PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 6 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 14. FEBRUAR 2014. GODINE

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

centrumcacak@gmail.com

Glasajmo

i u utorak za

^A^ANSKU

OLUJU!

Stevan Milijanovi}, vo|a benda

„JAZZ PROJECT”

Klostridija na Odeqewu

ortopedije u ~a~anskoj Bolnici

EPIDEMIJA

JEWAVA strana 5.

Na izlo`bi „[tampana re~”

NAGRADE„P^ELICI”

I ZORANU JURE[U

strana 15.

Poklon

intervj

u

Na Dan zaqubqenih, koncert grupe „S vremena na vreme”

strana 21.ZA ONE KOJI VOLE...

ZAHUKTAVA SE

strana 17.

PRVI SRBIN,

STIPENDISTA BERKLIJA

VUKOVA

NAGRADA

URU^ENA

GROZDANI

KOMADINI]strana 15.

ALEXANDRA

Kultura

O ve~noj ku}i Margite Radovi} nema ko da brine

ZABORAVQENI QUDI I SPOMENICIstrana 13.

ISTINAO @IVOTU

I SMRTI

DR DRAGI[E

MI[OVI]A

strane 10. i 11.

Gra|ani se

moraju

sa~uvati

od bajki

Prva u

vlasti,

ili prva

u opoziciji

Okosnica

kampawe je

podse}awe

na rezultate

PREDIZBORNA KAMPAWA

2 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEMARKETING

PREDSEDNIK PKS @EQKO SERTI] RAZGOVARAO SA ^A^ANSKIM PRIVREDNICIMA

GRADSKO VE]E UTVRDILO IZNOS ZAKUPNINE ZA POSLOVNI PROSTOR U JAVNOJ SVOJINI LOKALNE SAMOUPRAVE

3POLITIKA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Forum privrednika

}e uputiti Grad-

skom ve}u zvani~nu inici-

jativu da Grad obezbedi lo-

kaciju na kojoj bi “mali”

privrednici finansirali

gradwu stanova za svoje ka-

drove. Ovaj predlog, koga je

prihvatilo GV na prekju-

~era{woj - 71. sednici,

obrazlo`io je ~lan tog po-

slovnog udru`ewa Srbo-

qub \uri}, vlasnik pri-

vatne firme “Vodoin`ewe-

ring”:

- Grupa malih privred-

nika, koji zapo{qavaju od

pet do deset radnika, pred-

lo`ila je da Grad razmo-

tri mogu}nost i na kori-

{}ewe im da infrastruk-

turno opremqeno zemqi-

{te, na kome bismo mi iz-

gradili stanove za na{e

radnike, {to se kroz li~ne

dohotke ne mo`e realizo-

vati. Privatnici bi se or-

ganizovali u okviru svojih

udru`ewa i u~estvovali u

delu izgradwe stanova, do

takozvane sive zone, jer je

to najbr`i i najlak{i put

za obezbe|ewe stanova za

na{e radnike. Na taj na~in

bismo zaposlili i deo ov-

da{wih gra|evinskih fir-

mi i doprineli stvarawu

dobre klime i jo{ boqeg

odnosa izme|u lokalne sa-

mouprave i privrednika.

Na posledwoj sednici

Gradsko ve}e je utvrdilo i

predlog odluke o priba-

vqawu u javnu svojinu gra-

|evinskog zemqi{ta, radi

izgradwe komunalne in-

frastrukture, odnosno

produ`etka Wego{eve i

pro{irewa i rekonstruk-

cije Ulice Qubi}kog boja

(biv{e Ulice Dragoslava

Boji}a Jareta) u Qubi}u.

Doneta je i odluka o utvr-

|ivawu iznosa zakupnine

za poslovni prostor u jav-

noj svojini Grada. Po~etna

cena za prostor u ekstra

zoni iznosi 2.000 dinara, u

prvoj 1.750, drugoj 1.500,

tre}oj 1.000, ~etvrtoj 500 i

petoj i {estoj zoni 400 i

300 dinara po kvadratu.

Ove cene bi}e primewiva-

ne u slu~ajevima kada se

prostor izdaje u zakup jav-

nim ogla{avawem, dok }e

zakupnina za gradske loka-

le izdate neposrednom po-

godbom, iznositi najmawe

50 odsto od po~etne cene

utvr|ene u ekstra i osta-

lim zonama. Gradsko ve}e je

dalo saglasnost A.D. “^a-

~anski glas” da koristi za-

jedni~ku prostoriju ispod

stepeni{nog prostora u

zgradi u Ulici `upana

Stracimira 35, da bi, kako

je re~eno, gra|ani na lak-

{i i br`i na~in mogli da

koriste usluge ove infor-

mativne ku}e i oglase i ~i-

tuqe predaju u centru gra-

da, a ne, kao do sada, samo

na Avlaxinici.

Na osnovu javnog kon-

kursa koji }e biti raspi-

san u dnevnom listu “Po-

litika”, “^a~anskom gla-

su” i na TV “Galaksija” i

otvoren 10 dana, bi}e pri-

kupqene ponude za dodelu

lokacija za postavqawe

bilborda na teritoriji

Grada. Milenko Popovi},

predsednik Komisije za

gra|evinsko zemqi{te je,

po{to je naglasio da }e po-

nude biti otvorene 26. fe-

bruara i da je utvr|ena ce-

na od 900 dinara mese~no

po kvadaratnom metru re-

klamnih panoa, jo{ obja-

snio:

- Re~ je o 17 lokacija u

gradu, na kojima je plani-

rano postavqawe 71 bil-

borda. Ukoliko sve one bu-

du izdate, o~ekujemo da JP

“Gradac” po tom osnovu

ostvari prihod od oko

osam miliona dinara. Kon-

kurs je otvoren 10 dana, a

ponude }e biti otvorene

26. februara u imovinsko

pravnoj slu`bi u GU za ur-

banizam. “Gradac”, ina~e,

ima ugovore sa tri firme,

koje su legalno na osam lo-

kacija postavile bilborde,

dok su ostali podignuti

bespravno, o ~emu smo oba-

vestili nadle`nu inspek-

ciju, tra`e}i da ti reklam-

ni panoi budu ukloweni.

M. N.

GRAD OBEZBE\UJE PARCELU, PRIVREDNICI STANOVE?

Unameri da, ka-

ko je rekao,

“iza|u iz ka-

ncelarija i

pribli`e se privredi”,

predsednik Privredne ko-

more Srbije @eqko Ser-

ti} i wegovi saradnici

boravili su pro{log ~e-

tvrtka u ^a~ku. Pre razgo-

vora sa gradskim rukovod-

stvom posetili su preduze-

}e “Studio Maru{ka” u

Preqini i Udru`ewe po-

slovnih `ena “Nade`da

Petrovi}”, a posle susreta

sa ovda{wim privredni-

cima i privatnu firmu

“Unipromet”.

^a~ak smo izabrali kao

“sjajan primer dobrog i

kvalitetnog odnosa lokal-

ne samouprave i privred-

nika”, naglasio je Serti} u

izjavi za medije:

- Dr`ava i Evropska

unija se nalaze u velikim

problemima i po{to na{a

razmena sa EU iznosi sko-

ro 80 odsto, nemogu}e je da

problemi u woj ne uti~u na

na{u zemqu. Ali, ono {to

zavisi iskqu~ivo od nas i

{to mo`emo posti}i je

otvorenost lokalne samou-

prave prema problemima

privrede. Oni treba da bu-

du identifikovani i preko

Privredne komore “prene-

ti” na republi~ki nivo, da

bi se preko Vlade i resor-

nih ministarstava utica-

lo na wihovo re{avawe.

Postoji ogroman korpus

problema koji mogu biti

re{eni, jer iskqu~ivo od

nas zavisi da li }emo, na

primer, poboq{ati ambi-

jent za poslovawe i, pre

svega maloj privredi, omo-

gu}iti da boqe funkcio-

ni{e. Kada predloge i me-

re prenesemo na krupne

strategije, kao {to su stra-

tegija industrijalizacije

i ure|ewa ukupnog ambi-

jenta poslovawa, na poqe

poreske politike, pravosu-

|a, inspekcijskih organa,

koji moraju biti re{avani

na nacionalnom nivou,

ostvari}emo i {iri i kva-

litetniji obim poslovawa.

Na sastanku sa ovda-

{wim privrednicima raz-

govarano je i o tome kako

nacionalna Komora, preko

svoje mre`e, mo`e da po-

mogne lokalnoj privredi,

posebno malim i sredwim

preduze}ima da identifi-

kuju probleme i da ih zajed-

ni~ki re{avaju, rekao je

Serit} i kao goru}e pro-

bleme u srpskoj privredi

istakao: “Najve}i problem

je nelikividnost i zadu`i-

vawe, zbog kojih desetine

preduze}a svakog dana od-

laze u ste~aj i postaju neli-

kvidna. To sa sobom nosi

gubitak posla za brojne

radnike, {to se kao spira-

la vra}a i bankama, i u jed-

nom za~aranom krugu izme-

|u dr`ave, bankarskog sek-

tora i privrede, svakog da-

na se mno`e ozbiqni pro-

blemi. Zbog toga se, odmah

nakon izbora, moraju na-

praviti dobre strategije o

tome kako zaustaviti nega-

tivan trend u privredi i

kojim instrumentima dr-

`ava mo`e da napravi am-

bijent u kome }e uspostavi-

ti realno zapo{qavawe i

“prebacivawem” iz javnog

u realni sektor izbalansi-

rati odnose i stvoriti bo-

qu ekonomsku situaciju u

zemqi.”

Sastanak sa prvim ~ove-

kom srpske Privredne ko-

more prokomentarisao je i

gradona~elnik Vojislav

Ili}: “@elimo da usposta-

vimo dobre odnose sa PKS

i da nam ona pomogne u re-

{avawu evidentnih pro-

blema u ovda{woj privre-

di. Na{ ciq je da 2014. bu-

de godina novih investi-

cija i zapo{qavawa. Ovih

dana razgovara}emo sa nad-

le`nima u Agenciji za

privatizaciju o sudbini

“@itoprometa”, jer `eli-

mo da pomognemo da ova

firma dobije dobrog stra-

te{kog partnera koji }e

investirati u nabavku

opreme i zaposliti nove

radnike. Razgovarali smo

i o problemima u civil-

nom delu kompanije “Slo-

boda”, biv{em “Ceru”, i

dogovrili se da od Agenci-

je za privatizaciju zatra-

`imo dokumentaciju o

svim ~a~anskim firmama

koje su u postupku ste~aja,

ili su neuspe{no privati-

zovane, da bismo zajedni~-

ki prona{li najboqa re-

{ewa, i ukoliko je to mogu-

}e, da ih pokrenemo u {to

kra}em roku.” M. N.

DESETINE PREDUZE]A SVAKOG

DANA ODLAZE U STE^AJ

4 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEDRU[TVO

Uprkos zakonskim ograni-

~ewima i zabrani novog

zapo{qavawa u javnom

sektoru, Centar za soci-

jalni rad kome du`e vre-

me nedostaje {est stru~nih

radnika, uspeva, zahvaqu-

ju}i vanrednom anga`ova-

wu zaposlenih, da reali-

zuje svoj godi{wi program

rada i odluke o osnovnim

i pro{irenim pravima u

oblasti socijalne za{tite.

Imaju}i u vidu podatak

Republi~kog zavoda za so-

cijalnu za{titu da u Sr-

biji jednom radniku Cen-

tra za socijalni rad “pri-

pada” 2.586, a u ^a~ku

3.295 stanovnika, ovda-

{wa ustanova je, zahvaqu-

ju}i pomo}i lokalne samo-

uprave, u prethodnom pe-

riodu mawak kadrova mo-

rala da nadome{}uje an-

ga`ovawem troje qudi na

privremenim i povreme-

nim poslovima.

Osim ovih pokazateqa,

Zoran Bel~evi}, di-

rektor Centra za soci-

jalni rad, je na pro{lonedeqnoj

sednici Gradskog ve}a, prezentu-

ju}i ovogodi{wi program rada,

istakao jo{ neke podatke:

-Tokom 2013 godine bilo je an-

ga`ovano i 25 radnika po ugovo-

ru o delu za pru`awe usluga “po-

mo} u ku}i”, 21 gerontodoma}ica

i ~etiri radnika u prihvatili-

{tu za `rtve porodi~nog nasiqa

i nezbrinuta lica. Osim ovih,

Centar }e nastaviti da realizuje

i usluge “Ku}a na pola puta”,

Savetovali{te za brak i porodi-

cu i SOS telefon, {to zavisi

iskqu~ivo od spremnosti lokal-

ne samouprave da ih poveri na-

{oj ustanovi i saglasnosti nad-

le`nih ministarstava. Nadamo

se da }e dr`ava izna}i najboqa

sistemska re{ewa i da }e usluge

koje su u potpunosti za`ivele na-

{i sugra|ani dobijati i u ovoj

godini.”

Bel~evi} je naglasio da su,

uprkos nedostatku kadrova i ade-

kvatnog sme{tajnog prostora, u

programu predvi|ene i neke nove

usluge koje nedostaju Gradu i da

je “pomak” u socijalnoj za{titi

lokalnog stanovni{tva napra-

vqen po~etkom pro{le godine,

kada je usvojena nova odluka o

pravima i uslugama, koja je u ce-

losti impelmentirana nakon do-

no{ewa “prate}eg” pravilnika.

Izrazio je uverewe da }e, uprkos

ekonomskoj krizi, za socijalnu

za{titu biti izdvojeno vi{e bu-

xetskih sredstava, jer su Centar

i Grad preuzeli odgovornost da

pomognu najugro`enijima.

Centar za socijalni rad i lo-

kalna samouprava bi morali vi-

{e da brinu o stanarima “ku}e na

pola puta”, a ne da ih, po{to iza-

|u iz we, ostave na ulici, zahtev

je Nemawe Trnavca, koji se zalo-

`io da im ustanova i Grad po-

mognu da po isteku adaptivnog

perioda za samostalan `ivot, na-

|u zaposlewe i obezbede krov nad

glavom.

Svaki 15. stanovnik je kori-

snik usluga Centra za socijalni

rad, upozorio je Miladin Rista-

novi}, oceniv{i i da se ^a~ak

mo`e pohvaliti velikim brojem

usluga i prava iz oblasti soci-

jalne za{tite. Po{to su joj, na

jednoj strani “vezane ruke”, kada

je re~ o prijemu novih radnika, a

na drugoj, zbog ekonomske krize

problemi i potrebe rastu, insi-

sitirao je da ova ustanova bude

“izuzeta” iz zakonskih propisa o

zabrani zapo{qavawa novih ka-

drova. “Pozivaju}i” se na infor-

macije dobijene od jednog ~lana

Anketnog odbora, da su ustano-

vqene navodne nepravilnosti u

sprovo|ewu postupka javnih na-

bavki, Qubodrag Grbi} je insi-

stirao da se zakon striktno po-

{tuje i ne dogodi kao lane da

predvi|ena buxetska sredstva za

socijalnu za{titu, uprkos veli-

koj krizi i potrebama, ne budu

iskori{}ena za pomo} najugro-

`enijim gra|anima. Zbog toga bi,

iako rade u te{kim uslovima, za-

posleni trebalo vi{e vremena da

provode na terenu, nego u kance-

larijama, stav je Milijana Mi-

ni}a, koga je podr`ao i gradona-

~elnik Vojislav Ili}, insisti-

raju}i da “br`e idu u susret oni-

ma kojima je pomo} potrebna”.

Odgovaraju}i na neka pitawa,

direktor Bel~evi} je, pored osta-

log naglasio, da je Centar neko-

liko puta urgirao kod ovda{wih

firmi da zaposle mlade qude ko-

ji su napustili “ku}u na pola pu-

ta”, ali da nikakav odgovor nije

dobio. Kategori~ki je odbacio

sumwe da su javne nabavke nezako-

nito sprovo|ene, oceniv{i ih

kao “qagu na 35 zaposlenih” i de-

mantovao pretpostavke da su

usluge “SOS telefona” neoprva-

dane i neracionalne, ustvrdiv-

{i da je od marta pro{le godine,

kada je uveden, “u potpunosti

opravdao o~ekivawa”. Ukoliko

Grad ne dobije saglasnost za za-

po{qavawe novih lica, koja bi

bila anga`ovana za pomo} u ku-

}i, SG }e promeniti odluku o

pro{irenim pravima u oblasti

socijalne za{tite i “pru`aoce

usluga” izabrati u postupku jav-

ne nabavke, objasnila je Nade`da

Vuksanovi}, na~elnica GU za

dru{tvene delatnosti, naglasiv-

{i da ove usluge u 2014. uop{te

ne}e biti dovedene u pitawe, tim

pre {to su za wih obezbe|ena

neophodna buxetska sredstva.

M. N.

Ukoliko Ministarstvo ra-

da, zapo{qavawa i soci-

jalne politike prihvati

Lokalni akcioni plan, usvojen

na pro{lonedeqnoj sednici GV,

koji bi, po{to ga donese i SG,

trebalo da mu bude dostavqen do

28. februara, i dr`ava obezbedi

devet miliona dinara za finan-

sirawe programa i mera aktivne

politike zapo{qavawa, u ^a~ku

}e u ovoj godini, ra~unaju}i jo{

35 miliona dinara, koliko je

opredeqeno u gradskom buxetu,

biti otvoreno oko 230 novih rad-

nih mesta. Lokalni AP je u sa-

glasnosti sa Nacionalnim akci-

onim planom zapo{qavawa, u ko-

me je Republi~ka vlada predvide-

la da lokalne samouprave u 2014.

mogu dobiti subvencije samo za

javne radove i stru~nu praksu,

ka`e Sa{a Obradovi}, predsed-

nik Lokalnog saveta za zapo{qa-

vawe, i obja{wava:

- Za te dve mere predvideli

smo po pet miliona dinara, za

koje od dr`ave mo`emo maksi-

malno dobiti devet. Zahvaquju}i

ukupnim sredstvima od 44 mili-

ona dinara, stvori}emo predu-

slove za zaposlewe od 220 do 230

lica sa evidencije NSZ. Planom

su predvi|ene slede}e mere ak-

tivne politike zapo{qavawa u

2014. godini: subvencije za samo-

zap{oqavawe, subvencije poslo-

davcima za zapo{qavawe na no-

vootvorenim radnim mestima,

javni radovi i program stru~ne

prakse. Lokalni savet je za sub-

vencije za samozapo{qavawe

opredelio 12 miliona dinara,

odnosno po 200.000 dinara za sva-

ko nezaposleno lice koje odlu~i

da zapo~ne privatni biznis. Na ovaj na~in bi}e obezbe|ena fi-

nansijska podr{ka za 60 osoba

koje krenu u samostalni posao.

Odluku o dodeli ovog vida pomo-

}i Grada, donosi gradona~elnik,

po{to pribavi mi{qewe Lokal-

nog saveta za zapo{qavawe.

Osim ove mere, predvi|ene su

i subvencije poslodavcima koji

otvore do pet radnih mesta, od-

nosno po 200.000 za svako nezapo-

sleno lice, 300.000 dinara, uko-

liko zaposle samohrane rodite-

qe, decu iz hraniteqskih poro-

dica, ili Rome, i za zapo{qava-

we invalida pola miliona dina-

ra. Obradovi} napomiwe da na

pomo} od 300.000 dinara mogu da

ra~unaju i poslodavci koji u rad-

ni odnos prime roditeqa kome je,

na osnovu odluke nadle`nog suda,

povereno samostalno vr{ewe ro-

diteqskog prava. Za ovaj pro-

gram, ina~e, u gradskoj kasi je iz-

dvojeno ukupno 13 miliona dina-

ra.

M. N.

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA PROGRAM RADA CENTRA

ZA SOCIJALNI RAD I CENE NEKIH WEGOVIH USLUGA

SVAKI 15. STANOVNIK

KORISNIK USLUGA

Gra|ani sa podru~ja ^a~ka besplatno koriste usluge prihvati-

li{ta za `rtve porodi~nog nasiqa i nezbrinuta lica. Tro{kove

boravka osoba sa teritorija drugih gradova i op{tina snose ta-

mo{wi centri za socijalni rad i oni su lane iznosili 1.200 di-

nara dnevno. Centar je predlo`io da ove godine te usluge ko{ta-

ju 1.000 dinara, ~emu su se usprotivili Radomir Kru{~i} i Mi-

ladin Ristanovi}, na ~ije insistirawe je GV odlu~ilo da i u 2014.

ove usluge ko{taju 1.200 dinara

Tako|e na predlog Ristanovi}a, pove}an je sa 1.500 na 1.600 di-

nara po korisniku, iznos buxetskih sredstava za delimi~nu na-

knadu tro{kova komunalnih usluga (vode, grejawa i izno{ewa

sme}a), dok }e “boqestoje}i” korisnici za “pomo} u ku}i” pla}a-

ti gerontodoma}icama kao i lane - 600 dinara po satu.

U PRIHVATILI[TU ZA 1.200 DINARA DNEVNO

U BUXETU PREDVI\ENO 35 MILIONA DINARA ZA SPROVO\EWE PROGRAMA I MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPO[QAVAWA

Za realizovawe programa

stru~ne prakse predvi|eno je

pet miliona dinara i ukoli-

ko dr`ava odobri jo{ ~eti-

ri, postoje {anse da se odre-

|eni broj mladih qudi koji

su zavr{ili sredwu, vi{u

{kolu i fakultete, u perio-

du najdu`e do 24 meseca,

osposobe za odgovaraju}a za-

nimawa. U tom periodu svr-

{eni sredwo{kolci }e pri-

mati mese~nu naknadu od

12.000 dinara, lica koja su

zavr{ila vi{u {kolu 16, i

20 hiqada dinara oni koji

imaju fakultetsku diplomu.

I u ovom slu~aju odluku o iz-

boru i dodeli sredstava do-

nose gradona~elnik i Naci-

onalna slu`ba za zapo{qa-

vawe.

STRU^NA PRAKSA

Za javne radove u ovoj godini bi}e utro{eno pet miliona iz

gradskog i isto toliko iz republi~kog buxeta, ka`e Obradovi} i

nagla{ava da je dr`ava ograni~ila, odnosno javne radove pred-

videla samo u socijalnim, humanitarnim delatnostima, u obla-

sti odr`avwa javne infrastrukture i `ivotne sredine i priro-

de: “Nov~ana nadokanada za u~esnike javnih radova koji poseduju

diplomu prvog i drugog stepena iznosi 23.000, tre}eg i ~etvrtog

24.000, petog i {estog 25.000 i sedmog stepena stru~ne spreme

26.000 dinara. Izvo}a~ javnih radova koji obavi obuku primqe-

nih radnika na odre|eno vreme, najdu`e do {est meseci, dobija

na ime tih tro{kova 50.000 dinara i 1.500 dinara po licu anga-

`ovanom u socijalnim i humanitarnim delatnostima i 3.500 za

osobe zaposlene u oblasti za{tite `ivotne sredine i prirode”.

JAVNI RADOVI

ZA 230 NOVIH RADNIH MESTA

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 5ZDRAVSTVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Na osnovu mikrobio-

lo{ke potvrde o

postojawu infek-

cije toksinom bakterije

Clostridium difficile u uzorku

kod pet pacijenata, u poned-

eqak je na Ortopedskom

odeqewu ~a~anske Bolnice,

prijavqena epidemija iza-

zvana ovom bakterijom.

- U skladu sa tim ve} su

preduzete sve potrebne mere

i postupci na Ortopedskom

odeqewu, {to podrazumeva

da zara`eni pacijenti do-

bijaju predvi|enu terapiju

po protokolu, na odeqewu

se sprovode sve protivepi-

demijske, sanitarne i medi-

cinske mere i postupci u

ve}em obimu nego ranije.

Sve zakazane operacije su

otkazane, na odeqewu nema

prijema novih pacijenata, a

oni kojima }e biti potreb-

na hitna ortopedska opera-

cija bi}e upu}eni u ZC

Kraqevo, o ~emu je postig-

nut dogovor - rekao je PR

Bolnice dr Miroslav Sre-

tenovi}, na konferenciji

za novinare, odr`anoj u

utorak.

Na odeqewu su zabrawe-

ne posete ve} hospitalizo-

vanim pacijentima i dono-

{ewe hrane, osim fla{ira-

ne vode. Informacije o pa-

cijentima se mogu dobiti

na Odeqewu ortopedije od

13 do 14 ~asova.

- Klostridija je anae-

robna, gram-pozitivna bak-

terija, prvi put identifi-

kovana i opisana 1935. go-

dine. Nije izazivala veli-

ki interes do 1978. godine,

kada je u nekoliko slu~ajeva

povezana sa pseudomembra-

noznim enterokolitisom.

Infekcija klostridijom je

danas naj~e{}i uzro~nik

proliva, a u~estalost ove

bolni~ke infekcije je u po-

rastu. Pokazalo se da je

klostridija goru}i pro-

blem u svim zdravstvenim

ustanovama {irom sveta i

da me|u crevnim infekcija-

ma zauzima mesto broj jedan

- ka`e za na{ list dr Ana

Mi{ovi}, direktor Zavoda

za javno zdravqe ^a~ak, na-

pomiwu}i da je ameri~ki

Senat odobrio pozama{nu

svotu novca za dodatno pro-

u~avawe ovog uzro~nika, jer

i pored primene svih mera

u ovoj bogatoj zemqi, nije se

do{lo do zadovoqavaju}ih

rezultata u suzbijawu {i-

rewa ove infekcije u zdrav-

stvenim ustanovama.

Zavod za javno zdravqe

^a~ak i Zdravstveni cen-

tar ^a~ak ve} 12 godina in-

tenzivno rade na prevenci-

ji i suzbijawu bolni~kih

infekcija. Prema re~ima

dr Ane Mi{ovi}, nije ~udo

{to su wene kolege, koje

imaju svoje radne protokole

u vezi sa problematikom

bolni~kih infekcija, rea-

govale pravovremeno na

inicijalni slu~aj, odnosno

prvog pacijenta kod koga su

otkriveni ovi simptomi:

- Pacijent je do{ao na-

kon hospitalizacije iz dru-

ge zdravstvene ustanove u

kojoj je ve} imao simptome

ove bolesti, ali nisu bili

navedeni u otpusnoj listi.

Kolege u ~a~anskoj Bolni-

ci su odmah reagovale i ovu

informaciju “podelile” sa

Centrom za kontrolu i pre-

venciju bolesti Zavoda za

javno zdravqe ^a~ak. Epi-

demiolozima na{e zdrav-

stvene ustanove bilo je

omogu}eno da korektno oba-

ve posao. Epidemiolo{ko

istra`ivawe je trajalo dva

- tri dana i u ponedeqak je

izvr{ena procena i na

osnovu stru~nog stava i za-

konske regulative pri-

javqena epidemija. Najva-

`nije je da se propisane

protivepidemijske mere re-

dovno sprovode.

Osim striktne primene

Uredbe o prevenciji i su-

zbijawu infekcije izazvane

Clostridium difficile u zdrav-

stvenim ustanovama, koju je

donelo na{e resorno mini-

starstvo u junu pro{le go-

dine, najboqa prakti~na

mera i ona koja }e najvi{e

doprineti zaustavqawu

epidemije jeste mera obu-

stave prijema novih pacije-

nata na Ortopedskom ode-

qewu i prekida operativ-

nog programa, isti~e na{a

sagovornica.

- Vrlo je odgovoran po-

stupak trenutnog menax-

menta Zdravstvenog centra

{to je ovu na{u predlo`e-

nu meru, koja nije popular-

na, odmah prihvatio, sma-

traju}i je kao pozitivan,

dobronameran i pravi

stru~ni savet. Kada sa Or-

topedskog odeqewa budu ot-

pu{teni sada{wi pacije-

nati, bi}e preduzete sve

neophodne higijenske mere,

jer je to pravi put prekida-

wa lanca ove infekcije -

ka`e dr Ana Mi{ovi}.

N. R.

Te 1876, kada je po~eo

da radi Crveni krst

Srbije, osnovana je i

istoimena organizacija u

^a~ku. Vodili su je ugled-

ni ^a~ani, lekari, trgov-

ci, advokati. Vi{e od 100

godina Crveni krst poma-

`e siroma{nima, qudima

u nevoqi i uspeva da opsta-

ne u naletima svetskih i

konstantnih srpskih kri-

za.

Osim u humanitarnim,

zaposleni i volonteri CK

^a~ak danas su anga`ovani

u brojnim zdravstvenim i

vaspitno-obrazovnim ak-

cijama, poput borbe pro-

tiv narkomanije, side, tr-

govine qudima.

- Poznati smo po Na-

rodnoj kuhiwi koja kod nas

ima 734 korisnika. Iako

su potrebe za uslugama ku-

hiwe u stalnom porastu,

nema bojazni da }e neko

ostati gladan. Uspeli smo

da radimo bez zastoja i u

vreme najve}ih mrazeva.

Trudimo se da {to vi{e

podsti~emo akcije dobro-

voqnog davala{tva krvi i

da pove}amo broj davalaca.

U 2013. prikupqeno je 220

jedinica vi{e nego 2012.

Anga`ovani smo u mnogim

zdravstveno - preventiv-

nim akcijama, u obuci bu-

du}ih voza~a u pru`awu

prve medicinske pomo}i,

zajedno sa CK Srbije orga-

nizujemo potragu za nesta-

lim u prethodnim ratovi-

ma, uvek smo spremni za

vanredne situacije, razvi-

jamo saradwu sa organiza-

cijama u regionu, a poseb-

no smo ostvarili dobar

odnos sa CK iz Bitoqa -

navela je Biqana Davido-

vi}, sekretar Crvenog kr-

sta ^a~ak.

CK ^a~ak najvi{e radi

zahvaquju}i pomo}i lo-

kalne samouprave, kao i

donatora. U posledwe vre-

me naro~ito su se istakli

“^a~anska banka”, poslov-

nica “Dunav osigurawa”,

firma “Progres”, Advo-

katska komora, Osnovno

javno tu`ila{tvo, ordina-

cija “Medilab”. Ne izosta-

je ni pomo} mnogih pojedi-

naca koji `ele da ostanu

anonimni. Jedan od stal-

nih donatora je majka Vuka

Jeremi}a, doskora{weg

predsednika Generalne

skup{tine Ujediwenih na-

cija, a ne bi trebalo zabo-

raviti ni qude koji u jav-

nim preduze}ima i trgovi-

nama ostavqaju novac u ka-

sicama Crvenog krsta.

^a~anska organizacija

CK ima 12 zaposlenih i

oko 100 volontera, ~lanova

Omladinske terenske jedi-

nice. Oni su anga`ovani u

zdravstvenim, obrazovno-

vaspitnim, kao i akcijama

pomo}i starima.

- Na Dan zaqubqenih,

14. februara, organizova-

}emo akciju na Gradskom

trgu. Bi}e ovo na{a prva

aktivnost povodom Dana

qubavi, a tom prilikom

}emo deliti balone, pre-

zervative i informativne

bro{ure o borbi protiv

narkomanije - najavquje

predsednik OTJ ^a~ak Ne-

mawa Grbovi}. On je odav-

no volonter CK i kako ka-

`e, tu humanu crtu je nasle-

dio od svojih roditeqa.

Ve} sedam, osam godina u

skoro svakoj akciji CK

u~estvuje i Bogdan Rado-

wi}. I on je za sve ove go-

dine nau~io da pru`a hit-

nu medicinsku pomo}, da

svoje vr{wake odvrati od

poroka koji vrebaju na sva-

kom koraku, kako da pomog-

ne starima i nemo}nima...

Crveni krst Srbije i

^a~ka proslavili su 138.

ro|endan u ~etvrtak, 6. fe-

bruara.

Z. J.

ZBOG BAKTERIJE KLOSTRIDIJA PRIJAVQENA

EPIDEMIJA NA ORTOPEDSKOM ODEQEWU

^A^ANSKE BOLNICE

SIMPTOMI

I FAKTORI

RIZIKA

- Dominantni simp-

tom klostridije je pro-

liv, koji mo`e varirati

od blagog do te{kog smr-

dqivog proliva koji sa-

dr`i krv ili sluz, sa po-

vi{enom telesnom tempe-

raturom, a ~esto i bez

temperature, leukocito-

zom i bolovima u stoma-

ku. Do ove epidemiolo-

{ke infekcije mo`e do-

}i usled preterane upo-

trebe antibiotika {iro-

kog spektra. Me|u fakto-

rima rizika su i gastro-

intestinalni postupci i

hirur{ki zahvati, kao i

`ivotna dob, jer je klo-

stridija uobi~ajena kod

starijih i iscrpqenih

bolesnika, obi~no se

razvija kod osoba preko

65 godina. Epidemije su

~e{}e na gerijatrijskim

i odeqewima za negu i

le~ewe pacijenata sa

hroni~nim stawima - ob-

ja{wava dr Ana Mi{o-

vi}, direktor Zavoda za

javno zdravqe ^a~ak.

CRVENI KRST PROSLAVIO 138 GODINA RADA

PRAVE VREDNOSTI

NISU ZABORAVQENE

Biqana Davidovi}

sa volonterima Bogdanom i Nemawom

PREKIDA SE

LANAC INFEKCIJE

Dr Ana Mi{ovi}

6 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEDRU[TVO

Na Godi{woj i Izbornoj skup{tini

Udru`ewa ratnih vojnih invalida i poro-

dica poginulih boraca grada ^a~ak, koja je

odr`ana pro{le subote, predstavqeni su

finansijski i izve{taj o radu za 2013. godi-

nu, koji su jednoglasno usvojeni. Tako|e su

usvojene odluke koje su zna~ajne za funkcio-

nisawe Udru`ewa u 2014, a ~lanovi su upo-

znati sa predstoje}im aktivnostima. Po-

{to je proteklo ~etiri godine, izvr{en je

izbor Izvr{nog i Nadzornog odbora jedno-

glasnom odlukom, kao i reizbor predsedni-

ka - zastupnika Udru`ewa i predsednika

IO Nikole Davidovi}a.

- Imaju}i u vidu veoma te{ku materijal-

nu situaciju, uspeli smo da opstanemo iako

smo po~eli sa radom u izuzetno te{kom vre-

menu, zahvaquju}i dobroj saradwi sa gra-

dom ^a~kom i donatorima koji nam poma`u

u realizaciji aktivnosti Udru`ewa. Jo{

uvek postoje humani qudi koji na razli~ite

na~ine poma`u na{e Udru`ewe - rekao je,

izme|u ostalog, predsednik Nikola Davi-

dovi} i podsetio da je Udru`ewe dobro-

voqno, nevladino, socijalno - humanitar-

no, nestrana~ko i neprofitno, koje je osno-

vano radi ostvarivawa ciqeva ~lanova u

oblasti statusnog i materijalnog polo`aja.

Davidovi} je istakao da nikada ne treba

da se zaborave oni koji su se odazvali pozi-

vu otaxbine za odbranu wene ~asti i ugleda,

jer su ponudili najvi{e {to jedan ~ovek

mo`e - svoj `ivot. “Nisu pogazili zakletvu

koju su dali, nisu se krili, be`ali, ve} su

branili svoj narod i svoju otaxbinu”, na-

glasio je predsednik Udru`ewa.

Tom prilikom Davidovi} je podsetio i

na probleme, sa kojima se ratni vojni inva-

lidi svakodnevno susre}u, na zdravstveno,

socijalno i invalidsko osigurawe, pro-

blem nezaposlenosti, na stambenu proble-

matiku, socijalno - ekonomski polo`aj,

dru{tveni standard i sigurnost. Tako|e je

napomenuo da dra`ava sve vi{e prenosi

nadle`nost sa Republike na lokalnu zajed-

nicu, ali bez prave finansijske podr{ke.

Udru`ewe broji 48 ~lanova, a o svim ak-

tivnostima koje realizuju, zainteresovani

se mogu informisati na sajtu: www.ca-

cak.urvippbs.rs N. R.

Vlada Republike Srbije je na predlog

Ministarstva poqoprivrede, {u-

marstva i vodoprivrede usvojila

Uredbu o raspodeli podsticaja u poqopri-

vredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu, u

skladu sa Zakonom o podsticajima. Sred-

stva }e se raspore|ivati za direktna pla}a-

wa u odgovaraju}im maksimalnim iznosima

za podsticajne mere ruralnog razvoja i za

posebne podsticaje.

Buxet Ministarstva poqoprivrede, {u-

marstva i vodoprivrede Republike Srbije

za 2014. iznosi 45,4 milijardi dinara, od

~ega je 91 odsto namewen subvencijama. Od

ukupnih podsticaja koje Republika Srbija

daje, 43 odsto izdvaja se za podsticaje u po-

qoprivredi.

- Sredstva se raspore|uju za direktna

pla}awa, podsticaje za mere ruralnog raz-

voja i posebne podsticaje. Direktna pla}a-

wa, u zavisnosti od vrste podsticaja, is-

pla}uju se u odgovaraju}im maksimalnim

iznosima, i to za: premiju za mleko u izno-

su od sedam dinara po litru mleka; osnovne

podsticaje za biqnu proizvodwu u iznosu

od 6.000 dinara po hektaru; podsticaje za

kvalitetne priplodne mle~ne krave u izno-

su od 20.000 dinara po grlu - navodi saveto-

davac Miroslav Ja}imovi}, iz Poqopri-

vredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

Ja}imovi} podse}a da je Uredbom pred-

vi|eno i pove}awe podsticaja u sto~arskoj

proizvodwi: za tov jagwadi sa 1.000 na 2.000

dinara po grlu, za priplodne ovce i koze sa

4.000 na 7.000 dinara, za priplodne krma~e

sa 4.000 na 5.000. Pove}ana su i sredstva na-

mewena razvoju p~elarstva.

Usvajawe Uredbe o raspodeli podsticaja

u poqoprivredi i ruralnom razvoju za 2014.

godinu, omogu}ava isplatu svih subvencija

tokom ove godine. N. R.

Zapo{qavawe je jedan od najve}ih pro-

blema sa kojima se suo~avaju mladi {irom

Srbije, rekao je Nenad Borov~anin, dr-

`avni sekretar Ministarstva omladine i

sporta, koji je u utorak, 11. februara, po-

setio Gradski odbor SPS-a. Izra`avaju-

}i zadovoqstvo zbog ponovnog boravka u

^a~ku, Borov~anin je naglasio da politi-

ka SPS-a i koalicionih partnera sa ko-

jima izlaze na izbore predstavqa pravi

put stvarawa politi~ki i ekonomski sta-

bilne dr`ave. Ideja socijalne pravde za

koju se zala`u SPS, PUPS i Jedinstvena

Srbija nikada nije bila potrebnija, jer je

socijalno raslojavawe sve prisutnije i

sve je vi{e onih koji `ive na samoj ivici

egzistencije, rekao je Borov~anin na kon-

ferenciji za novinare.

- Mi se borimo da svakom detetu i mla-

dom ~oveku u Srbiji podjednako budu do-

stupni {kolovawe, zdravstvo, kulturni,

sportski i svi drugi sadr`aji. Za nas nije

va`no gde se ko rodio i iz koje porodice

poti~e, ve} su nam bitni rezultati koji

proisti~u iz jedne normalne konkurenci-

je, u kojoj nema privilegovanih. Bitno je

da se ideje nadme}u na politi~koj sceni, a

ne interesne grupe. Kada smo okupqeni

oko takvih ideja, koalicije su nam stabil-

ne i nema prevremenih izbora. Tada je i

dr`ava politi~ki stabilna i svaki inve-

stitor u takvim uslovima mo`e slobodno

da do|e u Srbiju - rekao je Borov~anin,

posebno nagla{avaju}i da bi dolazak ve-

}eg broja investitora omogu}io i otvara-

we novih radnih mesta, tako da bi se uve-

}ala {ansa da se zaposle izme|u ostalih i

mladi, {kolovani qudi. On je naveo da u

Srbiji ima vi{e od 220 hiqada qudi bez

posla, mla|ih od 30 godina, i SPS }e se

zalagati da wihovo zaposlewe bude na li-

sti prioriteta, kako bi im se pru`ila

{ansa da normalno `ive, da se osamostale

i zasnuju svoje porodice.

- Na{ ciq nije da na{u zemqu odvede-

mo u Evropu, ve} da Evropu dovedemo u Sr-

biju, u svaki grad, selo, {kolu, ku}u, u sva-

ku glavu. @elimo da uredimo na{u dr`a-

vu, zato {to su u woj danas glavni krite-

rijumi za zapo{qavawe mladih poltron-

stvo, strana~ke kwi`ice, sve ono {to ne

bi trebalo da bude, umesto da to budu zna-

we i rezultati. @elimo da stvaramo jake

institucije, da one budu ja~e od pojedina-

ca, da pravosu|e obavqa svoj posao, a ne

tablodi, koji svakodnevno la`nim afera-

ma napadaju pripadnike SPS-a i poku{a-

vaju da ih diskredituju, a to rade jer u na-

ma svi vide politi~ku organizaciju koja

godinama postoji i koja je neuni{tiva -

istakao je Borov~anin, dodaju}i da se

SPS zala`e za uvo|ewe reda, rada i prava

u dr`avi.

Borov~anin je izrazio uverewe da }e

gra|ani na predstoje}im parlamentarnim

izborima prepoznati pravi interes i oda-

brati politiku stabilnosti i prosperi-

teta za koju se wihova koalicija zala`e.

Samo politi~ki stabilna Srbija mo`e da

bude i ekonomski jaka dr`ava. Socijalni

program SPS-a i wegovih koalicionih

partnera je jasan i obuhvata sve ugro`ene

kategorije stanovnika. Ideja levice nika-

da nije bila potrebnija Srbiji, nego {to

je to danas, u uslovima ogromnog klasnog

raslojavawa, rekao je Borov~anin, nagla-

{avaju}i da }e se wihova koalicija i u na-

rednom periodu zalagati da sve socijalne

kategorije u na{em dru{tvu budu zbrinu-

te na pravi na~in.

V. S.

Gradski odbor Srpske ra-

dikalne stranke prosla-

vio je u utorak krsnu sla-

vu Sveta tri jerarha. Rezawe

slavskog kola~a, u strana~kim

prostorijama, obavio je sve-

{tenik ~a~anske crkve Sa{a

Jolovi}.

U izjavi za medije predsed-

nik GO SRS Sa{a Trifunovi}

podsetio je da Radikalna stran-

ka ovih dana slavi 24 godine

postojawa, ali i da je pro{lo

11 godina od odlaska Vojislava

[e{eqa u Ha{ki tribunal.

- Tamo su mu prekr{ena sva

qudska prava, kada je re~ o su|ewu, ali i o

wemu kao pritvoreniku. Za ovih 11 godina

naru{eno mu je i zdravqe. Imao je proble-

ma sa jetrom, disajnim organima, srcem, a

krajem 2013. operisan je zbog kancera na de-

belom crevu. Lekari Ha{kog tribunala od-

lu~ili su da bude u izolaciji bez sve`eg va-

zduha, {etwe i dnevne svetlosti, {to je su-

protno medicinskim pravilima za takve

onkolo{ke bolesnike - podsetio je Trifu-

novi}. On je pozvao gra|ane da na predsto-

je}im izborima glasaju za Srpsku radikal-

nu stranku i omogu}e joj ulazak u Srpski

parlament, jer }e se tako lak{e boriti za

[e{eqevo osloba|awe iz Haga.

Iz Moravi~kog okruga Srpska radikal-

na stranka ima {est kandidata, Ivawi~a-

na Dana Ani~i}a, Radovana Filipovi}a iz

Draga~eva, Milanov~ane Milenu Avramo-

vi} i Nenada Pavlicu, a iz ^a~ka Sawu

Golubovi} i Sa{u Trifunovi}a. Z. J.

Unedequ, u 18,10 ~asova u Trnavi se dogodi-

la saobra}ajna nezgoda, u kojoj je jedno li-

ce izgubilo `ivot.

Do nezgode je do{lo kada je putni~ki voz,

koji je saobra}ao na relaciji ^a~ak- Kraqevo,

udario u putni~ko motorno vozilo, kojim je

upravqao N. I.(1984) iz Trnavske Baluge. Od

zadobijenih povreda N. I. je na licu mesta

preminuo.

Uvi|aj na mestu nesre}e obavili su zamenik

Osnovnog javnog tu`ioca u ^a~ku, u prisustvu

policijskih slu`benika PU ^a~ak.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

NA PRUZI POGINUO MLADI]

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA UDRU@EWA RATNIH VOJNIH

INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA

NOVI - STARI PREDSEDNIK

NIKOLA DAVIDOVI]

SRPSKA RADIKALNA STRANKANENAD BOROV^ANIN, DR@AVNI SEKRETAR

MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA

ZAPO[QAVAWE MLADIH

ME\U PRIORITETIMA

UREDBA O RASPODELI PODSTICAJA U

POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU U 2014. GODINI

POVE]AWE PODSTICAJA U

STO^ARSKOJ PROIZVODWI

DVERI NISU RAZGOVARALE SA VRHOM STRANKE

Kako u pozivu dverjani ne navode da su razgovarali sa vrhom stranke, radikali ni-

su prihvatili da sa wima osnuju patriotski blok.

- U pismu medijima i na{em Gradskom odboru predsednik ~a~anskog povereni{tva

Dveri Bo{ko Obradovi} naveo je da je razgovarao sa liderom DSS-a Vojislavom Ko-

{tunicom i da je poku{ao da stupi u kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Mi nismo od-

bili saradwu sa wima,a da smo za patriotski blok pokazali smo bratimqewem sa orga-

nizacijom “Srpski obraz” i udru`ewem “SNP na{i” - ka`e Sa{a Trifunovi}, pred-

sednik ~a~anskih radikala.

PROSLAVILA

SVETA TRI JERARHA

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 7DRU[TVO

Uholovima Doma kulture,

pro{log ~etvrtka, Turi-

sti~ka organizacija, u sa-

radwi sa Ministarstvom prosve-

te, nauke i tehnolo{kog razvoja -

[kolska uprava ^a~ak i Nacio-

nalnom slu`bom zapo{qavawa -

Filijala ^a~ak, organizovala je

prezentaciju univerziteta, fa-

kulteta, akademija i visokih

{kola Srbije, pod nazivom “In-

deks 2014”. Na sajmu je u~estvova-

lo oko 40 fakulteta i visokih

{kola sa dr`avnih i privatnih

univerziteta, a prezentacija je

bila namewena sredwo{kolcima

da bi {to boqe doneli odluku o

nastavku svog {kolovawa.

Turisti~ka organizacija ^a~-

ka ve} desetu godinu nastoji da

u~enicima koji zavr{avaju sred-

wu {kolu i `ele da nastave daqe

{kolovawe, omogu}i {to stru~-

niji, kvalitetniji i lak{i iz-

bor, odnosno opredeqewe za budu-

}e zanimawe. “Iz godine u godinu

se pove}ava broj izlaga~a i u~e-

nika koji prisustvuju ovoj mani-

festaciji, {to zna~i da smo na

dobrom putu, i da na{im u~eni-

cima koji zavr{avaju sredwu

{kolu dobro poma`emo u izboru

budu}eg zanimawa”, izjavio je di-

rektor Turisti~ke organizacije

^a~ka Dragomir Savi}, izra`a-

vaju}i nadu da }e idu}e godine na

sajmu biti vi{e i izlaga~a i u~e-

nika.

Zahvaliv{i organizatorima

10. tradicionalne prezentacije

“Indeks 2014”, koja je za sredwo-

{kolce od izuzetnog zna~aja za

izbor wihovog budu}eg zanima-

wa, kao i izlaga~ima {to budu-

}im studentima “iz prve ruke”

predstavqaju svoje fakultete i

visoko{kolske ustanove, grado-

na~elnik ^a~ka mr Vojislav

Ili} otvorio je manifestaciju.

“Znamo koliko je va`an izbor

pravog zanimawa za budu}nost, ne

samo na{ih budu}ih studenata,

ve} i za budu}nost Srbije”, ista-

kao je gradona~elnik.

Sredwo{kolci koji su poseti-

li sajam, smatraju da je ovakva ma-

nifestacija od velikog zna~aja,

kako za u~enike koji se dvoume

oko izbora fakulteta, tako i za

one koji jo{ nisu odlu~ili {ta

}e da upi{u, jer se vreme prijem-

nih ispita i upisa na fakultete

pribli`ava.

N. R.

Sve tri nagrade za najbo-

qi likovni rad, u kate-

goriji u~enika od prvog

do ~etvrtog razreda osnovne

{kole, odneli su u~enici prvog

razreda O[ “Kraq Aleksan-

dar” u Gorwem Milanovcu. Pr-

vo mesto je osvojila Duwa Ni-

koli}, drugo Duwa Mijatovi},

a tre}e Filip Bal{i}. Me|u

radovima u~esnika od petog do

osmog razreda, najboqim je pro-

gla{en rad Du{ice Mileki},

u~enice O[ “Marko Paji}” u

Vi~i, druga nagrada je pripala

Sandri Mandi} (O[ “Milan

Blagojevi}” u Lu~anima), a tre-

}a Petru Radojevi}u, iz ~a~an-

ske O[ “Tanasko Raji}”. Sva

tri dobitnika poha|aju peti

razred.

U kategoriji sredwo{kola-

ca, na likovnom konkursu je po-

bedio Mihailo Matovi}, pola-

znik prvog razreda Tehni~ke

{kole u ^a~ku.

Pobednik literarnog konku-

rsa, me|u sredwo{kolcima, je

Nenad Be{evi}, u~enik drugog

razreda Prehrambeno - ugosti-

teqske {kole u ^a~ku. Prva

tri mesta u mla|oj uzrasnoj ka-

tegoriji osnovaca zauzeli su ~e-

tvrtaci: Matija Gli{ovi}

(O[ “Vuk Karaxi}” ^a~ak),

Luka Gli{ovi}, iz iste {kole,

i An|elija Radosavqevi}, koja

poha|a O[ “Tatomir An|eli}”

u Mr~ajevcima. U uzrasnoj kate-

goriji od petog do osmog razre-

da prvo mesto su podelili u~e-

nici ~a~anske O[ “Sveti Sa-

va”: Zlatan Vasovi}, iz {estog

razreda, Sara Kova~evi}, u~e-

nica osmog razreda i sedmaki-

wa Andrijana Ivkovi}. Na dru-

gom mestu su u~enice {estog

razreda - Jelena ^egawac, iz

O[ “Tanasko Raji}”, i Milica

Jano{evi}, u~enica O[ “Ivo

Andri}” u Prawanima, dok se

na tre}e mesto plasirao Ilija

Jerini}, koji poha|a sedmi raz-

red O[ “Sveti Sava”.

Na konkursu za najboqu fo-

tografiju pobedili su Aleksan-

dar ]aji} (O[ “Mom~ilo Na-

stasijevi}) i Milica \okovi},

iz Medicinske {kole u ^a~ku.

U kategoriji odraslih (na temu

“Ku}a puna sre}e”) prvonagra-

|ena je Nata{a Koprivica, na-

stavnik O[ “Milan Blagoje-

vi}”.

Konkursi su raspisani po-

vodom Me|unarodnog Dana po-

rodice, 15. maja, a u okviru pro-

grama Novembarskih dana pro-

svetnih radnika.

- Namera nam je bila da uka-

`emo na zna~aj porodice u sva-

kom dru{tvu i potrebu {to ve-

}e povezanosti vaspitnoobra-

zovnih ustanova i porodice,

radi pravilnog obrazovawa i

vaspitawa mladih generacija -

kazala je na sve~anosti uru~ewa

nagrada, 31. januara, direktor-

ka RC Gorica Stanojevi}.

U~esnici konkursa mogli su

da biraju izme|u slede}ih tema:

“Ako odbacimo qubav, umre}e-

mo od gladi”, “Porodica je uto-

~i{te u bezdu{nom svetu”,

“Sre}a dolazi u ku}u gde se ~uje

smeh”, “Sre}an je `ivot koji de-

limo s qudima koje volimo” i

“Svi oni stanuju u mome srcu i

mojim mislima”.

E. V.

U REGIONALNOM CENTRU ZA PROFESIONALNI

RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU

U DOMU KULTURE ORGANIZOVANA

PREZENTACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA,

AKADEMIJA I VISOKIH [KOLA SRBIJE

NAGRA\ENI AUTORI NAJBOQIH

LIKOVNIH LITERARNIH

I FOTOGRAFSKIH RADOVA

„INDEKS 2014“

Gradski odbori SPS, PUPS-

a i JS i zvani~no su ove sedmice

zapo~eli kampawu za predstoje}e

vanredne parlamentarne izbore,

~ija }e okosnica, kako su u sredu

na konferenciji za novinare na-

javili wegovi ~elnici Veqko

Negovanovi}, Miladin Ristano-

vi} i Bratislav ]ur~i}, biti

podse}awe na ispuwena obe}awa,

data pred pro{logodi{we izbo-

re i rezultate ostvarene za pro-

teklih godinu i po dana.

- Najboqa kampawa je podse}a-

ti gra|ane na sve ono {to smo

uradili u proteklom periodu i

{to je Republi~ka vlada, na ~elu

sa na{im predsednikom, posti-

gla za 18 meseci. Najte`i zada-

tak, pregovori sa Evropskom

unijom i sa Pri{tinom, pripao

je premijeru Ivici Da~i}u i to

je jedino konkretno {to je Vlada

Srbije uradila za godinu i po da-

na - rekao je predsednik GO SPS

Veqko Negovanovi}.

Socijalisti }e biti deo i no-

ve Vlade, ~iji }e osnovni zadatak

biti sanirawe te{kog stawa u

dr`avi, prvenstveno u oblasti

privrede, zdravstva, {kolstva,

uveren je Negovanovi}. On je iz-

razio zadovoqstvo {to je koali-

cija okupqena oko SPS jedin-

stvena, po ~emu je prepoznatqiva

i na lokalnoj i republi~koj po-

liti~koj sceni.

Savez koga ~ine SPS, PUPS

i JS se s pravom mo`e nazvati je-

dinstvena koalicija, smatra i

predsednik GO Partije ujediwe-

nih penzionera Miladin Rista-

novi}: “Koalicija je slo`na i je-

dinstvena od 2008. godine, kada

smo promovisali zajedni~ki pro-

gram. Jedinstveni smo i po tome

{to smo na svim izborima bili

zajedno, {to nismo imali prele-

ta~e, niti smo tu|e do~ekivali

ra{irenih ruku. Sva svoja pred-

izborna obe}awa smo ispunili,

zbog ~ega }emo u predstoje}oj

kampawi podse}ati bira~e na to

i sve ostalo {to smo dobro ura-

dili u prethodnom periodu.”

Stranke ove koalicije }e ubu-

du}e uvek nastupati zajedno, {to

nije bio slu~aj na prethodnim

lokalnim izborima, na koje je JS

samostalno iza{la pred bira~e,

podsetio je predsednik Gradskog

odbora Bratislav ]ur~i}:

- Gradski odbor je formiran

nekoliko meseci pre izbora, zbog

~ega je doneo odluku da se najpre

“izmerimo”, da bismo sa ~istim

ra~unima u{li u koaliciju. Na

svim budu}im izborima nastupa-

}emo zajedno, jer ova kaolicija je,

kao {to je rekao na{ predsednik

Dragan Markovi} Palma, jedna

velika ure|ena porodica. Ova

partija sa koalicionim partne-

rima ima re{ewa za goru}e pro-

bleme gra|ana i na lokalnom i

republi~kom nivou.

KOALICIJA OKUPQENA OKO SPS ZAPO^ELA PREDIZBORNU KAMPAWU

„INDEKS 2014“

PODSE]AWE NA REZULTATE - OKOSNICA KAMPAWE

8 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEPOLITIKA

Posle godinu i po dana, aktuelna

Republi~ka vlada je donela jedi-

nu ispravnu odluku - da se “samo-

raspusti”, jer je analiziraju}i

rezultate svog rada verovatno za-

kqu~ila da wen u~inak nije bio

ni nula, nego negativan. Nastala

je na neprincipijelnom dogovoru,

u kome su u~estvovali SPS, URS i

SNS i formirali koaliciju koja

je za godinu i po dana napravila

poptuni haos u na{em dru{tvu i

dr`avi, posebno kada je re~ o

ekonomiji. Ona je za ovo vreme

zadu`ila dr`avu za oko 5,7 mi-

lijardi evra i svakog dana je za-

du`uje za 11 miliona evra, dok u

Srbiji niko ne `ivi boqe, nego

{to je `iveo 2012. godine.

Da u dr`avi vlada potpuni kolaps,

potpredsednik Demokratske

stranke Dragan [utanovac argu-

mentovao je i drugim podacima, gostuju}i

u subotu u Gradskom odboru DS-a: ”U pri-

vredi je kolaps jer, i pored svakodnevnog

zadu`ivawa, nema novih radnih mesta,

osim oko 60.000 u javnim preduze}ima i

Vladi Srbije. Sve drugo je stalo, projekti

koje smo mi vodili su uga{eni, ili funk-

cioni{u u maloj meri. Zbog toga je dobro

{to su raspisani vanredni parlamentar-

ni izbori, da bi se gra|ani ponovo opre-

delili, jer ova Vlada nije funkcional-

na.”

Veliki wen “greh” je i odluka o pove}a-

wu poreza - PDV-a za 11, poreza na dobit

za 50 odsto i {to je najgore, dono{ewe od-

luke o oporezivawu visoko stru~nih ka-

drova (lekara, profesora, nau~nih radni-

ka), koji treba da plate solidaran porez,

ukoliko zara|uju vi{e od 60.000 dinara,

smatra [utanovac:

“To je neprimereno, ne samo na Balka-

nu, ve} i u svetu i pokazuje da Vlada ne zna

da vodi dr`avu. Sa druge strane, transfe-

ri predvi|eni buxetom za 2014. godinu za

poqoprivredu, su za tri milijarde mawi

nego u 2013, a lokalnim samoupravama za

dve milijarde dinara.”

[utanovac ka`e da ne vidi nijedan

opravdan razlog da aktuelna vlada nasta-

vi da vlada, posebno u situaciji “kada o

svemu odlu~uje jedan ~ovek”.

- Posle martovskih izbora DS }e biti,

ili prva u vlasti, ili prva u opoziciji. U

prvom slu~aju odmah }emo ukinuti porez

uveden na zarade visokobrazovanih kadro-

va, uve{}emo skalu i pove}ati plate rad-

nicima zaposlenim u preduze}ima koja

ostvaruju veliku dobit, ili obavezati po-

slodavce da dr`avi plate ve}i porez na

dobit. Nepriordno je da u pojedinim fir-

mama gazde ostvaruju veliku dobit, a wi-

hovi radnici primaju mimimalac. Ukoli-

ko ne budu ispla}ivali radnike “u punoj

ceni rada”, dr`ava }e im oporezivati do-

bit i iz te kase pla}ati doprinose za

zdravstvo i PIO osigurawe - naveo je

potpredsednik DS-a jedan od programa

ove partije i najavio formirawe fonda za

razvoj agrara, koji bi “obuhvatio” oko

800.000 obradivog dr`avnog zemqi{ta.

Uz pomo} relativno jeftinih kredita, dr-

`ava bi otplatom kamata mogla da subven-

cioni{e seqake, a oni povoqnim pozaj-

micama da pospe{e svoju proizvodwu. De-

mokrate predla`u da sredstvima iz ovog

fonda i Direkcije za robne rezerve bude

finansirana i izgradwa hladwa~a, {to

bi omogu}ilo da dr`ava i proizvo|a~i

uti~u na cenu ko{tawa vo}a i povr}a.

- Ho}emo da u budu}nosti uti~emo i na

promene u oblasti zdravstvene za{tite,

jer smatramo da je neophodno da svim gra-

|anima Srbije bude omogu}ena besplatna,

barem primarna zdravstvena za{tita.

Uslov za to je sprovo|ewe adekvatne re-

forme poreskog sistema - najavio je [u-

tanovac, uveren da su gra|ani svesni ~i-

wenice, da se protiv DS vodi velika me-

dijska hajka, samo zbog toga {to je ona je-

dina alternativa aktuelnoj vlasti: ”Da-

nas se Srbija podelila na SNS i ostale

stranke koje misle i `ele da imaju dogo-

vor sa SNS. Sve druge stranke, ukqu~uju-

}i i one koje su iza{le iz DS, misle da

imaju dogovor sa napredwacima da budu

podupira~ SNS nakon martovskih izbo-

ra. Demokratska stranka nije prihvatila

ni 1993. godine da bude podupira~ Milo-

{evi}u, kada je nu|eno Zoranu \in|i}u da

bude premijer. Ni danas ne `elimo da bu-

demo podupira~ ni jednoj lo{oj vlasti.

Naprotiv, `elimo, ili da vodimo zemqu,

ili da budemo prvi u opoziciji. Sigurni

smo da }e biti boqe kada budemo mogli da

vodimo zemqu, jer za proteklih godinu i

po dana na{a dr`ava i dru{tvo su si-

stemski uru{eni.” M. N.

Osnovni zadatak Partije ujediwe-

nih penzionera, osnovane 2005. go-

dine, koja je, u~estvuju}i u vlasti

od 2008. do 2012, na najboqi na~in promo-

visala svoju politiku i programske ciqe-

ve, je doprinos stvarawu socijalno pri-

vrednog i pravednog dru{tva, “sa vi{e so-

cijalne prvade, posebno za najugro`enije

kategorije gra|ana, me|u kojima je i najdo-

minantnija grupacija od 1,7 miliona pen-

zionera.” Za razliku od ostalih stranaka,

ova partija je u prethodnom periodu

ostvarila sve {to je u predizbornoj kam-

pawi obe}ala, smatra predsednik gradske

organizacije PUPS-a Miladin Ristano-

vi}:

- Obezbedili smo da penzije ne budu so-

cijalna, ve} ekonomska kategorija i da

prate rast plata. Izborili smo se da pen-

zioneri koji imaju primawa do 14.000 di-

nara, kvartalno dobijaju, tri puta godi-

{we, po 4.000 dinara, popularno nazvano

trinaestu penziju. Osim toga, predlo`ili

smo Zakon o socijalnom preduzetni{tvu

koji jo{ nije usvojen, koji bi trebalo da

za{titi upravo najugro`enije kategorije

gra|ana: invalidna, raseqena i prognana

lica, osobe koje su du`e vremena na evi-

denciji Tr`i{ta rada i najvi{e gra|ane

koji su ostali bez posla, a mladi su da bi

oti{li u penziju, i stari da bi ih neko

ponovo primio u radni odnos.

Zbog svega ovoga, penzionerska partija

je postala meta mnogih stranaka, jer im se

“nisu dopadali rezultati” koje je PUPS

postigao, istakao je u ponedeqak, na dru-

goj sednici Gradskog odbora stranke wen

predsednik Ristanovi}. Ti “udari” }e bi-

ti nastavqeni i u predstoje}oj kampawi,

uveren je on, zbog ~ega PUPS u nastupaju-

}oj izbornoj utakmici mora biti veoma

oprezan: “U vreme kampawe svi po~iwu da

pri~aju bajke, i verujemo da }e se i ovog

puta neki vukovi pretvoriti u Crvenkapu

i obmanuti starije gra|ane”. Moramo bi-

ti aktivni i narodu objasniti {ta radi-

mo, {ta smo do sada postigli i da im pre-

do~imo budu}e programske ciqeve:

- Rezultati koje smo postigli u perio-

du od devet godina, obavezuju nas da u na-

rednom mandatu, od 2014. do 2018. nasta-

vimo borbu za ekonomske reforme, ve}u

proizvodwu, investicije, otvarawe novih

radnih mesta i zapo{qavawe. Zalaga}emo

se i za o~uvawe i pomo} preduze}ima koja

zapo{qavaju invalidna lica, da bude do-

net Zakon o socijalnom preduzetni{tvu,

da penzije prate rast plata, da budu nasta-

vqeni isplata “trinaeste penzije”, refor-

me u oblasti PIO i socijalne politike.

Ristanovi} koji je i kandidat ~a~an-

skog PUPS-a za poslanika u Narodnoj

skup{tini (drugi kandidat iz Moravi~-

koh okruga je ^eda Proti} iz Lu~ana), je,

ka`e optimista i veruje u uspeh ove parti-

je, pod uslovom da se “sa~uva od bajki i

bajkovite kampawe drugih stranaka”. Pod-

setio je da je ona i na prethodnim izbori-

ma ostvarila trostruko boqi rezultat od

onog iz 2008. godine i da u 2014. ima {an-

se da dobije i ve}e poverewe gra|ana.

M. N.

GRADSKI ODBOR PUPS-A USVOJIO PLATFORMU ZA PREDSTOJE]E PARLAMENTARNE IZBORE

GRA\ANI SE MORAJU „SA^UVATI” OD BAJKI

DRAGAN [UTANOVAC, POTPREDSEDNIK DS-A: DEMOKRATSKA STRANKA NE]E BITI PODUPIRA^ SNS

- @ao mi je {to su neki qudi napu-

stili DS, posebno mesec i po dana

pred izbore. Ali, istovremeno ose-

}am energiju takozvanih “belih li-

sti}a” i intelektualnih krugova u

Beogradu i svih koji veruju u demo-

kratiju i pokazuju ve}u energiju pre-

ma DS, nego pre dve godine. Na~in na

koji su pojedinci napustili DS, za

mene je neprihvatqiv, a razlog wiho-

va stvar. Me|utim, optu`iti svoju

stranku da je bila kriminogena, u

vremenu kada je neko od wih predseda-

vao, ili vodio Ministarstvo pravde,

zaista nisam o~ekivao i mislim da je

to ispod svakog nivoa.

ENERGIJA „BELIH LISTI]A“

PRVA U VLASTI, ILI PRVA U OPOZICIJI

9MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

10 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

SE]AWE POTOMAKA NA LIK I DELO DR DRAGI[E MI[OVI]A

DRU[TVO

Proteklo je 115 godina

od ro|ewa dr Dragi-

{e Mi{ovi}a, {to

ne mora da bude razlog, ali

mo`e da bude povod da se,

oslobo|eni dosada{wih ste-

reotipija, osvrnemo na wegov

ne tako dug `ivotni put. We-

gova politi~ka aktivnost,

okon~ana nasilnom smr}u,

zaklawala je u ranijim isto-

riografskim bele{kama we-

gov qudski lik, koji opstaje u

wegovom ^a~ku, i ne samo u

wemu.

Dragi{a Mi{ovi} je svoj

poziv do`ivqavao kao svoje-

vrsno socijalno poslanstvo,

a beda i obespravqenost po-

tla~enih slojeva su za wega

bile bolesti sa kojima se na-

rodni lekar neizbe`no susre-

}e i pred kojima ne mo`e da

ostane ravnodu{an. Pridru-

`io se plejadi svetskih i

srpskih lekara koji su shva-

tili da le~ewe qudi ne mo`e

da bude uspe{no ako je dru-

{tvo u kome `ive bolesno i

obrnuto. U tom vremenu mno-

gima su revolucionarne, le-

vi~arske ideje Francuske re-

volucije, obnovqene u Okto-

barskoj revoluciji, izgleda-

le kao najefikasnija terapija

za endemske bolesti dru{tva.

Doktor Mi{ovi} nije

imao biolo{kih potomaka,

ali brojni potomci familije

Mi{ovi} kroz tri - ~etiri

generacije ~uvaju, kao poro-

di~no predawe, ne samo uspo-

menu na uglednog pretka, nego

i se}awa savremenika i fak-

tografske podatke vezane za

wegov `ivotopis. Ova pri~a

otkriva sudbinu koja umnogo-

me odslikava stawe i mewawe

srpskog socijalnog, kultur-

nog i politi~kog bi}a tokom

wegovog, pone{to zakasne-

log, prelaska iz 19. u savre-

meni 20. vek.

MEDICINU IZU^IO

U PARIZU I PRAGU

Dragi{a Mi{ovi} je ro-

|en 1898. godine u ~a~anskom

predgra|u Kulinovci, koje je

u to vreme bilo selo na obodu

tipi~ne srbijanske varo{i.

Ro|en je u porodi~noj zadru-

zi, karakteristi~nom obliku

socijalno - ekonomskog orga-

nizovawa srpskog seqa{tva u

vremenu od pre Prvog srp-

skog ustanka pa do po~etka

20. veka. Mi{ovi}a zadruga

je do`ivela duboku starost -

trajala je sve do po~etka tri-

desetih godina pro{log veka.

Ovaj srpski socijalni nukle-

us u kome je Dragi{a proveo

detiwstvo i mladena~ke dane,

ma koliko tradicionali-

sti~ki, patrijarhalan i od-

bojan prema promenama, ne-

sumwivo je sna`no uticao na

wegovu kasniju usmerenost ka

slu`ewu op{tim ciqevima i

{iroj dru{tvenoj zajednici.

Blizina nekoliko gradova

i bavqewe povrtarstvom

omogu}ilo je Mi{ovi}ima

da budu za ono vreme „dobro

stoje}i“ i da svoju mu{ku de-

cu, ako su za to imala intere-

sovawa, {koluju. Dragi{a je,

posle zavr{etka osnovne

{kole u rodnom selu, nasta-

vio {kolovawe u Gimnaziji u

^a~ku, sve do vremena srpske

golgote - Prvog svetskog ra-

ta. Pred uraganom austrou-

garsko - nema~ke ofanzive, on

se 1915. prikqu~uje jednom

od dobrovoqa~kih odreda i

sa wim kre}e ka Kur{umli-

skoj bawi. Neiskusni i neo-

bu~eni dobrovoqci su u okr-

{ajima ubrzo bili razbijeni

i u rasulu krenuli ka jugu.

Igrom sretnog slu~aja Dra-

gi{a je u jedinici srpske voj-

ske, na koju je usput nai{ao,

prepoznao Milutina, svog

dosta starijeg brata od stri-

ca, i zajedno sa wim kre}e na

albanski mar{ `ivota i smr-

ti, put Skadarskog poqa i

Skadra, sve do luke San \o-

vani. Ovde se bra}a razdvaja-

ju, Milutin odlazi na Krf, a

Dragi{u Francuzi prebacu-

ju u Marsej.

Ionako nestabilnog zdra-

vqa, Dragi{a tokom prelaza

preko Albanije oboleva od

tuberkuloze, tipi~ne bolesti

slabo uhrawenih i iznemo-

glih tog doba. Nekoliko me-

seci provodi na uspe{nom

le~ewu u francuskim bolni-

cama i u leto 1916. nastavqa

{kolovawe u novoosnovanoj

srpskoj gimnaziji u Nici, gde

}e idu}e godine maturirati

kao drugi u rangu od 600 po-

laznika. Ovaj uspeh mu je omo-

gu}io da u Francuskoj nasta-

vi {kolovawe za zanimawe

lekara, koje mu se ~inilo naj-

potrebnijim wegovoj domovi-

ni. Sa jo{ 25 stipendista iz

Srbije upisuje se na fakultet

u Bezansonu i tu se ubrzo pri-

kqu~uje francuskim univer-

zitetskim levi~arima.

Levi~arske ideje su u tom

vremenu sna`no podsticane

op{tom posleratnom situa-

cijom u Evropi, koju je sam

Dragi{a ovako opisao u jed-

nom svom nastupu: „Narod je

za rat sve dao i u wemu sve iz-

gubio. Zemqu spaqenu i po-

ru{enu treba obnoviti, a ob-

nova pada na le|a siroma-

{nih seqaka i radnika. So-

cijalni problemi u opusto-

{enoj zemqi dobijaju sve

o{trije obrise. Dok se bur-

`oazija naglo bogati, seqaci

i radnici su sve bedniji. Za-

nos zbog oslobo|ewa zemqe

kratko je potrajao.“

Wegova opaska se odnosi-

la podjednako i na francuske

prilike i na prilike kod ku-

}e, o kojima je redovno obave-

{tavan. Kada je re~ o Kraqe-

vini Srba, Hrvata i Slove-

naca, Dragi{ina kritika je

bila posebno uperena ka re-

presivnosti re`ima, koji je

obilato koristio policiju

pri suzbijawu svih levo ori-

jentisanih politi~ko - soci-

jalnih akcija. Kao protivme-

ra wegovom levi~arskom po-

liti~kom anga`manu, ukinu-

ta mu je stipendija i on se u

leto 1920. vra}a u rodne Ku-

linovce. Ali, ve} idu}e,

{kolske 1921/22. godine, mla-

di} nastavqa studije medici-

ne na Karlovom univerzitetu

u Pragu. Wegov ponovni po-

ku{aj da dobije dr`avnu sti-

pendiju bio je odbijen, pa je

tro{kove {kolovawa, uz ve-

liku li~nu oskudicu i odri-

cawe, pokrivao uz pomo} po-

rodi~ne zadruge.

NA STAZAMA

IZVORNOG

SOCIJALIZMA

Studirawe u Pragu je u to

vreme, zbog liberalne poli-

ti~ke klime koja je vladala u

^ehoslova~koj, bilo ~est iz-

bor levi~arski nastrojenih

studenata iz Kraqevine, pa je

Dragi{a tamo imao prilike

da aktivno nastavi svoje po-

liti~ko delovawe, pre svega

kroz akademsko dru{tvo „Ju-

goslavija“, u kome su se

o{tro sukobqavali levi~ar-

ski i nacional - desni~arski

politi~ki koncepti, prisut-

ni {irom Evrope. Za razume-

vawe tog vremena bitno je na-

pomenuti da je Kraqevina Ju-

goslavija, zbog brutalne re-

presije nad levi~arskim par-

tijama i ograni~avawa

osnovnih politi~kih slobo-

da i prava, bila izlo`ena

kritici ne samo evropskih

politi~kih partija leve ori-

jentacije, ve} i onih liberal-

no - gra|anskih, iz centra po-

liti~kog spektra. U {kol-

skoj 1923/ 24. godini rukovod-

stvo je bilo u rukama stude-

nata - levi~ara, sa Dragi{om

na ~elu, i u tom periodu rad

dru{tva je bio usmeren ka so-

cijalnom statusu jugosloven-

skih studenata u Pragu i pru-

`awu uzajamne pomo}i i

olak{ica tokom {kolovawa.

U novembru 1925. Dragi{a

je u Pragu promovisan u dok-

tora medicine. Vra}a se u u

rodne Kulinovce, a zatim od-

lazi u Beograd, gde mu je janu-

ara 1926. nostrifikovana di-

ploma. Od tada on postaje i

ostaje poznat kao dr Mi{o-

vi}.

Nakon obaveznog lekar-

skog sta`a u Op{toj dr`av-

noj bolnici u Beogradu, fe-

bruara 1927. vra}a se u rodni

kraj, sa namerom da radi u

^a~anskoj bolnici. Me|u-

tim, ma koliko su Srbiji tog

vremena nedostajali lekara, a

uprava bolnice ih tra`ila,

ve} zaposlene kolege su dr

Mi{ovi}a smatrale poli-

ti~ki nepodobnim i usproti-

vili se wegovom zapo{qava-

wu. Umesto da dobije radno

mesto, poslat je u Makedoniju

na vi{emese~nu vojnu ve`bu.

Naviknut na sli~ne prepre-

ke, ni ova ga nije obeshabri-

la, te je po povratku iz vojske

otvorio privatnu ordinaci-

ju u rodnoj ku}i u Kulinovci-

ma. Za lekara spremnog da le-

~i i pomogne qudima u osku-

dici bilo je puno posla.

Glavnina wegovih pacijena-

ta bolovala je od tuberkulo-

ze, koja je tih godina harala

gradovima i selima Srbije.

Ova opaka bolest je samom dr

Mi{ovi}u bila dobro po-

znata, jer se od we nikada do

kraja nije izle~io.

Idu}e godine Dragi{a

prelazi u grad, u Cvetnu uli-

cu, ali niti on mewa svoje

opredeqewe da bude narodni

lekar, u pravom smislu te re-

~i, niti se mewa struktura

wegovih pacijenata, osim

{to se seoskoj prikqu~uje

gradska - radni~ka i zana-

tlijska sirotiwa. Godine

1932. on se `eni Divnom, }er-

kom dr Radisava Katani}a,

lekara iz Gorweg Milanov-

ca, {to mu omogu}uje da ima

ordinaciju u svojoj ku}i, u

Ulici cara Lazara, ba{ pre-

ko puta kultne ~a~anske ka-

fane istog imena. Stari ^a-

~ani su se se}ali redova pa-

cijenata u dvori{tu omiqe-

nog lekara. Kafana, spoqa

skoro nepromewenog izgleda

i nikad mewanog naziva, jo{

uvek je na istom mestu, ali

ulica sada nosi ime dr Mi-

{ovi}a.

Iste godine, u mesnom ko-

mitetu KPJ za grad ^a~ak, on

je zvani~no primqen u ~lan-

stvo ilegalne KPJ. Me|u we-

govim srodnicima i prijate-

qima ostala je velika nedou-

mica o razlogu za ovaj korak.

Tokom studija u Francuskoj

dr Mi{ovi} je pristupio

francuskoj KP, a ovako dug

period do u~lawewa i u j ugo-

slovensku KP sugeri{e da

nije smatrao da je ~lanstvo u

jednoj ilegalnoj partiji pra-

vi politi~ki okvir za wego-

^OVEK SVOG VREMENA

Dr Dragi{a Mi{ovi}

Dragi{a Mi{ovi} (desno), kao u~enik gimnazije, sa

Prvoslavom Petronijevi}em iz Atenice kod ^a~ka

Dragi{a Mi{ovi} sa sestrama Kosarom i Jelom

posle povratka iz Francuske 1920. godine

11DRU[TVOPETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

SE]AWE POTOMAKA NA LIK I DELO DR DRAGI[E MI[OVI]A

vo tribunsko delovawe u bor-

bi za socijalnu sigurnost i

pravdu. Ako dr Mi{ovi}u

Partija nije bila potrebna,

on je woj, sasvim je sigurno,

sa svojim ugledom u ^a~ku,

okolini i dobrom delu Za-

padne Srbije, itekako bio od

koristi. Postojala je, stoga,

pretpostavka da je od strane

rukovodstva KPJ bio pod

pritiskom, koji je mogao da

eskalira i u izuzetno agre-

sivnu kampawu, „da se izja-

sni“ , odnosno stavi pod punu

kontrolu politi~ke organi-

zacije koja je delovala u na-

metnutim ilegalnim uslovi-

ma, ali i sa samousvojenim

beskrupuloznim mehanizmom

unutra{we discipline. Sve

{to se odnosilo na polo`aj i

aktivnost dr Mi{ovi}a kao

~lana KPJ sadr`alo je mnogo

nepoznanica. Tada{wi par-

tijski funkcioneri, koji su o

tome svakako ne{to znali i

koji su pre`iveli Drugi

svetski rat, uporno su, kao i

o mnogim drugim stvarima,

}utali. Dobro poznata bila

je, me|utim, javna delatnost

dr Mi{ovi}a, a wegova popu-

larnost u predratnim godi-

nama nije toliko bila posle-

dica politi~kog anga`mana,

koliko wegove privatne le-

karske prakse.

LEKAR KOJI JE

SAOSE]AO SA

OBI^NIM SVETOM

Sam je `iveo veoma skrom-

no, ispod uobi~ajenog stan-

darda „gospode doktora“, a

vrata ordinacije dr`ao

otvorena za sve qude kojima

je le~ewe bilo neophodno.

Siroma{nima nije napla}i-

vao usluge, a najugro`enijima

je kupovao lekove. Ne samo za

gradsku sirotiwu i pauperi-

zovane seqaka iz okoline, ve}

i za ve}inu sugra|ana, Dragi-

{a je jednostavno bio „na{

doktor“.

Ubrzani tok doga|aja, koji

je vodio tragi~nom kraju dr

Mi{ovi}a, po~iwe uo~i iz-

bora za Narodnu skup{tinu

Kraqevine Jugoslavije, 1938.

godine. KPJ je u wima videla

{ansu da kroz novoosnovane

stranke, formalno socijal-

demokratske orijentacije,

u|e u parlament i tako se

prakti~no legalizuje. Zbog

velike popularnosti u naro-

du, Dragi{a je smatran izu-

zetno pogodnom li~no{}u, te

u ^a~ku odmah okupqa Rad-

ni~ko- socijalisti~ku grupa-

ciju. Krajem oktobra iste go-

dine zvani~no postaje wen

poslani~ki kandidat, dok mu

je za zamenika izabran Milu-

tin Boji}, poqoprivrednik

iz sela Bawice. Na istom

kandidacionom zboru, Mi-

{ovi} izla`e su{tinu svog

politi~kog programa: „De-

mokratija je vladavina prava

nad samim sobom, da slobo-

dan narod u slobodnoj dr`a-

vi, slobodnim zborom i dogo-

vorom ima pravo da donosi

onakve zakone i dovodi na

upravu zemqe onakvu vladu

koja }e raditi u interesu {i-

rokih radnih slojeva, a ne da

vlada donosi zakone koji

{tite interese jedne male

grupe qudi koji se zovu krup-

ni kapitalisti.“

Iz pragmati~nih i tak-

ti~kih razloga, gra|anske

partije naglo mewaju nameru

da podr`e polulegalizaciju

komunista i, udru`ene sa re-

`imskim organima, spre~a-

vaju da se kandidatura dr

Mi{ovi}a verifikuje kod

izborne komisije. U Beogradu

je ubrzo Stranka radnog na-

roda, u osnivawu, progla{e-

na antidr`avnom organiza-

cijom, a beogradski deo ini-

cijativnog odbora uhap{en.

Kako je i sam bio ~lan odbo-

ra, dr Mi{ovi} se, da bi iz-

begao hap{ewe, povla~i u

ilegalu, a policija za wim

izdaje poternicu. Sasvim je

sigurno da se i wegov odlazak

u ilegalu i kasniji izlazak

iz we de{avao po upustvima

ili odluci nadle`nog komi-

teta ili pojedinaca, kao opu-

nomo}enika KPJ, i to je ka-

snije bio povod mnogih spe-

kulacija, u ~ijem se svetlu dr

Mi{ovi} pojavquje kao na-

ivna `rtva nemilosrdnih po-

liti~kih borbi. Ali, kako

smo ve} rekli, oni koji su o

tome mogli ne{to da znaju

uporno su }utali.

Nakon dva meseca skriva-

wa kod prijateqa i ro|aka

Dragi{a se 16. januara 1939.

odaziva policijskoj poterni-

ci i pojavquje, zajedno sa svo-

jim advokatom dr Ivanom Ri-

barom, u Sudu za za{titu dr-

`ave u Beogradu. On je i ra-

nije, 1935. godine, bivao hap-

{en, zajedno sa jo{ nekoliko

~lanova ~a~anske organiza-

cije, ali je pu{ten iz zatvora

u nedostatku dokaza, pa je za-

to pretpostavqao da se wego-

va predizborna aktivnost ne

mo`e kvalifikovati kao an-

tidr`avna delatnost. Stvari

se, na`alost, razvijaju u sa-

svim drugom pravcu. Mada mu

je ve} bio odredio pritvor u

zatvoru na Adi Ciganliji,

istra`ni sudija o wegovom

dolasku obave{tava i Sveto-

zara Vujkovi}a, poznatog in-

spektora Antikomunisti~-

kog odeqewa Uprave grada

Beograda, koji dolazi u sud i

hapsi ga na licu mesta, ~ime

ga iz sudskog postupka preba-

cuje u svoju policijsko - is-

tra`nu nadle`nost. On je

o~igledno smatrao da dr Mi-

{ovi} poseduje dosta podata-

ka o ilegaln im ~lanovima

KPJ i mestima gde se kriju

weni rukovodioci.

POSLEDWE PUTOVAWE

NARODNOG LEKARA

Prema zvani~noj policij-

skoj verziji, dr Mi{ovi} je

preminuo od posledica sao-

bra}ajne nesre}e, odnosno su-

dara tramvaja i “crne mari-

ce”, policijskog vozila za

transport zatvorenika, koji

se zaista dogodio. Me|utim,

vremenska razlika izme|u su-

dara i prijema dr Mi{ovi}a

u bolnicu, kao i izjave svedo-

ka koji su se zatekli na mesta

nesre}e i u samoj „marici“,

govore da je on drugim poli-

cijskim vozilom bio preba-

~en u poznatu „Glavwa~u“,

gde ga je Vujkovi} podvrgao

svom metodu saslu{avawa,

koji je podrazumevao torturu

katoli~ke inkvizicije, izme-

|u ostalog i stezawe glave ~e-

li~nim obru~em. U Op{tu

dr`avnu bolnicu preba~en je

sa te{kom povredom glave i,

ne dolaze}i svesti, preminuo

kroz dva dana.

Po svemu sude}i, wegova

smrt je posledica nesvakida-

{weg psihopatskog inciden-

ta. Svi diktatorski re`imi

se u odr`awu svoje strahovla-

de slu`e uslugama qudi po-

put Vujkovi}a. Nasuprot le-

karu, koji je svoje poslawe na

zemqi video u spasavawu

qudskih `ivota, na{ao se

islednik ~ija je misija bila

uni{tavawe svega {to je

qudsko, a koji je od strane dr-

`ave unapred bio oslobo|en

svake odgovornosti.

Vest o smrti dr Mi{ovi-

}a je primqena sa nevericom

ne samo u wegovom ^a~ku, ve}

i {irom Srbije. Fizi~ke li-

kvidacije protivnika re`i-

ma nisu bile nikakva novost,

ali su ranije uglavnom stra-

dali profesionalni revolu-

cionari, qudi koji su radili

u ilegali i za ve}inu bili

anonimni. Dr Mi{ovi} je

bio javna li~nost, ~ije je hu-

mano delo natkrililo poli-

ti~ku aktivnost, i wegovom

likvidacijom demonstrirana

je sva bezobzirnost vladaju-

}eg re`ima. Pla{e}i se de-

monstracija i nereda u samom

^a~ku, policija je wegove po-

smrtne ostatke istovarila na

prigradskoj `elezni~koj sta-

nici, u Qubi}u. To, me|utim,

nije spre~ilo wegove mlade

privr`enike i po{tovaoce

iz grada da mu odaju du`nu

po{tu i da kov~eg sa Dragi-

{inim telom na rukama pre-

nesu do ku}e u kojoj je `iveo i

radio.

Nesumwivo je da je Parti-

ja iskoristila pogreb dr Mi-

{ovi}a, 20. januara 1939, za

politi~ki nastup u javnosti.

Od pokojnikove ku}e do otvo-

renog groba, iza 60 venaca

stajali su ~lanova KPJ i we-

nog omladinskog krila,

SKOJ-a. Odr`ano je 20 opro-

{tajnih govora. Sahrani dr

Mi{ovi}a, u gradu koji je

imao tek ne{to vi{e od

13.000 `iteqa, prisustvova-

lo je vi{e od 15.000 qudi iz

^a~ka, okoline, velikog dela

[umadije i drugih delova

Srbije. Me|u wima je bio ve-

liki broj seqaka i gra|ana

tradicionalisti~kih ube|e-

wa, koji za revolucionarne i

antimonarhisti~ke ideje ko-

munista nisu imali ni sim-

patija ni razumevawa, ali su

u Dragi{i Mi{ovi}u prepo-

znali ~estitog i plemenitog

~oveka, koji je izgarao u bri-

zi za obi~nog ~oveka, radni-

ka i te`aka. Bila je to mani-

festacija koja je iza{la iz

sfere politike, povra}aj na-

rodu wegovog doktora i tri-

buna.

Od dobrovoqnih priloga

gra|ana ^a~ka na grobu dr

Mi{ovi}a je podignuta spo-

men bista sa jednostavnim

natpisom na mermernom po-

stoqu: „Radni narod svom pr-

voborcu“. Otkrivena je na go-

di{wicu wegove smrti, a to-

kom nema~ke okupacije Mi-

{ovi}evi po{tovaoci su je,

iz straha da bude uni{tena,

skinuli sa postoqa i sakri-

li na sigurno. Bista je ve}

odavno ponovo na svom mestu.

Nakon svih promena, poli-

ti~kih restauracija i tran-

zicija, ime dr Mi{ovi}a i

daqe nose ulica, osnovna

{kola i zdravstveni centar u

^a~ku, kao i bolnica u Beo-

gradu. Uspomena na lik i de-

lo Dragi{e Mi{ovi}a, ~ove-

ka koji je pripadao svom na-

rodu i `iveo za wega, opstala

je i opstaje. Ima li, me|utim,

me|u na{im savremenicima

onih koji slede wegov pri-

mer, kao isceliteqa bolesti

i du{evnih rana siroma-

{nih, obespravqenih i poni-

`enih qudi, drugo je, a mo-

`da i su{tinsko pitawe.

Dr Milo{ M. Mi{ovi}, profe-

sor u penziji Poqoprivrednog fa-

kulteta u Beogradu, i Milomir

Mikan Marinovi}, esejista

Ku}a u kojoj je `iveo i radio dr Mi{ovi} nalazi se u ulici koja nosi wegovo ime

Dragi{a Mi{ovi} kao student u Francuskoj

Prof. dr Milo{

Mi{ovi}, sin Dragi{inog

brata od strica Milutina

I ZA SVA VREMENA

12 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEMARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

ZABORAVQENI QUDI I SPOMENICI

13DRU[TVO

marketing 032/342-276

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Margita Rado-

vi}, ro|ena

1895. u selu

Vrani}ima, a umrla i sa-

hrawena 1959. godine u

^a~ku, vi{estruko je zadu-

`ila na{ grad i zaslu`ila

da je ne prepustimo zabora-

vu.

Kao profesor srpskog

jezika i kwi`evnosti ra-

dila je u @enskoj gimnazi-

ji u ^a~ku, a posle Drugog

svetskog rata, u izuzetno

te{kom i osetqivim peri-

odu, uspe{no obavqala du-

`nost direktora ove {ko-

le. Nije zasnivala porodi-

cu, niti je imala sopstvenu

decu, ali je pune tri dece-

nije, koliko je trajala we-

na prosvetarska misija, na

svoje u~enike prenosila

qubav prema kwi`evnosti

i vaspitavala ih u duhu mo-

rala i op{tequdskih vred-

nosti. Generacije mladih

^a~ana smatrale su je izu-

zetnim predava~em, a za sve

sugra|ane, koji su je zvali

“gospojca Margita”, bila

je li~nost dostojna povere-

wa i po{tovawa. Svestra-

na i radna, ona se nije za-

dovoqavala samo poslom u

{koli, ve} je bila anga`o-

vana u Kolu srpskih sesta-

ra i KUD- u “Abra{evi}”,

gde je vodila recitatorsku

sekciju. Inicirala je da se

u ^a~ku, 1948. godine, osnu-

je Istorijski arhiv i bila

prvi upravnik ove ustano-

ve sve do 1959.

Margita Radovi} poti-

~e iz veoma ugledne i za

istoriju ^a~ka zna~ajne

porodice. Wen otac, prota

Mihailo Radovi}, pore-

klom je iz u`i~kog kraja, a

kada je dobio miokova~ku

parohiju, on se sa suprugom

Savkom nastanio u Vrani-

}ima, u ku}i seoskog doma-

}ina ^oli}a. Me{tani su

ga veoma cenili, o ~emu

svedo~i podatak da je u dva

navrata izabran za narod-

nog poslanika. Predavaju-

}i, honorarno, veronauku u

Gimnaziji, dobijao je naj-

vi{e ocene prosvetnih in-

spektora, a filozof Brana

Petronijevi} je 1910. godi-

ne, prilikom posete {koli

u svojstvu ministarskog

izaslanika, zabele`io da

se od prote Radovi}a boqi

nastavnik ne mo`e zami-

sliti, jer “veronauku ne ve-

zuje za dogmatiku, ve} u

svoja predavawa unosi ra-

zum i moral”.

Kada su se preselili u

^a~ak, Radovi}i su `iveli

u ku}i blizu Crkve i Gim-

nazije, a sredi{we mesto u

wihovom domu zauzimala je

biblioteka, retko bogata

za tada{we vreme. Koliko

je prota Radovi} cenio

znawe i obrazovawe vidi

se po tome {to je ~etvoro

od svoje {estoro dece dao

na visoke {kole. Margita

je diplomu stekla na Filo-

zofskom fakultetu u Beo-

gradu, a wen brat Ogwen je

bio veliki poznavalac ne-

ma~kog jezika i kwi`evno-

sti. Najpre je radio kao

gimnazijski profesor, ne-

ko vreme i u ^a~ku, a potom

kao predava~ na katedri za

germanistiku u Beogradu.

Ogwen se bavio i prevodi-

la{tvom, a wegovi uxbeni-

ki nema~kog jezika studen-

tima su bili od velike ko-

risti. Mom~ilo Radovi} je

bio magistar farmacije i

upravnik apoteka u Kraqe-

vu, gde je `iveo i \ura| -

in`ewer agronomije i di-

rektor Sredwe poqopri-

vredne {kole. Margitina

sestra Grozda, koja je tako-

|e mnogo ~itala, zavr{ila

je radni~ku {kolu i posve-

tila se sestri i bra}i, po-

{to su im roditeqi umrli

pre nego {to su svi “stali

na sopstvene noge”, a brat

Ugqe{a je u Be~u izu~io za

bravara, ali je ~itavog `i-

vota radio kao ma{inovo-

|a. Ugqe{a je, mora se i to

znati, otac poznatog kwi-

`evnika Du{ka Radovi}a.

Grob Margite Radovi}

uspeli smo da prona|emo

tek posle dugog lutawa i

“lomatawa” po starom i za-

pu{tenom delu ^a~anskog

grobqa. Zarastao je u ko-

rov, a nebriga i vreme su

ostavili duboke tragove i

na okviru i spomeniku.

Neophodno je obnoviti i

spomenik prote Mihaila,

koji se nalazi odmah pored

Margitinog.

Na ^a~anskom grobqu

po~ivaju i druge li~nosti

koje bi se, s punim pravom,

mogle svrstati me|u zaslu-

`ne, ali zaboravqene gra-

|ane. I wihovi grobovi su

zarasli u travu, i wihovi

spomenici su obrasli ma-

hovinom i svakim danom

sve skloniji padu. Ovom te-

mom, ali kroz druge prime-

re, bavi}emo se i u nared-

nim brojevima “^a~anskog

glasa”, kako bismo podse-

tili sada{we `iteqe ^a~-

ka da istorija grada ne po-

~iwe od wih i da je u wega

utkan trud i entuzijazam

mnogih pojedinaca, kojima

se nismo odu`ili na ade-

kvatan na~in.

Emilija Vi{wi}

O VE^NOJ KU]I MARGITE RADOVI]

NEMA KO DA BRINE

Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sred-

stava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013,

2/2013, 7/2013 i 1/2014),

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA DODELU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA

KOJIMA SE OSTVARUJE OP[TI INTERES U OBLASTI

SPORTA NA TERITORIJI GRADA

^A^KA U 2014. GODINI

1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava sportskim organizacijama za real-

izaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritori-

ji grada ^a~ka u 2014. godini.

2. Pravo na dodelu sredstava sportske organizacije mogu ostvariti za:

1) podsticawe i stvarawe uslova za unapre|ewe sporta za sve, odnosno bavqewa

gra|ana sportom, posebno dece, omladine, `ena i osoba sa invaliditetom;

2) organizaciju sportskih priredbi od posebnog zna~aja za grad ^a~ak;

3) sportski razvoj talentovanih sportista i unapre|ewe kvaliteta stru~nog rada

sa wima;

4) u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije grada ^a~ka u klupskim

takmi~ewima;

5) pred{kolski i {kolski sport;

6) delatnost organizacija u oblasti sporta ~iji je osniva~ ili ~lan grad ^a~ak;

7) aktivnosti sportskih organizacija, sportskih dru{tava, udru`ewa, granskih

i teritorijalnih sportskih saveza na teritoriji grada ^a~ak od posebnog zna~aja

grad ^a~ak, u zavisnosti od toga da li je sportska grana od zna~aja za grad ^a~ak

koja je kategorija sportske grane, koliko sportista okupqa, u kojoj meri se

unapre|uje stru~ni rad, u kom rangu takmi~ewa sportska organizacija u~estvuje i u

kojoj meri se pove}ava obuhvat bavqewa gra|ana sportom;

8) unapre|ewe za{tite zdravqa sportista i obezbe|ivawe adekvatnog sportsko-

zdravstvenog obrazovawa sportista, posebno mladih, ukqu~uju}i i antidoping

obrazovawe;

9) stipendirawe za sportsko usavr{avawe kategorisanih sportista, posebno per-

spektivnih sportista;

10) spre~avawe negativnih pojava u sportu;

11) edukacija, informisawe i savetovawe gra|ana, sportista i ostalih u~esnika

u sistemu sporta o pitawima bitnim za odgovaraju}e bavqewe sportskim aktivnos-

tima i delatnostima;

12) periodi~na testirawa, sakupqawe, analiza i distribucija relevantnih

informacija za adekvatno zadovoqavawe potreba gra|ana u oblasti sporta na teri-

toriji grada ^a~ka, istra`iva~ko-razvojni projekti i izdavawe sportskih pub-

likacija;

13) unapre|ivawe stru~nog rada u~esnika u sistemu sporta sa teritorije grada

^a~ka i podsticawe zapo{qavawa visokokvalifikovanih sportskih stru~waka i

vrhunskih sportista;

14) racionalno i namensko kori{}ewe sportskih sala i sportskih objekata u

javnoj svojini, kroz odobravawe wihovog kori{}ewa za sportske aktivnosti i

dodelu termina za trenirawe u~esnicima u sistemu sporta;

3. Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma:

- ranga takmi~ewa;

- postignutih rezultata;

- broja takmi~ara u redovnom sistemu takmi~ewa;

- tro{kova takmi~ewa.

4. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su:

- da je sedi{te podnosioca Programa na teritoriji Grada,

- da je podnosilac Programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno

wegovo osnivawe;

- da se Program realizuje na teritoriji Grada.

5. Konkursnu dokumentaciju sportske organizacije mogu preuzeti na pisarnici

Gradske uprave grada ^a~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (prija-

va, smernice i Pravilnik).

6. Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski

glas".

7. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e

grada ^a~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE

OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS".

PREDSEDNIK

GRADSKOG VE]A

mr Vojislav Ili}

14 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Stiven Hoking je za-

senio ~itaoce {irom

sveta nizom bestselera

posve}enih istra`iva-

wima misterije vaseqe-

ne. Najbriqantniji ko-

smolog na{eg doba prvi

put upravqa pogled ka

sebi, da bi nam ponudio

sliku svog `ivota i in-

telektualne evolucije.

Kratka povest mog

`ivota govori o wego-

vom neverovatnom puto-

vawu od de~a{tva u po-

sleratnom Londonu do

me|unarodne slave i

ugleda. Jezgrovito, du-

hovito i iskreno svedo~anstvo, bogato ilustrovano ret-

kim fotografijama, prikazuje Hokinga koji se samo po-

katkad nazirao u prethodnim kwigama: radoznalog u~e-

nika kog su drugari iz razreda nazvali Ajn{tajn; {aqiv-

d`iju koji se s kolegom opkladio u postojawe crne rupe;

i mladog supruga i oca koji se bori za svoje mesto u nau~-

nom i akademskom svetu.

Hoking pi{e s osobenom skromno{}u i humorom.

Otvoreno predstavqa izazove s kojima se u dvadeset prvoj

godini suo~io nakon saznawa da boluje od neuromotori~-

ke bolesti. Omogu}uje nam da pratimo wegov intelektu-

alni razvoj i obja{wava kako ga je pomisao o ranoj smr-

ti nagnala da krene napred i ostvari brojne nau~ne pro-

boje. Predstavqa i nastanak svog remek-dela Kratka po-

vest vremena – jedne od ~uvenih kwiga XX veka.

Jasna, topla i mudra, Kratka povest mog `ivota otva-

ra nam prozor u Hokingov intimni kosmos.

Na uzburkanoj ta-

piseriji politi~-

kih igara porodice

Borxija, Nikolo

Makijaveli i Leo-

nardo da Vin~i uje-

dini}e se da razot-

kriju zagonetnog se-

rijskog ubicu, i ot-

kriti {okantne taj-

ne istorije skrivene

me|u redovima jed-

nog od najkontro-

verznijih dela svih

vremena, Vladaoca.

Kada papa Alek-

sandar po{aqe va-

tikansku kurtizanu

Damijatu u daleko

utvr|ewe u Imoli kako bi saznala istinu o ubistvu we-

govog voqenog nezakonitog sina, ona ne sme da pogre{i,

jer ovaj prepredeni Borxija kao taoca dr`i wenog sin~i-

}a. Tako postaje pion u politi~kim igrama papinog si-

na, harizmati~nog grofa Valentina, kojem o glavi rade

okrutni comdottierri, pla}enici iz redova gospodara

rata.

U Italiji rastrzanoj sukobima, zakora~ite u lavi-

rint drevnih sujeverja i opsesija, i otkrijte novo lice

zla - i istinu koja }e uzdrmati temeqe zapadne civiliza-

cije.

Majkl Enis

ZAVERA MAKIJAVELI

Stiven Hoking

KRATKA POVEST MOG @IVOTA

Narodni muzej u ^a~ku planira mnogo-

brojne aktivnosti najrazli~itijeg sadr-

`aja, koje }e obogatiti kulturnu ponudu

grada. Sredstva za realizovawe delatno-

sti obezbe|uju se iz buxeta Grada ^a~ka,

a za deo za{tite kategorisanih kultur-

nih dobara i programa od zna~aja za Re-

publiku, na osnovu posebnih projekata i

Ministarstvo za kulturu i informisawe.

Program realizuje 17 stalno zaposlenih,

od ~ega su sedam kustosi. Ukupna plani-

rana sredstva za 2014. godinu iz buxeta

Grada umawena su za 12,15 odsto u odnosu

na finansijski plan za 2013. i iznose

20.582.300,00 dinara, ka`e direktorka

Delfina Raji}.

Kada je re~ o za{titi pokretnih kulturnih dobara,

zaposleni }e raditi na pronala`ewu, evidentira-

wu i prou~avawu muzejske gra|e na terenu i istra-

`ivati u arhivima, muzejima i bibliotekama.

ARHEOLOZI

U DVORI[TU GIMNAZIJE

Paleontolo{ko odeqewe i za ovu godinu planira obi-

lazak lokaliteta u saradwi sa Prirodwa~kim muzejom iz

Beograda. Stalna arheolo{ka delatnost predstavqa}e,

otkrivati i potvr|ivati ve} konstatovane praistorijske

lokalitete i raditi na pronala`ewu novih. Nastavi}e se

rekognoscirawe terena koje je zapo~eto jo{ 2005. godine.

Lokalitet Dubac u Jan~i}ima na Kablaru, na imawu

Slavka Todorovi}a, poznat je po postojawu praistorij-

ske nekropole pod tumulima ~ija su istra`ivawa dala

dobar rezultat, a za ovu sezonu planirano je istra`ivawe

dva tumula. Arheolo{ko odeqewe }e obaviti i za{titna

iskopavawa u dvori{tu ~a~anske Gimnazije, po{to se ge-

ofizi~kim ispitivawima do{lo do rezultata koji ukazu-

ju na postojawe starijih arhitektonskih objekata, poput

rezultata ranijih istra`ivawa u dvori{tu Narodnog

muzeja, Crkve, Mutapovoj, Raji}evoj i Gradskog trga, koja

ukazuju na postojawe vi{eslojnih arheolo{kih tragova.

OBIMNA

ISTRA@IVAWA

ISTORIJE ^A^KA

Odeqewe za istoriju nastavi}e rad na ~etvorogodi-

{wem istra`iva~kom programu “^a~ak 1804-1918”, koji

je formulisan kao podloga budu}e stalne postavke posve-

}ene istoriji 19. veka. Istra`ivawa }e se vr{iti u Ar-

hivu Srbije i Istorijskoj zbirci SANU u Beogradu. Pu-

kovnik Mihailo Zisi} dugo godina je bio komandant 10.

pe{adijskog puka Takovskog u ^a~ku. U Prvom Balkan-

skom ratu komandovao je 18. pe{adijskim pukom princa

\or|a. U ratu 1912/13. vodio je dnevnik koji je ostao u ru-

kopisu, a ~uva se u zbirci Odeqewa za istoriju, planira-

na su i biografska, kao i obimna istra`ivawa vezana za

mesta, razvoj i `ivot grada ^a~ka od anti~kih vremena

do savremenog doba.

IZLO@BE, NAJBOQI KONTAKT

S PUBLIKOM

Etnlo{ko odeqewe }e nastaviti terenska istra`iva-

wa u seoskim sredinama i u gradu. U saradwi sa Mini-

starstvom kulture radi}e se na projektu “Za{tita nema-

terijalne kulturne ba{tine”. Kroz izlo`be se najboqe

ostvaruje kontakt izme|u Muzeja i publike. Nastavi}e se

rad na stalnoj postavci Muzeja detiwstva, a 31. put {kol-

sku publiku okupi}e De~ji majski salon, namewen najmla-

|im posetiocima. Muzejskoj publici namewena je i stu-

dijska izlo`ba ”Gradina na Jelici”, po{to se navr{ava

30 godina od po~etka istra`ivawa ovog zna~ajnog loka-

liteta. U Galeriji Muzeja bi}e postavqene i izlo`be “Iz

riznice Narodnog muzeja” u saradwi sa Ministarstvom

kulture, kao i izlo`ba o Milunki Savi} sa Istorijskim

muzejom Srbije. U pripremi je i izlo`ba “Stanko Hole-

~eh u muzici i muzeju”. Bio je prvi direktor Muzeja, a u

Srbiju je do{ao kao vojni muzi~ar. Pored pedago{kog ra-

da amaterski se bavio arheologijom i minerologijom. U

pripremi je i izlo`ba “Suvo poqe u Beqini”, a potreb-

no je izvr{iti konzervaciju i restauraciju predmeta sa

ovog arheolo{kog nalazi{ta. Program izdava~ke delat-

nosti, pored kataloga izlo`bi, obuhvata i pripremu 43.

broja Zbornika radova. Radi}e se i na autorskoj pripre-

mi teksta za monografiju “Kasnoanti~ka nekropola u

^a~ku”.

AKTIVNO NA

SVIM POQIMA

Rad u biblioteci Muzeja podrazumeva nastavak obrade

kwiga, razmene publikacija u zemqi i inostranstvu i rad

sa korisnicima. U laboratoriji za konzervaciju, pored

konzervacije teku}eg materijala za planirane izlo`be,

radi}e se na uspostavqawu, razvoju i sprovo|ewu mera

preventivne konzervacije. Rad sa publikom odvija}e se i

kroz stru~no vo|ewe u stalnoj postavci i kroz izlo`be,

saradwu sa {kolama, a posebna pa`wa }e biti posve}ena

radu sa stranim delegacijama i grupama. Zaposleni }e

u~estvovati na nau~nim skupovima, seminarima, specija-

listi~kim programima i sastancima stru~nih sekcija.

Predvi|ena su predstavqawa izdawa Narodnog muzeja i

drugih izdava~a iz zemqe i inostranstva, kao i predava-

wa. Vr{i}e se i redovno a`urirawe redizajniranog saj-

ta, a bi}e nastavqena sistematizacija i revizija muzej-

skih zbirki.

- Da bi se shvatile, prihvatile i usvojile op{te i uni-

verzalne vrednosti kulture, koje prevazilaze uske nacio-

nalne ili regionalne granice, neophodno je upoznati

svoje materijalno i duhovno nasle|e - isti~e direktorka

Delfina Raji}.

Z. L. S.

PROGRAM NARODNOG MUZEJA U 2014.

UPOZNATI SVOJE

MATERIJALNO

I DUHOVNO NASLE\E

Delfina Raji}

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 15KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

„Pri~e s ovog i

onog sveta“ dobit-

nika Nobelove i

Kamoi{ove nagra-

de predstavqaju

mno{tvo ideja ko-

je }e pisca zaoku-

pqati ~itavog `i-

vota, kao i sve od-

like neponovqi-

vog kwi`evnog ru-

kopisa koji je dru-

ga~iji toliko da

ga je nemogu}e opo-

na{ati. Ovde se

nalazi i jedna od

najlep{ih pri~a

napisanih na por-

tugalskom jeziku,

Kentaur.

Saznajte {ta se doga|a kada se stvari koje qudi upo-

trebqavaju pobune protiv svojih korisnika? Kako je je-

dan car poku{ao da izoluje smrt? Kakva je sudbina voza-

~a, prakti~no zarobqenih u svojim kolima? Za{to stra-

da posledwi kentaur koji je vekovima lutao {umama, be-

`e}i od qudi?

„Urednik“ je urne-

besna kwiga inspiri-

sana istinitim doga-

|ajima, koja govori o

nevidqivoj strani

srpske tranzicije. U

novom romanu Marka

Vidojkovi}a glavni ju-

nak i pi{~ev imewak

ure|uje srpsko izdawe

~asopisa za mu{karce

„Big Boj“, u ~emu ga

ometaju lo{i odnosi s

kolegama, patwa zbog

raskida s Janom i neu-

spe{nih poku{aja da

se pomire, a naro~ito

slabost prema lakim

`enama i ne ba{ lakim

narkoticima. Sve svoje slabe ta~ke glavni junak }e pone-

ti na me|unarodnu konferenciju „Big Boja“ u Las Vegasu

2006. godine.

Osim prekookeanske avanture, uglavnom ispuwene pa-

dovima i tek ponekim uspehom glavnog junaka, ovaj roman

nudi i jedinstven, voajerski uvid u na~in na koji su se u

neglamuroznoj tranzicionoj Srbiji stvarali glamurozni

~asopisi.

Marko Vidojkovi}

„UREDNIK“

@oze Saramago

PRI^E S OVOG I ONOG

SVETA I

zlo`ba godi{we

zavi~ajne izdava~-

ke produkcije

“[tampana re~”, koju ve}

petnaest godina organizuje

Gradska biblioteka “Vla-

dislav Petkovi} Dis”,

otvorena je u utorak u Gale-

riji Narodnog muzeja i

predstavila 414 kwiga i 28

serijskih publikacija, koje

je objavilo 34 izdava~a, dok

su 13 publikacija autorska

izdawa. Autori ovogodi-

{we postavke, koju je pret-

hodnih godina prire|ivala

bibliotekar i istaknuti

bibliograf Marija Orbo-

vi}, su Olivera Nedeqko-

vi} i Tijana Mutavxi}, bi-

bliotekari Zavi~ajnog ode-

qewa. I ove godine dode-

qene su nagrade “Isailo A.

Petrovi}” za najuspe{nije

likovno grafi~ko obliko-

vawe publikacije koja je

pripala Zoranu Jure{u za

dizajn dve publikacije:

kwige “Sa zaklopqenim

o~ima” u izdawu Gradske

biblioteke i publikacije

“Muzej detiwstva” u izda-

wu Narodnog muzeja. Odlu-

ku `irija saop{tila je Bo-

jana Stamenkovi}. Nagradu

“Danica Markovi}” za

kwigu godine objavqenu u

na{oj sredini, dobila je

Izdava~ka ku}a “P~elica”,

a odluku `irija obrazlo-

`ila je Danijela Kova~e-

vi} Miki}, istakav{i da je

izdava~ka produkcija u na-

{oj sredini impresivna,

uprkos ekonomskim te{ko-

}ama. Ona je ukazala na ne-

ravnopravan polo`aj izda-

va~a i autora, budu}i da

ova nagrada postavqa viso-

ke standarde, i predlo`ila

uspostavqawe posebne na-

grade za grupaciju malih,

samostalnih autora.

- Ovo je nagrada koja se

dodequje ne samo za promo-

ciju zavi~aja, nego i nagra-

da koja ukazuje na one vred-

ne pojedince iz na{e sredi-

ne, koji svojim radom do-

prinose razvoju kulture ce-

le zemqe. Ovom nagradom

ispravqena je svojevrsna

nepravda prema IK “P~e-

lica”, koja je za deset godi-

na postojawa dobila vi{e

nagrada u celoj zemqi, ali

ne i u svom gradu. Ova ku}a

donosi ozbiqan obrazovni

program koji omogu}ava na-

{im nastavnicima da svoju

praksu preto~e u kvalitet-

na izdawa, a impresivna je

i ~iwenica da je ova ku}a

pro{le godine objavila

vi{e od 200 bibliote~kih

jedinica, pri ~emu ni~im

nije umawen kvalitet ni

sadr`aja, ni kvalitet ilu-

stracija. Posebne pohvale

ovom izdava~u pripadaju i

za negovawe srpskog jezika

i }irilice - rekla je po-

red ostalog Danijela Kova-

~evi} Miki}, pohvaliv{i

i monografiju “Katrga

kroz vekove” @ivorada

Minovi}a, “Spomenicu

1952-2012” Narodnog muzeja

i kwigu “Radmilo”, dr Sve-

tislava Markovi}a, koje su

bile u u`em izboru za ovu

nagradu.

O zna~aju pisane re~i i

kulturnih programa u “vre-

menu oskudacije” govorila

je direktorka Biblioteke

Danica Ota{evi}, a pro-

fesor Vladimir Dimitri-

jevi} je u svojoj besedi na-

glasio da “niko u istoriji

nije uspeo da pobedi kwige,

duga~ak je spisak onih koji

su poku{avali da ih zatru,

ali mi smo narod koji nije

spaqivao ni~ije kwige”.

Pored izlo`be, publika

je bila u prilici da pogle-

da video retrospektivu ove

manifestacije, koja je prvi

put organizovana 3. febru-

ara 2000. godine, pod ge-

slom “Samo napisana re~

ostaje”. Izlo`bu su muzi-

kom oplemenile flautist-

kiwe An|ela Todorovi} i

Mina Cvetkovi}.

Z. L. S.

Na sve~anosti odr`anoj

pro{log petka u Pred-

sedni{tvu Republike Sr-

bije u Beogradu, na dan kada je

obele`ena 150. godi{wica od

smrti Vuka Stefanovi}a Kara-

xi}a, dodeqene su pedesete, jubi-

larne Vukove nagrade Kulturno

prosvetne zajednice Srbije za

2013. godinu. Vukova nagrada se

tradicionalno dodequje za izuze-

tan doprinos razvoju kulture u

Republici Srbiji i svesrpskom

kulturnom prostoru. Me|u deset

laureata i tri izuzetna prizna-

wa dodeqena povodom jubileja,

na{la se i ~a~anska kwi`evnica

i prosvetni radnik mr Grozdana

Komadini}. Jedan od presudnih

argumenata na osnovu koga je Ko-

madini}ki pripalo presti`no

priznawe ove ustanove od nacio-

nalnog zna~aja, bili su wena ulo-

ga i rezultati postignuti u

Ogranku Vukove zadu`bine, koji

je osnovala i ~iji rad razvija i

afirmi{e na Vukovskom putu ve} 15 godina u na{em gra-

du. Iza Grozdane Komadini} je bogat stvarala~ki i saku-

pqa~ki opus koji obuhvata 20 kwiga sa ponovqenim izda-

wima iz oblasti narodne duhovne kulture i tradicije, sa-

radwa sa srpskom i ruskom akademijom nauka, aktivan

rad sa mladima, vi{e republi~kih nagrada postignutih

sa lingvistima, organizovawe stru~nih skupova na temu

o~uvawa jezika i pisma, afirmi-

sawe zadu`binarstva i stvarala-

{tva zadu`binara, brojne ini-

cijative i osnivawe i drugih

ogranaka, kao i spajawe i sarad-

wa sa sledbenicima Vukovog de-

la na svesrpskom kulturnom pro-

storu.

Nagrade su uru~ili @ivorad

Ajda~i}, generalni sekretar

KPZ Srbije i Qubivoje R{umo-

vi}, predsednik KPZ Srbije, ko-

ji je tom prilikom rekao da ova

institucija istrajava, jer je “u

pola veka postojawa i rada ugra-

|eno mnogo pameti, pregnu}a, ra-

da i du{e, zbog potrebe da svako

od nas bude dru{tveno bi}e od

koristi svojoj zajednici. Ne po-

stoji zlatno doba, postoje zlatna

srca, ruke, du{e... “. Re~ima za-

hvalnosti onima koji su prepo-

znali i vrednovali wihovo stva-

rala{tvo, u ime nagra|enih, za-

hvalio je Radomir Andri}, pred-

sednik Udru`ewa kwi`evnika

Srbije. Pokroviteq Vukove nagrade za 2013. bilo je Mi-

nistarstvo kulture i informisawa RS i Umetni~ka liv-

nica “Jeremi}”. Dodeli Vukove nagrade, pored brojnih

sugra|ana, prisustvovao je i pomo}nik gradona~elnika

Aleksandar Da~i} i prijateqi iz drugih ogranaka i ma-

ti~ne Vukove zadu`bine.

Z. L. S.

NA 15. IZLO@BI „[TAMPANA RE^” GRADSKE BIBLIOTEKE

DODEQENE NAGRADE ZA KWIGU GODINE I NAJBOQI DIZAJN PUBLIKACIJE

U PREDSEDNI[TVU SRBIJE URU^ENE JUBILARNE VUKOVE NAGRADE

PRIZNAWA „P^ELICI” I ZORANU JURE[U

LAUREAT I ^A^ANKA

GROZDANA KOMADINI]

16 PETAK 14. JANUAR 2014. GODINE

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po povo-

qnim cenama (tel,

adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji

800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u

Obili}evoj ulici od 80

do 160 m2 (ima mernu

grupu - industrijska

struja) na samo 800m od

centra grada

DOM KULTURE

- PETAK, 14. februar u 20 ~asova -

koncert grupe “S VREMENA NA VRE-

ME” (velika sala)

- ^ETVRTAK, 20. februar u 20 ~asova

- pozori{na predstava “SRPSKA TRI-

LOGIJA”, produkcija Narodno pozori-

{te iz Beograda (velika sala)

GRADSKA BIBLIOTEKA

- Izlo`ba “[TAMPANA RE^ 2013”

, Galerija Narodnog muzeja i Stalna po-

stavka u konaku: radnim danima od 9 do

17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova;

ponedeqkom izlo`beni prostor nije

otvoren za posete;

ISTORIJSKI ARHIV

Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE

MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA-

\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim

danima

UMETNI^KA GALERIJA

“NADE@DA PETROVI]”,

Cara Du{ana 6

- ^ETVRTAK, 20. februar u 19 ~asova

- Izlo`ba LAZAR VOZAREVI], izbor

radova iz kolekcije Galerije “Lazar Vo-

zarevi}” Sremska Mitrovica. Nakon

otvarawa izlo`be projekcija filma “U

zavi~aju posle smrti `iveti”, autora i

re`isera Igora ^olaka; utorak - petak

od 10 do 20 ~asova, subotom i nedeqom

od 10 do 13 ~asova.

- GALERIJA “RISIM”,

Gospodar Jovanova 11, Stalna po-

stavka slika iz Spomen zbirke Bogi}a

Risimovi}a Risima; sredom, petkom i

subotom od 10 do 13, utorkom i ~etvrt-

kom od 15 do 20 ~asova.

STEVAN MILIJANOVI], VO\A BENDA „JAZZ PROJECT”

I PRVI SRBIN DOBITNIK STIPENDIJE ZA ^UVENI BERKLI

17MLADIPETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Ministarstvo omla-

dine i sporta Re-

publike Srbije pokrenulo

je kampawu i iniciralo

formirawe Nacionalnog

komiteta za borbu protiv

govora mr`we na interne-

tu, koji je odlu~io da cen-

tralni doga|aj kampawe

povodom Me|unarodnog da-

na bezbednog interneta, 11.

februar, bude u ^a~ku.

Ciq kampawe je da se stane

na put negativnim pojava-

ma u virtuelnom svetu, od-

nosno stvori pristupa~ni-

ji i sigurniji sajber pro-

stor za sve mlade korisni-

ke interneta, uz podizawe

svesti o uticaju aktivno-

sti u virtuelnom svetu na

aktivnosti u stvarnom sve-

tu. Tim povodom, u utorak,

u Regionalnom centru za

zaposlene u obrazovawu,

organizovana je konferen-

cija pod nazivom “Tole-

rancijom i dijalogom pro-

tiv govora mr`we”, na ko-

joj je prisustvovao i Nenad

Borov~anin, dr`avni se-

kretar Ministarstva

omladine i sporta.

- Danas u realnom svetu,

naro~ito me|u omladinom,

sve je vi{e negativnih po-

java, jer oni na dru{tve-

nim mre`ama {ire govor

mr`we, a to se kasnije pre-

nese u realan `ivot. Qudi

se zbog razli~itosti mrze,

zbog razli~ite politi~ke,

verske, nacionalne, kao i

pripadnosti navija~kim

grupama, pa je neophodno

suzbijati mr`wu i zajedno

sa mladim qudima {iriti

toleranciju. Moramo po-

krenuti qude da se nadme}u

dijalogom, umesto sva|ama,

idejama, umesto prepucava-

wima. Danas je u Srbiji ta-

kva atmosfera da mladi

qudi sve mawe pametnih

stvari mogu da vide na in-

ternetu i televiziji, pa je

neophodno da se aktiviraju

i odupru tome - rekao je, iz-

me|u ostalog Nenad Borov-

~anin, otvaraju}i konfe-

renciju.

Internet danas postaje

mesto dobre zabave, po-

slovnih prilika, ali i po-

tencijalno mesto za raspi-

rivawe mr`we i {irewe

nasiqa i netolerancije.

Ova tema je vrlo prisutna

i izuzetno zna~ajna u vre-

menu velike ekonomske

krize i siroma{tva i, na-

`alost, ne samo u na{em

dru{tvu, nego i u {irem

regionu, Evropi i ~itavom

svetu javqa se netoleran-

cija, govor mr`we, agre-

sivnost, netrpeqivost, na-

siqe, sve ono {to je nepo-

`eqno, istakao je gradona-

~elnik mr Vojislav Ili}.

- Po{tovawe qudskih

prava, razli~itosti i uva-

`avawe su uslovi za mir,

naravno to se podrazumeva

i za stabilnost i napredak

jednog dru{tva. Smatram

da qudi koji nisu uspeli

da ostvare neke svoje pla-

nove, bes prenose na one ko-

ji su razli~iti od wih.

Ali, sve se mo`e prevazi}i

tolerancijom - rekao je

Ili}.

Predsednik Skup{tine

grada Veqko Negovanovi},

istakao je da je zahvaquju}i

mladima iz ^a~ka potekla

predivna inicijativa i iz-

razio nadu da }e ona biti

po~etak jednog kontinui-

ranog procesa: “Nadam se

da }e mladi istrajati da

tolerancijom iskorene ovu

veliku po{ast savremenog

dru{tva”.

^lan Gradskog ve}a za-

du`en za sport i omladinu

Nemawa Trnavac, ka`e da

podr`ava ideje mladih, ka-

ko bi se i wihov glas ~uo u

gradu. On je podsetio da je

u ^a~ku otvorena Kancela-

rija za mlade i donet Ak-

cioni plan, odnosno da su

postavqeni temeqi za vo-

|ewe kvalitetne politike

usmerene ka ovoj populaci-

ji.

Posredstvom Nacional-

nog komiteta za borbu pro-

tiv govora mr`we na in-

ternetu, jedno veliko crve-

no srce, simbol kampawe,

iz ^a~ka }e biti poslato u

Strazburg, sedi{te kampa-

we na evropskom nivou.

- Ponosna sam {to je moj

grad izabran za odr`avawe

centralnog doga|aja. Po-

sebno sam sre}na {to je ce-

lokupna lokalna zajednica

prepoznala zna~aj ove ak-

cije. Zahvalila bih poseb-

no volonterima i profeso-

ru Vladimiru @ivanovi}u

iz Gimnazije, na wihovoj

nesebi~noj podr{ci u or-

ganizaciji ovog doga|aja -

rekla je An|elka Matije-

vi}, aktivistkiwa kampa-

we i jedan od inicijatora

konferencije u ^a~ku.

Povodom Dana bezbed-

nog interneta, u~enici

Gimnazije snimili su vi-

deo spot, koji je osmislio

Predrag Avramovi}, uz po-

mo} \or|a ]iri}a i Mi-

lana Savi}a. Tako|e istim

povodom, u~enici Gimna-

zije i O[ “Milica Pavlo-

vi}”, koji poha|aju ~asove

gra|anskog vaspitawa, iz-

veli su u ponedeqak, na

Gradskom trgu, mini per-

formans sa `eqom da skre-

nu pa`wu sugra|ana na

problem mr`we na inter-

netu. N. R.

RECI „NE”

GOVORU MR@WE

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BEZBEDNOG INTERNETA

Sedamnaestogodi-

{wi ^a~anin

Stevan Milija-

novi} u~enik je ~etvrte go-

dine Sredwe muzi~ke {ko-

le “Dr Vojislav Vu~ko-

vi}”, na odseku za klavir.

Jedan je od mnogih tinejxe-

ra koji se posvetio xezu i

koji sa svojim bendom svi-

ra autorsku muziku, ali je

prvi iz Srbije koji je do-

bio stipendiju za ~uveni

Berkli i uspeo direktno da

se upi{e na zavr{nu godi-

nu bostonskog kolexa. Pro-

fesori ~uvenog ameri~kog

muzi~kog kolexa Berkli,

ve} nekoliko godina orga-

nizuju audiciju u Beogradu

za dobijawe stipendije, a

Stevan je svoj san ostvario

pro{le godine u novembru.

- Kada sam krenuo u

sredwu {kolu zaintereso-

vao sam se za xez muziku i

po~eo sam da idem na ~aso-

ve kod Vasila Haximanova.

Wemu sam najvi{e zahva-

lan, jer me je svemu nau~io.

On mi je dao ideju da pola-

`em ispit za stipendiju za

Berkli. To sam ve} dugo `e-

leo, po{to je Berkli najbo-

qa {kola za xez u svetu. U

novembru su u Beograd do-

{li profesori iz Irske,

Amerike. Prijavio sam se

da pola`em i zahvaquju}i

Vasilu, koji je zavr{io

Berkli, ostvario sam svoju

`equ, upisao sam se di-

rektno na ~etvrtu godinu

fakulteta, a odlazim u av-

gustu. Jo{ ne znam da li }u

i}i u Dablin, ili u Boston

- ka`e Stevan Milijano-

vi}.

Ovaj mladi} se ve} dva-

naest godina profesional-

no bavi muzikom. Sa ~eti-

ri godine je po~eo da svira

klavir, a sa pet, kao tale-

nat, upisao muzi~ku {kolu.

Kao petogodi{wak je pobe-

dio na Me|unarodnom tak-

mi~ewu u [apcu, a ve} sa

sedam godina je u Italiji

osvojio prvo mesto na svet-

skom takmi~ewu. Nizale su

se nagrade u klasi~noj mu-

zici, vi{e se i ne se}a ka-

da je prestao da ih broji.

Potom je nekoliko godina

sa ocem, bratom i jo{ jed-

nim basistom svirao u

“Aleksa bendu”, koji je ta-

ko|e bio uspe{an i izvan

^a~ka.

Sada{wi bend „Jazz pro-

ject” osnovao je pre ~etiri

godine, kada je po`eleo da

svira xez. Pored Stevana

(klavijature), u bendu su i

wegov brat Aleksa Milija-

novi} (bubaw), Du{an

@ivkovi} (bas gitara) i

Ilija Damjanovi} (gita-

ra). Povremeno sa bendom

nastupa i Milena Dimi-

trijevi} (vokal).

- Prvi na{ nastup je

bio na ~a~anskom festiva-

lu “Karusel”. Potom smo

nastupili na “Gitarija-

di”, na kojoj smo jedne go-

dine pobedili. Svirali

smo na mnogim festivali-

ma, u Subotici, Ni{u,

Ivawici, u okviru “Let-

wih dana kulture” u ~a~an-

skom Narodnom muzeju, po

raznim klubovima. Dok

sam ovde, do avgusta, i da-

qe }u svirati sa svojim

bendom na festivalima i

po klubovima, gde god nas

pozovu - ka`e Stevan, obja-

{wavaju}i da je inspira-

cija samo trenutak u kome

stvara kompoziciju, ni{ta

vi{e. “Mo`da i nazivi

kompozicija asociraju na

ne{to”, zami{qeno ka`e

vo|a benda i kompozitor.

- Kada Stevan ode, mora-

mo mnogo da ve`bamo, da

bismo koliko - toliko “is-

pratili” wegov napredak i

da bi bend zvu~ao {to kva-

litetnije. Kada je re~ o do-

ma}oj muzici na{ uzor je

prevashodno Vasil Haxi-

manov, a stranih uzora ima

vi{e. Ustvari, inspiraci-

ja je u samom do`ivqaju

harmonije i melodija - ka-

`e Du{an @ivkovi}.

„Jazz project” ne svira

stari xez, ve} je poznat po

modernijem, fju`n xezu i

fanku. Tako|e, i wihova

autorska muzika je podre-

|ena tim `anrovskim prav-

cima. Fanovi i qubiteqi

xeza mogu u`ivati u svirci

„Jazz project”-a 13. marta, u

“Velvetu”. Pored svojih au-

torskih kompozicija i na-

ravno wihove najpoznatije

i najboqe „Heavy Project”,

~lanovi benda }e izvesti i

obrade poznatih xez stan-

darda. N. R.

TALENAT, INSPIRACIJA, TRENUTAK...

Ilija Damjanovi}, Stevan Milijanovi}, Du{an @ivkovi} i Aleksa Milijanovi}

18 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Najnovija sednica Op{tinskog ve-

}a Gorweg Milanovca zapo~eta je

razmatrawem godi{weg izve{ta-

ja rada Op{tinske uprave za proteklu go-

dinu. Detaqno o izve{taju govorila je

na~elnica Op{tinske uprave Gorica Pe-

trovi}. Ona je napomenula da je rad u

Op{tinskoj upravi u potpunosti dostu-

pan javnosti, podlo`an kritici i javnoj

kontroli gra|ana. Na~elnica je nabroji-

la realizovane aktivnosti na poqu inve-

sticija i tehni~kog odr`avawa u izve-

{tajnom periodu, me|u kojima je posebno

izdvojila zapo~etu adaptaciju upravne

zgrade u Ulici Tihomira Matijevi}a, iz-

gradwu nekoliko kotlarnica i ure|ewe

sportskih sala u osnovnim {kolama, iz-

radu projektne dokumentacije za rekon-

stukciju Doma kulture i komunalne in-

frastrukture za uvo|ewe videonadzora u

Gorwem Milanovcu, kao i tehni~ku i

stru~nu podr{ku„Koridorima Srbije“

pri eksproprijaciji nepokretnosti u iz-

gradwi auto-puta. Aktivnosti Op{tin-

ske uprave u pro{loj godini bile su usme-

rene i na realizaciju nekoliko me|una-

rodnih i nacionalnih projekata, kao no-

sioci ili kao partneri na projektu. Na

kraju izlagawa, na~elnica Uprave se za-

hvalila svojim saradnicima, jer su sve

predvi|ene aktivnosti u pro{loj godini

u potpunosti realizovane. Pohvale Op-

{tinskoj upravi uputili su i ~lanovi ve-

}a Milenko Maletkovi} i Desimir Jova-

novi}, nagla{avaju}i da je kroz slu`be

Op{tinske uprave pro{lo vi{e od 9.000

predmeta, a da se ne navode dodatni po-

slovi na realizaciji investicija, proje-

kata, obuka i drugih aktivnosti.

Slo`iv{i se sa ~lanovima ve}a i upu-

tiv{i pohvale Op{tinskoj upravi, pred-

sednik op{tine Milisav Mirkovi} je re-

kao da izve{taj odli~no ura|en i da pose-

duje pregled svih sprovedenih javnih na-

bavki u protekloj godini, {to je veoma

zna~ajno. On je, tako|e, istakao da se gor-

womilanova~ka Op{tinska uprava nala-

ze u samom vrhu u Srbiji po uspe{nosti u

radu.

U nastavku sednice ve}nici su usvoji-

li predlog odluke o pribavqawu zemqi-

{ta za potrebe gradwe osnovne {kole u

Semedra`u, za koju su obezbe|ena namen-

ska republi~ka sredstva, jer je {kolski

objekat poru{en za potrebe gradwe budu-

}eg auto-puta.

Ve}nici su razmatrali i usvojili za-

kqu~ak o pristupawu izradi lokalnog

akcionog plana zapo{qavawa za 2014. go-

dinu, kojim se utvr|uju ciqevi i priori-

teti politike zapo{qavawa, kao i pro-

grami i mere koje }e realizovati op{ti-

na Gorwi Milanovac u toj oblasti.

Nadzorni odbor gorwomilanova~kog

Javnog komunalnog preduze}a doneo je od-

luku o ceni vode sa kanalizacijom i si-

stemom pre~i{}avawa otpadnih voda i

ceni izno{ewa, transporta i deponova-

wa komunalnog ~vrstog otpada i uputio

Op{tinskom ve}u i Skup{tini op{tine

na usvajawe. Kada ova odluka pro|e skup-

{tinsku proceduru, voda za doma}insta-

va }e poskupeti 10, a za privrednike osam

odsto. I cena izno{ewa, transporta i de-

ponovawa komunalnog otpada bi}e uve}a-

na za 10 odsto.

Usvojen je i predlog odbora direktora

„Autoprevoza Gorwi Milanovac“ o po-

skupqewu prevoza u gradskom i prigrad-

skom saobra}aju za sedam odsto, zbog, kako

je navedeno, uve}awa direktnih tro{kova

koji ulaze u strukturu cene prevoza.

^lanovi ve}a su podr`ali inicijati-

vu Komisije za bezbednost saobra}aja za

preduzimawe mera za zabranu saobra}aja

za teretna vozila u Ulici Kneza Aleksan-

dra, od „Plavog mosta“ do zgrade op{ti-

ne, koju je obrazlo`io ~lan ve}a i pred-

sednik ove komisije Desimir Jovanovi}.

Ovaj predlog je upu}en na razmatrawe

nadle`nim organima.

^lanovi Ve}a su na sednici izrazili i

svoje nezadovoqstvo povodom saop{tewa

Op{tinskog odbora Demokratske stranke

Gorwi Milanovac, u kome je odluka Op-

{tinskog ve}a o donirawu sredstava

Osnovnom sudu i Osnovnom javnom tu`i-

la{tvu u Gorwem Milanovcu okarakte-

risana kao vid uticaja na rad ovih pravo-

sudnih organa, a time i na wihovu nezavi-

snost u radu. Kako je zakqu~ilo Op{tin-

sko ve}e, ne radi se ni o kakvom naru{a-

vawu nezavisnosti rada ovih organa, kako

je to preneto u pojedinim sredstvima in-

formisawa, ve} o odluci kojom se omogu-

}ava rad pravosudnih organa u op{tini

Gorwi Milanovac. ^lanovi ve}a su sa-

glasni da se ponovnim uspostavqawem

pravosudnih organa u Gorwem Mila-

novcu omogu}uje gra|anima gorwomila-

nova~ke op{tine da daleko lak{e ostva-

ruju svoja prava i da }e i ubudu}e jedno-

glasno donositi sve odluke koje su u inte-

resu gra|ana ove op{tine.

V. S.

Krsnu slavu Sveta tri Jerarha proslavili su u sredu,

12. februara, gorwomilanova~ki Klub privrede i Udru-

`ewe zanatlija iz Gorweg Milanovca, u prisustvu sve-

{tenika gradske crkve Sv.Trojice i mnogobrojnih gosti-

ju. Pored uglednih privrednih preduzetnika i zanatlija,

slavi su prisustvovali i predsednik op{tine Milisav

Mirkovi} i wegov zamenik Miroslav Milovanovi}.

Predstavnici lokalne samouprave su ovogodi{wem

doma}inu i predstavanicima Kluba privrede i Udru`e-

wa po`eleli sre}nu krsnu slavu, sa `eqom da i u nared-

nom periodu ni`u poslovne i druge uspehe kao i do sada.

Ovom prilikom, predsednik Mirkovi} je podr`ao ideju

gradwe zajedni~kog doma Udru`ewa zanatlija i Kluba

privrede. Obe}ao je pomo} lokalne samouprave u reali-

zaciji ove lepe ideje, koja }e omogu}iti da se na jednom

mestu kreiraju zajedni~ke aktivnosti u ciqu pospe{iva-

wa privrednog razvoja takovsko-rudni~kog kraja.

Ovogodi{wi doma}in slave bio je Petar Obradovi},

vlasnik uspe{ne grafi~ke firme „Papir print“ iz Gor-

weg Milanovca, dok }e ta ~ast dogodine pripasti bra}i

Ranku i Dejanu Savi}u, uglednim gorwomilovanova~kim

privrednicima.

Mi n i s t a r s t v o

zdravqa Repu-

blike Srbije do-

niralo je novo vozilo gor-

womilanova~kom Domu

zdravqa za potrebe palija-

tivne nege u slu`bi ku}nog

le~ewa. Prema re~ima di-

rektorke Doma zdravqa u

Gorwem Milanovcu dr

Dragice Topalovi}, pali-

jativno zbriwavawe je pri-

stup kojim se poboq{ava

kvalitet `ivota

pacijenata suo~enih sa

neizle~ivom bole{}u, kao

i wihovih porodica, kroz

prevenciju i olak{avawe

patwi putem ranog otkri-

vawa i nepogre{ive proce-

ne i le~ewa bola i drugih

problema – fizi~kih, psi-

hosocijalnih i duhovnih.

Novo vozilo }e poboq-

{ati kvalitet usluga u

oblasti palijativne nege, a

re~ je o novom vozilu mar-

ke “fiat punto”, koje }e

gorwomilanova~ki Dom

zdravqa dobiti zajedno sa

jo{ 69 zdravstvenih usta-

nova u Srbiji. Projekat

„Razvoj palijativnog zbri-

wavawa u Srbiji” je zajed-

ni~ki projekat Ministar-

stva zdravqa i Evropske

unije. Projekat }e obezbe-

diti tehni~ku podr{ku za

uspostavqawe sveobuhvat-

nog i modernog sistema pa-

lijativnog zbriwavawa u

Srbiji. U tom smislu, on

}e podr`ati napore Mini-

starstva zdravqa da usluge

palijativnog zbriwavawa

u~ini dostupnim svima

onima kojima su one neop-

hodne, ukqu~uju}i odrasle

i decu u odmaklim fazama

malignih i drugih te{kih

bolesti, kao i socijalno

ugro`ene grupe, u skladu sa

preporukama Saveta Evro-

pe.

SA SEDNICE OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

POHVAQEN RAD OP[TINSKE UPRAVE

ZAJEDNO

OBELE@ILI

KRSNU SLAVU

GORWOMILANOVA^KI DOM ZDRAVQA BOGATIJI ZA NOVO VOZILO

ZA MODERNIJI SISTEM

PALIJATIVNE NEGE

19MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

20 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DAN ZAQUBQENIH NAJVI[E VESELI

VODENE ZNAKOVE, DOK ]E ZEMQANE

OBRADOVATI POKLONI I VE^ERA

[TA IM POKLONITI

ZA DAN ZAQUBQENIH?

OVAN BI VAS

NAJRADIJE

ZAPROSIO

Temperamentni pripadnici

ovog znaka vole ekstrava-

gantne dokaze qubavi, pa im

je Dan zaqubqenih idealna

prilika za to. Budu}i da }e

se i sami potruditi, isto

o~ekuju i od partnera. Idi-

li~na qubavna atmosfera za

wih je svakako ve~era uz sve-

}e u mirnom restoranu, uz

bocu {ampawca. Ukoliko

planirate prosidbu, Dan za-

qubqenih je idealna prili-

ka za to. Od poklona Ovnu bi

se svidela - sportska opre-

ma, karta za utakmicu ili

poklon kojim mo`e unapre-

diti svoj biznis, dok }e se

`enske predstavnice najvi-

{e obradovati buketu crve-

nih ru`a.

BIKA BI OBRADOVALA

I UKUSNA TORTA

Kako Dan zaqubqenih za

mnoge podrazumeva ukusnu

ve~eru, pripadnici ovog

znaka upravo zbog toga u`i-

vaju u ovom danu. Ne pate od

velike demonstracije quba-

vi ili filmskih scenarija,

ve} vide priliku za hedoni-

sti~ko u`ivawe s partne-

rom. Uvek }e ih razveseliti

lepa ode}a i nov~anici, ali

ni ~okoladna ni torta u bli-

ku srca ne}e ih ostaviti

ravnodu{nima. Jako im je

va`an i izgled, pa ne zabora-

vite da lepo upakujete po-

klon.

BLIZANCE NE VESELI

TIPI^AN SCENARIO

Pripadnici ovog vazdu{nog

znaka nisu pobornici ro-

mantike, pa im ovaj dan ne

predsta-

vqa ne{to veliko. Druga~i-

ji izlazak kod wih je uvek do-

brodo{ao, ali se ne vesele

tipi~nom scenariju ru`a i

sve}a. Obo`avaju razli~i-

tost, pa je najboqe da im po-

klonite vi{e sitnih poklo-

na umesto jednog velikog.

Budu}i da im mozak ubrzano

radi i da im stalno neke

ideje padaju na pamet mo`ete

se odlu~iti i za najneobi~-

niji poklon.

RAK SE PREPU[TA

ROMANTICI

Pripadnici ovog znaka je-

dva ~ekaju ovaj dan ako su za-

qubqeni i imaju s kim da ga

slave. Od partnera najvi{e

o~ekuju da u`iva s wima i

prepusti se romantici. Wi-

hova idealna romanti~na ve-

~era zavr{ava se ne`nim re-

~ima, kao u filmu. Poklon

mora biti ukusan i elegan-

tan, ali i romanti~an. Iz-

gravirano “volim te” na ku-

tiji s egzoti~nim ~okoladi-

cama odu{evi}e ga.

LAV NE BI IMAO

NI[TA PROTIV

ZLATNOG NAKITA

Pripadnici ovog znaka nisu

imuni na romantiku, ali bi

radije da ona `ivi svaki

dan, a ne radi komercijali-

zacije. Budu}i da vole lepe

poklone, ne}e se buniti pro-

tiv wih, ali ne}e ih ni o~e-

kivati. Za wih je idealan

provod dobar film u zagr-

qaju svoje qubavi na kau~u.

Vole firmirane modne deta-

qe i nakit (posebno zlato).

Vikend odmor u nekoj moder-

noj destinaciji pravo je

u`ivawe za Lava.

DEVICE OD POKLONA

VI[E VOLE LEPA DELA

Pripadnici ovog prizemqe-

nog i analiti~kog znaka ni-

su preterano romanti~ni i

vi{e vole konkretna lepa

dela od poklona i re~i. Da

im ne ~estitate ili ne date

ni{ta ose}ali bi se povre-

|eno, jer je to “red”. [to je

poklon prakti~niji, to bo-

qe. Vole predmete koje odmah

mogu iskoristiti, poput ro-

kovnika za organizaciju vre-

mena ili vi{ejezi~nog re~-

nika u elektronskom obli-

ku. Obradovalo bi ih saksij-

sko cve}e, koje bi mogle da

neguju.

VAGA O^EKUJE

“CELOKUPAN”

DO@IVQAJ

Pripadnici ovog znaka vole

svaki povod u kome se mogu

lepo obu}i i u`ivati u od-

li~nom vinu. Oni ne o~ekuju

toliko romantiku, koliko

celokupni do`ivqaj u`iva-

wa. Vagama ne}e biti va`no

da li je poklon skup, ali po-

brinite se za to da odaberete

ne{to lepo i fino dizajni-

rano. Obradova}e se doga|a-

jima koje mogu podeliti s va-

ma i drugim prijateqima

poput karata za koncert.

ROMANTI^NA

[KORPIJA

Za pripadnike ovog znaka,

ma{toviti scenario i no}

posve}ena partneru za wih je

vrhunac romantike. Ne o~e-

kuju skupe poklone, jer se od

toga vi{e vesele predstoje-

}oj no}i. [korpioni iznad

svega obo`avaju tajanstve-

nost. Kwiga o izgubqenom

blagu, nere{enim misteriji-

ma ili zlo~inima za wih je

pravi poklon. @elite li da

budete romanti~ni, igrajte

na kartu zavodqivosti ili

im udovoqite masa`om i

o~aravaju}om kupkom.

AVANTURISTI^KI

STRELAC

Iako ne gledaju na Dan zaqu-

bqenih kao na simbol quba-

vi, pripadnici ovog znaka

rado }e se prepustiti roman-

tici. Iznena|ewa }e ih obo-

riti s nogu, naro~ito ako je

re~ o novim stvarima koje

nisu imale priliku da pro-

baju. Strelci vole avanture,

pa se na vreme prijavite za

paraglajding, neku sportsku

avanturu ili vikend putova-

we. Ono {to najvi{e cene je

sama pomisao da taj dan bude

poseban i da ih neko smatra

posebnim, pa se pobrinite

prvenstveno oko toga!

JARAC @ELI DODIRE

UMESTO LEPIH RE^I

Da ih partner zaboravi si-

gurno bi se naqutili. Ne `e-

le da dobiju, ali ni da po-

klone skupe poklone. Dodi-

ri im zna~e vi{e od kompli-

menata, a i wihov su na~in

iskazivawa emocija. Za Dan

zaqubqenih o~ekuju prija-

teqstvo, odanost i pa`wu.

Jedinstveni pokloni od srca

s posebnim zna~ewem za vezu

posebno im zna~e. [ta god

planiralii, neka to bude

jednostavno, ispuweno pri-

jatnim razgovorom, ali samo

izme|u vas dvoje. Obradova}e

ih ve~era na mestu na kojem

su imali prvi sastanak.

GLUPOST

ZA VODOLIJE

Pripadnici ovog znaka de-

finitivno su najve}i pro-

tivnici komercijalizacije

Dana zaqubqenih. Oni ne

vole da se od wih ne{to o~e-

kuje, bilo to cve}e, ru`e ili

romanti~ne poruke, a to

isto ni oni ne tra`e od

partnera. Ipak, ako su “sve-

`e” zaqubqene `ele ga sla-

viti, ali ni sami ne znaju

kako bi. Smislite ne{to po-

sebno i odaberite taj dan za

prosidbu, ako ste o tome raz-

mi{qali. Samo, pripremite

govor unapred, Vodolija `e-

li da ga oborite s nogu, ali

neka bude iskreno, iz srca.

RIBE @ELE FILMSKI

SCENARIO

Valentin je dan za ostvarewe

svih qubavnih snova roman-

ti~nih Riba. Kako povreme-

no ose}aju svu te`inu `ivot-

nih problema na svojim le-

|ima, ohrabruju}i posteri,

muzika i razglednice bi}e

odli~an izbor za poklon ko-

ji }e ih istovremeno dirnu-

ti i pomo}i im. Ne mo`ete

pogre{iti ni sa akvariju-

mom za ribice ili opremom

za vodene sportove. Ovaj sa-

wivi znak obo`ava da ma-

{ta. Osve`avaju}i izlet na

more, uz sve pogodnosti ma-

sa`e i saune, idealan je za

Ribe.

RU@A

- uop{teno zna~i qubav

ORHIDEJA

CVE]E JE PREDVQIVO ALI SE SA

WIM TE[KO MO@E POGRE[ITI

ZNA^EWE CVE]A

PO BOJAMA

Crvena boja - boja qubavi

(boja vatre i krvi, izraz

`ivota i `ivotne snage).

Bela boja - ozna~ava po-

{tovawe, a u nekim kultu-

rama, u na{oj na primer,

nevinost.

@uta boja - je boja qubo-

more (u nekim drugim

prilikama je ova boja iz-

raz prijateqstva).

Plava boja - je boja verno-

sti.

Ru`i~asta - ozna~ava ne-

`na ose}awa.

Sre}an vam Dan qubavi.

Volite sebe, a i druge. Vo-

lite `ivot, jer drugi nema-

te. Neka vam svaki dan, svih

365 dana u godini, bude dan po-

sve}en voqenoj osobi. Dok je

sveta i veka bi}e i qubavi,

jer ona, ne zaboravite,

pokre}e svet.

21INTERVJUPETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

- Meni je stvarno nejasno, za{to u

demokratiji ~ovek ne mo`e da bude

“najve}e bogatstvo” i da “narod bu-

de svetiwa”. - Mnogo talenata je

uni{teno nakaradnim pristupom

umetnosti. - Na Dan zaqubqenih,

~ovek mo`e da ponudi samo Sebe! -

rekli su pored ostalog bra}a Voji-

slav \uki} Koki i Miomir \uki}

Miki, odgovaraju}i na na{a pitawa

uo~i ve~era{weg koncerta u ^a~ku

Pojavili su se daleke 1972. godine singlom

“Sun~ana strana ulice”. Niko nije profesi-

onalni muzi~ar, a traju. Pesmu “Tra`i me-

ne” Xoni [tuli} stavio je na plo~u “Azre”.

Qubomir Ninkovi}, Asim Sarvan i bra}a

Vojislav Koki i Miomir Miki \uki}, na-

stupaju zajedno ve} pune 42 godine, s mawim

prekidima. Pamte ih po antologijskim bala-

dama. Novo okupqawe nikada ih nije dovodi-

lo u dilemu... Za intervju koji smo dobili za

“Glas” uo~i koncerta naslovqenog “Za one

koji vole”, zahvalni smo Dragi{i Radulovi-

}u.

Uprkos pauzama koje je grupa pravila, jedin-

stveni ste po tome {to ste u istom sastavu

opstali vi{e od 40 godina. Koja vrsta quba-

vi Vas je tako dugo vezala, pa ste istrajali

kao tim?

Vojislav \uki} Koki: - Za mene je grupa “S

vremena na vreme” jedan specifi~an instru-

ment u kome uba~eni muzi~ko-lirski sadr`aj

dobija karakteristi~no, prepoznatqivo

obele`je kojim dominiraju nepatvoreni ob-

lici ose}ajnosti, nevezani za trendove, za-

natsku ispraznu virtuoznost ili medijsku

opsenu o veli~ini izvo|a~a. To, mo`da i ne

razumevaju}i u potpunosti, vezuje ~lanove

grupe.

Miomir \uki} Miki: - Zanimqivo pitawe.

Kad god smo prestajali sa radom kao grupa,

svako bi oti{ao na svoju stranu i li~ni kon-

takti bi bili svedeni na minimum, ~ak {ta

vi{e, postajali bi sasvim slu~ajni. Svako

od nas ima svoj privatan, porodi~ni `ivot,

svoju profesiju, hobi i ni{ta od toga nije

vezano za grupu. Ali, na svaki poziv za daqi

zajedni~ki rad na muzici bi se svako od nas

bezrezervno odazivao i grupa bi nastavqala

sa radom, kao da pauze nije bilo. Verovatno

je taj neobavezuju}i, hedonisti~ki pristup,

ina~e, veoma ozbiqnom poslu, davao svakom

od nas dovoqan stepen slobode u odlu~ivawu

i bio presudan za daqi rad.

Kako ste Vi do`iveli svoj tre}i povratak na

scenu 2013. godine i kako su Vas do`iveli na

Kolarcu, u Podgorici, Novom Sadu? Kako

publika danas reaguje na pionirske poduhva-

te u akusti~arskoj muzici?

Vojislav \uki} Koki: - Nakon postojawa od

sedam godina (1972-79) i pauze od 14 godina,

ponovnog okupqawa (1993-2000), pa pauze od

13 godina, bilo je za o~ekivati da }emo se po

tre}i put okupiti. Tro~lani sastav je 2011,

bez Asima Sarvana, a sa gostuju}im bubwa-

rem i basistom, pod nazivom “Svremena{i”

nastupio na “Beer Festu” u Beogradu i u beo-

gradskom Domu omladine i pripremio teren

za ponovno okupqawe kompletne ~etvorke za

koncert na “Kolarcu” maja 2013. Emotivan

susret oko hiqadu qudi, koji se prepoznaju

po pripadnosti, ne samo gradu u kome `ive,

ve} i po shvatawu `ivota i nemu{tog jezika

prisne i iskrene komunikacije, obele`io je

taj koncert. Sli~no je bilo i u Podgorici i

Novom Sadu. Termin “akusti~arski” je pot-

puno izgubio smisao u vremenu kad je muzike

sve mawe, a surogata svih vrsta sve vi{e.

Miomir \uki} Miki: - To su bili, pre sve-

ga, koncerti pro`eti obostranom sna`nom

razmenom emocija – kao kada se posle dugo

godina sasvim slu~ajno sretnu dva, nekada,

veoma bliska prijateqa. [to se akustike ti-

~e, nekada smo bili pioniri, a sada smo se-

niori…

MALO LI JE SLOBODA DA PODR@A-

VA[ ONE KOJE CENI[?

Originalni ste i po tome {to su Va{i kon-

certi postali deo redovnog koncertnog re-

pertoara u Ustanovi kulture u Paliluli. Da

li je to model opstanka i trajawa kvalitetne

ponude i muzike na ovim prostorima?

Vojislav \uki} Koki: - Originalna re{ewa

su neophodna da bi se i{lo daqe. Tripli

Koncert je pokazao da u vremenu zasi}enosti

obiqem sadr`aja, ponavqawe okupqa sve ve-

}i broj pristalica. Svaki od ta tri koncer-

ta je bio druga~iji i sadr`ajno, i po publi-

ci i gostima.

Miomir \uki} Miki: - To je vi{e predlog

za na~in rada u autorskoj muzici. Svako no-

vo autorsko delo tra`i vreme i strpqewe

koje je potrebno da bi se doneo sud o wemu.

Prakti~no je nemogu}e, naro~ito danas, to

uraditi na par razli~itih mesta i istovre-

meno usaglasiti sve potrebne okolnosti od

kojih zavisi uspeh takvog poduhvata. Pred-

log je da se svaka grupa, autor, izvo|a~, re-

dovno pojavquju u mestu svog delovawa, bez

obzira na popularnost ili renome tog pro-

stora. Publiku treba odnegovati, dati joj

priliku i vreme da te razume… Naravno, da

je to u suprotnosti sa estradnim principom

velikih koncerata, po principu „take money

and run“, ali mi smo uvek radili na ovaj, spo-

ri, na~in.

Ponosite se ~iwenicom da ste kao bend osta-

li “vaninstitucionalna” tvorevina i da

Vam je takav status pru`io “satisfakciju

slobode”. Koje slobode ste osvojili svojom

muzikom?

Vojislav \uki} Koki: - Mnogo talenata je

uni{teno nakaradnim pristupom umetnosti.

Mnogo samozvanih autoriteta je spre~ilo

nadarene da ostvare i ostave dela. Grupa “S

vreme na vreme” je, prvenstveno sebi, a zatim

i drugima, snimaju}i im singlove prvence,

omogu}ila opstanak na muzi~koj sceni (Sr-

|an Marjanovi}, Vlada i Bajka, Tamara i Ne-

nad Pavlovi}, Jadranka Stojakovi} itd).

Malo li je ta sloboda, da podr`ava{ one ko-

je ceni{?

Miomir \uki} Miki: - Osnovna i najva`ni-

ja sloboda je ta, da mo`emo da se svuda poja-

vimo bez ikakve prethodne pripreme i obja-

{wewa za{to smo tu… To ispada sasvim

prirodno i normalno da se mi pojavqujemo

posle 13-14 godina pauze i nastavqamo gde

smo stali.

RITUAL U KOME PRIZIVAMO MUZIKU

Va`ite za sastav koji ne robuje ni trendovi-

ma, ni komercijali. Negujete akustiku i ro-

mantiku koja je prakti~no izumrla u ovom,

gotovo brutalno pragmati~nom i utilitar-

nom svetu. Ipak, na Va{im koncertima u pu-

blici su sve generacije, ~ime to obja{wava-

te?

Vojislav \uki} Koki: - Koncert je ritual u

kome zajedno sa publikom prizivamo muziku.

Ho}e li se pojaviti ili ne, zavisi podjedna-

ko od nas i od publike. Taj ose}aj nema veze

sa godinama, ili ga ima{, ili ga nikad ne-

}e{ imati. Ali, sve ~e{}e sam svedok da sta-

riji `ele svojim mla|ima da ka`u: “E vidi{,

ovo sam ja voleo”.

Miomir \uki} Miki: - Muzika je univerzal-

ni jezik. Podele na stilove i `anrove su na-

stale iz potrebe za klasifikacijom i lak-

{im opredeqivawem. U su{tini, dobra pe-

sma ili kompozicija je dobra bez obzira na

klasifikaciju, i uvek }e imati svoje po{to-

vaoce, bez obzira na generacijsku pripad-

nost. Ako napravimo dobru pesmu, ona }e

ostati i posle nas, samo to nije tako jedno-

stavno uraditi… Mo`da je razlog u tome,

{to smo pesme radili sa ciqem da prenesu

poruku, a ne da se dopadnu {to ve}em broju

slu{alaca.

Utrli ste put akusti~arskoj sceni eks Jugo-

slavije, dokazuju}i da stvarawe muzike nije

privilegija {kolovanih, ve} talentovanih

muzi~ara. Mislite li i danas to isto?

Vojislav \uki} Koki: - Apsolutno, defini-

tivno i neopozivo. ^ak i talentovan, kad za-

luta u ma{inu za dobijawe diploma, gubi od

svog talenta. A za muziku je jedino merilo

vreme.

Miomir \uki} Miki: - Talenat je neosporno

potreban, ali nije presudan. Bez mnogo rada

i usavr{avawa u tehnici svirawa i u pozna-

vawu muzike, on nije od velike pomo}i. Ter-

min „{kolovan“ u ovom smislu zna~i da nije

neophodno zavr{iti sve potrebne {kole da

bi se stekla pomenuta privilegija, ali je rad

na muzi~kom usavr{avawu neophodan. Naro-

~ito u tehnici svirawa na akusti~nim in-

strumentima.

POSLE SVIRAWA, NEMA KAJAWA...

Kako vidite savremenu muzi~ku scenu i aktu-

elne kreatore popularne muzike, koga izdva-

jate, {ta je lo{e? Va{ hit “Put putuje kara-

van” smatraju za~etkom turbo-folka na ovim

prostorima? Kajete li se ponekad zbog toga?

Vojislav \uki} Koki: - Posle svirawa nema

kajawa. Nismo imali nameru. Savremenu sce-

nu nemam gde da vidim, sem po klubovima, a

izdvajam Texas flood, Zorana Brankovi}a, Hot

Club of Belgrade, od izdawa - Nikola Pejako-

vi} i Mar~elo.

Miomir \uki} Miki: - Ne mogu da tvrdim

da je „Karavan“ za~eo turbo-folk. Bio je ve-

liki hit, ali mi ga nismo uradili ni sa na-

merom da bude hit, niti da pokrene neki no-

vi pravac u muzici. Jednostavno, bio je deo

na{ih eksperimenata sa elementima nacio-

nalnog melosa.

Va{ najve}i hit je pesma “Moj svet ~aroban i

lep, sigurnost mi daje... ja verujem u to..”. Ia-

ko ka`ete da pevate o unutra{wem bi}u, ko-

liko smo realno daleko od onog divnog ose}a-

wa sigurnosti i lepote u `ivotu?

Vojislav \uki} Koki: - Individualna si-

gurnost je stvar li~nosti i odgoja, kolektiv-

na sigurnost je stvar ideologije. Meni je

stvarno nejasno, za{to u demokratiji ~ovek

ne mo`e da bude “najve}e bogatstvo” i da “na-

rod bude svetiwa”. Kad toga nema – daleko

smo od kolektivne sigurnosti.

Miomir \uki} Miki: - Kada shvatimo da je

svet u kome `ivimo deo svakoga od nas i da ga

svako nosi u sebi, bio on lep ili ru`an, ve-

seo ili tu`an, i da ga samo mi ~inimo ona-

kvim kakav jeste, onda smo razumeli poruku

ove na{e pesme. Daleko smo od sigurnosti i

lepote, onoliko koliko smo se udaqili od

sebe.

[ta }ete ponuditi ~a~anskoj publici na Dan

zaqubqenih i gde }ete jo{ nastupati?

Vojislav \uki} Koki: - Sebe! Svaki koncert,

kao da je prvi i posledwi!

Miomir \uki} Miki: - Na Dan zaqubqenih

~ovek mo`e da ponudi samo sebe i to je po-

klon koji se ra~una. [to se daqih nastupa

ti~e, to je ptawe za na{ menaxment, do{lo je

vreme da se mi bavimo samo muzikom.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

GRUPA „S VREMENA NA VREME”, U QUBAVI 42 GODINE „ZA ONE KOJI VOLE”

E, VIDI[, OVO SAM JA VOLEO...

22 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DE^IJA STRANA

Aleksa Plazini}:

- Sre}an sam kad se sa ne-

kim igram i kad dobijem od

mame igra~ku.

Teodora Mikovi}:

- Sre}na sam kad mi je ro|endan,

dobijam igra~ke.

Milo{ Bo{kovi}:

- Sre}an sam kada pada sneg.

Volim da se grudvam i da

pravim Sne{ka Beli}a.

Jana Ratkovi}:

- Sre}na sam kada mi je

ro|endan i kada mi Acka

crta kowe.

KADA SPOJI[ BROJEVE OD 1 DO 20 I NACRTA[ ME

TAKO - OBOJI]E[ ME LAKO

LAVI

RI

NT

- Najve}e jaje ima

noj, a najmawe

kolibri – nojevo je

jaje 2000 puta ve}e

od kolibrijevog

- Nojevo oko je ve}e

od wegovog mozga

- Delfini spavaju s

jednim otvorenim

okom

- Delfini koji

`ive u reci

Amazon, roze su

boje

Zvuk putuje tri

puta br`e kroz

vodu nego kroz vaz-

duh

DA L

I ZN

A[

Prona|i deset detaqa po kojima se razlikuju ove dve slike

[TA

DECA KA@U:

KADA SI

SRE]AN/NA?

Starija grupa, petogodi{wi mali{ani iz vrti}a „Majski cvet“

KAD SAM TU@AN

JA SAM @UT,

IZNENA\EN

JA POPLAVIM

OD STRAHA

POZELEMIM,

QUT

POCRVENIM,

A OD SRE]E U[ARENIM…

Oboji

medu

omiqenim

bojama!

Kwiga o Viniju Puu

zasnovana je na

pri~ama za laku

no} koje je Alan A. Miln

~itao svom sinu

Kristoferu Robinu.

Milnova inspiracija za

likove bile su igra~ke

wegovog sina. Tako je i

Vini Pu bio medvedi}

kojeg je Kristofer

Robin dobio za svoj

prvi ro|endan.

Ime Vini Pu je

dobio po pravom

medvedu iz londonskog

zoo-vrta, a prezime po

jednom labudu.

Prva kwiga o Viniju

Puu pojavila se 1926.

godine i medvjedi} je

postao heroj me|u

decom {irom sveta.

Kako je sin odrastao

i prestao da se igra sa

medvedi}em, tako da

je Milnova posqedwa

kwiga "Ku}a na

Puovom }o{ku"

izdata 1928.

godine.U woj se

Kristofer Robin

priprema za internat,

a na jednoj kasnijoj

ilustraciji prikazan je

kako izbacuje Pua iz

ku}e. Igra~ke se danas

~uvaju u "Public

Library" u Wujorku.

koji godi{we poseti

750.000 qudi.

Kwige o Viniju Puu

prevedene su na 46

jezika, ukqu~uju}i

esperanto i latinski.

U 29 zemaqa sveta deca

~itaju pri~e i gledaju

crtane fil-

move o Puu.

^asopis "Vini Pu"

izlazi u 34 zemqe.

Prvi animirani film u

kome se pojavio Pu je

"Vini Pu i drvo meda"

nastao je 4. februara

1966. godine. Animirao

ga je "Diznijev" crta~.

Vini Pu je toliko popu-

laran u Poqskoj da je

jedna ulica u Var{avi

nazvana wegovim

imenom.

MOJA

NEOSTVARENA

@EQA

Svako od nas ima neku `equ za koju se

nada da }e mu se ostvariti. Tako sam i

ja imao puno `eqa i sve su mi ispuwene

osim jedne, a to je `eqa da imam brata.

Mnogi moji drugari imaju brata ili

sestru i nikad nisu sami. Ja sam ~esto

sam u svojoj sobi. Imam puno igra~aka,

ali nemam sa kime da ih delim. Pone-

kad mi do|u ro|aci i drugovi i igram

se sa wima, ali kad odu svojoj ku}i, ja

ponovo ostajem sam. Da imam brata sve

bi bilo druga~ije. On bi mi bio najbo-

qi drug. Svaki dan sa wim bih igrao

fudbal i igrice. Ponekad bi se sigur-

no posva|ali, ali bi se brzo i pomiri-

li. Wemu bih rekao sve svoje tajne.

Sre}an sam {to imam puno prijateqa,

ali da imam brata bio bih jo{ sre}ni-

ji. Sa wim ne bi bio usamqen i uvek bi

imao dru{tvo za igru.

Dimitrije Ili} IV/1

O[ “Milica Pavlovi}”

ONO [TO NE ZNATE O

SVOJIM CRTA]IMA…

VINI PU

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 23LU^ANI

Zaposleni u Turisti~koj orga-

nizaciji op{tine Lu~ani se

ovih dana aktivno pripremaju

za u~e{}e na beogradskom Saj-

mu turizma, koji se odr`ava

od 27. februara do 2. marta,

gde }e biti predstavqena kom-

pletna turisti~ka ponuda dra-

ga~evskog kraja za 2014. godi-

nu. Najzna~ajniji segment pre-

zentacije bi}e posve}en pred-

stoje}em 54. Saboru truba~a u

Gu~i.

Kako najavquju u Turisti~koj or-

ganizaciji, ove godine }e tokom

54.Sabora truba~a u Gu~i po pr-

vi put biti organizovan i zvani~ni kamp

za turiste, sa svim prate}im sadr`ajima, u

ciqu unapre|ewa ponude sme{taja za kam-

pere. Kamp prostor i sve zna~ajne lokaci-

je sabori{ta }e tokom odr`avawa najve}e

truba~ke smotre na svetu biti adekvatno

obele`eni saborskom signalizacijom,

{to bi trebalo da doprinese lak{em sna-

la`ewu sabora{a i poboq{awu imixa

Gu~e u o~ima posetilaca. U tom kontekstu,

bi}e izra|ena i android aplikacija Sabo-

ra, sa svim programskim i servisnim in-

formacijama. Dobra saradwa je ve} uspo-

stavqena sa Turisti~kom organizacijom

Srbije i organizacijama u okru`ewu, ko-

jima }e na osnovu protokola o uzajamnoj

saradwi na Saboru truba~a biti ponu|en

prostor za promociju turisti~kih ponuda

wihovih podru~ja. I Turisti~ka organi-

zacija op{tine Lu~ani }e tokom godine

koristiti mogu}nost da na poznatim ma-

nifestacijama {irom Srbije promovi{e

svoju turisti~ku ponudu.

- Skriveni {arm Draga~eva se nalazi u

lepoti i ~istoti prirode, ali i qudima,

koji su maksimalno gostoqubivi. Tu su i

na{i kulturno-istorijski spomenici, ko-

jima se ponosimo. U uslovima ekonomske

krize, turizam se izdvaja kao posebna raz-

vojna {ansa na{eg kraja. Imamo ~uveni

Draga~evski sabor truba~a, koji je izra-

stao u svetski brend i po wemu smo prepo-

znatqivi na svim meridijanima. Na{ za-

datak je da na{e turisti~ke potencijale

svetu predstavimo na najboqi mogu}i na-

~in i da goste privu~emo da u Draga~evo

dolaze ne samo tokom avgusta, ve} i u dru-

gim periodima godine - ka`e Milan Rai-

~i}, direktor Turisti~ke organizacije.

Osim sajamskih nastupa i promocije

turisti~kih potencijala Draga~eva putem

sredstava javnog informisawa, Turisti~-

ka organizacija posebnu pa`wu posve}uje

mogu}nostima koje pru`a internet. Kom-

pletna turisti~ka ponuda Op{tine, sa ra-

znovrsnim servisnim i drugim za turizam

veoma bitnim informacijama, uskoro }e

biti predstavqena i na veb sajtu ove turi-

sti~ke organizacije.

Kako isti~e Rai~i}, op{tini Lu~ani

nedostaje Strategija odr`ivog razvoja tu-

rizma, kao temeqni dokument kojim }e bi-

ti jasno definisani ciqevi turisti~kog

razvoja ovog podru~ja, ukqu~uju}i i meha-

nizme wihovog ostvarivawa. Otuda }e

glavno te`i{te aktivnosti Turisti~ke

organizacije u ovoj godini upravo biti

usmereno na izradu ovog va`nog dokumen-

ta. Osim toga, kako navodi Rai~i}, posto-

je}a turisti~ka signalizacija na terito-

riji Op{tine je u lo{em stawu. U toku je

izrada projekta koji }e obuhvatiti obna-

vqawe stare i izradu nove turisti~ke sig-

nalizacije, koja }e u potpunosti odgovara-

ti turisti~kim potencijalima draga~ev-

skog kraja. Nova turisti~ka sezona bi}e

obele`ena postavqawem informacionih

tabli, pomo}u kojih }e turisti, pa i sami

`iteqi ovog podru~ja, dobiti odgovaraju-

}e smernice na koji na~in da do|u do

atraktivnih turisti~kih lokaliteta.

Obele`avawe planinarskih i bicikli-

sti~kih staza bi}e zavr{eno na prole}e.

Nakon zavr{etka ovog veoma zna~ajnog po-

sla, i podru~je op{tine Lu~ani posta}e

sastavni deo mape planinarskih i bici-

klisti~kih staza Srbije. V. S.

NOVOSTI IZ TURISTI^KE ORGANIZACIJE OP[TINE LU^ANI

TURISTI^KA PONUDA USKORO I NA VEB SAJTU!

Osam poqoprivrednih udru`ewa i ze-

mqoradni~kih zadruga su u petak, 7. fe-

bruara, u Ariqu osnovali Mre`u saradwe

poqoprivrednih regiona Srbije, kao in-

teresno organizovanu grupu organizacija,

zasnovanu na stvarawu boqih uslova za

opstanak i razvoj sela, poqoprivrednika,

poqoprivrednih gazdinstava, udru`ewa,

zadruga... Mre`a je nepoliti~ka organi-

zacija, otvorena za saradwu sa pojedinci-

ma i organizacijama dr`avnog, privred-

nog i civilnog sektora na bazi me|usob-

nog uva`avawa i po{tovawa samostalno-

sti u radu.

^lanice Mre`e dele zajedni~ko mi-

{qewe i inicijativu da samo or-

ganizovani i udru`eni poqopri-

vrednici mogu unapre|ivati proizvodwu

i opstati na tr`i{tu. Na Skup{tini je

izabran Izvr{ni odbor Mre`e, koji je

sastavqen od predstavnika udru`ewa iz

Ariqa, Gu~e i Grocke. U narednom peri-

odu, Mre`a }e izraditi strategije razvo-

ja regiona osniva~a i predstaviti ih jav-

nosti.

Pored Udru`ewa poqoprivrednika

Draga~eva iz Gu~e i Udru`ewa “Eko-vo-

}e” iz Ariqa, u osnivawu Mre`e su u~e-

stvovala udru`ewa i zadruge iz Vaqeva,

Ra{ke, Grocke, Ku~eva, Aleksandrovca...

Osniva~koj skup{tini su prisustvovali

gosti iz Kawi`e, Ivawice, Po`ege,

[apca, koji imaju nameru da se u nared-

nom periodu prikqu~e Mre`i. Za pred-

sednika Izvr{nog odbora izabran je Bo-

`o Jokovi} iz Ariqa, koji je izjavio da

}e nastojati da Mre`a u najkra}em vre-

menskom roku dobije strategiju razvoja i

otpo~ne saradwu sa resornim ministar-

stvom. Zakqu~io je da poqoprivrednici

mogu da postignu boqe rezultate u proiz-

vodwi iskqu~ivo udru`ivawem i zajed-

ni~kim nastupom na tr`i{tu.

Osniva~koj skup{tini Mre`e su pri-

sustvovali i podr`ali inicijativu po-

qoprivrednih udru`ewa i zadruga @eq-

ko Rado{evi}, dr`avni sekretar, Dragan

Mirkovi}, rukovodilac Sektora za ru-

ralni razvoj u Ministarstvu poqopri-

vrede, {umarstva i vodoprivrede Repu-

blike Srbije, Nikola Mihajlovi}, pred-

sednik Zadru`nog saveza Srbije, akade-

mik prof. dr Slobodan Ne{kovi} iz

Srpske kraqevske akademije nauka i Dra-

gan Longvinov, predsednik Dru{tva srp-

sko-rusko-beloruskog prijateqstva.

V. S.

OSNOVANA MRE@A SARADWE POQOPRIVREDNIH REGIONA SRBIJE

ZA JA^I AGRAR I BOQI

PLASMAN PROIZVODA!

24 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEOGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

“TELEKOM SRBIJA” AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu

sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji “CA TRNAVA

2” - CA77, CAU77, koji se realizuje na k.p. broj 1813/3 K.O. Trnava, teritorija grada

^a~ka.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,

obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam

grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom

08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu

adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku

(''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10.stav 2.

Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glas-

nik Republike Srbije'', br.15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove

grada ^a~ka daje

O B A V E [ T E WE

O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA

ZA PODRU^JE GRADA ^A^KA

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka izla`e na javni

uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada ^a~ka za izbore za narodne poslanike

Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014. godine.

Deo bira~kog spiska se izla`e na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme

uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je

upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci.

Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom

postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti.

Bira~ki spisak je izlo`en u ^a~ku, u ulici @upana Stracimira br.2. (zgrada

sedi{ta organa grada), kancelarija br.213., drugi sprat.

Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne

liste, mo`e Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara 2014.

godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on ili drugi

gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko pravo ili

nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj je upisan u

bira~ki spisak. Uz zahtev se prila`u zakonom propisani dokazi za vr{ewe

promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste prila`e

se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom.

Proveru li~nih podataka upisanih u bira~ki spisak imaju i privremeno odse-

qena lica iz stalnog mesta boravka (raseqena lica) koja su u bira~ki spisak

upisana po mestu boravi{ta, kao i lica koja postaju punoletna i sti~u bira~ko

pravo najkasnije na dan izbora 16. marta 2014. godine.

Gra|anin mo`e najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti

op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta zahtev za upis u bira~ki

spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu boravi{ta u zemqi (izabrano

mesto glasawa).

Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu obave{tavaju se preko diplo-

matsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije da do 22. februara 2014.

godine u 24,00 ~asa mogu op{tinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivali{ta u

zemqi podneti zahtev da se u bira~ki spisak upi{e podatak da }e na predstoje}im

izborima glasati u inostranstvu.

Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa,

najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom

spisku podnosi se Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka ili

neposredno Ministarstvu pravde i dr`avne uprave u Beogradu, koje odlu~uje po

zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena lica sa

boravi{tem na teritoriji grada ^a~ka.

Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti

svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili tele-

fonom na br. 309-027.

Uvid u bira~ki spisak mo`e se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj

internet stranici Ministarstva pravde i dr`avne uprave ili sajta Republi~ke

izborne komisije.

Grad ^a~ak

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka

Broj: 208-1/14-IV-7-07

Na osnovu ~lana 25. Zakona o javnim preduze}ima ("Sl.glasnik RS"

br.119/2012, 119/13), ~lana 16. Statuta Turisti~ke organizacije op{tine

Lu~ani "Draga~evo" ("Sl.glasnik op{tine Lu~ani" br 9/13) i ~lana 2.

Poslovnika o radu upravnog odbora javne ustanove turisti~ke organizacije

op{tine Lu~ani "Draga~evo" broj:10-2/14 od 08. 04. 2013.godine, Upravni

odbor Turisti~ke organizacije "Draga~evo" ogla{ava

JAVNI KONKURS

ZA IMENOVAWE DIREKTORA

TURISTI^KE ORGANIZACIJE "DRAGA^EVO"

Podaci o javnoj ustanovi: Turisti~ka organizacije op{tine Lu~ani

"Draga~evo" Gu~a, Trg slobode bb, 32230 Gu~a, PIB:108127597, MB17834843.

Prete`na delatnost: 8413 - ure|ewe poslovawa i doprinos uspe{nijem

poslovawu ekonomije (turizam)

Radno mesto: direktor Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani

"Draga~evo" sa sedi{tem u Gu~i, direktor se imenuje na 4 godine

Mesto rada: Gu~a, Trg slobode bb

U skladu sa Zakonom i Odlukom o sprovo|ewu javnog konkursa za imeno-

vawe direktora Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo" u

izbornom postupku ocewuju se:

1. Stru~na osposobqenost ste~ena obrazovawem

2. Stru~na osposobqenost ste~ena radnim iskustvom na rukovode}im mes-

tima u javnim ustanovama iz oblasti turizma

3. Znawa u oblasti:

- poznavawe propisa kojima se ure|uje funkcionisawe lokalne samouprave

- poznavawe delatnosti turisti~ke organizacije

- poznavawe propisa kojma se ure|uje pravni polo`aj ustanova

- poznavawe op{tih propisa o radu,

a na osnovu razgovora sa kandidatom.

4. Ve{tine kandidata i to:

- ve{tine analiti~kog rezonovawa i zakqu~ivawa,

- ve{tine rukovo|ewa, strate{kog planirawa i upravqawa,

- organizacione sposobnosti, ve{tine upravqawa resursima (materijal-

nim, finansijskim, kadrovskim i drugim resursima zna~ajnim za rad tur-

isti~ke organizacije)

vrednuju se ocenom Programa rada turisti~ke organizacije koji kandidati

dostavqaju uz prijavu za konkurs.

Uslovi za imenovawe direktora i podaci o dokazima koji se dostavqaju uz

prijavu:

1. Da je punoletan i dr`avqanin Republike Srbije

- Dokaz: izvod iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o dr`avqanstvu

2. Da je poslovno sposoban

*Dokaz: potvrda Centra za socijalni rad

3. Da nije osu|ivan za krivi~na dela protiv privrede, pravnog saobra}aja

i slu`bene du`nosti

- Dokaz: uverewe nadle`nog suda da lice nije osu|ivano za predmetna

krivi~na dela

4. Da ima najmawe VI stepen stru~ne spreme pravnog, ekonomskog ili tur-

isti~kog smera

- Dokaz: diploma o stru~noj spremi/uverewe o diplomirawu

5. Da ima radno iskustvo na rukovode}im poslovima u javnim ustanovama

iz oblasti turizma

- Dokaz: isprava/potvrda kojom se dokazuje radno iskustvo na rukovode}im

poslovima u javnim ustanovama iz oblasti turizma

6. Poznavawe rada na ra~unaru (MS office, internet)

- Dokaz: sertifikat/potvrda ovla{}ene {kole ra~unara

7. Poznavawe najmawe dva strana jezika

- Dokaz: sertifikat/potvrda ovla{}ene {kole stranih jezika.

Svi dokazi dostavqaju se uz prijavu u originalu ili u overenoj fotokopi-

ji.

Lice ovla{}eno za davawe obave{tewa o javnom konkursu:

Vuka{in Dramli}, dipl. turizmolog, telefon: 032 855 886 , 060 431 43 43.

Rok za podno{ewe prijava je 15 dana od dana objavqivawa u listu

"^a~anski glas".

Adresa na koju se podnose prijave:

Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se Skup{tini op{tine

Lu~ani - Komisiji za imenovawe direktora javnih preduze}a op{tine

Lu~ani, Ul. JA br. 5, 32240 Lu~ani, sa naznakom za "Javni konkurs - imeno-

vawe direktora Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo"-NE

OTVARAJ.

Na pole|ini koverta navesti ime i prezime i adresu kandidata.

Neblagovremene, nerazumqive i prijave uz koje nisu prilo`eni svi

potrebni dokazi, Komisija odbacuje zakqu~kom protiv koga nije dopu{tena

posebna `alba.

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 25LU^ANI

Dvadesettrogodi{wi

Rajko Petri}evi} se ba-

vi poqoprivredom ve}

pet godina. Iako je tr-

govinski tehni~ar po

struci, kada je napunio

18 godina, odlu~io je

da se posveti proizvod-

wi mleka. Po~etni ka-

pital da zasnuje ozbi-

qan porodi~ni biznis

nije imao, pa se obra-

tio banci. Kako ka`e,

bankarski slu`benici

su ga gledali sa neveri-

com. Najverovatnije su

razmi{qali da on, ta-

ko mlad i neiskusan,

svakako i nije svestan u

{ta se upu{ta. Ipak,

brzo se ispostavilo da

ovaj mladi Draga~evac

vrlo dobro zna {ta ho-

}e i istrajno radi na

ostvarewu zami{qenih

ciqeva.

Dok je Rajko i{ao u sredwu

{kolu, wegovi roditeqi

su imali samo dve krave.

Sir i kajmak su prodavali na

mle~noj pijaci u ^a~ku. Ve} tada

je po~eo da razmi{qa o pro{ire-

wu proizvodwe. Od poqopri-

vrednih ma{ina su imali samo

motokultivator, pa su bili pri-

nu|eni da se oslawaju na svoju

fizi~ku snagu. Livade su kosili

i grabili ru~no, ali voqu za ra-

dom nikako nisu gubili...

Svoj na svome...

- Prvo smo kupili traktor.

Kako smo {irili posao i obrta-

li vi{e novca, kupovali smo po-

lako mehanizaciju. Koristili

smo kredite, jer drugog izbora

nismo imali. Prvu {talu smo iz-

gradili za {est muznih grla. Sa

pro{irivawem stada, morali

smo da obezbedimo ve}i i moder-

niji objekat. Ostavqali smo `en-

sku telad, tako da nismo morali

da kupujemo junice. Danas imamo

dvadeset kvalitetnih grla: odra-

slih krava, mladih junica i tela-

di, prete`no simentalske rase.

Proizvodwu smo {irili korak

po korak, a sada bi trebalo na

isti na~in da uve}avamo i posed.

Imamo samo ~etiri hektara ob-

radive zemqe, a obra|ujemo deset

puta vi{e. Do sada smo koristi-

li bankarske kredite, {to u da-

na{wim uslovima privre|ivawa

predstavqa veliki rizik. Iako

je u pojedinim periodima bilo

vrlo te{ko, redovno smo otpla-

}ivali svoje kreditne obaveze, a

to je zahtevalo ogroman trud i ve-

liku odgovornost - ka`e Rajko, ne

skrivaju}i zadovoqstvo {to }e u

maju otplatiti i posledwu ratu

kredita, tako da }e, nakon du`eg

vremenskog perioda, opet biti

“svoj na svome”. Iskreno veruje

da }e u narednom periodu biti

sposoban da polako, iz sopstve-

nih prihoda, finansira zavr{e-

tak mlekare, uve}awe stada, kao i

kupovinu zemqe.

Petri}evi}i dnevo prera|uju

stotinak litara mleka, jer tre-

nutno u staji imaju vi{e steonih

krava. Nedeqno proizvode oko

100 kilograma sira i ~etrdesetak

kilograma kajmaka. Svoj prvo-

klasni beli mrs prete`no proda-

ju u Ariqu. Imaju i stalne kupce

iz Beograda, tako da se mogu svr-

stati u grupu retkih proizvo|a~a

koji nemaju problema u plasmanu

svojih proizvoda. Kako ka`e Raj-

ko, ovaj vid proizvodwe je veoma

isplativ, pod uslovom da sto~ar

gaji vi{e krava. Cene su dobre:

stari sir prodaju za 350, a kajmak

za 700 dinara po kilogramu.

- Kao proizvo|a~ mleka, imam

pravo na subvencije koje dr`ava

daje po umati~enom grlu. Ove go-

dine one iznose 20 hiqada dina-

ra. Iako je bilo najava da }e sub-

vencije biti uve}ane, do{lo je do

wihovog umawewa. Ipak, zadovo-

qan sam {to dr`ava stimuli{e

na{u proizvodwu, bez obzira ko-

lika je visina podsticajnih

sredstava. U uslovima ekonomske

krize, svaki dinar koji sti`e sa

strane je dragocen. Kada je re~ o

regresirawu goriva, s obzirom

na to da obra|ujemo 40 hektara ze-

mqe, od kojih su samo ~etiri u

na{em vlasni{tvu, nismo u pri-

lici da iskoristimo subvencije

za zemqu uzetu u zakup, jer vla-

snici wiva naj~e{}e ne `ele da

potpisuju ugovore - ka`e mladi

draga~evski doma}in, koji je na-

vikao da se najvi{e uzda u svoj

sopstveni rad, a ako dr`ava i lo-

kalna samouprava koliko bilo

pomognu - dobro mu do|e, ba{ kao

i svakom drugom poqoprivred-

nom proizvo|a~u u Srbiji.

- Drago mi je {to su poqopri-

vrednici Draga~eva uvideli po-

trebu da se organizuju. Osnovali

smo sopstveno udru`ewe, koje }e

zastupati na{e interese i najve-

rovatnije prerasti u zemqorad-

ni~ku zadrugu. Mo`da bi bilo

najboqe da lokalna samouprava

podsticaje agraru usmerava pre-

ko poqoprivrednih udru`ewa

ili zadruga. Selima mnogo toga

nedostaje. Prioritet svakako je-

ste navodwavawe. U Turici ima-

mo dovoqno vode, ali nam nedo-

staje boqa mehanizacija. Kon-

kretno, u mom doma}instvu, tre-

balo bi da kupimo jo{ jedan ve-

liki traktor i utovariva~ za

stajsko |ubrivo. Trenutno nisam

u stawu da izdvojim tako velika

sredstva, pa bi nam svaki vid

podsticaja u ovoj oblasti dobro

do{ao. Kada otplatimo kredite,

mo`da bismo mogli da konkuri-

{emo za subvencije koje dr`ava

odobrava za obnavqawe mehani-

zacije - ka`e Rajko.

Jagma za

draga~evskim

belim mrsom

Rajko ka`e da u wihovom ma-

lom porodi~nom biznisu u~e-

stvuju ravnopravno svi uku}ani.

@ivi sa ocem, majkom, babom i

dedom. Svi imaju mnogo iskustva

u seoskim poslovima. Baka i maj-

ka prera|uju mleko na tradicio-

nalni na~in, onako kako su to ra-

dile oduvek vredne draga~evske

planinke, a o kvalitetu wihovog

sira i kajmaka najboqe govori

podatak da sa ariqske pijace ro-

bu ne vra}aju. Vlada prava jagma

za wihovim proizvodima. Sve

{to iznesu na tezgu - prodaju.

Mu{ki ~lanovi porodice su pr-

vi na wivi, ali i u svim drugim

te{kim poslovima na farmi. Ra-

me uz rame, tri generacije polako

podi`u malu porodi~nu fabri-

ku.

Veliku moralnu podr{ku Raj-

ku pru`a i wegova devojka Mari-

ja, ina~e Ivawi~anka, koja ~esto

gostuje u wegovom doma}instvu.

Iako se jo{ uvek {koluje, ve} je

sasvim sigurna da }e, nakon zavr-

{etka sredwe {kole, gradski `i-

vot zameniti seoskim. Kako ka-

`e, jo{ od malih nogu je volela

`ivotiwe i do sada nije imala

priliku da im se ozbiqnije po-

sveti. Svoje slobodno vreme rado

provodi na farmi i trudi se da

bude od koristi.

Petri}evi}i planiraju da po-

stepeno uve|avaju svoje mle~no

stado. Kupovina zemqi{ta, kako

isti~u, predstavqa polaznu

osnovu za realizaciju daqih pla-

nova, pa }e im biti prioritetna

u ovoj godini. Planiraju i podi-

zawe novog zasada maline, jer su

se oduvek sporadi~no bavili i

malinarstvom.

V. S.

U DOMA]INSTVU RAJKA PETRI]EVI]A, MLADOG POQOPRIVREDNIKA IZ TURICE

Pedesetak draga~evskih po-

qoprivrednika su u pro{loj

godini o tro{ku lokalne sa-

mouprave putovali u Sloveni-

ju, kako bi se upoznali sa do-

stignu}ima slovena~kog agra-

ra. Zbog porodi~nog posla,

Rajko nije mogao da se prikqu-

~i tom studijskom putovawu,

ali je bio u prilici da pogle-

da video-zapise iz Slovenije.

Najvi{e mu se dopalo {to su

slovena~ki poqoprivrednici

uspeli da naprave sjajan spoj

izme|u poqoprivrede i seo-

skog turizma. Uo~io je da we-

govo seosko gazdinstvo ima do-

bru osnovicu da krene u ta-

kvom smeru. Za sme{taj poten-

cijalnih gostiju trebalo bi da

podigne dve ili tri brvnare.

Ukoliko bi realizovao ovakvu

ideju, deo poqoprivrednih

proizvoda bi mogao da plasi-

ra direktno na imawu - kroz

seoski turizam. Petri}evi}i

trenutno nisu dovoqno mo}ni

da finansiraju jedan ovakav

projekat. Ipak, mo`da }e jed-

noga dana ovaj divan san biti

i ostvaren, jer wihov nasled-

nik Rajko, prepoznatqiv po

marqivosti i upornosti, rado

prihvata nove izazove.

RAD I UPORNOST - TEMEQ USPEHA!

26 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEOGLASI

Na osnovu ~lana 28. Odluke o postavqawu privremenih objekata na teritoriji grada

^a~ka ("Sl. list grada ^a~ka" 5/2011 ) i ~lana 5. Programa postavqawa bilborda na

teritoriji grada ^a~ka ( "Sl. list grada ^a~ka" br.1/2014),

Gradsko ve}e grada ^a~ka na sednici odr`anoj dana 12. 02. 2014. godine raspisuje:

J A V N I K O N K U R S

RADI PRIKUPQAWA PONUDA ZA DODELU LOKACIJA U ZAKUP

ZA POSTAVQAWE BILBORDA NA TERITORIJI

GRADA ^A^KA

Postavqawe bilborda vr{i}e se u skladu sa Programom postavqawa bilbor-

da na teritoriji grada ^a~ka ("Sl.list grada ^a~ka" br. 1/14) na slede}im lokacijama:

1. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica devet Jugovi}a, od raskrsnice sa @elezni~kom ulicom do kru`nog toka kod

kafane "Car Lazar";

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe ~etiri bilborda, jedan kod ulaza u park i tri na

sredi{wim razdelnim ostrvima;

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br.1017/1 KO ^a~ak - bilbord br.1,

- na delu k.p.br. 1018 KO ^a~ak - bilbordi br.2 i 3,

- na delu k.p.br.2193 KO ^a~ak - bilbord br. 4;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbord br. 1 kod ulaza u park, bilbordi 2,3 i 4 na

razdelnim ostrvima, pod uglom od 45o

u odnosu na ivice razdelnih ostrva, minimalno

rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m ).

2. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica kraqa Petra, od raskrsnice sa Ulicom Filipa Filipovi}a do raskrsnice

sa Ulicom Cara Du{ana;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe 2 bilborda, jedan kod ulaza u park i jedan kod Ulice cara

Du{ana;

- Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi:

- na delovima k.p.br.2168 KO ^a~ak - bilbord br.1 i 2;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbord 1 kod ulaza u park, bilbord 2 uz trotoar, min-

imalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0,5m).

3. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Svetog Save kod benzinske pumpe;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe jednog bilborda pored benzinske pumpe;

- Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br.2168 KO ^a~ak - bilbord br.1;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 na trotoaru, minimalno rastojawe bil-

borda od ivice kolovoza 0.5m).

4. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Bulevar Vuka Karaxi}a, od hotela "Morava" do raskrsnice sa Ulicom Stevana

Prvoven~anog;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe pet bilborda na sredi{wim razdelnim ostrvima.

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br. 1470/4 KO ^a~ak - bilbord br.1,

- na delu k.p.br. 3929/2 KO ^a~ak - bilbord br.2,

- na delu k.p.br. 3949/3 KO ^a~ak - bilbord br.3,

- na delu k.p.br. 3815/2 KO ^a~ak - bilbord br.4,

- na delu k.p.br. 3812/1 KO ^a~ak - bilbord br.5;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (pod uglom od 45o

u odnosu na ivicu razdelnih ostrva,

minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

5. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Bulevar Vuka Karaxi}a, od raskrsnice sa Ulicom Stevana Prvoven~anog do

naseqa "Avenija 2";

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe sedam bilborda, pet na sredi{wim razdelnim ostrvima i

dva bilborda na kraju Bulevara Vuka Karaxi}a.

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br. 6088/7 KO ^a~ak - bilbord br.1 i 2,

- na delu k.p.br. 6134/4 KO ^a~ak - bilbord br.3, 4 i 5,

- na delu k.p.br. 6142/1 KO ^a~ak - bilbord br.6,

- na delu k.p.br. 6144/7 KO ^a~ak - bilbord br.7;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- bilbordi br.1, 2, 3, 4, 5 i 7 su dimenzija 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini

koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom, bilbord br. 6 je

dimenzija 8.0m x 3.0m, sa jednim ili dva nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbordi br.1,2,3,4 i 5 su pod uglom od 45o

u odnosu na

ivi~wake razdelnih ostrva, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m,

bilbord br. 6 je postavqen upravno na osu Bulevara Vuka Karaxi}a, minimalno rasto-

jawe od postoje}eg kolovoza 5.0m, bilbord 7 je postavqen upravno na osu Bulevara Vuka

Karaxi}a, minimalno rastojawe od postoje}eg kolovoza 1.0m).

6. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Bulevar oslobo|ewa, od raskrsnice sa Nemawinom ulicom do raskrsnice sa

Bulevarom oslobodilaca ^a~ka;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe ukupno osam bilborda, dva bilborda kod raskrsnice sa

Nemawinom ulicom i 6 bilborda na ivi~nim zelenim povr{inama.

- Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi:

- na delovima k.p.br. 5177/1 KO ^a~ak - svi bilbordi;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 preko puta benzinske pumpe, bilbord br.2

na zelenoj povr{ini pored trotoara, bilbordi br.3,4,5, 6, 7 i 8 upravno na osovinu

ulice, na zelenim povr{inama u popre~nom profilu ulice izme|u kolovozne i pe{a~ke

povr{ine, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

7. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Dragi{e Mi{ovi}a, od ulice ^a~anski partizanski odred do nadvo`waka;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe 4 bilborda na ivi~nim zelenim povr{inama, sa desne

strane ulice u smeru od centra grada.

- Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi:

- na delovima k.p.br. 5180/1 KO ^a~ak - svi bilbordi;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (upravno na osovinu ulice, na zelenim povr{inama u

popre~nom profilu ulice izme|u kolovozne i pe{a~ke povr{ine, minimalno rastojawe

bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

8. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Dragi{e Mi{ovi}a, od raskrsnice sa Ulicom Milutina Mandi}a do

Gradske bolnice;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe 6 bilborda uz kolovoznu povr{inu, sa desne strane ulice

u smeru od centra grada.

- Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi:

- na delovima k.p.br. 5180/2 KO ^a~ak - svi bilbordi;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (upravno na osovinu ulice, pored kolovozne povr{ine,

minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

9. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Dragi{e Mi{ovi}a u blizini raskrsnice sa Ulicom Svetozara Babovi}a;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe tri bilborda uz kolovoznu povr{inu.

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br.6854/30 KO ^a~ak - bilbord br.1,

- na delovima k.p.br.6901/1 KO ^a~ak - bilbord br.2 i 3;

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 27OGLASI

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (upravno na osovinu ulice, uz kolovoznu povr{inu, min-

imalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

10. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica br.10 kod kru`nog toka kod Medicine rada;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe dva bilborda.

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br. 206/8 KO ^a~ak - bilbord br.1,

- na delu k.p.br.202/5 KO ^a~ak - bilbord br. 2;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- bilbord br.1 je dimenzija 2,0m x 4,0m x 3,0m sa po jednim nosa~em za delove bilbor-

da koji su pod uglom od 45?, bilbord br.2 je dimenzija 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na

sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom, upravan

je na osovinu ulice, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 je pod uglom od 45? u odnosu na Ulicu

br.10, minimalno rastojawe od ivice trotoara je 0.5m, bilbord br.2 je upravan na osov-

inu ulice, uz kolovoznu povr{inu, minimalno rastojawe bilborda od ivice trotoara

0.5m).

11. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Slavka Krupe`a, od raskrsnice sa Ulicom \or|a Toma{evi}a do raskrsnice

sa Ulicom Vidosava Kolakovi}a;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe ~etiri bilborda, i to tri uz kolovoznu povr{inu sa leve

strane ulice, u smeru od centra grada i jedan pored trafo stanice pored kru`nog toka;

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delovima k.p.br. 5186/10 KO ^a~ak - bilbordi br.1, 2 i 3,

- na delu k.p.br. 5186/3 KO ^a~ak - bilbord br.4;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbordi br.1, 2 i 3 upravno na osovinu Ulice Slavka

Krupe`a, uz kolovoznu povr{inu, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovozne

povr{ine 0.5m, nosa~ bilborda br.4 postaviti na udaqenosti od 3m od ivi~waka,

odnosno 1.5m od ivice postoje}e {ahte).

12. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Raskrsnica Ulice Danice Markovi}, Ulice Vidosava Kolakovi}a i Ulice Slavka

Krupe`a;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe tri bilborda, i to bilbord br.1 na trotoaru u Ulici

Danice Markovi}, bilbord br.2 pored kolovoza u Ulici Danice Markovi} i bilbord

br.3 u Ulici Slavka Krupe`a, uz kolovoznu povr{inu;

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br. 3053/1 KO ^a~ak - bilbord br.1,

- na delu k.p.br. 3015/3 KO ^a~ak - bilbord br.2,

- na delu k.p.br. 5186/14 KO ^a~ak - bilbord br. 3;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 na trotoaru, upravno na osovinu

Ulice Danice Markovi}, bilbord br.2 uz kolovoz, upravno na osovinu Ulice Danice

Markovi}, bilbord br.3 upravno na osovinu Ulice Slavka Krupe`a, uz kolovoznu

povr{inu, svi bilbordi moraju biti minimalno 0.5m udaqeni od ivice kolovozne

povr{ine).

13.LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica \or|a Toma{evi}a i Bulevar oslobodilaca, kod kru`nog toka u

Kowevi}ima, pored dr`avnog puta 1. reda M-5;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe 5 bilborda, i to jedan pored kolovoza u Ulici \or|a

Toma{evi}a, a ~etiri pored kru`nog toka, uz Bulevar oslobodilaca.

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delu k.p.br. 1360/5 KO Kowevi}i - bilbord br.1 i 2,

- na delovima k.p.br. 178/1 KO Kowevi}i - bilbord br.3,

- na delovima k.p.br. 1360/1 KO Kowevi}i - bilbord br.4 i 5;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- bilbord br.1 je dimenzija 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven

plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom, bilbordi br.2, 3, 4 i 5 su dimen-

zija 8.0m x 3.0m, sa jednim ili dva nosa~a koji su op{iveni plastificiranim pocinko-

vanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu (bilbordi br.1, 4 i 5 su postavqeni upravno u odno-

su na osovinu ulica pored kojih su postavqeni, a bilbordi br.2 i 3 su orjentisani ka

kru`nom toku, minimalno rastojawe bilborda br.1 od ivice kolovoza je 0.5m, a bil-

bordi br.2, 3, 4 i 5 je 1.0 m od ivice kolovoza).

14. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Bulevar oslobodilaca kod raskrsnice sa Ulicom ''5'', Beqina, ispred sport-

skih terena, pored dr`avnog puta 1. reda M-5;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe jednog bilborda uz trotoar;

- Katastarska parcela na kojoj se postavqa bilbord:

- na delu kp.br. 206/1 KO Beqina - bilbord br.1;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 8.0m x 3.0m, sa jednim ili vi{e nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu, upravno na osovinu ulice, minimalno rastojawe

bilborda od ivice trotoara 0.5m, uz napomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i

paralelno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe

od trotoara.

15. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Ulica Bulevar oslobodilaca kod naseqa "Avenija 2", pored dr`avnog puta 1. reda

M-5;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe jednog bilborda.

- Katastarska parcela na kojoj se postavqa bilbord:

- na delu kp.br. 6142/10 KO ^a~ak - bilbord br.1;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 8.0m x 3.0m, sa jednim ili vi{e nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim,

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu, paralelno sa osovinom ulice, minimalno rastojawe

bilborda od ivice kolovoza 0.5m, uz napomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i

upravno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe

od kolovoza.

16. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Bulevar oslobodilaca pre mosta na Zapadnoj Moravi u smeru od grada ka kru`nom

toku u Kowevi}ima, pored dr`avnog puta 1. reda M-5;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe ~etiri bilborda.

- Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi:

- na delovima kp.br. 5484/6 KO ^a~ak - bilbord br.1 i 2,

- na delovima kp.br. 5484/4 KO ^a~ak - bilbord br.3 i 4;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 8.0m x 3.0m, sa jednim ili vi{e nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim

pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu, paralelno sa osovinom ulice, minimalno rastojawe

bilborda od ivice kolovoza 1.0m, uz napomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i

upravno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe

od kolovoza.

17. LOKACIJA

- Naziv ulice:

- Bulevar oslobodilaca posle mosta na Zapadnoj Moravi, u smeru od grada ka

kru`nom toku u Kowevi}ima, pored dr`avnog puta 1. reda M-5;

- Broj planiranih bilborda:

- Planira se postavqawe jednog bilborda.

- Katastarska parcela na kojoj se postavqa bilbord:

- na delu kp.br. 2563/9 KO Qubi} - bilbord br.1;

- Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata:

- 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em, koji je op{iven pocinkovanim limom ili inoksom;

- Polo`aj:

- Prema grafi~kom prilogu, upravno na osovinu ulice, minimalno rastojawe bil-

borda od ivice kolovoza 0.5 m, uz na2pomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i

paralelno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rasto-

jawe od trotoara.

USLOVI KONKURSA

Dodela lokacija za postavqawe bilborda izvr{i}e se prikupqawem ponuda javnim

konkursom a lokacije }e biti dodeqene ponu|a~ima koji ponude najvi{i iznos zakup-

nine.

Prijave na konkurs sa ponudom zakupnine podnose se u roku od 10 dana od dana

objavqivawa oglasa u listu “Politika}” i “^a~anski glas“ i na TV “Galaksija”.

Obrazac prijave mo`e se dobiti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka, {alter br.

7 i 8.

Po~etni iznos zakupnine je 900,00 din. mese~no po kvadratnom metru bilborda , a

postignuta zakupnina se valorizuje u skladu sa indeksom potro{a~kih cena u vremenu

28 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEOGLASI

trajawa zakupa. Ukupna zakupnina za bilbord obra~unava se jednostrano za dimenzije

bilborda iz Programa postavqawa bilborda na teritoriji grada^a~ka.

Zakupnina u ponudi mora biti precizno odre|ena i ne mo`e biti ni`a od po~etnog

iznosa zakupnine u konkursu. Ponude koje sadr`e "nudim 10.00 dinara po m2 vi{e od

drugih ponu|a~a" i sli~ne izraze, smatra}e se nepotpunim i bi}e odba~ene.

Ponuda treba da sadr`i:

1. Izvod iz Registra privrednih subjekata, ne stariji od {est meseci,

2. Ponu|enu zakupninu po kvadratnom metru bilborda mese~no sa navedenim brojem

bilborda i nazivom lokacije iz grafi~kog priloga Programa,

3. Tehni~ke karakteristike i izgled bilborda koje bi postavili na lokaciji iz

Programa za koju daju ponudu.

Lokacija }e biti dodeqena u~esniku na konkursu koji ponudi najvi{i iznos

zakupnine a ispuwava ostale uslove propisane Programom.

Uz prijavu se podnosi i dokaz o uplati garantnog iznosa za u~e{}e na oglasu u

visini od 2.000,00 dinara po bilbordu za koji se konkuri{e. Garantni iznos se upla}uje

na ra~un Javnog preduze}a za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko

zemqi{te i puteve "Gradac" ^a~ak br. 840-123647-09, sa naznakom "garantni iznos za

oglas- bilbordi" . U~esniku koji dobije lokaciju za postavqawe bilborda garantni

iznos se zara~unava u otplatu zakupnine a u~esnicima koji nisu dobili lokaciju iznos

se vra}a po zavr{etku postupka.

U~esniku na konkursu koji je dobio lokaciju za postavqawe bilborda garantni iznos

se ne vra}a u slu~aju da odustane od postavqawa navedenih bilborda.

Lokaciju u zakup po ovom konkursu ne mo`e dobiti privredno dru{tvo ili pre-

duzetnik koji duguju JP "Gradac" zakupninu po prethodnim ugovorima ili ne ispuwava

ostale uslove propisane Programom.

U~esnik na konkursu kome bude dodeqena lokacija za postavqawe bilborda du`an je

da sa JP "Gradac" najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosna`nosti re{ewa o dodeli

lokacije u zakup zakqu~i ugovor kojim se precizira obaveza pla}awa zakupa, naknada za

ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta kao i ostali uslovi zakupa.

U~esnik na konkursu kome bude dodeqena lokacija za postavqawe bilborda, du`an je

da o svom tro{ku za svaku lokaciju pribavi re{ewe o odobrewu za postavqawe bilbor-

da od Gradske uprave nadle`ne za poslove urbanizma u skladu sa odredbama Odluke o

postavqawu privremenih objekata na teritoriji grada ^a~ka.

U~esnik na konkursu koji je dobio lokaciju za postavqawe bilborda pored

zakupnine du`an je da za bilborde na dodeqenoj lokaciji plati i :

- Lokalnu komunalnu taksu

- Naknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta obra~unatu po povr{ini bilborda

(jednostrano)

Vreme na koje se dodequje lokacija za postavqawe bilborda je 5 (pet) godina, odnos-

no do privo|ewa zemqi{ta nameni po urbanisti~kom planu.

U~esnici javnog konkursa mogu preuzeti elaborat sa prikazom svih lokacija i tek-

stom Programa postavqawa bilborda na teritoriji grada ^a~ka sa portala JP

"Gradac" ili od JP "Gradac" uz uplatu 2.000,00 dinara na ra~un Javnog preduze}a za

urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" ^a~ak

br. 840-30101845-41 sa naznakom "za elaborat - bilbordi".

Prijave na konkurs dostavqaju se u zatvorenoj koverti na adresu:

Skup{tina grada ^a~ka - Komisija za gra|evinsko zemqi{te, sa naznakom "Ponuda

za oglas za postavqawe bilborda- ne otvarati", Ulica `upana Stracimira broj 2, 32

000 ^a~ak ili direktno na pisarnicu Gradske uprave grada ^a~ka.

Otvarawe ponuda izvr{i}e se 26.02.2014. godine u zgradi Grada ^a~ka na 1.

spratu u kancelariji broj 6, sa po~etkom u 9.00 ~asova, a svi u~esnici konkursa mogu

prisustvovati otvarawu ponuda.

Bli`a obave{tewa o javnom konkursu radi prikupqawa ponuda za dodelu lokacija za

postavqawe bilborda na teritoriji grada ^a~ka mogu se preuzeti sa portala JP

"Gradac" ili dobiti na telefon br. 303-216.

Predsednik Gradskog ve}a

grada ^a~ka

Mr Vojislav Ili}

OBAVE[TEWE

Gradona~elnik grada ^a~ka, obave{tava zainteresovane gra|ane da je na osnovu

Odluke o buxetu grada ^a~ka za 2014. godinu ("Sl.list grada ^a~ka" br.26/2013),

Gradsko ve}e grada ^a~ka donelo Pravilnik o kriterijumima za ostvarivawe prava na

finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu u 2014. godini.

Kriterijumi za ostvarivawe prava na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu su:

- da par ima dr`avqanstvo Republike Srbije i prebivali{te na teritoriji grada

^a~ka najmawe godinu dana pre dana podno{ewa zahteva,

- da par ispuwava kriterijume koje je propisala Republi~ka stru~na komisija

Ministarstva zdravqa, za vantelesnu oplodwu i asistiranu reprodukciju,

- da je par, ukoliko je `ena mla|a od 40 godina, iskoristio pravo na dva poku{aja

koji finansira Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe.

Sve bli`e informacije o ostvarivawu ovog prava mogu se dobiti u Gradskoj upravi

za stru~ne poslove Skup{tine, Gradona~elnika i Gradskog ve}a grada ^a~ka, ul.

@upana Stracimira br.2, kancelarija 203 i 208, i na telefon 309-006 i 309-015.

GRADONA^ELNIK

mr Vojislav Ili}

JEDNOSOBNI I JEDNOIPOSOBNI

CENTAR, 35 M2, JEDNOSOBAN 20.500 E

AVENIJA 1, TRE]I SPRAT, 38 M2, CG,

22. 000 E

AVENIJA 2, TRE]I SPRAT, 30 M2, CG,

22.500 E

NEMAWINA, ^ETVRTI SPRAT, LIFT,

19 M2, CG, 16.000 E

OBILI]EVA, NOV, PRVI SPRAT, 46

M2, 800E/ M2 + PDV

KNEZA VASE POPOVI]A , SEDMI

SPRAT, CG, 48 M2, 27.000 E

VINARA, [ESTI SPRAT, CG, 40 M2,

27.500 E

KEJ, 42 M2, [ESTI SPRAT, CG, 25. 000

E

[KOLA M. PAVLOVI], ^ETVRTI

SPRAT, CG, 41 M2, 31.000 E

SIN\ELI]EVA , TRE]I SPRAT, CG, 38

M2, 36.000 E

DVOSOBNI I DVOIPOSOBNI

KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVI-

RAN, 58 M2, 40. 000 E

RADI[E PO[TI]A, ^ETVRTI

SPRAT, CG, 56 M2, 35. 000 E

AVENIJA 2, DRUGI SPRAT, CG, 57 M2,

32. 000 E

AVENIJA 1, PETI SPRAT, LIFT, REN-

OVIRAN, 57 M2, 38. 000 E

CENTAR, 1. SPRAT, CG, 58 M2, 43. 000 E

KEJ, DRUGI SPRAT, CG, 31.000 E

AVLAXINICA, TRE]I SPRAT, CG,

RENOVIRAN, 53 M2, 32. 000 E

KEJ, DRUGI SPRAT, CG, 58 M2, 32. 000 E

CENTAR, PRVI SPRAT, U LO[EM

STAWU, 53 M2, 35. 000 E

NEMAWINA, PRVI SPRAT, CG, 49 M2,

30. 000 E

KEJ, ^ETVRTI SPRAT, RENOVIRAN,

CG, 38.500 E

AVLAXINICA, ^ETVRTI SPRAT, CG,

67 M2, 43. 000 E

TROSOBNI I TROIPOSOBNI

KNEZA VASE POPOVI]A, PRVI

SPRAT, CG, 81 M2, 45. 000 E

KEJ, FASADNA CIGLA, TRE]I

SPRAT, CG, 70 M2, 46. 000 E

SVETOZARA MARKOVI]A, DRUGI

SPRAT, CG, 81 M2, 62. 000 E

AVENIJA 2, PRVI SPRAT, CG, 75 M2,

48. 000 E

GRADSKO [ETALI[TE, DRUGI

SPRAT, CG, 68 M2, 61. 200 E

U^ITEQA MARINOVI]A, DRUGI

SPRAT, CG, 74 M2, 51. 800 E

OBILI]EVA, TRE]I SPRAT, CG, 69

M2, CENA 780 E / M2 + PDV

KALU\ERICE, SEDMI SPRAT, CG, 73

M2, 48. 000 E

DANICE MARKOVI], TRE]I SPRAT,

CG, 70 M2, 45. 000 E

LU^NA ZGRADA, ^ETVRTI SPRAT,

RENOVIRAN, CG, 126 M2, 80.000 E

SLOBODINO IGRALI[TE, DRUGI

SPRAT, CG, 78 M2, 54. 000 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

OBAVE[TEWE

Pozivamo sva lica mu{kog pola, ro|ena 1996. godine i starijih godi{ta (ro|eni

1984 – 1995. godine), koja iz bilo kojih razloga nisu uvedena u vojnu evidenciju u

kalendarskoj godini u kojoj su navr{ila osamnaest godina `ivota, da se jave u

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ^A^AK

Ulica: Vladike Nikolaja Velimirovi}a broj 5, soba 11

radi uvo|ewa u vojnu evidenciju.

Uvo|ewe u vojnu evidenciju vr{i}e se svakog radnog dana, u periodu od 3. 2. - 28.

2. 2014. godine, od 09,00 do 14,00 ~asova.

Rerut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba, na uvid, da ponese:

- Li~nu kartu

- Uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ili izvod iz mati~ne kwige

ro|enih.

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE

^A^AK

MINISTARSTVO ODBRANE

REPUBLIKE SRBIJE

objavquje

J A V N I O G L A S

za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem

i kurs za rezervne oficire vojske Srbije

Na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijavi-

ti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2014. godini navr{avaju od 19 do 30 god-

ina `ivota.

Prijavu za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi

se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta.

Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim slu`ewem vojnog roka sa

oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu

^a~ak ili na telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478. i na internet prezentaciji

www.budiprofesionalac.rs

Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem

u Vojsci Srbije u 2014. godini je stalno otvoren.

FK BORAC

29SPORTPETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

REZULTATI

I UTAKMICE

PRVA LIGA ZAPAD

MU[KARCI

13. KOLO

Radni~ki 2 - Mladost 32:27

14. KOLO

Mokra Gora - Mladost

PRVA LIGA GRUPA

ZAPAD @ENE

12. KOLO

Ko{utwak - Prijepoqe 18:19

Kwaz Milo{ 2 - ^a~ak 36:26

13. KOLO

Sloga - Ko{utwak

^a~ak - @upa

Na sednici Izvr{nog

odbora Gradskog fud-

balskog saveza odlu~eno je

da prole}ni deo prvenstva

Gradske lige po~ne 22. i

23. marta i traja}e do 14. i

15. juna. Revijalna utakmi-

ca izme|u prvaka i repre-

zentacije lige bi}e odi-

grana 22. juna.

Jednoglasno je usvojen i

predlog predsednika Fud-

balskog saveza ^a~ka Ne-

nada Stankovi}a da uo~i

drugog dela prvenstva za-

jedno budu organizovani

trodnevni kamp i seminar

slu`benih lica na Peru}-

cu u ciqu edukacije i usa-

vr{avawa sudija.

Na 9. sednici IO FSG^

odlu~eno je i o datumu odr-

`avawa redovne Skup{ti-

ne gradskog Saveza za man-

datni period 2012 - 2016.

Sednica je zakazana za 24.

februar u 19 sati u sali

Gradske skup{tine.

Iako je pre ne{to vi{e

od pet meseci po~eo

da radi klub realnog aiki-

doa An|eo, pro{le subote

su zvani~no postavqeni te-

meqi realnog aikidoa u

^a~ku i to je fantasti~no

u~iweno. Naime, komisiju

su ~inili ~elni qudi

Svetskog centra realnog

aikidoa, na ~elu sa Vladi-

mirom Voki}em (crni po-

jas peti dan), koji su od de-

set kandidata za `uti pojas

~ak ~etiri odmah unapre-

dili u naranxasti uz ko-

mentar da je u posledwih 20

godina ovo najboqe pola-

gawe koje je vi|eno. U pre-

punoj sali kluba, koja je

bila premala da primi sve

zainteresovane za ovaj do-

ga|aj, pohvaqen je i trener

Goran Jova{evi} uz napo-

menu da je realni aikido u

^a~ku dobio jedan ozbiqan

klub.

Za kadetsku reprezenta-

ciju Srbije na Me|u-

narodnom turniru za ko-

{arka{e do 16 godina, odr-

`anom u turskoj Sakariji od

2. do 9. februara, takmi~io

se i ^a~anin Uro{ Jovan~e-

vi} (15). Uro{ je pre po~et-

ka jeseweg dela sezone pre-

{ao iz Mladosti u kadetsku

ekipu Borac Mocart spor-

ta. U Turskoj je prvi put, na

poziv selektora Dejana Mi-

jatovi}a, nastupio u dresu

reprezentacije.

- Konkurencija je bila

vrlo jaka, u~estvovalo je 16

najboqih timova iz celog

sveta. Mi smo od {est utak-

mica dobili pet. Na kraju

smo bili deveti, a boqi

plasman nam je izmakao zbog

ubedqivog poraza od Argen-

tine. Borili smo se sa Ukra-

jincima za deveto mesto i

pobedili - ka`e Uro{.

Posle {anse koju je do-

bio na jednom od najja~ih

ko{arka{kih kadestkih

turnira, Uro{ se nada pozi-

vu selektora za Evropsko

prvestvo koje }e u avgustu

biti odr`ano u Letoniji.

- On je mlad, perspekti-

van igra~ koji je voqan da

u~i i usavr{ava se. O~eku-

jem da u dogledno vreme is-

ka`e sav svoj talenat. S ob-

zirom na to da je prvi put

igrao na nekom me|unarod-

nom turniru, odli~no se

sna{ao u Turskoj. [to je

najva`nije, ima energije i

`eli da radi - smatra tre-

ner kadetske ekipe Borac

Mocart sporta Dejan Toma-

{evi}.

Uro{ je u~enik prvog

razreda Ekonomske {kole, a

ko{arku trenira od sedme

godine.

Z. J.

Ve} sedam dana fudba-

leri Borca nalaze se

na pripremama u

Makedoniji. Za to vreme

odigrali su nekoliko kon-

trolnih utakmica i svako-

dnevno treniraju.

- Moram re}i da radimo

odli~no. Igra~i bez pogo-

vora i zvr{avaju svoje oba-

veze i kod svih je primetna

velika `eqa da se nametnu

i izbore za mesto u timu.

Sve {to smo do sada plani-

rali, odradili smo. Odi-

grali smo i nekoliko pri-

jateqskih utakmica i na-

dam se da }emo boravak u

Ohridu iskoristiti na

najboqi mogu}i na~in - re-

kao je za klupski sajt tre-

ner Borca Bogi} Bogi}e-

vi}. On navodi i da je at-

mosfera u ekipi odli~na:

- Za sada sve funkcioni{e

na najboqi mogu}i na~in i

nadamo se da }e tako potra-

jati. Svi smo maksimalno

posve}eni radu, jer dobro

znamo koji ciq imamo pred

sobom.

Danas fudbaleri Borca

igraju sa makedosnskim

drugoliga{kom ekipom

Mladost Resen. Sutra }e

im rival biti prvoliga{

Napredok, a u nedequ Po-

lioster iz Bitoqa.

PREKID SA RENOVOM

Druga kontrolna utakmica

fudbalera Borca protiv

Renove iz Tetova prekinu-

ta je u 25. minutu, kada je

igra~ Borca Dejan \eno-

vi} skrivio prekr{aj.

Igra~ Renove je najpre ver-

balno, a potom fizi~ki

hteo da se obra~una sa \e-

novi}em. To su prihvatili

i ostali igra~i makedon-

ske ekipe, ali je brzom re-

akcijom rukovodstva oba

tima, spre~en ve}i inci-

dent. Pre sudijskog preki-

da me~a, Borac je bio boqi

rival i vodio je golom

Stojanovi}a.

STIGLE SIJALICE

Pre petnaestak dana, pri-

likom boravka u ^a~ku, ge-

neralni sekretar Fudbal-

skog saveza Srbije Zoran

Lakovi} i direktor mla-

|ih selekcija Savo Milo-

{evi} obe}ali su da }e Sa-

vez donirati “Filipsove”

sijalice za reflektore na

stadionu FK Borac. Sija-

lice su stigle pre nekoli-

ko dana i nalaze se u maga-

cinskom prostoru preduze-

}a “Ratko Mitrovi} Con-

struction”, koje je izvo|a~

radova na Gradskom stadi-

onu.

RUKOMET GRADSKA FUDBALSKA LIGA REALNI AIKIDO

KO[ARKA[ URO[ JOVAN^EVI] ZAIGRAO U TURSKOJ

ZA KADETSKU REPREZENTACIJU

ISTORIJSKI TRENUTAK, PONOS ^A^ANASTARTUJE 22. I 23. MARTA

Srbija - Crna Gora 61:52

Srbija - Bugarska 81:56

Srbija - Argentina 54:87

Srbija - Turska “B” 81:59

Srbija - BiH 67:45

Srbija - Ukrajina 69:50

REZULTATI SRPSKE

REPREZENTACIJE

JO[ JEDAN REPREZENTATIVAC IZ ^A^KA

Uovogodi{wem buxetu

obezbe|eno je 48 mi-

liona dinara za realizaciju

programa kojima se ostvaru-

je op{ti interes u oblasti

sporta, od kojih dva za re-

konstrukciju sportskih te-

rena i za nagrade. Nemawa

Trnavac, ~lan Komisije za

sport i Gradskog ve}a, koje

je u sredu raspisalo javni

konkursa za dodelu ovih pa-

ra, podse}a da je pro{le go-

dine tako|e izdvojeno dva

miliona za nagrade najuspe-

{nijim sportistima koji su

postigli zapa`ene rezultate

na takmi~ewima.

- Ovo je samo jedna faza u ko-

joj Grad u~estvuje u finansi-

rawu sporta, jer lokalna sa-

mouprava obezbe|uje i sred-

stva za brojne akcije sport-

skih klubova, izgradwu i

odr`avawe svih sportskih

terena... Pro{le godine je

119 klubova ravnopravno

u~estvovalo na konkursu i

na osnovu pravilnika dobi-

lo odre|ena sredstava iz

gradskog buxeta. I ove godi-

ne novac }e biti raspodeqen

na osnovu utvr|enih krite-

rijuma: rang takmi~ewa,

brojnost, masovnost, postig-

nuti rezultati... Korisnici

mogu biti klubovi i udru-

`ewa koji imaju sedi{te na

teritoriji ^a~ka i pod

uslovom da svoj program rea-

lizuju na podru~ju Grada.

Sportskim organizacijama

}e sredstva biti dozna~ena

odmah po isteku konkursa,

koji }e biti objavqen u “^a-

~anskom glasu” i otvoren 15

dana, jer su im ona, ka`e Tr-

navac, neophpdna, s obzirom

na to da aktivno rade jo{ od

1. januara. I Komisija za

sport je radila ekspresno,

blagovremeno je usvojila iz-

ve{taje sportskih organiza-

cija i Gradsko ve}e raspisa-

lo konkurs, tako da }e, sma-

tra on, ve} do kraja meseca

svi imati novac na raspola-

gawu. M.N.

RASPISAN KONKURS ZA DODELU

SREDSTAVA SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA

MAKSIMALNO KORISTE

BORAVAK U OHRIDU

KLUBOVIMA I

UDRU@EWIMA 48

MILIONA DINARA

Ko{arka{i Crvene

zvezde osvojili su

Kup Radivoja Ko-

ra}a pobediv{i

Borac Mocart sport u ~e-

tvrtfinalu, Radni~ki Kra-

gujevac u polufinalu i Mega

Vizuru u finalu. U prvoj

utakmici Borac Mocart

sport savladali su sa 81:62

(23/11, 18/11, 19/17, 23/21).

Najefikasniji u pobedni~-

kom timu bili su Xeninks sa

14 i Simonovi} sa 13 poena.

Kod ^a~ana Mandi} je po-

stigao 15, a Pe{akovi} 14

ko{eva.

- Zaslu`ena pobeda Zve-

zde. Oni su bili apsolutni

favoriti i na ovom me~u i

za osvajawe Kupa. Mislim da

smo se dobro predstavili

ko{arka{koj javnosti Srbi-

je. Dodu{e, slabije smo odi-

grali prvo poluvreme, ali

smo zato u nastavku popravi-

li igru i u pojedinim trenu-

cima parirali Zvezdi. Zado-

voqan sam svojom i igrom

svojih saigra~a - ka`e jedan

od najzapa`enijih igra~a

BMS na ovoj utakmici Ni-

kola Pe{akovi}.

Osim wega i Mandi}a, u

Borac Mocart sportu dvo-

cifren je bio Ilija Cvetko-

vi} sa 12 poena.

- Solidna igra Borca. U

jednom trenutku su ostvari-

li i seriju od 15:0 - konstan-

tovali su i komentatori

Arene sport Ivan i Edin.

Z. J.

30 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

SPORT

Pre zvani~nog po~etka

drugog dela prvenstva,

OK ^a~ak odr`ao je redovnu

godi{wu Skup{tinu. Kao

uvod u Skup{tinu, odr`ani

su sastanci Nadzornog i

Upravnog odbora. Za novog

predsednika NO izabran je

mr Slobodan Karamarkovi}.

Upravni odbor je usvojio no-

ve pravilnike i poslovnike

o radu i planove [kole od-

bojke u narednom periodu.

Na Skup{tini su usvojeni

izve{taji i verifikovani

pravilnici, poslovnik i

planovi rada. Za koordina-

tora kluba izabran je Milo-

sav [ainovi}, profesor

fizi~ke kulture, a tom pri-

likom usvojena je i odluka da

bude nastavqena saradwa sa

ra~unovodstvenim firmama

sa kojima je klub do sada

uspe{no sara|ivao.

Godi{wa Skup{tina je bila

uvertira za takmi~ewe seni-

orki u Regionalnoj ligi

Zlatiborsko-Moravi~kog

okruga. Otvaraju je ^a~ak i

Lu~ani u subotu, u 18,30 ~a-

sova u sali O[ “Dr Dragi-

{a Mi{ovi}”. Za razliku od

jeseweg prvenstva, ^a~ak bi

u ovom delu takmi~ewa tre-

balo da nastupi u komplet-

nom sastavu.

Uderbiju druge futsal

lige Fontana je sa-

vladala favorizovani Eko-

nomac sa 4:2. Doma}in je po-

veo u sedmom minutu golom

Markovi}a i do kraja prvog

poluvremena rezultat je

ostao nepromewen. U nastav-

ku Milorad Jovanovi}, po-

gotkom koji se retko vi|a na

terenima, duplira prednost

Fontane. Nadu gostima vra-

}a Raki} u 25. minutu, a tri

minuta kasnije Jovanovi}

obezbe|uje ^a~anima dva go-

la prednosti. Za ~etvrti gol

pobrinuo se Rackovi}, da bi

u posledwim trenucima

utakmice Kosti} postavio

kona~nih 4:2 i ubla`io po-

raz svoje ekipe.

- Na{i momci su jo{ jed-

nom pokazali da su najboqi,

kada je najte`e. Nova tri bo-

da donela nam je ve}a `eqa

za pobedom. Ovo je trijumf

svih onih koji vole Fonatnu

i publike koja je do{la u ve-

likom broju da nas podr`i.

Pobedu posve}ujemo na{em

predsedniku Stevani}u - iz-

javio je kapiten Fonatane

Milo{ Ristanovi}.

U narednom kolu ^a~ani

gostuju istoimenoj ekipi u

Bajinoj Ba{ti.

Na Evropskom prvenstvu

u katama i borbama za

kadete, juniore i mla|e seni-

ore u reprezentaciji Srbije

nastupila su i dva takmi~ara

~a~anskog Borca, Uro{ Mi-

jalkovi} i Bogdan Mi{ovi}.

Prvenstvo je odr`ano u Li-

sabonu od 5. do 10. februara.

U konkurenciji mla|ih seni-

ora Uro{ Mijalkovi} je u

me~u za bronzanu medaqu iz-

gubio od francuskog repre-

zentativca. Na{ reprezenta-

tivac je dobro po~eo i imao

inicijativu, ali je polovi-

nom me~a Francuz izjedna-

~io. Tri sekunde pred kraj,

~udnom odlukom sudije, Uro-

{evom protivniku je dode-

qen poen. Na kraju je ^a~a-

nin zauzeo odli~no peto me-

sto.

Bogdan je u juniorskoj konku-

renciji u drugom kolu izgu-

bio od {kotskog reprezenta-

tivca sa 1:0.

Ipak, Srbija se nije vratila

iz Portugalije bez medaqa.

- Na{a reprezentacija je i

ovoga puta pokazala visok

kvalitet svojih takmi~ara na

me|unarodnoj sceni. U izu-

zetno jakoj konkurenciji, Sr-

bi su osvojili zlato i tri

bronze, {to je odli~an rezul-

tat Karate federacije Srbije

- ka`e wen predsednik Sla-

voqub Piper.

KARATE

MALI FUDBAL

ODBOJKA

TENIS

ZLATO I TRI BRONZE ZA SRBIJU

Bogdan Uro{

FONTANA SRU[ILA EKONOMAC

PRVA LIGA SRBIJE

15. KOLO

Libero ^A - Kraguj 1:3

16. KOLO

Takovo Zvezda Helios - Libero ^A

PO^IWE REGIONALNA LIGA

Uorganizaciji Teniskog

saveza [umadije i Za-

padne Srbije pro{log vi-

kenda su u ~a~anskom Tenis

pointu progla{eni najboqi

igra~i ovog regiona. Wima

su dodeqene sve~ane plaketa

za rezultate u 2013. sa fina-

la i polufinala dr`avnih

prvenstava i Kupa Srbije.

Nagra|eni su Jana Bojovi},

Natalija Popovi}, Sofija

\unisijevi}, Lazar Igwo-

vi}, Elena Milovanovi} i

Ksenija Krsti}, a priznawa

im je uru~io predsednik

TS[ZS i vlasnik tenis po-

inta Milenko ]ojba{i}. On

je tom prilikom istakao sve

najkvalitetnije igra~e koji

posti`u zapa`ene rezultate,

kako na doma}im, tako i na

me|unarodnim nadmetawi-

ma.

Teniski savez [umadije i

Zapadne Srbije okupqa klu-

bove iz petnaestak gradova i

ima vi{e od 300 tenisera.

Mladi ^a~ani spadaju u ka-

tegoriju najuspe{nijih i od

16 igra~a, nagra|eno je wih

{estoro. Osim sve~anih pla-

keta, najboqi su dobili i

vrednosne vau~ere u iznosu

od 10 do 14 hiqada dinara.

Osim svakodnevnih tre-

ninga, grupa mladih te-

nisera aktivno radi i na

fizi~koj spremi sa kondici-

onim trenerom Ivanom Kan-

di}em. On posebno napomi-

we koliko je va`no pravil-

no odabrati ve`be za decu u

razvoju.

- U kondicionom radu sa

mladim sportistima, neop-

hodno je obratiti pa`wu na

biolo{ke zakonitosti odra-

stawa. To nije bitno samo za

ostvarewe optimalnog na-

pretka sportiste, nego i za

spre~avawe {tetnih posle-

dica koje bi mogle da budu

izazvane nepravilnim izbo-

rom i koli~inom ve`bi.

Osnovno pravilo je ne ~ini-

ti gre{ke na treninzima sa

mladima, tako {to }emo

primewivati ve`be za odra-

sle. Takvim pristupom mogu-

}e je prouzrokovati ~este

povrede i {tetan uticaj na

lokomotorni aparat, a sebe

kao trenera dovesti u ne`e-

qenu situaciju, kada je re~ o

kredibilitetu. Zato je vrlo

va`no pravilno osmisliti

treninge za mlade tenisere,

koje ve`be }e izvoditi i ko-

liko ~esto - nagla{ava Kan-

di}.

I pored svakodnevnih {kol-

skih obaveza, mladi tenise-

ri redovno treniraju. @eqa

za uspehom, velika odricawa

i dobar kondicioni trener

ve} ih dovode do vrhunskih

rezultata. Spremno }e sa~e-

kati prole}nu sezone, kada

}emo zasigurno opet govori-

ti o wima.

NAGRA\ENI NAJBOQI

Jana Bojovi}, Lazar Igwovi}, Ivona Gli{i},

Sofija \unisijevi}, Awa Jakovqevi}, Elena

Milovanovi} i Lazar Dani} sa trenerom Iva-

nom Kandi}em

Sofija, Elena, Lazar i Ksenija

U JEKU PRIPREMA

DRUGA MU[KA

LIGA SRBIJE

15. KOLO

Mladost Zemun - Mladost ^a-

~ak 79:70

TABELA

14. Mladost 18

16. KOLO

14. februar, 19,30 ~asova,

hala “Mladost”

Mladost - Jagodina

PRVA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

15. KOLO

@elezni~ar - Mile{evac

Prijepoqe 78:68

TABELA

5. @elezni~ar 24

16. KOLO

Svilajnac - @elezni~ar

DRUGA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

12. KOLO

Mionica - ^a~ak basket tim

83:66

^a~ak 94 - Vladimirci 79:61

TABELA

4. ^a~ak basket tim 18

6. ^a~ak 94 17

13. KOLO

U`ice - ^a~ak 94

^a~ak basket tim - @elezni-

~ar Lajkovac

SOLIDNO PROTIV

ZVEZDE

Posle kratke pauze zbog Kupa Radivoja Kora}a, ovog

vikenda Borac Mocart sport sastaje se sa Crnokosom.

Obe ekipe su na deobi drugog mesta sa 30 bodova. U pr-

vom delu prvenstva BMS je kod ku}e savladao Crnoko-

su sa 76:73.

Utakmica 19. kola Ko{arka{ke lige Srbije Crno-

kosa - Borac Mocart sport bi}e odigrana sutra u 18 ~a-

sova u hali Sportskoj hali u Kosjeri}u.

SLEDI GOSTOVAWE U KOSJERI]U

31HOBIPETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Nakon epidemije

velikih bogiwa

1971. godine, s

obzirom da su bolesnici bi-

li sme{teni u “Lova~kom

domu”, gde se nalazilo sedi-

{te kinolo{ke organizaci-

je, sva dokumentacija Udru-

`ewa biva spaqena i nastaje

novo zati{je u radu. Ali,

ve} 1973. grupa kinologa sa

najmla|im ~lanom Draga-

nom Radovi}em obnavqa ak-

tivnosti, okupqa sve ve}i

broj zaqubqenika u pse, or-

ganizuje savezne, kao i me|u-

narodne manifestacije i

pozicionira se me|u najak-

tivnija, najpoznatija i naj-

priznatija udru`ewa u tada-

{woj SFRJ. Prva savezna

utakmica pasa pti~ara tipa

“C” organizovana je 5. de-

cembra 1981. godine. Tri iz-

lo`be pasa svih rasa odr`a-

ne su u ^a~ku 1982, 1983. i

1984. godine, a 1985. u sarad-

wi sa Natalina~kim kino-

lo{kim dru{tvom i prva

me|unarodna izlo`ba. U tom

periodu organizovano je vi-

{e saveznih i me|unarodnih

utakmica pti~ara u radu.

Kako je u to vreme lov

bio izuzetno popularan, pre

svega zbog obiqa divqa~i,

logi~no je bilo {to su pri-

mat dr`ali psi pti~ari i

goni~i. Rezultatima u radu

i eksterijeru osamdesetih

godina pro{log veka pono-

sili su se Dragan i Brane

Radulovi} sa svojim “alpin-

cima”, Drago Vasovi}, Rado-

qub Miju{kovi}, Tomislav

Karaxi}, Miodrag Ja}imo-

vi}, Radivoje Toma{evi},

Radovin [ainovi} i Zoran

Kova~evi} sa “balkancima”,

Taso @ivkovi}, Stojan i

Mi{o Da~evi}, Branko Raj-

~evi} sa “posavcima”, Tomi-

slav Bo{kovi}, Sreten Mi-

linkovi}, Blagoje Ratkovi},

Mirko Dragi}evi} i Sreten

Kojovi} sa “trobojcima”.

Qubiteqima goni~a iz tog

vremena dobro su poznata

imena Dragoquba Pantovi-

}a, Slavka Panteli}a, \or-

|a Vasovi}a, Mi}a Ili}a,

Stracimira [ibali}a,

Stanka Star~evi}a, Milo-

vana Beli}a, Sredoja Stola-

ra, Dragi{e To{ovi}a, Mi-

livoja Karapavlovi}a, Mi-

roslava Raki}evi}a, Vlada-

na \or|evi}a, Tihomira Zo-

}evi}a i mnogih drugih koji

su ostavili traga u odgoju

ovih izuzetno vrednih lo-

va~kih pomo}nika.

Kada je re~ o odgajiva~i-

ma pti~ara, tu je razvojna

putawa posledwih decenija

20. veka imala uzlaznu puta-

wu. Naime, Dragan Radovi}

sa goni~a prelazi na dr`a-

we i obu~avawe pti~ara,

{to je za posledicu imalo

ekspanziju pojedinih rasa.

Mada je Radovi}evo intere-

sovawe uglavnom bilo usme-

reno na epawel bretone, ni

ostale pasmine, posebno

grupa britanskih pti~ara,

nisu bile zapostavqene. Za

to zasluge ima i blizina Ko-

mercijalnog lovi{ta u

Stan~i}ima i Mojsiwu, gde

su ~esto dolazili Italija-

ni, dovodili svoje kvalitet-

ne pse i ostavili zna~ajan

trag. Tako preko Italije u

na{ kraj dolaze izuzetni

primerci engleskih setera:

Diana di Camisano, Lago di

Cerea, Lir della Bassana i dru-

gi. Po izlo`bama i utakmi-

cama {irom Jugoslavije ha-

rali su Tihomir Munitlak,

Tomislav Ocokoqi}, Mi-

lo{ Mitrovi}, Milenko

Krupnikovi}, Dragan Mi-

livojevi}, Rajko Ristovi},

Vladimir ^vorovi} sa en-

gleskim pti~arima, kao i

Dragan Radovi}, Stevica

Smiqani}, Du{an Krsto-

vi}, \uro Jovanovi}, Bran-

ko Kne`evi}, Milo{ Blago-

jevi}, \oko ^akarevi} i Bo-

`idar Nikoli} sa bretoni-

ma.

Od ostalih ~a~anskih ki-

nologa iz tog perioda rezul-

tate vredne pa`we ostvari-

li su Qubi{a ]irovi} sa

svojim engleskim koker

{panijelima, Dragutin

[tulovi}, koji je imao izu-

zetno kvalitetnog {kotskog

ov~ara, kao i dvojica Mila-

nov~ana, ~lanova Udru`ewa

u ^a~ku Zoran Popovi} –

Oki sa {kotskim i {etland-

skim ov~arima i Slobodan

Radovanovi}, jedan od najpo-

znatijih odgajiva~a ruskih

hrtova – barzoja svih vreme-

na u Jugoslaviji.

U vreme kada se ~inilo

da je ~a~anska kinologija u

zenitu, na vrhuncu stvara-

la~ke mo}i i napona u sao-

bra}ajnoj nesre}i gine Dra-

gan Radovi}, a mesec dana

pre wega na identi~an na-

~in strada i Zoran Popovi}

iz Gorweg Milanovca. Par

meseci kasnije nesre}nim

slu~ajem strada i Tihomir

Munitlak. Od ovako te{kog

udarca ^a~ani se sporo opo-

ravqaju. Slede godine stag-

nacije i borbe za povratak

na stare staze slave i uspeha.

Ipak, kriza u ovako ja-

kom i razvijenom kinolo-

{kom kraju nije mogla dugo

da traje. ^a~ani na ~elu sa

Radojem – Rajom ]irovi}em

zbijaju redove i nova plejada

mladih qudi nastavqa ono

{to je zapo~eto. Po~etkom

1987. godine na Skup{tini

je doneta odluka da Udru`e-

we promeni ime u KD “Dra-

gan Radovi} – Xoni” i sa ra-

dom se krenulo punom pa-

rom. Taj novi talas ~a~an-

skih kinologa predvodili

su tada{wi sekretar Alek-

sandar Maksimovi}, Goran

\or|evi}, Branko Kne`e-

vi}, Radovan Jovanovi},

Dragi{a Petrovi}… Uz

razumevawe i podr{ku qudi

iz Beograda, pre svih tada-

{weg predsednika Kinolo-

{kog saveza Srbije Bo`ida-

ra Torwanskog, velikog ~o-

veka i prijateqa ^a~ana,

1988. biva organizovana ~e-

tvrta Savezna izlo`ba pasa

svih rasa u na{em gradu.

Dolaskom na ~elo KD

“Dragan Radovi} – Xoni”

po~etkom devedesetih godi-

na agilne predsednice Do-

brile Be}irovi} nastupa

novo razdobqe u razvoju ki-

nolo{ke organizacije u gra-

du na obalama Zapadne Mo-

rave, gde primat polako pre-

uzimaju nelovne rase pasa.

Od 1991. do 1996. organizo-

vano je {est saveznih izlo-

`bi, veliki broj utakmica u

radu pti~ara, goni~a i jama-

ra, a po prvi put i ispit za

slu`bene pse. Udru`ewe je u

svim segmentima napredova-

lo i razvijalo se.

Sa porastom kinolo{ke

kulture ozbiqno se radilo

na selekciji, poboq{awu

kvaliteta, {to je za posle-

dicu imalo zna~ajne uspehe

na doma}oj i me|unarodnoj

sceni. Trend kvalitetnih

goni~a u ovom kraju uspeli

su da sa~uvaju dugogodi{wi

provereni izlaga~i i vodi-

~i: Radivoje Toma{evi},

Miodrag Da~evi}, Dragi{a

To{ovi}, Aleksandar Vla-

stelica, Tomislav Bo{ko-

vi}, Milovan Beli}, Zoran

Kosti}, kao i odgajiva~i

dalmatinaca Aleksandar

Trifunovi}, Ivan Masla-

revi} i Miro Darijevi}.

Me|u odgajiva~ima ov~ar-

skih pasa naro~ito uspe{ni

bili su Radomir \uraki} sa

{arplanincima i Qubo No-

vakovi} sa svojim bobtejli-

ma.

Sa pti~arima zapa`ene

uspehe na manifestacijama

krajem pro{log veka imali

su Goran \or|evi} (engle-

ski seteri), Aleksandar

Maksimovi} (engleski, ir-

ski i gordon seteri), Slavo-

qub Kur}ubi} (engleski se-

teri), Milo{ Mitrovi}

(poenteri), Miodrag Radi-

vojevi} (engleski seteri),

Vladimir ^vorovi} (engle-

ski seteri), Milivoje Kalaj-

xi| (poenteri), Aleksandar

Nedeqkovi} (epawel breto-

ni), An|a Radovi} (epawel

bretoni), Radovan Jovano-

vi}, Dragi{a Petrovi} i

Milorad Sretenovi} sa ne-

ma~kim kratkodlakim pti-

~arima…

U to vreme prve zna~ajne

rezultate u sa engleskim ko-

ker {panijelima bele`i

Qubi{a ]irovi}, sa svojim

labrador retriverima po-

znat je Slavoqub Kur}ubi},

a Miodrag Matovi} je {am-

pionsko grlo engleskog ko-

ker {panijela dobio na po-

klon od KD “Dragan Rado-

vi} – Xoni”.

Erdel terijeri Blagoja

Stevanovi}a bili su na do-

brom glasu po~etkom devede-

setih godina, u to vreme od-

li~ne dobermane gajili su

Milovan Ostoji}, Darko

\uki}, Aleksandar Mili}e-

vi} i Goran Mali{i}, dok

je u odgoju i kvalitetu ne-

ma~kih boksera bila nepri-

kosnovena odgajiva~nica

porodice Be}irovi}. Izlo-

`bene primerke boksera

imali su u to vreme Dejan

Nikitovi} i Ilija Vuki}e-

vi}. Me|u odgajiva~ima ne-

ma~kih ov~ara rezultatima

na izlo`bama {irom zemqe

isticali su se Jawo Drami-

}anin, Radivoje Kova~evi}

i Stevica Smiqani}.

I u novom milenijumu

^a~ani nastavqaju da po-

sti`u dobre rezultate i

uspe{no prire|uju razli~i-

te kinolo{ke priredbe. Po-

red ve} standardnih izlo-

`bi i utakmica, Klub qubi-

teqa retrivera organizovao

je 2012. godine prvu no}nu

specijalizovanu izlo`bu.

Za ovu godinu Kinolo-

{ki savez Republike Srbije

odobrio je Kinolo{kom

udru`ewu “Dragan Radovi}

– Xoni” organizaciju ~ita-

vog niza manifestacija, od

uzgojnih smotri i ispita

uro|enih osobina lova~kih

pasa, spacijalizovanih iz-

lo`bi (goni~i, retriveri,

kane korso), do nacionalnih

utakmica goni~a i pti~ara

i 23. Nacionalne izlo`be

pasa svih rasa.

KINOLO[KO UDRU@EWE „DRAGAN RADOVI] – XONI”

USPE[NO EGZISTIRA GOTOVO POLA VEKA

DUGA ISTORIJA

I TRADICIJA OBAVEZUJU

(2)

Tokom godina ^a~ani su se pokazali kao dobri poz-

navaoci rasnih pasa, pa je jedan broj najupornijih i

najzainteresovanijih uspeo da stekne zvawe saveznog,

odnosno me|unarodnog kinolo{kog sudije. Treba re}i

da se na polagawu u prostorijama Kinolo{kog saveza

Republike Srbije pred meritornom komisijom kandi-

dati ispituju iz vi{e oblasti: poznavawe anatomije i

fiziologije pasa, bolesti i na~ina le~ewa, poznavawe

standard rase ili rasa koje ~ine odre|enu grupu po

klasifikaciji Me|unarodne kinolo{ke federacije,

kao i poznavawe Pravilnika o stru~nom radu KSRS.

Pored eksterijera, kinolo{ke sudije ocewuju i rad

pasa, za {ta je tako|e neophodno polo`iti odgovara-

ju}i ispit.

Prvi ^a~anin koji se na{ao u ringu kao arbitar

bio je Dragan Radovi}, da bi potom zvawe me|unaro-

dnog kinolo{kog sudije stekao Milo{ Blagojevi}. Na

listi me|unarodnih sudija KSRS su jo{: Radivoje

Toma{evi}, Aleksandar Maksimovi}, Goran \or|evi},

Dobrila i Radovan Be}irovi}.

Savezni arbitri su Milivoje Kalajxi} i Milo{

Burojevi}.

KINOLO[KE SUDIJE

Kao {to je ve} na-

pomenuto, ~a~anski

kinolozi su {irom

Srbije, ali i van gra-

nica zemqe poznati

kao vrsni odgajiva~i.

Mnogo pasa o{tewe-

nih na ovim prosto-

rima steklo je zvawa

nacionalnih ili in-

ternacionalnih {am-

piona, a pojedinci su

se okitili i titulom

prvaka sveta.

U evidenciji Ki-

nolo{kog saveza Re-

publike Srbije regi-

strovane su 43 ~a~an-

ske odgajiva~nice

razli~itih rasa ili

grupa pasa, s tim {to

neke od wih vi{e ni-

su aktivne.

ODGAJIVA^NICE

Zvawe svetski prvak na Svetskoj izlo`bi u Budimpe{ti (Ma|arska) 1996. godine poneli su posavski goni~ ARK Dragi{e

To{ovi}a i “balkanka” LIDA [UMSKI SLAVUJ Radivoja Toma{evi}a

32 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

HOBI

Pro{le subote na Zapadnoj Moravi, kod

brane Parmenac, ribolovac Vidomir Vasi-

li} ulovio je {arana od 11,5 kilograma.

Ovaj lov specifi~an je i po tome {to je ri-

ba uhva}ena na fin pribor i najlon 0,14 u

prisustvu velikog broja svedoka i ribolo-

va~ke slu`be. Zato je ovo pravi sportski

ulov.

VODI^ ZA RIBOLOVCE

SPORTSKI

ULOV

VIDOMIRA

VASILI]A

SPORTSKI

ULOV

VIDOMIRA

VASILI]A

11,5kilograma

Nadle`na Lu~ka kapetanije u subo-

tu, 1. marta, organizuje obuku za

upravqawe ~amcima i gliserima.

Po~etak je u 10 ~asova. Obuka i

testirawe kandidata bi}e obavqe-

no u prostorijama Ribolova~kog

udru`ewa Nemawina 9 (na spratu

restorana “Moravski alasi”). De-

taqnije informacije na telefon -

032/346-879.

OBUKA ZA VOZA^E

^AMACA I GLISERA

MESTA ZA RIBOLOV

@elezni~ki most

- babu{ka, klen, skobaq.

Parmenac i Talpe

- babu{ka i poneki {aran.

Most na kru`nom putu

- babau{ka, poneka nosara.

Ovih dana kod Cvetwaka pli-

va pet labudova, tri odrasla i

dva mladunca. Ribolovci mole

kolege i gra|ane da ih puste

da se slobodno kre}u.

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 33OGLASI

STANOVI

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000

eura

P-34+26 m2, 5. sprat, CG,

kod O[ M. Pavlovi}, cena

30.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000

eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 31.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000

eura

P-53 m2,3. sprat, cg,

Draga~evska, 35.000 eura

P-58 m2, 1.sprat, CG, S.

Markovi}a, 32.000 eura

P-36 m2, 8. sprat, CG,

Obili}eva. Cena 21. 000

evra

P-43 m2, 3. sprat, TA,

Qubi} kej. Cena 22.500 evra

P-47 m2, 1. sprat, CG,

Obili}eva, nov. Cena

41.000 evra sa PDV-om

P-60 m2, 2. sprat, cg,

Alvaxinica. Cena 36.000

evra

P-62 m2, prizemqe, cg, cen-

tar, sre|en. Cena 46.000

evra

P-74 m2, 2. sprat, cg,

Obili}eva. Cena 49.000

evra

P- 52 m2, 2. sprat, TA, kod

Hotel Morave, 27. 000 evra

P- 78 m2, 2. sprat, CG, Kej,

46. 000 evra

K U ] E

P- 50 m2, 6.3 ara,

Kulinovci, 32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara,

Kulinova~ko poqe. Cena

30.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

40.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

P-50 m2, 60 ari, Kuki}i,

sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari,

Trep~a, sre|ena, sa stvari-

ma,CG, izolacija

P-120 m2, 8 ari, kod

Po{tinog magacina, 40.000

eura

P- 50 m2, 13 a, Savkovi}a

kosa, 13. 000 evra

P- 110 m2, 34 ara,

Loznica, 20. 000 evra

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000

eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha,

Pakovra}e, 43.000 eura

180 m2, 2 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,

vi{e pom. objekata, 35.000

eura

50 m2, 90 ari, Gorwa

Gorevnica. Cena 26.000 eura

Ku}a+pom.objekti, 5 ha,

Lipnica

80 m2, 1.75 ha, Prijevor,

45.000 eura

LOKALI

37 m2, Obili}eva, 41.000

eura

60 m2, B. Jankovi}a, 52.000

eura

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

G A R S O W E R E

P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura

P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura

P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura

P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura

P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura

P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura

J E D N O S O B N I

P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura

P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura

P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura

P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura

P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura

P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura

P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura

P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura

D V O S O B N I

P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura

P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura

P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura

P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura

P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura

P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura

P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura

P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura

P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura

P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura

P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura

P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura

P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura

P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura

P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura

P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura

T R O S O B N I

P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura

P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura

P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura

P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV

P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura

P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura

P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura

P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura

P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura

P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura

P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura

P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura

KU]E

P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura

P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000

eura

P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000

eura

P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura

P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000

eura

P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura

P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50.

000 eura

P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura

P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura

P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000

eura

P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000

eura

P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura

P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura

P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura

P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura

P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura

P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura

P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura

P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18 500

eura

P- 20 m2, novija gradwa,

5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina, CG,

cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500 eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22 500

eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21 000

eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat, cena:

22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina, CG,

5.sprat, cena: 20 500 eura

P- 42 m2, kod Medicinske,

5.sprat, cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000 eura

P- 38 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, TA, cena: 25 000

eura

P- 37 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel Morava,

4. prat, cena: 26 000 eura

P-43 m2, kod O[ Milice

Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27

000 eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29

500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena: 36

000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena: 26

000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28 000

eura

P- 43 m2, Qubi} kej, TA,

4.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija gradwa,

Alvad`inica, 4.sprat, CG,

cena: 30 500 eura

P- 47 m2, Hotel Morava,

1.sprat, TA, cena: 27 000

eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 54 m2, Centar, 1.sprat,

TA, cena: 22 000 eura

P- 51 m2, Qubi} kej, CG,

nov, cena: 27 500 eura

P- 55 m2, Qubi} kej, ren-

oviran, TA, cena: 26 000

eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.sprat,

mo`e subvencionisani kred-

it, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel Morava,

8.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 51 m2, Centar, 4.sprat,

TA, cena: 26 000 eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36 000

eura

P- 68 m2, Centar, 1.sprat,

cena: 40 000 eura

P- 83 m2, strogi centrar,

2.sprat, cena: 46 000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel Morava,

CG, cena: 35 000 eura

P- 71,20 m2, Obili}eva,

nov, odmah useqiv, 2.sprat,

cena: 800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000 eura

PLAC 5 ari , u Qubi}u,

ulica 1300 kaplara. Na

placu ima temeq 10 x 11 m.

Cena 8.500 evra. Tel. 064/

673-2-969

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

34 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-20m2 ul. Nemawina,

6.sprat, CG, renoviran. Cena:

17000 e

P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat,

TA. Cena:16000 e

P-29m2, Hotel Morava, NOV,

3.sprat. Cena: 19000 e (sa

PDV)

P-28m2, Hotel Morava, 5.

sprat Cena: 20000 e

P-30m2, Nemawina, 1.sprat,

CG, terasa. Cena: 23000 e

P-31m2, nova, Obili}eva, 2.

sprat. Cena: 17000 e

P-30m2, centar, 1. sprat, CG,

terasa. Cena: 25000 e

P-32m2, centar, 2. sprat,

CG.Cena: 18000 e

P-34m2, centar, 1. sprat, CG.

Cena: 23000 e

P-36m2, Obili}eva, CG, lift.

Cena: 22000 e

P-36m2, Nemawina, 1 sprat,

renoviran, sa novim stvarima.

Cena:26000 e

P-38m2, Med. {kola, 3. sprat,

renoviran. Cena:24000 e

P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa

stvarima, renoviran. Cena:

31000 e

P-43m2, nov, centar, 3. sprat,

lift, CG. Cena: 36000 e (sa

PDV)

P-44m2, Hotel Morava,

4.sprat, CG, terasa. Cena:

25000 e

P-45m2, nov, Obili}eva,

prizemqe, za posl prostor.

Cena: 35000 e

P-46m2, Avenija1, vis.

prizemqe, CG, terasa. Cena:

27000 e

P-48m2, centar, 4.sprat, CG,

terasa. Cena: 33000 e

P-45m2+13m2, Nemawina,

dupleks, 5.sprat, lift, CG.

Cena: 30000 e

P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa.

Cena: 28000 e

P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat,

TA, terasa, 28000 e

P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat,

CG, terasa. Cena: 31000 e

P-54m2, centar, 1.sprat, CG,

terasa,za poslovan prostor.

Cena: 36000 e

P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat,

lift, CG, terasa, pogled na

Moravu. Cena:33000 e

P-55m2, Nemawina, prizemqe,

TA, terasa. Cena: 32000 e

P-62m2, noviji, Obili}eva,

CG, terasa. Cena: 40000 e

P-66m2, centar, 1.sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena: 50000 e

P-68m2, centar, 2. sprat, TA,

terasa. Cena: 40000 e

P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za

poslovni prostor. Cena: 43000

e

P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat,

Cg, terasa. Cena: 42000 e

P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG,

terasa. Cena: 38000 e

P-76m2, Hotel Morava,

5.sprat, CG, terasa, odmah use-

qiv. Cena: 38000 e

P-76m2, Balkanska, 2. sprat,

CG, 2 terase. Cena: 43000 e

P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift,

CG, 2 terase. Cena: 46000 e

P-90m2, Hotel Morava, CG,

lift, terasa, gara`a iza

zgrade. Cena:50000 e

P-92m2, nov, Qubi} Kej,

dupleks, CG, lift. Cena: 55000

e (sa PDV-om)

KU]E

P-60m2(P+1), plac 10a,

Pakovra}e. Cena: 18000 e

P-70m2, plac 4.13 a, kod

Proletera. Cena: 42000 e

P- 125m2, plac 5a, centar,

blizu KMN-a. Cena: dogovor

P-80m2, plac 3a, Trbu{ani.

Cena: 21000 e

P-92m2, plac 5a, {kola Ratko

Mitrovi}. Cena: 45000 e

P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve

hale ili zamena za stan.

P-105m2( P+1 ), plac 2a,

Amixina. Cena: 50000 e

LOKALI

P-38m2,nov, Obili}eva.

Cena:41 000 e

P-18m2, Qubi} Kej. Cena:

18000 e

P-49m2, Alvaxinica. Cena:

38000 e

P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a

podela na dva lokala od po

36m2 sa mokrim ~vorom)

HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN

STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT,

LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA

GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena

23.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,

Kej. Cena 20.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri

centar. Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, novi-

ji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena 28.000

eura

P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura

P- 64 m2, dvoiposoban, strogi

centar, renoviran, CG. Cena

39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel

Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,

nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban, bez

ulagawa, CG, lif, Kej. Cena

27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nema-

wina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-

na 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Sveto-

zara Markovi}a. Cena 43.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-

ska , nov. Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift,

gara`a, nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [eta-

li{te. Cena 70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar,

nov. Cena 57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift,

gara`a, nov, centar. Cena

80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks,

centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,

centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}

kej. Cena 42.000 eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-

sowera, CG, centar. Cena

22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat, lift,

noviji, CG, centar. Cena

24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift, CG,

Hotel Morava. Cena 42.000.

eura

P-47 m2, lift, CG, nova grad-

wa, podzemna gara`a. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban. Cena

25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

ban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod

Hotel Morave. Cena 36.500 eu-

ra

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena

35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa,

novo, Qubi}. Cena 36.000 eu-

ra

P-120 m2, 3 ara placa, novi-

ja, Dom Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Ce-

na dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod

Gradske Bolnice. Cena 36.000

eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod

O[ Milica Pavlovi}. Cena

70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60

m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta od

126 m2 + 40 m2, Preqina,

centar, 17,25 ari placa, nova

ku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deligrad-

ska/ P- 90 m2, 4. sprat, kom-

pletno renoviran. Cena dogo-

vor.

P-47 m2, kod Vukovog spomeni-

ka, nov, 76. 000 evra sa

stvarima

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

HITNO!!! NOVO!!!

- 54 m2, 720 evra sa PDV-om

- 58 m2, 720 evra sa PDV-om

- 110 m2, 670 evra sa PDV-om

- 120 m2, 670 evra sa PDV-om

podrumi, kvalitetna gradwa

MALI

OGLASI

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Uli-

ci cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina

lokala, sa ~ajnom kuhi-

wom i sanitarnim ~vo-

rom je 29 m2. Lokal

ima centralno grejawe.

Opremqen je kao fri-

zerski salon, a pogo-

dan i za druge delatno-

sti. Telefon za kon-

takt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

JESEWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

KUPUJEM ORDEWE,

MEDAQE, STARO ORU@JE

/ SABQE, JATAGANE,

KAME, KUBURE /, UNI-

FORME, OZNAKE, STARE

UMETNI^KE SLIKE,

SATOVE I OSTALE

ANTIKVITETE. TEL. 032/

372-155, 063/ 807-2-772

PRODAJEM dvosoban

stan, 49,8 metara

kvadratnih, kod

Slobodinog igrali{ta.

Telefoni: 065/346-

3000 i 061/188-41-74.

IZDAJEM nov, name{ten

jednosoban stan od 30 m2,

u strogom centru grada,

ulica Raji}eva, 2. sprat,

CG na kalorimetre.

Pogodan i za poslovni

prostor. Mogu}nost

kupovine novih stvari.

Cena 150 evra. Tel. 064/

189-2-420

IZDAJEM sobu sa tera-

som u centru `enskoj

osobi, cg, internet. Tel.

064/ 144-91-92

IZUZETNO POVOQNO

PRODAJEM TROSOBAN

STAN OD 82 M2, KOD

HOTELA MORAVA. CENA

49.500 EURA. TEL. 032/

333-872, 062/ 302-240

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Ulici

vojvode Stepe, kod RK VERO

u Beogradu. 064/237-69-39

PRODAJEM ekskluzivan

poslovno-stambeni

objekat od 600 m2,

prizemqe 300 m2 u jed-

noj celini i sprat 300

m2- stambeni i poslovni

prostor. Objekat je

ukwi`en-jedan vlasnik.

Cena po dogovoru. Tel.

032/ 221-400, 064/ 12-

41-806

Izdajem lokal 20 kv,

Sin|eli}eva 25

063/8275217

PRODAJEM garsoweru od

21.2 m2, 4. sprat, bez lifta.

Cena 25.000 evra. Pogodno

za izdavawe. Tel. 064/ 190-7-

772, 032/ 343-220

PRODAJEM ku}u u

Dqinu kod Lu~ana, sa 5

ari placa.

Tel. 066/ 039-025

POVOQNO ^I[]EWE

STAMBENOG I

POSLOVNOG PROSTORA.

TEL. 065/ 44-222-15

HOSTELU "CENTRUM" POTREBAN RADNIK SA

ISKUSTVOM NA RECEPCIJI. USLOVI:

- VISOKA STRU^NA SPREMA / VII STEPEN /

- ODLI^NO POZNAVAWE ENGLESKOG JEZIKA

- RAD NA RA^UNARU

- KOMUNIKATIVNA, QUBAZNA I KOOPERATIVNA

OSOBA SA ODLI^NIM ORGANIZACIONIM

SPOSOBNOSTIMA

PREDNOST ]E IMATI KANDIDATI SA ISKUSTVOM

NA ISTIM ILI SLI^NIM POZICIJAMA.

SVOJE PRIJAVE I BIOGRAFIJE MO@ETE SLATI

ISKQU^IVO NA

E-MAIL: centrumcacak@gmail.com

SAMO KANDIDATI KOJI U\U U U@I IZBOR ]E

BITI KONTAKTIRANI.

ROK ZA KONKURISAWE 25. 2. 2014. GODINE

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 54 m2, prvi sprat,

EG, kod Hotel Morave. Tel.

064/ 141-4-324

PRODAJEM dvosoban stan

od 52 m2, Hotel Morava , 2.

sprat, TA. Cena 26.000 evra,

zbog selidbe u Beograd. Tel.

064/ 190-7-772, 032/ 343-220

PRODAJEM Golf 1, 81.

godi{te, registrovan do jan-

uara 2015, 1300 cm3, plin.

Fiksna cena 400 eura. Tel.

062/ 360-880

PRODAJEM Jugo koral

1.1, 2003. godi{te u

odli~nom stawu.

064/2304202

GU^A- KOD BENZINSKE

PUMPE PREMA

LU^ANIMA PRODAJEM

PARCELU 20 ARI.

TEL. 064/ 233-0-593

PRODAJEM dvosoban

stan od 68 m2, u centru

^a~ka, kod Taksi stan-

ice. Ima dve terase,

podrum, stara gradwa,

odli~na izolacija. Cena

52.000 evra. Tel. 061/

163-0-023

PRODAJEM

DVOSOBAN STAN 57

M2, 6. SPRAT, IMA

LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA

33.600 EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 35OGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM trosoban stan

od 82 m2, kod O[ “Milica

Pavlovi}”. Cena 42. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 60 m2 na

Alvaxinici, CG, drugi

sprat. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 53 m2 kod Hotel

Morave, prvi sprat. Cena

35. 000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2 kod Hotel Morave.

Cena 26. 000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 56 m2, kod O[ “Milica

Pavlovi}”. Cena 30. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 53 m2, cg, ^. P. Odred,

tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-

270

PRODAJEM dvosoban stan

od 47 m2, {iri centar

grada. Cena 34. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 41 m2 na Keju. Cena 30.

000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban

stan od 34 m2 kod Tehni~kog

fakulteta. Cena 23. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban

stan od 32 m2, kod H.

Morave. Cena 23. 000 evra.

Mogu}a korekcija. Tel. 060/

76-76-064

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, na Qubi} keju. Tel.

063/ 349-333

PRODAJEM garsower od

25 m2, na Avlaxinici, VP.

Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM garsoweru od

19 m2, ~etvrti sprat, u

Nemawinoj ulici. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM stan od 60 m2,

ulica Svetog Save, prvi

sprat. Cena 30. 000 evra.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 59 m2 u

Aveniji 1, odli~an, kom-

pletno renoviran, CG. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 58 m2,

kod H. Morave, prvi sprat,

povoqno. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 58 m2 u

ulici R. Po{ti}, renovi-

ran. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 57 m2,

u Aveniji 2. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 53 m2,

cena 31. 000 evra. Tel. 064/

146-87-32

PRODAJEM stan od 53 m2,

tre}i sprat, CG, kod H. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM stan od 50 m2 ,

ul. D. Markovi}, drugi

sprat, CG. Cena 31. 000

evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 49 m2 u

blizini {kole “Dr.

Mi{ovi}”, drugi sprat, cg.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 46 m2,

drugi sprat, Nemawina, cg.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 42 m2 u

Beogradu, ulica Darinke

Jevri}. Tel. 062/ 245-514

PRODAJEM stan od 41 m2,

Qubi} kej, cg, peti sprat.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2 ,

ulica Qubi}ska. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 40 m2,

nov, kod Gradskog parka.

Tel. 060/ 034-3-687

PRODAJEM stan od 40 m2 ,

nov, kod gradskog parka.

Tel. 060/ 558-9-248

PRODAJEM stan od 38 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM jednosoban

stan od 37 m2 na Keju. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM stan od 36 m2 u

centru. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM stan u Nikole

Pa{i}a broj 12. Tel. 069/

33-55-197

PRODAJEM ku}u od 240

m2, kod kafane Gurman,

P+PK, sa stvarima. Cena

100. 000 evra, mogu}a korek-

cija. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 170 m2

u Trbu{anima, sa 13.5 ari

placa. Cena 21.000 evra.

Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM ku}u od 150 m2

sa 5. ari placa, u Lugovima.

Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u od 140

m2, sa pet ari placa u

blizini {kole “Milica

Pavlovi}”. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM ku}u od 133 m2

sa 3. 99 ari placa. Cena 55.

000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 120 m2

u Mr~ajevcima i 10 ari

placa. Tel. 061/ 679-7-765

PRODAJEM ku}u od 92 m2,

plac 5 a, kompletno sre|ena,

kod {kole “R. Mitrovi}”.

Cena 45. 000 evra. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM staru legali-

zovanu ku}u od 70 m2, na

bedemu, sa 2.18 ari placa.

Ima struja, voda i kanal-

izacija. Cena 11.000 evra.

Tel. 064/ 189-24-20

PRODAJEM dve ku}e od 64

m2 i 60 m2 u Qubi}u. Cena

50. 000 evra.Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dve ku}e na 10

ari zemqi{ta, 50 ari

vo}wak {qiva, {tala,

su{ara, pored asfalta u

Zabla}u. HITNO! Cena 21.

000 evra. Tel. 065/ 469-0-946

PRODAJEM odli~nu

vikend ku}u, lokacija

budu}nosti. Tel. 060/ 55-89-

296

PRODAJEM vikendicu sa

10 ari placa na Jelici. Tel.

065/ 344-9-428

PRODAJEM vikend ku}u na

Karauli od 60 m2, sa 38 ari

placa. Cena 16. 000 evra.

Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM brvnaru,

unutra{wost ekstra

ure|ena. Vredi pogledati.

Tel. 062/ 809-3-977

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Lipnici sa

3.5 ha oku}nice. Tel. 063/

652 - 804

PRODAJEM imawe od 5 ha

u Je`evici. Tel. 064/ 262-9-

109

PRODAJEM lokal od 37

m2, nov, dvostrano orijenti-

san do ulice. Tel. 064/ 26-

29-109

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan kod bolnice,

cena 80 evra. Tel. 062/ 80-60-

422

IZDAJEM dvosoban stan ,

cena po dogovoru u centru,

parno grejawe. Tel. 069/ 662-

437

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu,

Zvezdara, do marketa

“Supervero”. Tel. 062/ 977-

0-228

IZDAJEM poluname{tenu

ku}u od 50 m2, sa dvori{tem

i pomo}nim prostorija-

makod O[ “F. Filipovi}”.

Tel. 065/ 332-9-294

IZDAJEM lokal u Vapi,

pogodan za vi{e delatnosti.

Tel. 061/ 133-9-245

IZDAJEM vrlo povoqno

vo}wak u Trbu{anima, u

zakup na jednu ili vi{e god-

ina. Vo}wak se sastoji od

450 {qiva u punom

rodu.Tel. 063/ 646-309, 032/

391-553

PLACEVI

PRODAJEM 70 ari placa

sa 380 stabala kru{ke

viqamovke u Mili}evcima.

Na placu objekat, trofazna

struja, bunar. Tel. 064/ 198-

7-445

PRODAJEM wivu

povr{ine 42 ara u

Preqini. Tel. 064/ 26-29-

121, 032/ 381-849

PRODAJEM plac od 13 ari

u Atenici, povoqno. Tel.

062/ 755-020

RAZNO

PRODAJEM novu bundu od

nutrije br. 48, povoqno.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM ukrasnu

drvenu vitrinu sa zas-

takqenim vratima. Tel. 063/

843-4-149

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM trimer

ameri~ki za ko{ewe. Tel.

061/ 641-7-105

PRODAJEM vrata bez

rama. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM sadnice,

kupine, ~a~anska bestrana i

sadnice maline sorte

Tulamin. Tel. 032/ 351-970

PRODAJEM kvalitetno

livadsko seno u balama. Tel.

060/ 738-1-790

PRODAJEM suva vo}na

drva, vrlo povoqno. Tel.

032/ 5561-495

PRODAJEM stog sena. Tel.

064/ 417-5-628

PRODAJEM balirano seno.

Tel. 063/ 614-586

PRODAJEM baliranu

detelinu. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6 kg/ 40

evra. Mo`e zamena za cerova

drva. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM metalni radni

sto sa velikim {astukom

ili mewam za razno. Tel.

064/ 219-2-414

PRODAJEM novu italijan-

sku prskalicu za vo}e ,

kapacitet 30 litara na

kolicima. Cena 250 evra.

Tel. 032/ 221-400

PRODAJEM nove drvene

ukrasne oklagija garni{ne.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM motokultiva-

tor IMT 509 sa prikoli-

com, frezom i kosom, kosu

me{aonu sto~ne hrane u

kombinaciji sa kruwa~ -

prekrupa~ “ Oxaci”. Tel.

381-459, 063/ 648-573

PRODAJEM postoqe za

suncobrane. Tel. 064/ 294-2-

141

PRODAJEM veliku

cerovku. Tel. 064/ 417-5-628

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Golf 1, 81.

godi{te, registrovan do

januara 2015, 1300 cm3,

plin. Fiksna cena 400 eura.

Tel. 062/ 360-880

PRODAJEM Fiat Stilo

Karavan sa plinom i

klimom, 2003. godi{te.

Cena 2. 600 evra. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM Fiat Punto u

ekstra stawu, prvi vlasnik,

kompletno opremqen,

zimske gume. Tel. 063/ 843-4-

149

PRODAJEM Fiat Tempo

benzin, sa plinom i klimom,

1997. godi{te. Cena 1. 200

evra. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Opel Korsu

1.2. benzin, sa klimom, 5-ora

vrata, 2001. godi{te. Cena

2. 499. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Renault Thalia

1. 6 benzin, sa klimom, 2004.

godi{te, pre{ao 112. 000

km, ura|en veliki servis.

Cena 2. 650 evra. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM Citroen Xara

Pikaso, 1.2. hdi, 2005.

godi{te. Cena 3. 800 evra.

Tel. 064/ 240-2-699

KUPUJEM Citroen C3,

o~uvan i ispravan. Tel. 063/

843-4-149

USLUGE

USLUGE popravke elek-

tri~nih instalacija i svih

vrsta ku}nih aparata. Tel.

060/ 034-8-663

USLUGE nadogradwe kose,

100% prirodna, bez sin-

tetike, italijanska i

brazilska. Tel. 064/ 494-1-

758

USLUGE ~uvawa dece, star-

ijih osoba, pomo} u ku}i.

Tel. 065/ 55-011-97

USLUGE prevoza mini-

vanom do Aerodroma

Beograd. Cena 5.000 dinara.

Tel. 062/ 372-063

USLUGE prevoza i selidbe

sa monta`om i demonta`om.

Tel. 064/ 217-60-82, 032/ 55-

63-571

^ASOVI srpskog jezika,

priprema u~enika za

zavr{ni ispit. Tel. 060/

345-00-43

^ASOVI matematike za

osnovce. Tel. 064/ 27-20-585

ZAPOSLEWE

POTREBNA devojka ili

`ena za povremeno ~uvawe

deteta od godinu dana.

Po`eqno iskustvo. Tel. 064/

840-36-69

Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke:

"Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

Grad ^a~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "^a~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" ....................................

@elezni~ka stanica ......................

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

Veterinarska stanica ....................

Institut za vo}arstvo ....................

Poqoprivredna savetodavna

i stru~na slu`ba ^a~ak ..

VA@NI TELEFONI

192 i 363-000

194

307-000

225-717

224-278

193

195

11811

19771

032/381-087

340- 385

222-296

309-099

303-202

557-8-207

537-3-760

303-600

320-672

222-084 i 341-991

224-246

221-390

225-073

223-608 i 340-960

222-729

222-169

222-375

342-268

343-721

343-900

320-230

221-413

320-710

^ITUQE

Dana 17. 2. 2014. godine,

navr{ava se 17 godina

od smrti na{eg dragog

druga

@IVORADA

@IKA

VU^KOVI]A

NIKOLA i MIRKO

16891

SE]AWE

BOGI]

JOLOVI]

17. 2. 1994 - 17. 2. 2014.

Pro{lo je 20 GODINA

kako se tvoja plemenita

du{a preselila u ve~nost.

Nedostaje{ za sve {to

je pro{lo i sve {to

dolazi.

Sin MILAN, unuci

NENAD i PREDRAG,

snaje SVETLANA

i SLA\ANA i praunuk

STRAHIWA.

Svaka re~ je suvi{na, svaka suza nedovoqna,

a na{a tuga neizmerna za na{im Necom.

NENADOM IKONI]EM

1984 - 2014

Se}a}e ga se i voleti:

ujak VLAJKO, ujna MILICA, sestre NEVENA

i KOSANA, brat @EQKO i baba JELA.

16894

Radost, sre}a i nada nesta{e u trenu.

Osta{e qubav, tuga i rana neprebolna za na{im

NENADOM IKONI]EM

NECOM1984 - 2014

O@ALO[]ENI: majka OLIVERA,

otac MLA\O, brat DEJAN, snaha MILENA,

sinovac ANDREJ i baba IVANKA

16895

Dana 16. februara navr{i}e se DVE GODINE

od smrti na{eg oca

BLAGOJA SIMEUNOVI]A

(1957 - 2012)

Dana 23. 2. 2014. navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{e drage

Pomen se odr`ava, 20. februara

u 12 ~asova na ^a~anskom

grobqu.

Godina je pro{la a uspomenu na dragi lik sa ponosom

i qubavqu ~uvaju weni najmiliji:

mu` MILOSAV, sin ALEKSANDAR,

sestre SMIQKA i RADMILA sa porodicama.

Dr. LIDIJE

NE[KOVI]

16. 2. 2014. navr{avaju se TRI

GODINE bez na{eg dragog

MOMIRA TOMOVI]A

16. 2. 2014. navr{avaju se TRI

GODINE od smrti na{eg dragog

MOMIRA TOMOVI]A

U subotu, 15. februara 2014. godine u 11

sati na ^a~anskom grobqu obavi}emo

[ESTOMESE^NI POMEN

na{em dragom

ZORANU

DRAMI]ANINU

13. 2. 1994 - 13. 2. 2014.

MILENA NEDEQKOVI]

DVADESET GODINA

je pro{lo od smrti na{e drage

Milene.

Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju weni najmiliji:

sin DU[AN, suprug ALEKSANDAR i unuka MARIJA.

16889

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

36 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Vreme ne umawuje na{ bol i tugu.

Neute{na sestra MOMIRKA sa porodicom.

16884

Ostaje{ u na{im srcima. Ponosni

{to smo te imali i tu`ni {to smo te

izgubili.

TVOJI: brat QUBI[A, snaha LOLA,

sinovac DU[KO i sinovica SLAVICA.

16885

[est meseci je pro{lo a uspomenu

na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga DOBRILA,

}erka MILICA i sin MARKO.

16886

Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje pro-

lazi, ve} prazninom koja je u nama. Qubavqu i slogom

dr`imo te uz nas.

Nedostaje{... uvek i zauvek...

Tvoje zahvalne }erke NADA i SAWA

16893

16. 2. 2014. je TRI GODINE

od tragi~ne smrti na{eg dragog

MOMIRA

TOMOVI]A

Praznina je samo dubqa, jer tvo-

jim odlaskom je oti{ao i deo nas. Jo{ uvek ~ekamo da

nam se vrati{ iz {etwe. Mnogo nam nedostaje{.

Supruga MILAVA, sin RADI[A,

}erka RADA i zet MI]O.

16883

^ITUQE

SE]AWE

13. 2. 2010 - 13. 2. 2014.

VOJO

LAZOVI]

CRNOGORAC

Dana 17. 2. 2014. navr{ava se 17. GODINA od kada te

otrgo{e iz na{eg zagrqaja ro|eni.

@IVORAD

@IKO

VU^KOVI]

TU@NO SE]AWEVoqena mama i ujkoDraga moja deco

SE]AWE

Dana 18. 2. 2014. navr{ava se 30 GODINA kako nije

sa nama na{ voqeni

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost i

dobrotu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Supruga MILUNKA, k}erka MIRJANA

i unuka SAWA

16863

PETAR

JELU[I]

iz Jezdine

Po dobroti }emo te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek te

se rado se}ati.

S po{tovawem porodice DA^EVI] i LUKOVI]

16864

STOJAN DA^O

DA^EVI]

17. 2. 2013 - 17. 2. 2014.

Dana 18. februara 2014. navr{ava se TRIDESET

GODINA od smrti na{eg dragog

Plemenitost i dobrota koje su te krasile zaslu`uju

ve~no se}awe na tebe.

S po{tovawem unuka VERA sa porodicom.

16868

PETRA

JELU[I]A

iz Jezdine

Ostavila si trag koji se ne bri{e,

se}awe koje ne bledi, dobrotu koju

}emo da pamtimo.

Grupa dece iz vrti}a

„MAJSKI CVET”

16877

VESNA GWATOVI]

Dana 15. februara 2014. navr{ava

se DESET GODINA od smrti na{eg

dragog

SRE]KA KOVA^EVI]A

iz Pridvorice

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no

pamtimo, da o tebi s ponosom,

pri~amo, da te nikad ne zaboravimo.

KOLEKTIV "MAJSKI CVET"

16878

VESNA GWATOVI]

Dana 16. februara 2014. navr{ava se

35 GODINA od smrti na{eg dragog

Voqeni se nikad ne zaboravqaju.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga QUBICA,

sinovi ZORAN i VLADAN sa porodicama.

16870

DU[ANA ANXI]A

Pro{lo je 25 godina

od tvog preranog odlaska.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati qubav tvoje

majke BRANKE.

16874

SNE@ANA PERI^I]

14. 2. 1989 - 14. 2. 2014.

1999 - 2014

USPOMENU NA TEBE ^UVAJU SVAKI DAN

TVOJA KUMA I MANA.

16873

VERICA NIXOVI]

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 37

BULIJA

^uvamo ih kao najlep{u uspomenu.

Sin VOJO sa porodicom

16860

MILKA

30. 9. 1983 - 30. 9. 2014.

ILIJA

17. 2. 1990 - 17. 2. 2014. Samo ja koja sam vas imala i volela znam koliko je te{ko

`iveti bez vas. Vi i daqe `ivite u mojim mislima i srcu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN odr`a}emo u petak 14.

februara u 12,30 sati na gradskom grobqu u ^a~ku.

Neute{na majka DRAGIWA BIJELI]

16862

DALIBOR BIJELI]

1976 - 2014

VESNA GWATOVI]

(ro|. Bijeli})

1966 - 2014 40 je dana kako niste me|u nama a mnogo je lepih uspomena

da vas ve~no pamtimo i da o vama pri~amo a da vas nikad

ne zaboravimo.

^ETRDESETODNEVNI POMEN odr`a}emo u petak 14.

februara na gradskom grobqu u ^a~ku.

Va{i PERICA i DU[KA

16861

DALIBOR BIJELI]

1976 - 2014

VESNA GWATOVI]

(ro|. Bijeli})

1966 - 2014

I vi{e ni{ta nije

kao pre...

Ni sunce nema isti

sjaj bez tebe ro|eni.

MAMA, TATA i seka NATA[A

16888

Plemenite du{e ve~no `ive. Nijedno vreme ne mo`e

da izbri{e bol i se}awe na mog oca.

K}erka DU[ICA sa IVANOM i MARIJOM.

16890

Uspomenu na wega ~uva sin MLA\O sa porodicom.

16882

Dana 18. 2. 2014. navr{ava se

GODINU DANA od upokojewa

Godi{wi parastos dava}emo u subotu

15. 2. 2014. godine u 11 sati na starom

^a~anskom grobqu.

Supruga MILICA sa porodicom.

16887

DU[ANA V.

]IRKOVI]A

Dana 19. 2. 2014. god. navr{avaju se DVE GODINE

od smrti na{e drage majke

QIQANE

ANI^I]

Uspomene ostaju zauvek i

podse}aju {ta smo sa tobom

izgubili. Po~ivaj u miru.

TVOJI NAJMILIJI:

}erka DRAGANA, sin DRAGAN,

unuci: ANASTASIJA, OGWEN i STA[A.

upl.

^ITUQE

7. 2. 2014.

upokojio se na{ dragi

DOBRIVOJE ZIMOWI]

1921 - 2014

iz Gora~i}a

Dr. MARIJA POPOVI]

1932 - 2014

Navr{ava se tu`nih GODINU DANA od smrti na{e

majke, bake, prabake, svekrve i ta{te

RADE SUBOTI]

Ostavila si tragove koji se ne bri{u i dobrotu koja

se ne zaboravqa.

Uspomene na tebe uvek }e ostati u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

16871

Dana 18. februara 2014. navr{ava se GODINA

DANA od smrti na{e drage supruge, majke i bake

Nedostaje nam tvoja dobrota i

tvoj nasmejani lik.

Uvek }emo se se}ati trenutaka

provednih sa tobom.

Uspomenu na dragu Veru sa ponosom i qubavqu ~uvaju

weni najmiliji:

suprug DRAGAN, }erke TAWA

i TAMARA sa porodicama.

16869

VERE \OKI]

Opet je februar, tre}i po redu bez na{eg, najdra`eg

Bio si jedinstven, jedan jedini i neponovqiv, voqen,

po{tovan i uva`avan, bio si jak ali ne ja~i od smrti.

Ve~no }e te `aliti sestra DU[ICA,

sestri} ALEKSANDAR i zet VITOMIR.

16867

MILIJANA

RADOJEVI]A

]ATA

19. 2. 2011 - 19. 2. 2014.

POSLEDWI POZDRAV

svom drugu i kom{iji

NEMAWA SIMONOVI] sa porodicom.

16865

RAPETU

21. 2. 2001 - 21. 2. 2014.

Drago, moje jedino dete, ve} 13 godina bola moga, muke

moje, dozivawa suza i nema te. Ja i daqe ne verujem {to

majka rodi to niko ne razdvoji, srce moje zauvek te voli.

Tvoja majka, tvoja mama GINA, dokle vi{e?

Veliku zahvalnost dugujem rodbini, kom{ijama

i svima onima koji su uz mene sve ove godine.

16875

DRAGO

GAVRILOVI]

ro|en 20. 2. 1970. godine

SE]AWE

MILAN

RU@I]

1999 - 2014

Pro{lo je 15 godina od tvog preranog odlaska.

Praznina, bol i tuga su re~i koje opisuju moj `ivot bez

tebe. Neka moja tuga uve}a mir tvoje du{e.

Tvoja sestra NADA

16872

VERICA

NIXOVI]

POSLEDWI POZDRAV

najboqem tati, suprugu, sinu i bratu

POSLEDWI POZDRAV

dragom

RAPETI

POSLEDWI POZDRAV

kumu

BOBANU

RADOVANOVI]U

RAPETI

38 PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

U petak, 21. 02. 2014.

u 12 sati odr`a}emo

~etrdesetodnevni pomen.

Sa qubavqu, ponosom i

po{tovawem uspomenu na

wega ~uvaju:

MILENA, DEJAN, ANA, ANDREJ, IGOR,

STA[A, DUDA i SA[A.

16879

K}erka MILICA, supruga SLA\ANA,

otac MILO[ i brat NEBOJ[A

16877

BOBANU

RADOVANOVI]U

RAPETI

MIHA i BOJO sa porodicama

16878

od drugara: BAKI, ZOF, RADI^KO,

GA^O, MI[KO i MILADIN

16876

Mnogo }e{ nam nedostajati, zauvek i svuda.

Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom

miru i spokoju jer si uvek bio i ostaje{ u na{im

mislima i srcima.

Zahvalni i ponosni na tebe i tvoja dela,

tvoji najmiliji.

16880

Preminula 6. februara 2014. u 82. godini `ivota.

Sahrana je obavqena 10. februara na Novom grobqu u

Beogradu.

S po{tovawem i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju

porodice: POPOVI],

BO[WAKOVI] - TATAROVI] i TODOROVI].

16881

^ITUQE

SE]AWE

14. 2. 1994 - 14. 2. 2014

VESELIN BOROVI]

VESO

DANA 19. 02. 2014. U 12,30 ^ASOVA NA ^A^ANSKOM GROBQU

DAVA]EMO TROGODI[WI POMEN

SA[I JE^MENI]U

SA[A JE^MENI]

19. 02. 2011 - 19. 02. 2014.

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE 39

Voqeni nikad ne umiru dok `ive oni koji ih

vole, koji ih se se}aju.

S qubavqu tvoji: supruga CANA, sin RADO[

i k}erka VESNA sa porodicama.

U subotu 15. februara 2014. godine u 11 ~asova

na ^a~anskom grobqu obavi}emo

GODI[WI POMEN

na{em dragom suprugu, ocu i dedi.

QUBINKO

\UNOVI] \UNE

1932 - 2013

Godina je pro{la a uspomenu na wega

sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga VERA i }erka ZORICA sa porodicom.

16876

KOLIKO GOD VREMENA DA PRO\E NAMA ]E I DAQE BITI

TE[KO I TU@NO BEZ TEBE SINE NA[.

ZAUVEK ]EMO TE VOLETI.

TVOJI:

MAJKA MILICA, OTAC VULE I TETKA NADA

[TA RADI MOJA TUGA DOK SPAVAM?

BDI I ^EKA.

KADA IZGUBI STRPQEWE BUDI ME.

ZNAMO DA SI UVEK UZ NAS.

@IVOT I SRE]A

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE