zgužvani magazin 6

www.sharpei-balkan.com

ZDRAVLJE: Sindrom streptokoknog toksičnog šoka (STSS)-OZIJEVA PRIČA-

Autor:Predrag Rašević

U prošlom broju je bilo reči o tome da bakterije luče enzime hijaluronidaze koji razaraju hijaluron na sitne fragmente. Tako razoren hijaluron potpomaže zapaljenske procese. Streptokoke imaju mogućnost da proizvode hijaluronske lijaze (lijaze su enzimi koji odvajaju grupe od svojih delova ostavljajući slobodne veze koje mogu dalje da se raspadaju ili stvaraju nove, nestandardne, veze). Streptokokni pirogeni egzotoksini A i B izazivaju proizvodnju tumor-nekroznog faktora-a (TNF-α), interleukina-1β (IL-1β) i interleukina-6, što dalje govori da TNF može da održava povišenu temperaturu, šok i povredu tkiva u slučaju STSS. Pas koji predugo drži povišenu temperaturu, u ovom slučaju više od dva dana, verovatno je već započeo proces u kome tkivo lagano počinje da odumire. M proteini svojom invazijom, sprečavaju fagocitozu streptokoka od strane leukocita. Toksini koje proizvodi streptokoka mogu da stimulišu T-ćelije da se vezuju u mreže što dalje stimuliše proizvodnju citokina u velikoj količini što vodi do šoka i povreda tkiva. Klinički znak ovog procesa je stvaranje modrica po koži, kasnije i guljenja tih delova kože.

Rupica na nozi nije velika, ali je dovoljno zabrinjavajuća. Upozorim vlasnike da prate psa, ali naslućujući o čemu se radi kažem im da obrate pažnju na ranu i da prate delove koji su crveni. Terapija, najverovatnije nije bila odgovarajuća jer pored antibiotika koji ne deluje na streptokoke pas nije primio kortikosteroid koji bi zaustavio sintezu hijalurona i hijaluron male molekularne mase i dalje šalje signal organizmu da treba da podiže temperaturu i bori se protiv nečega. Sledećeg dana pas izgleda malo bolje, ide napolje i




želi da jede pomalo, ali u tom momentu šapa na desnoj nozi počinje da se crveni. Temperatura je 39,4 i antibiotik koji prima oralno ne deluje. Kroz dalju priču stiže spisak svega što je dao veterinar i primećujem da je pas ipak primio kortikosteroid, što je veoma čudno jer u tom slučaju sinteza se zaustavlja i stanje treba da se smiri, ali vidim da antibiotik nije odgovarajući. Vlasnik kontaktira odgajivača koji ga upućuje na drugog veterinara i kaže da u svojim linijama nikada nije imao FSF, a bavi se šar-pejevima već 30 godina, na šta je moja prva reakcija da laže. Novi veterinar daje injekciju protiv bolova i upale i tablete protiv upale da pas pije 10 dana. Ako ste nekada pljuvali veterinare ovde kod nas, ne znam da li će vas utešiti, ali vidite da ni u svetu nije mnogo bolje. Nema vađenja krvi, nema udubljivanja u slučaj i nema istraživanja novih metoda, kao ni čitanja naučnih istraživanja. Rade sve isto što i ovi naši jedino što naplate u skladu sa standardom tamo, papreno. Uveče, negde oko 19h vlasnik se javlja sa novim slikama pri čemu su se rane na obe noge otvorile i iz njih lije mucin i sukrvica. Veterinarka je ranije rekla da je u pitanju neka rana i da treba da se ostavi da iscuri gnoj napolje.




Jedan od problema kod šar-peja je i vaskulitis, usled povećane količine hijalurona može da se desi da se začepi dalji protok i da se na mestu gde je zakrčenje skupljaju bakterije. Na tom mestu se kasnije otvara rana. Savetujem hitno veterinara. Vlasnik me posluša i pozove, na šta dobija uputstva da je to normalno i da sačeka do jutra i da će kasnije ispirati rane mlakom vodom. Kasnije uveče psu se otvara rana i sa spoljašnje strane butine i počinje da se širi neprijatan miris. Vlasnik šalje veterinaru tekstove sa sajtova koje sam prosledio, srećom, temperatura je pala na normalu. Obično pad temperature označava i kraj FSF napada, ali to ne znači da bakterija koja je započela sve ovo prestaje sa radom. Sutradan se otvaraju još tri rane na zadnjim nogama. Insistiram da pas dobije jače antibiotike i tada me vlasnik zove direktno od veterinara.




Klinički znaci lokalizovanog STSS, nekroze vezivnog tkiva, sastoje se od modrica i crvenila na koži, mrtva koža tj. delovi kože koji su se oljuštili praktično nestaju i počinju da otpadaju. Takođe se pojavljuje i tečnost nalik na gnoj. Pas je u velikom bolu. Koža se ljušti na mestu gde je nekada postojala neka rana ili gde je pas bio udaren ili povređen, kada se radi o generalizovanom STSS pas je bezvoljan, srce ubrzano lupa, desni su skoro bele, upada u komu, zatim nastupa smrt. Zbog toga je od izuzetne važnosti da veterinar koristi ispravne antibiotike i pomogne psu. Jedina stvar koju vlasnik može da učini je da kontaktira veterinara što pre i da bar pomalo zna o načinu lečenja ovog stanja. Razlog ovog stanja je nepoznat. Streptococcus canis je normalan stanovnik kože pasa, a ipak se ovakve stvari kod šar-peja dešavaju. Predispozicije koje šar-pej ima su sledeće:1. povećane količine mucina (hijalurona) u tkivima2. prisutnost FSF u pasmini3. rane na psima4. povećana elastičnost kože rezultira većom količinom rana5. oslabljen imunološki sistem6. moguća povećana virulentnost određene grupe streptococcus canis



Autor:Predrag RaševićDijagnoza se postavlja na osnovu toga da li je pas pre toga imao slučajeve neobjašnjive temperature. Jedan o problema je što veterinari najčešće objasne temperaturu jer im je nejasno da pas može da se upali bez nekog razloga. Znajući kako genetski šar-pej izgleda svako podizanje temperature se može uzeti kao preterana reakcija organizma, mada to i dalje nije logično veterinarima, a ni vlasnicima. Uzimanje kulture sa mesta na kojima je koža krenula da propada može da pomogne u određivanju koji antibiotik treba koristiti, mada se ne preporučuje čekanje da stigne rezultat, nego jednostavno lečiti antibioticima koji najčešće deluju na streptokoke. Ova vrsta bakterije je rezistentna na neke od najčešće korišćenih antibiotika u veterini kao što je enrofloksicin i na aminoglikoside u šta spada i čuveni gentamicin kojem su veterinari kod nas skloni, a sudeći po iskustvu iz Holandije i oni takođe. Potrebno je koristiti širok spektar antibiotika, najčešće i nekoliko njih zajedno u tu grupu spadaju clavamoks, cefaleksin, klindamicin, eritromicin i penicilin. Penstrep koji se još uvek koristi na ovim prostorima je moćan lek koji uspešno zaustavlja ovu bakteriju. Tretman podrazumeva i održavanje delova kože koji su pojedeni od strane bakterije, pre svega dobro čišćenje rana. Potrebno je psa staviti na infuziju, šok terapija antibioticima, ublažavanje bola, steroidi. U slučajevima gde nije zahvaćen preveliki deo kože šanse za oporavak su povećane.




Rasplet

Veterinarka je stavila psa na odgovarjući antibiotik. Koža na zadnjim nogama se potpuno ogulila, ali je temperatura normalizovana i pas se ponovo ponaša normalno. Veterinarka prepisuje mast za mazanje delova gde je bakterija načela tkivo i uklanja delove kože koja se raspada. Stanje se popravlja i generalno je pas bolje. U međuvremenu kontaktiram nekoliko ljudi u grupi za zdravlje šar-pejeva na Fejzbuku (Shar-Pei Health Education), administratorka grupe Dženet je izuzetno ljubazna i spremna da pomogne svima pa me tako upućuje da pošaljem DVM Lindi Tintle mejl sa detaljnim objašnjenjem šta se desilo. Kroz nekoliko dana pas se oseća dobro i rane na nogama zarastaju lepo uz neverovatnu negu i požrtvovanost vlasnika.

zgužvani magazin 6

Documents