1Katastar vodova

Vodovi

U katastru vodova vodi se evidencija o nadzemnim i podzemnim vodovima sa pripadajuimpostrojenjima i ureajima za koje postoji obavezapribavljanja graevinske i upotrebne dozvole i to za: vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, parovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu, gasovodnu i drenanu mreu.

Vodovi

Katastar vodova je evidencija u kojoj se utvreni podaci o vodovima prikazuju grafiki, numeriki i opisno.

Katastar vodova izradjuje se po katastarskim optinama.

Katastar vodova izradjuje se na osnovu podataka dobijenih snimanjem vodova i dokumentacije o vodovima kojom raspolau dravni organi, preduzea i druge organizacije.

Katastar vodova sastoji se od:

elaborata originalnih terenskih podataka dobijenih snimanjem vodova;

planova pojedinih vodova; preglednih planova svih vodova; opisa karakteristinih podataka o vodovima; registra vodova

Izrada katastra vodova obuhvata:

pripremne radove; snimanje vodova sa izradom elaborata

originalnih terenskih podataka; izradu planova vodova; izradu registra vodova.

Pripremni radovi obuhvataju

prikupljanje i analizu upotrebljivosti postojee dokumentacije o vodovima;

pronalaenje podzemnih vodova; izradu skica snimanja vodova.

2Izrada planova vodova Na osnovu elaborata originalnih terenskih podataka

dobijenih snimanjem vodova izradjuju se planovipojedinih vodova i pregledni planovi svih vodova, u analognom ili digitalnom obliku, a njihov sadrajprikazuje na nain propisan za izradu geodetskihplanova.

Plan pojedinog voda sadri podatke o poloaju trasevoda sa pripadajuim postrojenjima i uredjajima i svekarakteristine opisne podatke za tu vrstu voda. Plan pojedinog voda sadri i podatke o obliku i poloajuzgrada i drugih graevinskih objekata, kao i ostalepodatke prikazane na katastarskom planu osim brojeva i graninih linija katastarskih parcela i njihovih posebnihdelova.

Topografski klju

Razmera planova vodova Razmera koja je identina razmeri planova katastra

nepokretnosti. Za izgradjena podruja veih naseljenih mesta i

gradova izradjuju se pregledni planovi vodova u razmeri 1:2500 ili 1:5000, a za vangradska i neizgradjena podruja u razmeri 1:10000.

Detalj plana vodva

Izrada registra vodova Registar vodova izradjuje se i odrava po ulicama,

trgovima ili potesima u okviru katastarske optine, u cilju lakeg pronalaenja mernih podataka naosnovu kojih se kartiraju vodovi i pripadajuapostrojenja i ureaji.

Registar vodova

3Odravanje katastra vodova obuhvata utvrdjivanje i provodjenje nastalih

promena na vodovima sa pripadajuim postrojenjima i uredjajima. Promenu nastalu na vodovima investitor je duan da prijavi u skladu sa Zakonom.

Utvrivanje i provodjenje promena vri se istom tanou i metodama propisanim za izradu katastra vodova.

Potvrda o snimanju vodova

Izdavanje podataka katastra vodova

U postupku odravanja katastra vodova, na zahtevzainteresovanih lica, izdaju se kopije plana vodova i kopije celih listova ili delova lista plana, pojedinanihili svih vrsta vodova. Kopije moraju biti verne radnom originalu plana vodova, potpisane i overene od strane obradjivaa i direktora slube.

Kopija plana vodova izradjuje se na obrazcu formata A4 ili A3.

VODOVOD Niz postrojenja i pojedinanih vodova (cevovoda)

koji su povezani u sistem za dobijanje vode izrazliitih prirodnih izvorita, njeno preiavanje i distribucija do potroaa naziva se vodovodnamrea, ili krae, vodovod.

Materijali za izradu cevovoda1. liveno gvoe (gvozdene livene cevi proizvode se od sivog liva,

obostrano se zatiuju od korozije bitumenskim premazima, sa prenicima od 80, 100, 125 i 150mm i duinom cevi do 5m);

2. elik (eline cevi su tanjih zidova od livenih, prenika 40-600mm, duine 7-16m,);

3. elino pocinkovano gvodje (u prenicima 10-150mm, u duinama 3-5m),

4. azbestcementne cevi (proizvode se u prenicima od 50-300mm, duine 3-5m);

5. olovo (cevi prenika 10-100mm, u duinama 2-70m);6. bakarne cevi (koriste se kao kune instalacije , trajne su i

elastine kao i tankih zidova, i proizvode se prenika 5-75 mm)7. plastine cevi -PVC (proizvode se u prenicima 20-500mm i

razliitih su duina);8. armirani beton (za veoma velike prenike).

Vodovodni ureaji

slue za prekidanje toka vode, regulisanjeprotoka i za isputanje vode. U vodovodneureaje se ubrajaju: talonice, zatvarai, vazduni ventili, povratni poklopci, redukcioniventili, hidranti, prikljune ogrlice i slavine i dr.

4KANALIZACIJA Kanalizacija odvodi svu otpadnu vodu (fekalnu,

potronu, industrijsku, padavinsku i ostalu) izzgrada, odnosno sa podruja naselja, na pogodnomesto (direktno u vodoprijemnik ili se prethodno vridelimino ili potpuno preiavanje), sa zadatkomda je uini nekodljivom i da je ukljui u prirodno kruenje vode na zemlji.

Kanalizaciona mrea se sastoji iz: ureaja u objektima, spoljne kanalizacione mree, crpnihstanica i vodova pod pritiskom i objekata zapreiavanje.

Prema nainu odvodjenja otpadnih voda postojedva sistema kanalizacije: opti (meoviti, skupni) i separacioni (odvojeni).

Materijali za izradu kanalizacije keramike cevi (koriste se za izradu donje i horizontalne mree u

objektima u dvorinoj i ulinoj mrei; prave cevi su duine300mm, 500mm, 750mm i 1500mm, prenika 75-400mm);

livene gvozdene cevi (koriste se za gornje vertikalne kanale, i zadonji horizontalni razvod u zgradama; proizvode se u duini od50-200mm, pa sve do 2500 mm i razliite su teine i obrade);

azbestnocementne (salonit) cevi (koriste se za dvorinu, industrijsku i ulinu kanalizaciju; otporne su na koroziju; proizvode u duini od 3-5m i prenika 100-1300mm),

plastine cevi (koriste se za izvodjenje kune kanalizacije, za odvodjenje atmosferskih voda, kao i za industrijsku kanalizaciju; proizvode se u duini od 5m, prenika 25-250mm);

i betonske cevi ( krunog su ili eliptinog oblika; koriste se u ulinoj mrei za odvod atmosferske vode).

KanaliCevi kanalske mree polau se u rovove ispod dubine smrzavanja zemljita.To za nae prilike znai da cev treba polagati na dubini od 0,80 m do 1,20 m.

ELEKTROENERGETSKA MREA

Sistem elektrinih objekata, postrojenja i vodova koji slue zaproizvodnju, prenos i distribuciju elektrine energije od mestaproizvodnje energije (elektrane) do mesta potronje naziva se elektroenergetska mrea

Elektrina energija se od elektrana do praga velikih potroakihcentara prenosi vodovima (dalekovodima) visokog napona od 220 KV. Za potrebe naselja i privrede ovaj napon se transformieu takodje visoki napon od 110 KV pomou transformatora smetenih u trafostanicama na periferiji naselja. Dalekovodi razvodne mree visokog napona od 110 KV razvode elektrinu energiju od razvodnih transformatora i pretvaraju je u srednje visoki napon od 35 KV i 10 KV kojim se napajaju veliki potroai. Za iroku potronju ova struja srednje visokog napona (od 35 KV i 10 KV) transformie se u struju niskog napona od 220/380 V.

Polaganje vodovaDubina polaganja kablova zavisi od napona elektrine struje i to: kablovi visokog napona na 1,2 m, kablovi srednjeg napona (35 KV) na 0,8 do 1,0 m, kablovi napona 10 KV na 0,8 m i kablovi napona 1 KV od 0,6 do 0,8 m. Ako se isti rov polau kablovi razliitog napona njihova udaljenost mora biti najmanje 0,20 m, jer se izmedju njih stavlja opeka. Kad se u zemlju polau kablovi visokog napona onda se preko njih stavlja sloj sitnog peska, a zatim red opeke. U sam rov kablovi se polau krivudavo radi izbegavanja suvinih naprezanja i optereenja spojki. Prilikom provodjenja kabla ispod ulice koriste se betonski elementi (sa otvorima za ice) koji se polau u rov.

TOPLOVODNA I PAROVODNA MREA

Sistem objekata, postrojenja i vodova za proizvodnju, sprovodjenje (irenje) i raspodelu toplotne energije kojase dobija iz vodene pare, vrue i tople vode od mestaproizvodnje do mesta potronje naziva se toplovodna i parovodna mrea.

Snabdevanje toplotnom energijom moe biti za jedanobjekat, blok naselja ili za itavo naselje, to se nazivadaljinskim grejanjem.

5Vodovi- nadzemni I podzemni

Iznad zemlje se cevovodi postavljaju neposredno iznad terena to je nie mogue i stubovima (nosea konstrukcija), do visine od 1,8m. Najee se primenjuju u industrijskim kompleksima, odnosno na slobodnom i neiskorienom prostoru.

Cevovodi ispod zemlje se postavljaju u: nepristupane (neprohodne) kanale, kroz koje moe ovek da prodje puzei (poluprohodne), prohodne kanale i zajednike kanale (kolektore) za instalacije i direktno u zemlju. Cevi se veoma esto postavljaju u gradjevinske objekte, odnosno armirano-betonska korita koja se obino izradjuju na samom terenu i pokrivaju armirano-betonskim montanim ploama. Korita se izradjuju i od fabrikih montanih elemenata. Dimenzije korita mogu biti od 75x50 cm do 250x150 cm. Ova korita su dobro izolovana od prodiranja vode.

TELEKOMUNIKACIJE

Telekomunikacije, odnosno telekomunikacionu mreu ine telefonska i telegrafska mrea i mree posebne namene.

S obzirom na sredstvo kojim se vri prenos, telekomunikacije se dele na elektrine (iani prenos: telegrafski prenos, telefonski prenos, radio i televizijski prenos, telesignalizacija, prenos podataka i dr) i radioelektrine (beini prenos preko radio, relejnih antenskih i televizijskih stubova i repetitora).

Postavljanje vodova

Podzemni kablovi se polau neposredno u zemlju ili u kablovske cevi, to je najei sluaj polaganja kablova u naselju. Kablovske cevi su od betonskih blokova raznih oblika koji imaju jedan ili vie otvora za provlaenje ica. Za postavljanje vie vodova blokovi se slau jedan preko drugog. Blokovi su najee duine 1 m sa najvie etiri otvora i prenika 100 mm, ali postoje i druge dimenzije. Kanali takodje mogu biti izradjeni od drugih materijala (azbestcenment, termoplastine PVC mase, elik i dr). Po pravilu, kablovska kanalizacija se postavlja ispod trotoara. Najmanja dubina rova je 0,60m.

Nadzemni vodovi najee se veaju na stubove ili korovne nosae. Minimalna visina voda iznad zemlje je 3 m, a kod prelaza saobraajnice ta visina iznosi 6 m. Kablovi se postavljaju na suprotnoj strani ulice u odnosu na elektrini vod i na udaljenosti 3 m od zgrade. Stubovi se postavljaju obino na udaljenosti od 50 do 80 m.

Tlekomunikacioni objekti kablovski ahtovi (okna), postavljaju na prelomima trase i u

horizontalnom i u vertikalnom smislu, kao i na mestima ravanja kablova

kablovski ormani, slue za razvodjenje mree u pojedine zgrade i postavljaju se, najee, u trotoarima.

kablovska razvodita, postavljaju se na mestima gde kablovi prelaze u nadzemne ili unutranje kune vodove. Postavljaju se na stubove ili zidove zgrada.

kablovsko kamenje ili gvozdene ploe su specijalno izradjene oznake za obeleavanje trase ukopanog kablovskog dalekovoda na asfaltu

i telefonske kabine.

GASOVOD

Gasovodom se smatraju podzemni, nadzemni i podvodni cevovodi i objekti (instalacije i gasni aparati), uredjaji i postrojenja koji su njihovi sastavni delovi i koji slue za transport i distribuciju prirodnog gasa.

S obzirom na pritisak u cevima, gasovodna mrea se deli na: mreu visokog pritiska - preko 50 bara, mreu srednjeg pritiska i mreu niskog pritiska od 8 do 16 bara.

U odnosu na funkciju mrea se deli na: primarne (magistralne) vodove (doprema od primopredajnog mesta do potroakih centara), sekundarne vodove (razvod po podrujima i ulicama) i tercijalne vodove (kuni prikljuci).

Gasovod

Transportovanje gasa vri se cevima koje se izradjuju od gvodja, elika, azbesta i plastinih masa. I kod vodova gasa postoje fasonski delovi za promenu pravca, montau armaturnih delova, merenja i kontrolu i dr.

Gasne cevi se ukopavaju u zemlju, na dubinu od minimum 1m, odnosno ispod take smrzavanja kondenzata zbog koga se cevi ukopavaju i pod nagibom. Minimalni pad ulinih gasnih vodova za cevi prenika do 200 mm iznosi 0,5%, a za cevi veeg prenika 0,2%. Ukrtanje sa ostalim vodovima izvodi se pomou zatitne cevi. Prema propisima, gasni vodovi se ne smeju polagati u kolektore instalacija, ve potpuno odvojeno.

Sastavni elementi spoljne gasne mree su: sifoni, zatvarai, regulatorske stanice i regulatori, kontrolne kape, kuni prikljuci i kompenzatori.

6NAFTOVOD

Naftovodi i produktovodi su cevovodi sa uredjajima, postrojenjima i objektima koji slue za transport gasovitih i tenih ugljovodonika.

Gasoviti i teni ugljovodonici su: sirova nafta i gasoviti i teni derivati nafte propisanih tehnikih karakteristika, u skladu sa jugoslovenskim standardima.

Naftovodi i produktovodi slue za transport sirove nafte i tenih derivata nafte od terminala u luci, otpremnih stanica na naftnim poljima i rezervoarskog prostora preradjivaa nafte do rezervoarskog prostora rafinerije ili potroaa.

NAFTOVOD

Naftovodnu mreu ine sistemi cevi kojima se vri prenos sirove nafte od mesta eksploatacije do rafinerija.

Cevi koje se koriste za izgradnju naftovoda su eline cevi razliitih profila i pritisaka u cevima. Podzemni naftovod se polae u rovove minimalne dubine od 1m od gornje ivice cevi do nadmorske visine nivelete terena.

Naftovodna mrea se obeleava na terenu po odgovarajuim propisima. Naftovod se du trase obeleava tablom upozorenja na stubu propisanog oblika, a na rastojanju 50 do 100m .

DRENAA

Drenana mrea je sastavljena od perforiranih cevi-drenova postavljenih u zemljitu na odredjenoj dubini i rastojanju koji imaju sposobnost prijema i odvodjenja vode. Slui za odvodnjavanje povrinskih voda (sistem drenanih cevi za isuivanje tla - otvori na cevima su okrenuti navie, ka povrini tla) kao i za navodnjavanje zemljita-otvori na cevima su okrenuti nanie, ka utrobi zemlje.

Drenaa moe biti: horizontalna, vertikalna i kombinacija horizontalne i vertikalne. Mrea moe da bude od keramikih, plastinih, betonskih i drugih cevi. U horizontalnoj mrei drenovi se postavljaju priblino paralelno sa povrinom terena. U vertikalnoj mrei regulacioni elementi se postavljaju upravno na povrinu terena.

Smetaj (lociranje) vodova u prostoru

fizikih hemijskih osobina medijuma. Fizike osobine medijuma (gravitacija, pritisak, elektrini napon) utiu na smetaj vodova u vertikalnoj ravni, a hemijske osobine (gas, zagadjena voda i sl.) utiu na njihov horizontalni poloaj

ekonominosti. Najekonominije reenje postie se maksimalnim skraenjem trase voda. To znai da trasa voda treba da ima minimalna skretanja.

obezbedjenje spostvene mree od spoljnih uticaja.Mrea treba da bude smetena na takvoj dubini da ne doe do smrzavanja medijuma, odnosno da on ne menja temperaturu i da je instalacija to vie prirodno hladjena (kablovi).

obezbedjenje okolne mree. Vodovi moraju biti takopoloeni da ne ometaju rad i ne oteuju uredjaje i medijume susednih vodova.

uvanje stabilnosti povrinskih objekata. Vodovi se po pravilu ukopavaju izvan zone pritiska zgrade ilinekog drugog objekta. Ovo se postie na taj nainto se blie zgradi, odnosno regulacionoj linijiukopavaju vodovi manjeg profila i koji ne zahtevajuveu dubinu.

pristup do podzemnog voda. Ovaj se pristupobzbedjuje na taj nain to se nikad u jednojvertikalnoj ravni ne ukopavaju dva voda, odnosnone ukopavaju jedan iznad drugog.

sigurnost korienja. Vodovi su smeteni tako da u sluaju kvara ne ugroavaju ivot i zdravlje svojihkorisnika i da su kvarovi svedeni na minimum

Najmanja dubina ukopavanja u zemlju za neke podzemne vodove je:

elektrini kablovi niskog napona 0,5 - 0,8 m; elektrini kablovi visokog napona 0,8 - 1,2 m; telefonski kablovi 0,4 - 0.8 m; gasovod 1,0 - 1,5 m; toplovod 0,5 - 1,5 m; vodovod 1,4 - 1,8 m; kanalizacija 1,4 - 2,0 m.

7Najmanji horizontalni razmaci izmedjunekih paralelnih vodova kod nas su:

telekom-elektr.kabl vis.napona 1,0 m telekom-eletr.kabl.nis.napona 0,5 m telekom-vodovod 0,8 - 1,0 m telekom-toplovod 2,0 m telekom-gasovod 1,0 - 2,5 m vodovod-elektr.kabl vis.napona 0,8 m vodovod-eletr.kabl.nis.napona 0,5 m vodovod - kanalizacija 1,0 - 1,5 m vodovod - gasovod 0,5 - 1,0 m gasovod - kanalizacija 1,0 - 3,0 m elektr.kabl visokog napona - toplovod 1,5 - 2,0 m

Smetaj (lociranje) vodova u profilu ulice

Poloaj vodova dat je sa sledeim elementima: horizontalna udaljnost od regulacione linije; dubina voda, odnosno kota gornje ivice voda i kota

terena; razmak vodova, odnosno horizontalna udaljenost

spoljnih ivica susednih vodova.

Smetaj (lociranje) vodova u profilu ulice

E-elektrini vod visokog napona, P- gasovod niskog napona, V-vodovod pitke vode, Vu-vodovod tehnike vode, Ps-gasovod srednjeg pritiska, T-telefonski kablovi, Ev-elektrini vod visokog napona, V1-primarni vod pitke vode, K-kanalizacija i Tv-toplovod.

Smetaj (lociranje) vodova u profilu ulice

Po pravilu, sekundarni potroni vodovi smeteni su blie zgradi, a primarni dalje od zgrade. Prema nekim stranim normativima redosled je ovakav: telefonski kablovi, elektroenergetski kablovi, potroni gasovodi, potroni vodovodi, potroni toplovod, primarni vodovod, primarni toplovod, kanalizacija.U novije vreme kod nas se grade kolektori za vodove u koje se postavljaju svi vodovi osim vodova gasa i kanalizacije. Ovo reenje ima niz prednosti kod prohodnosti, postavljanja, odravanja, snimanja, evidentiranja i dr.

Pronalaenje vodova vri se nasledei nain:

Vodovod se pronalazi uglavnom preko nadzemnih pripadajuih objekata, naroito zatvaraa. Zatvarai se nalaze iznad osovina cevi i svojim poloajemodredjuju trase vodova, pri emu treba utvrditi da li se zatvarai nalaze iznadglavnih cevi ili iznad prikljuaka za zgrade.

Kanalizacija se pronalazi preko revizionih silaza-okana, koji mogu biti postavljeni i ekscentrino u odnosu na osu kanala, odnosno sa bonim ulazom.

Elektoenergetska mrea se pronalazi preko okana i pripadajuih objekata. Toplovodna mrea se pronalazi preko kontrolnih okana. Telekomunikaciona mrea: TT kanalizacija se pronalazi preko TT okana, a

armirani TT kablovi preko nastavaka, podzemnih pojaavakih kuita ili pojaavakih kuica.

Naftovodna mrea se pronalazi preko kontrolnih okana i pripadajuih objekata. Gasovod se pronalazi na osnovu povrinskih poklopaca (kapa)-zatvaraa koji

se nalaze iznad osovina cevi, pri emu treba utvrditi da li se nalaze iznad glavnih cevi ili iznad prikljuaka za zgrade.

Drenaa se pronalazi preko okana. Kote se odredjuju za: poklopce i dna okana i dna glavnih kanala.

Pronalaenje podzemnih vodova moe se vriti:

otkopavanjem, tragaem (detektorom), ili tragaem ili kombinovano (otkopavanjem i

tragaem).

8Tragai