Сарди

11
1 САРДИНИЈА Острва Сардинија и Сицилија се налазе у Тиренском мору. Оба острва и море су добила имена по племенима народа који су их населили. Ко су били ти људи и одакле су дошли? Народ је генетска категорија. Припадници једног народа могу да живе на различитим местима. Могу да имају различита друштвена уређења и вероисповест. Народ може бити подељен на племена, родове, кланове, братства, задруге па до породице. Али оно што одређује нечију припадност неком народу, је његов генетски код. На почетку XII.века пре Христа дошло је до великог померања народа са простора данашњег Балкана и Мале Азије ка Египту. То је била велика сеоба у којој су читаве породице са својим иметком покушале да се населе у Египту. Фараон Рамзес III их је сачекао са војском и у бици код Пелусијума (око 1191.год. пре Хр.) која је била и на мору и на копну, успео да порази. После те победе, фараон је саградио огроман маузолеј у Мединет Хабу (на слици), у делти Нила. На зидовима тог маузолеја се налазе фреске на којима су описани ови догађаји. Ту се налази и списак са називима тих племена. Египћани су их назвали народи мора“. Како је записано, народи мора су били: Сарди, Сикули, Тирсени, Пеласти, Теукри, Ликијци, Даноја и Ахајваши. После ове битке нека племена су се повукла на север, на обалу Средоземног мора и ту се трајно населили. То су били Пеласти по којима је Палестина добила име. Сарди, Сикули и Тирсени су , очигледно, кренули преко мора и населили се на острвима и копну данашње Италије. Тако је по Сардима, названа Сардинија, по Сикулима, Сицилија а по Тиренима је читаво море, Тиренско добило име. Тирени су, наиме, рођаци Етрураца. Али, сада се поставља питање, ком етносу су припадала ова племена. Да би то објаснили, морамо се вратити у још дубљу прошлост. На Балкану су пре досељавања хеленских племена Ахајаца, живела племена које једним именом зовемо, Пеласти. Они су имали некакву државну организацију са главним градом Пелесте. Пеластички јунак је и Одисеј који је по Ликофону из Халкиде на Еубији, синоним пеластичког краља Наноса, оснивача касније Кортоне на Апенинима. Овај податак потврђује и Плутарх у Ромуловој биографији“, као и Хеленик са Лезбоса који Пеласте наводи као претходнике Етрураца. (Проф.Др.Р.Пешић: Сеобе или геометрија идентитета)

Upload: aleksandar-milicevic

Post on 12-Sep-2015

19 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

Сардинија

TRANSCRIPT

  • 1

    .

    . ?

    .

    . .

    , , , , .

    , .

    XII. .

    . III ( 1191.. .) , . ,

    ( ), .

    .

    . . ,

    : , , , , , ,

    .

    ,

    . . ,

    , ,

    . , , ,

    , . , , .

    , , . ,

    .

    , , .

    .

    , ,

    .

    , .

    (...: )

  • 2

    , , () . , ,

    . .

    .

    . , .

    ,

    . .

    . ,

    , 1900.. .

    . .

    .

    .

    ,

    1250.. . (L. Pareti, P. Brezzi, L Petech: , .10) (XII, . 572.) ,

    . ,

    ,

    .

    :

    . , .

    .

    . , ,

    . ( Sardes). (L. Pareti, P. Brezzi, L Petech : , .11;.79) , , , .

    , ,

    , . (...: )

  • 3

    . , ,

    .(. : ..177) 26 . f .

    , , .

    : ; . (..: ,.166)

    ,

    . (yrhenoi) , . .

    ,

    .

    , ,

    , .

    . .

    . .

    . (: IV, 48,100, 102, 104, 119, 125) [..: ,.49]

    . (L. Pareti, P. Brezzi, L Petech : ,.89) (VI, 3), . (..: ,.58)

    XII. . .

    .

    . ( I, 94) XII. . . ,

    .

    Massimo Pitau, Sasari , La lingua dei Sardi Nuragici e degli Etruschi, Editrice Dessi, Sassari, Sardinia, Italia. XV. XIV. . XII. . . , Pitau IX. . . (..: ,.48 17) , , , .

    . , Massimo Pitau,

  • 4

    . (..: , ..)

    G.Sergi, , , , (), , , .

    (..: , ..)

    : , ,

    (, ) . . ,

    . , .

    . (Guarnacci Abbe Matio: Memorie storiche etrusche sul piu anticho Regno d Italia) ; : , ,

    , ; I. .( ) : ...

    , , ,

    . (.: ,.13)

    . .

    , .

    . XIX. ,

    . 1853. . , 1855.. , ,

    . (..: , ...) , . ,

    .

    ; . :

    , , , , , , ,

    . ()

    Isak Tejlor 1899. . G.Marij Viktorini IV. , , .

  • 5

    .

    ,

    . (L. Pareti, P. Brezzi, L Petech : , .125) , .

    IX. . (L. Pareti, P. Brezzi, L Petech : , 118)

    , VII. , . ? , , , , .

    .

    , VI. V. . , , .

    . .

    .

    , .

    . ? , , , , ,

    . , ,

    , , ,

    . , .

    , ( , ..), , , ...

    ... .

    (.: ,.265 266)

    , .

    . .

    , ,

    ,

    .

    .

    1000.. . .. . , , () .

    .

  • 6

    , , ,

    . : (usp. Festus, epit.69M); (Plinije, III,102); ( Probus o Vergilu, Ecl, Vi, 31; Festus 309); (). . (L. Pareti, P. Brezzi, L Petech : , .81)

    , I. , (VII, 5, 7) : . , Calabri, , Daunii, , . ( 1969; 103; up. 202) (..: ,.49 19)

  • 7

    XII. , . .

    , . (.: ,.125)

    ,

    ,

    . - -.

    I. 3. 26, . , ,

    . XVII. .

    .

    , ,

    . ,

    IV. V. . . , .

    , , ,

    . , (). . : Eusesebius, natione Sardus... Sancti Eusebii Hieronymi, Patrologiae, Tomus 23, J.P. Migne, Paris 1883

  • 8

    XVII. . , .

    , , .

    . : ,

    .

    .

    1654.. , , .

    II. . . .

    . , , ,

    (, ) . . , .

    ,

    . ,

    . Priko dSent Mari ( E. Pricot de Sainte Marie: LES SLAVES MERDIONAIX, Armand Lechevalier, Paris 1874) . , 1812., , , .

    . ,

    . .

    534., 548.. () ( , ) . , . .

    ., , , 439. 455.. . , VIII. . . , 468.. . .

    130 000 . (.: ,.81)

    .

    ,

    . XIX. , .

    .

    ? , , . . ,

  • 9

    . ,

    ; , (Massaeos,Misenensos) : Hoc Vandalos in Misnia peculiare Soraborum nomen hubuisse, , . Sorab, : cuius derivatio a Serbis , Sorab, ; : 1.1.2.c.6.4.: Servia amplissima Germaniae provincia a Vinilis incolitur, qui olim dicti sunt Vandali, () , , (), . , .

    .

    , .

    .

    .

    . . ,

    , . ,

    , , -

    .

    I , 20 25000 . , R P, I R. A. I, ; I1 ( 253, 30 000 ) I2 ( 215 20 000 ). ,

    , I 22 200 .

    I2, I2, 17000 . I2 . 70%, .

    -, 11(R11), , . 70% 2 4% .

    25 () 11(R11) ,

    , . ,

    , . ,

    . () 11(R11) 4% . () , 19%.

  • 10

    8-11% 25%. ( ) ( - ) . ,

    , 25% .

    11(R11), 12 000 , ( ) 4500 .

    , 11(R11) : 10% ; 12-15% ; 14 17% ; 15 25% , ; 20% ; 29 34% ; 30 37% . - 11(R11), 16%.

    ..

    , I 40-50% .

  • 11