PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 8 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

strana 4.

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 28. FEBRUAR 2014. GODINE

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

centrumcacak@gmail.com

Mirjana \okovi},

pomo}nik gradona~elnika za ekonomski

razvoj i za{titu `ivotne sredine

strana 3.

VELIKI

PROJEKTI

POLAKO

POSTAJU

REALNOST

Pomo}nik ministra prosvete Qubi{a

Antonijevi} posetio bresnii~ku {kolu

STIGLA

I PAMETNA

TABLA

STIGLA

I PAMETNA

TABLA

ILI RAMPA, ILI

BLOKADA PRUGE!

Atleti~ar Nemawa Koji}

Me{tani Trnave organizovali protest

na pru`nom prelazu

strana 29.

strana 11.

strana 10.

strana 4.

TURNEJA

KOJA

TRAJE 26 GODINA

TURNEJA

KOJA

TRAJE 26 GODINA

Legende

strana 15.

PRVAK

BALKANA

NA 800

METARA

KAKO JE DRAGI[A

PERI[I] POSTAO

DONALD PERRY...

Iz porodi~nih albuma

Biv{i u~enici

Bo{ka ]alovi}a

priredili kwigu

wegovih tekstova

^OVEK

KOJI JE

UVA@AVAO RE^I

Izbori...... Izbori..... Izbori..... Izbori....

2 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEMARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 3INTERVJU

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Iz godine u godinu, ekonomska kri-

za ostavqa sve mawe prostora za re-

alizaciju nekih zna~ajnijih proje-

kata u oblasti za{tite `ivotne sre-

dine. Uprkos nedostatku materijal-

nih sredstava, mnoge lokalne samo-

uprave u Srbiji su ulo`ile maksi-

mum napora da kori{}ewem sop-

stvenih mogu}nosti ili donacija iz

sveta ostvare bar mali pomak na

boqe, kako bi dana{wim, ali i bu-

du}im generacijama obezbedile

zdraviju `ivotnu sredinu. U grupi

onih koje su na ovom poqu ostavile

vidqiviji trag nalazi se i grad ^a-

~ak. O zna~ajnijim projektima u

oblasti unapre|ewa `ivotnog okru-

`ewa, planiranim za 2014. godinu,

za “^a~anski glas” govori Mirjana

\okovi}, pomo}nik gradona~elnika

za ekonomski razvoj i za{titu `i-

votne sredine.

Skup{tina grada ^a~ka je usvojila

program Fonda za za{titu `ivotne sredi-

ne za 2014. godinu. Koji su prioriteti u

ovoj oblasti i koliko sredstava je obezbe-

|eno za realizaciju planiranih projekata?

- Buxet ovog resora za 2014. godinu iz-

nosi 37.470.000 dinara i puni se ubirawem

ekolo{ke takse, koju upla}uju gra|ani.

Sredstva se tro{e iskqu~ivo namenski.

Kontrola vode, vazduha, polena i buke

predstavqa na{u zakonsku obavezu. Mo-

`da se nekome ~ini da su 2,8 miliona di-

nara, koliko je opredeqeno za ove namene,

ba~ena sredstva, ali primer U`ica, koje je

bilo bez pija}e vode nekih mesec i po da-

na, najboqe pokazuje da takvi izdaci nisu

proma{eni. Na svu sre}u, za sada nismo

imali nikakve nepredvi|ene situacije.

Neophodne analize radi Zavod za javno

zdravqe ^a~ak i ~im se uo~i bilo kakva

nepravilnost - interveni{emo odmah, sve

u interesu o~uvawa na{eg okru`ewa i, na-

ravno, zdravqa na{ih gra|ana. U ovoj go-

dini }emo finansirati kapitalnije pro-

jekte. Jedan od wih je zamena mazuta gasom

u nasequ “Prosveta”. Realizacijom ovog

projekta, smawi}emo zaga|ewe `ivotne

sredine, jer je re~ o jedinoj kotlarnici ko-

ja koristi mazut kao energent u uskom

gradskom jezgru. JKP “^a~ak” predla`e da

se taj evidentni ekolo{ki problem razre-

{i izgradwom nove gasne kotlarnice kon-

tejnerskog tipa, za ~iju smo izgradwu

obezbedili deset miliona dinara.

Postavqawe {tedqivih sijalica u ci-

qu racionalizacije javne rasvete predsta-

vqa veoma zna~ajan projekat, koji }e done-

ti veliku u{tedu sredstava. U kojim delo-

vima grada }e biti postavqene {tedqive

sijalice?

- Postoje}e svetiqke bi}e zamewene na

225 mesta u ulicama Svetozara Markovi-

}a, Cara Lazara, Vojvode Stepe, Bate Jan-

kovi}a, Kneza Milo{a, Svetog Save, Dra-

gi{e Mi{ovi}a, od “Cara Lazara” do

“Proletera”, Nemawinoj, Lominoj i Uli-

ci Milo{a Obili}a. Re~ je o jednom malo

{irem jezgru, a ne samo o Gradskom trgu.

Planiramo da svake godine {irimo pod-

ru~je i ostvarujemo jo{ ve}u u{tedu. Ima-

}emo boqu svetlosnu iskoristivost i

mnogo mawu potro{wu elektri~ne energi-

je. [tedqive sijalice imaju du`i vek upo-

trebe u odnosnu na druge svetlosne izvore.

Nema tro{kova wihovog odr`avawa i

ekolo{ki su prihvatqive, jer ne poseduju

{tetne materije poput `ive. Projekat

podrazumeva i nabavku posebne opreme za

nadzor i upravqawe javnom rasvetom, koja

omogu}uje i dodatne u{tede. Postavqawem

{tedqivih sijalica na godi{wem nivou

ostvaruje se u{teda od pribli`no 240.000

kilovat ~asova, {to prema sada{woj ceni

elektri~ne energije iznosi oko 1,6 milio-

na dinara, {to najboqe govori o isplati-

vosti uloga. [tedqive sijalice bi treba-

lo postaviti na teritoriji ~itavog grada,

ali to nije posao koji se mo`e realizova-

ti u jednoj godini. Za potrebe javnog osve-

tqewa iz buxeta grada godi{we se izdvaja

oko 55, a za odr`avawe sistema jo{ {est

miliona dinara. To su ogromna sredstva i

svaka u{teda na ovom planu predstavqa

dobar korak.

Grad ^a~ak je prepoznatqiv kao lokal-

na samouprava koja je napravila veliki

pomak u oblasti primarne selekcije otpa-

da. Ipak, jo{ uvek ima mnogo prostora da

se ova oblast, koja je u razvijenijim evrop-

skim dr`avam izuzetno dobro ure|ena, bit-

no unapre|uje.

- Grad ^a~ak je u sistemu Regionalne

sanitarne deponije “Duboko”, a to je jeda-

na jako skupa pri~a. Kao resorni pomo}-

nik gradona~elnika, mogla bih da posta-

vim pitawe opravdanosti ulaska u jednu

takvu investiciju, ali, kako na{ narod

zna popularno da ka`e, u~iwenom poslu

mane nema, posebno ako vas na to obavezuju

odre|eni ugovori koji su potpisani na du-

`i niz godina. Deponiji “Duboko” pripa-

da kompletan komunalni otpad sa terito-

rije grada. Da bismo ~itav taj sistem po-

digli na odgovaraju}i nivo, mi smo ove

godine opredelili {est miliona dinara

za pospe{ivawe primarne selekcije otpa-

da. Kroz projekat Evropske unije “Exchan-

ge 4” primarnu selekciju }emo sa 58 pro-

cenata podi}i nekih 70 odsto, a iskreno

verujemo da }emo i kroz na{ program `i-

votne sredine na ovom poqu ostvariti od-

re|ene u{tede. Deo sredstava }emo u ovoj

godini utro{iti i na edukaciju na{ih

gra|ana, jer se pokazalo da u ve}ini slu~a-

jeva i nisu dobro informisani o na{im

aktivnostima, pa se doga|alo da ne znaju

koju vrstu otpada da odlo`e u kese koje su

im podeqene. Veoma je bitno da ubedimo

gra|ane da je va`no da selektuju otpad u

svojim doma}instvima. To }e uticati i na

cenu komunalne usluge koju pla}aju, ali i

na produ`etak trajawa deponije. ^a~ak je,

hteo to da prizna ili ne, privilegovan za-

to {to nema deponiju na svom podru~ju.

Dobijawem transfer stanice, koja bi tre-

balo da se gradi u ovoj godini iz donator-

skih sredstava, sistem upravqawa otpa-

dom bi}e daleko kvalitetniji. Nakon re-

vizije projekta, nadamo se da }emo u apri-

lu potpisati protokol o saradwi sa {ved-

skom donatorskom ku}om SIDA, koja }e za

na{u transfer stanicu obezbediti oko

700.000 evra. Grad }e ove godine sufinan-

sirati gradwu tranfer stanice u Preli-

}ima sa deset miliona dinara.

Ve}ina lokalnih samouprava u Srbiji

je suo~ena sa problemom isplate velikih

nov~anih naknada na ime {teta koje su na-

stale kao posledica napada pasa lutalica.

Iz godine u godinu, izdvajaju se sve ve}a

nov~ana sredstva, kako za usluge zbriwa-

vawa napu{tenih `ivotiwa, tako i za is-

platu nastalih {teta. Kakva je situacija

na na{em podru~ju i kada }e na{ grad do-

biti azil za pse?

- Ako se za dve godine u naknadu {tete

od ujeda pasa i pla}awe usluga JP “Na{

dom” iz Po`ege ulo`ilo oko 25 miliona,

smatram da je investirawe sredstava u po-

dizawe azila za nezbrinute `ivotiwe vr-

lo opravdana. Predra~unska vrednost po-

dizawa prihvatili{ta je oko 22 miliona

dinara. O~ekujem da }emo za petnaestak da-

na u}i u raspisivawe tendera za izvo|a~a

radova. Kupili smo parcelu u Mili}evci-

ma. Ove godine smo iz gradskog buxeta za

izgradwu azila izdvojili 10 miliona di-

nara, {to nije dovoqno, tako da }emo ra-

dove izvoditi fazno. Ukoliko obezbedimo

i nedostaju}ih 12 miliona dinara kroz

donacije, u tom slu~aju }e ovaj zna~ajan

objekat biti zavr{en u ovoj godini. Sma-

tram da }emo realizacijom ovog projekta

posti}i dvostruku korist: re{i}emo pro-

blem pasa lutalica na podru~ju na{eg gra-

da i ujedno ima}emo mogu}nost da istu vr-

stu usluga ponudimo i susednim op{tina-

ma koje kubure sa istim problemom.

Dok se u razvijenijim dr`avima mnogo

ula`e u oblast za{tite `ivotne sredine, u

onim siroma{nijim se o ovoj zna~ajnoj te-

mi naj~e{}e samo govori. Kada posmatramo

grad ^a~ak kroz prizmu ekologije, u kakvoj

sredini `ivimo i da li posedujemo razvi-

jenu svest da se prema `ivotnoj sredini od-

nosimo sa du`nim po{tovawem, kako bi-

smo je sa~uvali za generacije koje dolaze?

- ^a~ak je ekolo{ki savestan grad. Ako

se pogleda suma koja }e u ovoj godini biti

ulo`ena u oblast za{tite `ivotne sredi-

ne, za uslove ekonomske krize ovo su pri-

li~no visoka sredstva. Opredelili smo i

oko dva miliona dinara za edukaciju, jer

smo svesni da je veoma va`no da svi gra|a-

ni ovog podru~ja imaju pravilan odnos

prema `ivotnoj sredini. Edukacije kre}u

od vrti}a i {kole. Ukoliko podignemo

svest svih gra|ana na odgovaraju}i nivo,

ima}emo daleko ~istije reke, priobaqa,

ulice i zdraviji `ivot. Ima}emo daleko

mawe divqih deponija. Bilo je odre|enih

zamerki da su sredstva izdvojena za ekolo-

{ke radionice visoka, me|utim, re~ je o

veoma bitnom faktoru o~uvawa `ivotnog

okru`ewa. To je dugoro~no gledano veoma

dobra investicija. V. S.

GRADSKI FOND ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE U 2014. GODINI 37,4 MILIONA DINARA

VELIKI PROJEKTI

POLAKO POSTAJU REALNOST

Mirjana \okovi}

Idejno re{ewe budu}eg azila za pse

4 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEDRU[TVO

Bresni~ka {kola je

jedna od pet obra-

zovnih ustanova u

Srbiji koje su, po-

sredstvom mini-

starstva, od Trgo-

vinske asocijacije

Srbije, Osnovne

{kole Bejzi i fir-

me COMUTEL dobi-

le savremeno elek-

tronsko u~ilo. “Do-

}i }emo ponovo, da

vidimo da li se in-

teraktivna tabla

koristi na pravi

na~in”, najavio je

pomo}nik ministra

Po{to se upoznao sa

uslovima u kojima ova seo-

ska {kola radi i rezulta-

tima koje weni u~enici po-

sti`u, Qubi{a Antonije-

vi}, pomo}nik ministra za

sektor osnovnog i pred-

{kolskog obrazovawa,

ocenio je da je “pametna ta-

bla“ stigla na pravo mesto.

- Ovo je peta tabla koju

je na{e ministarstvo dode-

lilo {kolama {irom Sr-

bije, a ostalo je da raspore-

dimo jo{ tri table. Osnov-

ni kriterijumi su bili da

{kole koje dobiju ovo u~i-

lo budu sre|ene i da weni

u~enici posti`u dobre re-

zultate, a nije nam bilo va-

`no da li se obrazovna

ustanova nalazi na grad-

skom ili seoskom podru~ju.

Danas smo videli da je ova

{kola zategnuta i da je in-

teraktivna tabla nai{la

na veliko interesovawe

u~enika. [kole kojima smo

dodelili tablu poseti}e-

mo jo{ jednom, da bismo

proverili da li se u~ilo

koristi na pravi na~in -

rekao je pomo}nik mini-

stra.

Vrednost jedne “pametne

table” je 500.000 dinara, a

nabavku ovih u~ila, najno-

vije generacije, finansi-

rali su Trgovinska asoci-

jacija Srbije (SITA),

Osnovna {kola Bejzi i

firma za IT tehnologije

COMUTEL, ~iji su pred-

stavnici u sredu tako|e bo-

ravili u Bresnici.

- Pametna tabla se u

{iroj upotrebi pojavila

pre deset godina, a ova koju

}e koristiti u~enici i na-

stavnicu bresni~ke {koli

je posledwa re~ savremene

tehnologije. Nadamo se da

}e u na{oj firmi u budu}-

nosti raditi i neki od ov-

da{wih u~enika - kazao je

Gojko Martinovi}, iz CO-

MUTEL -a.

Zahvaliv{i donatori-

ma na vrednom poklonu, di-

rektorka {kole Mira Dra-

gutinovi} je podsetila da

O[ “\eneral Marko Ka-

tani}” postoji 168 godina

i da su weni u~enici, po

rezultatima na zavr{nom

ispitu, me|u najboqima na

~a~anskom podru~ju.

- Ovo je {kola za o~i i

du{u. Svi mi smo p~ele ra-

dilice, kod nas za trutove

nema mesta - naglasila je

direktorka.

Pomo}nik ministra se

susreo i sa gradona~elni-

kom Vojislavom Ili}em,

koji ga je upoznao sa dosa-

da{wim nastojawima Gra-

da da stvori {to boqe

uslove za rad {kolskih

ustanova i naglasio da }e

^a~ak u ovoj godini u

obrazovawe ulo`iti mili-

jardu i pedeset miliona

dinara. Grad }e nastojati i

da obezbedi elektronske

table za sve {kole na svojoj

teritoriji, obe}ao je gra-

dona~elnik.

E. V.

Zbog u~estalih saobra}ajnih nezgoda

na nedovoqno obezbe|enim pru`nim

prelazima na deonici pruge od ^a~ka

do Kraqeva, na kojima je proteklih godina

stradao veliki broj gra|ana, me{tani Tr-

nave i okolnih sela organizovali su pro-

{log petka protest na pru`nom prelazu u

ovom mestu. Povod za okupqawe i obra}a-

we nadle`nima bila je pogibija trideseto-

godi{weg mladi}a, na koga je pre dvadese-

tak dana, dok je upravqao putni~kim vozi-

lom, naleteo voz. Me{tani smatraju da su

saobra}ajni znaci, postavqeni ispred

prelaza, nedovoqni “signali” i upozore-

wa, jer se vozovi, koji se kre}u i 100 kilo-

metara na sat, posebno kada pada ki{a i

selo prekrije magla, na “pravini” pruge

takore}i ne vide, a elektri~ne lokomotive

i ne ~uju. Tvrde i da ma{inovo|e koriste

zvu~ne signale samo desetak dana posle ne-

sre}e i da potom voze bez ovih upozorewa.

Oni insistiraju od nadle`nih da prelaz u

Trnavi obezbede rampom, ili }e u protiv-

nom, kako su najavili, organizovati blo-

kadu i traktorima, vozilima i kamionima

“zatvoriti” prugu i zaustaviti `elezni~-

ki saobra}aj prema Kraqevu.

Aleksa Borovi}, me{tanin ~ije se do-

ma}instvo nalazi neposredno pored pre-

laza, na kome je nedavno poginuo mladi},

ka`e da je na ovom mestu bilo mnogo udesa

i nastradalih i da su se gra|ani okupili

“da bi za{titili omladinu i decu koja

`ive u Trnavi i okolnim mestima: “Naj-

gore je kada su ki{e i magle, jer se tada vo-

zovi ne vide, a ovi elektri~ni i ne ~uju.

Obaveza dr`ave je da kona~no ne{to pre-

duzme, jer su qudski `ivoti vredniji od

para koje treba ulo`iti u podizawe ram-

pi.”

U ku}ama koje gravitiraju pruzi ima

najmawe po dvoje dece, koja svakodnevno

prelaze preko pruge i moramo ih za{titi-

ti, ka`e Vlajko Sti{ovi} i apeluje na

nadle`ne da izna|u sredstava i obezbede

prelaz, da i ubudu}e ne bi “odnosio” mla-

de `ivote. Me{tani su organizovali pro-

test, jer ne `ele da vi{e nastrada ni jed-

no dete na pruzi, koju u Trnavi prelaze ne

samo weni, ve} i me{tani Baluge, Ateni-

ce, Zabla}a, ka`e Andrija Abi} i “moli

dr`avu” da obezbedi ovaj “najte`i” pre-

laz.

Sa me{tanima su razgovarali i pred-

stavnici JP “Gradac”, koje je, kako je ob-

jasnio direktor urbanisti~ko tehni~kog

sektora Neboj{a Jelu{i}, zadu`eno za

odr`avawe signalizacije na putu, koja

upozorava voza~e i pe{ake da se pribli-

`avaju pruzi. Na deonici od ^a~ka do

Kraqeva ima 17 pru`nih prelaza “u ni-

vou”, koji se smatraju opasnim, ka`e Jelu-

{i} i isti~e da su najbezbednije “prepre-

ke” rampe i zvu~ni signali:

- Takav stav preneli smo i nadle`nima

iz preduze}a @eleznice Srbije koji su do-

{li da bi sagledali stawe na terenu i

preporu~ili najboqe re{ewe za ovaj pru-

`ni prelaz, ali i ostale na putevima koji

presecaju prugu od ^a~ka do Kraqeva. Lo-

kalna samouprava }e nastojati da pomogne

realizaciju najboqih re{ewa, da bismo

smawili rizike od nesre}a, kakva se ne-

davno dogodila i na pru`nom prelazu u

Trnavi. Na`alost, skoro da nema prelaza

na kojima se nisu doga|ale nesre}e sa tra-

gi~nim posledicama i ta opasnopst se

uve}ala posle elektrifikacije pruge i

pove}awa brzine kretawa vozova.

Jelu{i} napomiwe i da su rampe “naj-

skupqa re{ewa”, da ugradwa jedne ko{ta

od 200 do 300 hiqada evra i da ta sredstva

“Gradac” nije planirao u buxetu, ali i da

ona moraju biti obezbe|ena, radi podiza-

wa nivoa bezbednosti. Podse}a da rampe

“zatvaraju” samo tri prelaza - u Ulici

Sime Saraga, na deonici pored Bolnice i

u Atenici.

Predstavnici @eleznice Srbije nisu

`eleli da daju nikakve informacije, ali

su najavili da }e posle razgovora sa nad-

le`nima u lokalnoj samoupravi, direktor

izdati zvani~no saop{tewe.

Jovica Maksimovi}, {ef `elezni~ke

stanice u ^a~ku, rekao nam je da od ^a~ka

do Kraqeva ima 24 prelaza i da je posled-

wa rampa postavqena 2005. godine, na de-

onici pruge pored Mlekare, i da za prote-

klih skoro 10 godina na wemu nije zabele-

`ena ni jedna nesre}a:”Za sada ne znam ka-

kvo re{ewe }e nadle`ni predlo`iti, ali

siguran sam da }emo zajedno u~initi sve,

da bismo obezbedili i prelaz u Trnavi i

susedne, koji su tako|e problemati~ni, a

sve u ciqu podizawa nivoa bezbednosti i

poboq{awa funkcionisawa `elezni~kog

saobra}aja”.

M. N.

ME[TANI TRNAVE ORGANIZOVALI PROTEST NA PRU@NOM PRELAZU U OVOM MESTU

ILI RAMPA, ILI BLOKADA PRUGE

POMO]NIK MINISTRA PROSVETE QUBI[A ANTONIJEVI] POSETIO

O[ „\ENERAL MARKO KATANI]” U BRESNICI

STIGLA I „PAMETNA TABLA“

VELIMIR ILI], LIDER NOVE SRBIJE:

NOVA VLADA, NA ^ELU SA VU^I]EM, OBEZBEDI]E HIQADE NOVIH RADNIH MESTA

5POLITIKAPETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Radovi na deonici

auto - puta od Qi-

ga do Preqine,

~iji je zavr{etak planiran

za 38 meseci, obavqaju se

“punom parom” i “preti~u”

planirane rokove, zado-

voqno je konstatovao li-

der Nove Srbije, tokom po-

sete gradili{tu u Sokoli-

}ima i deonice koridora

11, na kojoj je zapo~eta

gradwa “preqinske petqe”,

mostova u Savincu i Br|a-

nima:

- Na terenu je stotine

ma{ina i izvo|a~a, uglav-

nom na{ih radnika koje su

anga`ovali stranci. Ape-

lujem na doma}e gra|evin-

ske firme da se udru`e,

{to pre “iza|u” iz ste~aja

i organizuju se na velikim

poslovima {irom Srbije.

Posla ima i za putare i

gra|evinare, ali doma}e

firme mora da se udru`uju

u konzorcijume i stvaraju

nove, umesto onih koje su

oti{le u ste~aj, na ~emu

insistira i Vlada Srbije.

Veliki je problem i {to se

mladi qudi nisu {kolova-

li za tesare, armira~e, be-

tonirce, koji su danas de-

ficitarna radna snaga.

Posla ima i treba apelova-

ti na mlade qude da se pre-

kvalifkuju u tesare, armi-

ra~e, ma{iniste, koja su

tra`ena i dobro pla}ena

zanimawa.

Na deonici puta od Qi-

ga do Preqine anga`ovano

je vi{e od 2.000 radnika, a

na slede}oj, kada gradili-

{te bude dugo 100 kilome-

tara, bi}e uposleno jo{

3.000, rekao je lider Nove

Srbije, izraziv{i zado-

voqstvo {to je ministar-

stvo koje on vodi, “dobilo

ugovor” sa Emiratima i o

izradi projektne dokumen-

tacije za deonicu auto - pu-

ta od Po`ege do Boqara,

na granici sa Crnom Go-

rom, ~ime }e biti zaokru-

`ena gradwa koridora 11:

- Posla ima i ne sme se

gubiti vreme i godinama

~ekati da putarske i gra|e-

vinske firme zavr{e pro-

ces restrukturirawa, ili

ste~aja - rekao je Ili}, uve-

ren da }e koridor od Beo-

grada do Preqine, biti

otvoren za vreme mandata

nove vlade, na ~ijem }e ~e-

lu, siguran je, biti Alek-

sandar Vu~i}. Najavio je

nove investicije, koje }e

obezbediti hiqade novih

radnih mesta i da gra|evi-

narstvo i putna privreda u

budu}nosti postanu zama-

jac razvoja dr`ave.

“SRPSKE KU]E”

NA OBRE@U

Ministarstvo gra|evi-

ne i urbanizma je u toku

mandata ove vlade zapo~e-

lo projekat izgradwe tako-

zvanih srpskih ku}a po Sr-

biji. Na ~etiri takva

objekta u nasequ “Obre`”,

sa 24 stana, namewenih za

izbegla i raseqena lica,

invalide i druge kategori-

je doma}eg socijalno ugro-

`enog stanovni{tva, gra-

|evinski radovi su zavr{e-

ni pre roka, uverio se

Ili}:

- Gradwa je ko{tala

oko 400 evra po kvadratu i

zahvaquju}i tome {to je

Grad finansirao zemqi-

{te, obezbedili smo jefti-

ne stanove. Ovo su prvi za-

vr{eni objekti u Srbiji,

gra|eni u stilu srpske ku-

}e, koje }e biti podignute

i u drugim gradovima u Re-

publici. Ciq na{e koali-

cije je da u Srbiji nikne

hiqade ovakvih objekata.

Drago mi je {to ovaj proje-

kat podr`avaju i Svetska i

doma}e banke i {to gra|a-

ni mogu relativno jeftino

da do|u do krova nad gla-

vom, jer nema sre}ne poro-

dice bez ku}e i re{enog

stambenog problema.

Koalicija koju predvo-

di Aleksandar Vu~i} zala-

ga}e se da bude izgra|eno

hiqade ovakvih objekata, i

u wima primeweni mere

energetske efikasnosti i

drugi stanardi koje “tra-

`i” EU, rekao je Ili} i na-

javio da }e za “srpske ku}e”

{irom Srbije biti utro-

{eno oko 100 miliona

evra, {to je od izuzetnog

zna~aja, ne samo za gra|ane

koji }e dobiti krov nad

glavom, ve} i za gra|evin-

ske firme koje }e uposliti

veliki broj qudi.

U ^A^KU 1.000 NOVIH

RADNIH MESTA

Koalicija okupqena

oko SNS ula`e maksimal-

ne napore i da o`ivi pred-

uze}a, uni{tena zbog lo-

{ih privatizacija i “da

vrati radnike na posao”,

rekao je predsednik NS i

naveo najva`nije projekte u

^a~ku: o`ivqavawe “Sto-

~ara”, koji }e narednih go-

dina, uveren je Ili}, pono-

vo biti najve}i prera|iva~

i izvoznik mesa, pokretawe

“@itoprometa”, Fabrike

hartije, za koju ve} postoji

interesovawe ozbiqnog

investitora:

- @elimo da jednu po

jednu firmu vra}amo u `i-

vot, a radnike na posao.

Drago mi je i {to je gorwo-

milanova~ki “Metalac”

zainteresovan za ulagawa u

civilni deo “Slobode” i

ukoliko Ministarstvo od-

brane da saglasnost i ovaj

projekat }e biti realizo-

van. Va`no je da je za`ive-

la i nova ~a~anska putar-

ska firma - “Putevi ^a-

~ak”, koja je registrovana i

ve} dobila prvi posao na

koridoru 11, vredan skoro

dva miliona evra. ^a~ak

mora imati jaku putarsku

firmu, jer ne smemo dozvo-

liti da na{i putari i gra-

|evinci rade u drugim

preduze}ima za nadnicu,

dok wihove mati~ne firme

nestaju i propadaju. Na{

ciq da ove godine u ^a~ku

bude otvoreno najmawe

1.000 radnih mesta, {to je i

stav koalicije, mora se

ostvariti.

Nova Srbija, SNS i

stranke okupqene oko wih

podr`avaju i gradwu i re-

vitalizaciju sistema za na-

vodwavawe i projekte iz

oblasti poqoprivrede, re-

kao je Ili} u Parmencu,

izraziv{i zadovoqstvo

{to je projekat zalivnog

sistema u ^a~ku, prvi pro-

jekat ju`no od Dunava i

Save, koga su prihvatili

potencijalni investitori

iz Emirata:

- Osim brane, predvi|e-

na je i revitalizacija ka-

nala za navodwavawe, od

Parmenca do Katrge, rado-

vi koji bi doprineli pove-

}awu kapaciteta jezera i

gradwa mini centrale za

proizvodwu struje.

Studije koje }e na osno-

vu postoje}ih i “prera|e-

nih i pro{irenih” proje-

kata sa~initi investitori

iz Emirata, pokaza}e koli-

ka je vrednost ovih radova,

rekao je Ili}, oceniv{i

da je re~ o ukupnim ulaga-

wima od oko 10 miliona

evra. M. N.

Koalicija koju pred-

vodi Aleksandar Vu-

~i} se zala`e za raz-

voj infrastrukture,

putne privrede i gra-

|evinarstva, koji }e

i posle 16. marta, ka-

da ona pobedi i Vu-

~i} postane premijer,

biti glavni i najsna-

`niji zamajac razvo-

ja Srbije i obezbedi-

ti hiqade novih rad-

nih mesta. Ovo uvere-

we izneo je u ponede-

qak lider Nove Sr-

bije Velimir Ili},

koji je u okviru

predizborne kampa-

we, sa saradnicima

posetio gradili{te

na deonici koridora

11, na kome je u Pre-

qini zapo~eta grad-

wa “petqe”, najve}e

posle beogradske, na-

seqe “Obre`”, gde su

okon~ani gra|evin-

ski radovi na ~etiri

objekta, namewena za

socijalno stanovawe,

i branu u Parmencu,

odakle bi trebalo da

bude zapo~eta revi-

talizacija kanala za

navodwavawe.

PUTNA PRIVREDA ZAMAJAC

RAZVOJA DR@AVE

6 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

ALEKSANDAR RADOJEVI], KANDIDAT ZA POSLANIKA SNS:

SRPSKA NAPREDNA STRANKA VODI POZITIVNU KAMPAWU

DVERI PREDSTAVILE PORODI^NU I ZDRAVSTVENU POLITIKU POKRETA

POLITIKA

Podaci iz posledweg

popisa pokazuju da u

Srbiji ima 400.000 qudi ma-

we nego 2002. godine. Svake

godine umre 30.000 qudi vi-

{e, nego {to se rodi, godi-

{we se obavi vi{e od

150.000 abortusa, a od deve-

desetih godina broj |aka u

{kolama smawen je za oko

200.000. Na ove alarmantne

podatke ukazao je, predsta-

vqaju}i porodi~nu i zdrav-

stvenu politiku pokreta

Dveri srpske, profesor Vla-

dimir Dimitrijevi}. Dveri

imaju jasan plan kako da se u

Srbiji popravi demograf-

ska situacija, rekao je on i

naveo, pored ostalog, dono-

{ewe zakona kojim bi bili

spre~eni svi oblici “grubog

me{awa” dr`ave u porodi-

cu, koja mora samostalno re-

{avati probleme wenog unu-

tra{weg `iovta:

- Ukoliko nastavimo

“slepa~kim” putem u EU,

ima}emo situaciju da nam

oduzimaju decu iz porodica,

zbog banalnih razloga- upo-

zorio je Dimitrijevi} i za-

lo`io se za usvajawe propi-

sa koji }e garantovati rodi-

teqima dodatna prava na

vaspitawe dece, a ne naja-

vqenih kvazi zakona koji

svako, pa i najbla`e fizi~ko

ka`wavawe deteta, progla-

{avaju nasiqem i dovoqnim

razlogom za oduzimawe dece

od biolo{kih roditeqa.

Ukoliko Dveri budu u~e-

stvovale u vlasti, insisti-

ra}e i da bude osnovano sa-

vetovali{te za ugro`ene po-

rodice, ~ija je uloga pomire-

we i spre~avawe sukoba.

“Svaka srpska ku}a mora da

postane sigurna ku}a, a

osnovni ciq zakonodavstva

o~uvawe zdrave porodice”,

rekao je Dimitrijevi} i na-

javio da }e ovaj pokret zapo-

~eti kampawu {irom Srbije,

da bi promovisao porodi~ne

vrednosti i ra|awa i zatra-

`io podr{ku gra|ana za

predlog da Dan porodice bu-

de progla{en za dr`avni

praznik.

Dveri }e insistirati na

ve}oj podr{ci mnogodetnim

porodicama i da posao `ena

koje brinu o deci i doma}in-

stvu bude izjedna~en sa dru-

gim dru{tveno korisnim de-

latnostima. Pokret predla-

`e i da nezaposlene majke sa

~etvoro i vi{e dece u soci-

jalno adaptiranim porodi-

cama primaju mese~nu pomo}

u iznosu prose~ne plate u

Srbiji, i da im se vreme pro-

vedeno u odgajawu i vaspita-

wu dece “ra~una” kao radni

sta`, jer “`eni ne treba vi-

{e prava, nego vi{e privi-

legija”, podr`ava Dimitri-

jevi} ovakav stav Dveri.

I “crna statistika” o

zdravqu nacije, podstakla je

Dveri da u svojim programi-

ma posebnu pa`wu posvete i

brizi o zdravstvenom stawu

gra|ana, zbog ~ega, predla`u,

pored ostalog, da bude osno-

van dr`avni medicinski

centar za pra}ewe posledica

NATO bombardovawa po

zdravqe stanovni{tva, i iz-

ri~ito zabraweni uvoz i di-

stribucija GMO semena,

vakcina sumwivog kvalite-

ta....

Pokret Dveri je prepo-

znatqiv kao istinska patri-

otska, rodoqubiva organiza-

cija i kao pokret koji jedini

u Srbiji favorizuje poro-

di~ne vrednosti kao vrhun-

ske, podsetio je i Aleksan-

dar Tanaskovi}, ~lan Pove-

reni{tva Dveri: ”Savremene

porodice su izlo`ene eko-

nomskim neda}ama, prepu-

{tene medijskom obrazova-

wu i uticajima raznih sekti

i udru`ewa, {to ih siste-

matski i temeqno razara.”

Zbog toga one predla`u da

bude donet Zakon o spre~ava-

wu propadawa prezadu`enih

porodica, koji se uspe{no

primewuje u mnogim ure|e-

nim i zemqama socijalnog

blagostawa, naglasio je Ta-

naskovi} i objasnio da se

svim prezadu`enim porodi-

cama mora omogu}iti da “za-

dr`e” krov nad glavom, ima-

ju minimum sredstava za nor-

malno izdr`avawe, i tek na

kraju, da “vi{ak” novca

usmere na vra}awe dugo-

va:”Teret krize moraju pod-

neti i neodgovorne banke ko-

je su davale kredite i {akom

i kapom, i dr`ava, ~ime bi

se postiglo o~uvawe tradi-

cionalne porodice i, sa dru-

ge strane, smawili tro{ko-

vi dr`ave za socijalnu za-

{titu i borbu protiv poro-

di~nog nasiqa i drugih ne-

gativnih pojava u dru{tvu”.

M.N.

Srpska napredna

stranka vodi u

^a~ku i Mora-

vi~kom okrugu pozitivnu

kampawu za predstoje}e

vanredne parlamentarne

izbore, ne “doti~u}i se te-

ma koje nisu u skladu sa le-

pim pona{awem i dobrim

vaspitawem”, rekao je u po-

nedeqak na KZN, kojoj su

prisustvovali i ~lanovi

Izvr{nog odobra stranke

Bojan Ili} i Goran Akso-

vi}, kandidat za poslanika

ove partije i poverenik GO

SNS dr Aleksandar Rado-

jevi}:

- Trudimo se da promo-

vi{emo sve ono {to se po-

zitivno de{ava u na{em

gradu i dr`avi. Ne {min-

kamo ni{ta, ne iznosimo

la`ne podatke i ne dajemo

gra|anima la`na obe}awa.

Svi znamo da je situacija u

~itavoj dr`avi veoma te-

{ka i da je SNS, na ~elu sa

Aleksandrom Vu~i}em, pr-

va stranka koja se uhvatila

u ko{tac sa svim proble-

mima. Ona je priznala i

obavestila svoj narod o

svemu {to se de{ava i hra-

bro krenula u borbu pro-

tiv korupcije i kriminala

i stvarawe uslova za otva-

rawe novih radnih mesta.

Mnoga radna mesta u ovoj

dr`avi su, na`alost, odav-

no nestala. Ostala su ona

na kojima se qudi bave

“sitnim poslovima”, nema

radnih mesta koja proizvo-

de i stvaraju novu vred-

nost.

Radojevi} je podsetio da

je u Lu~anima imenovano

Povereni{tvo, na ~elu sa

Slobodanom Jolovi}em,

koji je ujedno i {ef izbor-

nog {taba, i dr Aleksan-

drom Pajovi}em. Naglasio

je i da je predsednik OO

SNS u Ivawici Raco Se-

kuli} podneo ostavku i da

odbor vodi wegov zamenik

Nikola Vu~i}evi}, a da je u

Gorwem Milanovcu {ef

izbornog {taba Cigo Do-

stani}. Kandidat za posla-

nika napredwaka iz ^a~ka

najavio je i da }e veliki

predizborni miting SNS

biti odr`an 4. marta, naj-

verovatnije u Bor~evoj ha-

li.

Odgovaraju}i na novi-

narsko pitawe, da li je je-

dan broj “istaknutijih”

~lanova stranke i odbor-

nika “skrajnut” i prakti~-

no iskqu~en iz kampawe,

dr Radojevi} je rekao da

SNS “nije stranka koja di-

riguje mi{qewe svojim

~lanovima, ve} da oni ima-

ju pravo na svoje mi{qe-

we”. On je ustvrdio da niko

nije “skrajnut”, da nema fa-

vorizovawa ~lanova ni po

kom kriterijumu, izuzev po

radu i doprinosu aktuel-

nim aktivnostima u stran-

ci. Svima su, rekao je on,

strana~ke prostorije otvo-

rene 24 sata, svi su pozvani

da u~estvuju u kampawi, ne-

ki su se odazvali tom pozi-

vu, a oni, “koji `ele da vo-

de svoju kampawu”, nisu.

[ef izbornog {taba, od-

govorio je Radojevi}, izvi-

nio se gra|anima iz naseqa

“Avenija lipa” koji su ne-

godovali zbog toga {to su

pro{le sedmice u tom delu

grada osvanule brojne

predizborne plakate, na

mestima na kojima nije do-

zvoqeno nikakvo ogla{a-

vawe i reklamirawe pred

izbore. Re~ je o mladi}ima

koji su takav prekr{aj na-

pravili zbog neobave{te-

nosti, a ne namere da na-

prave incident, tvrdi on,

i obe}ava da ubudu}e qudi

koji u~estvuju u kampawi

ne}e ponoviti takve gre-

{ke. M. N.

POVR]E

krompir 40 - 50

pasuq 300 - 340

paprika 350

paradajz 200

krastavac 260

praziluk 80

tikvice 250

rotkvice 60

brokoli 300

kupus 20 - 60

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 50

cvekla 50

spana} 80

zelena salata 25 - 30

crni luk 30 - 80

beli luk 400

VO]E

suve {qive 200 - 250

jabuke 10 - 40

ju`no vo}e 100 - 220

orasi 700 - 800

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80

pili}i

jaja 5 - 10

kajmak 500 - 600

sir 250 - 400

pr{uta 1.300 - 1.600

slanina 350 - 850

suxuk 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 200

prasi}i 210 - 240

ovce 130

jagwad 300 - 320

p{enica 26

je~am 26

kukuruz 22

PIJA^NI

BAROMETAR

@ENI VI[E PRIVILEGIJA

Vladaju}e stranke su uni{tile srpsku

privredu i, ukoliko nastave da sprovode

dosada{wu politiku, dokraj~i}e i poqo-

privredu. Ove sumwe profesor Biqana

Rubakovi}, poslani~ki kandidat Dveri,

potkrepila je, pored ostalog, ~iwenicom

da agrarni buxet, umesto zakonskih pet,

iznosi 4,1 odsto, a subvencije 12.000 dina-

ra po hektaru, bez obzira na kvalitet ze-

mqi{ta. To je pogubno u situaciji kada je

dr`ava otvorena za uvoz i prodaju strane

robe, za ~iju proizvodwu evropski farme-

ri dobijaju i 20 puta ve}e podsticaje, sma-

tra Rubakovi}ka. Od 1. januara porez na

zemqu obra~unava se na osnovu tr`i{ne

vrednosti, a ne po katastarskom prihodu,

zbog ~ega je prvi put u Srbiji zemqi{te

postalo roba, rekla je ona.

Dveri se protive i predlogu da stranci od

2017. godine mogu da kupuju poqoprivred-

no zemqi{te u Srbiji i predla`u da bude

obezbe|ena bespovratna finansijska po-

dr{ka mladim bra~nim parovima koji `e-

le da ostanu na selu. “Trudi}emo se i da

obezbedimo siguran plasman poqopri-

vrednih proizvoda i o`ivimo zadrugar-

stvo, koje je osnov za spas sela i poqopri-

vrede,” rekla je Rubakovi}ka na KZN, odr-

`anoj u utorak.

Ovaj pokret je predlo`io ozbiqne mere za

unapre|ewe poqoprivrede, rekao je od-

bornik u SG i poqoprivrednik Radisav

Rackovi}, oceniv{i da je Sporazum o sta-

bilizaciji i pridru`ivawu EU poguban

za poqoprivredu: “Od kada je po~eo uvoz

mleka bez nameta, Srbija je ostala bez

400.000 grla mle~nih krava. Na redu su vo-

}e i povr}e, {to }e imati katastrofalne

posledice po doma}e proizvo|a~e.”

ZADRUGE SPAS ZA SELA

BEZ [MINKAWA I LA@NIH OBE]AWA

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 7POLITIKA

Bez zna~ajnog ubrzawa privrednog

rasta, ve}ina gra|ana Srbije nema

~emu dobrom da se nada, ne samo u

narednim godinama, ve} do kraja svog `i-

vota. Treba napustiti dosada{wu poli-

tiku neselektivne {tedwe, jer kao posle-

dicu ima stalno smawivawe potro{we

gra|ana i kontinuirano obarawe `ivot-

nog standarda. Izlaz iz situacije u kojoj

se Srbija trenutno nalazi je u agresivnim

merama za podsticawe investicija i pri-

vrednog rasta, {to podrazumeva i obimnu

dr`avnu investiciju. Jedino takva poli-

tika mo`e da dovede do ozbiqnijeg rasta

zaposlenosti. Ovo uverwe izneo je dr

Mom~ilo Spasi}, predsednik Gradskog

odbora URS-a, nagla{avaju}i da su u wi-

hovom izbornom programu primarni pod-

sticawe investicija i zapo{qavawe, koji

se ogledaju kroz ja~awe finansijskih in-

stitucija za podr{ku privrednom razvoju

i podr{ku zanatlijama, malim i sredwim

preduze}ima.

- Neophodno je transformisati Fond

za razvoj u Razvojnu banku, koja bi odobra-

vala povoqne dugoro~ne kredite malim i

sredwim preduze}ima, uz posebno stimu-

lisawe investicija u nerazvijenim pod-

ru~jima. Va`no je jo{ ja~e podsticati iz-

vozno orijentisane investicije u svim re-

gionima, preko Agencije za investicije i

promociju izvoza (SIEPA), radi potpu-

nog eliminisawa spoqno-trgovinskog de-

ficita. Tako|e je bitno osna`iti Agen-

ciju za osigurawe i finansirawe izvoza

(AOFI) da bi pru`ala adekvatnu podr-

{ku i garancije za krupnije izvozne po-

slove - ka`e Spasi}.

Ujediweni regioni Srbije zalaga}e se

i za brigu o porodici i socijalni dija-

log, podse}a on i nagla{ava da treba od-

mah ukinuti solidarni porez kojim su

neopravdano smawene plate lekarima,

profesorima, sudijama, odezbediti di-

rektnu finansijsku pomo} porodicama

koje dobijaju bebu, preneti obavezu pla}a-

wa i potra`ivawa alimentacije sa

samohranih roditeqa na dr`avu,

obezbediti besplatnu u`inu za

sve osnovce, besplatno zimo-

vawe i letovawe za sve u~eni-

ke ni`ih razreda osnovnih

{kola, uz participaciju Repu-

blike i op{tina, pomo} u visi-

ni jedne prose~ne plate svim stu-

dentima zavr{ne godi-

ne dr`avnih fakulte-

ta, koji u porodici

imaju primawa u visi-

ni jedne prose~ne pla-

te, posebne stimulacije za privatne po-

slodavce koji zaposle osobe starije od 50

godina...

- Jako je va`no obezbediti socijalni

dijalog pri dono{ewu svih sistemskih

zakona iz oblasti ekonomije i najva`ni-

jih mera ekonomske i socijalne politike,

ne ukidati prava radnika koja su zagaran-

tovana u ve}ini zemaqa, kao i unaprediti

rad socio-ekonomskog saveta i obezbedi-

ti kontinuirani socijalni dijalog izme-

|u Vlade, sindikata i poslodavaca, radi

stvarawa neophodnog dru{tvenog dogovo-

ra za sprovo|ewe svih reformi - isti~e

Mom~ilo Spasi}.

Ekonomska platforma URS-a zasniva

se i na poboq{awu poslovne klime i

obrazovnog sistema, {to podrazumeva

smawewe birokratije i ukidawe nepo-

trebnih procedura, jednake uslove poslo-

vawa za sve i prilago|avawe obra-

zovnog sistema potrebama pri-

vrede. Spasi} ka`e da su neop-

hodni tri puta br`e izdavawe

gra|evinskih dozvola, mode-

ran Zakon o radu koji {titi

radni~ka prava, ali i omogu}a-

va lak{e zapo{qavawe, refor-

ma i modernizacija rada inspek-

cijskih slu`bi, uvo|e-

we elektronske uprave.

Prema wegovim re-

~ima, jako je va`an i

intenzivniji i ravno-

merniji razvoj saobra}ajne infrastruktu-

re, odnosno zavr{iti Koridor 10 i ubrza-

ti izgradwu Koridora 11, izgraditi regi-

onalne auto-puteve od Pojata do Preqine

i Novi Sad - Ruma - [abac - Loznica.

- Da bi se sve ovo ostvarilo, umesto do-

sada{wih mera, treba drasti~no sase}i

tro{kove kamata, kroz prevremenu otpla-

tu najskupqih kredita. To bi otvorilo

prostor za rast plata i penzija. Nova

Vlada ve} u prvoj godini mandata mora da

prevremeno otplati najmawe oko 2,5 mi-

lijardi evra najskupqih kredita, ~ime se

ostvaruje trajna u{teda u buxetu od oko

500 miliona evra godi{we. Penzioneri,

lekari, nastavnici, sudije, vojnici, poli-

cajci..., ponovo bi mogli da ra~unaju na

realne povi{ice - zakqu~uje Mom~ilo

Spasi}.

N. R.

EKONOMSKA PLATFORMA UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

Koalicija SPS - PUPS - JS organizo-

vala je 24. februara, u Domu kulture u

Parmencu, predizborni skup, na kome je

predstavila svoje poslani~ke kandidate

sa podru~ja ^a~ka prof. dr Sne`anu Bogo-

savqevi} Bo{kovi} i diplomiranog in-

`ewera tehnologije Miladina Ristanovi-

}a. Kandidati za narodne poslanike su po-

ru~ili glasa~ima da je wihova koalicija

jedina u Srbiji izdr`ala probu vremena i

te{kih odluka. U proteklih {est godina

rasla je, razvijala se i oja~ala i predsta-

vqa jedinu istinsku garanciju socijalne

pravde i sigurnosti gra|ana u budu}em pe-

riodu.

Pozdravqaju}i prisutne gra|ane, kan-

didat SPS-a za narodnog poslanika prof.

dr Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi} je is-

takla da wena stranka ove izbore nije tra-

`ila.

- Bili smo uvereni da Srbija nema ni

vremena, ni novca za vanredne izbore. So-

cijalisti~ka partija je prihvatila legi-

timan predlog ve}inskog partnera u vla-

sti, uva`avaju}i ostvarene zajedni~ke re-

zultate u prethodnom periodu, da se izbo-

ri raspi{u. Spremni smo za izbore, jer

smo pripreme zapo~eli po zavr{etku

prethodnih izbora. Rezultati rada Vlade

Republike Srbije, na ~ijem je ~elu bio

na{ predsednik i premijer Ivica Da~i}

zavre|uju posebnu pa`wu i mi `elimo da

jasno uka`emo na wih - rekla je Sne`ana

Bogosavqevi} Bo{kovi}, navode}i kao

najva`nije me|u wima po~etak zvani~nih

pregovora o ~lanstvu Srbije u Evropskoj

uniji, nastavak i unapre|ewe saradwe sa

Rusijom, Kinom i drugim prijateqskim

zemqama, po~etak izgradwe “Ju`nog toka”

i realizacije velikih projekata, vra}awe

me|unarodnog ugleda Srbiji, pokretawe

reformi...

Kako je istakla Sne`ana Bogosavqe-

vi}, ciq Socijalisti~ke partije je da u

narednom periodu sve svoje snage usredsre-

di u pravcu razvoja Srbije i boqeg `ivo-

ta gra|ana, a osnovni uslov za to je da se

odmah re{e sva otvorena pitawa, pre sve-

ga reformska, ali u saradwi sa radnici-

ma. Socijalisti~ka partija Srbije se za-

la`e za reforme, ali se do dogovora o wi-

ma mora do}i kroz korektan socijalni di-

jalog. Bez u~e{}a koalicije SPS - PUPS

-JS u vlasti nema socijalne pravde i si-

gurnosti gra|ana.

- @elimo da o`ivi srpsko selo, da se

stvore uslovi da mladi ostaju na selu i

svojoj dedovini, da rade i `ive od svog ra-

da. Zalaga}emo se za zna~ajno ve}u podr-

{ku poqoprivrednoj proizvodwi, osna-

`ivawe malih i nekomercijalnih poro-

di~nih gazdinstava, o`ivqavawe zadru-

garstva, obnavqawe ili izgradwu novih

kapaciteta za preradu poqoprivrednih

proizvoda. Nastoja}emo da se uva`e sve

specifi~nosti ovog podru~ja, jer nije

isto baviti se poqoprivredom u Vojvodi-

ni i ovde - istakla je Sne`ana Bogosavqe-

vi}, dodaju}i da }e se koalicija okupqena

oko SPS-a, tako|e, zalagati da sredstva iz

pristupnih fondova Evropske unije, name-

wena poqoprivredi, na|u siguran put do

primarnih poqoprivrednih proizvo|a~a.

Poslani~ki kandidat PUPS-a Mila-

din Ristanovi} je poru~io glasa~ima da

16. marta uka`u poverewe wihovoj koali-

ciji, jer je ona svojim dosada{wim rezul-

tatima rada potvrdila da ispuwava svoja

obe}awa.

- Obe}ali smo da penzije ne}e biti so-

cijalna kategorija, nego ekonomska. Uveli

smo sistem da penzije prate plate. Na `a-

lost, ni plate se nisu pove}avale onako

kako treba. Nisu pratile tro{kove `ivo-

ta. Upravo zbog toga, moramo se ozbiqni-

je pozabaviti privredom. Uspeli smo da

penzioneri koji imaju penzije ni`e od 15

hiqada dinara dobiju ~etiri puta godi-

{we po ~etiri hiqade. To popularno zovu

trinaesta penzija. To moramo i daqe odr-

`avati. Na{ rad }e i u narednom periodu

biti intenzivan kao i do sada - rekao je

Ristanovi}, pozivaju}i gr|ane da se na

parlamentarnim izborima opredele za

onu opciju koja im garantuje socijalnu

pravdu i sigurnost. V. S.

Dr Mom~ilo Spasi}

PREVREMENA OTPLATA SKUPIH

KREDITA, RAST PLATA I PENZIJA

KOALICIJA SPS - PUPS - JS PROMOVISALA POSLANI^KE KANDIDATE NA SKUPU U PARMENCU

JEDINA GARANCIJA SOCIJALNE

PRAVDE I SIGURNOSTI GRA\ANA

8 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEPOLITIKA

Na konvenciji Demokrat-

ske stranke za parlamen-

tarne izbore 16. marta,

koja je u ponedeqak odr`ana u ve-

likoj sali Skup{tine grada ^a~-

ka, lider DS Dragan \ilas izja-

vio je da je danas hrabrost biti

~lan DS, jer je ova stranka prva

rekla u {ta se zemqa pretvara,

{ta }e se desiti sa ekonomijom i

ponudila re{ewa za najva`nija

politi~ka pitawa.

- Ali, od vlasti smo dobili

odgovor da mi mrzimo svoj narod,

svoju dr`avu, da smo lopovi i

kriminalci. Istim re~nikom,

kao pre dvadeset i vi{e godina,

samo tada smo bili izdajnici i

strani pla}enici, a sada smo lo-

povi i kriminalci. Danas posle

godinu i po dana, skoro dve, sve

{to smo rekli pokazalo se ta~no.

To me jako `alosti, zato {to to

zna~i da danas u Srbiji `ivimo

mnogo gore, nego pre dve godine -

rekao je lider demokrata, nagla-

{avaju}i da “danas `ivimo u ze-

mqi koja se zadu`ila za pet i po

milijardi evra, za samo 45 dana

ove godine”.

Prema wegovim re~ima, “ovo

je zemqa koja dve godine `ivi i

trpi la`na obe}awa o smawewu

cena struje, investicijama, kana-

lima, preporodu, hap{ewu kri-

minalaca, tajkuna”. On smatra da

bi bilo dobro kada bi se qudi iz

SNS podvrgli poligrafu, kako

bi dokazali da govore istinu,

ali, kako ka`e, “poligraf to ne

bi pre`iveo”.

\ilas je na konvenciji ista-

kao da je osnova svega kako da se

ova zemqa pokrene, da se qudi za-

posle, oslobode straha koji danas

postoji na svakom koraku, ne sa-

mo za to {ta }e biti na ulici,

ve} i da li }e sutra primiti pla-

tu, ili {ta }e ako se razbole.

- Rekli smo vrlo precizno, to

se mo`e posti}i ulagawem u pre-

hrambenu industriju i poqopri-

vredu, u energetiku, obrazovawe

i IT sektor. To treba da uradi-

mo u vi{e gradova u Srbiji. Pri-

meni}emo {irom zemqe model

Beograda i PKB - rekao je \ilas

i dodao da se Demokratska stran-

ka zala`e da svaki gra|anin do-

bije besplatnu primarnu zdrav-

stvenu za{titu.

Lider DS ka`e da u Srbiji

nije niko dobio posao ko nije

~lan SNS, a prema podacima re-

publi~kog Zavoda za statistiku

od pre sedam dana, stopa nezapo-

slenosti je 28,9 odsto, najve}a u

posledwih 15 godina. Da bi Sr-

bija i{la napred, kazao je on, qu-

di moraju da dobiju priliku da

rade i da ne{to zarade.

- Prvi put posle mnogo godina

mi na izbore idemo sa imenom

Demokratske stranke. Nema po-

trebe da se krijemo, treba da bu-

demo ponosni {to smo ~lanovi

DS i {to smo hrabri da to bude-

mo. Ne postoje nova i stara De-

mokratska stranka, postoji jedna

jedina. To je Demokratska stran-

ka, koja nije sve radila dobro,

ali nema nijedne dobre stvari

koja se desila u Srbiji u ove 24

godine, a da za wu nije zaslu`na

DS. Danas postoji samo jedna je-

dina proevropska opoziciona

stranka, a to je Demokratska

stranka - rekao je, izme|u osta-

log, Dragan \ilas, pozivaju}i

~lanove, simpatizere i ostale

gra|ane ^a~ka da iza|u na izbore

16. marta i pru`e podr{ku pro-

gramu DS, kao i kandidatima sa

liste broj 8 “Sa Demokratskom

strankom za demokratsku Srbi-

ju”.

Potpredsednik Demokratske

stranke Jovan Markovi}, izjavio

je da mu je drago {to je deo tima

koji vode Dragan \ilas i Bojan

Pajti}, jer su svojim radom i za-

lagawem u prethodnih nekoliko

godina, dokazali da je u Srbiji,

bez obzira na to koliko je te{ko,

mogu}e napraviti dobre rezulta-

te i qudima dati nadu i {ansu.

- Ako se vratimo u pro{lost

vide}ete koliko smo tereta nosi-

li zbog toga {to smo pravili

kompromise i {to smo dozvolili

da i qudi iz prethodnog re`ima,

qudi koji su u{li iz interesa u

Demokratsku stranku, uti~u na

na{e odluke. Ako se vratimo u

pro{lost i ako analiziramo na-

{e gre{ke, a treba da ih analizi-

ramo, vide}ete koliko smo ustva-

ri potro{ili qude koji su pret-

hodnih godina dali sve od sebe da

u Srbiji bude boqe. U Demokrat-

skoj stranci ima mnogo qudi ko-

ji znaju svoj posao. Razlika izme-

|u nas i wih je u delima - rekao je,

pored ostalog, Markovi}.

^lanica Politi~kog saveta

DS Nada Kolunxija, rekla je da

su “ovi izbori raspisani samo da

bi jedan ~ovek poku{ao da pri-

grabi svu vlast u zemqi i da bi

prikrili la`i iz prethodne

kampawe”:

- Sada novim obe}awima, sil-

nim milijardama, koje }e nekakvi

{eici doneti u Srbiju, poku{a-

vaju da prikriju ~iwenicu da su

pokazali da su nesposobni i neo-

dgovorni, jer su nas lagali i ni-

su uradili ni{ta od onoga {to

su obe}ali. Da bi prikrili neza-

mislivu, ne~asnu la` o tome kako

su prethodni izbori pokradeni,

koju nikad nisu ni poku{ali da

doka`u, oni danas poku{avaju da

prikriju mnogo la`i o tome kako

se protiv wih vodi nekakva ne-

principijelna, prqava kampawa,

u uslovima u kojima kontroli{u

sve medije.

Nada Kolunxija je izrazila

uverewe da “oni ovim izborima

poku{avaju da izbri{u sopstve-

nu pro{lost”, koja ih stra{no

“`uqa”, kao i ~iwenica da po-

stoji DS i “bar milion qudi ko-

ji }e se boriti protiv wihove

opasne politike”:

- Oni se ne bore da pobede DS,

oni se bore da uni{te DS, misle

da }e tako nestati i wihova pro-

{lost. Uni{tavaju}i biografije

svih nas, oni poku{avaju da po-

prave svoje biografije, da kroz

medijske ratove, koje vode protiv

predsednika i ~lanova DS, poka-

`u da wihove biografije nisu to-

liko prqave, ako su na{e dovoq-

no uprqane.

Jedan od ~a~anskih kandidata

za narodnog poslanika Dragan

Brajovi}, istakao je da Demo-

kratska stranka ho}e Srbiju gde

mogu svi da ka`u {ta misle, u ko-

joj je zakon isti za sve, u kojoj }e

vladati tolerancija i solidar-

nost, a ne jednopartijski sistem

i jedan ~ovek.

- Demokratska stranka `eli

da svaka porodica u Srbiji, bez

obzira na politi~ku pripad-

nost, ima bar jednog zaposlenog,

a SNS nam nudi Srbiju u kojoj }e

biti zaposleni samo wihovi ~la-

novi i wihovi ro|aci. Mi ima-

mo re{ewa u svim oblastima, a

oni rehabilituju neke “propale”

politi~are iz raznih politi~-

kih stranaka, dovode neke svetske

“izraubovane” politi~are. Ne-

maju re{ewa ni za jednu oblast, a

nemaju ni kadrove - kazao je Bra-

jovi}.

U ime Gradskog odbora Demo-

kratske stranke prisutne je po-

zdravio i Dragan Andri}, napo-

menuv{i da stranka prolazi kroz

veoma te`ak period u svojoj isto-

riji i da }e bez obzira na okol-

nosti u kojima se nalazi, ulo`i-

ti maksimalne napore i truditi

se da od Srbije napravi zemqu

pristojnih qudi, koji }e mo}i

pristojno da `ive od svog rada.

Sa konvencije je poru~eno gra-

|anima da Demokratska stranka

na izbore izlazi sa najboqim

kandidatima i jasnim planom za

Srbiju, sa “qudima koje poznaje-

te, va{im kom{ijama, onima ko-

jima je demokratska Srbija uvek

bila na prvom mestu”.

N. R.

U prisustvu brojnih prijate-

qa, predstavnika lokalne samou-

prave i drugih politi~kih par-

tija, ~lanovi i simpatizeri No-

ve Srbije obele`ili su u sredu

strana~ku slavu Sveti Simeon

Miroto~ivi. Posle osve{tava-

wa i se~ewa slavskog kola~a, ko-

ga su sa doma}inom Dragi{om

Raji~i}em obavili sve{tenici

~a~anske crkve, na ~elu sa stare-

{inom Ivanom Paunovi}em, ko-

la~ je preuzeo @eqko Tomi},

predsednik omladinske organi-

zacije NS, koja }e slede}e godine

biti doma}in proslave, ustano-

vqene u znak po{tovawa i se}a-

wa na velikog sveca i rodona~el-

nika dinastije Nemawi}.

U svoje i ime Gradskog odbo-

ra, brojnu zvanicu pozdravili su

predsednik i menaxer gradske or-

ganizacije NS dr Jaroslav @i-

vani} i Vladica Gavrilovi}, za-

hvaliv{i doma}inu i po`elev{i

svima dobro zdravqe i uspeh u

poslu.

Nova Srbija je za svog sveca i

za{titnika odabrala Svetog Si-

meona Miroto~ivog, koji je bio

jedan od utemeqiva~a srpske pra-

voslavne crkve i tvoraca mo}ne

srpske sredwevekovne dr`ave,

podsetio je portparol GO NS

Milan Dra{ki}: “Slavimo ga i

po{tujemo, i wegov lik nosimo

ispred sebe, jer `elimo da svaki

~lan i simpatizer Nove Srbije

ba{tini wegove zasluge i pona-

{a se prema na~elima koja nam je

ovaj svetac svima u amanet osta-

vio.” M. N.

KONVENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE U ^A^KU

NOVA SRBIJA OBELE@ILA SLAVU SVETI SIMEON MIROTO^IVI

SLEDE]E GODINE OMLADINA DOMA]IN

„DA SE ZEMQA POKRENE,

A QUDI OSLOBODE STRAHA...”

9MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

10 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEDRU[TVO

U svojoj du{i i pokreti-

ma on je nosio celu kwi-

`evnost, re~eno je na

predstavqawu posthumno

objavqene kwige gimna-

zijskog profesora Bo{ka

]alovi}a

Septembar je 1968. godine. Gimna-

zijalci koji su tek krenuli u prvi

razred, iz neparne smene, upozna-

li su sve profesore, osim onoga koji }e

im predavati srpskohrvatski jezik i

kwi`evnost. O~ekivao se dolazak novog

nastavnika, koji je do tada radio u Laza-

revcu. Kada je, kona~no, u u~ionicu

krupnim korakom stupio tridesetdvogo-

di{wi dugajlija i pozdravio ih re~ima

“Dobar dan, drugovi (m)u~enici”, bili

su zbuweni, pomalo i zabrinuti. Ali,

ubrzo su shvatili da nemaju posla sa mu-

~iteqem, ve} sa ~ovekom koji poseduje is-

tan~an senzibilitet za kwi`evnost i

ume}e da ih uvede u wene lepote i tajne.

Disciplina je dolazila sama po sebi, jer

je Bo{ko bio profesor koji uliva po-

{tovawe, ume da zainteresuje |ake i odr-

`i wihovu pa`wu. Gradivo iz {kolskog

programa, ~esto nedovoqno zanimqivo

u~enicima, interpretirao je na kreati-

van na~in, ali je uvek pronalazio vreme

i za ono {to je izmicalo {kolskoj lekti-

ri. Petnaestogodi{wake, koji su tek iza-

{li iz osnovnih {kola, upoznavao je sa

Biblijom i gr~kim mitovima, govorio

im poeziju starih kineskih pesnika, Po-

pe i Miqkovi}a.

Onima koji su naredne godine, zbog

rasporeda po smerovima, pre{li u parnu

smenu, Bo{ko vi{e nije predavao.

Kasnije smo ga vi|ali na ulici, veoma

~esto i na pijaci, i prime}ivali da se

dobro dr`i, da stari polako, gotovo ne-

primetno. Zbog toga je vest o wegovoj bo-

lesti i smrti, 2012. godine, predstavqa-

la iznena|ewe.

Ove godine, 20. februara, u Gimnaziji

smo prisustvovali promociji kwige

“Ptico, dove{}u te do re~i” (stih Bran-

ka Miqkovi}a), koju su priredili Vla-

dimir Dimitrijevi} i Slobodan Niko-

li}, wegovi nekada{wi |aci, a kasnije

kolege. Iz ostav{tine cewenog profeso-

ra, oni su izdvojili besede o Svetom Sa-

vi, nastale povodom svetosavskih akade-

mija u {koli, tuma~ewa kwi`evnih dela

despota Stefana Lazarevi}a, Vaska Po-

pe i Milo{a Crwanskog, koja je ispisao

pripremaju}i se za ~asove, nekoliko

ogleda o zavi~ajnim piscima, pesme koje

je sam povremeno pisao, govore koje je dr-

`ao raznim prilikama, saop{tewa koje

je sastavqao u ime Sindikata obrazova-

wa. Objavqena su i se}awa wegovih u~e-

nika, me|u kojima odlomak iz kwige

“Unutra{wi vidici” Du{ka Jevtovi}a,

kome je ovaj profesor bio razredni sta-

re{ina. Prire|iva~ima kwige ]alovi-

}eva porodica je ustupila i fotografije

iz raznih perioda wegovog privatnog i

profesionalnog `ivota. Neke od wih

svedo~e i o `ivotu ~a~anske Gimnazije, u

kojoj je ]alovi} radio vi{e od tri dece-

nije.

Ro|en je 1936. godine, u draga~evskom

selu Zeokama, gde je zavr{io ~etiri raz-

reda osnovne {kole. Gimnaziju je poha-

|ao u ^a~ku, a fakultet u Beogradu. Prvo

radno mesto je dobio u Gimnaziji u Laza-

revcu, da bi posle pet godina pre{ao u

^a~ak i u ovda{woj Gimnaziji ostao do

penzije.

O liku i delu Bo{ka ]alovi}a na

promociji kwige su govorili wegovi

u~enici i kolege, a delove iz we ~itali

su sada{wi gimnazijalci. “Prire|iva~i

kwige su svom profesoru podigli divan

spomenik, spomenik za trajawe”, kazao je

profesor u penziji Predrag ]ur~i}.

Profesorka Aleksandra Mi{i} se pri-

setila ~asa na kome je Bo{ko ]alovi}

briqantno analizirao lik Ivana Gale-

ba iz romana Vladana Desnice, a Vladi-

mir Dimitrijevi} rekao da ga je do`i-

vqavao kao “pokretnu kwigu”, jer je u du-

{i i svojim pokretima nosio celu kwi-

`evnost. Prikaziva~i wegove pisane

ostav{tine primetili su da je Bo{ko

malo pisao, obja{wavaju}i to wegovom

skromno{}u i povu~eno{}u. ^ini nam

se da bi razloge vaqalo tra`iti i u we-

govoj odgovornosti, prema svom pozivu i

napisanoj re~i. U vremenu kada je ~ita-

laca sve mawe, dok pisci ni~u na svakom

koraku, on se, svesno ili nesvesno, opre-

delio da ostane ~italac dobrih kwiga i

prenosilac blaga koje je u wima otkri-

vao.

Izdava~ kwige koja nas upoznaje sa

wegovom skromnom pisanom ostav{ti-

nom je ~a~anska Gimnazija, a weno obja-

vqivawe pomogli su Regionalni centar

za profesionalni razvoj zaposlenih u

obrazovawu, Sindikat obrazovawa ^a-

~ak i Sindikalna organizacija Gimna-

zije.

E. V.

Turisti~ka organizacija ^a~ka }e

se i ove godine predstaviti na 36.

Me|unarodnom sajmu turizma, ko-

ji se odr`ava od 27. februara do 2. mar-

ta, u Beogradu. Prezentacije turisti~-

kih organizacija ^a~ka i Gorweg Mila-

novca, UTP “Morava” - ^a~ak i Atomske

bawe Gorwa Trep~a, bi}e odr`ane danas

u 12 ~asova. Tokom odr`avawa sajma, po-

setioci {tanda, mogu da se informi{u i

upoznaju sa turisti~kom ponudom grada

^a~ka, zdravstvenim turizmom u Atom-

skoj bawi Gorwa Trep~a, avanturisti~-

kim turizmom Ov~arsko-kablarske kli-

sure, turisti~kom ponudom Gorweg Mi-

lanovca, novinama u hotelijerstvu UTP

“Morava” - ^a~ak i ugostiteqskoj ponu-

di ~a~anskog kraja. Na {tandu 4043, u ha-

li 4, Beogradskog sajma, posetioci se mo-

gu informisati i o brojnim manifesta-

cijama.

“Kulturno-istorijsko nasle|e, bawe,

predeo izuzetnih odlika, seoski turi-

zam, hoteli i restorani, manifestacije -

na jednom mestu”, poru~uju iz Turisti~ke

organizacije ^a~ka.

BIV[I U^ENICI BO[KA ]ALOVI]A PRIREDILI KWIGU WEGOVIH TEKSTOVA

^OVEK KOJI JE UVA@AVAO RE^I

TURISTI^KA ORGANIZACIJA ^A^KA

NA 36. ME\UNARODNOM

SAJMU TURIZMA

U sredu, u 19,10 ~asova,

u Ulici \or|a Toma{e-

vi}a, dogodila se saobra-

}ajna nezgoda u kojoj je

jedno lice zadobilo

smrtne povrede.

Saobra}ajna nezgoda

se dogodila kada je M. D.

(1979) iz Preqine, upra-

vqaju}i putni~kim mo-

tornim vozilom marke

«audi», ~a~anskih regi-

starskih oznaka, udario

pe{aka M. T. (1933) iz

^a~ka, koji je prelazio

kolovoz van obele`enog

pe{a~kog prelaza. Tom

prilikom M. T. zadobio

je te{ke telesne povrede

kojima kojima je podlegao

u ~a~anskoj Bolnici.

Po nalogu zamenika

Osnovnog javnog tu`ioca

uvi|aj su obavili poli-

cijski slu`benici PU

^a~ak, a danas }e biti

obavqena obdukcija tela.

Vozilo kojim je upra-

vqao M. D. upu}eno je na

vanredni tehni~ki pre-

gled po nalogu zamenika

Osnovnog javnog tu`ioca

u ^a~ku.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE

POGINUO PE[AK

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

11REPORTA@APETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Sedamdesetjednogodi-

{wu Mirjanu, di-

plomiranog pravni-

ka u penziji, koja je najve}i

deo `ivota provela u Beo-

gradu, za Ivawicu vezuju

najdubqe emocije. Ro|ena je

u Daji}ima, na Goliji, gde

se wena majka Milka, u ra-

tu partizanka a po oslobo-

|ewu predsednica AF@

Srbije, skrivala 1942. go-

dine. Sve do polaska u {ko-

lu mala Mirjana je `ivela

u centru varo{ice, kod

maj~inih roditeqa - iva-

wi~kog opan~ara Mir~ete

i Drage Vu~i}evi}, a se}a-

wa na detiwstvo, provede-

no pored Moravice, kame-

nog mosta i Vodopada, ude-

nula je i u pesme koje je to-

kom `ivota pisala i obja-

vqivala za svoju du{u, po-

rodicu i potomstvo.

Babu i dedu po o~evoj lini-

ji nije zapamtila, jer su

umrli pre wenog ro|ewa.

U~iteq Radul Peri{i} i

wegova supruga Mileva `i-

veli su na vrhu Javorske

ulice, u delu varo{ice ko-

ji su me{tani zvali Gorwa

mala, i izrodili 14 dece,

od kojih je svako imalo dru-

ga~iju sudbinu i ispisalo

sopstvenu `ivotnu pri~u.

- Aleksandar, najstariji,

bio je zanatlija i na ^ubu-

ri se bavio izradom santi-

metara. U Beogradu su mi

`ivele i tri tetke, Ru`ica,

koja se nije udavala, Ana

Savi~i} i Stanka Cana Jo-

vanovi}. Stric Mihailo

je, po zavr{etku Trgova~ke

akademije, radio u Narod-

noj banci, kod “Londona”,

ali je oboleo i oti{ao na

le~ewe u Sloveniju, gde se

o`enio Slovenkom, udovi-

com sa troje dece, i ostao

tamo da `ivi. Milisav Pe-

ri{i}, zvani Bata, oda-

brao je sve{teni~ki poziv

i za vreme Drugog svetskog

rata imao parohiju u Ka~u-

licama, kod ^a~ka, gde su

ga ubili ~etnici, optu`iv-

{i ga za saradwu sa parti-

zanima. Vojislav Voja Pe-

ri{i}, oficir Kraqevine

Jugoslavije, stradao je po-

sle rata kao `rtva komuni-

sti~kog re`ima. Moj otac,

najmla|e dete u porodici,

po profesiji je bio in`e-

wer agronomije. U ratu se

borio na strani partizana,

a po oslobo|ewu je bio na

odgovornim du`nostima -

upoznaje nas Mirjana sa fa-

milijom ~iji su se preci u

Ivawicu doselili iz San-

xaka. Najpre su se preziva-

li Rakowac, a onda, prema

pretku Peri{i, uzeli pre-

zime Peri{i}.

Od sve dece u~iteqa Radula

najuzbudqivije je, bez sum-

we, `ivotno pute{estvije

Dragi{e Peri{i}a. Od ma-

lena je va`io za bistrog de-

~aka, koji je brzo i lako

u~io, a ra~un mu je posebno

i{ao od ruke. Osnovnu

{kolu je poha|ao u Ivawi-

ci, Trgova~ku akademiju za-

vr{io u Beogradu, a Vi{u

finansijsku {kolu u Zagre-

bu. Potom, kao dr`avni

stipendista, odlazi na da-

qe {kolovawe u Pariz,

odakle ga potreba da se usa-

vr{ava, a verovatno i `e-

qa da upozna svet, odvodi u

Sjediwene Ameri~ke Dr`a-

ve. Izuzetne sposobnosti

mladog Ivawi~anina nisu

ostale nezapa`ene na dale-

kom kontinentu. Dragi{a

Peri{i} je u Americi pro-

menio ime u Donald Peri

i, kao ekspert za finansije,

izgradio lepu karijeru.

Postao je {ef za finansije

dr`ave Pensilvanije i na-

stanio se u Filadelfiji,

potom je radio kao savet-

nik za finansije ameri~kog

predsednika Ruzvelta, da

bi pred sam rat kra}e vreme

bio i wegov sekretar. Va-

`ne poslove za ameri~ku

vladu, u oblasti finansija,

obavqao je i tokom rata,

kao i u posleratnom perio-

du. Bio je predsednik udru-

`ewa na{e ekonomske emi-

gracije i uticajna li~nost

u humanitarnoj organiza-

ciji KER, koja je posle rata

pru`ila na{oj zemqi zna-

~ajnu pomo}. U zavi~aj je

dolazio svega jednom - 1926.

godine. Kada se spremao da

ponovo poseti otaxbinu i

rodni kraj, 1952. godine,

preminuo je u Wujorku od

sr~ane kapi. Imao je samo

55 godina, a iza sebe je

ostavio suprugu Rubi, Jer-

menku poreklom, i k}erku

Gitu, koja je zavr{ila kon-

zervatorijum, udala se za

Larija Blera, vojnog leka-

ra - varikologa, i postala

majka petoro dece. Mirja-

nin otac je, odlaze}i slu-

`beno u Ameriku, pose}i-

vao brata, ali ona strica

nikada nije upoznala. Ima-

la je, me|utim, priliku da

se susretne sa strinom i ro-

|acima.

- Po zavr{etku fakulteta

mesec dana sam provela kod

Gite u Frankfurtu, gde je

Lari radio u ameri~koj

vojnoj bazi. Pre toga, 1968.

godine, oni su dolazili u

Jugoslaviju, sa wima je bi-

la i strina Rubi. Tada su

posetili i Ivawicu. Gita

sada ima 83 godine, Lari je

isto godi{te, `ive u Mon-

tereju u Kaliforniji. Ona

je obolela od raka plu}a,

ali se odr`ava i veliki je

optimista. U`iva u `ivotu

i sre}na je {to ima brojno

potomstvo, a sama je bila

jedinica - kazuje Mirjana,

koja se redovno dopisuje sa

Gitinom k}erkom Melisom

i sinom Xonatanom.

Ku}a - prizemqu{a, odakle

je Dragi{a Peri{i} kre-

nuo u svet, `ivi jo{ samo

na staroj, sre}om sa~uvanoj

fotografiji. Mirjana i

danas rado odlazi u Iva-

wicu, ali u vikend ku}u ko-

ju su sagradili weni rodi-

teqi, a nasledili ona i

wen brat, sada pokojni Zo-

ran. Obavezno poseti i gro-

bqe, gde po~ivaju Radul i

Mileva - roditeqi 14 dece,

od kojih je jedno stiglo ~ak

do Amerike i postalo se-

kretar predsednika Ruzvel-

ta. Emilija Vi{wi}

@eqa za znawem

odvela je mladog

Dragi{u Peri-

{i}a ~ak do Amerike, gde je postao

ekspert za finansije, a ime prome-

nio u Donald Peri. Fotografije i

pri~u o ovom nesvakida{wem ~oveku pozajmila nam je

wegova sinovica Mirjana Peri{i} Dimi}

KAKO JE DRAGI[A PERI[I]

POSTAO DONALD PERRY

Donald, Gita i Rubi Peri u Americi

U~iteq Radul Peri{i},

Ivawica 1920. Ku}a Radula i Mileve Peri{i}

Dragi{a Peri{i} sa Radom Joji}em, dr

Bo`idarom Spasovi}em, Dragim Popovi}em,

@ivkom Lukovi}em i Milenkom Ku{i}em,

Ivawica 1926.

Mirjana Dimi} Peri{i} pored spomenika babe

i dede na ivawi~kom grobqu

Rubi i Gita sa familijom, prilikom posete Srbiji

1968. godine

12 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 13POLITIKA

Srbija je postojala kroz ve-

kove zahvaquju}i tome {to

joj je prevashodni ciq bio

ona sama i srpski dr`avni

interesi. Danas je Srbiji po-

trebna nova dr`avna poli-

tika, za koju se zala`e DSS,

za razliku od svih ostalih

koji podr`avaju evrounijsku

i briselsku politiku, iza

koje stoji Srpska napredna

stranka. “Birajte, {ta vam je

bli`e, Beograd, ili Bri-

sel”, pozvao je bira~e lider

DSS-a Vojislav Ko{tunica

na predizbornoj konvenciji

stranke, odr`anoj pro{log

petka u prepunoj sali SG, na

kojoj su jo{ govorili pot-

predsednik Slobodan Sa-

marxi}, kandidat za narod-

nog poslanika Miroslav

Petkovi} i predsednik GO

DSS-a Milan Bojovi}. On je

na predizbornom skupu

predstavio poslani~ke kan-

didate iz Moravi~kog okru-

ga: Mirjanu Stanoj~i} Vasi}

i Gorana Popovi}a iz Gor-

weg Milanovca, Veru Isai-

lovi} i Predraga Nedeqko-

vi}a iz Ivawice, Qubomira

Radi~evi}a iz Lu~ana, ^e-

domira @ivanovi}a, pred-

stavnika Pokreta veterana i

tri kandidata iz ^a~ka -

Miroslavu Tanaskovi}, Mi-

roslava Petkovi}a i Vlada-

na Savi}evi}a.

- Osnovna mana vladaju}e po-

litike koja vodi zemqu u propast

je {to je, zbog silne brige za Bri-

sel i za wegove projekte, zabora-

vila Srbiju i srpski narod.

Vlast se potpuno posvetila tome

kako da se razvijaju evropske in-

tegracije, zanemaruju}i osnovno

pitawe, kakva je srpska privreda,

poqoprivreda, {ta je preteklo

od wene industrije, kako se raz-

vija Srbija? Ona se uop{te ne

razvija, ona propada i propada}e

dok se ne oslobodi lanaca Bri-

slea i EU.

REFERENDUM

O PRIKQU^EWU UNIJI

U osnovi nove dr`avne poli-

tike koju kandiduje DSS, je pro-

gram razvoja Srbije od 2014. do

2019. godine “Ekonomija poli-

ti~ke neutralnosti”, kao realan,

odgovoran i ostvariv plan, rekao

je Ko{tunica, naglasiv{i da on

treba da omogu}i da se Srbija

razvija, oslawaju}i se na sopstve-

ne snage, a ne na birokratiju u

Briselu: “Na{ program zahteva

da Srbija sara|uje sa svim zemqa-

ma, u skladu sa svojim interesi-

ma, a ne na svoju {tetu. Srbija ne

treba da bude ~lanica EU, treba

da sara|uje sa wom, wenim ~lani-

cama, Rusijom i drugim isto~nim

zemqama, ali u svom interesu, a

ne kao do sada, na sopstvenu {te-

tu - smisao je politi~ke neutral-

nosti koju propagira DSS, ~iji

~elnici smatraju da je wena poli-

tika “normalna, umerena, razlo-

`na”, a ova koju vodi sada{wa

vlast, na ~elu sa SNS, ekstremna.

Kao jedan od brojnih argumenata

protiv ulaska Srbije u EU, o ~e-

mu treba da odlu~e gra|ani, sma-

tra Ko{tunica, naveo je primer

Velike Britanije, koja }e 2017.

organizovati referendum za iz-

lazak iz Unije, kojoj je pristupi-

la jo{ 1973. godine.

- Referendum je najnormalniji

i neophodan na~in da se narod

jedne zemqe izjasni o tako krup-

nom pitawu, da li }e postati

~lan saveza, sa svim ograni~ewi-

ma i obavezama, ili ne. Sa druge

strane, postavqa se i pitawe, ko-

liki je interes Srbije i da li joj

se isplati da nastavi proces

evropskih integracija. Evropska

unija je ovu vlast stavila pred iz-

bor: ako ho}e evropske integra-

cije, treba da se odrekne KIM,

kao dela svoje teritorije, dok ni

jednoj od 28 ~lanica nije posta-

vqen uslov da se odrekne i deli}a

svoje teritorije. Taj atak i poku-

{aj da se Srbija ~erupa se nasta-

vqa i daqe, najavama iz Brisela o

promeni ustava, druga~ijem

ustavnom re{ewu statusa Vojvo-

dine, a pregovori u Briselu vode

ka tome da se izme|u Srbije i Ko-

sova, odnosno Srbije i Srbije,

uspostave me|udr`avni odnosi i

legalizuje otima~ina Kosova, uz

saglasnost sada{we vlasti - is-

takao je Ko{tunica i upozorio i

na ekonomsku {tetu od evropskih

integracija koje ne}e, pokazali

su primeri Brisela, Gr~ke, [pa-

nije, “urediti” Srbiju, na{ta se

jo{ pozivaju oni koji je, mimo

wenih interesa, guraju u EU.

EU JE MNOGO

ZLA NANELA SRBIJI

Srbija je postala zemqa koja

be`i iz svoje ku}e, `ele}i da je

ustupi nekom drugom i ~ekaju}i

da neko drugi, umesto we, uradi

ono {to ona mora sama - da razvi-

ja privredu, organizuje bezbed-

nost, brine o standardu i pravi-

ma gra|ana... Srbija se izgubila i

ne mo`e da prepozna ni sebe samu,

zbog toga {to je i weno dr`avno

rukovodstvo izgubqeno, smatra

Slobodan Samarxi}, potpredsed-

nik DSS-a:

- Krajem 2003. godine onda{wi

predsednik Vlade je rekao da }e

Srbija postati ~lanica EU 2007.

godine, 2008. ministar koji se

bavio evropskim integracijama

rekao je da }e Srbija postati ~la-

nica EU 2014. godine, a 2013. je-

dan nadpredsednik Vlade Srbije

da }e Srbija u}i u EU 2020. Kao

{to Srbija nije postala ~lanica

EU ni 2007, ni 2014, to ne}e biti

ni 2020. Zgodna je i sre}na okol-

nost za Srbiju, {to niti mo`e,

niti ho}e i treba da postane ~la-

nica EU. Ima puno razloga zbog

kojih ne treba da bude ~lanica

EU, koja je Srbiji za posledwih

{est - sedam godina nanela mnogo

zla, i pored ostalog, asistirala

Stejt departmentu i Va{ingtonu

prilikom oduzimawa Kosova Sr-

biji, i bila glavni egzekutor ta-

kve zlo~ina~ke zamisli.

Najvi{e boli ~iwenica da je

Srbija za posledwih godinu dana

izru~ila svoje gra|ane i dr`a-

vqane koji `ive na KIM beskru-

puloznoj vlasti u Pri{tini, {to

je izdajni~ki ~in, smatra Samar-

xi} i upozorava da vlast to mo`e

da uradi i sa ostalim delovima

Srbije, ukoliko je nekim od no-

vih uslova “pritisne Evropska

unija”, me|u kojima je najve}i

promena Ustava Srbije. Srbija ne

mo`e da vodi svoju dr`avnu poli-

tiku zbog toga “{to su strani ~i-

nioci u{li u Srbiju, u nameri da

je razdrmaju i okupiraju”, uz po-

mo} doma}ih sluga i izdajnika,

postavio je Samarxi} dijagnozu

bolesti Srbije. Wen okupator je

EU, koja se uru{ava, ne samo pri-

vredno i ekonomski, ve} i zbog

toga {to mnoge wene ~lanice raz-

mi{qaju o drugim mogu}nostima

i da “iza|u iz te strukture”. Zbog

toga EU nastoji da se {iri i da

“uzme i na{u srpsku ku}u, jer joj

doma}ini, qudi na vlasti, to do-

pu{taju”, kazao je Samarxi}:

- Srbiji se godinama pru`a

prilika da svoj razvoj, privred-

nu, bezbednosnu strategiju okrene

na drugu, ili sve strane sveta, pr-

venstveno prema Rusiji i istoku

i na druge prosperitetne zemqe u

svetu, koje su uspele da se i{~upa-

ju iz gvozdenog zagrqaja SAD. Sr-

bija treba da gleda sebe i svoje

interese i da se okre}e onim tr-

`i{tima, izvorima finansira-

wa i dr`avama, gde je to mogu}e

~initi bez cene koju pla}a EU.

Dr`ava i narod imaju dovoq-

no pameti, znawa i potencijala

da se saberu i organizuju, pozvao

je Samarxi} sve “zdrave snage

dru{tva” da se okupe oko DSS i

odupru svim pretwama, represi-

jama i “crnim slutwama” da }e

nas, ako se usprotivimo ulasku u

EU, sti}i izolacija i sankcije.

Za razliku od ostalih stranaka,

DSS je jedina ostala na strani

Srbije i zahvaquju}i toj snazi,

od 16. marta }e po~eti da raste i

u dogledno vreme }e se vratiti na

pozicije na kojima je bila 2004.

godine, uveren je Samarxi}.

M. N.

NA KONVENCIJI DSS-A PREDSEDNIK STRANKE VOJISLAV KO[TUNICA PORU^IO:

SRBIJI JE POTREBNA NOVA DR@AVNA POLITIKA

SRBIJA NE MO@E DA

PREPOZNA NI SEBE SAMU

14 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEZDRAVSTVO

Pro{log ~etvrka je u sali

Skup{tine grada ^a~ka

odr`ana tribina povo-

dom realizacije projekta “Kora-

ci za zdravu trudno}u”, u organi-

zaciji Fondacije “Dragica Ni-

koli}”, Klinike za ginekologiju

i aku{erstvo Klini~kog centra

Srbije, “Cryo-save”, najve}e pri-

vatne evropske banke za ~uvawe

mati~nih }elija, uz podr{ku In-

stituta za javno zdravqe “Dr Mi-

lan Jovanovi} Batut”, kao i broj-

nih lokalnih domova zdravqa i

porodili{ta. Projekat je osmi-

{qen i organizovan sa ciqem da

promovi{e sigurnu i zdravu

trudno}u, i pomogne u pove}awu

nataliteta, jer se u Srbiji svake

godine rodi sve mawe beba.

Karavan je osmi{qen da pose-

}uje gradove i da u svakom gradu

na{i najpoznatiji stru~waci

odr`e edukativnu tribinu name-

wenu budu}im majkama, ali i

svim zaintresovanim gra|anima.

Trudno}a je blagosloveno stawe

u kojem treba u`ivati.

Supruga predsednika Srbije,

predsednica Upravnog odbora

Fondacije “Dragica Nikoli}”,

istakla je da su majke stub poro-

dice, smisla i kontinuiteta na-

{e dr`avnosti, temeq i po~etak

svega:

- Nacija polako izumire, a

natalitet je surovi neprijateq

na{e budu}nosti i postojawa.

Borba za wegovo poboq{awe je

glavna misija Fondacije koju sam

osnovala. @elim da podr`im sve

majke i da ih ohrabrim {to su se

u te{kim vremenima odva`ile na

potomstvo. Roditeqi treba da

budu ponosni, deca su jedina pra-

va vrednost na `ivotnom putu

wihovog li~nog i nacionalnog

prosperiteta.

Ona je navela da je wena Fon-

dacija prikupila sredstva za de-

taqnu obnovu porodili{ta u

^a~ku, koje }e omogu}iti da deca

dolaze na svet u boqim, savreme-

nijim i humanijim uslovima, a da

bi izgradwa uskoro trebalo da

po~ne.

Direktor projekta “Koraci za

zdravu trudno}u” Mima Fazla-

gi}, naglasila je da je postignut

ve}i uspeh od o~ekivanog. Prema

wenim re~ima, odnos prema trud-

nicama i trudno}i se mora pro-

meniti, jer to nije bolest, niti

invalidno stawe, a prevencija se

mora sprovoditi kako bi se spre-

~ile komplikacije.

Prof. dr Miroslava Gojni}

Dugali} sa Klinike za ginekolo-

giju i aku{erstvo Klini~kog

centra Srbije, ka`e da je proje-

kat osmi{qen da bi se u ~itavoj

Srbiji probudila svest o potre-

bi pove}awa nataliteta, ali u

pravo vreme i ra|awem zdravog

potomstva.

- Deca treba da imaju dobar

intelekt i metabolizam, da ne bu-

du gojazna i bez problema sa pri-

tiskom, odnosno da se ne o{teti

genetika dobijena od roditeqa,

{to se posti`e pravilnim vo|e-

wem trudno}e - izjavila je Miro-

slava Gojni} Dugali} i istakla

da je trudno}a jedan od najlep{ih

perioda u `ivotu `ene.

Prema wenim re~ima, savre-

mena dostignu}a omogu}avaju da

i oni sa te{kim medicinskim

stawima mogu dobiti zdravo po-

tomstvo, a da zdravqe majke ne

bude naru{eno.

Me|u predava~ima su bili i

mr sc med. Jelena Gudeq Raki},

na~elnik Centra za promociju

zdravqa, Institut za javno zdra-

vqe “Dr Milan Jovanovi} Ba-

tut” i Marija @ivkovi}, vi{a

medicinska sestra, a prisutnima

su se obratili i dr Radoslav Mi-

lo{evi}, direktor Zdravstvenog

centra ^a~ak i dr Aleksandar

Pajovi}, direktor Doma zdra-

vqa, koji su zahvalili Fondaci-

ji i organizatorima {to su iza-

brali ^a~ak da bude jedan od gra-

dova u kojima }e biti promovi-

san projekat i odr`ane edukativ-

ne tribine, po`elev{i kolegama

uspe{an rad. N. R.

Na inicijativu save-

ta mesnih zajedni-

ca “3. decembar”,

“Kqu~” i “Alvaxinica”

pro{le sedmice je odr`ana

tribina “Zna~aj ranog ot-

krivawa malignih oboqe-

wa kod `ena”. O u~estalo-

sti i prevenciji maligni-

teta na grli}u materice i

dojkama govorile su lekar-

ke Zavoda za javno zdravqe

^a~ak dr Ana Mi{ovi} i

dr Qiqana Milovanovi}.

Posle predavawa, `ene ko-

je su `elele, mogle su da se

podvrgnu klini~kom pre-

gledu dojke. Obavila ga je

dr Tawa Stovrag, interni-

sta-onkolog ~a~anske Bol-

nice.

- Obavestile smo sugra-

|anke i da }e uskoro u Sr-

biji i Moravi~kom okrugu

biti sproveden Nacional-

ni program za rano otkri-

vawe raka. U ~a~anskom

Domu zdravqa bi}e najpre

obavqeni skrininzi na

rak grli}a materice, po-

tom dojke. Re~ je o preven-

tivnim pregledima ~iji je

ciq rano otkrivawe ma-

lignih bolesti. @ene }e na

te preglede biti pozivane

pismenim putem i vrlo je

va`no da se odazovu. Tako-

|e, veoma je bitno i da ako

nemaju, {to pre izaberu

svog ginekologa.

Skrininzi su jednostav-

ni, bezbolni i besplatni

pregledi, a mogu spasiti

`ivot. Kod ve}ine malig-

niteta prognoze su optimi-

sti~nije, ukoliko su blago-

vremeno otkriveni - podse-

}a dr Qiqana Milovano-

vi}, na~elnik Centra za

promociju zdravqa ZZJZ

^a~ak.

Direktorka ovda{weg

Zavoda dr Ana Mi{ovi}

napomenula je da je rak doj-

ke naju~estaliji zlo}udni

tumor kod `ena. Svake go-

dine u Srbiji bude regi-

strovano oko ~etiri hiqa-

de novoobolelih. Naj~e{}e

se javqa kod `ena ~ije su

najbli`e srodnice obole-

le, kod onih koje nisu ra|a-

le pre 30. godine, ako su du-

`e vreme koristile hor-

monsku terapiju, alkohol i

duvan, kod gojaznijih i fi-

zi~ki neaktivnih osoba.

Iskustva savremene kli-

ni~ke prakse ukazuju na sve

u~estaliju pojavu maligni-

teta i nimalo ne ohrabruje

podatak da je sve vi{e mla-

dih pacijentkiwa.

- Naro~ito je u porastu

karcinom dojke. Do pre iz-

vesnog vremena, nismo mo-

gli ni da zamislimo da

oboli devojka od 25 godina.

Ono {to je meni i ostalim

zdravstvenim radnicima

{okantno jeste porast no-

voobolelih od 20. do 25. go-

dine. Zato su ovakva preda-

vawa vrlo va`na, da in-

formi{emo `ene koliki je

zna~aj preventivnih pre-

gleda. Nije lo{e savladati

ni samopregled dojki, ali

oni mogu da nam poslu`e

samo kao smernica da se od-

mah javimo izabranom gi-

nekologu, ako uo~imo bilo

kakvu promenu na svom telu

- napomiwe dr Stovrag.

Kako je najavila pred-

sednica MZ “3. decembar”

Violeta Markovi}, u budu-

}e }e biti ~e{}e organizo-

vana zdravstvena predava-

wa. Ova tribina o malig-

nitetima ginekolo{kih

organa i dojke odr`ano je u

prostorijama MZ “Kqu~”,

preko puta Medicinske

{kole, u kojima }e se najve-

rovatnije i ubudu}e sasta-

jati svi koji `ele da od

stru~waka saznaju vi{e i

unaprede svoje zdravqe.

Z. J.

ODR@ANA TRIBINA PROJEKTA „KORACI ZA ZDRAVU TRUDNO]U”

TRUDNO]A JE BLAGOSLOVENO STAWE

ZNA^AJ RANOG OTKRIVAWA MALIGNITETA KOD @ENA

Projekat “Koraci za zdravu trudno}u” predstavqa Nacional-

nu {kolu za zdravu trudno}u, svojevrsni karavan koji }e promo-

visati zdrave stilove `ivota i koji }e pru`iti trudnicama {i-

rom zemqe sve neophodne informacije o sigurnoj, bezbednoj i

pravilnoj trudno}i. Ciq je da na stru~an, interesantan i direk-

tan na~in poka`e budu}im mamama {ta sve treba da pripreme i

urade kako bi najsre}niji doga|aj u `ivotu do~ekale na pravi na-

~in. Tokom trajawa projekta, bi}e odr`ane edukativne tribine

u 10 gradova Srbije.

SIGURNA, BEZBEDNA I PRAVILNA TRUDNO]A

JEDNOSTAVNI PREGLEDI SPASAVAJU @IVOTE

Dr Tawa Stovrag

Dr Mi{ovi} i dr Milovanovi}

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 15INTERVJU

Tradicionalni februarski kon-

cert grupe “Legende” rasprodat je

u ^a~ku do posledweg mesta, ne-

koliko dana pre odr`avawa, a

tra`ila se i karta vi{e... Za qu-

de koji se bave ovim poslom nema

ve}e sre}e od ~iwenice da u wi-

hovoj publici sede tri generaci-

je, a mo`da i ~etiri, re~e u {ali

Ivan nakon koncerta, ako ra~u-

namo one, koji su trenutno i u

maj~inom stomaku. Na sceni su

ve} 26 godina, jo{ uvek sve`i,

puni energije, raspolo`eni da

pevaju i prenose dobru energiju.

Kontinuirano 20 godina nastupa-

ju u Centru “Sava” u Beogradu, a

zatim i u svim ve}im gradovima,

pa i ^a~ku, ~ime retko ko mo`e

da se pohvali, a uvek su spremni

da ponude i ne{to novo. Da je to

ta~no svedo~i brojna i verna pu-

blika. Alfa i omega onog glasa

koji legitimi{e “Legende”, Zoran

Da{i}, autor svih tekstova, muzi-

ke i aran`mana i solista Ivan

Milinkovi}, koji }e kao operski

peva~ snimiti i u tom fahu ono

{to voli, rado, iako ne prvi put,

govore za “Glas”. Da su “Legende”

zaista i kao qudi “legende”, po-

tvrdili su i time {to su ovaj

koncert posvetili svom prijatequ

Mi{uli Petrovi}u.

Vi{e od ~etvrt veka, {est razli~itih

muzi~kih profila u pojedincima koji ~i-

ne grupu, opstalo je sa novim produktom na

muzi~koj sceni…

Da{i}: - Okupili smo se oko ideje da

napravimo ne{to druga~ije od onoga {to

je moglo da se ~uje devedesetih kod nas, kao

alternativa za zvuk koji je bio popularan

u to vreme. Svi znamo da je po~etkom deve-

desetih, po~eo da hara taj turbo-folk, rok

muzika je bila u zalasku, sad se malo podi-

`e, pravqene su neke dens grupe kao mu-

tanti izme|u popa, roka i narodwaka, ne-

ka hibridna varijanta, a moja prva `eqa

je bila, uz punu podr{ku od drugara, da

napravim alternativu. Narodna muzika

mo`e da se slu{a i na ovaj na~in, pa ko

voli, nek izabere. Mogli smo da propad-

nemo, ali desilo se da je to ipak uspelo.

Najve}i skeptici, oni koji nas nisu pri-

znavali prvih dana, ipak nam sad prizna-

ju da je to uspelo. Pokazalo se da su istraj-

nost i strpqewe urodili plodom.

Do 2005. izbrojali ste hiqadu koncera-

ta, kad ste prestali da ih brojite?

Da{i}: - Pre nekoliko dana dobili

smo Specijalnu plaketu, priznawe Cen-

tra “Sava”, kao jedini na ovim prostori-

ma koji 20 godina uzastopno pune ovu dvo-

ranu. Bala{evi} jeste nenadma{an po

broju koncerata u ovom prostoru, ali je

pravio pauze, a mi smo prakti~no na jed-

noj turneji koja traje punih 20 godina.

Vi pevate poeziju. Spojili ste lepu re~

sa glasom iz klasi~ne muzike, Ivanovim i

naparavili taj novi, evergrin zvuk.

Da{i}: - Ja sam malo nepoverqiv, ovaj

na{ narod se vrlo ~udno pona{a, ima ne-

ke ~udne kombinacije, mislim da je zahva-

}en nekim virusom dekadencije u posled-

we dve, tri decenije. Nadam se nekom

ozdravqewu, postoje nagove{taji, voleo

bih da postanemo evergrin. Imperativ

koji smo imali u startu bio je, da nas ne

bude sramota onoga {to radimo. Hteli

smo da imamo dozu respekta prema svemu,

sad, ne moraju svi da nas vole. Ima qudi

koji ka`u - mi tu muziku ne slu{amo, ali

vama svaka ~ast. Postoje indicije da }e

ovo {to mi radimo postati evergrin, ali

vreme }e da poka`e sve.

Muzi~ka misija “Legende” nazvana je

“~uvari tradicije”, ali i duhovnosti.

[ta je jo{ ostalo u toj muzi~koj ba{tini

{to bi bio profesionalni izazov za Vas?

Da{i}: - Ne znam vi{e ni sam {ta ni-

smo probali, radili smo obrade izvornih

pesama, nekim zaboravqenim davali smo

novi `ivot, a sad }e biti i ne{to novo.

Proba}emo na drugi na~in da donesemo

pesme koje publika ve} zna, a koje nisu

ba{ najboqe prolazile u pro{lim vreme-

nima. Dogovorili smo da te pesme obradi-

mo sa velikom tambura{kim orkestrom

RTV Novi Sad. Odabra}emo nekih 12 pesa-

ma, neke od wih su “Nasmejana”, “Moja si”,

koja vu~e na Kosovo, pa pesma “Godinama”,

koja je po meni, jedna od najzrelijih pesa-

ma koje sam uradio uop{te, da zvu~i ona-

ko “Zvonkobogdanovski”. Malo }emo da

pro{aramo, fali nam malo [umadije i

malo tog severa, malo tambura{a, da zao-

kru`imo tu pri~u. Neke stvari ti i ne le-

`e, treba biti objektivan. Naslovnu pe-

smu “Sjaj od plamena”, radili smo u ir-

skom fazonu, hteli smo da poka`emo da

mo`emo da radimo sva{ta, kao muzi~ari

sa poprili~nim iskustvom, ali smo iza-

brali da radimo upravo ovo {to radimo

sada. Ta pesma je jako dobro pro{la, ali

daleko od toga da bi to trebalo da bude

na{ legitimni zvuk.

Ja iznad Vas vidim zvona pravoslavqa,

a u tom kontekstu izjavili ste da svako od

nas treba da ~uva ono svoje u kulturolo-

{kom smislu, jer nam je to jedini identi-

tet po kome se razlikujemo od drugih.

- Da{i}: - Jeste, ja bih voleo da napra-

vimo paralelu. Kad ~ujete recimo Jorgosa

Davarosa, bilo gde u svetu vi ka`ete - to

je Gr~ka, i tu se niko ne upita da li je to

gr~ka narodna pesma, zabavna, popularna,

moderna ili nemoderna. Mi smo na do-

brom putu da budemo to isto, kad nas neko

~uje bilo gde u svetu da ka`e - Aha, ovo je

Srbija. E, to se ve} de{ava, da nas poisto-

ve}uju u svetu sa Srbijom poprili~no, a

voleo bih da to bude jo{ i vi{e, da bu-

kvalno postanemo taj za{titni znak Sr-

bije. Ne treba svoje zaboraviti, obaveza

svakog od nas je da ~uvamo svoju tradici-

ju, kulturno nasle|e i uop{te svoj identi-

tet, jednostavno, vetrovi su mnogo jaki i

kad ti po~upaju korewe, odne}e te veter i

onda nisi ni~iji, i to je najgore. Ja nikad

ne}u biti recimo Amerikanac, Englez

ili Nemac, nema {anse da to budem, a ako

ne budem ni Srbin, pa ja sam niko, onda ne

postojim...

Dok neki narodi u okru`ewu, brinu}i o

svom identitetu neguju i na akademskom

nivou stare, nacionalne instrumente, {ta

je sa na{im guslama, frulama, trubama, na

koje se ~esto gleda sa omalova`avawem?

Da{i}: - Tako je Bugari, Rumuni… Hr-

vati su uzeli tamburu, iako je i tambura

na{a, oni }e nama uzeti sve `ivo, uzeli su

nam {qivovicu, ajvar i sve ostalo, uze}e

nam i muziku. Meni je jedan Zagreb~anin,

jako cewen u wihovom muzi~kom svetu re-

kao - va{ najve}i propust je to {to niste

iz Zagreba, vi biste ovde bili nacional-

ni heroji, iza vas bi stala dr`ava. A mi u

Srbiji nismo svirali nijedan novogodi-

{wi koncert, a jesmo u biv{im republi-

kama…

Va{a razmena energije sa publikom ne

pada u intenzitetu sve ove godine. I naj-

starije pesme se slu{aju i pevaju s jedna-

kom pa`wom kao i nove, {ta Vas to nosi?

Ivan: - Hvala vam na konstataciji, za-

dovoqstvo mi je da mogu da ka`em, da u

svim ovim dvoranama u kojima nastupamo

ne jewava interesovawe, ~ak se i pove}ava.

To govori i ovaj drugi concert u “Sava”

centru, koji smo morali da malo odmakne-

mo, evo i u ^a~ku je puna sala. Ovo je naj-

boqa sala za na{u muziku u Srbiji, sa od-

li~nim ozvu~ewem, u ve}em prostoru ne

bismo imali takav efekat. Mo`da ovo

{to mi radimo, u vremenu diktirawa sa

strane, a ovde izbrendirano kao “~uvari

tradicije i pravoslavqa”, malo nekome

bode o~i, ali iskreno, mi izvodimo pro-

gram koji je prijem~iv naj{irim masama.

Apsolutno postoji razmena energije izme-

|u nas i publike i na na{im koncertima

je sve vi{e mladih parova, mladi}a, {to

potvr|uje da mi ne radimo ne{to {to se

“tra`i”, ve} da grupa “Legende” ima svoj

prepoznatqiv profil. U vremenu velike

kakofonije, postoje qudi koji `ele da ~u-

ju ne{to {to je rafinirano, originalno,

posebno.

Prenosite intenzivnu emociju i qudi

na to reaguju?

Ivan: - Ja muziku bez emocija ne shva-

tam kao muziku. Gledam da publiku svaki

put oplemenim inerpretacijom i podig-

nem na neki vi{i nivo, da publika iza|e

emotivno nahrawena. Ovi koncerti nam

ne dozvoqavaju da “zar|amo”. Inspiri{u

me `ivi nastupi, verujem u sebe, naravno,

u moje drugare, verujem u na{u poruku, i

pre svega, verujem u jednu logiku dolaska

svih tih qudi na na{e koncerte. Onda je

ta razmena bezrezervna, da li kroz suze, da

li kroz osmehe…

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PROGRAM DOMA KULTURE

PETAK, 28.februar - “LEGENDA O SARIPI”, dugometra`ni animi-

rani film (Kanada, re`ija Nensi Florans Savar), velika sala u 12 i 17

~asova

PETAK , 28. februar - “XIMI. P.” - igrani film (Francuska-SAD,

re`ija Arno Deple{en), velika sala u 19,30

“LEGENDE”: ZORAN DA[I] I IVAN MILINKOVI] PORU^UJU DA ^UVAMO ONO SVOJE

Nikola Karanovi} i

Dragica Pe{i} su na kon-

cert “Legendi” do{li iz

Gorweg Milanovca. Za-

plesali su uz wihovu ro-

manti~nu pesmu “Se}awe”.

U jednom trenutku solista

Ivan Milinkovi} je re-

kao “Dragice izvoli” i

pru`io kutijicu sa prste-

nom Nikoli, koji je klekao

pored bine i zaprosio svo-

ju izabranicu... Publika je

sa simpatijama i aplauzi-

ma ispratila gest dvoje

mladih, a za “Legende” je ovo bilo jo{ jedno priznawe, uz wih qudi `ele da podele

svoju qubav i najlep{e trenutke u svojim `ivotima. Isto su u gorwem delu prepu-

ne sale uradili jo{ dvoje mladih, kojima ne znamo imena... Nikola i Dragica ima-

ju po 28 godina, ona je iz Gora`da, `ive u Gorwem Milanovcu. Dragica nije krila

iznena|ewe: - Nisam znala da }e to uraditi ve~eras, ali sam o~ekivala neki spek-

takl... Nikola ka`e da je scenario dogovorio sa Ivanom, a ideju mu je dala prijte-

qica, koja je pomogla i oko kupovine prstena.

DVE VERIDBE NA KONCERTU

TURNEJA KOJA TRAJE 26 GODINA

16 PETAK 28. JANUAR 2014. GODINE

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po povo-

qnim cenama (tel,

adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji

800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u

Obili}evoj ulici od 80

do 160 m2 (ima mernu

grupu - industrijska

struja) na samo 800m od

centra grada

Policija ..............................................

Hitna pomo}.........................................

Bolnica ...............................................

Dom zdravqa........................................

Medicina rada ...................................

Vatrogasna slu`ba .............................

Ta~no vreme ........................................

Obave{tewa .......................................

Prijava telefonskih smetwi ............

AMSS ....................................................

Apoteke:

"Dr Mom~ilo Katani}" ......................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" ......................

Grad ^a~ak .........................................

JP "Gradac" ..........................................

JKP "Komunalac" .................................

JKP "Gradsko zelenilo".......................

JKP "Vodovod" ......................................

JKP "^a~ak" ..........................................

"Elektrodistribucija" ........................

"Autoprevoz" ........................................

@elezni~ka stanica ..........................

Dom kulture ........................................

Biblioteka ..........................................

Arhiv ...................................................

Narodni muzej .....................................

Umetni~ka galerija ............................

Turisti~ka organizacija ...................

Crkva ...................................................

Veterinarska stanica ........................

Institut za vo}arstvo ........................

Poqoprivredna savetodavna ............

i stru~na slu`ba ^a~ak

VA@NI TELEFONI

192 i 363-000

194

307-000

225-717

224-278

193

195

11811

19771

381-087

340- 385

222-296

309-099

341-602

557-8-202 i 557-8-203

537-3-760

303-600

222-6-618 i 320-666

222-084 i 341-991

224-246, 222-461 i 2222-11

221-390

225-073 i 225-071

223-608 i 340-960

222-729

222-169

222-375

343-721 i 342-360

343-900

320-230

221-413

320-710

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Prvi deo o~arava-

ju}eg istorijskog seri-

jala

Doba okrutnih vla-

dara i podeqene

crkve, rasturenih di-

nastija koje se nemi-

losrdno bore za pre-

vlast

Sme{tena u Evropu

petnaestog veka, u vre-

me zara}enih dr`ava i

mo}nih carstava, ova

pri~a vodi nas u po-

tragu za skrivenim

blagom, koje ~uvaju ge-

neracije slavnih rat-

nika. Quti rivali bo-

re se za ovo blago, a

svaki od wih o~ajni~-

ki poku{ava da obezbedi mo} sopstvene nacije. Me|utim,

tajanstveno i mo}no blago niko ne mo`e da prona|e...

Dok sile tame sa Istoka gaze preko svega {to im se na-

|e na putu, dovode u opasnost svetlo rane renesanse. U ne-

umornoj poteri kroz veli~anstvene gradove poput Vene-

cije i Konstantinopoqa, osvaja~i poput Tamerlana oku-

pa}e svet krvqu, a samo heroj neverovatnog dara mo}i }e

da mu se suprotstavi.

Neposredno na-

kon terori-

sti~kih napada je-

danaestog septem-

bra, ionako zahte-

van raspored obave-

za Noama ^omskog

postao je jo{ inten-

zivniji. U mesecima

koji su usledili,

odr`ao je mnogo jav-

nih govora i dao

bezbroj intervjua,

od toga mnoge za

strane medije, koji

su mu se obratili

kao jednom od malo-

brojnih ameri~kih

intelektualaca ak-

tivno suprotsta-

vqenih agresivnom

vojnom odgovoru Bu{ove administracije na napade.

S nepokolebqivim ube|ewem, ^omski je sigurno hi-

qadu puta ponovio svoj stav da se ne mo`emo baviti pi-

tawem terorizma slabih protiv mo}nih, a da se pritom

ujedno ne suo~imo i s „mnogo ekstremnijim terorizmom

mo}nih protiv slabih, o kome se, me|utim, ne govori“.

Ovaj stav, potkrepqen nizom pou~nih primera iz istori-

je, dokumenata i analiza, nije nai{ao na odziv u Va{ing-

tonu i u vode}im ameri~kim medijima, ali je zato odjek-

nuo u {iroj javnosti u Sjediwenim Dr`avama i ino-

stranstvu, koja se jo{ jednom okrenula ^omskom, u potra-

zi za glasom razuma i savesti koji on ve} decenijama

predstavqa.

Noam ^omski

MO] I TEROR

Xejms Henix

HRONIKE MISTRE –

BEDEMI VIZANTIJE

UParohijskom domu crkve Svetog

Vaznesewa Gospodweg, sa blago-

slovom i uz prisustvo doma}ina

skupa, preosve}enog episkopa [uma-

dijskog i administratora @i~kog Jo-

vana, u nedequ je odr`ano Donatorsko

ve~e sa ciqem da se prikupe sredstva za

nastavak radova na sanirawu posledi-

ca po`ara i obnovu Svetog manastira

Hilandara. Skup su organizovali sta-

re{ina hrama Ivan Paunovi}, grado-

na~elnik ^a~ka i Forum privrednika

^a~ka, a prisutan je bio i ministar

gra|evine i urbanizma Velimir Ili}.

- Nema ve}e qubavi nego kad se neko

`rtvuje za drugoga, a ta qubav nas je

svakako sabrala ve~eras ovde, da pomog-

nemo manastiru Hilandaru. Ja od sveg

srca pozdravqam ovu ideju sve{tenstva

i gradona~elnika za ovo sabrawe i oku-

pqawe i time mi, zapravo, izra`avamo

to na{e bratoqubqe. U raj nas vodi put

bratoqubqa, a to zna~i da osetimo dru-

goga kao sebe samoga, a onaj put koji vo-

di u pakao, to je samoqubqe, ono, kad

~ovek nikoga pored sebe vi{e ne vidi i

ne prime}uje, jer vidi samo sebe. Na{

narod srpski, ima tako divnu izreku

koja ka`e - Pomozi mi kad kukam, a kad

pevam, mogu i sam. Mi smo se sabrali

ve~eras da pomognemo na{im monasima

koji ne kukaju, oni pevaju, oni su blago-

darni Bogu. Taj po`ar je bratstvo mana-

stira toliko o~eli~io, zbli`io, toli-

ko ih je ujedinio, da oni sada vatrenije

slu`e Bogu i svetiwi, i sa ve}om quba-

vqu se mole i primaju i hodo~asnike -

rekao je pored ostalog u svojoj besedi

gospodin Jovan.

Pozivaju}i se na Jevan|eqe, stare-

{ina ^a~anske crkve je u prigodnoj be-

sedi zahvalio prisutnima na odzivu i

rekao da nam je Gospod svima pokazao

kakav ciq treba ostvariti da bi se ~o-

vek spasio: “Ako li gladnoga ne nahra-

nismo, ili onoga ko je `edan ne napoji-

smo, ili onoga ko je u bolnici ne obi-

|osmo, i u zatvoru ne posetismo, ne}emo

zaslu`iti carstvo Bo`ije, jer, ako ne

iza|emo u susret onome ko je u nevoqi,

nema tu ~ove{tva. Sad smo se okupili

ovde zbog jedog velikog i Bogougodnog

dela, da pomognemo na{oj, najpre du-

hovnoj, istorijskoj i kulturolo{koj

znamenitosti, manastiru Hilandaru,

koji je stradao u po`aru izme|u 3. i 4.

marta 2004. godine, a to delo nas je sa-

bralo i muka i ose}awe da neko strada,

a taj neko je na{ bli`wi, na{i monasi,

kojima je potrebna na{a pomo}” i po-

zvao da se na isti na~in svi okupe i ka-

da je pomo} potrebna bolnici, {koli i

svakoj drugoj ustanovi u na{em gradu, a

ne samo crkvi, jer je va`no pokazati do-

bru voqu prema svakome kome je pomo}

potrebna.

Gradona~elnik ^a~ka Vojislav

Ili} je tom prilikom rekao da }e za ne-

koliko dana biti deset godina od stra-

dawa Hilandara u po`aru i da je to

prilika da Grad ^a~ak i wegovi pri-

vrednici koji to `ele, pomognu u obno-

vi koja }e trajati dugo, napomiwu}i da

su pojedinci iz na{eg grada ve} upu}i-

vali sredstva, a ovo je nastavak te do-

bre saradwe, po{to postoje `eqe da ka-

snije obnovimo i samu crkvu i druge

svetiwe u na{em gradu. Po{to se bu-

xetska sredstva mogu koristiti samo na

teritoriji grada, rekao je gradona~el-

nik, odlu~eno je da se na ovaj na~in

prikupi novac i ponude i druga mate-

rijalna sredstva i uslige neophodne u

obnovi ove svetiwe. U ime Foruma pri-

vrednika ^a~ka, osnovanog pre dve go-

dine na inicijativu Udru`ewa “Gra-

dac”, “Unije 2000” i jo{ nekoliko aso-

cijacija malih privrednika, predsed-

nik Dragan Jovi} je istakao da je “ovo

lepa ideja, nastala u dogovoru sa grado-

na~elnikom i gradskom upravom, da

privrednici grada daju skroman dopri-

nos obnovi na{e svetiwe na Svetoj Go-

ri, tako {to }e svako, uplatom na `iro

ra~un, donirati do 20.000 dinara, a

mnogi privrednici su ve} i do sada u

pojedina~nim akcijama uru~ivali bilo

svoje proizvode, bilo nov~ane donaci-

je, kako bismo ubrzali obnovu ove sve-

tiwe. Izra`ene su `eqe da na put uru-

~ewa ove pomo}i po|u i predstavnici

neke od firmi koje mogu ponuditi i

konkretne usluge”, rekao je Jovi}. Do-

natorskoj ve~eri odazvao se veliki broj

privrednika iz na{eg grada.

Z. L. S.

DONATORSKO VE^E ZA HILANDAR U CRKVI SVETOG VAZNESEWA

Stare{ina ^a~anske crkve pro~i-

tao je i pismo igumana manastira Hi-

landara, arhimandrita Metodija, pore-

klom ^a~anina, u kome se, pored blago-

slova i zahvalnosti za dobro koje se

ovim sobrawem ~ini, i koje }e se umno-

`iti, pored ostalog, poru~uje: “Hilan-

dar se ovom obnovom odre|uje kao na{a

vitalnost i na{a hrabrost da spoznamo

sebe, kao vera u Boga da nas ne}e prepu-

stiti stihiji istorije i silama sveta,

nego da }e nas Gospod preumiti, ponovo

obnoviti i podi}i. U vremenu velikih

isku{ewa, te{ke bede i tu`ne dru{tve-

ne stvarnosti u kojoj su sramni poku{a-

ji rastakawa nacionalnog bi}a i hri-

{}anskog etosa srpskog naroda, Hilan-

dar predstavqa jednu od onih tvr|ava

vere, odbrane i odmora, koje okrepquju

duh i daju nadu u opstanak na{eg naro-

da. Na{ Sveti manastir, kao deo jedin-

stvenog bi}a Svete Gore, sve{tene za-

jednice 20 pravoslavnih, carskih mana-

stira, budno do~ekuje novo doba, sigur-

no oslowen na predawe Svete crkve, sa

Gospodom u sredi{tu, sa Presvetom Bo-

gomajkom kao osloncem i svetiteqima

Bo`ijim i nebrojenim svetogorskim

podvi`nicima, kroz vi{e od hiqadu

godina `ivota u vrtu Bogorodice, pod-

no gore Atosa.”

IZ PISMA IGUMANA

MANASTIRA HILANDARA

GDE NEMA POMO]I U

NEVOQI, NEMA NI ^OVE[TVA

18 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEOGLASI

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku

(''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10.stav 2.

Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glas-

nik Republike Srbije'', br.15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove

grada ^a~ka daje

O B A V E [ T E WE

O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA

ZA PODRU^JE GRADA ^A^KA

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka izla`e na javni

uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada ^a~ka za izbore za narodne

poslanike Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014.

godine.

Deo bira~kog spiska se izla`e na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme

uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je

upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci.

Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom

postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti.

Bira~ki spisak je izlo`en u ^a~ku, u ulici @upana Stracimira br.2. (zgra-

da sedi{ta organa grada), kancelarija br.213., drugi sprat.

Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne

liste, mo`e Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara

2014. godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on

ili drugi gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko

pravo ili nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj

je upisan u bira~ki spisak. Uz zahtev se prila`u zakonom propisani dokazi za

vr{ewe promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste

prila`e se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom.

Proveru li~nih podataka upisanih u bira~ki spisak imaju i privremeno

odseqena lica iz stalnog mesta boravka (raseqena lica) koja su u bira~ki

spisak upisana po mestu boravi{ta, kao i lica koja postaju punoletna i sti~u

bira~ko pravo najkasnije na dan izbora 16. marta 2014. godine.

Gra|anin mo`e najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti

op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta zahtev za upis u bira~ki

spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu boravi{ta u zemqi (izabrano

mesto glasawa).

Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu obave{tavaju se preko diplo-

matsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije da do 22. februara 2014.

godine u 24,00 ~asa mogu op{tinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivali{ta u

zemqi podneti zahtev da se u bira~ki spisak upi{e podatak da }e na predsto-

je}im izborima glasati u inostranstvu.

Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa,

najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom

spisku podnosi se Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka

ili neposredno Ministarstvu pravde i dr`avne uprave u Beogradu, koje

odlu~uje po zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena

lica sa boravi{tem na teritoriji grada ^a~ka.

Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti

svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili tele-

fonom na br. 309-027.

Uvid u bira~ki spisak mo`e se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj

internet stranici Ministarstva pravde i dr`avne uprave ili sajta

Republi~ke izborne komisije.

Grad ^a~ak

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka

Broj: 208-1/14-IV-7-07

MINISTARSTVO ODBRANE

REPUBLIKE SRBIJE

objavquje

J A V N I O G L A S

za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem

i kurs za rezervne oficire vojske Srbije

Na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijavi-

ti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2014. godini navr{avaju od 19 do 30 god-

ina `ivota.

Prijavu za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi

se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta.

Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim slu`ewem vojnog roka sa

oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu

^a~ak ili na telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478. i na internet prezentaciji

www.budiprofesionalac.rs

Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem

u Vojsci Srbije u 2014. godini je stalno otvoren.

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 19MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

20 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

21PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Ako ste jelo

previ{e za~inili

dodajte mleka.

- Suva kobasica se

mo`e lako oqu{ti-

ti ako se na pola

~asa pre qu{tewa

umota u mokru krpu.

-I van fri`idera mo-

`ete da sa~uvate ribu

od danas do sutra ako

je uvaqate u krupnu so

i obavijete suvom kr-

pom. Osta}e potpuno

sve`a.

- Paradajz koji je omek-

{ao posta}e ~vr{}i,

ako ga petnaestak minu-

ta dr`ite u hladnoj vo-

di.

”

”

]ure}e }ufte sa mocarelom

Francuske rolnice

Kvasac i ka{iku {e-

}era staviti u toplo

mleko da nado|e. U ~ini-

ju staviti bra{no, so i

jedno jaje i sve spojiti sa

toplim mlekom u kome je

nado{ao kvasac. Zamesi-

ti meko testo. Na kraju

po ruci kojom mesite po-

suti malo uqa i sve jo{

malo premesiti, da se te-

sto odvaja od posude.

Testo ostaviti da nado|e

20-ak minuta i razvaqa-

ti ga u pravougaonik.

Dve tre}ine testa prema-

zati mlevenim ~varcima.

Tre}inu testa na kojoj

nema ~varaka prebaciti

preko druge namazane

tre}ine, pa preko toga

prvi deo, tako da bude

tri sloja. Ostaviti 10-ak

minuta.

Opet razvaqati i opet

preslo`iti na tri dela.

Ostaviti 10-ak minuta i

ponoviti postupak.

Kada ~etvrti puta razva-

qate testo (to je posled-

wi put) opet ga preslo-

`ite na tri dela i tako

stavite u nama{ten pleh.

Odmah iseci na kocke i

ostaviti da “krene”, bar

dok se pe}nica ne zagreje

na 200 stepeni. Tada na-

mazati razmu}enim jaje-

tom i pe}i oko pola sata.

- Da bi zelena salata

ostala {to du`e sve-

`a, umotajte je u pa-

pirni ubrus, pa je on-

da stavite u fri`i-

der.

Kroton

Kroton je jedna od naj{arenijeh i naj-

lep{ih sobnih biqaka. Poti~e iz is-

to~ne Indije i pripada porodici

Euphorbiaceae. Postoji mnogo vari-

janti i svi imaju izrazito `uto re-

braste {are, koje su me|usobno spo-

jene jarkim bojama (ne mogu se na}i

dva ista lista). Kroton je jedna od

retkih sobnih biqaka kojoj je zai-

sta potreban svetliji polo`aj ({to

je vi{e svetlosti, to su {areniji li-

stovi), ali nikako direktno sunce. Vo-

li vlagu i treba ga ~esto zalivati, ali

ne dozvoliti da vlaga ostane u podmeta~u,

uvek prosuti vi{ak vode koji biqka ne popije

posle 15 minuta do pola sata. Leti se zaliva jednom

ili dva puta nedeqno, a zimi jednom nedeqno. Kqu~ uspeha krotona je u odr`ava-

wu podjednake temperature u svako doba. Kroton ne voli hladno}u i promene

temperature. Temprtatura zimi ne sme da padne ispod 17, 18 stepeni, jer kroton

zbog toga mo`e odbaciti listove. Kroton cveta neuglednim cvetom koje mo`ete

skinuti i pre nego {to se do kraja razvije, jer mu tro{i snagu bez potrebe. Ako je

biqka previ{e izrasla ili je izgubila dowe listove, pa nije vi{e estetski lepa,

mo`ete je orezati i ona }e poterati nove izdanke. Od prole}a do jeseni treba ga

prihrawivati svakih petnaest danana i redovno ~istiti pra{inu sa biqke.

POGA^A SA ^VARCIMA

Potrebno:

1 kg glatkog bra{na

1/2 l mleka

1 kockica sve`eg kvasca

1 ka{i~ica {e}era

1 velika ka{ika soli

400 g mlevenih ~varaka

malo uqa

2 jaja

Potrebno:

500 g mlevene }uretine

{oqa prezle

2 ka{ike naseckanog crvenog luka

ka{ika sitno seckanog per{una

{oqa narendanog parmezana

~en sitno seckanog belog luka

ka{i~ica semenki komora~a

jaje

so, biber, maslinovo uqe

konzerva oqu{tenog paradajza

mocarela sir

Potrebno:

300 ml mleka

150 ml kisele vode

malo soli

50 gr maslaca

100 gr {e}era

sok od jednog limuna

2 jaja

600 gr bra{na

kockica kvasca

Ukqu~iti rernu da se greje na 200

stepeni C.

Sve sastojke osim paradajza, uqa i

mocarela sira, pome{ti u velikoj po-

sudi. Oblikovati }ufte i slo`iti u

vatrostalnu posudu. U mawoj posudi

izme{ati paradajz sa maslinovim

uqem, pa tom me{avinom premazati

}ufte i stavite da se pe~e 15 minuta.

Nakon toga, izvaditi }ufte iz rerne,

premazati ostatkom paradajza i ma-

slinovog uqa, pa na svaku }uftu sta-

viti par~e mocarela sira.

Vratiti u rernu na 3-5 minuta da se

sir istopi.

Od navedenih sastojaka

umesiti glatko testo,

pokriti ga samolepqivom

folijom i ostaviti 2 sata

u fri`ideru. Razviti te-

sto i po wemu iseckati 200

gr putera, posuti 1 kesi-

com vanilin {e}era, pa te-

sto smotati u pismo i vra-

titi u fri`ider na 30 mi-

nuta. Postupak ponoviti

jo{ dva puta (ukupno 3 pu-

ta po 30 minuta)

Posle toga testo razviti,

ise}i na trake i filovati

po `eqi kremom ili vi-

{wama, a mo`e i kombina-

cija oba.

22 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Luka Palibrk:

- Kad se ne{to sakri-

je, pa se prona|e.

Marko Kova~evi}:

- Otkrivawe je kada se ne{to

sakrije i drugi otkrije gde je.

Sara Toma{evi}:

- Da otkrije{ neke tajne, mi-

sterije, puno svega {to ima.

Pred{kolska grupa vrti}a “Mali kapetan”, vaspita~ica Ane Naran~i} i Vesne Vu~kovi}.

U~etvrtom razredu, u okviru

predmeta priroda i dru{tvo

dotakli smo se sa istorijom. I

to je moja `eqa, da se vratim u dale-

ku pro{lost.

Voleo bih da vidim neke trenutke

Drugog svetskog rata. @eleo bih da

budem svedok momenta kada je jabuka

pala na ~uvenog fizi~ara Isaka Wut-

na, na osnovu ~ega je po~eo da prou~a-

va gravitaciju. Hteo bih da vidim ne-

ki boj Srba protiv Turaka, da prisu-

stvujem krunisawu Stefana Prvoven-

~anog i upoznam slavne li~nosti. To

su: Albert, Ajn{tajn, Gaus, Milutin

Milankovi}, Nikola Tesla, Mihajlo

Pupin i sve srpske vladare, kao i da

vidim prave dinosauruse. Ma{tam

da osetim dah pro{lih vremena.

To zvu~i nemogu}e, ali sam gledao u

filmovima kako qudi putuju kroz

vreme uz pomo} vremeplova. Nadam

se da }e u budu}nosti to biti mogu}e.

Maksim Popovi}

IV/2, O[ “Milica Pavlovi}”

Pavle Bugar~i}:

- Kada otkrije{ tajnu, a i ka-

da se pokrije{ }ebetom, mo-

`e{ da se otkrije{.

MOJA NEOSTVARENA @EQA

DE^IJA STRANA

[TA

DECA KA@U:

[TA ZNA^I

OTKRIVAWE?

Aleksandra Vu~eti}:

- Kada otkrijem da

ne{to postoji.

Du{ko Dugou{ko

poti~e iz Bros

studija. Prvi put

se pojavquje 30. aprila

1938. kao bezimeni beli

zec u crtanom filmu

„Porkijev lov na

ze~eve”, u kojem lovac

juri zeca, koji je puno

zainteresiraniji za

provocirawe svog pro-

goniteqa, nego za

be`awe.

Kao sivi zec koga danas

poznajemo “ro|en” je

27. jula 1940. godine u

Bruklinu. U tom

crtanom prvi put je

izvirio iz rupe i upi-

tao “[efe, koji ti je

vrag?”. U kategoriji

najboqeg kratkog animi-

ranog filma 1958. je

osvojio najve}e mogu}e

priznawe – Oskara.

Nakon mnogih pojavqi-

vawa u serijama kratk-

ih crti}a Looney

Tunesa, posledwi put

se pojavio 1964. godine.

Po{tanska marka sa

wegovim likom se

pojavila 1997. godine i

zauzela je sedmo mesto

na listi deset najpopu-

larnijih svih vremena

na ameri~kom tlu.

Zahvaquju}i svom

{armu, duhovitosti i

samouverenosti, prema

anketi iz 2002.

progla{en je najpopu-

larnijim animiranim

likom svih vremena.

DU[KO

DUGOU[KO

OBOJI CRTANE JUNAKE

PO BROJEVIMA

DA L

I ZN

A[

1-TAMNO @UTA

2-SIVA

3-BELA

4-PINK

5-PLAVA

6-NARANXASTA

7-BRAON

- Da je

guska prva

ptica koju

je ~ovek

pripitomio

- Da je

Madrid

jedini

glavni grad

u Evropi

koji nije

sme{ten na

reci?

Za ra~unawe pse}ih

godina ne postoji

jedinstvena formula

zbog toga {to psi

mawih dimenzija rastu

i sazrevaju br`e, a

`ive du`e od pasa

ve}ih dimenzija.

Kinolozi su prona{li

jednostavnu ra~unicu pa

ka`u: prva pse}a godina

ra~una se kao dvadeset

i jedna qudska, a svaka

slede}a ra~una se kao

~etiri qudske godine.

Tako na primer, za psa

od sedam godina mo`e

se isvesti ovakva

ra~unica: 21+(6 x 4)=45

qudskih godina, {to

drugim re~ima zna~i da

je pas u zrelim godina-

ma. Pas od deset godi-

na ima prema ovakvoj

ra~unici 57, a pas od 15

godina, 77 qudskih god-

ina.

PSE]E I QUDSKE

GODINE

Niko ne mo`e izgovoriti legendarnu

Du{kovu “[efe, koji ti je vrag”?, kao

velikan srpskog glumi{ta Nikola Simi}.

Zahvaquju}i wemu glas su svojevremeno

dobili [iqa, Miki Maus i Gargamel.

NIKOLA SIMI]

– DU[KO DUGOU[KO

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 23GORWI MILANOVAC

Odbornici Skup-

{tine op{tine

Gorwi Milanovac

su na sednici odr`anoj 20.

februara razmatrali seda-

manest ta~aka dnevnog re-

da, me|u kojima i predlog

rebalansa buxeta. Kako je

konstatovano pre usvajawa

rebalansa buxeta, uplatom

republi~kih sredstava u

visini od 48.420.000 na ra-

~un lokalne samouprave,

op{tinski buxet za 2014.

godinu je postao bogatiji.

Drugi razlog za rebalans

buxeta bio je priliv sred-

stava, tako|e krajem pret-

hodne godine, od Filmskog

centra Srbije u iznosu od

3.123.000 dinara, koja }e

biti utro{ena za unapre-

|ewa tehni~ke baze gorwo-

milanova~kog bioskopa.

Na skup{tinskom zaseda-

wu je usvojena i odluka o

pribavqawu zemqi{ta pu-

tem javne nabavke za potre-

be izgradwe {kole u Seme-

dra`u.

Odbornici su razmatra-

li i usvojili godi{wi iz-

ve{taj o radu Op{tinske

uprave. Na~elnica Gorica

Petrovi} je istakla da je

rad Op{tinske uprave u

potpunosti dostupan jav-

nosti, podlo`an kritici i

javnoj kontroli gra|ana.

Nabrojila je najva`nije

investicione aktivnosti,

me|u kojima izdvajamo za-

po~etu adaptaciju upravne

zgrade u ulici Tihomira

Matijevi}a, izgradwu ne-

koliko kotlarnica i ure-

|ewe sportskih sala u

osnovnim {kolama, izradu

projektne dokumentacije za

rekonstukciju Doma kultu-

re, zatim sanaciju i revi-

talizaciju spomen-parka

„Brdo mira“ i brojne druge

projekte, dodaju}i da su za-

posleni u Op{tinskoj

upravi tokom pro{le go-

dine bili anga`ovani i na

realizaciji nekoliko me-

|unarodnih i nacionalnih

projekata, bilo kao nosio-

ci ili partneri. Na~elni-

ca Uprave je zahvalila

svom timu saradnika na

uspe{nom radu u protekloj

godini, nagla{avaju}i da

}e po{tovawe zakonskih

propisa biti glavni slo-

gan i moto wihovog rada i

u narednom periodu. Po-

hvale Op{tinskoj upravi

za dobre radne rezultate

uputili su i odbornici

Mihailo Vu~eti} i Dragan

\or|evi}. Predsednik op-

{tine Milisav Mirkovi}

je istakao da je sada{wi

rad Op{tinske uprave, na

~elu sa na~elnicom Gori-

com Petrovi} koja profe-

sionalno koordinira ti-

mom mladih stru~nih qudi

bez prisustva politike, ne-

uporedivo boqi u odnosu

na raniji period.

Odbornici su usvojili

i novi cenovnik Javnog ko-

munalnog preduze}a, prema

kome }e voda za doma}in-

stava poskupeti za 10, a za

privrednike osam odsto. I

cena izno{ewa, transpor-

ta i deponovawa komunal-

nog ~vrstog otpada bi}e

uve}ana za 10 odsto.

Odbornici su se jedno-

glasno izjasnili da se Dra-

gan Arsi}, diplomirani

politikolog, imenuje na

mesto direktora gorwomi-

lanova~kog Kulturnog cen-

tra. V. S.

U ciqu predstavqawa op{tih karakteristika i po-

slovnog okru`ewa, kao i potpune dostupnosti javnosti

rada op{tinskih organa, rukovodstvo op{tine Gorwi

Milanovac donelo je odluku da pristupi izradi nove in-

ternet prezentacije lokalne samouprave. Novoformira-

nom radnom grupom rukovodi na~elnica Op{tinske

uprave Gorica Petrovi}. Do sada je odr`ano nekoliko

sastanaka ~lanova radne grupe koji su bili posve}eni vi-

zuelnom izgledu sajta i wegovom sadr`aju.

Prilikom izrade novog i modernijeg sajta, posebna

pa`wa bi}e ukazana kreirawu informacija za doma}e i

strane investitore koji imaju interes da ula`u u ovoj op-

{tini, a koji se, u ve}ini slu~ajeva, informi{u putem

veb prezentacija. Zavr{en je izbor oblasti i precizira-

ni su sadr`aji budu}eg sajta. U Op{tinskoj upravi raz-

matraju i mogu}nost da se u pojedinim gradskim zonama,

kao {to su Gradski park, Dom zdravqa, Bolnica, i neke

seoske mesne zajednice, omogu}i besplatna internet veza.

U prilog ovoj virtuelnoj pri~i, razmatra se i mogu}nost

postavqawa led ekrana u zoni gradskog centra, na kome

}e plasirati dnevne informacije i druge sadr`aje vezane

za aktuelna zbivawa na podru~ju op{tine Gorwi Mila-

novac.

Gorwomilanov~ani su ~ekali 50 godina da wihov Dom

kulture dobije novi reprezentativan izgled i uslove da

ponu|enim sadr`ajima u adekvatnom prostoru unapredi

kulturni i dru{tveni `ivot takovsko-rudni~kog kraja,

istakao je Milisav Mirkovi}, predsednik op{tine, po-

vodom otvarawa javne nabavke za izvo|ewe gra|evinskih

radova za najavqenu rekonstrukciju ovog va`nog kultur-

nog zdawa. Potencijalnim izvo|a~ima radova dat je za-

konski rok od 40 dana da podnesu ponude, a ukoliko se is-

pune svi zakonski uslovi, planirano je da se ugovori za-

kqu~e polovinom aprila. Rekonstrukcija Doma kulture

bi trebalo da po~ne 1. maja ove godine.

Kako je predvi|eno glavnim projektom, grubi gra|e-

vinski radovi bi trebalo da traju {est meseci i oni ob-

uhvataju izgradwu scene, pro{irewe hola, izgradwu bal-

kona unutar sale, gradwu tehni~kog bloka ispod sale i

sanitarnog ~vora u suterenu. Za sada su obezbe|ena sred-

stva za prvu fazu predvi|enih radova. Zanatski i svi

drugi radovi odvija}e se, tako|e, fazno, uz pravovremeno

obezbe|ivawe neophodnih sredstava. Ukoliko radovi bu-

du tekli predvi|enom dinamikom, rekonstrukcija celog

objekta bi}e zavr{ena najdaqe za dve godine.

Gorwomilanova~ke socijaliste i wihove koalici-

one partnere posetila je Dijana Vukomanovi}, pot-

predsednik Glavnog odbora SPS-a. Skup je otvorio

predsednik Op{tinskog odbora SPS-a Jovica Care-

vi}, isti~u}i da je rukovodstvo i ~lanstvo ove stran-

ke u potpunosti spremno za jo{ jednu proveru i ocenu

glasa~a na parlamentarnim izborima.

Predsednik op{tine i kandidat za narodnog po-

slanika Milisav Mirkovi} je na po~etku svog govora

istakao da ovako veliki broj prisutnih gra|ana govo-

ri u prilog tome da je wihova koalicija ove izbore

ve} dobila i da su parlamentarni izbori provera wi-

hovog dosada{weg rada, ali i priprema za naredne lo-

kalne izbore, na kojima, tako|e, moraju opravdati po-

verewe gra|ana. Mirkovi} je podsetio prisutne da u

republi~koj izbornoj utakmici SPS i daqe ima naj-

boqeg, najuspe{nijeg i naj{kolovanijeg kandidata,

aktuelnog premijera Ivicu Da~i}a, tako da }e, zahva-

quju}i wegovoj dosada{woj politici vezanoj za Koso-

vo i evropske integracije, izborni rezultati socija-

lista biti najboqi do sada. Predsednik Mirkovi} je

pozvao sve prisutne da se ponovo okupe 7. marta u sa-

li gorwomilanova~kog Doma kulture i u Beogradskoj

areni 2. marta.

Dr Dijana Vukomanovi} je izrazila ogromno zado-

voqstvo {to se odazvala pozivu da do|e u Gorwi Mi-

lanovac, dodaju}i da brojnost prisutnih uliva snagu

i predstavqa dobru vest za Glavni odbor i predsedni-

ka Ivicu Da~i}a. Tako|e je naglasila da je Gorwi Mi-

lanovac, sa vi{e od 5.000 ~lanova, dugogodi{we sna-

`no upori{te SPS-a. “Nije ni ~udo {to ulivate po-

verewe glasa~ima, s obzirom da ve} u prvoj re~enici

va{eg flajera stoji da ste realizovali 70 odsto obe}a-

nog programa za nepune dve godine mandata... [irom

Srbije za samo dva dana skupqeno je 32.000 potpisa,

odnosno sigurnih glasova. To pojedini mediji nisu

objavili, a za nas je to dovoqan pokazateq da su na{i

politi~ki protivnici iznena|eni na{om snagom”,

rekla je Vukomanovi}eva.

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE

USVOJEN REBALANS BUXETA

DIJANA VUKOMANOVI],

POTPREDSEDNIK GLAVNOG ODBORA

SPS-A, POSETILA GORWI MILANOVAC

VEST

SPREMNI ZA NOVU

OCENU GLASA^A!

U MAJU PO^IWE

REKONSTRUKCIJA

DOMA KULTURE

NOVOSTI IZ OP[TINSKE UPRAVE

USKORO NOVI

SAJT OP[TINE

24 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINELU^ANI

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Prvi sastanak radnih grupa zadu-

`enih za realizaciju projekta

upravqawa imovinom u programu

EXCHANGE 4, odr`an je 24. februara u

Ariqu. Sastanku su prisustvovali ~la-

novi radnog tima svih partnerskih op-

{tina, predvo|eni na~elnicima op{tin-

skih uprava Lu~ana, Gorweg Milanovca

i Ariqa. Razgovaralo se o uskla|ivawu i

revidirawu op{tinskih pravnih akata:

statuta, odluka o organizaciji op{tin-

skih uprava i pravilnika o unutra{woj

organizaciji i sistematizaciji radnih

mesta, kako bi odgovarali opisu aktiv-

nosti koje }e biti sprovedene u okviru

projekta.

Projekat “Na{a imovina podr`ava

na{ razvoj” se odnosi na popis imovine i

vredan je 207 hiqada evra. Nosilac pro-

jekta je op{tina Lu~ani.

Kako je istakao Aleksandar Lukovi},

koordinator projekta, sve u~esnike o~e-

kuje veoma obiman posao uskla|ivawa op-

{tinskih akata, kako bi se u wih ukqu~i-

lo upravqawe javnom svojinom, u skladu

sa Zakonom o javnoj svojini.

- Popis imovine je na{a zakonska oba-

veza. Zakon o javnoj svojini je po prvi put

lokalnim samoupravama dao mogu}nost

da popi{u i upi{u svoju imovinu i po-

stanu weni titulari. Ukoliko se to ne

obavi, imovina postaje vlasni{tvo Repu-

blike. Budu}i da se ovde govori o zakon-

skoj obavezi, Op{tina ne}e koristiti

sopstvena sredstva, nego }e taj posao oba-

viti pomo}u donacija. Lokalne samou-

prave su u ovom projektu samo sufinansi-

jeri, sa simboli~nim u~e{}em u odnosu

na ukupnu vrednost investicije. Sam na-

ziv projekta upu}uje na to da je imovina

okosnica ekonomskog razvoja svake lo-

kalne samouprave. Jedna od projektnih

aktivnosti je i formirawe posebnih or-

ganizacionih grupa koje }e raditi popis

i upis imovine i nakon toga }e wom i

upravqati. Svaka lokalna samouprava

koja u~estvuje u ovom projektu dobi}e svoj

katalog imovine i ta~no znati ~ime ras-

pola`e, a to predstavqa osnov svih budu-

}ih poslovnih aktivnosti na poqu inve-

sticija - istakao je za “^a~anski glas”

Lukovi}.

Na sastanku u Ariqu su precizirani

rokovi do kada mora biti zavr{eno

uskla|ivawe svih op{tinskih akata, a

slede}i susret radnih grupa zakazan je za

20. mart u op{tini Gorwi Milanovac.

V. S.

Centar za kulturu i sport u Gu~i i

Kulturno-umetni~ko dru{tvo

“Abra{evi}” iz ^a~ka ve} 20 go-

dina u vreme Poklada organizuju de~ji ma-

skenbal. Na predtakmi~ewu u Gu~i, koje je

odr`ano u utorak, 25. februara, u ovom

neobi~no lepom, pa ~ak za de~ji do`ivqaj

i najlep{em takmi~ewu, u~estvovalo je 90

de~aka i devoj~ica iz Lu~ana, Gora~i}a i

Gu~e. Da je de~ja ma{ta neiscrpan izvor

stvarala{tva, potvrdili su i rezultati

takmi~ewa. U pojedina~noj i grupnoj kon-

kurenciji za titulu “najlep{e” konkuri-

salo je 27 maski.

Kako je istakao Adam Tadi}, direktor

Centra za kulturu i sport, takmi~ewe je

bilo veoma uspe{no zahvaquju}i anga`o-

vawu direktora i nastavnika {kole, ali

pre svega de~joj ma{ti. Koliko je ova ma-

nifestacija popularna, najboqe govori

da je u woj u~estvovao zaista rekordan

broj takmi~ara.

Predsednik `irija Dragi{a Gavrilo-

vi} je istakao da se na predtakmi~ewima u

Moravi~kom i Zlatiborskom okrugu poja-

vi u proseku oko dve i po hiqade maski.

- Ova manifestacija nas podse}a na ona

vremena kada su se momci i devojke preru-

{avali u pla{ila i i{li od ku}e do ku}e

da zbijaju {alu sa doma}inima. Uveseqa-

vali su narod i pevaki pesme, a za uzvrat

su dobijali darove. De~ji maskenbali su

iz godine u godinu sve uspe{niji. Re~ je o

jednoj veoma dobro prihva}enoj manife-

staciji, koju deca sa rado{}u i{~ekuju -

rekao je Gavrilovi}.

Najboqe maske sa predtakmi~ewa nad-

meta}e se na finalnom takmi~ewu u Domu

kulture u ^a~ku, koje se organizuje ta~no

na Pokladnu nedequ, sa po~etkom u 11 ~a-

sova.

V. S.

SASTANAK RADNIH GRUPA PARTNERSKIH OP[TINA

OZNA^IO PO^ETAK REALIZACIJE NOVOG PROJEKTA

IMOVINA - RAZVOJNI

POTENCIJAL

LOKALNIH SAMOUPRAVA!

ODR@AN MASKENBAL U GU^I

USPE[NA SMOTRA

NAJLEP[IH DE^JIH MASKI

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 25LU^ANI

Na 46. sednici Op{tin-

skog ve}a, odr`anoj u

petak, 21. februara,

ve}nici su razmatrali

11 ta~aka dnevnog re-

da. Iako je bilo pred-

vi|eno da se ~lanovi

Op{tinskog ve}a na

istom zasedawu izjasne

i o predlogu re{ewa o

raspodeli sredstava

udru`ewima gra|ana u

2014. godini, ova ta~ka

je skinuta sa dnevnog

reda i odlo`ena za na-

rednu sednicu.

Ve}nici su dali saglasnost

na predlog izmena i i do-

puna odluke o radnim od-

nosima, platama, naknadama i

drugim primawima izabranih,

imenovanih i postavqenih lica

u op{tini Lu~ani, u kome se ka-

`e da biv{i funkcioneri, uko-

liko se nakon prestanka funk-

cije u roku od 15 dana ne vrate

kod svog ranijeg poslodavca,

imaju pravo na tromese~nu na-

knadu i to u visini plate koju su

ostvarivali pre raskidawa rad-

nog odnosa. Pravo na naknadu

plate prestaje pre isteka nave-

denog roka ako biv{i funkcio-

ner zasnuje radni odnos ili

stekne pravo na penziju. Pravo

mo`e biti i produ`eno za jo{

tri meseca ukoliko u tom perio-

du biv{i funkcioner sti~e pra-

vo na penziju. Na sednici je

usvojen Statut Doma zdravqa

op{tine Lu~ani i Pred{kolske

ustanove “Na{a radost”. Op-

{tinsko ve}e je razmatralo i

prihvatilo godi{wi plan rada

i stru~nog usavr{avawa zapo-

slenih u De~jem vrti}u “Na{a

radost” za {kolsku 2013/2014.

godinu.

Op{tinsko ve}e je dalo podr-

{ku predlogu Lokalnog akcio-

nog plana zapo{qavawa za 2014.

godinu. Ovaj akt utvr|uje prio-

ritete i mere za unapre|ewe za-

poslenosti i smawewe nezapo-

slenosti na teritoriji Op{ti-

ne. Oslowen je na Nacionalnu

strategiju zapo{qavawa za pe-

riod od 2011. do 2020. godine i u

wegovoj izradi su u~estvovale

sve relevantne institucije, so-

cijalni partneri i ostale zain-

teresovane strane. Zakon o zapo-

{qavawu predvi|a mogu}nost

da lokalna samouprava u okviru

svog akcionog plana obezbe|uje

vi{e od polovine sredstava po-

trebnih za finansirawe odre|e-

nih programa ili mera aktivne

politike zapo{qavawa i mo`e

podneti zahtev resornom mini-

starstvu za u~e{}e u finansira-

wu. Da bi jedinici lokalne sa-

mouprave bilo odobreno sufi-

nansirawe programa, neophodno

je da ima formiran Lokalni sa-

vet za zapo{qavawe, usvojen Lo-

kalni akcioni plan zapo{qava-

wa i obezbe|ena sredstva za fi-

nansirawe programa. Kako je is-

taknuto u tekstu Lokalnog akci-

onog plana op{tine Lu~ani, na

ovom podru~ju `ivi oko 20.897

stanovnika. Polovina `iteqa

se svrstava u aktivne i oni `ive

u dve gradske i 36 seoskih me-

snih zajednica. Polovina aktiv-

nog stanovni{tva je anga`ovana

u poqoprivredi. Draga~evo je

prepoznatqivo po proizvodwi

maline, {qive, jabuke i krompi-

ra, preduze}u “Milan Blagoje-

vi} - Namenska” i Draga~evskom

saboru truba~a koji je prerastao

u svetski brend. Poqoprivred-

no zemqi{te je osnovni i naj-

zna~ajniji prirodni resurs sa

kojim raspola`e op{tina Lu~a-

ni, pa bi poqoprivreda u budu}-

nosti trebalo da ostane okosni-

ca i nosilac ekonomskog i dru-

{tvenog razvoja draga~evskog

kraja. U Op{tini ima 3.488 re-

gistrovanih poqoprivrednih

gazdinstava i nekoliko preduze-

}a koja se bave otkupom i prera-

dom poqoprivrednih proizvo-

da. Iako postoje svi preduslovi

za razvoj poqoprivrede, poqo-

privrednici se susre}u sa odre-

|enim problemima, me|u kojima

su najizrazitiji usitwena ga-

zdinstva, nedostatak sredstava,

nedovoqna informisanost o

programima i merama dr`avne

podr{ke, tradicionalni na~in

poqoprivredne proizvodwe i

sli~no.

Veliki potencijal predsta-

vqaju mala i sredwa preduze}a,

koja su prema svom nivou razvi-

jenosti najvitalniji i ekonom-

ski najefikasniji deo poqopri-

vrede. Otuda je neophodno pru-

`iti i odgovaraju}u podr{ku

ovom sektoru privrede, kako bi

se omogu}io wihov napredak i

otvarawe novih radnih mesta.

U op{tini Lu~ani zaposlewe

ima 3.720 lica. Od ukupno 1.900

nezaposlenih, 882 mu{karca i

1.018 `ena, 184 lica imaju viso-

ku i vi{u stru~nu spremu. Pri-

orit et u merama aktivne poli-

tike zapo{qavawa }e imati

mladi do 30 godina, koji bi prvi

put trebalo da zasnuju radni od-

nos u svojstvu pripravnika, vi-

{ak zaposlenih i nezaposlena

lica, starija, od 50 godina i ni-

skokvalifikovani kadrovi, ko-

jih je na evidenciji nezaposle-

nih 560.

Akcioni plan zapo{qavawa

za ovu godinu predvi|a subven-

cije za samozapo{qavawe, sub-

vencije poslodavcima za novoo-

tvorena radna mesta, javne rado-

ve i stru~nu praksu, kao mere ak-

tivne politike zapo{qavawa.

Sredstva za sprovo|ewe mera ak-

tivne politike predvi|ena su

odlukom o op{tinskom buxetu, a

sporazum o realizaciji zkqu~u-

ju Nacionalna slu`ba za zapo-

{qavawe i lokalna samouprava.

Za realizaciju mera aktivne po-

litike zapo{qavawa predvi|e-

nih Lokalnim akcionim planom

potrebno je 11.160.000 dinara.

Op{tina Lu~ani bi trebalo da

izdvoji oko 5.694.000 dinara, a

ostatak sredstava resorno mini-

starstvo ili donator. O~ekuje se

da }e u 2014. godini za otvarawe

novih radnih mesta u Srbiji, pa

samim tim i u op{tini Lu~ani,

deo sredstava sti}i i iz pred-

pristupnih fondova Evropske

unije, kroz direktne grantove

Nacionalne slu`be za zapo{qa-

vawe, u sklopu mera aktivne po-

litike zapo{qavawa.

Ve}nici su razmatrali i veo-

ma detaqan izve{taj o radu Op-

{tinskog {taba za vanredne si-

tuacije u 2013. godini, kao i go-

di{wi plan rada [taba i ope-

rativni plan za odbranu od po-

plava za 2014. godinu. Veliko

interesovawe pobudila je in-

formacija o klizi{tima, koja

su u proteklom periodu eviden-

tirana na podru~ju Op{tine.

Detaqan izve{taj, sa konkret-

nim lokacijama i stawu klizi-

{ta, pripremilo je Javno predu-

ze}e “Direkcija za razvoj”. Ve}e

je donelo zakqu~ak da “Direkci-

ja” i Odeqewe za lokalni eko-

nomski razvoj do 31. marta ura-

de projekat i predra~un radova

za sanaciju najkriti~nijih kli-

zi{ta, kako bi se kori{}ewem

buxetskih, ali i nekih drugih

sredstava, ovaj veoma ozbiqan

problem razre{io do kraja go-

dine, istakao je Mladomir Sre-

tenovi}, predsednik Op{tine.

Na sednici se govorilo i o

racionalizaciji javne rasvete u

Lu~anima i Gu~i. Ve}nicima je

predstavqena ponuda zamene jav-

ne rasvete energetski efikasnom

led rasvetom slovena~ke firme

ETT LIGHTING, kako bi se

ostvarile u{tede elektri~ne

energije. S obzirom da je re~ o

pozama{nim nov~anim sred-

stvima, ve}nici su predlo`ili

da se za rekonstrukciju i racio-

nalizaciju javne rasvete uradi

idejni projektat, sa kompletnim

predra~unom radova i da se na-

kon toga donese kona~na odluka.

Iako je bilo predvi|eno da se

na sednici Op{tinskog ve}a

razmatraju izve{taji o radu

svih javnih preduze}a i ustano-

va, s obzirom na to da je 28. fe-

bruar posledwi rok za usvajawe

finansijskih izve{taja, ova te-

ma }e biti na dnevnom redu na-

rednog zasedawa. V. S.

SA 46. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

PRIHVA]EN PREDLOG LOKALNOG

AKCIONOG PLANA ZAPO[QAVAWA

26 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM troiposoban stan

od 90 m2, u Beogradu –

Medakovi}. Cena 97. 000 evra.

Tel. 011/ 304-6-664

PRODAJEM trosoban stan od

82 m2 u U~iteqskoj ulici, cg,

lift. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2, 5. sprat, D. Markovi}.

Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2 na Keju. Cena 26. 000

evra. Tel. 060/ 43-42-190

PRODAJEM dvosoban stan od

47 m2 na Avlaxinici, 3. sprat,

35. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 60 m2 na Avlaxinici, CG,

2. sprat.

Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 70 m2 ili mewam za mawi uz

doplatu, B.V. Karaxi}a 5. Tel.

064/ 396-4-187

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 65 m2, 3. sprat, Nemawina,

cena 37. 000 evra. Tel. 060/ 76-

76-064

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 53 m2, 1. sprat, H. Morava.

Cena 35. 000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2 na Avlaxinici. Cena 32.

000 evra. Tel. 060/ 43-42-190

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, Kalu|erice, CG, lift.

Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM dvosoban stan od

41 m2 na Qubi} keju. Cena 30.

000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

50 m2, noviji, peti sprat, u`i

centar, cg. Tel. 064/ 403-7-359

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2 kod Medicinske {kole,

23. 000 evra.

Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM dvosoban stan od

43 m2+ 10 m2, {iri centar.

Cena 29.500 evra. Tel. 060/ 43-

42-190

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2 kod H. Morave. Tel.

060/767-6-064

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2 kod O[ “ Milica

Pavlovi}”. Cena 30. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan od

47 m2 na Keju. Cena 30. 000

evra. Tel. 060/ 43-42-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 35.18 m2 kod

Medicinske {kole. Cena

24.500 evra. Tel. 060/ 767-6-064

PRODAJEM jednosoban stan

od 37 m2 na Keju. Cena 25. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 40 m2,

sre|en, pogodan i za poslovni

prostor. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM garsoweru od 25

m2 na Avlaxinici. Cena 15.500

evra. Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM novu garsoweru

od 33 m2 sa svim stvarima.

Cena 25.500 evra. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM stan od 36 m2,

kompletno sre|en, CG, terasa.

Tel. 065/ 34-65-411

PRODAJEM ukwi`en lokal

od 54 m2 na Avlaxinici. Tel.

062/ 375-579

PRODAJEM ku}u i plac od 10

ari u Kulinova~kom poqu 78.

Tel. 064/ 471-74-83

PRODAJEM ku}u – trosoban

stan u blizini vrti}a

“Neven”. Tel. 065/ 346-5-411

PRODAJEM ku}u od 160 m2 sa

pomo}nim objektima u

Atenici sa 9. 61 ar placa. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u Atenici,

od 80 m2 sa 6.3 ara placa. Tel.

342-190

PRODAJEM ku}u od 45 m2 kod

Slobodinog igrali{ta. Cena

26. 000 evra. Tel. 065/ 346-5-411

PRODAJEM ku}u kod Suda od

80 m2. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u od 240 m2

P+PK, sa svim stvarima, kod

kafane Gurman. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 240 m2,

Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa,

sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM ku}u od 56 m2 sa

3.74 ara placa u Ko{utwaku.

Tel. 060/ 76-76-064

PRODAJEM dve ku}e ,

Avlaxinica, plac 4 ara, 73.

000 evra, dogovor. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM dve ku}e od 64 m2

i 60 m2 sa 5.10 ari placa u

Qubi}u. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 80 m2,

Baluta Zabla}ska, {tala 200

m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 185-

3-754

PRODAJEM ku}u na Suvom

bregu od 70 m2, sa 4.12 ari

placa. Cena 39. 000 evra. Tel.

342-190

PRODAJEM vikendicu sa 38

ari placa u Pakovra}u. Cena

8.500 evra. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u, lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 55-89-296

PRODAJEM vikendicu u

Pakovra}u, plac 38 ari. Cena

8000 evra. HITNO! Tel. 064/

669-8-560

PRODAJEM vikend ku}u od 60

m2 na Karauli, sa 38 ari

placa. Cena 16.000 evra. Tel.

060/ 76-76-064

PRODAJEM gara`u od 20 m2,

Dr. Mi{ovi} 136/5. Cena po

dogovoru. Tel. 883-648

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

IZDAJEM povoqno trosoban

zaseban sprat u Gorwem

Milanovcu. Tel. 061/ 321-40-91

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, Zvezdara, do

marketa “Supervero”. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM dvosoban stan u

centru Tivta, blizu pla`e,

kablovska, klima. Tel.

0038269387423

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan od 40 m2, u centru grada,

iznad “Galije”, prvi sprat,

pogodan i za poslovni prostor.

Tel. 065/ 210-1-241

IZDAJEM zasebnu name{tenu

ku}u od 50 m2, ulica Ilije

Gara{anina 11, kod “Belvija”.

Tel. 064/ 251-96-76, 032/ 55-22-

863

IZDAJEM ku}u u ulici Kneza

Milo{a 15. Tel. 343-285

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/

262-5-285

IZDAJEM stan za u~enicu ili

zaposlenu devojku u ul. K. V.

Popovi}a 4. Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM stan sa parnim gre-

jawem blizu fakulteta. Tel.

064/ 920-6-704

IZDAJEM sobu blizu

Tehni~kog fakulteta, poseban

ulaz, grejawe, kupatilo. Tel.

060/ 707-1-141

IZDAJEM sobu u dvosobnom

stanu u zasebnoj ku}i. Cena 50

evra. Tel. 367-416

IZDAJEM lokal od 40 m2. Tel.

063/ 629-673

POTREBNA cimerka za jed-

nosoban stan ili garsoweru.

Tel. 064/ 489-1-932

POTREBNA soba ili garsow-

era , name{tena za studenta.

Tel. 065/ 678-7-728

PLACEVI

PRODAJEM plac od 84 ara u

Loznici. Cena 8.500 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM livadu od 54 ara,

pored seoskog puta, 2 km od

asfaltnog puta Vu~kovica – D.

Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/

12-41-806

PRODAJEM plac od 25 ari ,

Kulinova~ko poqe 78. Tel. 064/

471-74-83

PRODAJEM plac od 5 ari na

Obre`u, cena 16.000 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM {umu od 48 ari, u

Vi~i, zaseok Palo~ak-Jasik.

Cena 480 evra. Tel. 064/ 33-20-

830

PRODAJEM plac od 26 ari u

Qubi}u, sa 150 kom. vi{we.

Tel. 064/ 11-90-952

PRODAJEM plac od 11 ari u

Preqini. Cena 4.400 evra. Tel.

032/ 342-190

RAZNO

PRODAJEM novi agregat. Tel.

061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319

PRODAJEM EKO TEK radija-

tor, 450 w, garancija 2 godine.

Cena 90 evra. Tel. 581-3-040

PRODAJEM bojler

Magnohrom, od prohroma. Tel.

061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319

PRODAJEM povoqno trgo-

va~ku tezgu. Tel. 334-345, 065/

333-4-346

PRODAJEM dva trimera. Tel.

061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319

PRODAJEM meleme za le~ewe

~ukqeva na nogama. Tel. 063/

695-019

PRODAJEM ve{ ma{inu

Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105,

064/ 164-3-319

PRODAJEM hrastovu burad

od 500 litara i prohromske

cisterne od 25000 i 50000

litara. Tel. 063/ 882-0-862

PRODAJEM elektri~ni

{poret. Tel. 061/ 641-7-105,

064/ 164-3-319

PRODAJEM motor Piaggio lib-

ertu 125, registrovan, vlasnik,

kofer, vizir. Cena 580 evra.

Tel. 066/ 352-044

PRODAJEM stog sena. Tel.

064/ 417-5-628

PRODAJEM usisiva~. Tel.

061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319

PRODAJEM balirano seno.

Tel. 063/ 614-586

PRODAJEM veliku cerovku.

Tel. 064/ 417-5-628

PRODAJEM televizore Soni,

Samsung i Gruding. Tel. 061/

641-7-105, 064/ 164-3-319

PRODAJEM sadnice maline

Tulamin. Cena po dogovoru.

Tel. 060/ 484-4-417

PRODAJEM kosa~icu na stru-

ju. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-

3-319

PRODAJEM sadnice malina

ameri~ki Vilamet i bagremove

direke. Tel. 061/ 191-1-309

PRODAJEM kompletan inven-

tor za kafi} ili bife. Tel.

221-240, 060/ 063-8-122

PRODAJEM kraqicu pe} na

drva. Tel. 061/ 641-7-105, 064/

164-3-319

PRODAJEM polovna zas-

takqena prozorska krila, cena

200,00 dinara komad. Tel. 334-

346, 065/ 333-43-46

PRODAJEM zasad jabuka,

pogodan za gradwu, kraj puta

potez Pajovi}i, Dowa

Je`evica. Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM 5 tepiha, regal,

ormar , zidne police, cipelar,

TA pe} , kau~, stolariju. Tel.

062/ 805-6-782

PRODAJEM radijatore. 061/

641-7-105, 064/ 164-3-319

KUPUJEM sve vrste kwiga,

osim uxbenika i

komunisti~kih kwiga, pred-

nost ve}e koli~ine. Tel. 064/

808-5-746

VOZILA

PRODAJEM Golf 1, 81. God.,

registrovan do januara 2015.

Cena 400 evra. Tel. 062/ 360-

880

PRODAJEM Golf 2, benzin,

plin, 1989. godi{te, , reg-

istrovan. Tel. 064/ 255-1-517

PRODAJEM Fiat Stilo

Karavan, plin, klima, 2003.

godi{te. Cena 2. 100 evra. Tel.

064/ 240-2-699

PRODAJEM Fiat 500 L, kred-

it ili gotovina. Tel. 064/ 467-

4-338

PRODAJEM Fiat Punto ,

ekstra stawe, kompletno

opremqen. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM Fiat Tempra ben-

zin, plin, klima, 1997.

godi{te. Cena 1. 200 evra. Tel.

064/ 240-2-699

PRODAJEM Opel Korsu 1.2.

benzin, klima, 5-ora vrata,

2001. godi{te. Cena 2. 100.

Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Renault Thalia 1.

6 benzin, klima, 2004. godi{te,

Cena 2. 650 evra. Tel. 064/ 240-

2-699

PRODAJEM Citroen Xara

Pikaso, 1.6. hdi, 2005. godi{te.

Cena 3. 700 evra. Tel. 064/ 240-

2-699

PRODAJEM Peugeot 305, 1.9

dizel, 84. godi{te, u skromnom

stawu. Tel. 064/ 159-3-082

USLUGE

USLUGE izrade svih vrsta

ugovora, stru~no i povoqno

Tel. 062/ 166-2-208

USLUGE ugradwe laminata.

Tel. 064/ 536-7-080

USLUGE pomo}i u ku}i,

~i{}ewe, Gorwi Milanovac.

Tel. 061/321-40-91

USLUGE popravke

elektri~nih instalacija i

svih vrsta ku}nih aparata.

Tel. 060/ 034-8-663

USLUGE specijalnog zavari-

vawa gusa i aluminijuma. Tel.

066/ 910-9-889

USLUGE nadogradwe kose,

100% prirodna, bez sintetike,

italijanska i brazilska. Tel.

064/ 494-1-758

USLUGE ~uvawa dece, stari-

jih osoba, pomo} u ku}i. Tel.

065/ 55-011-97

USLUGE prevoza minivanom

do Aerodroma Beograd. Cena

5.000 dinara. Tel. 062/ 372-063

USLUGE prevoza i selidbe sa

monta`om i demonta`om. Tel.

064/ 217-60-82, 032/ 55-63-571

USLUGE selidbe i prevoza.

Selite se sa najboqima.www.

selidbe - 032. comp. rs. Tel.

064/ 173-5-093

USLUGE ugovorene vo`we

minivanom do {est osoba. Tel.

062/ 372-063

USLUGE zidawa svih vrsta

dimwaka, pe}i, pregradnih

zidova i trotoara. Tel. 064/

536-7-080

^ASOVI u~enicima od 1-4

razreda, 60 min – 400,00 din,

90 min – 500,00 din. Tel. 060/

685-4-380

POMA@EM va{oj deci

pred{kolskog i {kolskog

uzrasta ni`ih razreda u savla-

davawu gradiva. Tel. 064/ 255-

1-520

RAD sa decom pred{kolskog i

{kolskog uzrasta do ~etvrtog

razreda, dipl. U~iteq. Tel.

064/ 0777-900

ZAPOSLEWE

ISKUSAN gra|evinski

in`ewer tra`i posao

izvo|ewa objekata. Tel.

064/423-8-472

IZDAJEM lokal u Uli-

ci cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina

lokala, sa ~ajnom kuhi-

wom i sanitarnim ~vo-

rom je 29 m2. Lokal

ima centralno grejawe.

Opremqen je kao fri-

zerski salon, a pogo-

dan i za druge delatno-

sti. Telefon za kon-

takt:

064/ 150-5-675

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

PRODAJEM ku}u u

Dqinu kod Lu~ana, sa 5

ari placa.

Tel. 066/ 039-025

MALI

OGLASI

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOG

I ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115 Marija

OBAVE[TEWE

Pozivamo sva lica mu{kog pola, ro|ena 1996. godine i starijih godi{ta (ro|eni

1984 – 1995. godine), koja iz bilo kojih razloga nisu uvedena u vojnu evidenciju u

kalendarskoj godini u kojoj su navr{ila osamnaest godina `ivota, da se jave u

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ^A^AK

Ulica: Vladike Nikolaja Velimirovi}a broj 5, soba 11

radi uvo|ewa u vojnu evidenciju.

Uvo|ewe u vojnu evidenciju vr{i}e se svakog radnog dana, u periodu od 3. 2. - 28.

2. 2014. godine, od 09,00 do 14,00 ~asova.

Rerut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba, na uvid, da ponese:

- Li~nu kartu

- Uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ili izvod iz mati~ne kwige

ro|enih.

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE

^A^AK

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 27OGLASI

STANOVI

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2.

Cena 22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000

eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000

eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 31.000

eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000

eura

P-53 m2,3. sprat, cg,

Draga~evska, 35.000 eura

P-43 m2, 3. sprat, TA,

Qubi} kej. Cena 21.000

evra

P-47 m2, 1. sprat, CG,

Obili}eva, nov. Cena

41.000 evra sa PDV-om

P-60 m2, 2. sprat, cg,

Alvaxinica. Cena 36.000

evra

P-74 m2, 2. sprat, cg,

Obili}eva. Cena 49.000

evra

P- 78 m2, 2. sprat, CG,

Kej, 46. 000 evra

P- 40 m2, prizemqe, TA,

B. Jankovi}, 30.000 evra

P- 49 m2, VP, CG, Svetog

Save, 31.000 evra

P- 41 m2, VP, CG,

Qubi}ska, 36.000 evra

P- 52 m2, 1. Sprat, TA,

kod Medicinske {kole,

23.000 evra

P- 58 m2, 5. Sprat, CG, D.

Markovi}, 31.000 evra

K U ] E

P- 50 m2, 6.3 ara,

Kulinovci, 32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara,

Kulinova~ko poqe. Cena

30.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

P-50 m2, 60 ari, Kuki}i,

sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari,

Trep~a, sre|ena, sa stvari-

ma,CG, izolacija

P-120 m2, 8 ari, kod

Po{tinog magacina, 45.000

eura

P- 50 m2, 13 a,

Savkovi}a kosa, 13. 000

evra

P- 110 m2, 34 ara,

Loznica, 20. 000 evra

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age,

15000 eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha,

Pakovra}e, 43.000 eura

180 m2, 2 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,

vi{e pom. objekata, 35.000

eura

50 m2, 90 ari, Gorwa

Gorevnica. Cena 26.000

eura

80 m2, 1.75 ha, Prijevor,

45.000 eura

LOKALI

37 m2, Obili}eva, 41.000

eura

60 m2, B. Jankovi}a,

52.000 eura

STANOVI

- P-27.4 M2, PETI SPRAT, NOV,

AVLAXINICA, 730 EVRA+ PDV

- P-34 M2, CG, NEMAWINA.

CENA 21.000 EVRA

- P-35 M2, TRE]I SPRAT, CG,

BALKANSKA, 24.000 EVRA

- P-26 M2, PR, TA, QUBI] KEJ,

18.500 EVRA

- P-48 M2, SEDMI SPRAT, CG,

[IRI CENTAR, 26.500 EVRA

- P-46 M2, PRVI SPRAT, CG,

NOV, OBILI]EVA, 800 EVRA+PDV

- P-30 M2, TRE]I SPRAT, CG,

AVENIJA2, 22.500 EVRA

- P-41 M2, [ESTI SPRAT,

QUBI] KEJ, 25.000 EVRA

- P-34 M2, TRE]I SPRAT, TA,

NEMAWINA, 18.500 EVRA

- P-52 M2, DRUGI SPRAT, TA,

HOTEL MORAVA, 27.000 EVRA

- P-60 M2, PRVI SPRAT, CG,

ALVAXINICA, 35.000 EVRA

- P-67 M2, ^ETVRTI SPRAT,

CG, AVENIJA 2, 39.000 EVRA

- P-56 M2, ^ETVRTI SPRAT,

CG, HOTEL MORAVA, 35.000 EVRA

- P-50 M2, PRVI SPRAT, CG,

QUBI] KEJ, 30.000 EVRA

- P-57 M2, ^ETVRTI SPRAT,

CG, AVENIJA 2, 31.000 EVRA

- P-54 M2, PETI SPRAT, CG,

AVENIJA 1, 33.000 EVRA

- P-47 M2, DRUGI SPRAT, CG,

NEMAWINA, 29.900 EVRA

- P-53 M2, 12. SPRAT, CG,

QUBI] KEJ, ODLI^AN, 31.000

EVRA

- P-73 M2+6 M2, PRVI SPRAT,

ALVAXINICA, 59.000 EVRA

- P-68 M2, PRVI SPRAT, CG,

QUBI] KEJ, 45.000 EVRA

- P-64 M2, ^ETVRTI SPRAT,

CG, NOV, HOTEL MORAVA, 37.000

EVRA

KU]E

- P-80 M2, 4.3 ARI PLACA,

ATENICA, 35.000 EVRA

- P-60 M2, 6.3 ARI PLACA,

ATENICA, 29.000 EVRA

- P-160 M2, 17 ARI PLACA,

ATENICA, 32.000 EVRA

- P-70 M2 + 90 M2, 3.5 ARI

PLACA, KQU^KA, 22.000 EVRA

- P-290 M2, PR+2, NOVO, 135.000

EVRA

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

Savet Mesne zajednice Prijevor objavquje

O G L A S

o izdavawu u zakup prostorija prodavnice i bifea u Prijevoru

putem javnog nadmetawa (licitacije)

Izdaju se u zakup prostorije:

1. prodavnice u Prijevoru, ukupne povr{ine 72m2,

2. bifea u Prijevoru, povr{ine 76m2.

Prostorije prodavnice i bifea nalaze se u Domu kulture u Prijevoru, na k.p.

br. 1838/22 u KO Prijevor i izdaju se u zakup na 5 godina. Obaveza zakupca pro-

davnice je da izvr{i neophodne radove na renovirawu, a vrednost radova se

ura~unava u zakupninu.

Zakupac je u obavezi da snosi tro{kove kori{}ewa i teku}eg odr`avawa pros-

torija koje se izdaju u zakup za obavqawe trgovine prehrambenom i me{ovitom

robom (prodavnica), odnosno ugostiteqske delatnosti (bife).

Javno nadmetawe }e se obaviti 10. marta 2014. godine u 16,00 ~asova u prostori-

jama Mesne zajednice Prijevor u Prijevoru, do kada se najkasnije mogu podneti

pisane prijave za u~e{}e na licitaciji za zakup prostorija iz ta~ke 1. i 2. ovog

oglasa. Prostorije prodavnice i bifea se mogu pogledati svakog dana u vremenu od

8,00 do 20,00 ~asova. Kontakt telefon: 064/1588901.

Po~etni iznos mese~ne zakupnine na javnom nadmetawu je 21.600 dinara za zakup

prodavnice i 22.800 dinara za zakup bifea. U~esnik na javnom nadmetawu du`an je

da prethodno uplati depozit u visini od 30% navedene po~etne vrednosti zakup-

nine na uplatni ra~un br. 840-744141843-14, model 97, poziv na broj 12-034-54-37-

01.

Prostorije se izdaju u zakup bez inventara i opreme, koji obezbe|uje zakupac.

Sa pravnim ili fizi~kim licem koje na javnom nadmetawu ponudi najvi{u

zakupninu i ispuni ostale navedene uslove zakqu~uje se ugovor o zakupu na

odre|eno vreme. Na uslove i postupak sprovo|ewa javnog nadmetawa, kao i na

mogu}nost produ`ewa trajawa zakupa, primewuje se uredba Vlade o izdavawu u

zakup stvari u javnoj svojini.

Prijava za licitaciju obavezno sadr`i: li~ne podatke o fizi~kom licu, odnos-

no preduzetniku ili pravnom licu, mati~ni broj, kopiju li~ne karte, odnosno

re{ewa o upisu u registar kod nadle`nog organa, dokaz o uplati depozita i

punomo}je za lice koje zastupa podnosioca prijave.

Podnosioci neblagovremene ili nepotpune prijave ne mogu u~estvovati u pos-

tupku javnog nadmetawa, a nepotnune i neblagovremene prijave se odbacuju.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

“TELEKOM SRBIJA” AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu

sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji “Jan~i}i”,

CA68/CAU68, ^a~ak na k.p. 1194/3 KO Jan~i}i, teritorija grada ^a~ka.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u

podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za

urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim rad-

nim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom

zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dip. ing. arh

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev za odlu~ivawe o

potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne tele-

fonije CA30/CAH30/CAU30, koji se realizuje na krovu objekta JP PTT SAO-

BRA]AJA “SRBIJA” na k.p.br. 753/1 K.O. ^a~ak u ulici Gradsko {etali{te.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u

podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za

urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim rad-

nim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom

zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dip. ing. arh

28 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

FK BORAC

ODR@ANA REDOVNA SKUP[TINA GRADSKOG FUDBALSKOG SAVEZA

SPORT

Usportskom centru “Ko-

los” ovih dana aktuelna

je Zimska liga teniskih ve-

terana. Prvi deo lige, u ko-

me je u~estvovalo deset igra-

~a, odigran je po jednostru-

kom bod sistemu. Posle de-

vet uzbudqivih kola u polu-

finale doigravawa plasira-

li su se Sa{a Toma{evi},

Predrag Ikodinovi}, Ne-

boj{a Rackovi} i Vladimir

Duba. Polufinalni me~evi

bi}e odigrani u sredu, 5.

marta, u 17 ~asova.

Usali Gradske skup-

{tine u ponedeqak je

odr`ana druga redovna Skup-

{tina Fudbalskog saveza

^a~ka za mandatni period

2012 - 2016. U sve~anom delu

Skup{tine podeqeno je po

pet lopti u~esnicima Zimske

fudbalske lige. Darodavac je

bila Zber banka. Gradski

fudbalski savez je ove godine

doma}in projekta “Deci s

qubavqu” u ~ijem sastavu je i

Zimska liga, a pokroviteq

Zber banka.

Po dve lopte, donacija

firme “Le|ea”, pripale su

klubovima sa teritorije

^a~ka. Na samom kraju sve~a-

nog dela sednice nagra|eni

su sportski radnici koji su

doprineli razvoju fudbala u

^a~ku. Nagrade su oti{le u

ruke biv{ih fudbalskih su-

dija @ivote Duwi}a i Jovi-

ce Stankovi}a, kao i trenera

koji su veliki deo svoje kari-

jere posvetili radu sa mladi-

ma, Darka Duki}a, Stepana

Katani}a, Du{ana Kuki}a,

Mihaila Kolarevi}a, Mi-

lojka Trnavca. Nagrada je i

posthumno dodeqena za Du-

{ana Mari}a. Dobili su je i

dugogodi{wi sportski rad-

nici Vidoje Jovanovi}, Mi-

lun Petrovi}, @ivan Lazo-

vi}, Haxi Goran Milovano-

vi}, Zoran Kosti}, kadetska

ekipa FK Sloboda, medijska

ku}a “Aten{n” i Grad ^a~ak.

Priznawe najboqem igra-

~u u istoriji ~a~anskog fud-

bala pripalo je Du{anu ]u-

ki Radowi}u.

U radnom delu skup{tine

predsednik FSG Nenad

Stankovi} predstavio je ak-

tivnosti Saveza u 2013. godi-

ni. Stankovi} je potvrdio da

}e ova organizacija i daqe, u

skladu sa svojim mogu}nosti-

ma, pomagati klubove sa seo-

skog i gradskog podru~ja.

Kao najva`nije aktivnosti u

prethodnom periodu istakao

je pomo} klubovima u vidu

sportske opreme, organiza-

ciju {kola za sudije, semina-

ra za polagawe trenerske UE-

FA “C” licence, osnivawe

{kola fudbala u Bresnici i

Prijevoru.

Na sednici je usvojen

predlog predstavnika FK

Orlovac Vladimira Da~ovi-

}a da u ^a~ku bude izgra|en

teren sa ve{ta~kom travom

koga }e mo}i da koriste ov-

da{wi klubovi. Predstav-

nik KMF “Fonatana” Veqko

Stevani} predlo`io je da

Gradski savez pokrene ini-

cijativu za odr`avawe iz-

borne skup{tine Sportskog

saveza ^a~ka koji je osnovan

2012. i fakti~ki postoji sa-

mo na papiru. Z. J.

Trijumfom nad Kr~a-

govom iz U`ica, 5:4,

fudbaleri Fonatane zabele-

`ili su ~etvrtu pobedu u

prole}nom prvenstvu i sve

su bli`i poziciji koja vodi

u elitu. Na ovoj utakmici

dominirali su Jovanovi} i

Drami}anin koji su posti-

gli po dva gola. Nova tri

boda doma}inima je doneo

Spasojevi} pred sam kraj.

- Bio je ovo vrlo dinami-

~an i zanimqiv me~ sa mno-

go preokreta. Drago mi je da

sam pru`io publici ne{to

vredno i gledawa i pri~e.

Potrudi}emo se da nastavi-

mo pobedni~ki niz i nadam

se da }e za desetak dana biti

mnogo vi{e qubiteqa malog

fudbala u ^a~ku. Mislim da

ovaj grad zaslu`uje prvoli-

ga{a - rekao je Milorad Jo-

vanovi}, igra~ koji je pro-

tiv U`i~ana izmamio najvi-

{e aplauza doma}ih i gostu-

ju}ih navija~a. Na ovom me-

~u Fontana je bila oslabqe-

na neigrawem kapitena Mi-

lo{a Ristanovi}a, Ivana

Markovi}a, Dragana ]iri-

}a i golmana Milo{a Teo-

filovi}a.

U slede}em kolu ^a~ani

gostuju u U`icu istoimenoj

ekipi.

Uorganizaciji [otokan

karate saveza Srbije i

Karate federacije Srbije u

Vaqevu je pro{log vikenda

odr`ano Otvoreno prven-

stvo dr`ave. ^a~anska Slo-

boda bila je ekipno tre}a

iza beogradskog Olimpika i

Kolubare iz Lazarevca.

Zlatne medaqe u borbama

osvojili su junior Marko

Raji~i} (kategorija + 70 ki-

lograma), kadet Vladimir

Savi} (-50 kg) i pionir An-

drej Gruji~i} (-30), dok je

pionirka Milica Polu`i}

(+35) osvojila srebro. Mar-

ko Raji~i} takmi~io se i u

konkurenciji mla|ih senio-

ra (+70) i u vrlo uzbudqi-

vom finalu pripalo mu je

jo{ jedno zlato.

U katama zlatne medaqe su

pripale Andreju Gruji~i}u,

Nikoli Sari}u i Luciji

Gruji~i}, srebrne Todoru

Vasilijevi}u, Andrijani

Milo{evi}, Jovani [iba-

li}, Sofiji ^upi}, Strahi-

wi \uraki}u i Antoniji Vu-

~eti}. Bronze su osvojili Je-

fimija Jovanovi}, Vawa Bo-

janovi} i Elena Milo{e-

vi}.

STARTUJE PROLE]NO PRVENSTVO

ODBOJKA KARATE MALI FUDBAL

TENIS

Utakmica 11. kola

izme|u ^a~ka i Sje-

nice je odlo`ena, a ^a~anke

danas do~ekuju Slogu iz

Priboja. Susret }e biti od-

igran u 20,15 ~asova u

Osnovnoj {koli “Milica

Pavlovi}”. O~ekuje se te-

{ka i neizvesna utakmica,

po{to je ekipa iz Priboja

ja~a. To }e biti i izazov za

^a~anke da pru`e {to boqu

partijui gledaocima pravu

zabavu.

Za vikend po~iwu i tak-

mi~ewa u pionirskoj konku-

renciji. ^a~ak se u prvoj

utakmici sastaje sa Crnoko-

REGIONALNA

LIGA ZLATI-

BORSKO-MO-

RAVI^KOG

OKRUGAPRVA LIGA SRBIJE

16. KOLO

Takovo Zvezda Helios - Libe-

ro ^A 3:0

17. KOLO

Futog - Libero ^A

DRUGA LIGA ZAPAD

10. KOLO

Borac - Gimnazijalac 3:1

Ivawica - Sloboda S 3:1

ZIMSKA LIGA VETERANA

SLOBODA TRE]A

NA OTVORENOM

PRVENSTVU SRBIJE

FONTANA POBEDILA

KR^AGOVO

POKLONI ZA PLANINAC I MORAVU

Gradski fudbalski savez poklonio je nedavno

kopa~ke fudbalskim klubovima Planinac iz Vu-

jetinaca i Moravi Mojsiwe.

- Prilikom poseta klubovima uvideli smo ka-

kva oprema im je najpotrebnija. Nadam se da }emo

im dosta olak{ati ovom donacijom - rekao je ge-

neralni sekretar FSG Milo{ Teofilovi}.

- @eleo bih da zahvalim Savezu i nadam se da

}emo u novim kopa~kama postizati boqe rezulta-

te - re~i su sekretara FK Planinac Mioquba

Markovi}a.

DOTACIJA

KLUBOVIMA

Predsednik gradske

Komisije za sport Vl;adan

Mili} podsetio je da je

ove godine iz gradskog bu-

xeta za sportske klubove

izdvojeno 45 miliona

evra. Za uspe{ne sporti-

ste i rekonstrukcije

sportskih terena odvojeno

je po milion dinara.

Posledwu proveru uo~i prole}nog dela sezone fud-

baleri Borca imali su pro{le subote protiv

kraqeva~ke Sloge. Ova utakmica zavr{ena je ne-

re{enim rezultatom 1:1. Tromese~na pauza u Prvoj ligi

Srbije zavr{ava se sutra. Za to vreme ^a~ani su odigra-

li vi{e prijateqskih utakmica i boravili na priprema-

ma u Ohridu. U me|uvremenu u klub su stigla i nova poja-

~awa, a glavni ciq je odavno dobro poznat, osvajawe Su-

per lige.

Prvu utakmicu u nastavku takmi~ewa Borac sutra igra

protiv Metalca iz Gorweg Milanovca. Kom{ijski derbi

po~iwe u 13,30 ~asova na stadionu FK Borac

FUDBAL, GLAVNI PRIORITET

OK ^a~ak

Nenad Stankovi}

i ]uka Radowi}

Uprvi tim ~a~anskih

An|eoskih ratnika

nedavno su stigla dva igra-

~a iz Kanade, Nik Evans

(26) i Trejsi Bozard (23).

Za razliku od Nika, Trejsi

nije novajlija u Srbiji.

Pro{lu sezonu je odigrao u

zemunskim Piratima. U

Srbiju je do{ao pravo iz

ameri~ke savezne dr`ave

Ajova, gde je studirao fi-

zi~ku kulturu i trenirao

ameri~ki fudbal.

Iako obijica poti~u iz

zemqe u kojoj je ameri~ki

fudbal jedan od vode}ih

sportova, u ^a~ku ih nisu

do~ekali amateri.

- Imao sam dobru sezonu

u Piratima, ali sam hteo

da napredujem i do{ao sam

ovde. Za sada imamo samo

dobra iskustva. Qudi su

sjajni, hrana odli~na, sve

{to probamo je vrlo uku-

sno. Meni su omiqene Ka-

ra|or|eve {nicle. Dobro

smo se uklopili i u ekipu,

ovde nema slabih igra~a -

ka`e Trejsi.

- Svi su jako dobri i kao

igra~i i kao qudi. Ose}a-

mo se kao kod ku}e. Uop{te

nas ne vu~e nostalgija za

Kanadom. U prvo vreme ni-

smo nikoga znali, samo smo

razgovarali sa trenerom

Sa{om, ali sada je ve} do-

sta boqe. Iz dana u dan,

upoznajemo nove likove -

pri~a Nik. Wihov trener

Sa{a Stojanovi} se pobri-

nuo i da wih dvojica {to

boqe upoznaju qude i grad.

Ali, Nik i Trejsi ne gube

vreme. Polako su po~eli da

savladavaju srpski jezik.

- Prili~no je te`ak, ma-

da zvu~i zanimqivo. Lep-

{i je od ruskog - uvereni su

Kana|ani.

Nik Evans dolazi iz Vi-

nipege, kanadska oblast

Manitoba. Studirao je en-

glesku kwi`evnost i na ko-

lexu trenirao ameri~ki

fudbal. Trejsi Bozard je

odrastao u Klershomu,

oblast Alberta. U rodnom

gradu je zavr{io sredwu

{kolu i oti{ao u Ameriku

na studije. Iako mla|i, kao

igra~ ameri~kog fudbala

ima ve}i sta` od Nika.

Obojica su Ratnike po-

ja~ali u pravo vreme. U

predstoje}oj sezoni zajedno

sa ^a~anima, Jagodincima

i Kraqev~anima juri{a}e

u vi{i rang takmi~ewa.

Prvu prvenstvenu utakmi-

cu odigra}e 31. marta u

^a~ku protiv vaqevskih

Vukova.

Ukoliko se dobro ui-

graju, mo`da i du`e ostanu

u ^a~ku. Nikova devojka je

ostala u Kanadi, ali je

Trejsi dostupan za ^a~an-

ke.

Z. J.

ATLETIKA

BORAC MOCART SPORT

29SPORTPETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

AMERI^KI FUDBAL

KANA\ANI

POJA^ALI RATNIKE

Iako znatno oslabqe-

ni, ko{arka{i Bo-

rac Mocart sporta uspeli su

u 20. kolu da pobede Vr{ac i

i otvore sebi novi put ka

Super ligi. Na utakmici ni-

su igrali Marojevi}, koji je

oti{ao iz kluba, povre|eni

Mandi} i [qivan~anin, a

zaigrali su tek oporavqeni

Radovi}, Stevovi} i Mara-

vi}. Borac je nastupio bez

klasi~nog centra sa samo se-

dam igra~a u rotaciji.

Vr{ani su dobro otvori-

li igru, ali se BMS ubrzo

budi i do kraja prve ~etvrti-

ne uspeva da ostvari pred-

nost. Iako je drugih deset

minuta borba bila prili~-

no izjedna~ena, doma}ini

odlaze na odmor sa minimal-

nom predno{}u. Vrlo neiz-

vestan bio je i nastavak, a

pobedu ^a~anima doneli su

razigrani Stevovi}, Dedi-

jer, Pe{akovi} kojima su se

i ostali pridru`ili punom

snagom. Ni ovoga puta pu-

blika nije zakazala.

- Kako smo i pred ovu

utakmicu najavqivali, Vr-

{ac je nezgodna ekipa. Do-

{li su u te{kom trenutku,

kada je ekipa prepolovqena

zbog povreda i bolesti.

Igraju na veliki broj poena,

imaju odli~nu zonsku i al-

ternativnu odbranu - proko-

mentarisao je iga~ BMS-a

Filip Dedijer.

- Mi smo dobro otvorili

utakmicu, ali smo po~eli da

brzamo u {utevima i vrati-

li Borac u `ivot. U prvom

poluvremenu smo imali i 14

izgubqenih lopti, {to je

previ{e. Nismo uspeli ni

da sa~uvamo Dedijera - rekao

je trener Vr{ca Oliver Po-

povi}.

Do kraja prvenstva Borac

Mocart sport igra}e jo{

tri utakmice kod ku}e, pro-

tiv Meridijane, Smedereva

i FMP-a. O~ekuju ih gosto-

vawa u Pan~evu, Kru{evcu i

Beogradu. Prvi protivnik

ovog vikenda im je Tami{.

- Za plasman u Super ligu

trebalo bi da dobijemo sve

utakmice na svom terenu i

jednu na strani. Ukoliko po-

bedimo u Pan~evu, veliki su

izgledi da produ`imo sezo-

nu. Zbog dosta povre|enih i

bolesnih igra~a te{ko je od-

raditi treninge, a kamoli

odigrati utakmice. Ipak,

nadajmo se najboqem. Veru-

jem da }emo iskoristiti slo-

bodne licence i anga`ovati

poja~awe - ka`e igra~ BMS-

a Nikola Pe{akovi}.

Z. J.

DRUGA MU[KA LIGA

Mladost je izgubila od Na-

pretka na gostovawu u Alesin-

cu sa 90:66. U narednom kolu

do~ekuju Vojvodinu. Utakmica

}e biti odigrana sutra u 16

~asova u hali Mladost. Posle

17 odigranih utakmica, Mla-

dost je 14. sa 20 bodova.

PRVA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

@elezni~ar je na svom terenu

pobedio Slogu iz Po`ege,

76:72. U 18. kolu u ^ajetini

igra protiv Zlatibora. Tre-

nutno je peti na tabeli sa 27

bodova.

DRUGA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

U 14. kolu pora`ene su obe ~a-

~anske ekipe Druge regional-

ne lige Zapad. ^a~ak basket

tim izgubio je u [apcu od

ekipe MO15, 89:65, a ^a~ak 94

je kod ku}e pora`en od Klika

sa 70:55. U narednom kolu ^a-

~ak 94 gostuje Loznici, dok

^a~ak basket tim do~ekuje

Studenta iz Bajine Ba{te. Na

tabeli ^a basket tim je ~etvr-

ti sa 21, a ^a~ak {esti sa 20

bodova.

JUNIORSKA LIGA

15. KOLO

Mladost - Sloboda 91:77

TABELA

3. Mladost 26

16. KOLO

Partizan - Mladost

KADETSKA LIGA

13.KOLO

Sport’s World - Borac Mocart

sport 67:57

TABELA

10. Borac Mocart sport 17

14. KOLO

Subota, 12 ~asova,

hala KK Borac

Borac Mocart sport - Vr{ac

SUPER LIGA SVE BLI@ABMS - Vr{ac 82:77 (23/21, 18/18, 21/19, 20/19)

Borac Mocart sport: Avramovi} 2, Maravi}, Dedijer

18, Stevovi} 23, Dumi} 7, Pe{akovi} 14, Cvetkovi} 6, Ra-

dovi} 12.

Vr{ac: Kasaba{i} 7, Cvetanovi} 2, Novak 12, Sila|i

18, Milo{evi} 11, Mijajlovi} 9, Api} 6, Savovi} 12

Atleti~ar ~a~an-

ske Slobode i

reprezentativac

Nemawa Koji} osvojio je

prvo mesto pro{log viken-

da u trci na 800 metara u

Instanbulu na seniorskom

Balkanskom dvoranskom

prvenstvu. Nemawa je 800

metara pretr~ao za 1:51,05,

{to je i slabiji rezultat

od wegovog li~nog rekorda

(1:50,05).

- Zadovoqan sam, naro-

~ito wegovim plasmanom.

Ovo je tek prva godina kako

se takmi~i u seniorskoj

konkurenciji. Na istom

takmi~ewu pro{le godine,

Nemawa je bio drugi. Ima

boqi li~ni rekord od ovo-

godi{weg rezultata u Tur-

skoj, ali je bio dobar, po-

sebno u fini{u trke - ka`e

Nemawin trener Slobodan

Nixovi}. Atleti~ar Slo-

bode bio je boqi za 71 sto-

tinku i od favorita, natu-

ralizovanog Tur~ina iz

Kenije, Halita Kilica ko-

ji je zauzeo drugo mesto.

Na dvoranskom mitingu

reprezentacija Srbije

osvojila je ~etiri zlatne

medaqe. Ivana [panovi}

je bila prva u skoku u daq,

A{mir Kola{inac u baca-

wu kugle i Milo{ Raovi}

u trci na 400 metara.

Zbog slabije finansij-

ske situacije, na ovo tak-

mi~ewe oti{ao je mawi

broj reprezentativaca iz

Srbije. To je bila nesre}na

okolnost i za ^a~anku Bo-

janu Kali~anin koja bi sa

nedavno postignutim re-

zultatom u Ma|arskoj, mo-

gla da bude druga u trci na

400 m. Z. J.

NEMAWA PRVAK BALKANA

Trejsi i Nik sa trenerom Sa{om

30 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

GOLUBARI

RIBOLOV KINOLOGIJA

marketing 032/342-276

HOBI

Ovih dana po~ele su

prole}na migracija i

mrest skobaqa. Lov na do-

zvoqeni na~in nije zabra-

wen. Za vikend skobaq bi

trebalo da stigne do ^a~-

ka.

Od 1. marta bi}e aktuelan

lovostaj smu|a.

Sutra po~iwe polagawe

ispita za upravqawe mo-

tornim ~amcima i glise-

rima. Svi kandidati tre-

balo bi da se prijave do 10

~asova u prostorijama

Udru`ewa ribolovaca, na

spratu restorana “Morav-

ski alasi”. Potrebno je i

da dostave dve fotografije

(2,5 x 3 cm), fotokopiju iz-

voda iz mati~ne kwige ro-

|enih, li~nu kartu ili pa-

so{. Dokaz o zdravstvenoj

sposobnosti trebalo bi

dostaviti najkasnije pri-

likom izdavawa dozvola.

MIGRACIJA SKOBAQA

Planom manifesta-

cija Kinolo{kog

saveza Republike Srbije za

2014. godinu je odobreno

odr`avawe 28 me|unarod-

nih, 81 nacionalna, kao i

97 specijalizovanih izlo-

`bi. Kinolo{ka sezona u

Srbiji tradicionalo po-

~iwe velikom Me|unarod-

nom izlo`bom pasa svih

rasa u Beogradu, koja je ove

godine na programu 9. mar-

ta.

Pored toga, odobreno je

odr`avawe ~itavog niza

me|unarodnih i nacional-

nih ispita i utakmica u

radu za pti~are, goni~e,

retrivere, {panijele, jama-

re i slu`bene pse.

^a~ansko Kinolo{ko

udru`ewe “Dragan Rado-

vi} – Xoni” bi}e u prili-

ci da organizuje 23. Naci-

onalnu izlo`bu pasa svih

rasa 12. oktobra, kao cen-

tralnu priredbu u sezoni.

Pored toga, na program su

i tri specijalizovane iz-

lo`be: goni~a 17. maja, re-

trivera 31. maja i za rasu

kane korso 4. oktobra.

Nacionalna utakmica

pasa pti~ara bi}e odr`ana

5. aprila, a goni~a 15. no-

vembra.

Za po~etak marta plani-

rano je organizovawe ocen-

skih smotri i ispita uro-

|enih osobina pti~ara, go-

ni~a i retrivera.

Sve informacije u vezi

planiranih manifestacija

mogu se dobiti u kancela-

riji KU “Dragan Radovi} –

Xoni” u prostorijama mo-

tela “Lova~ki dom” pone-

deqkom od 17 do 19 sati

ili putem telefona sekre-

tara \or|a Radulovi}a

063/ 393 808.

PLAN MANIFESTACIJA ZA 2014. GODINU

Zavr{nica pro{logodi{weg jeseweg CACIB Beograd

Protekla 2013. godi-

na }e biti upisana

zlatnim slovima u istori-

ji srpskog golubarstva po

postignutim rezultatima i

oborenim brojnim rekor-

dima. Zna~ajnu ulogu u to-

me imali su upravo takmi-

~ari iz na{eg grada.

Rekord na granici teo-

rije, odnosno prosek leta

jata koji je iznosio gotovo

koliko i obdanica, ostva-

rili su srpski visokoleta-

~i Miluna Mini}a (GSS

185). Rezultat 15 h 5’ 48’’

doneo mu je prvo mesto u

Seniorskom prvenstvu Go-

lubarskog saveza Srbije.

Tre}e mesto u istom takmi-

~ewu pripalo je Stanisla-

vu Miqkovi}u (GSS 42) sa

rezultatom 14 h 51’ 20’’,

{esto Miroslavu Krako-

vi}u (GSS 185) 14 h 22’

24’’, 12. Mirku Ostoji}u

(GSS 185) 13 h 19’. Zahva-

quju}i rezultatima Mini-

}a, Krakovi}a i Ostoji}a

udru`ewe 185 “Dva goluba”

je postalo ekipni {ampion

Srbije.

Tako|e u Seniorskom

prvenstvu Golubarskog sa-

veza Srbije dvocifrene re-

zultate ostvarili su jo{

Dragan Arsenijevi} 12 h

52’ 50’’, Mirko Dragi}e-

vi} 12 h 37’ 30’’, Predrag

Sredojevi} 11 h 58’, Qubo-

mir \oki} 11 h 56’, Rado-

slav ]ebi} 11 h 53’ 48’’,

Nenad Petrovi} 11 h 45’

40’’ Radivoje Toma{evi}

11 h 43”, Milan Nixovi}

11 h 34”, Dragojlo Bojovi}

11 h 22’ 10’’, Dragoslav

Mihailovi} 10 h 44’ 10’’,

Milivoje Pantovi} 10 h

04’.

U Seniorskom prven-

stvu Regiona 12 Zapadna

Srbija napravqeno je 46

rezultata, od ~ega 19 dvo-

cifrenih. Prva tri mesta

osvojili su: Radomir Jova-

{evi} (GSS 460) sa prose~-

nim vremenom leta jata od

13h 46’ 36’’, drugi je bio

Krawev~anin Vladimir

Markovi} (GSS 13) sa re-

zultatom 13h 05’, a tre}i

Stanislav Miqkovi}

(GSS 42) sa 12 h 36’. Ekip-

ni pobednik takmi~ewa je

~a~ansko GSS 42 sa prose-

kom tri rezultat 11 h 38’

35’’.

Ne{to skromniji rezul-

tati napravqeni su u Juni-

orskom prvenstvu Regiona

12, gde je plasman ostvari-

lo osam takmi~ara. Pobe-

dio je Du{ko Milo{evi}

(GSS 185) rezultatom 7 h

34’ 10’’, drugi je bio Dra-

gan Arsenijevi} (GSS 185)

sa 7 h 24’ 34’’, a tre}i Kra-

qev~anin Aleksandar Jo-

vanovi} (GSS 215) sa 7 h

24’.

[ampion Regiona 12 za

2013. godinu je Dragan Ar-

senijevi} (GSS 185) sa pro-

sekom dva rezultata 8 h 43’.

Tako|e, osam rezultata

napravqeno je i za Junior-

sko prvenstvo Op{tinskog

saveza ^a~ak. Pobedio je

Dragan Blagojevi} (GSS

185) sa 11 h 22’, drugo mesto

pripalo je Branku Miloje-

vi}u (GSS 360) - 9 h 40’

36’’, tre}e Du{ku Milo{e-

vi}u (GSS 185) - 9 h 27’

27’’. Ekipni pobednik tak-

mi~ewa je udru`ewe GSS

185 “Dva goluba” sa prose-

kom iz tri rezultat 9 h 3’

31’’.

Zbog nepovoqnih vre-

menskih uslova nije odr`a-

no Seniorsko prvenstvo

Op{tinskog saveza ^a~ak,

Juniorsko prvenstvo Srbi-

je, kao ni takmi~ewa u

okviru Srbije +.

Golubarska sezona po

Takmi~arskom pravilniku

GSS svake godine po~iwe

1. maja i traje do 30. sep-

tembra, sa ta~no odre|enim

terminima za savezne utak-

mice.

REZULTATI ZA SVA VREMENA

Sreda, 5. martUtorak, 4. martPonedeqak, 3. martPetak, 28. februar Nedeqa, 2. martSubota, 1. mart

00

C

140

C

30

C 50

C 20

C 20

C -30

C

50

C

30

C

50

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 6. mart

Slaba ki{aSlaba susne`icaVedro

150

C 70

C110

C150

C

Slaba susne`icaDelimi~no obla~no Sipe}a ki{aVedro

31PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

UO v ~ a r s k o - k a -

blarskoj klisuri

i na samoj teri-

toriji ^a~ka ima vi{e od

230 vrsta ptica. To je vi{e

od dve tre}ine znanih vr-

sta ptica u Srbiji, a prema

proceni ornitologa oko

150 vrsta ptica gnezdi se

upravo u na{em kraju. Ima

veoma retkih, neke su izu-

zetno korisne, druge su

neobi~ne i lepe, a bez wi-

hove pesme na{ `ivot bi

bio mnogo siroma{niji i

tu`niji... Opet, qudi su

wihovi najve}i neprijate-

qi, jer im uni{tavaju sta-

ni{ta i gnezda, ubijaju ih,

pa ~ak i namerno truju, ne

razmi{qaju}i pre svega da

se u tom „lancu“ prirode i

sami nalaze. A sa takvim

bogatstvom pti~ijeg sveta

^a~ak bi, zajedno sa dru-

gim lokalitetima u okoli-

ni, mogao da razvije veoma

popularan i unosan ekotu-

rizam. Za to je potrebno

„samo“ nekoliko koraka i

ne velika ulagawa, a sve

ulo`eno bi se mnogostruko

vratio.

BOGATSTVO KOJE NAS

OKRU@UJE

Ornitolog Milan Ru-

`i} iz Dru{tva za za{titu

i prou~avawe ptica Srbije

ka`e da su neke vrste ptica

nestale, pre svega zbog po-

gubnog uticaja ~oveka.

Primeri i{~ezlih vrsta i

onih pred nestajawem su

brojni - od beloglavog supa

koji se nekada gnezdio na

Kablaru, crne luwe i crne

rode, orla zmijara, pa sve

do bele rode, koja je nekada

bila uobi~ajena u ~a~an-

skom kraju, a sada postoje

samo dva gnezde}a para u

Mr~ajevcima.

- Pred izumirawem su i

modrovrana, patuqasti

orao, pa ~ak i jedna od naj-

znamenitijih ptica u svetu

sivi soko, jer ga golubari

nemilosrdno progawaju,

truju i ubijaju. Od nekoli-

ko parova koje smo bele`i-

li u okolini ^a~ka dva su

„nestala“. Sada znamo samo

za jedan par u okolini kli-

sure, ali ve} nekoliko go-

dina ne uspevaju da se gne-

zde – ka`e Ru`i}, jedan je

od pokreta~a Dru{tva.

Vi{e od polovine pti-

ca koje se gnezde u okolini

^a~ka su peva~ice. U na{oj

blizini mo`emo videti ne-

koliko vrsta senica, dro-

zdove, slavuje, crvenorep-

ke, grmu{e, vrane, vrapce,

kojih je, ka`e Ru`i}, tako-

|e sve mawe. Svih pet vrsta

lasti poznatih u Srbiji,

gnezdi se u na{em kraju, a

od deset vrsta detli}a de-

vet svija gnezdo u okolini

Morave, me|u kojima je i

najve}i evropski detli}

crna `una. Ona je ~ak pre

nekoliko godina po~ela da

se gnezdi u samom gradu, na

ostrvu Suva Morava.

- Wihov broj se pove}a-

va, kao i broj sova. Po gra-

du se mogu videti utine, ku-

kumavke, pa ~ak i veoma

retke kukuvije sa srcastim

licem, kao i }ukovi, za ko-

je smo postavili ku}ice u

parkovima. Postavqawe 48

drvenih kutija za gne`|ewe

{umskih sova dalo je veoma

dobre rezultate, tako da

svake godine imamo mla-

dunce od dvadesetak paro-

va. I najve}a sova na svetu

buqina gnezdi se kod nas, a

jedan od mladunaca koji je

„prstenovan“ pre dve godi-

ne, na|en je nedavno u Lepo-

savi}u na Kosovu. Prele-

teo je vi{e od 100 kilome-

tara! To je ~udno, jer se

smatra da se ovako velike

sove ne kre}u mnogo, ali to

pokazuje da za ptice ne po-

stoje granice letewa – ob-

ja{wava Ru`i} i dodaje da

je, na`alost, ova sova sada

„zarobqenik“ jer doma}in

u ~iju je ku}u uletela ne `e-

li da je pusti na slobodu.

Od grabqivica oko

^a~ka „redovno“ se gnezde

soko lastavi~ar, vetru{ka,

orao mi{ar, jastreb, ko-

bac... Na Kablaru se povre-

meno vi|aju orao zmijar, ja-

streb osi~ar, sivi soko i

puzgavac, veoma retka pti-

ca nalik crvenom leptiru.

Na „seobama“ u na{ kraj

do|u brojne vrste - nekoli-

ko vrsta dnevnih grabqi-

vica eja, koje dolete iz se-

verne Evrope ili same Voj-

vodine, galebovi, dugorepe

sove, najkrupniji orao

Evrope belorepan sa ra-

sponom krila od 2,6 meta-

ra, `utokquni labudovi iz

severnih krajeva ili kao

ove zime veliki labudovi...

-To je peto~lana poro-

dica, do{la iz Podunova-

ca kod Vrwa~ke Bawe, gde

su se nastanili pre neko-

liko godina. Usled mraza

su se zaledile bare, pa su se

tra`e}i hranu i be`e}i od

lovaca „preselili“ blizu

Suve Morave, gotovo u sam

centar ^a~ka, jer su se tu

osetile najsugurnijim. Ne-

koliko puta lovci su zimi

u okolini ^a~ka ubili bu-

kavca (vodenog bika), veo-

ma retku vrstu ~apqe. Ma-

sovno se ubijaju mali kor-

morani, veoma ugro`eni u

celoj Evropi, a kod nas ih

svake zime bude stotinak.

On ne ~ini {tetu ribari-

ma, jer ova ptica bira

„o~uvane“ vode i lovi „ko-

rovsku“ ribu, koja ina~e

pravi {tetu „plemenitim“

vrstama – otkriva Ru`i}.

POSMATRAWE PTICA

[ANSA ZA ^A^ANSKI

TURIZAM

Najzna~ajnija stani{ta

su litice Ov~ara i Kabla-

ra, gde se hrane i gnezde

mnoge vrste ptica, jezero

Me|uvr{je, stare bukove

{ume, kojih je, nagla{ava

na{ sagovornik, u Srbiji

sve mawe. Posebno je zani-

mqiva Suva Morava koja je

u samom centru ^a~ka, gde

su zabele`ene veoma zani-

mqive i neobi~ne pojave

flore i faune.

- ^a~ak se tako mo`e po-

hvaliti da je jedan od ret-

kih gradova u Srbiji koji u

samom centru, nadomak

gradske pla`e, ima „urbanu

divqinu“, koju poku{ava-

mo da stavimo pod za{titu

– ka`e Ru`i}.

Sam ^a~ak zajedno sa

Ov~arsko-kablarskom kli-

surom ne mo`e biti na ma-

pi velikog broja zaqubqe-

nika prirode iz celog sve-

ta. Ali Srbija je, nagla{a-

va Ru`i}, veoma bogata i

atraktivna destinacija za

razvoj ekoturizma. Re{ewe

je u povezivawu sa drugim

lokacijama – Zlatiborom,

Mu~wom, Tarom, Uvcem,

Mokrom i Kamenom Go-

rom... Za po~etak je, ka`e

Ru`i}, potreban jedan ma-

wi hotel u samoj klisuri

koji bi ovim turistima nu-

dio lokalne specijalitete.

Mnogo bi zna~ilo i posta-

vqawe vidikovaca i po-

trebnog mobilijara du`

staza, {tampawe kvalitet-

nih mapa i bro{ura, kao i

odli~ni vodi~i... Pre sve-

ga toga, naravno, svi loka-

liteti moraju se ~e{}e i

boqe ~istiti.

- To sve ne ko{ta mnogo,

a korist je velika za lokal-

no stanovni{tvo, ne samo u

novcu, ve} i u „u~ewu“ da

{tite prirodu koja ih

okru`uje. Ovaj turizam ni-

je vezan za sezonu, a ekotu-

risti, posebno iz Zapadne

Evrope, sve su brojniji.

Uglavnom su to bogatiji

qudi sa visokom ekolo-

{kom sve{}u, koji vole

prirodu, a od toga kakav

utisak ostavimo zavisi da

li }e do}i ponovo i dove-

sti druge turiste. Bugarska

je to odli~no uradila i

ubira velike prihode od

ovog turizma. Ali, za sve

ovo potrebna je boqa re-

klama iza koje mora da sto-

ji dr`ava. Dobro je razvi-

jati i volonterizam i za-

jedni~ke akcije, kao svuda u

svetu – ka`e Ru`i} i ape-

luje na mlade qude da iza|u

van ku}e, u prirodu, kako

bi {to vi{e obogatili

svoj `ivot.

Turisti~ka organizaci-

ja ^a~ka nudila je vi{e pu-

ta svoje usluge {kolama, pa

~ak i besplatno kori{}e-

we katamarana i vodi~a za

posmatrawe ptica. Me|u-

tim, zainteresovanih, pre

svega stru~nih nastavnika,

koji bi decu poveli na ova-

kve ~asove u prirodi, goto-

vo da nije bilo. V. T.

„Quti“ neprijateq

pti~ijeg sveta, ali i

svega ostalog `ivog,

pa i ~oveka su pesti-

cidi i ve{ta~ka |u-

briva koja se koriste

na wivama u ogromnim

koli~inama. ^a~ak ne-

ma nijedan pre~i{}i-

va~ otpadnih voda, a

jedan od kqu~nih pro-

blema je nekontroli-

sano kopawe {qunka i

peska.

- Reka je napadnuta

sa svih strana, pa tako

obala od ^a~ka do

Stala}a, gde postoji

preko sto kopova, li-

~i na mese~evu povr-

{inu. Ve}ina to radi

bez dozvola, ne vr{i

se revitalizacija, a

krateri od kopawa su

pretvoreni u deponije.

Veliki problem su i

lovokradice i krivo-

lovci, koji ~ine {tetu

i samim lovcima. Za

sve to potrebna je jaka

kontrola i pove}awe

kazni – ka`e Ru`i}.

Koliko god da se divimo pticama, mi im ujedno i

zavidimo, pre svega na krilima i sposobnosti da le-

te... Volimo ih zbog pesme, boja, oblika.... Za wih je

~ovek oduvek vezivao razne simbole. Golub zna~i

mir, labud gracioznost, paun lepotu, slavuj radost,

sova mudrost, roda „donosi bebe“, lasta predskazuje

prole}e, lastavice su najboqi graditeqi... Zajed-

ni~ko za sve je da simbolizuju slobodu, a mnoge vrste

ptica verne su partneru do smrti.

SUVA MORAVA

„URBANA DIVQINA“

Posmatrawe ptica

Milan Ru`i}

^AS IZ PRIRODE

32 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 33OGLASI

STANOVI

P-20m2 ul. Nemawina,

6.sprat, CG, renoviran. Cena:

17000 e

P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat,

TA. Cena:16000 e

P-29m2, Hotel Morava, NOV,

3.sprat. Cena: 19000 e (sa

PDV)

P-28m2, Hotel Morava, 5.

sprat Cena: 20000 e

P-30m2, Nemawina, 1.sprat,

CG, terasa. Cena: 23000 e

P-31m2, nova, Obili}eva, 2.

sprat. Cena: 17000 e

P-30m2, centar, 1. sprat, CG,

terasa. Cena: 25000 e

P-32m2, centar, 2. sprat,

CG.Cena: 18000 e

P-34m2, centar, 1. sprat, CG.

Cena: 23000 e

P-36m2, Obili}eva, CG, lift.

Cena: 22000 e

P-36m2, Nemawina, 1 sprat,

renoviran, sa novim stvarima.

Cena:26000 e

P-38m2, Med. {kola, 3. sprat,

renoviran. Cena:24000 e

P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa

stvarima, renoviran. Cena:

31000 e

P-43m2, nov, centar, 3. sprat,

lift, CG. Cena: 36000 e (sa

PDV)

P-44m2, Hotel Morava,

4.sprat, CG, terasa. Cena:

25000 e

P-45m2, nov, Obili}eva,

prizemqe, za posl prostor.

Cena: 35000 e

P-46m2, Avenija1, vis.

prizemqe, CG, terasa. Cena:

27000 e

P-48m2, centar, 4.sprat, CG,

terasa. Cena: 33000 e

P-45m2+13m2, Nemawina,

dupleks, 5.sprat, lift, CG.

Cena: 30000 e

P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa.

Cena: 28000 e

P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat,

TA, terasa, 28000 e

P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat,

CG, terasa. Cena: 31000 e

P-54m2, centar, 1.sprat, CG,

terasa,za poslovan prostor.

Cena: 36000 e

P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat,

lift, CG, terasa, pogled na

Moravu. Cena:33000 e

P-55m2, Nemawina, prizemqe,

TA, terasa. Cena: 32000 e

P-62m2, noviji, Obili}eva,

CG, terasa. Cena: 40000 e

P-66m2, centar, 1.sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena: 50000 e

P-68m2, centar, 2. sprat, TA,

terasa. Cena: 40000 e

P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za

poslovni prostor. Cena: 43000

e

P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat,

Cg, terasa. Cena: 42000 e

P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG,

terasa. Cena: 38000 e

P-76m2, Hotel Morava,

5.sprat, CG, terasa, odmah use-

qiv. Cena: 38000 e

P-76m2, Balkanska, 2. sprat,

CG, 2 terase. Cena: 43000 e

P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift,

CG, 2 terase. Cena: 46000 e

P-90m2, Hotel Morava, CG,

lift, terasa, gara`a iza

zgrade. Cena:50000 e

P-92m2, nov, Qubi} Kej,

dupleks, CG, lift. Cena: 55000

e (sa PDV-om)

KU]E

P-60m2(P+1), plac 10a,

Pakovra}e. Cena: 18000 e

P-70m2, plac 4.13 a, kod

Proletera. Cena: 42000 e

P- 125m2, plac 5a, centar,

blizu KMN-a. Cena: dogovor

P-80m2, plac 3a, Trbu{ani.

Cena: 21000 e

P-92m2, plac 5a, {kola Ratko

Mitrovi}. Cena: 45000 e

P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve

hale ili zamena za stan.

P-105m2( P+1 ), plac 2a,

Amixina. Cena: 50000 e

LOKALI

P-38m2,nov, Obili}eva.

Cena:41 000 e

P-18m2, Qubi} Kej. Cena:

18000 e

P-49m2, Alvaxinica. Cena:

38000 e

P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a

podela na dva lokala od po

36m2 sa mokrim ~vorom)

HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN

STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT,

LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA

GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena

23.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,

Kej. Cena 20.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000 eu-

ra

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri

centar. Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, novi-

ji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena

28.000 eura

P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura

P- 64 m2, dvoiposoban, stro-

gi centar, renoviran, CG. Cena

39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel

Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,

nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban, bez

ulagawa, CG, lif, Kej. Cena

27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nema-

wina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-

na 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Sveto-

zara Markovi}a. Cena 43.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-

ska , nov. Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift,

gara`a, nov, centar. Cena do-

govor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [eta-

li{te. Cena 70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar,

nov. Cena 57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift,

gara`a, nov, centar. Cena

80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks,

centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,

centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}

kej. Cena 42.000 eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-

sowera, CG, centar. Cena

22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat, lift,

noviji, CG, centar. Cena

24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift, CG,

Hotel Morava. Cena 42.000.

eura

P-47 m2, lift, CG, nova grad-

wa, podzemna gara`a. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban. Cena

25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

ban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG,

kod Hotel Morave. Cena

36.500 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena

35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa,

novo, Qubi}. Cena 36.000 eu-

ra

P-120 m2, 3 ara placa, novi-

ja, Dom Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Ce-

na dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod

Gradske Bolnice. Cena 36.000

eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG,

kod O[ Milica Pavlovi}.

Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60

m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta od

126 m2 + 40 m2, Preqina,

centar, 17,25 ari placa, nova

ku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

GARSOWERA nova, 18 m2,

22.000 evra, Vo`dovac

DUPLEKS 96 m2, sa gara`om,

kod Arene, ukwi`en

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,

2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92

M2, TRI SPAVA]E SOBE,

2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

G A R S O W E R E

P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura

P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura

P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura

P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura

P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura

P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura

J E D N O S O B N I

P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura

P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura

P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura

P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura

P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura

P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura

P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura

P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura

D V O S O B N I

P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura

P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura

P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura

P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura

P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura

P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura

P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura

P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura

P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura

P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura

P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura

P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura

P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura

P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura

P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura

P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura

T R O S O B N I

P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura

P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura

P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura

P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV

P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura

P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura

P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura

P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura

P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura

P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura

P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura

P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura

KU]E

P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura

P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000

eura

P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000

eura

P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura

P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000

eura

P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura

P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50.

000 eura

P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura

P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura

P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000

eura

P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000

eura

P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura

P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura

P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura

P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura

P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura

P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura

P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura

P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18 500

eura

P- 20 m2, novija gradwa,

5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina, CG,

cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500 eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22 500

eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21 000

eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat, cena:

22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina, CG,

5.sprat, cena: 20 500 eura

P- 42 m2, kod Medicinske,

5.sprat, cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000 eura

P- 38 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, TA, cena: 25 000

eura

P- 37 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel Morava,

4. prat, cena: 26 000 eura

P-43 m2, kod O[ Milice

Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27

000 eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29

500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena: 36

000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena: 26

000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28 000

eura

P- 43 m2, Qubi} kej, TA,

4.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija gradwa,

Alvad`inica, 4.sprat, CG,

cena: 30 500 eura

P- 47 m2, Hotel Morava,

1.sprat, TA, cena: 27 000

eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 54 m2, Centar, 1.sprat,

TA, cena: 22 000 eura

P- 51 m2, Qubi} kej, CG,

nov, cena: 27 500 eura

P- 55 m2, Qubi} kej, ren-

oviran, TA, cena: 26 000

eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.sprat,

mo`e subvencionisani kred-

it, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel Morava,

8.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 51 m2, Centar, 4.sprat,

TA, cena: 26 000 eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36 000

eura

P- 68 m2, Centar, 1.sprat,

cena: 40 000 eura

P- 83 m2, strogi centrar,

2.sprat, cena: 46 000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel Morava,

CG, cena: 35 000 eura

P- 71,20 m2, Obili}eva,

nov, odmah useqiv, 2.sprat,

cena: 800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000 eura

PLAC 5 ari , u Qubi}u,

ulica 1300 kaplara. Na

placu ima temeq 10 x 11 m.

Cena 8.500 evra. Tel. 064/

673-2-969

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

^ITUQE

SE]AWE

24. 2. 1978 - 24. 2. 2014.

Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom

izgubili.

Supruga MILKA, }erke BIQANA i BRANKICA

16906

BRANKO

STEVANOVI]

POSLEDWI POZDRAV

dragom

Nedostaje{ nam za sve {to dolazi.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

MILKA, BIQA i BRANKICA sa porodicama.

16907

STANKU

STEVANOVI]U

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAKOGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

34 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

SE]AWE

FILIP

BUKVI]

2004 - 2014

Dana 1. marta 2014. navr{ava se

PET GODINA od smrti

Vreme prolazi a uspomene ostaju.

JELENA, MI]O i MILORAD

16935

BO@ANE

MILADINOVI]

1. 3. 2009 - 1. 3. 2014.

MIJAILOVI]

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe

na Vas.

Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

PORODICE: MIJAILOVI] i DOJ^ILOVI]

16931

3. 3. 1983 - 3. 3. 2014. 29. 3. 2003 - 29. 3. 2014.

]IRO QUBICA

Kada te neko napusti ranije onda

je suo~avawe sa wegovim

odlaskom dugotrajan proces.

@eleli smo te za ceo `ivot, a imali smo te na tren cvet

savr{en, cvet najlep{i, a onda...

Deset godina je pro{lo a se}awe na tebe An|ele ne

bledi. Neka te An|eli na nebu ~uvaju od bola i patwe a

mi }emo od zaborava mali veliki borac.

TVOJI:

tata ACO, mama VAWA i seka NIKOLINA

16918

SA PUNO QUBAVI I PO[TOVAWA

MIODRAG i BOJANA

upl.

MILENA MILA

D. JOROVI]

ro|. @ivkovi}

5.3.2005 - 5.3.2014.

BRATISLAV BATO

D. JOROVI]

21.9.2006 -21.9.2014.

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

Zdravstveni centar "Dr Dragi{a Mi{ovi}" ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe pos-

tupka prodaje na osnovu Re{ewa direktora broj 2080/4158 od 06. 11. 2013. godine,

raspisuje slede}i

O G L A S

Za prodaju gra|evinskog i ogrevnog drveta

postupkom usmenog javnog nadmetawa

I. Predmet prodaje je gra|evinsko i ogrevno drvo:

II. Prodaja }e se obaviti u utorak 04. 03. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u

kancelariji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu

Op{te bolnice ^a~ak).

III. Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:

a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu

b. uplate iznos od 5%, na ime obezbe|ewa

Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u

upravnoj zgradi bolnice i u istom mestu se predaje.

Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12

sati u ponedeqak 03. 03. 2014. godine.

Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa mo`e se uplatiti na `iro ra~un Ustanove broj

840-205667-47 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom na blagajni Ustanove u

holu Nove bolnice.

Dokaz o izvr{enoj uplati mora se prilo`iti uz prijavu.

Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati

nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu.

IV. Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji gra|evinskog i ogrevnog

drveta, nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa.

V. Gra|evinsko i ogrevno drvo, koji se izla`u prodaji, mogu se razgledati svakog

radnog dana pre prodaje, od 8 sati do 12 sati u krugu Bolnice u ^a~ku.

VI. Dodatne informacije o prodaji mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi}a,

~lana komisije, svakog radnog dana od 7.30 sati do 15 sati na telefon 064/8647170.

^ITUQE

U ~etvrtak, 20. februara 2014. posle kra}e bolesti, u 71.

godini `ivota, preminuo je na{ suprug, otac, svekar i deda

Dana 3. marta, navr{ava se GODINA DANA

od smrti moje sestre, svastike i tetke

ZORICE GLI[OVI]

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i se}awe na

tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu ~uvamo.

TVOJI: sestra QUBICA, zet MI]O,

sestri}i VLADE i IVAN sa porodicama.

16928

1. 3. 2007 - 1. 3. 2014.

RADOSLAV RAJO NEDI]

iz Trnave

Pro{lo je sedam dugih godina. Sa tugom i ponosom

Te uvek spomiwemo i ~uvamo od zaborava.

Supruga SIDA, deca i unu~i}i

16917

Dana 24. februara 2014. godine u 61-oj godini `ivota

preminuo je na{ dragi i nikad pre`aqeni

ZDRAVKO PE^ENI^I]

iz ^a~ka

Sahrana je obavqena u ~etvrtak 27. februara u 13

~asova na ^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: supruga MILICA, sin DEJAN,

}erka MARIJANA, zet DARKO, unuci STEFAN,

VUKA[IN, unuka \UR\A, sestra BISERKA

i ostala mnogobrojna rodbina.

16924

Dana 1. marta 2014. godine u 13 ~asova na grobqu u

Parmencu obele`i}u GODI[WI POMEN od smrti

moje supruge

ZORICE GLI[OVI]

iz ^a~ka

Zoko, po dobroti }u te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek

te se rado se}ati.

Tvoj voqeni suprug MOMO

16925

Navr{ava se [EST MESECI

od smrti na{ih dragih:

SAVO

MUJKANOVI]

Dana 28. februara 2014. navr{ava se GODINA

DANA od smrti na{eg dragog

BOJANA

BOJOVI]A

iz Preqine

3. 3. 2007 - 3. 3. 2014.

Sedam godina od kako nisi sa

nama. Ostale su rane duboko u

na{a srca urezane. Vreme koje dolazi i prolazi ne

le~i rane i ne bri{e pogled koji te svuda tra`i i

srca u kojima }e{ ve~no `iveti do kraja na{eg

`ivota, sine na{ jedini. Svaki tvoj ro|endan, Nova

godina, nama je najve}i bol i tuga u na{im srcima.

Tvoji roditeqi KATA i DOBRIVOJE

16916

MIROQUB

VJETROVI]

Dana 3. 3. 2014. navr{ava se GODINA DANA

od prerane smrti na{e drage

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe.

Mnogo nam nedostaje{ i nikada

ne}e{ znati koliko tuguju za tobom:

brat QUBI[A, snaja DANA, bratani} BOJAN,

bratani~ina VESNA sa porodicom i sestra NADA

VITI] sa porodicom iz Kru{evca.

1932

ZORICE

GLI[OVI]

iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

dragom

OD PORODICE

LAZI] iz PARIZA

16929

ZDRAVKU

PE^ENI^I]U

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 35

Po dobroti }emo te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek te

se rado se}ati.

]erka SNE@ANA sa porodicom

16934

U subotu 1. marta 2014. godine u 12,30 ~asova na

^a~anskom grobqu poseti}emo wihove grobove i obav-

iti [ESTOMESE^NI POMEN.

Sa qubavqu uspomenu na wih ~uvaju wihovi najmili-

ji: RU@ICA, ALEKSANDAR i MILO[

VERICA

KOVA^EVI]

Sahrawen je, uz prisustvo brojne rodbine, prijateqa i poz-

nanika, u nedequ, 23. februara 2014, godine, na Grobqu u rod-

nim mu Vrn~anima (na Kablaru).

Na{eg dragog Leka, koji se preselio i Ve~nu Kwigu

Nezaborava, ~ije }e se ime pisati samo velikim slovima,

se}a}emo se uvek - s ponosom, izuzetnim po{tovawem i zah-

valno{}u.

O@ALO[]ENI:

Supruga Miroslava, sinovi: Darko i Bojan, snahe: Ana i

Jelena, unuci: Nina i Veqko i ostala mnogobrojna rodbina

16930

ALEKSANDAR - LEKO

TEOFILOVI](1943 - 2014)

iz Trbu{ana

^ITUQE

SE]AWE

ZORAN - ZOKI PAJI]

3.3.1962. - 3.3.2014.g.

Zoki, opet je mart, opet je tvoj ro|endan i to dvade-

set osmi put bez tebe. I da ho}emo ne mo`emo da

prepustimo zaboravu tvoju mladost, tvoje dvadeset

~etiri godine. Tvoj prerani odlazak mnogo boli, a

vreme taj bol nije ubla`io. Nadamo se da }e na{a

tuga uve}ati mir tvoje du{e.

Uvek }e te voleti i ~uvati uspomenu na tebe tvoji:

seke Ankica i Rada,

sestri}i Sa{a i Stiv i zet Pero

16919

Dana 28. februara 2014. navr{ava se SEDAM

GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog

IVANA STEVANOVI]A

iz Bawice

1987 - 2007

Tu`nih 40 dana je pro{lo od smrti na{eg voqenog:

mu`a, oca, svekra i dede

QUBA

DAMQANOVI]A

(1955 - 2014)

Dana 4. marta 2014. godine, navr{ava se

^ETRDESET DANA

kako je preminula na{a draga

Pomen }emo odr`ati 4. marta 2014. u 13 ~asova na

^a~anskom grobqu.

Bratanac DEJAN,

bratanica ZORICA i snaja DOBRILA

16915

VERA

PETROVI]

Na{im dragim roditeqima navr{ava se

Neka vas u ti{ini ve~nog sna prati na{a qubav i

se}awe na vas.

Po~ivajte u miru, neka vas an|eli ~uvaju.

Va{a deca sa porodicama

16912

SE]AWE

februar

2004 - 2014

SLOBODAN - BOBAN

MIHAILOVI]

Dana 1. marta 2014. navr{i}e se

GODINA DANA od smrti na{e

drage majke i bake

JOVANKE PETROVI]

1. 3. 2013 - 1. 3. 2014.

Vreme prolazi a uspomenu na wega ~uvaju sinovi

\OR\E i NIKOLA sa porodicom.

16908

DU[ANU NIKOLI]U

Navr{ava se 40 dana

od smrti na{eg dragog

Ve~nu uspomenu na dragog Dula

~uvaju tetka MILICA i brat

SA[A TETIKOVI] sa porodicom

iz Vaqeva.

16909

DU[ANA NIKOLI]A

Navr{ava se

GODINA DANA

od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

DRAGOQUB SRETENOVI]iz Miokovaca

U subotu 01. 03. 2014. god. u 13 ~asova, na grobqu u Miokovcima,

dava}emo GODI[WI POMEN.

Uspomena na wegov dragi lik osta}e ve~no u nama.

WEGOVI NAJMILIJI

supruga MILENA, }erka MILEVA i sin DOJ^ILO sa porodicama

16920

36 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

U subotu 1. marta 2014. godine u

12 sati na ^a~anskom grobqu

obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom ocu

godinu dana osam godina

NIKOLI

25. 2. 2013 - 25. 2. 2014.

TOMISLAVI

1. 3. 2006 - 1. 3. 2014.

GRUJOVI]

Bol nije u re~ima i suzama, nego u du{i i na{im srci-

ma u kojima }e{ ve~no `iveti.

U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina.

TVOJI NAJMILIJI

16921

@ivi{ u na{im se}awima i u svakoj na{oj pri~i.

MIRA sa decom.

16922

Tog dana poseti}emo wen grob

i okititi cve}em. Uspomenu na wu ve~no }emo ~uvati.

ZAHVALNA DECA

16918

Pro{lo je sedam godina, pro}i }e jo{ mnoge druge

a bol i tuga se ne bri{u ve} se nose u srcu i du{i.

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uvaju

wegovi najmiliji.

Toga dana u 14 ~asova zajedno sa rodbinom, kumovi-

ma, prijateqima i Ivanovim drugovima

poseti}emo wegov grob.

TVOJI: tata TOMISLAV, mama ZAGORKA,

brat ALEKSANDAR i deda DRAGAN

16923

POSLEDWI POZDRAV

dragom kumu

od kuma ZORANA

VIGWEVI]A sa porodicom.

16933

DRAGUTINU

SE]AWE

3. 3. 2004 - 3. 3. 2014.

Deset godina nisi sa nama ali si u

na{im srcima.

Sa ponosom te pomiwemo i ve~no }e{ nam nedosta-

jati.

TVOJI: ZORAN i SLOBA

SLOBODAN

JAKOVQEVI]

VIDOVAC

^ITUQE

Dana 7. marta 2014. navr{avaju se DVE GODINE od

kada je ispustila svoju plemenitu du{u na{a baba

MIKA PLANIN^I]

sa Topalovog brda RASTISLAV RA]O

BO[KOVI]

1937 - 2014

Oti{ao si a ve} nam nedostaje{ dragi na{ |edo.

Tvoji: unuci BO\O, snajka JOLE,

STEVO i SAKI; tako si nas zvao.

16904

RASTISLAV RA]O

BO[KOVI]

1937 - 2014

Nenadoknadiv gubitak, se}awa ostaju.

Po~ivaj u miru dragi na{ tata.

Tvoji: sin MILAN i snajka MICA

16903

Dana 3. marta 2014. navr{ava se GODINA

od smrti na{eg voqenog dede

BO@IMIRA BO@A

BJELAKOVI]Aiz Prawana

U subotu 1. marta navr{avaju se ^ETIRI GODINE

od kada nije sa nama voqeni sin, suprug, otac i brat

MILOQUB GOJKOVI]

Na{ dragi

NENAD ZAGOR^I]

1926 - 2014.

SE]AWE

5. mart 1984. - 5. mart 2014.

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji.

16905

VITOMIR

DROBWAK

TU@NO SE]AWE

Srce i du{a bole kao prvog dana. Na{ si ponos uvek

bila i osta}e{, najdra`a Sawa.

Te{ko je `iveti rawen u du{i, videti te svuda a nigde

te ne na}i.

Baba MILA, teta RADA, brat NE[O,

snaha DANIJELA i bratanac NIKOLA

69124

SAWA

MARINKOVI]

5. 3. 2003 - 5. 3. 2014.

Dana 26. 2. 2014. navr{ilo se

^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o

tebi s ponosom pri~amo, da te nikad ne zaboravimo.

Supruga MILEVA, }erke VESNA i DU[ICA

sa svojim porodicama RENER i BOGDANOVI]

16901

BLAGOJA

GLI[OVI]A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 37

Tamo si ti gde ptice

svijaju gnezda,

tamo gde pada malena zvezda.

Tamo si ti, tamo je mesto tvoje,

tamo gde suze ne postoje.

Unuk DU[KO, unuka MAJA, kom{ije:

ZORA, NE[O i ]ENDO

16899

Ostavio si tragove i dobrotu koja se ne zaboravqa.

Tvoji voqeni unuci MILICA, MILENA

i NOVAK BORI[I]

16913

Uvek u na{im srcima, ~uva}emo te od zaborava.

Majka ILINKA, supruga SIDA, sin VLADIMIR,

}erka SOWA, sestra ZORICA sa porodicama.

upl.

preminuo je 23. februara 2014. u 88. godini. Sahrana je

obavqena u utorak, 25. februara u 13 sati na

^a~anskom grobqu.

O`alo{}ena porodica: supruga BRANKA,

}erke KAJA i MARIJA, unuci JELENA, DARKO,

ANA i IVAN sa porodicama.

16910

^ITUQE

TU@NO SE]AWE

SAWA

MARINKOVI]

5. 3. 2003 - 5. 3. 2014.

U SREDU 5-OG MARTA NAVR[AVA SE 11 GODINA OD

ODLASKA NA[E VOQENE ]ERKE I SESTRE.

I POSLE JEDANAEST GODINA SVE TU@NE I SRE]NE

DOGA\AJE U MISLIMA DELIMO SA TOBOM.

TUGA I BOL KOJI SE USELILI U NA[A SRCA TVOJIM

RANIM ODLASKOM NE MO@E UBLA@ITI VREME KOJE

DOLAZI I KOJE JE PRO[LO.

JEDANAEST GODINA... SUZE U NA[IM O^IMA I TUGA

U NA[IM SRCIMA.

TVOJI TU@NI

RODITEQI NADA I DRAGI[A

69124

TU@NO SE]AWE

5. MART 2003 - 5. MART 2014.

SAWA

KAKO SMO BILI SRE]NI KAD SI BILA SA NAMA.

U NA[OJ KU]I JE BIO SMEH, RADOST, PUNO [ALE.

A ZA OVIH JEDANAEST GODINA? SAMO BOL, TUGA, SUZE

I VELIKA PRAZNINA.

KAKO MI NEDOSTAJE[ DA SA TOBOM PODELIM LEPE

STVARI KOJE SU MI SE DOGODILE U @IVOTU.

TI BI U@IVALA U TOME, ALI NAM SE NIJE DALO.

UVEK ]E TE VOLETI

TVOJ BRAT SALE, MIRA I MATIJA

69124

38 PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

^ITUQE

MILI] MIL^ANOVI]

1. 3. 2010. - 1. 3. 2014.

RASTISLAV RA]O

BO[KOVI]1937 - 2014

Dana 1. marta 2014. godine, u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo

GODI[WI POMEN

na{em dragom

GORANU JOKSI]U

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji:

otac @ARKO, majka MAGDALENA, supruga VALENTINA,

sin NEMAWA, k}erka NEVENA, sestra GORDANA

i ostala mnogobrojna rodbina.

16870

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE 39

Od svega si me za{titio voqeni pa i od smrti.

Posledwe re~i bile su: „Dragi~ka, dolazim ku}i”.

Se}awa ostaju.

Po~ivaj u miru.

Neute{na supruga STANICA

16902

^ETIRI GODINE JE KAKO SE U DU[U USELILA TUGA A U SRCU

BOL OD KADA JE U VE^NOST OTI[AO NAJVOQENIJI,

NAJPLEMENITIJI, NAJ^ASNIJI I NAJPO@RTVOVANIJI

OTAC I DEKA.

@IVI I @IVE]E VE^NO U NA[IM SRCIMA,

NA[IM MISLIMA I SNOVIMA.

S’ QUBAVQU I PO[TOVAWEM

]ERKA SLAVICA I UNUKA MAJA

16911

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE