1

MERENJE TRŽIŠNE KONCENTRACIJE

Dr Dragan Lon čar, docentEkonomski fakultet, Beograd

Decembar 2010.

2

ANALIZA TRŽIŠNE KONCENTRACIJE

Konkurencija i koncentracija

Pokazatelji koncentracije

1KONCEPT KONCENTRACIJE

Zaštita konkurencije

Koncentracija i tržišne strukture

Moguće tržišne strukture

Relevantno tržište

3

1-1 Konkurencija i koncentracija

• Na globalnom tržištu dolazi do smanjenja konkurenci je zbog pove ćane koncentracije tržišne mo ći manjeg broja velikih korporacija

• Razlozi poja čane koncentracije mo ći:– Liberalizacija tržišta roba i tržišta kapitala– Tranzicija– Migracija humanog kapitala– Podrška “nacionalnim šampionima”

• Paradoks globalizacije– Kontrola koncentracije na nacionalnom tržištu i smanjenja broja

konkurenata na globalnom nivou• Glavna posledica: rast pritiska globalnih igrača prema domaćim

kompanijama

4

1-2 Zaštita konkurencije

• Principi “ekonomskog fundamentalizma”– Da bi delovala “nevidljiva ruka” neophodan odreñen broj učesnika na tržištu– Potpuna konkurencija dovodi do optimalne alokacije resursa, zaštite interesa

potrošača i ostvarenja blagostanja društva u celini

• Zaštita konkurencije– Donošenje Zakona o zaštiti konkurencije– Primena Zakona u praksi od strane Komisije za zaštitu konkurencije– Specijalan status “prirodnih monopola”

• Stanje u Srbiji– Zakon o zaštiti konkurencije kao obaveza Srbije u procesu stabilizacije i

pridruživanja– Regulativa neprimerena nivou razvoja privrede– Asimetrija izmeñu merila zloupotrebe monopolske pozicije i kazne (1-

10% prihoda)• Može se desiti da preduzeće koje ima gubitak dobije kaznu zbog

zloupotrebe monopolske pozicije• Na globalnom nivou, profitna stopa u grani se kreće od 1-4,5%, a kazne za

zloupotrebu monopolskog položaja se predviñaju do 10% ukupnog prihoda

5

Primerenost kontrole koncentracije u Srbiji (nastavak)

• Nemogu ćnost konzistentne primene Zakona

– Šta sa preduzećima koja su privatizovana?• Retroaktivnost

– Neophodan period prilagoñavanja• Problemi sa tehni čkom analizom koncentracije

– Relevantno tržište– Podaci

– Izbor indeksa• Arogancija bez pokri ća regulatornog tela

– Nesklad izmeñu ambicija zakonodavca i kadrovske ekipiranosti regulatornog tela

– “Ničim izazvano” otvaranje tržišta za globalne igrače

6

1-3 Koncentracija i tržišne strukture

• Koncentracija tržišta predstavlja funkciju:– Broja preduzeća koja konkurišu na tržištu i – Njihovih pojedinačnih tržišnih učešća

• Determinante tržišne strukture su:– Stepen koncentracije– Barijere ulaska/izlaska– Nivo diferenciranosti ponude– Dostupnost informacija

• Teorijske tržišne strukture su:1. Perfektna konkurencija2. Oligopol3. Duopol4. Monopol

7

1-4 Moguće tržišne strukture

8

1-4 Moguće tržišne strukture (nastavak 1)

• Perfektna konkurencija:– Tržišna struktura sa velikim brojem konkurenata koji proizvode

homogen proizvod sa približno jednakim tržišnim učešćem tako da ni jedan od konkurenata nema bitan uticaj na formiranje cena

– Barijere ulaska i izlaska ne postoje– Cena se formira na nivou minimalnih dugoročnih prosečnih

troškova koji su jednaki marginalnim troškovima

• Oligopol:– Tržišna struktura koju karakteriše manji broj konkurenata sa

značajnim tržišnim učešćem – Barijere ulaska i izlaska su značajne – Potencijal za diferenciranje proizvoda je visok – Informacije nisu perfektno dostupne svim zainteresovanim

tržišnim učesnicima

9

1-4 Moguće tržišne strukture (nastavak 2)

• Duopol:– Tržišna struktura sa dva dominantna učesnika – Po stepenu diferenciranosti, barijerama ulaska/izlaska i

dostupnosti informacija sličan oligopolu s tim da je stepen koncentracije veći

• Monopol:– Prisustvo samo jednog preduzeća na tržištu i visoke barijere

ulaska– Monopolski položaj pretpostavka za ostvarivanje monopolskog

ekstraprofita

• U praksi se retko sre ću navedeni čisti tipovi tržišne strukture

10

1-5 Relevantno tržište

• Konkurentnost se meri na relevantnom tržištu• Pojam relevantnog tržišta

A. Relevantno tržište proizvoda– Skup proizvoda/usluga koji se ponašaju kao funkcionalni supstituti,

imajuću u vidu karakteristike, cenu i namenu– Ključno pitanje: Da li su iz ugla kupaca proizvodi/usluge meñusobno

zamenljivi u procesu kupovine?– Primeri: paste za zube sa različitim ukusima; Swatch vs Rolex– Tri pristupa primenjena u praksi na primeru maloprodaje: tip objekata,

vrsta kupovine i asortiman proizvodaB. Relevantno geografsko tržište

• Teritorija na kojoj postoje isti uslovi konkurencije

• Test pretpostavljenog monopolskog pove ćanja cena– Cilj je da se odredi najuže tržište za proizvod/uslugu na kojem bi

hipotetički monopolista mogao da ostvari ekstraprofit na bazi povećanja cena 5 do 10% u periodu od jedne godine

– Ključno pitanje: da li se tražnja i ponuda mogu supstituisati od strane drugih učesnika tako da se onemogući hipotetički monopolista u ostvarenju ekstraprofita pri povećanju cene?

11

Relevantno tržište

• Dopunske metode– Analiza prirodnih eksperimenata

• Testiranje postavljene hipoteze o definiciji tržišta naknadnom analizom cena i prodaje i korekcijom tržišnih granica

• Koristan kada nema na početku dovoljno podataka

– Analiza vremenskih serija

• Retrospektivna analiza cena i prodaje– Analiza mišljenja kupaca

• Koje proizvode ili prodajne objekte smatraju zamenljivim?

12

1-6 Pokazatelji koncentracije tržišta

• Lista relevantnih pokazatelja1. Visina tržišnog učešća2. Racio CR43. Kriva koncentracije i Gini koeficijent4. Herfindal-Hiršman indeks (HHI)5. Linda indeks6. Rozenblat indeks7. Horvat indeks

13

1-6-1 Tržišno u češće

1. Visina tržišnog u češća– Apsolutno tržišno učešće

• Odnos prihoda preduzeća i prihoda ukupnog relevantnog tržišta

– Relativno tržišno učešće• Odnos prihoda preduzeća i prihoda lidera ili najvećeg konkurenta

– Koeficijent saturacije tržišta• Nivo I: Odnos prihoda svih preduzeća na relevantnom tržištu i

tržišnog potencijala• Nivo II: Odnos prihoda pojedinačnog preduzeća i potencijala

prodaje tog preduzeća

14

1-6-2 CR4 racio

2. Racio CR4– Suma apsolutnih tržišnih učešća četiri vodeća preduzeća na

tržištu– Interpretacija:

• Ako je veći od 40%→oligopol

• Ako je veći od 90%→monopol

– Problemi: 1. ne postoji uvid u odnos tržišnih učešća četirivodeća preduzeća; 2. zašto četiri preduzeća?

15

1-6-3 Gini koeficijent

3. Gini koeficijent– Predstavlja meru nejednakosti raspodele tržišnog učešća

izmeñu preduzeća– Samo uslovno ga treba shvatiti kao pokazatelj koncentracije

tržišne moći– Gini koeficijent se računa na bazi krive koncentracije– Gini koeficijent se računa kao odnos površine odsečka izmeñu

krive jednakih tržišnih učešća i krive koncentracije i površineispod krive jednakih tržišnih učešća

– Interpretacija:• Što je kriva koncentracije bliža krivi jednakih tržišnih učešća to je

manja koncentracija• Što je Gini koeficijent bliži nuli to je ravnomernije tržišno učešće

posmatranih preduzeća

16

Kriva koncentracije i Gini koeficijent

17

4. Herfindal-Hiršman indeks (HHI)– Suma kvadrata tržišnih učešća– Računa se po formuli:

– Opšta interpretacija:• Do 1000 perfektna konkurencija• Od 1000 do 2000 oligopol• Od 2000 do 5000 duopol• Preko 5000 monopol

– Interpretacija Evropske komisije u slučaju koncentracije:• Indikator prekomerne koncentracije: HHI preko 2000 i promena

HHI preko 250

– Interpretacija Američke komisije u slučaju koncentracije:• Indikator prekomerne koncentracije: HHI preko 1800 i promena

HHI preko 100

2

1== ∑

n

ii

H s

1-6-4 Herfindal-Hiršman indeks

18

Tumačenje Herfindal-Hiršman indeksa

19

1-6-5 Linda indeks

5. Linda indeks– Izračunava se po formuli:

• gde je Qi odnos prosečnog tržišnog učešća prvih i firmi i prosečnog tržišnog učešća preostalih n-i firmi

– Meri stepen nejednakosti izmeñu prosečnih tržišnih učešćaizračunatih za različite poduzorke firmi

– Interpretacija: U konkretnim slučajevima je potrebno definisatiinterval vrednosti koji će ukazivati na (ne)ravnomernurasporeñenost tržišnih učešća

1

1

1

( 1)

−

== ∑

−n

ii

L Qn n

20

1-6-6 Rozenblat indeks

6. Rozenblat indeks– Izračunava se po formuli:

• gde je i rang pozicija firme, a Si tržišno učešće i-tog preduzeća

– Interpretacija: Što je vrednost bliža 1/N to je manjakoncentracija

1

1

2 1=

=−∑

N

ii

Ris

21

1-6-7 Horvat indeks

21

2(2 )

== + −∑

N

i ii

CCI s s s

7. Horvat indeks– Izračunava se po formuli:

• gde je s1 tržišno učešće najvećeg preduzeća

– Interpretacija: Ako je vrednost manja od 0,40, u pitanju je manja koncentracija

22

ANALIZA TRŽIŠNE KONCENTRACIJE

2UPOREDNA PRAKSA

VelikaBritanija

Evropska Unija

Hrvatska

Bugarska

Korisna zapažanja 2

23

2-1 Velika Britanija - Tesco

• Odgovorna institucija: Competition Commission• Relevantno tržište proizvoda

– Verzija 1: sve trgovinske radnje površine iznad 280 m2 – Verzija 2: svi prodajni objekti preko 600 m2, pri čemu je prostor posvećen hrani i

bezalkoholnim pićima veći od 300 m2, a vlasnik poseduje najmanje deset takvihobjekata

– Precizno se definišu proizvodi koji ulaze u korpu relevantnih proizvoda u okvirutzv. referentne prodavnice (hrana, alkoholna i bezalkoholna pića, sredstva zaličnu i kućnu higijenu, ostali proizvodi za domaćinstvo), pri čemu se eksplicitnoisključuju neki proizvodi (novine i časopisi, kompakt diskovi, duvan i proizvodi odduvana, kao i farmaceutski proizvodi)

– Pravi se razlika izmeñu velikih kupovina (one-stop) i malih kupovina (top-up)– Insistira se na kreiranju strategijskih grupa u zavisnosti od odnosa cena i

kvaliteta (npr. Aldi vs. Waitrose)

• Relevantno geografsko tržište– Tri kriterijuma za odreñivanje relevantnog geografskog tržišta:

1. Radijus jednake udaljenosti2. Administrativne poštanske oblasti3. Izohrone linije

24

2-2 Evropska Unija

• Odgovorna institucija: European Commission• Osnovni dokument za zaštitu konkurencije Amsterdamski

sporazum ( članovi 81 i 82), koji je proistekao iz Rimskogugovora o osnivanju EU

• Kontrola koncentracija na tržištu EU pokrivena Uredbomo kontroli koncentracija izme ñu preduzetnika iz 1990. godine

25

2-2-1 Slučaj Rewe/Meinl – Austrija

• Relevantno tržište čine svi maloprodajni objekti tipa supermarketa(površine izme ñu 400 i 1000 m2, sa asortimanom izme ñu 5 i 10 hiljadaartikala i odeljenjem sa svežom hranom), tipa hipermarke ta površinepreko 1000 m2 i ostalih trgovinskih formata sa asortiman omprehrambenih i neprehrambenih proizvoda koji su karakter isti čni zaprehrambeni maloprodajni biznis, isklju čuju ći pri tome specijalizovaneradnje, kao što su pekare i mesare

• Specijalizovane radnje su isklju čene (manje od 10%) zbog utvr ñenihnavika potoša ča da u velikom procentu kupuju u velikim prodajnimformatima (princip komplementarne kupovine)

• Isklju čene benzinske pumpe (impulsivna kupovina uskog asortimanapo znatno višim cenama)

• Isklju čene Cash&Carry prodavnice (zakonski odvojeni distributivnikanali, restriktivan ulaz)

• Pijace nisu ni razmatrane s obzirom da ljudi nemaju obi čaj da kupujuna pijacama

26

2-2-2 Slučaj Kesko/Tuko - Finska

• U relevantno tržište proizvoda ulaze oni prodajni objektikoji ispunjavaju uslov kompletne korpe dobara (engl. basket of goods concept )

• U pitanju je asortiman proizvoda u koji ulaze hrana, pi ća, cigarete i neprehrambeni proizvodi poput proizvoda začišćenje i higijenu, potrošni proizvodi od papira i farmaceutski proizvodi

• Ovakav asortiman, prema mišljenju Komisije, može se naći samo u ambijentu supermarketa

• Komisija navodi da se finsko maloprodajno tržišterazvijalo od malih specijalizovanih i nespecijalizovanihradnji ka velikim supermarketima i da je ovaj razvojpromenio navike potroša ča, koji u trenutku donošenjarešenja uglavnom kupuju namirnice za doma ćinstvo u jednom ve ćem objektu (engl. one-stop shop ), koji imaparking i pokretna kolica

• Komisija dozvoljava mogu ćnost da u relevantno tržišteuñu i manje nespecijalizovane radnje ukoliko ispunjavajuprincip kompletne korpe dobara

27

2-2-2 Slučaj Kesko/Tuko – Finska (nastavak)

• Komisija insistira da u relevantno tržište ne mogu u ćispecijalizovane prodavnice, kiosci i radnje na benzinsk impumpama , jer ne ispunjavaju princip kompletne korpedobara

• Komisija nije sigurna da li u relevantno tržište ulazeCash&Carry prodavnice , jer u jednom delu tvrdi da se prodaja u Cash&Carry prodavnicama zna čajno razlikuje u odnosu na klasi čnu veleprodaju: – Kupci dolaze po kupljenu robu sopstvenim prevozom– Plaćaju gotovinom a ne na kredit– Veliki broj kupaca jesu individualni potrošači (prodaja po kupcu u

C&C prodavnicama je oko pet puta manja u odnosu na prodaju pokupcu u klasičnim veleprodajnim objektima)

– Ovi objekti nude znatno širi asortiman proizvoda (obično oko 10.000 artikala) u odnosu na klasičnu veleprodaju

28

2-2-3 Slučaj Julius/Meinl - Češka

• Relevantno tržište čine hipermarketi, supermarketi, diskonti i manje nespecijalizovane prodavnice, ali neulaze radnje na benzinskim pumpama, Cash&Carry prodavnice i specijalizovane prodavnice

• Relevantno geografsko tržište se odre ñuje u krugu od 20-30 auto minuta , što zavisi od toga koliko je urbanopodru čje

29

2-3 Hrvatska

• Odgovorna institucija: Hrvatska agencija za tržišnonatjecanje

• Pravna osnova– Zakon o zaštiti tržišnog natjecanja iz 1995. godine

– Zakon baziran na osnovnim propisima EU na području zaštitekonkurencije

• Uredba o relevantnom tržištu– Precizira (za razliku od naše Uredbe) relevantna tržišta u različitim

granama

– Tako u članu 7. ove Uredbe stoji da relevantno tržište trgovine na malomešovitom robom, pretežno hranom, pićima i higijenskim proizvodimaza domaćinstvo čine “nespecijalizovane prodavaonice: prodavaonice, samoposluge, supermarketi i hipermarketi”

– Rešenje Konzum/PIK Vrbovec: “Relevantno tržište čine male prodavaonice bez upotrebe košarica, samoposluge, supermarketi i hipermarketi”.

30

2-3 Hrvatska (nastavak)

– Relevantno geografsko tržište može biti tržište čitave države, tržištežupanije ili tržište grada

– Agencija prikuplja i analizira podatke preko posebnog Odjela zaistraživanje, analitiku i informatiku

– Agencija ima moć donošenja mere praćenja koncentracije i mere prestrukturiranja

• Umeren stav Komisije prilikom donošenja osetljivihodluka– Komisija u rešenju slučaja Konzum/Alastor priznaje da nema

adekvatne podatke za dublju analizu i kaže: “Postupak otežavačinjenica da ne postoje službeni podaci o broju, površini, namjeni, lokaciji i vlasniku poslovnih prostora namenjenihmaloprodaji u Republici Hrvatskoj. Stoga će tek širokoprikupljanje podataka o mjerodavnom tržištu iz svih dostupnihizvora omogućiti Agenciji konačnu izradu svih potrebnih analiza i procjenu ukupne tržišne snage Konzuma i njegovih tržišnihtakmaca, prema kriterijumima iz člana 18. Zakona”

31

2-4 Bugarska

• Odgovorna institucija: Bugarska komisija za zaštitu konkurencije• Pravna osnova

- Zakon o zaštiti konkurencije iz 1998. godine- Zakon baziran na osnovnim propisima EU na području zaštite konkurencije

• Relevantno tržište- Relevantno tržište proizvoda čini trgovina na malo brzoobrtnom robom u

supermarketima, hipermarketima (preko 3000 kvadratnih metara) i mešovitimprodavnicama za trgovinu hranom i neprehrambenom robom

- Razlozi za uključivanje mešovitih prodavnica: 1) u njima se nudi hrana i neprehrambeni proizvodi2) jednaki zahtevi za registracijom objekata kao kod hipermarketa i supermarketa3) postojanje visokog stepena uzajamne zamenljivosti sa gledišta tražnje prehrambenihi neprehrambenih proizvoda za svakodnevnu upotrebu, jer ukoliko mešovite prodavniceraspolažu mnogo manjom trgovinskom površinom, a nalaze se na značajno manjemrastojanju jedna od druge, one značajno konkurišu velikim prodajnim formatima svojom gustinom

- Relevantno geografsko tržište- Kriterijum 20-30 auto minuta- Komisija dozvoljava i širi geografski opseg (regionalni i nacionalni)

32

2-5 Korisna zapažanja 2

• Definisane odgovorne institucije koje se bave zaštitomkonkurencije u skladu sa izvornim zakonskim propisom

• Različita baza iskustva razli čitih komisija• Različiti pristupi komisija kada je re č o definisanju

granica relevantnog tržišta proizvoda– Pristup komisija prilagoñen trenutnom nivou razvijenosti

maloprodaje (ne postoje “one-size-fits-all” kriterijumi)– Različiti kriterijumi različitih komisija (kriterijum korpe namirnica,

kriterijum vrste objekata – različita klasifikacija, kriterijum vrstakupovina)

– Različita širina relevantnog tržišta proizvoda po istom kriterijumuiste komisije (ulaze ili ne ulaze manje nespecijalizovane radnje –primer Češke)

– Jaki argumenti za uključivanje Cash&Carry sistema u relevantnotržište (argumenti iz slučaja Kesko/Tuko)

33

2-5 Korisna zapažanja 2 (nastavak)

– Jaki argumenti za uključivanje pijaca u relevantno tržišteBeograda s obzirom na trenutne preferencije potrošača u Beogradu i gustinu mreže pijaca (argument gustine prodajnihobjekata bugarske Komisije)

– Teško je naći argumente za uključivanje specijalizovanihtrgovinskih radnji (jedini argument može biti taj što se u našojstatistici “mešaju” specijalizovane i nespecijalizovane radnje –preduzeće je registrovano u jednoj vrsti delatnosti, ali možeostvarivati promet i u drugim delatnostima)

– Umeren, konstruktivan i konzistentan pristup hrvatske Agencijedobar model

• Slični kriterijumi definisanja relevantnog geografskogtržišta:– Administrativni kriterijum: država-region-grad-poštanski broj– Kriterijum auto-minuta: vreme vožnje automobilom– Izohrone linije na geografskoj mapi

34

ANALIZA TRŽIŠNE KONCENTRACIJE DELTA M,

BIZNIS MALOPRODAJE

3REGULATIVA

Zakonski okvir

Slabosti zakonskog okvira

PonašanjeKomisije

Slaba mesta u raduKomisije

Korisna zapažanja 3

35

3-1 Zakonski okvir

• Zaštita konkurencije u Srbiji ure ñena Zakonom o zaštitikonkurencije, koji je stupio na snagu 2005. godine, a inoviran krajem 2009. godine

• Zakonom predvi ñeno osnivanje Komisije za zaštitukonkurencije, koja je po čela sa radom aprila 2006. godine

• Zakon (član 2.) predvi ña tri klju čna oblika narušavanjakonkurencije na tržištu:1. Sporazumi kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava

konkurencija2. Zloupotreba dominantnog položaja3. Koncentracija kojom se bitno narušava konkurencija na bazi

jačanja dominantnog položaja

36

3-1-1 Kartelski sporazumi

1. Sporazumi kojima se bitno spre čava, ograni čava ilinarušava konkurencija– Zabranjeni su kartelski sporazumi kojima se dogovaraju cene,

ograničava proizvodnja, neravnopravno tretiraju tržišni učesnici

37

3-1-2 Zloupotreba dominantnog položaja

2. Zloupotreba dominantnog položaja– Fleksibilni prag za identifikovanje dominantnog položaja je 40%

tržišnog učešća– Tržišno učešće se može odrediti “primenom svih kriterijuma koji

odreñuju položaj učesnika na tržištu u odnosu na drugeučesnike”

– Zakon preporučuje da se tržišno učešće odreñuje na baziprihoda predmetnih roba ili usluga

– Granica 40% je bitna za utvrñivanje subjekta na kojem je teretdokazivanja u postupku

38

3-1-3 Prekomerna koncentracija

3. Koncentracija kojom se bitno narušavakonkurencija na bazi ja čanja dominantnogpoložaja na tržištu– Zakon predviña da se koncentracija izmeñu dva ili više učesnika

može sprovesti tek po odobrenju Komisije, koje se izdaje nabazi zahteva učesnika koncentracije

– Komisija ima mogućnost uslovnog odobrenja koncentracije i dekoncentracije

– Zakonom definisan prag zajedničkog prihoda za prijavukoncentracije

39

3-1-4 Relevantno tržište

• Povrede konkurentskih pravila se utvr ñuju narelevantnom tržištu– Zakon definiše relevantno tržište iz dva ugla, kao relevantno

tržište proizvoda i relevantno geografsko tržište– Relevantno tržište proizvoda se definiše kao skup roba/usluga

koje su zamenljive pod prihvatljivim uslovima od strane njihovihkorisnika u pogledu njihovih svojstava, namene i cene

– Relevantno geografsko tržište je definisano kao teritorija na kojojpostoje isti uslovi konkurencije, koji se bitno razlikuju od uslovakonkurencije na susednim teritorijama

• Kriterijumi za odre ñivanje relevantnog tržišta– Ne postoje jasni kriterijumi– “Vlada bliže propisuje kriterijume za odreñivanje relevantnog

tržišta”

40

3-1-5 Izuzeća i sankcije

• Mere koje može propisati Komisija– Mera privremene zabrane vršenja prometa odreñene vrste robe

ili usluge– Mera privremene zabrane obavljanja delatnosti– Komisija ima nadležnost da donosi konačna rešenja protiv kojeg

se može voditi upravni spor

41

3-2 Mogućnosti unapre ñenja zakonskog okvira

• Klju čni nedostaci zakonskog okvira:– Nepreciznost– Asimetričnost izmeñu prekršaja i kazne– Nekompletiranost

• Nepreciznost regulative– Razraditi metodologiju i kriterijume utvrñivanja relevantnog tržišta uz pomoć testa

pretpostavljenog monopolskog povećanja cena (dobar primer Uredba o odreñivanju relevantnog tržišta hrvatske Agencije)

– Razraditi kriterijume na bazi kojih se dokazuje zloupotreba dominantnog položaja

• Asimetri čnost prekršaja i kazne– Potencijalne drakonske kazne– Upravni spor ne odlaže primenu rešenja

• Nekompletiranost regulative– Potrebno doneti uredbe kojima bi se definisala sadržina zahteva za pojedinačna

izuzeća i uslovi izuzeća od zabrane kartelskih sporazuma po vrstama– Definisati kriterijume za klasifikaciju prodajnih objekata (površina, broj kasa,

asortiman, cenovna politika i sl.)– Potrebno podići prag prihoda za prijavu koncentracije

42

3-3 Ponašanje Komisije

• Komisija rešila više od 100 predmeta– Fokus uglavnom na predmetima odobrenja koncentracije

• Nekonzistentno odlu čivanje u dva sli čna slu čaja:1. Primer C / C market2. Mercator/M-Rodić

43

3-4 Slaba mesta u radu Komisije

• Umeren institucionalni kapacitet Komisije• Nedovoljna baza iskustva i znanja (ali rastu ća)• Deficit kadrova• Nedovoljan nivo analiti čke podrške

44

3-5 Korisna zapažanja

• Granica od 40% tržišnog u češća definiše na kome je teretdokazivanja i ništa više od toga

• Zakon preporu čuje prihod kao kriterijum merenja tržišnogučešća

• Zakon predvi ña da se relevantno tržište proizvodaodreñuje preko skupa zamenjivih roba/usluga– Nejasno zašto Komisija u praksi insistira na kriterijumu kanala

prodaje, iako ne postoji jasna tipologija prodajnih objekata

• Relevantno tržište se odre ñuje primenom testapretpostavljenog monopolskog pove ćanja cena– Nejasno zašto Komisija ne sprovodi taj test u praksi

45

3-5 Korisna zapažanja 3 (nastavak)

• Nekompletan i neprecizan zakonski okvir– Nedovoljno razrañeni kriterijumi za definisanje relevantnog

tržišta– Nedovoljno razrañeni kriterijumi na bazi kojih se dokazuje

zloupotreba dominantnog položaja

• Neadekvatna implementacija zakonskog okvira– Nizak kapacitet Komisije

• Institucionalni

• Ljudski• Iskustveni

• Analitički (širi problem)

– Nekonzistentnost odlučivanja– Parcijalna transparentnost

46

ANALIZA TRŽIŠNE KONCENTRACIJE DELTA M,

BIZNIS MALOPRODAJE

4MERENJEKONCENTRA-CIJE

Klasifikacija maloprod.objekata i prikupljanjepodataka

Izvori podataka

Ograničenost podataka

Analiza osetljivosti

Korisna zapažanja 4

47

4-1 Klasifikacija maloprodajnih objekata i prikuplj anje podataka

• Dva kriterijuma:– Asortiman proizvoda– Zakonski tretman

• Tipovi prodajnih objekata: 1. Vodeći trgovinski lanci2. Pravna lica registrovana za nespecijalizovanu trgovinu na malo3. Preduzetnici registrovani za nespecijalizovanu trgovinu na malo4. Pijaca5. Prodajni objekti Cash&Carry d.o.o.6. Pravna lica i preduzetnici registrovani za specijalizovanu

trgovinu na malo hranom• Induktivni metod analize

– Prikupljaju se raspoloživi podaci– Aproksimira se do punog skupa vodeći računa o opštem

vrednosnom okviru koji daje zvanična statistika

48

4-2 Izvori podataka

• Centar za bonitet Narodne banke Srbije– Podaci o ukupnim godišnjim prihodima pravnih lica i

preduzetnika po šifri delatnosti koju obavljaju• Agencija za privredne registre

– Podaci o godišnjim finansijskim izveštajima pravnih lica i preduzetnika (http://www.apr.sr.gov.yu/ )

• Republi čki zavod za statistiku– Registar pravnih lica i preduzetnika nalazi se na sajtu

http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/, a agregirani podaci o prometu u trgovini na malo, na nivou Republike i pokrajine objavljuju se u godišnjaku i tromesečnoj periodici

• Republi čka uprava javnih prihoda– Podaci o prometu pravnih lica i preduzetnika

• Sekundarni izvori podataka– Na primer, podaci Komisije za zaštitu konkurencije

49

4-3 Ograni čenost podataka

• Manifestacija problema:– Sumarni podaci– Površni podaci– Nepostojanje podataka– Nekompletni podaci– Restriktivan pristup podacima– Potreba za kombinovanjem većeg broja često nekompatibilnih

izvora podataka

50

4-4 Analiza osetljivosti

• Analiza uticaja razli čitih scenarija relevantnog tržišta na tržišno učešće maloprodajnog biznisa kompanije X i druge pokazatel je koncentracije tržišta

• Analizirano 5 scenarija:– Scenario 1: Relevantno tržište čini nespecijalizovana trgovina na

malo koju obavljaju preduzeća i radnje– Scenario 2: Relevantno tržište čini trgovina na malo u

nespecijalizovanim prodavnicama i na pijaci– Scenario 3: Relevantno tržište čini trgovina na malo u

nespecijalizovanim prodavnicama, na pijaci i u Cash&Carry objektima

– Scenario 4: Relevantno tržište čini trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama i u specijalizovanimprodavnicama

– Scenario 5: Relevantno tržište čini trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, na pijaci, u Cash&Carry objektima i trgovina na malo u specijalizovanim prodavnicama