bi znala gde se nalazi. - Kada si me napustila - njegov glas preseĉe vazduh - onda kada si mi bila najpotrebnija, zarekao sam se da me nikada više nećeš tako povrediti. Ni ti, ni bilo koja druga ţena. Bilo mi je veoma teško... Njegove optuţbe su se zarivale u nju poput. noţa, ali, ona uspe da priguši jecaje. - Sada ću ja biti taj koji će otići. - Glas mu je bio hladan i prezriv. - Ja sam taj koji te više ne ţeli. Vanesa je ĉula njegove korake, ali nije verovala da on stvarno namerava da ode. Kada je ĉula tresak ulaznih vrata, zaprepašćeno je klonula na krevet. Nešto slano joj kanu na usnu. Oseti kako joj suze nezadrţivo klize niz lice Tri naredne nedelje, Vanesa je bila kao polumrtva. Ništa joj nije bilo vaţno. Ţivela je naizgled kao i dosad: išla je svaki dan u radnju i izvršavala sve obaveze, prihvatala je sve pozive na zabave... MeĊutim, ni u ĉemu nije uţivala. Bila je tiha i potištena i nije imala snage da se odupre mušterija.- ma. kada-bi napravile pogrešan izbor. Filip Kantrel je izašao iz bolnice pre dve nedelje, ali ga je ona i dalje redovno posećivala. Kada je pozvao na veĉeru u petak uveĉe, prihvatila je bez neke naroĉite ţelje da ide. Taĉno u pola osam je bila pred ho- telom u kom je trebalo da veĉeraju. Auto je ostavila ispred hotela i dala je kljuĉeve portiru da ga smesti na hotelsko parkiralište. To je bio star i otmen hotel, poznat po odliĉnoj kuhinji. Malo je zastala kada se setila prvog puta kada je ovde veĉerala. Onda je bila s Rejsom. Oduševio je izgled i elegancija hotela, a on se samo smejao i šalio na naĉin koji je uvek nervirao. Vanesa preĊe pogledom po velikom foajeu. I zidovi i pod su bili od skupocenog mermera. Izgled je bio toliko savršen da je njeno oko struĉnjaka bilo potpuno zadovoljeno.

Duboko je uzdahnula i krenula ka ulazu u restoran. Na vratima je stajao konobar koji se uĉtivo nakloni i pozdravi je.

- Dobro veĉe - Vanesa mu odgovori automatski. - Imam zakazanu veĉeru sa gospodinom Filipom Kantrelom.

- On vas oĉekuje, gospoĊo Kantrel - reĉe konobar i ponovo se nakloni.

- Izvolite za mnom.

Svi gosti su bili elegantno obuĉeni i potpuno su se uklapali u otmeni izgled hotela. Konobari su se kretali neĉujno i kao da su pokušavali da budu potpuno nevidljivi. Bilo je toliko tiho da se ĉuo ĉak i tihi šum male fontane. Kada je primetio, Filip ustade sa stolice. Ona se osmehnu kada primeti kako sada dobro izgleda. Bilo je neverovatno da je pre tako kratkog vremena doţiveo srĉani udar. Jedino mu je kosa bila nešto više seda, ah, to mu je ĉak dobro i stajalo.

- Odliĉno izgledate - Vanesa ga poljubi u obraz i sede na ponuĊenu stolicu.

- Odliĉno se i osećam - odgovori on.

- Ali, odmah da ti kaţem da moram biti kod kuće u deset sati. To je jedna od doktorovih naredbi! A mislio sam da više nikoga ne moram da slušam.

U poĉetku su razgovarali o svakodnevnim stvarima. Povremeno bi ih prekidao konobar, donoseći im vinsku kartu i meni. Vanesa je malo govorila i samo klimala glavom kada je to bilo potrebno. Filip podiţe ĉašu. - Da nazdravimo mom prvom izlasku u grad i ljupkoj dami koja je sa mnom. Vanesa zamišljeno klimnu glavom i proba izvrsno belo vino. - Jeste li sigurni da vam lekar dozvoljava alkohol?

- Samo jednu ĉašu na dan - tuţno odgovori on - tako da ćeš morati da popiješ ostatak vina sama.

- Mislim da neću moći - promrmlja ona.

U meĊuvremenu im je konobar doneo predjelo i kada su završili, servirao je glavno jelo. Vanesa je zadivljeno gledala lepo garniranu ribu prelivenu sosom od škampa i rakova. U poslednje vreme nije imala apetit, ali sada zaĉuĊeno primeti da joj riba veoma prija.

- Ako veĉeras osetim bolove u grudima, neću znati da li su od lošeg varenja ili je to novi srĉani udar – zakljuĉi Filip, oĉigledno uţivajući u svakom zalogaju.

- Nemojte tako da se šalite - blago je protestovala Vanesa.

Filip je pogleda. - Šta je s tobom, Vanesa? - Pomno je prouĉavao njeno lice. - Veĉeras si izuzetno tiha. Uopšte ne liĉiš na sebe.

- Treba da uzmem još malo vina - ona se neubedljivo nasmeši dok je pri- nosila ĉašu usnama.

- Ne, nešto drugo je u pitanju. - On odmahnu glavom. - Nešto te muĉi. Imaš li nekih problema na poslu?

- Posao je ne moţe biti bolje - iskreno odgovori ona.

- Pa, šta je onda? Jesi li umorna? Moţda suviše radiš?

Jedan Filipov pokret je podseti na Rejsa i ona brzo spusti glavu.

- Verovatno sam malo umorna - pretvarala se da je to razlog njenog neraspoloţenja. Nije ţelela da mu objašnjava šta je muĉi. - Ova sedmica mi se nešto oduţila.

- Treba dobro da se odmoriš za vreme ovog vikenda - reĉe on.

- Potrudiću se. - Igrala se priborom za jelo, trudeći se da izgleda ravnodušno. - Da li ste skoro videli Rejsa?

Filip spusti viljušku na rub tanjira i paţljivo je pogleda.

- Svratio je kod mene na sat vreme- na kada su me pustili kući, a baš juĉe smo razgovarali telefonom.

- Stvarno? - ţelela je da ĉuje nešto više o tome.

- Izgleda da je moj srĉani udar ipak doneo i nešto dobro - reĉe Filip.

- Primorao te je da se ponovo sretneš sa Rejsom. Donedavno, njegovo

ime nismo nikada spominjali u raz- govoru. Mili mi je što konaĉno moţemo normalno da razgovaramo o njemu, Vanesa.

- Mislim da Rejs i ja nikada nećemo moći da budemo prijatelji! Bilo joj je ţao zbog toga. Ironiĉno se nasmejala. Njihov odnos je zaista bio ĉudan.

Prvo su se strasno voleli, a posle je ljubav prerasla u mrţnju. Ali, nikada nisu bili prijatelji.

- Razvedeni parovi retko mogu da budu prijatelji - sloţi se Filip.

- U pravu ste. - Vanesa nije ţelela da priĉa o tome. - Kako je Rejs?

- Dobro je - njen svekar klimnu glavom. - Kaţe da su došli do ţeljene dubine kod „Veprove glave". Prvi testovi su pokazali da ima prirodnog gasa.

Vanesu su novosti obradovale. Oĉi joj zasjaše. - Pa, to je divno!

- Još je rano da se radujemo - opomenu je Filip. - Testovi još nisu pokazali da li gasa ima u dovoljnim koliĉinama.

- Ali, to što su uopšte pronašli gas je dobar znak, zar ne? - Vanesa se namršti. Bilo joj je ţao što ne zna više o Rejsovom poslu.

- Šanse da će naići na izvor sa milion barela nafte ili isto toliko prirodnog gasa su pedeset prema jedan. Sama ĉinjenica da ima tragova gasa ne znaĉi mnogo.

- Shvatam - promrmlja ona. - Kada će saznati da li je izvor bogat?

- Za dve nedelje... moţda i duţe. To zavisi od mnogo stvari. - Filip je uzdahnuo, a lice mu se smrklo.

- Sećam se jednog buĉaša iz Kanade. Naišao je na nalazište gasa koje je moglo da opskrbi ceo jedan grad. Ali, taj gas nije mogao da gori. Još ne znam da li su ti bušaĉi posebna vrsta ljudi... ili ludaci.

- Mislim da je to posebna vrsta ljudi - Vanesa odgovori posle kraćeg razmišljanja.

- Moţda si u pravu - nasmeši se Filip. Rejs je odjednom porastao u njihovim oĉima.

Nastupi tišina. Vanesa je grickala usnu, razmišljajući da li da poveri svekru svoje sumnje.

- Filipe - poĉe oprezno. - Šta mislite, da li sam pogrešila što sam napustila Rejsa?

On naglo udahnu vazduh i iznenaĊeno je pogleda.

- Ti to najbolje znaš.

- Mene samo interesuje vaše mišljenje - objasni mu Vanesa.

- Time nećeš ništa postići - reĉe on.

- Znam... tada sam bila sasvim sigurna da sam u pravu. Sada više ne znam - priznade ona.

- Draga Vanesa - Filip je uhvati za ruku. - Niko ne moţe da kaţe da nisi bila u pravu. Duţnost muškarca je da se brine o budućnosti svoje porodice. A Rejs ima takav posao da je to praktiĉno nemoguće. Nije bilo fer od njega što je traţio dati štediš dok je on bukvalno prokockao sve što ste imali.

- Sve ja to znam - nije je to bunilo.

- Ali, i on je sve izgubio. Osećam se kao pacov koji je napustio brod ĉim je brod poĉeo da tone, a kapetan je otišao zajedno sa brodom.

- Vanesa, ti si mi kao ćerka - Filip je privrţeno steţe za ruku. - Stvaino mislim to što kaţem. Stalo mi je do tebe kao i do Rejsa. Ti ĉak više liĉiš na mene nego on. Ja ne bih mogao da podnesem takav naĉin ţivota - da nikada ne znam šta me ĉeka sutra. To ne moţeš ni ti.

- Ali, da li sam se ja dovoljno trudila? - Vanesa nije mogla da suzbije osećaj krivice.

- Smatram da jesi. - On podiţe obrve. - Kaţi mi, otkuda sada to? Je li to zato što si ponovo videla Rejsa?

- Delimiĉno - priznade ona. - Ali, i zato što je on nešto rekao.

- Šta ti je rekao? - mirno upita Filip.

- Optuţio me je da mi je bilo drago kada nije našao naftu i kada je sve izgubio.

- Gluposti! - Filip odbaci i samu pomisao na to. Pusti njenu ruku i nasloni se na stolicu.

- Ali, nije - Vanesa podiţe glavu i pogleda ga. - Meni jeste bilo drago, ali zato što sam mislila da će se konaĉno manuti tog posla i zaposliti se kod vas u banci. Tek kada sam videla da sam u zabludi, napustila sam ga. Mislila sam da će se odreći bušenja ako me stvarno voli.

- Vanesa, nisi fer prema sebi - po- kuša da je ubedi Filip. -Da ste ti i Rejs još uvek u braku, misliš li da bi sada bilo drugaĉije?

- Verovatno ne bi - uzdahnu ona. Rejs nije mogao da shvati njenu brigu za sutrašnjicu. Osmehnula se sa gorĉinom. - Ali, to neću nikada saznati, zar ne?

- Materijalni problemi su razorili više brakova nego preljuba - reĉe Filip. - Vaš sigurno nije prvi. - Onda je namerno promenio temu. - Ostavi malo mesta za slatkiše. Ovde sluţe najbolju pitu u gradu.

V Vanesa pogleda kroz prozor. Po izduţenim senkama se videlo da je već kasno popodne i sve je izgledalo nekako smireno. Ona pomisli kako bi bilo lepo da je sada napolju i da moţe da se šeta ispod raskošnih krošnji starog drveća. Duboko uzdahnu i pokuša da se smiri. Trudila se iz sve snage da ne pokaţe svojoj mušteriji šta o njoj misli.

- Ali, ja uopšte nisam htela tako nešto - gospoĊa Perez odbaci dva uzorka tapeta koje joj je Vanesa ponudila. - Zar nemate ništa drugo?

- Kako da ne - Vanesa se ljupko nasmeši.

Po njenom mišljenju, oba uzorka su bila savršena. GospoĊa Perez ne zna šta hoće, ljutito pomisli Vanesa. Ţena je ţelela da potpuno preuredi svoju kuću sa ĉetrnaest soba, i poslednja dva i po sata su provele raspravljajući o jednom od bezbroj kupatila.

- Ţelim nešto atraktivno i neobiĉno - reĉe ţena, glasom u kome se osećalo nestrpljenje.

Vanesa prevrnu oĉima i izbroji do deset.

- Ruţiĉasta i crna bi bile veoma atraktivna kombinacija - reĉe ona i oseti kako je polako obuzima oĉajanje pri pomisli koliko će još posla imati sa tom ţenom.

Ţena zatrepta oĉima i poĉne da okreće bisere oko vrata.

- Crni mermerni stubovi i ruţiĉaste ploĉice - glasno je razmišljala. Na licu joj se pojavi izraz zadovoljstva. - To bi bilo dobro.

- Uveravam vas da to nema niko drugi u Nju Orleansu - promrmlja Vanesa i pozove Karlu.

Karla neĉujno uĊe u sobu.

- Izvolite?

- GospoĊa Perez bi volela da vidi uzorke mermera. I hoćete li da nam donesete još malo kafe?

Razgovor je obećavao da će trajati mnogo duţe nego što je mislila i kafa joj je sada bila i te kako potrebna. U tom momentu se vrata na radnji otvoriše. Vanesa je znala da će Karla primiti mušteriju, ali se iz radoznalosti okrete da vidi ko je to ušao. Spazila je visokog, crnokosog ĉoveka u odelu sa kravatom. Zapanjena, prepozna Rejsa. Nikada dosad nije ga videla tako obuĉenog i doteranog. Zadovoljstvo što ga vidi pokazalo joj se u oĉima. Sasvim je zaboravila koliko je bogata gospoda Perez vaţna mušterija i koliko bi novca mogla da ostavi u kasi. Ne obraćajući paţnju na gospoĊu Perez, ustala je da pozdravi Rejsa, a na licu joj se videla dobrodošlica. Nesigurno se nasmeši.

- Zdravo, Rejs - glas joj je bio pro- mukao.

On krenu prema njoj i Vanesa shvati da nešto nije u redu. Pogled mu je bio ukoĉen, a hod nesiguran. Osmehivao se nekako ĉudno.

- Srećna godišnjica, draga! - rekao je glasno i podigao neotvorenu flašu šampanjca u znak zdravice. - Pomislio sam da bi bilo lepo da je proslavimo.

Vanesa ga zbunjeno pogleda. Šta mu je, pomisli. Danas nije njihova godišnjica braka. Venĉali su se u martu,a ne u julu.

- Dobili ste posetu? - upita gospoĊa Perez, zainteresovano posmatrajući Rejsa.

- Rejs Kantrel - predstavi se Rejs pošto je Vanesa oklevala.

- Kako je lepo što se setio vaše godišnjice, gospoĊo Kantrel - reĉe pomalo zavidljivo. - A ja moga muţa moram da podsetim bar mesec dana unapred da bi se toga setio.

-Ja sam oduvek pamtio datume, zar ne, draga? - nastavi Rejs tim izmenjenim glasom. Onda joj priĊe i uhvati je oko struka. Tek tada Vanesa Oseti jak miris alkohola Shvati da je Rejs pijan i talas nezadovoljstva proĊe njenim telom. Morala je što pre da ga ukloni ndavde da gospoĊa Perez ne bi primetila u kakvom stanju se on nalazi. - Hoćete li da nas izvinite za trenutak, gospodo Perez? - zamok ona, osećajući da se on sve više naslanja na nju.

Obuhvatila ga je oko struka, nadajući se da će gospoĊa Perez to protumaĉiti kao izraz ljubavi. Dok ga je vodila prema kancelariji, shvatila je zašto je Rejs hodao tako nesigurno. Kada su ušli unutra, Vanesa je bila van sebe od ljutnje. Skoro je osramotio pred tako vaţnom mušterijom. Bilo je neoprostivo to što se pojavio na njenom radnom mestu pijan. Grubo skide njegovu ruku sa svog struka i vrati se da zatvori vrata. Krajiĉkom oka je videla kako se Rejs zaljuljao i uhvatio za sto da ne bi pao. Vanesa prezrivo skupi usne.

- Kakav je to naĉin da ovakav upadaš u moju radnju? - Trudila se da govori tiho da je ne bi ĉuli u sobi. - Jesi li to namerno uradio da bi mi rasterao mušterije?

- Ne znam o ĉemu govoriš. - Pogled mu je i dalje bio prazan, ali lice mu se smraĉi.

- Ti si pijan... eto o ĉemu govorim! - viknu ona.

- Taĉno, malo sam popio - Rejs sleţe ramenima. - Poĉeo sam da slavim, pa sam odluĉio da doĊem kod tebe da slavimo zajedno - nasmešio se.

- Zašto ne odeš negde da se istrezniš? - Vanesa je postala nestrpljiva.

- To ne mogu da uradim. Polako odmahnu glavom i opet

podiţe flašu. - Ti i ja treba da proslavimo našu godišnjicu.

- Toliko si pijan da ne znaš ni koji je dan, a kamoli koji je mesec - prezrivo reĉe Vanesa. - Naša godišnjica braka je u martu.

On na to zviznu. - Luckasta devojko... Kako si mogla da. zaboraviš ovako vaţan datum? Danas je godišnjica našeg razvoda. Ona zaprepašćeno pogleda zidni kalendar. Bio je u pravu. Danas je taĉno ĉetiri godine od kako su se razveli. Sasvim je zaboravila na to. Hajde - Rejs se naţe prema njoj i uhvati je za ruku. - Danas ćemo ti i ja da slavimo godišnjicu ovog vaţnog dogaĊaja. Govorio je polako da bi mu reĉi bile razumljive. Toliko se dobro kontrolisao da je Vanesi bilo nemoguće da od- redi

koliko je popio. Oduprla se njegovom pokušaju da je odvuĉe do vrata.

- Ne mogu sada da idem - protestovala je. - Ĉeka me mušterija. Ne mogu tek tako da je ostavim.

- A kako si mogla mene da ostaviš? - Rejs se malo zaljulja.

- Ja sam bio tvoj muţ, a ona je samo kupac. Ja ću je oterati. Pusti Vanesinu ruku i krenu ka vratima. Ona s uţasom shvati da se on ne šali. Brzo se ispreĉi izmeĊu njega i vrata. Ko zna šta bi Rejs mogao da kaţe u ovakvom stanju.

- Rejse, molim te, nemoj da praviš probleme - zamoli ga.

- Hoćeš li onda poći sa mnom? - upita je. - Rezervisao sam mesto kod „Antoana", a tebi uvek treba dva sata da se spremiš.

Vanesa uzdahnu. Shvatila je daje Rejs ucenjuje, ali nije imala izbora. Ako ne pristane da poĊe s njim, on će biti u stanju da. svašta kaţe gospoĊi Perez. Vrlo je dobro znao šta radi. Vanesa stisnu zube i pokuša da se smiri.

- U redu - sloţi se ona. - Saĉekaj dok se izvinim gospodi Perez.

- Idem s tobom... da se ne bi predomislila. - Rejs u nju nije imao poverenja.

- Nema potrebe, neću se predomisliti - odgovori ona, ali je po izrazu njegovog lica videla da ga neće lako odvratiti.

- GospoĊa Perez je moja mušterija, zato pusti mene da joj ja objasnim - insistirala je.

Rejs se nakloni i galantno je propusti. Onda nesigurno sede na rub Karlinog stola. Kada je Vanesa ušla u sobu, gospoĊa Perez je stajala i mahala svilenim rukavicama.

- Jako mi je ţao što ste morali da ĉekate - poĉela je da se izvinjava Vanesa.

- Nema veze - odgovori ţena. - Ni- sam ni primetila koliko je kasno. Kćerka i zet mi dolaze na veĉeru, tako da bismo mogle danastavimo sutra... recimo oko dva. Da h vam to odgovara?

Vanesa nije mogla da poveruje u svoju sreću. - Odliĉno! Dakle, sutra u dva! - Klimnula je glavom, još ne dolazeći sebi od iznenaĊenja. Zatim je krenula da isprati ţenu do vrata.

- I srećna godišnjica! - nasmeši joj se ţena.

U tom momentu Rejs siĊe, zatetura se i uhvati se za sto da ne bi pao. Karla ga je zbunjeno posmatrala i nije mogla da oceni ko bi to mogao biti.

- Hvala što ste mi dozvolili da upotrebim vaš sto. - Rejs namignu devojci, svestan da je ona suviše zbunjena da odgovori. Nagnu se prema Karli.

- Je li vam skoro neko rekao da ste lepi?

Karla pocrvene i pogleda u sto. Onda se Rejs polako uputi ka Vanesi, trudeći se da ide pravo. Uhvati je ispod ruke i povede ka vratima.

- Prvo idemo u tvoj stan da se presvuĉeš - reĉe on. - Onda ćemo naĉeti ovo piće i poĉeti da slavimo.

Vanesa se okrete i pogleda u svoju zabezeknutu sekretaricu.

- Hoćete. li vi da zakljuĉate umesto mene, Karla? - zamoli je.

Izašli su iz klimatizovane radnje na ulicu. Zapahnuo ju je vreli vazduh, prepun vlage. Vanesa uzdahne. Leta u Luizijani su uvek bila nepodnošljiva. Osećali su se kao da su odjednom ušli u saunu. Rejs skoro izgubi ravnoteţu i uhvati se za Vanesu da ne bi pao.

- Drţi ovo. - Pruţi joj flašu šampanjca. - Moram da naĊem kljuĉeve.

Vanesa je posrnula kada se Rejs još više naslonio na nju.

- Gde si parkirao kola? - upita ga.

On zamišljeno zastade i poĉeša se po glavi. Onda produţi. - Ma lako ćemo ga naći, To je jedini kamion na parkingu.

- Idemo mojim kolima - odluĉno reĉe Vanesa. - Ionako nisi u stanju da voziš.

Jedva ga je dovela do kola. Toplota mu je još više oteţavala kretanje i on dvaput lupi glavom, pokušavajući da uĊe u kola. Kada su konaĉno krenuli, ona odahnu.

- Da li još uvek imaš onu plavu haljinu? - Rejs se okrete prema njoj. - Onu veĉernju?

Vanesa je taĉno znala na koju on haljinu misli. Bila je to jedna divna haljina od plave svile i oduvek mu se najviše sviĊala.

- Nemam - slaga ona.

Pomislila je kako je on došao kod nje samo zato što je pijan i zato nije htela da mu ugaĊa. To je bila stvar ponosa.

- Šteta - Rejs ţalosno odmahnu glavom. - Mislio sam da baš nju obuĉeš.

- Kao u stara, dobra vremena - ironiĉno prošaputa ona, ali, Rejs nije osetio njeno ogorĉenje.

Vanesa nije imala nameru da bilo gde izaĊe s njim, ali nije htela da se prepire u kolima. Njen stan je bio blizu radnje, ali se voţnja otegla, jer je saobraćaj bio veoma gust. To je bilo vreme kada su se ljudi vraćah s posla. Kada su konaĉno stigli, Vanesa je pomogla Rejsu da izaĊe iz kola, uprkos njegovom protivljenju. Nervirao je tako pijan, ali joj nije ništa vredelo da se nervira. Nekako ga je uvela u stan i postavi- la na stolicu. Kada je pokušao da ustane, ona mu naredi.

- Ne pokreći se s mesta! Idem da skuvam kafu i pokušam da te otreznim.

Rejs klonu nazad u stolicu. Vanesa nestrpljivo uzdahnu i poĊe u kuhinju. Stavi duplu meru kafe da bi kafa. bila jaĉa. Odjednom se trţe, jer oseti na sebi neĉiji pogled. Okrete se i spazi Rejsa na vratima.

- Bolje poĉni da se spremaš - reĉe on.

- Tek kada skuvam kafu.

Pravila se da se slaţe sa njegovom namerom da izaĊu. Rejs je toliko dobro izgledao u tamnom odelu, da Vanesa za momenat zaţali što stvarno neće izaći. Osećala je duboku potrebu da bude s njim. Ako bude hteo da me izvede kada se otrezni, pomisli ona, poći ću.

- Zašto ne moţeš da me voliš onakvog kakav jesam? - U oĉima mu se video bol. - Zašto si pokušala da me promeniš?

- Nisam - branila se ona, ali, znala je da je on u pravu.

On odmahnu glavom.

- Znam da si ţelela da budem drugaĉiji. Htela si da me pretvoriš u kopiju mog oca.

- Nisam - neubedljivo se branila. - Ali, tvoja firma je sve lošije stajala i...

- Ali nije propala - prekide je on.

- Bilo je teško neko vreme ali...

On se vrati na prethodnu temu.

- Znala si kakav sam bio pre nego što smo se venĉali. Objasnio sam ti vrstu mog posla. Rekla si da ti to ne smeta.

Vanesa pokuša da izbegne njegov optuţujući pogled. - Znam - priznade.

- Mislila sam da ću se navići na tvoju stalnu odsutnost, ali sam se prevarila.

- I onda si me napustila - kiselo se osmehnu Rejs. - A sada proslavljamo ĉetiri godine od razvoda.

Vanesu je iznenadio miran glas kojim je govorio o razvodu. Prvi put su razgovarali o sebi bez teških reĉi. To nije fer, pomisli ona. Zašto on mora da bude pijan da bi mogli normalno da razgovaraju?

- Da, sada smo razvedeni - oštro mu odgovori i pogleda u šoljicu koju je drţala u ruci.

Kafa je u tom momentu bila gotova i ona se okrete da uzme dţezvu. Krajiĉkom oka primeti kako Rejs traţi nešto na ĉega bi mogao da se osloni.

- Već je kasno - upozori je on. - Ako hoćeš da stignemo na vreme kod „Antoana", moraš poĉeti da se spremaš.

- Znam.

I dalje se pretvarala da ţeli da izaĊu. Okrete se prema njemu, uze mu iz ruke flašu šampanjca i pruţi mu šoljicu kafe.

- Popij to! - naredi mu.

On poslušno podiţe šoljicu ka usnama i skoro je ispusti.

- Suviše je vrela. - Stavi šoljicu na sto i provokativno je pogleda.

- Hoćeš li da ti napunim kadu?

- Ne, hvala. Sama ću. - Odbila ga je, ali joj je srce brţe zakucalo. - Ti samo pij kafu, a ja ću se već spremiti.

- Ne - Rejs odmahnu glavom. - Ako te pustim da se tako vuĉeš, nećemo stići na vreme. To već znam iz iskustva.

Bilo je taĉno da je Vanesi nekada bilo potrebno dosta vremena da se spremi za izlazak, ali otkako je poĉela da vodi svoju radnju, postala je mnogo brţa.

- Sada je drugaĉije - odgovori mu. - Mogu da se okupam i obuĉem za dvadesetak minuta.

Rejs je pogleda skeptiĉno.

- Neću da rizikujem. Pomoći ću ti da se skineš.

Vanesa je stajala pored zida i nije imala gde da uzmakne kad je on pruţio ruke prema njoj. Brzo odgurnu njegove prste sa svoje bluze.

- Ne treba mi tvoja pomoć, Rejse. - Protestovala je pomalo ljutito, ali njen otpor je izazivao sasvim drugaĉiji efekat. Njega je zabavljalo njeno ponašanje. - UzbuĊena si! - viknuo je Rejs.

- Slušaj, Rejse. Ako obećaš da ćeš popiti kafu, ja ću se odmah skinuti i otići u kupatilo da se okupam. Vaţi?

Rejs spusti ruke s izrazom uvreĊenog deteta.

- U redu, popiću kafu ako ti je to toliko vaţno. - Podigao je šoljicu, ali, nije hteo da otpije ni gutljaj sve dok ona nije krenula.

Vanesa nesvesno poravna suknju i bluzu i krenu prema kupatilu. Za trenutak zastade na vratima.

- Hoću da popiješ svu tu kafu što sam skuvala - reĉe mu. - Ni onda nije sigurno da ćeš se otrezniti.

- Razumem.

Rejs se nasmeja i nakloni se. Njoj se nije dopao njegov osmeh. U tišini spavaće sobe, Vanesa se opusti. Nije ni znala koliko je bila napeta u Rejsovom društvu. Oraspoloţi je pomisao na toplu i mirišljavu kadu. Znala je da bi Rejs bio u stanju da je obuĉenu ubaci u kadu ako ne poţuri. UĊe u kupatilo da uzme kućni ogrtaĉ i pusti vodu u kadu. Onda se vrati u sobu. Nikakav zvuk se nije ĉuo iz kuhinje i Vanesa nije bila sigurna da li je to dobar ili loš znak. Kada se skinula, ponovo je ušla u kupatilo i saĉekala da se kada napuni. Voda je bila umereno topla, baš po njenoj ţelji, i Vanesa oseti zadovoljstvo. Leţala. je mirno izvesno vreme, skoro zaboravljajući gde se nalazi. Tada se zaĉu tresak negde u stanu. Vanesa oslušnu, ali se više ništa nije ĉulo. Ponovo se opusti. Odjjdnom se zaĉuše koraci u njenoj spavaćoj sobi. Pribliţavali su Se kupatilu. Vanesa se ukoĉi, svesna da nije zakijuĉala vrata.

Do sada nije imala nikakvog razloga da se zakljuĉava, jer je bila sama.

- Hej,. Vanesa, otvori! – Rejs zalupa navrata.

- Šta hoćeš? - ukoĉila se.

- Pusti me unutra.

Trenutak kasnije, Rejs je pokušao da otvori vrata, ali nije dovoljno pritisnuo kvaku, tako da su ostala zatvorena. Vanesa se naglo uspravi i dohvati veliki peškir za kupanje. U tom momentu, Rejs je uspeo da otvori vrata i ušao noseći flašu šampanjca i dve ĉaše. Pogled mu polako preĊe preko njenog nigog tela. Vanesa pokuša da se zakloni peškirom.

- Malo si se zaokruglila - primeti Rejs zadovoljno.

Uspela je da obmota peškir oko svoga tela i izaĊe iz kade ĉvrsto ga stegnuvši, Rejs se sinejao.

- Kakva stidljivost! - rugao Se. - Zaboravila si da smo bili u braku i da dobro poznajem svaki delić tvog tela.

- Ali, sada više nismo u braku – procedi Vanesa. - Volim da se kupam sama, ako nemaš ništa protiv.

- E, da znaš da imam - suprotstavi se Rejs. - Mislim da naša proslava treba da poĉne.

Naţe flašu da bi napunio ĉaše, ali ruke su mu drhtale pa se veći deo vi-a prosuo na pod. Ostavi flašu na mašinu za pranje veša i uzme jednu ĉašu, dopola napunjenu.

- Nazdravimo ĉetvrtoj godišnjici našeg razvoda - viknu i pruţi Vanesi ĉašu.

Ona uze ĉašu, ali nije htela da prihvati zdravicu. Smatrala je da to nije dogaĊaj koji treba da se slavi. Rejs je svoje vino popio u jednom gutljaju i nasuo sebi drugu ĉašu.

- U ĉemu je stvar? - Primetio je da ona nije ni okusila vino. - Zašto nećeš da nazdraviš? Pa, ti si ţelela da se razvedemo.

- Dobro znam šta sam ţelela - oštro mu odgovori ona. - Ne moraš ti da me podsećaš.

Ljutito stavi ĉašu na stranu i koraknu prema njemu. - A sada ţelim da izaĊeš iz mog kupatila. Pošto je stajao blizu nje, Vanesa stavi ruku na njegova prsa i poĉe da ga gura unazad. Rejs nije imao snage da se odupre. Lako

ga je izgurala iz kupatila i zalupila vrata. Zakljuĉala se i zastala, drhteći celim telom. Oĉi su joj se napunile suzama i ona prinese ruku ustima da uguši jecanje. VI Vanesa nije znala koliko je dugo leţala u kadi, ĉekajući da bol umine. Kada je odluĉila da izaĊe, voda se već bila ohladila. Pre nego što je izašla iz kupatila, pokušala je da se smiri i pripremi za susret sa Rejsom. U stanu je bilo neobiĉno tiho. Obuzela je panika da je Rejs moţda otišao. Mada je bila ogorĉena zbog njegovog ponašanja, ipak se brinula, jer je znala da moţe onako pijan, negde da nastrada. - Rejse - pozva ga i poţuri u dnevnu sobu. Nije bilo odgovora. Kada je ušla u so- bu, imala je šta i da vidi. Rejs je leţao ispruţen na sofi, a noge su mu bile na stolu. U ruci je drţao praznu ĉašu koja samo što nije pala na pod. Flaša je bila izmeĊu dva jastuka. Na tepihu je bila velika mrlja, od vina. Rejs je ĉvrsto spavao i Vanesa primeti da je popio skoro flašu šampanjca. Rastrzana izmedu ţelje da mu pomogne i ogorĉenja koje je osećala, priĊe mu i uze mu ĉašu iz ruke. Stavi je na sto, pa onda podiţe i flašu. Glava mu je visila pod nekim ĉudnim uglom i Vanesa se za trenutak nade u iskušenju da ga ostavi u tom poloţaju, jer je znala da bi sutra bio sav ukoĉen. Dok ga je posmatrala tako uspavanog, odjednom oseti neţnost prema njemu. Oseti potrebu da se brine o njemu. Nije bilo teško skinuti mu noge sa stola, ali kada je pokušala da ga postavi u horizontalan poloţaj, Vanesa se našla pred skoro nepremostivom preprekom. Rejs je bio visok i dosta teţak, tako da se priliĉno namuĉila dok je uspela da ga namesti u kako-tako udoban poloţaj. Skinula mu je cipele i kravatu i otkopĉala tri gornja dugmeta na košulji. Pod glavu mu je podmetnula jastuĉe i pokrila ga ćebetom.

Bilo je ĉudno što je veĉeras prvi put osetila da mu je potrebna. Rejs je oduvek bio samostalan i sve je voleo da uradi sam. Ta njegova samostalnost je dovodila do ludila, jer se on nikada ni u ĉemu nije oslanjao na nju, ĉak ni onda kada mu je preduzeće bilo na ivici propasti. Kada je zatraţila razvod, Rejs je ogorĉeno optuţio da odlazi onda kada mu je najpotrebnija, ali ona u to nije poverovala. Sada se iznenada seti njegovih reĉi. Napustila ga je zato što je mislila da mu nije potrebna. A kada nekome nisi potreban, to znaĉi da te on i ne voli, razmišljala je Vanesa. Onda uzdahnu i ustade sa sofe. Šta vredi razmišljati sada o tome? Sada je sve gotovo. Posle ĉetiri godine raz- dvojenog ţivota, nije bilo nikakve nade da će se ikada pomiriti. Moţda je Rejs bio u pravu. Moţda bi i ona trebalo da se napije. Umesto toga, odluĉi da veĉera. Posle toga se osećala malo lakše. Kad je oprala posuĊe, Vanesa uze knjigu i sklupĉa se na fotelju pored Rejsa. Pokušala je da se koncentriše na ĉitanje, ali je više posmatrala Rejsa nego što je ĉitala. On je spavao dubokim snom, i Vanesa je bila ubeĊena da se neće probuditi do jutra. U deset sati ona ustade, ugasi svetlo i ode u spavaću sobu. Zaspala je ĉim je spustila glavu na jastuk. Usred noći, Vanesu probudi tresak i prigušeno gunĊanje. Ona brzo ustade iz kreveta i poĊe u dnevnu sobu. Zatekla je Rejsa kako sedi na sofi i trlja glavu, a pored njega, na podu, leţala je lampa koju je srušio.

- Jesi li dobro? - zabrinuto ga upita.

- Kako da ne - odgovori on, zaklanjajući oĉi od bleska sijalice. - Gde je to prokleto kupatilo?

Vanesa pretpostavi kako se sada oseća i nasmeja se. Htela je da se našali, ali, znala je da mu sada nije do šale. Izgledao je grozno, a bila je sigurnada se osećao još gore.

- Mogu li da ti pomognem da...?

Ali on zatvori vrata od kupatila još pre nego što je završila pitanje. Vanesa je gledala u zatvorena vrata.. Pa da, Rejs više nije pijan i ona mu više nije potrebna. Okrete se i vrati u kevet.

Posle nekoliko minuta, Rejs je iza- llšao izkupatila i poĉeo da šeta po spavaćoj sobi. Ona se napravi da spava. Odjednom oseti kako diţe pokrivaĉ s nje.

- Mrdni se - razdraţeno joj naredi Rejs.

Lako je odgurnuo na kraj kreveta.

- Kako se usuĊuješ?

On se već namestio u udoban poloţaj. -Ako si me ostavila na sofi, mogla si bar da mi pokriješ noge - poţali se. - Smrzao sam se.

- Ja sam te pokrila - odvrati ona - ali nisam kriva što ti je ćebe spalo.

- Ćuti i spavaj.

Rejs zagnjuri lice u jastuk. - Ako nećeš da spavaš sa mnom u istom krevetu, moţeš da odeš na sofu.

- Moţda ću baš to i da uradim - odbrusi ona.

- Moţda je i bolje da odeš - odvrati on u istom tonu. - Ko zna, mogao bih te i silovati u pola noći.

Glas mu je bio prezriv. UvreĊena Vanesa ĉvrsto odluĉi da ne ustane iz svog kreveta, ali nikako nije mogla da zaspi. Rejs, opet, nije imao nikakvih problema sa spavanjem. Po njegovom disanju moglo se zakljuĉiti da spava dubokim snom. Kada se okrenuo u snu, Vanesa oseti njegovo telo pored svog. Osetila se zaštićenom i ubrzo se opustila i utonula i ona u san. Uporno zvonjenje sata trţe Vanesu iz sna. Rejsova ruka je leţala na njenom struku i on progunĊa kada se ona nagnula preko njega.

- Utišaj taj prokleti sat.

Vanesa zaustavi alarm i polako ustade.

- Zar moraš tako da skaĉeš? - ponovo progunĊa on.

Ona ga pogleda zbunjeno. Ne da nije skakala iz kreveta, već se jedva izvukla. Leţao je na stomaku sa glavom ispod jastuka.. Bio je pokriven ćebetom i videla su mu se samo ramena preplanula od sunca. Vanesa zakljuĉi da on sada sigurno pati od mamurluka, posle onog silnog alkohola od prethodne veĉeri. Sada mu se svaki šum ĉinio preglasan i svaki pokret preteran. Odluĉila je da ne obraća paţnju na njega. Tako mu i treba, pomisli.

Ode u kupatilo da se umije. Kada je posle nekoliko minuta ušla u sobu, Rejs je opet ĉvrsto spavao. Posle kraćeg razmišljanja, izvadi iz plakara svetloţutu haljinu koja je još više isticala njenu crnu kosu. Odluĉi da uzme i svilenu ešarpu, koja se dobro slagala sa haljinom. Pošto su joj ruke bile zauzete, plakar zatvori nogom.

- Moraš li tako da lupaš? - progunĊa Rejs.

- Ne lupam - odgovori Vanesa.

- Ne moraš ni toliko da viĉeš - promrmlja, on, ne pomerajući se. - Hoćeš li da spustiš roletne?

- Smeta ti svetlo? - napravi se naivna.

- Šta misliš? - zagrme Rejs i pridiţe se, ali se odmah spusti nazad uz bolan jauk.

Vanesa se zlobno nasmeši. Oseti zadovoljstvo zbog njegovog stanja. Po- ţelela je da se on oseti isto toliko jadno, kao što se i ona osećala posle njegovog juĉerašnjeg ponašanja. Kada se obukla, Vanesa uĊe u kuhinju i napravi dosta kafe. Popila je ĉak tri šolje, da se bolje rasani. Pre nego što je izašla iz stana, uĊe u spavaću sobu i pogleda Rejsa. Posle kraćeg dvoumljenja, obrati mu se.

- Rejse - glas joj je bio ravnodušan. - Ja sada idem. - On nije davao glasa od sebe, ali ona nastavi.

- Kafa ti je vruća, a u friţideru imaš sendviĉe.

Ĉulo se neko gunĊanje kao odgovor. Pomalo iznervirana, Vanesa pogleda u nepokretno telo i upita se zašto ga ne bi izbacila iz kreveta i iz stana? Umesto toga, brzo izaĊe i zakljuĉa vrata. VII U toku prva dva sata na poslu, Vanesa je obiĉno sreĊivala raĉune. Upravo je kontrolisala jedan, kada se zaĉulo kucanje na vratima. Za trenutak, ona pomisli da je to Rejs i da je došao da se izvini, a moţda ĉak i zahvali na gostoprimstvu. MeĊutim, unutra uĊe Piter Benoa, njen pomoćnik. Šarmantno se smešio. Bio je to privlaĉan mladić koji se ekstravagantno oblaĉio, ali mu je to dobro pristajalo. Sada je na sebi imao crne

uzane pantalone i ruţiĉastu košulju, a oko vrata je vezao crnu, svilenu ešarpu.

- Imaš li nekoliko minuta, Vanesa?

Nije ni saĉekao njen odgovor, već je odmah ušao u kancelariju.

- Sedi. - Nasmeši se ona i pokaza na stolicu.

- Traţio sam te juĉe popodne, ali, ti si već otišla. - Graciozno sede na stolicu i prekrsti noge. - Nisam bio siguran da li ću te i danas naći.

- A zašto me ne bi našao? - Ona se malo iznenadila.

- Pa, Karla je spomenula da si otišla s nekim muškarcem. - Nije ni pokušao da sakrije radoznalost. - A ĉujem i da se govorilo o nekoj godišnjici. Je li ti to nešto kriješ od nas?

Karla joj sigurno ne bi postavila ovako intimno pitanje, ali Piter nije imao nikakvih kompleksa.

- Taj ĉovek je moj bivši muţ.

Vanesa nije htela da prikriva stanje stvari. - A juĉe je bila godišnjica našeg razvoda. -I onda ste otišli da to proslavite - zakljuĉi Piter. - Da li to znaĉi da ćete se pomiriti?

- Prvo, nismo ništa proslavljali, a drugo, nema ni govora o bilo kakvom pomirenju - iskreno odgovori Vanesa. Sklopi ruke i stavi ih na pisaći sto.

- Jesi li me zato traţio?

On se tiho nasmeja. - Vrlo si taktiĉna, nema šta. I u pravu si, tvoj ţivot je tvoja privatna stvar. - Nimalo se nije uvredio.

- Juĉe sam otkrio da se kauĉevi kao onaj što je naruĉila gospoĊa Stajn, više ne proizvode. Našao sam jedan

jako sliĉan, ali je vrlo jeftin. Znam da je tvoje pravilo da nikad ne uzimaš stvari lošijeg kvaliteta, ali gospoĊa Štajn se prosto zaljubila u taj kauĉ. Ja sam joj objasnio da će se on verovatno raspasti za dve godine, ali njoj to ne smeta. MeĊutim, prvo sam hteo da razgovaram s tobom. Vanesa odluĉno odmahnu glavom. - To ne dolazi u obzir. Sigurna sam da će gospoĊa Štajn zaboraviti šta je rekla kada se kauĉ za dve godine stvarno raspadne. Ona iskide stranu iz svog notesa i zabeleţi mu ime i telefonski broj jednog ĉoveka.

- Ovaj ĉovek je privatnik i pravi nameštaj po narudţbini. Pozovi ga. UbeĊena sam da će napraviti isti onakav kauĉ kakav gospoda Štajn ţeli.

- Ti se uvek snalaziš, bez obzira šta je u pitanju. - Piter je zadivljeno pogleda. - Sve ti polazi od ruke.

Vanesa se tuţno nasmeši. Znala je da on nije u pravu, ali nije htela da komentariše. Nije umela da se snaĊe u svom braku i sve se završilo još pre nego što je poĉelo. Kada je Piter izašao, ona je nasta- vila da radi. Mada je dan prolazio kao i svaki drugi, Vanesa je stalno bila napeta. Oĉekivala je da Rejs navrati do nje ili bar pozove. Znala je da mu je kamion parkiran tu u blizini, tako da mu ne bi bio problem da doĊe do radnje. U dva sata je došla gospoĊa Perez. Njena poseta je i danas trajala izuzetno dugo i Vanesa je odahnula kada je ţena konaĉno otišla. Prionula je da sredi sve raĉune i kada je završila, bilo je već kasno. Već je prošlo sedam kada je stigla kući. Otkljuĉala je vrata i umornim koracima se uputila u dnevnu sobu. Sa uzdahom olakšanja skinula je sandale sa visokom potpeticom.

- Da li uvek radiš tako dugo?

Rejs je stajao na vratima od kuhinje. Vanesa se trţe iznenaĊeno. Nije oĉekivala da je on tu. Oseti kako je obuzima neka toplina. Okrenula se prema njemu i pokuša- ĊĊla da ne pokaţe svoje zadovoljstvo što ga vidi. On je stajao naslonjen na dovratak, u košulji i pantalonama. Kravata i sako su leţali na stolici. Bilo je oĉigledno da se osećao kao kod svoje kuće.

- Mislila sam da si otišao - reĉe mu Vanesa, sasvim zaboravljajući daje on njoj postavio pitanje.

- Ţeliš li da odem? - Podiţe upitno obrve.

Vanesa oseti kako poĉinje da se nervira. Nije ţelela da on ode, već je samo naglas rekla ono što misli. MeĊutim, Rejs je to odmah preokrenuo.

- Nisam to rekla - odvrati ona i odmaĉe se od vrata, drţeći sandale u rukama.

- Ţeliš li da ostanem? - Rejs izmeni pitanje.

Na ovo pitanje joj je bilo teško da odgovori. Ţelela je da ostane, ali se toga i plašila. Krenula je ka sofi, izbegavajući njegov uporan pogled.

- Kako hoćeš.

Pravila se da joj je svejedno. - Ionako ćeš postupiti po svome. Pogladila je kosu da proveri da li joj je frizura u redu. - Kako se osećaš? Jesi li mamuran? Rejs je ušao u sobu.

- Pomalo. Ali, sada je mnogo bolje - promrmljao je i zaustavio se kraj sofe.

- Ĉudim se što me sinoć nisi izbacila iz stana. A mogla si - podseti je. - Jer nisam bio u stanju da se branim.

- To ne bi bilo u redu - odgovori ona.

Nije ţelela da mu prizna koliko je uţivala da ga neguje... da mu bude potrebna...

- Jesi li veĉerala? - Rejs promeni temu.

- Nisam.

- Nisam ni ja. Sinoć nismo ni otišli kod „Antoana". Da rezervišem sto za veĉeras? - upita je.

Vanesa ga pogleda, ali on je izgledao sasvim ozbiljno. „Antoan" je bio jedan od najpoznatijih i najskupljih restorana u gradu, i kada je Rejs juĉe pozvao da idu tamo na veĉeru, ona je mislila da je zove zato što je pijan. Ali, sada je bio sasvim trezan.

- Opet si pio? - upita ga. - Ti znaš da je to mesto veoma skupo?

- Stvarno?

Rejs je netremice posmatrao. - Ne, nisam ništa pio. Njegov glas je bio nekako ĉudan. Vanesa ga paţljivo pogleda.

- Kako moţeš da kaţeš da ti kod „Antoana" nije skupo? Sem ako... - zastade i odjednom joj nešto pade na pamet.

- Da nisi našao naftu u poslednjoj bušotini?

Rejs je dugo posmatrao pre nego sto je odgovorio. Nije je gledao u oĉi.

- Ne, nisam našao naftu.

- Menije... – Htela je da kaţe da joj je ţao zbog toga, ali se setila da on ne trpi niĉije saţaljenje. Zato je pokušala da zvuĉi ravnodušno.

- Šteta! Ali, kao što si i sam rekao, uvek postoje nove bušotine. Moţda ćeš na sledećoj bušotini biti bolje sreće.

- Da li bi ti volela da naiĊem na bogat izvor? - Pomno je posmatrao.

- Kakvo je to pitanje? - zbunjeno upita Vanesa. - Sigurno da bih volela. To si i zasluţio.

- Da, ti bi to volela. - Ciniĉno je stisnuo usne.

Vanesi se nije dopao njegov ton.

- Znam da se nismo rastali kao naj- bolji prijatelji, ali, ja ti i dalje ţelim sreću u radu. Nisam „sebiĉna alapaĉa" kao što ti misliš.

Rejs se nasmeje.

- Otkad se ti tako izraţavaš?

- Pa, valjda nisi oĉekivao da ću zauvek ostati ona ista pristojna i naivna devojĉica kakva sam nekada bila - odgovori mu Vanesa.

- Pa, i nisam - on sleţe ramenima. - S obzirom da „Antoan" otpada, hoćeš li da odemo na neko drugo mesto?

Nju iznenadi ovaj poziv. Nikada nije znala na ĉemu je kada je s njim. Malo- pre je skoro uvredio, a sada je poziva na veĉeru. Na kraju reĉe:

- Dobra ideja.

- Moţemo da odemo u jedan mali riblji restoran, tu u blizini. Hoćeš li da prošetamo ili da idemo kolima? - upita Rejs.

-Taj restoran je u Francuskoj ĉetvrti? - upita Vanesa. On klimnu glavom.

- Onda je bolje da idemo pešice, jer, ne bismo skoro našli mesto za parkiranje.

- Slaţem se - sloţi se on.

- Samo momenat, da obujem sandale.

Nagnula se da ih naĊe.

Sada je bilo veĉe, i Vanesa je ceo dan provela na nogama. Noge su joj otekle. Uzalud se trudila da zakopĉa kaiš na sandali.

- Pusti mene, ja ću - Rejs kleĉe kraj nje.

Posmatrala ga je dok je to radio. Njegova kosa je milovala po nozi, i Vanesa je došla u iskušenje da ga dotakne. Brzo je prekrstila ruke. Rejs podiţe glavu i veselo je pogleda.

- Da nisi ti jedna od Pepeljuginih zlih sestara koja hoće silom da navuĉe cipelicu? - našali se on.

- To je moja sandala, prinĉe - nastavila je u istom tonu.

Slatko su se smejali.

- I ona je rekla da je cipelica njena - šalio se Rejs. Zakopĉao je jednu sandalu i uzeo drugu. - Evo, još ova jedna.

Vanesa oseti miris njegovog losiona. Ona pogleda na njegovo ĉisto i uredno lice.

- Obrijao si se - zakljuĉi,

- Jesam.

- Ali, kako? - znala je da u kupatilu nije bilo nikakvog pribora za brijanje.

Pa, na uobiĉajen naĉin - osmehnu se. - U kamionu imam sve što mi je potrebno za odrţavanje higijene - ob- jasni.

- Tako znaĉi- Vanesa se odmaĉe od njega. – Nisi imao problema da naĊeš mesto gde si parkirao kamion? Juĉe baš nisi bio siguran.

- Odmah sam ga našao. Mislio sam da navratim kod tebe u radnju, ali, znao sam da imaš posla.

- I ja sam pomislila da ćeš moţda doći - priznala je ona.

- Sada kad si obula sandale, hoćemo li da krenemo? - Pošao je ka vratima.

Vanesa poĊe za njim. Sklopili su neku vrstu primirja i ona je odahnula. Pitala se koliko će to trajati. VIII Veĉe je bilo izuzetno lepo. Sunce je upravo zalazilo i Francuska ĉetvrt je izgledala još lepša obasjana njegovim

zlatnim zracima. Još uvek je bilo toplo, ali sada je bilo sasvim podnošljivo. Izašli su iz stana i uputili se ka trgu Dţekson. Tu je, kao i uvek, bila guţva. Tu su se tiskali turisti, umetnici i svako ko je hteo da uţiva u lepom vremenu. Njih dvoje su išli polako i pov- remeno bi zastali da pogledaju slike nekog od umetnika koji su tu izlagali. Rejs je uhvati pod ruku i povede ka ulici Pirata. Ulica je dobila to ime zato sto su pirati kroz nju voĊeni u zatvor. Oboje su uţivali u šetnji, posmatrajući ĉetvrt koja je imala veoma bogatu istoriju. Prošli su pored predivne katedrale Sent Lui, a s druge strane je bio Kabildo, koji je bio istorijski muzej. Vanesa je za trenutak pogledala u Rejsov pravilan profil i snaţno, gipko telo. Jedan deo nje je uţivao u lepoti i arhitekturi Francuske ĉetvrti, a drugi je bio presrećan što je u Rejsovoj blizini. Prošli su pored grupe uliĉnih muziĉara. Zvuk dţeza je ispunjavao ulice. U Nju Orleansu se svira najbolji dţez, pomisli Vanesa. Posmatrala je lepe, ţivopisne zgrade sa ogradom od ko- vanog gvoţda. Poneka je imala baštu prepunu tropskog bilja i cveća ĉiji se opojni miris širio nadaleko. Te bašte su bile kao oaze u ovom velikom gradu, prepunom betona i ĉelika. Ubrzo su stigli do malog restorana koji je imao i baštu. Rejs je pogleda.

- Mislio sam na ovaj restoran. Hoćeš li da sednemo u baštu. ili da uĊemo unutra'

- Hajde da sednemo u baštu. Ovde je stvarno divno.

On klimnu glavom i povede je do jednog slobodnog stola. Kada su se smestili, Rejs joj pruţi meni. Oboje su se odluĉili za isto jelo. PriĊe im konobar i Rejs namĉi veĉeru.

- Šta ţelite da popijete, gospodine?

- Ja ću pivo. - Okrete se Vanesi. - Šta ćeš ti?

- Limunadu s ledom.

Kada je konobar otišao, nastala je neprijatna tišina. Vanesa nije znala šta bi mogla da kaţe. Pogledala je u svoje ruke, razmišljajući kako bi mog- la da zapoĉne razgovor. -Dali...?

- Kako...?

Oboje su progovorili u isto vreme i zastali da puste onog dmgog da završi. Nasmejali su se u isti glas. Napetost je odjednom išĉezla.

- Izvoli ti - reĉe joj Rejs.

- Htela sam da te pitam da li si skoro bio sa Filipom?

- Nisam ga video dve nedelje, ali smo juĉe razgovarali telefonom... pre nego što sam poĉeo da slavim - dodade videvši njen uţasnut pogled. - Spomenuo je da ste zajedno veĉerali prošle nedelje.

- Da! - Vanesa spusti pogled, setivši se razgovora o njenom razvodu i dilemama posle njega. - Sada je onaj stari Filip.

- Kada smo razgovarali, rekao mi je da je zabrinut zbog tebe - reĉe Rejs.

- Zabrinut zbog mene? - ponovi ona nesigurno. Pravila se da ne zna o ĉemu on govori.

- Uĉinilo mu se da nisi sigurna da li si dobro postupila pre ĉetiri godine, kada si me napustila. - Netremice je posmatrao.

Vanesa ĉvrsto steţe usne. Filip je izigrao njeno poverenje. - Nisam zna- la da će Filip to da ti ispriĉa.

- Da li ti je ţao što je naš brak propao? - Interesovao ga je njen odgovor.

- Malo. -To je bilo sve što je ţelela da kaţe. - Nisam siguma da li sam se dovoljno trudila da naš brak uspe. Ali, kada je ĉovek mlad, on nekim stvari- ma daje veću paţnju nego što zasluţuje.

- Kojim to stvarima?

Vanesa se dvoumila da li da mu odgovori ili ne. Ali, kada je videla da Rejsa stvarno interesuje njen odgovor i da nema nameru da bude ironiĉan, ona nastavi.

- Na primer... kuću koju smo izgubili... Mislim da nikada nisi shvatio moju potrebu za sigurnošću.

On je paţljivo slušao i Vanesa je prvi put mogla da govori o tome bez ogorĉenja i optuţivanja.

- Izgubila sam roditelje kada sam bila sasvim mlada. Odjednom se srušio sav moj svet i nestalo je svega što mi je bilo poznato i drago. Otišla sam da ţivim kod roĊaka, ali, to nije bilo

isto. Najviše od svega sam ţelela da osnujem porodicu i imam svoj dom. Kada sam videla da tebi to oĉigledno ne znaĉi ništa, bio je to za mene veliki udarac.

- Pa, to j e bila samo kuća - reĉe Rejs.

- Za mene to nisu bili samo krov i zidovi. To je bio naš dom. Mislila sam da nikada ne bismo mogli da naĊemo isti takav... ali, moţda smo i mogli. Sećam se da si me ubeĊivao da će nam i u drugoj kući biti lepo.

- Taĉno. Moglo je da nam bude lepo.

- Verovatno si u pravu. - Ona sleţe ramenima. - Bojala sam se da ćemo izgubiti i sledeću kuću. Otkad vodim svoj posao, svesna sam da ĉovek u- vek moranešto da rizikuje. MeĊutim, ne mora da rizikuje baš sve.

- E, tu se ti i ja razlikujemo - zakljuĉi on. - Ako stvarno voliš neki posao, onda si spreman sve da rizikuješ. A zidovi i krov, sami po sebi, za mene nisu dom. Ljubav je ta koja moţe da pretvori kuću u dom. Za mene bi svaka naša kuća bila dom.

Problem je bio u tome što nije bilo dovoljno ljubavi, pomisli Vanesa. On nju nije voleo i nije mu bila potrebna. Vanesa je to htela da mu kaţe, ali, odustala je. Nije ţelela da se izgubi ta prisnost i primirje koje su uspostavili. Dok su jeli, vladala je tišina. Oboje su uţivali u ukusnim ostrigama i raznovrsnoj salati. Kada su završili veĉera, ostali su za stolom, polako pijuckajući piće. Na- polju je bilo veoma prijatno. Do njih je dopirao zanosni miris tropskih cvetova, a stari fenjeri su bacali priguše- nu svetlost. Rejs ustade i pogleda je.

- Hoćemo li da krenemo?

- Pa, mogli bismo - ustade i ona.

Polako su izašli iz bašte na ulicu. U tom momentu se zaĉuo topot kopita i iz mraka je izronio jedan prazan fijaker. Rejs mahnu rukom i fijaker stade.

- Vratićemo se fijakerom - obrati se Vanesi i pomoţe joj da se popne. Okrete se koĉijašu. - Na trg Dţekson.

- Kojim putem, duţim ili kraći? - upita koĉijaš.

- Duţim putem.

Rejs se udobno smestio na sedište i prebacio ruku preko Vanesinih ramena. Kad je konj krenuo, fijaker se malo zaneo i Rejs je zagrli jaĉe. Pustio je tek kada je fijaker krenuo ravnomernim tempom. Vanesa je osećala Rejsovo telo pored svog i kroz nju prostruji neka toplina. Srce je iznenada poĉelo ubrzano da joj kuca. Fijaker je bio okićen raznobojnim cvećem koje je mirisalo i voţnju ĉinilo romantiĉnijom. Vanesa kradom pogleda Rejsa. On se u istom momentu orenuo njoj. Pogled mu se za trenutak zaustavi na njenim usnama, a onda je pogleda pravo u oĉi. Osmehnuo se, a ona je pocrvenela. Osećala se kao da im je ovo prvi ljubavni sastanak. Na ţalost, vreme je i suviše brzo prolazilo, i oni su zaĉas stigli na cilj. Rejs joj pomoţe da izaĊe i oni krenuše prema njenom stanu. Vanesa se pitala da li da ga pozove unutra. Veĉe je proteklo u prijatnom raspoloţenju i plašila se da ga nešto ne pokvari. MeĊutim, Rejs je sam rešio taj problem. Kada su stigli do stana, on uĊe ne ĉekajući njen poziv.

- Hoćeš li da popijemo kafu na terasi? - predloţi on.

- Odliĉna ideja - sloţila se.

Dok je pripremala kafu, Vanesa se osećala kao nekada, na poĉetku njihove veze. Obuzelo je isto nestrpljenje i slatka neizvesnost. Pokušavala je sebe da ubedi da izmeĊu njih ne postoji više ništa. Upravo je stavila šoljice na tacnu, kad je zazvonio telefon. Poţurila je ka sobi, ali, videla je da je Rejs već podigao slušalicu. Bio je to njegov otac.

- Zdravo, tata! - reĉe Rejs i pogleda u Vanesu koja je stajala na vrati- ma. Upitala se šta je Filip pomislio kada se Rejs javio na poziv.

- Vanesa kuva kafu - ĉula je kako Rejs objašnjava ocu. Onda reĉe oklevajući.

- Ne, nisam... još nisam. - Njegov odgovor joj nije ništa znaĉio pošto nije ĉula Filipovo pitanje.

- Hoću! Hoćeš li Vanesu? - Nas- tupila je tišina, zatim Rejs nastavi.

- Reći ću joj. Zdravo!

- To je oĉigledno bio tvoj otac - zakljuĉi Vanesa.

- Samo je hteo da ĉuje kako si - Rejs nije ţeleo da komentariše ostatak njihovog razgovora.

- Je li kafa gotova? - upita je.

- Jeste - reĉe ona i krenu u kuhinju da je donese.

- Da li mogu nešto da ti pomognem?

- Ne, hvala, mogu i sama - okrete se prema njemu. - Samo ti idi na terasu. Odmah ću ja doći.

Vanesa je uzela tacnu i krenula prema terasi. Rejs priskoĉi i otvori joj vrata. Terasa je bila dosta velika i Vanesa je tu smestila dve velike stolice sa puno jastuĉića. Tu je bio i beli sto od kovanog gvoţĊa na koji Vanesa spusti tacnu. Rejs uze jednu šoljicu i priĊe ogradi. Vanesa mu se pridruţi i nasloni se na ogradu.

- Imaš lep vidik - reĉe Rejs. .

Ona polako preĊe pogledom po ulicama ispod njih. Visoki toranj katedrale je bio osvetljen reflektorima i jasno se ocrtavao na vedrom nebu. Na sredini trga je stajao spomenik generalu Dţeksonu. General je ponosno jahao i ispruţenom rukom pozdravljao grad koji je oslobodio. Sa balkona se video i poznati kafe „Mond", a i Francuska pijaca. Malo dalje su se raznobojna gradska svetla ogledala u mirnom Misisipiju.

- Da. Pogled je prekrasan - sloţi se Vanesa.

U gradu se polako budio noćni ţivot, ali oni to nisu primećivali. Bili su u nekom svom svetu, njih dvoje potpuno sami. Vanesaje pijuckala kafu, pokušavajući da prikrije nesigurnost.

- Ovo je sad kao ona poznata scena na balkonu iz Šekspirovog „Romea i Đulijete" - reĉe on.

Pogledi su im se sreli, i u vazduhu se odjednom oseti napetost. Stajali su mirno, kao da su nešto oĉekivali... a šta je to, ni sami nisu znali. Rejs odjednom napravi grimasu.

- Znaš li na šta me ovo podseća?

- Na šta? - Vanesa je ubrzano disala, a glas joj je bio promukao.

- Na prve dane našeg zabavljanja. - Kao da joj je proĉitao misli. - Uvek sam se pitao koliko daleko smem da idem.

- I ja sam se to isto pitala - priznade Vanesa i nasmeja se.

Rejs pruţi ruku. - Jesi li popila kafu? - Hteo je da uzme njenu šolju. Vanesa nije popila ni polovinu, ali, više joj se nije ni pila.

- Popila sam - pruţi mu šolju. Okrenula se leĊima prema ogradi i posmatrala ga dok je odlazio u kuhinju.

Kada se ponovo pojavio na terasi, Vanesa oseti kako joj se nešto steţe u grudima. Rejs je stao ispred nje i dodirnuo je po obrazu. Polako je prstom prešao po licu i zaustavio se na bradi.

- Nadam se da smo prešli tu mladalaĉku fazu - promrmljao je promuklim glasom. - Ţeliš li da vodimo ljubav?

Njegovo otvoreno pitanje potpuno je zbunilo.

- Ne znam - reĉe ona kolebajući se.

Spustio je ruku na njeno rame, a drugom je uhvatio za ruku. - Zašto ne nosiš burmu? - upita je, ne skidajući pogled sa njenog lica.

- Mislila sam da nije u redu da nosim burmu posle razvoda - uznemireno prošaputa Vanesa.

- Druge razvedene ţene ih nose - reĉe on ljubeći joj prste.

- Znam, ali ipak mi to nije izgledalo u redu. Ali, još uvek je ĉuvam. Ĉuvam je u kutiji za nakit.

- Bila je tamo. - Naglasi ono „bila".

Njene zelene oĉi su ga pogledale upitno. - Šta hoćeš time da kaţeš?

- Hoću da kaţem da više nije tamo.

- Ona ga zbunjeno pogleda. - A gde je onda?

Vanesa zastade kada primeti da on stavlja ruku u dţep od pantalona. Iz dţepa izvadi njenu burmu i vereniĉki prsten. Prekrasan dijamant na prstenu zasvetli u tami.

- Nikada ti nisam rekao da treba da ih skineš.

Uhvati je za ruku i stavi joj prstenje.

- Ţelim da ih nosiš - reĉe joj i ponovo prinese njene prste usnama.

Vanesa dugo nije nosila burmu... više od ĉetiri godine. Oĉekivala je da će joj smetati. MeĊutim, kada je burma lako skliznula na prst, ona oseti kao da je nikada nije ni skidala.

- Sinoć sam spavao u tvom krevetu - pomno je prouĉavao svaki delić njenog lica - danas ţelim da spavam sa tobom.

- Zašto bi to ţeleo? - interesovao je njegov odgovor.

Zato što me ovo izluĊuje. Gledam te i ţelim da te dotaknem, a neću dok ne kaţeš da i ti to ţeliš. - Ĉeţnjivo je posmatrao njene usne. - Ţeliš li? Vanesa oseti kako nema snage da mu kaţe ne. Uzbudile su je njegove reĉi i ona pomisli: izgubljena sam.

- Ţelim, Rejs - ĉula je sebe kako govori.

Rejs se vragolasto nasmeši i oĉi mu zaiskriše. - Ali, ne ovde na terasi. Ĉak se ni meni ovde ne dopada. Uzeo je njenu ruku i stavio sebi oko struka. Obgrli je oko ramena i povede sa terase.

- Da odemo na neko usamljeno mesto? U spavaću sobu, na primer?

Ne ĉekajući njen odgovor, on je povede unutra. Vanesa nije ni mogla, a ni ţelela da se protivi. Kada su ušli u sobu, primetila je da je krevet namešten. Sigurno ga je jutros namestio Rejs kada je ustao. Nije bio tako uredno sreĊen kao kad je ona to radila, ali ipak, bila je dirnuta. On je prišao krevetu i seo na njega. Vanesa je skidala deo po deo svoje odeće. Izgledalo joj je sasvim prirodno što je Rejs tu i što je posmatra. Prišla je ogledalu i poĉela da vadi šnale iz kose. Rejs joj se pribliţi. - Pusti mene da ja to uradim. Vešto je to radio, i Vanesa zatvori oĉi, uţivajući u dodiru njegovih ruku. Kada je izvadio i poslednju šnalu, teška kosa joj se rasula po ramenima. On polako prstima proĊe kroz njenu kosu. Zagrlio je i privukao sebi. Gledao je sa puno ljubavi dok je neţno milovao po vratu, rukama i leĊima. Vanesa se potpuno prepustila dodiru njegovih ruku i neţnim poljupcima.

Rejs je netremice posmatrao. Ţeleo je da joj pruţi isto toliko zadovoljstva koliko je i ona pruţala njemu.

- Reci nešto - prošaputao je. - Kaţi da ti je lepo.

- Nikada u ţivotu mi nije bilo toliko lepo.

On se odjednom opusti uz uzdah olakšanja. - Koliko sam samo ĉekao da mi to kaţeš. Neţno je zagrlio i poveo prema krevetu. Vanesa nije verovala da moţe da im bude toliko lepo. Utonuli su u svoj svet, u neponovljivo zadovoljstvo... Kasnije, kada su umorni, ali srećni leţah jedno kraj drugog, Rejs je neţno poljubi.

- Ako je sve ovo samo san, onda ne- moj da me budiš - promrmlja on.

- Ne, nije - tiho prošaputa ona - osim ako oboje ne sanjamo isti san.

Dugo su leţali zagrljeni, izgubivši svaki pojam o vremenu. Rejs je prvi prekinuo tišinu.

- Trebalo bi da spavamo.

- Znam - uzdahnu Vanesa. - Ali, ne spava mi se, jer kada se opet probudimo biće jutro.

- Pa, tako to obiĉno biva - našali se on. - Posle noći dolazi dan.

- Nisam to mislila - reĉe ona, ali, znala je da je shvatio šta hoće da kaţe.

- Znam, plašiš se da će ujutru sve izgledati drugaĉije.

- Taĉno - priznade ona pomalo set- no.

- Nemam nameru da te pustim da odeš i drugi put, Vanesa - reĉe on ĉvrstim glasom. - Ti pripadaš meni, i to teba već jednom da zapamtiš.

- Ali...

- Nema ,,ali" - prekide je on. - Ovoga puta ćemo rešiti sve probleme. A sada spavaj. Razgovaraćemo ujutru.

Vanesa je poţelela da moţe da bude sigurna kao on. Sumnjala je da će se njih dvoje tako lako sloţiti. Ubrzo je osetila kako joj se oĉi zatvaraju i prepustila se snu. IX

Telefon je uporno zvonio. Vanesa se još više pribila uz Rejsa i pokušala da ignoriše prodorno zvonjenje. Ali, njegove ruke je blago odgurnuše.

- Zvoni telefon, Vanesa - reĉe on pospano.

Ona pokuša nešto da kaţe, nadajući se da će telefon prestati da zvoni. Ali, zvonjenje se nastavilo. Ona s mukom otvori oĉi baš kada je Rejs podigao slušalicu.

- Alo - javi se on.

Vanesa je polako postajala svesna buke saobraćaja i guţve na uhci. Pogleda kroz prozor. Sunce je bilo već visoko na nebu. Ona brzo pogleda na sat. S uţasom primeti da je pola deset. Pogleda Rejsa koji je sedeo na drugom kraju kreveta, malo povijen, sa ĉaršavom prebaĉenim oko ramena.

- Vanesa spava - reĉe on i pogleda u njenom pravcu. Sleţe ramenima kada primeti da je ona budna.

- Ko je to? - Kada se sagovornik predstavio, Rejs pritisnu rukom slušalicu da se ne ĉuje pitanje koje joj je postavio. - Da li znaš nekog Pjera Benou... ili nešto sliĉno?

- To je Piter - zakljuĉi ona i pruţi ruku da dohvati slušalicu, ali Rejs je izmaĉe.

- To je moj pomoćnik u radnji - objasni ona nestrpljivo. - Sigurno zove da ĉuje zašto nisam došla na posao.

Rejs nije hteo da joj da slušalicu, već se opet on javi. - Vanesa neće doći u radnju do podne. Odloţite sve sastanke zakazane za pre podne.

- Rejse, ne mogu to da uradim - viknu ona i ponovo pokuša da dohvati telefon.

- Sve je sreĊeno - mirno reĉe on i spusti slušalicu.

Ona ga zapanjeno pogleda.

- Ja ne mogu tek tako da uzmem slobodan dan. Ja sam šef i uvek treba da budem na poslu.

- Pogledaj na sat - mirno reĉe Rejs. - Pre podne je već skoro prošlo. Dok se ne umiješ, obuĉeš i doruĉkuješ, već će biti podne.

I sama je videla da je on u pravu, ali je i dalje bila ljuta što je zaspala.

- Kako sam mogla da zaboravim da navijem sat - prebacivala je sebi.

- Sada ću ti reći kako... - Rejs se okrete prema njoj i uhvati je oko struka. Pribliţi joj se i šapnu joj na uho.

- Imala si pametnijeg posla.

Brzim pokretom joj izvuĉe jastuk ispod leĊa i oboje se naĊoše u leţećem poloţaju. Kada je videla da joj se pribliţava, Vanesa se ukoĉi u slatkom išĉekivanju. Poljubac je bio strastven i oboje su ostali bez daha. Ona oseti njegove snaţne ruke na svom telu i prepusti se njegovom milovanju. Potpuno je zaboravila na vreme... Ostali su da leţe zagrljeni još neko vreme. Vanesa nije osećala nikakav umor, baš naprotiv - bila je veoma sveţa.

- Da li ti je bilo lepo? - u Rejsovom glasu se osećao ponos, tipiĉan za muškarce koji su zadovoljni svojim ponašanjem.

- Jeste - odgovori Vanesa i krišom se nasmeši.

On se pridiţe i pogleda je. Oĉi su mu bile poluzatvorene i lenjo joj se obrati.

- Hoću nešto da mi kaţeš. Da li je bilo strašno voditi ljubav u deset prepodne?

Vanesa se trţe. Evo, opet je poĉinjao. Ne vredi, pomisli, i suviše smo razliĉiti.

- Nije strašno - promrmlja. Spustila je trepavice da ne bi video bol u njenim zelenim oĉima.

Polako se izvuĉe iz njegovog zagrljaja. Sela je na ivicu kreveta drţeći pokrivaĉ oko sebe. Zavlada tišina. Rejs je prvi prekide.

- Nisi tako mislila kada smo bili u braku. To ti se nikada nije dopadalo. - Ĉekao je njen komentar.

Vanesa oseti kako je obuzima nestrpljenje. Zašto je insistirao na tome, pomisli pomalo razoĉarano.

- Onda sam bila mlada - trudila se da govori mirno i staloţeno. - Drugaĉije sam mislila.

- I onda si optuţila mene da preterujem. - Zbunjeno se nasmejao. - Nikada neću razumeti ţene.

Ona se okrete i viknu. - Onda smo na istom! Ni ja nikada neću razumeti muškarce. Zašto sada insistiraš na tome?

On je polako odmeri. - Ako ne moţemo da razgovaramo o tome sada kada smo vodili ljubav - preĊe pogledom preko njenog tela - a kada ćemo moći? Vanesa shvati da je on u pravu. Nikada do sada nisu razgovarali o ljubavi.

- U redu - popusti ona i okrete se prema njemu. - Bila sam neiskusna, ali, i ti si kriv.

- Ja kriv! - veoma se iznenadio.

- Da, ti - odbrusi ona. Nerviralo je njegovo iznenaĊenje. Muškarci uvek misle da su nepogrešivi, pomisli Vanesa. - Skoro stalno si bio na terenu, traţeći naftu i gas. - Iz njenog glasa je izbijala ljubomora prema Rejsovom poslu. - A kada bi došao kući, sve što si ţeleo bilo je da vodimo ljubav. Ubrzo sam prestala da se osećam kao tvoja supruga. Bila sam ti samo ljubavnica. Osećala sam se bedno i jeftino.

On je zaprepašćeno pogleda. Na njenom licu se videlo ogorĉenje iz svih prethodnih godina. - Da li ti to ozbiljno govoriš? Nju još više razbesne njegovo pita- nje. Naglo ustade s kreveta i zbaci pokrivaĉ. Samo je sećanje na lepe trenutke koje su malopre proveli, zaustavi da ne kaţe nešto gore.

- S tim stvarima se ne šalim - kruto odgovori.

- Pa, ti znaĉi nisi ni uţivala u našoj ljubavi - zakljuĉi on više za sebe.

- Nisam. - Nije osećala nikakvo zadovoljstvo što ga vidi tako utuĉenog. Ali, nije ga zato napustila. Otišla je zato što mu nije bila potrebna, ni onda, a ni sada. To je bolelo. Ţeleo je, a moţda i voleo na neki svoj naĉin. Ali, njoj to nije bilo dovoljno.

Poţelela je da se ovaj neprijatni razgovor završi.

- Idem da se istuširam, inaĉe neću do sutra stići u radnju. - Krenula je ka kupatilu.

- Imaš li nešto protiv da se ja brijem dok se ti tuširaš? - upita je on. - A kada se ja budem tuširao, ti moţeš da se šminkaš.

Vanesa se dvoumila. Nije bila sigurna da ţeli toliku intimnost. Onda pogleda u burmu. Morala je da prizna da je niko nije naterao da provede noć s njim.

- Vaţi, idemo zajedno - pretvarala se da nema ništa protiv.

Dok se tuširala, ĉula ga je kako zviţduće. Nije bila ni svesna koliko joj je to zviţdanje nedostajalo sve dok ga opet nije ĉula. Kada je izašla ispod tuša, Rejs je upravo završavao brijanje. Ona obmota peškir oko sebe i pokaza mu tuš.

- Izvoli, sada je red na tebe.

Pogled na njegovo nago telo opet je uneo nemir u Vanesu. Trudila se da ne misli o njemu. Uzela je ĉešalj i poĉela da ureduje kosu. Ubrzo je kupatilo bilo prepuno pare. Ona je stalno morala da briše ogledalo, jer se maglilo. Kada je Rejs izašao ispod tuša, ona opet oseti poznato uzbuĊenje.

- Kao u dobra, stara vremena - reĉe on brišući se. Primetio je njen pogled na sebi i šepurio se kao paun.

- Pa, jeste - nevoljno priznade ona.

On joj priĊe i stavi ruku na rame. Za momenat su posmatrali svoje odraze u ogledalu.

- Bilo je i lepih stvari, a ne samo ruţnih - podseti je on. I ona je toga bila svesna.

Na ţalost, njoj su se ruţne stvari više urezale u pamćenje. Odjednom, ona iznenaĊeno shvati da su joj ruţne stvari sve manje vaţne. Rejs saţe glavu i poljubi je u rame.

- Koliko kafe stavljaš u dţezvu? Idem ja da skuvam kafu, a ti se spremi.

- Dve pune kašiĉice - odgovori ona.

Kada je Rejs otišao u kuhinju, Vanesa oseti kako je obuzima talas ljubavi prema njemu. Znala je da treba brzo da se odluĉi. Ili da se „pokori", ili da se što pre odvoji od njega. Bilo joj je teško da donese bilo kakvu odluku, jer se plašila novog razoĉaranja. Kada je završila šminkanje, ĉula je kako se Rejs kreće po spavaćoj sobi. Ušla je u sobu i videla ga kako se oblaĉi. Na sebi je imao izbledelu plavu košulju i stare farmerke. Vanesa se zaĉudila, jer je znala da je došao u beloj košulji i tamnom odelu. Paţnju joj privuĉe otvoreni kofer na kre- vetu. Rejs se naţe i iz njega izvuĉe koţni kaiš.

- Odakle ti to? - iznenaĊeno upita ona.

On je pogrešno razumeo njeno pitanje. - Pa, imam ga već godinama - mislio je da ga pita o kaišu. - Ne sećam se gde sam ga kupio. Zašto? - radoznalo je upita.

- Ne mislim na kaiš, već na kofer - nestrpljivo mu odgovori ona. - Otkuda taj kofer ovde?

- Imao sam ga u kamionu.

- Ali, kako je dospeo ovamo? - insistirala je ona.

- Pa, doneo sam ga - nastavio je šaljivim tonom. - Nije mogao sam da doĊe.

Vanesa pomisli da on namerno izbegava odgovor i reĉe oštro.

- To znam i sama. Ali, interesuje me kada si ga doneo. Jutros nije bio ovde.

-Jeste, ali ga ti nisi primetila. Stajao je tu kraj ormara - pokaza na ormar kraj kreveta. - Doneo sam ga juĉe da bih mogao da se obrijem i presvuĉem.

- I nisi ga odneo, već si ga ostavio ovde - prekorno ga je pogledala.

- Oĉigledno nisam. - Rejs zastade i nakrivi glavu, pokušavajući da odgonetne zašto se ona ljuti.

- Znaĉi, ti si unapred planirao da provedeš noć sa mnom, zar ne? - Pogodilo je to otkriće. Ona je sve vreme mislila da je ono što se sinoć dogodilo bilo spontano, ali prevarila se. On je to sve unapred isplanirao.

- Bolje reĉeno, nadao sam se da će se tako nešto dogoditi - ispravi je on. - Uĉinilo mi se da si i ti zainteresovana.

- Da, ja, na ţalost, nisam mogla da odolim - U glasu joj se osećala gorĉina.

- Ne razumem te, Vanesa. Oboje smo ţeleli da zajedno provedemo noć. Zar je to tako strašno? - Bio je potpuno zbunjen.

- Pa, ne znam ni sama - više nije znala šta da misli. Misli su joj bile zbrkane. U njoj su se borila razna osećanja.

Zavladala je tišina. Oboje su razmišljali. Onda Rejs ustade. - Idem da dnesem kafu i malo soka, a ti se obuci. Pratila gaje pogledom dok je izlazio iz sobe. Kako bi sve bilo jednostavno kada bi mu bila potrebna, tuţno pomisli.

Za pet minuta bila je potpuno obuĉena i otišla je u kuhinju da se pridruţi Rejsu. On je sedeo za stolom i ĉekao je. Selaje preko puta njega. Na stolu se pušila kafa, a i sok je bio usut u ĉaše.

- Šta planiraš danas da radiš? - upita Vanesa, jer je to bio najjednostavniji naĉin da sazna da li će ga videti veĉeras.

- Imam nekog posla u kancelariji - Rejs otpi gutljaj kafe. - Pretpostavljam da ni ti sada nemaš vremena za braĉno putovanje, kao ni ja. Mogli bismo ovog puta da ga preskoĉimo.

Govorio je mirnim glasom, bez ikakvog uzbuĊenja i Vanesa tek kroz izvesno vreme shvati da on govori o braku. Njegove reĉi su je prosto paralisale. Rejs je upitno pogleda, oĉekujući njen odgovor. Pošto je ona ćutala, on nastavi.

- Ovoga puta bi i venĉanje moglo da bude jednostavno, bez guţve i onih silnih roĊaka. Moţemo da pozovemo samo bliske prijatelje - dodade on. - Tata bi sigurno voleo da priredimo veĉeru kod kuće, osim ako ti ne ţeliš da odemo u neki restoran.

- O ĉemu ti to govoriš? - Ona još uvek nije mogla da doĊe sebi od iznenaĊenja.

Rejs se nasmejao kada je video njen zbunjeni izraz lica. Uhvati je za levu ruku. Podiţe je i zagleda se u njenu burmu.

- Govorim o našem venĉanju. Moţemo već sutra da odemo kod matiĉara i verujem da će nam zakazati venĉanje za iduću nedelju. Da li se slaţeš?

- Da, ali...

Ţelela je da izrazi svoje sumnje u uspeh njihovog braka, ali nije mogla da naĊe prave reĉi. Njegovo lice se smraĉi.

- U ĉemu je stvar, Vanesa? - Nije mu se dopalo njeno dvoumljenje.

- Zar ne misliš da je sve to suviše brzo? - upita ga.

- Ne, ne mislim - on pusti njenu ruku i optuţujuće je pogleda. - Ali, ti oĉigledno misliš.

- Ja samo nisam sigurna da će nam brak uspeti.

Ĉinilo joj se da će opet ona biti ta koja će praviti ustupke, jer on se nije nimalo promenio. Ni sada mu ona nije bila potrebna. - Mislim da se nisi ništa promenio u toku ove ĉetiri godine.

U Rejsovim oĉima odjednom zaplamti bes. - Misliš da te nisam tretirao kao suprugu - gunĊao je. - A ti mene ne tretiraš kao muškarca! Ona je ostala zapanjena. - To nije taĉno!

- Đavola, nije! - viknuo je. - Ja imam svoj ponos i ne volim kada ţena koju voLIm misli da ne mogu da se brinem o njoj. Ali, ti ne moţeš da zaboraviš šta je bilo pre ĉetiri godine!

- Nisam ni pomislila na to - iskreno reĉe Vanesa. - Uostalom, ja sada imam svoj posao i finansijski sam nezavisna.

- Samo tako! - viknu on. - Priĉaj mi o svom uspehu! - Sarkastiĉno se nasmeja. - Ali, to nisi sama postigla. Filip ti je pomogao, a ja nikada nisam dobio ni tvoju, ni njegovu pomoć.

- Znam da ti nismo pruţili nikakvu podršku - priznade ona. - Oboje smo hteli da te promenimo, a to nije bilo pošteno. To sada ne bih ni pokušala.

- Ali, još uvek ti smeta moj riskantni posao - optuţi je Rejs. Snizio je ton i nastavio smirenim glasom. - Moja budućnost nikada neće biti sigurna. Uvek ću nešto rizikovati. Takav sam ĉovek.

- Znam. - Sa tim se pomirila, i htela je da mu to kaţe, ali on joj nije dozvolio.

Ustao je i odgurnuo stolicu. - VoLIm te, Vanesa - reĉe joj. - Ipak, nemoj da misliš da ću kleknuti na kolena i moliti te da se udaš za mene. Odluĉi se, ili me voliš i bićeš u stanju da se pomiriš sa mojim naĉinom ţivota - ili me ne voliš. Ja te volim i spreman sam da se oţenim s tobom! - Rejs se odmaĉe od stola i okrete se prema njoj. - Ako mi se ne javiš za dva dana, znaĉi da je tvoj odgovor ne. Ĉekaću tvoj poziv do ponedeljka. Vanesa otvori usta da ga zadrţi, ali shvati da je stvarno bolje da prvo razmisli. Kada je krenula za njim u dnevnu sobu, osetila je kako joj noge klecaju.

- Idem da uzmem svoje stvari - reĉe on, ne okrećući se i uputi se u spavaću sobu. Vanesa ga je nemo

posmatrala. Osećala je kako je nešto razdire u grudima. On se ubrzo pojavi noseći u ruci kofer. Stao je pored nje i pogledao je pravo u oĉi.

- Ostavio sam ti ĉek u sobi - grubo joj reĉe. - Neću da misliš da hoću da se oţenim s tobom samo zato da bih izbegao plaćanje alimentacije.

- Ne treba mi tvoj novac - promrmlja ona kroz stisnute zube.

- Posmatraj to na ovaj naĉin - ciniĉno se nasmeši. - Ako pristaneš da se udaš za mene, taj novac će biti moj venĉani poklon. A ako ne pristaneš, onda to smatraj kao naknadu za spavanje i hranu.

Nije bio svestan koliko je povredio. Ona ga je samo nemo posmatrala. Onda je smogla snage da mu odgovori. - Nemoj da me teraš da se osećam jeftino, Rejse - reĉe tihim glasom.

- Kada bih mogao da te nateram na nešto, naterao bih te da me voliš.

To je rekao takvim tonom da je zazvuĉalo kao pretnja. Rejs joj iznenada priĊe i grubo je privuĉe sebi. Od siline tog pokreta, Vanesa se zanese i glava joj ode unazad. On se naţe nad nju i spusti svoje usne na njene. Grubo je ljubio sve dok nije osetila ukus krvi u ustima. Onda je isto tako naglo i pustio. Ona se zanese i oseti kako joj se zavrtelo u glavi. Kao kroz maglu je videla kako Rejs izlazi iz stana. Zaĉu se tresak ulaznih vrata i Vanesa, slomljena, klonu na stolicu. Nije bila u stanju da misli, samo je izgubljeno sedela. Zvuk telefona je trţe iz letargije. Vanesa odluĉi da ne diţe slušalicu. Pokušala je da misli na Rejsa. Kako je uopšte mogao da joj postavi takav ultimatum? Odjednom joj pade na pamet da je moţda Rejs zove. Moţda mu je sada zao što je bio tako grub. Brzo pritrĉi telefonu.

- Da? - MeĊutim, niko nije odgovorio. - Da?

- Jesi li to ti, Vanesa? - javi se muški glas. Bio je to Piter Benoa.

Bila je toliko razoĉarana da u prvi mah nije mogla da odgovori. Jesam.

- Baš sam hteo da spustim slušalicu - objasni on. - Ne bih te uznemiravao, ali, moram da znam da li ćeš danas doći na posao. Ne mogu da stignem da usluţim sve mušterije.

- Doći ću - prošaputa ona.

- Kada? - upita Piter. - Već je prošlo dvanaest, a imaš vaţan sastanak u jedan.

Ona se iznenaĊeno trţe. - Nije valjda tako kasno!

- Na ţalost, jeste - nasmejao se.

- Odmah ću doći! - Brzo spusti slušalicu.

X Pao je mrak i Vanesa se osećala uţasno iscrpljenom. Stalno je dolazila u iskušenje da pozove Rejsa, ali se svaki put predomislila. Vrata njene kancelarije se otvoriše i Piter proviri unutra. Oĉi su mu veselo svetlucale i ceo dan je znaĉajno posmatrao. Znala je da je to zato što se Rejs tog jutra javio preko telefona. Piter je oĉigledno umirao od radoznalosti. Ona je osećala potrebu dabude sama, ali, potisnula je neraspoloţenje što je ometa. - ŢeLIš li nešto, Pitere?

- Ne - odgovori on, ali je ipak ušao unutra. U ruci je nosio šoljicu crne kafe. Spustio je kafu na sto i rekao.

- Najbolja kafa u celom Nju Orleansu. Garantovano će te osveţiti.

- Hvala - odgovori mu ona uzdahnuvši. Znala je da je to samo izgovor da ĉuje šta se dešava s njom.

- ... Mada bi bilo bolje da sam doneo šampanjac. - On se smesti na stolicu. Vanesa ga upitno pogleda i on pokaza na njenu burmu. - Mogu li da ĉestitam?

Ona je sasvim zaboravila na burmu. - Nema potrebe - odgovori mu zamišljeno. -To je moja stara burma.

- A je li to tvoj „stari" muţ jutros podigao slušalicu? - Radoznalo je piljio u nju.

- Da! - Mogla je da se pretvara da je to bio neki drugi muškarac, ali nije ţelela.

- Hoćete li se pomiriti?

Nastupi tišina. Posle izvesnog kolebanja, Vanesa iskreno odgovori. - Ne znam.

- Znaĉi da neko od vas dvoje nije siguran - pronicljivo zakljuĉi Piter.

U tom momentu zazvoni telefon. Vanesa brzo podiţe slušalicu, srećna što moţe da izbegne odgovor. - Ovde Vanesa Kantrel - reĉe poslovnim glasom.

- Zdravo, Vanesa. Ovde Filip.

Ona se seti njegovog poziva kasno sinoć kada je Rejs digao slušalicu. Znala je da je njen svekar isto toliko radoznao kao i Piter.

- Zdravo, Filipe. - Trudila se da joj glas zvuĉi bezbriţno. - Kako ste?

- Dobro, dobro - ali, bilo je oĉigledno da nije ţeleo da priĉa o sebi. - Pa?

- upita i zastade, oĉekujući njen od- govor.

- Šta ,,pa"? - Vanesa se pravila da je zbunjena.

Nastupi tišina. Nekoliko sekundi kasnije Filip opet progovori, ali sada nesigurnim glasom. - Rejs te je zaprosio, zar ne?

- Otkud znate? - iznenaĊeno ga upita Vanesa.

- Pa, priĉali smo o tome pre neki dan, a i juĉe uveĉe preko telefona - objasni Filip. - Ali, nisi mi odgovorila na pitanje.

- Ja... još nisam odluĉila - onda pogleda u Pitera, jer se seti da je ujedno odgovorila i na njegovo pitanje.

- Ne razumem - zbunjeno reĉe njen svekar.

Vanesa nije htela da priĉa pred Piterom koji je besramno naćuljio uši.

- Ţao mi je, Filipe, ali ne mogu sada da razgovaram.

Iz slušalice dopre dubok uzdah pun razoĉaranja. - Znam da samo ti moţeš da odluĉiš o tome, ali... ako ţeliš da popriĉamo o tome...

- Razumem, Filipe - blago ga prekide. - Hvala vam. - Ali, odluĉila je da se ne poverava svekru, jer je jed- nom izigrao njeno poverenje. Pozdravi se s njim i spusti slušalicu.

- Znaĉi, ti si ta koja nije sigurna.

- Ona oseti kako Piter poĉinje da je nervira.

- Da, ja sam ta.

- Ako nosiš njegovu burmu, onda ga sigurno voliš - zakljuĉi on zamišljeno. - Zašto se dvoumiš?

Pitala se da h da mu odgovori i posle kraćeg razmišljanja mu ipak reĉe.

- Nisam mu uopšte potrebNa.

On se nasmeši. - Ne bi ti ponovo ponudio brak da mu nisi potrebna.

- Ne znaš ti Rejsa. - Ona uzdahnu i tuţno se nasmeja.

- Ne moram da ga poznajem. To je u ljudskoj prirodi. Niko ne ţeli da ţivi sa nekom osobom ukoliko mu ona na neki naĉin nije potrebna. Ti verovatno nisi ni svesna koliko mu znaĉiš.

Vanesa se zagleda u Pitera. Bio je u pravu. Zašto bi je Rejs ponovo zaprosio ako mu ona ništa ne znaĉi? Od- jednom oseti kao da joj je pao kamen sa srca. Po licu joj se razlije srećan osmeh.

- Ohladiće ti se kafa. - Piter joj uputi znalaĉki osmeh.

- Nije mi više potrebna. - Brzo dohvati slušalicu i nazove broj Rejsovog preduzeća. Telefon je dugo zvonio i najzad se javi ţenski glas. - Ţelela bih da razgovaram sa Rejsom Kantrelom.

- Ţao mi je, ali, on trenutno nije ovde - obavesti je ţena. - Moţete da ostavite poruku.

- Ovde je Vanesa Kantrel. Znate li gde mogu da ga naĊem? - upita ona, trudeći se da sakrije svoje nestrpljenje.

- Aha, gospoĊa Kantrel. - Ţenin glas odjednom poprimi prijateljski ton. - Rejs je ostavio poruku u sluĉaju da pozovete. On je hitno morao da ode na bušotinu. Na ţalost, tamo nema telefona, ali sutra ujutro će me on pozvati, pa ću mu reći da ste zvah. Ţelite li da ostavite svoj broj telefona?

- Daću vam broj telefona u stanu.

- Nije htela da ostavi nikakvu poruku. Sama će mu reći svoju odluku. Kada je spustila slušalicu primeti kako Piter odmahuje glavom.

- Šta je bilo?

- Ništa. Samo te ţalim što moraš da ĉekaš ĉak do sutra - objasni on.

Ona se snuţdi. Bio je u pravu: ko li će doĉekati sutra? Odjednom joj nešto pade na pamet.

- Ko kaţe da ću ja ĉekati sutradan? Karla je već otišla kući, a sada ideš i ti.

- Idem? - On podiţe obrve.

- Ideš.

Za pet minuta je Vanesa zakljuĉala radnju i pozdravila se sa Piterom. Brzo se uputila ka svojim sportskim kolima. Uz put je pogledala burmu i srećno se nasmešila. Saobraćaj je bio veoma gust i Vanesi se uĉinilo da nikada neće stići do „Veprove glave". Bilo je već kasno kada je konaĉno ugledala dobro poznatu oznaku i platformu iza nje. Kada je izašla iz kola, desilo joj se isto što i prošli put: visoke potpetice su joj potpuno upale u blato. Pokušala je da izvuĉe noge, ali, one kao da su se zalepile za tlo. Iznenada iz mraka izroni neki radnik. Zastao je i ljubopitljivo je pogledao.

- Nekoga traţite?

—Da. Rejsa Kantrela. Je li on ovde?

- Bezuspešno je pokušavala da otera jednog dosadnog komarca.

- Tamo je - odgovori ĉovek i pokaza rukom na prikolicu.

- Hvala.

Radnik samo klimnu glavom i udalji se. Vanes Ga pogleda u prikohcu. Bila je udaljena desetak metara od mesta gde je stajala. Bilo joj je jasno da će se dobro nannuĉiti i isprljati dok ne stigne do nje.. Posle kraćeg dvoumljenja, ona se saŢe i poĉe da otkopĉava sandale. Uostalom, mislila je, bolje je da isprlja nOge i pocepa ĉarape nego da upropasti cipele. Uzela je sandale u ruke i hrabro krenula. Posle prvog koraka osetila je kako joj noge klize po blatu i kako upada ĉak do ĉlanaka. Savladala je gaĊenje i poţurila. Kada je konaĉno stala na metalnu stepenicu prikolice, odahnula je. Oseti kako je obuzima trema. Dugo oĉekivani momenat na koji je stalno mislila tokom voţnje se pribliţio. Ona je neko vreme stajala pred vratima i skupljala hrabrost da uĊe unutra. Srce jOj je lupalo toliko jako da je mislila Da će iskoĉiti. A onda, brzo, da se ne bi predomislila, otvori vrata i uĊe unutra. U prikolici je bilo nekoliko muškaraca. Vanesa preĊe pogledom po njihovim licima traţeći Rejsa. Kada ga je ugledala,

oĉi joj zasvetleše i obrazi joj se zarumeneše. Ţelela je toliko to- ga da mu kaţe, a sve što je uspela da prozbori bilo je: - Moaću da kupim gumene ĉizme pre nego što ponovo doĊem na neku bušotinu. Znala je da sigurno izgleda kao strašilo, tako bosa i blatnjavih nogu, sa sandalama u rukama. Rejs je ukoĉeno gledao u nju. Stajao je napeto, kao da se spremao na skok.

- Nadam se da si došla da mi kaţeš: da.

- Da - promuklo reĉe ona.

Odjednom polete prema njemu. Rejs je dohvati i podiţe uvis. Ne osvrćući se na radnike u prikolici, spusti usne na njene i strastveno je poljubi. Ĉvrsto je zagrli i privuĉe sebi. Vanesa ga obgrli oko struka. Nisu ni primetili kada su ostali tiho izaši napolje.

- Volim te, Vanesa - glas mu je bio pun ljubavi.

- I ja tebe volim, Rejse... i to baš ovakvog kakav si. - Zaljubljeno ga je gledala.

- Ţelim da provedem ceo svoj ţivot s tobom. Nije vaţno da li ćemo biti bogati ili siromašni. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da je najvaţnije da budemo zajedno. Samo si mi ti vaţan.

On je zadrhtao. Podigao joj je glavu da bi joj video oĉi.

- Da li to stvarno misliš?

Vanesa nije mogla odmah da mu odgovori. Samo ga je nemo gledala, presrećna što je ponovo s njim. Nije morao ništa da joj kaţe. Znala je da mu je potrebna. Bilo je dovoljno samo da pogleda u njegovo lice ozareno od ljubavi.

- Da, ja to stvarno mislim - reĉe ona sigurnim glasom, bez kolebanja.

Rejs je ponovo zagrli, ali, ovoga puta veoma neţno. Poĉe da je ljubi po celom licu. Milovao je po kosi, ne znajući kako da iskaţe svoju ljubav.

- Nemoj nikada više dame ostaviš. Ne bih to mogao da podnesem - prošaputa on.

- Nikada te više neću napustiti - obeća ona. - Ĉak ni ako ostanemo bez krova nad glavom.

Onda se našali.

- Što ne znaĉi da se nikad neću pobuniti i zahtevati da više vremena provodiš uz mene. Shvatila sam nešto što dugo nisam znala: moj dom, to si ti, a tvoja ljubav je moja sigurnost.

On je paţljivo pogleda.

- Jesi li sigurna u to? - Nije mogao da poveruje da je izgovorila reĉi koje je on odavno ţeleo da ĉuje.

Rejs je poljubi u ĉelo i prebaci joj ruku preko ramena. Polako je povede prema stolici.

- DoĊi da sednemo.

On sede, a nju stavi sebi u krilo. - Ovde je mnogo bolje, zar ne? - prošaputa.

- Jeste.

Vanesa poljubi njegov prst kojim joj je milovao usne. Rejs se zagonetno smešio. Vanesa zaustavi dah, oĉekujući da je poljubi. MeĊutim, Rejs se naţe prema stolu i otvori jednu fioku.

- Imam nešto za tebe.

Pruţi joj jedan debeli koverat. Oĉi su mu ĉudno svetlucale. Vanesa zbunjeno pogleda koverat u svojoj ruci. Otvori ga i izvuĉe neka dokumenta.

- Šta je ovo?

- Tvoja sigurnost - on polako reĉe i nastavi. - Sada kad sam se pobrinuo za tebe, mogu mirno da nastavim sa bušenjem.

- O ĉemu ti to govoriš? - Ona zaĉuĊeno podiţe obrve. Ponovo pogleda u koverat.

- Već sam ti rekla da mi ta sigurnost više ništa ne znaĉi.

- Neću da rizikujem - suvo progovori on.

- U ovom dokumentu piše da će sav prihod od bušotine „Veprova glava" pripasti tebi. Moći ćeš da kupiš bunde i nakit bar u toku sledećih deset godina.

Ona za trenutak nije mogla da progovori.

- Da li to znaĉi... - nije mogla da nastavi. Grlo joj se steglo. U tvojoj bušotini ima nafte?

Onda se namršti, jer se setila da mu je pre neki dan postavila isto pitanje.

- Pre neki dan si rekao da je nema.

- Nisam te slagao kada sam ti rekao da u mojoj bušotini nema nafte. To i nije moja bušotina, nego tvoja.

- Znaĉi, uspeo si! - viknu ona uzbuĊeno. Bila je presrećna. Rejs je konaĉno ostvario svoj ţivotni san.

Snaţno ga zagrli. - Uspeo si, uspeo!

- razdragano povika.

- Jesam. Najzad, mogu da kaţem da je tvoja budućnost obezbeĊena. Nikada nećeš ostati na ulici.

- Ja sam ti već rekla da mi to nije vaţno - za trenutak zastade. - Rejse, ja ne mogu da dozvolim da sav prihod pripadne meni.

On je uhvati za ruku.

- Vanesa, ti znaš da meni novac nije vaţan. Ja bih ga ionako uloţio u neku „suvu rupu" u zemlji. - Ućutkao je kada je otvorila usta da nešto kaţe.

- Ne vredi da se buniš. Već je sve sreĊeno i zapeĉaćeno.

- Ali...

Rejs je prekide.

- Da ti nešto bude jasno. Moje preduzeće je otkupilo celu ovu oblast. Tu ćemo iskopati još trideset ih ĉetrdeset novih bušotina. Velika je verovatnoća da ćemo i u ostalim bušotinama pronaći naftu. Onda će biti još novca.

Vanesa se malo umiri. Shvatila je da je Rejs u pravu.

- Uostalom, ako ništa i ne naĊemo, ti ćeš me izdrţavati - on se nasmeja.

- Ne verujem da bi mi ti to dopustio - glas joj je bio sasvim ozbiljan. - Seti se, pre izvesnog vremena nisi pristao ni da ti ja platim veĉeru.

- Znam da sam bio tvrdoglav, ali u pitanju je bio moj ponos - Rejs se više nije smejao. - U stvari, moj nesrećni ponos je kriv za mnoge naše nesporazume. Kada si me napustila, najviše od svega sam ţeleo da doĊem kod tebe i molim te da se vratiš. Ali, moj povreĊeni ponos mi to nije dozvolio. To je razlog što sam te toliko povredio i ponizio.

- I ja sam tebe povredila - Vanesa se seti grubih reĉi koje mu je uputila.

- Mislila sam da ti ni najmanje nije stalo do mene i da ti ništa ne znaĉim.

- Kada bi ti samo znala koliko mi je stalo do tebe, Vanesa - promuklo prošaputa Rejs.

- A tek kada sam videla tvoju susetku i onaj „suvenir" u tvojoj sobi...i

-Jesi li bila ljubomorna? - On nakrivi glavu na jednu stranu i na licu mu se pojavi šeretski osmeh.

- Ne pitaj. Tek tada sam shvatila šta sam izgubila.

On uzdahnu. - Nikada nisam voleo nijednu od tih ţena. Samo sam pokušavao da te zaboravim, ali mi to nije uspelo.

- Nisam ni bila svesna koliko sam usamljena, sve dok te nisam ponovo videla - setno reĉe Vanesa.

- Više nikada nećeš biti usamljena - obeća joj on. - Uostalom, moraćeš da se brineš o svojoj bušotini.

Rejs je neţno poljubi.

- Imam jedno pitanje. Da li buduća bogatašica pristaje da se uda za siromašnog bušaĉa nafte?

- Pa - ona se kao dvoumila - to nije loša ideja. Kad bolje razmislim, jedino bušaĉ moţe da pokloni svojoj ţeni naftonosni izvor. Znaĉi, pristajem.

On se gromoglasno nasmeja. - Shvatam, ne smeš da propustiš ovu priliku.

- Zašto mi nisi ranije rekao da si pronašao naftu?

- Plašio sam se - pogleda je prav u oĉi. - Nisam ţeleo da kupujem tvoj ljubav. Tek kada mi je otac rekao da misliš da si moţda pogrešila što si me napustila, skupio sam hrabrost da doĊem kod tebe. Prvo sam hteo da otkrijem da li me stvarno voliš. - Onda se nasmeja. - Da smognem više hrabrosti, popio sam jedno piće, pa onda još jedno... i sama znaš šta se desilo. Ĉudo da me nisi izbacila iz stana.

- Htela sam, ali nisam mogla - Vanesa se nasmeši, setivši se te veĉeri. - A da li si se uverio da te volim?

- Da, sada sam siguran u to! - reĉe on i njihove usne se spojiše.

KRAJ By Voki