СЕМЕЊАЧЕ

Разликују се од биљака које се размножавају спорама по томе

1. Што су на вишем еволутивном ступњу

2. Што се размножавају семеном

3. За размножавање није потреба вода

4. Семе садржи хранљиве материје којима се исхрањује клица (брига о потомству)

ПОДЕЛА

2 класе:

1. Голосеменице(Pinophyta, Gymnospermae)

2. Скривеносеменице(Magnoliophyta, Angyospermae)

Раздео голосеменице(Pinophyta или Gymnospermae)

Голосеменице живе на копну,настале су средином девона, пре око триста педесет милиона година. Голосеменице образују семене заметке и семе који им омогућавају размножавање. Семе им је голо, непокривено, због чега су и добиле назив.

Постоје примерци високих стабала(јела, смрча) или нижих жбунова(клека)

Размножавање голосеменица

Класа изумрлих семених папрати (Lyginopteridopsida)

Класа Цикаса (Cicadopsida)

Klasa CYCADOPSIDACycas revoluta, cikas palma, sago palma

Класа гингкоа (Gingkoopsida)

Klasa GINKGOPSIDA Ginkgo biloba L., relikt

seme

Dvodoma biljka

seme

Klasa GNETOPSIDAWelwitschia mirabilis, velvičijakamenite pustinje Afrike

Klasa GNETOPSIDAEphedra distachya L. (syn. E. vulgaris) atlanska efedra, metlina,

Класа четинара (Pinopsida)

KLASA PINOPSIDA Fam. Pinaceae - borovi

KLASA PINOPSIDA Fam. Pinaceae

Muške šišarice

Ženske šišarice

Pinaceae Биљке ове фамилије су дрвенастог или жбунастог

хабитуса, са игличастим листовима(четинама).

Једнодоме су, са мушким шишаркама у виду спирално распоређених прашника, и сложеније грађеним женским шишаркама. Поленово зрно (микроспора) поседује два ваздушна мехурића, изузев код ариша (род Larix) и дуглезија (род Pseudotsuga).

Семе већине родова са једне стране има криласти кожасти наставак. Клица поседује 2—18 котилеgона

Бели бор Високо до 40 м, достиже старост до 200 година. Корен му је

развијен и обликом прилагођен подлози, а крошња светла, разређена, код одраслих примерака у горњој трећини стабла. Стара кора је сиво-браон боје, млада жуто-браон до црвенкасто-окер, опада у виду неправилних љуспи. У краткорасту има две иглице дугачке 3-7 цм, широке до 2мм, сивозелене боје. Шишарке су коничне, висеће, зашиљене, дугачке 3-6 цм, љуспе шишарке равне су или пирамидалне. Семена су 3-5 мм, с опнастим крилатим додацима дугачким око 1 цм.

Расте на песковитим, замочвареним и тресетним стаништима северне и средње Европе, док се југу налази претежно у планинама. Јужна граница распрострањена је на линији Сијера Невада у Шпанији - Лигурски Алпи- северна Грчка - Мала Азија - Кавказ.

На Балканском полуострву распрострањен је у Хрватској, централној и западној Босни, северној Црној Гори, западној и северној Србији, северној Албанији, западној и централној Бугарској, северној Македонији и северној Грчкој.

У Србији расте у планинским областима, нарочито на хладнијим површинама северне и запаgне Србије изнад 900 м, на планинама Маљен, Повлен, Златибор, Тара, Мокра гора, Муртеница, Проклетије, док је на Шар-планини редак.

Настањује различите типове подлога, а код нас је нарочито чест на серпентинама, где образује чисте или мештовите шуме са црним бором. Ова мешовита заједница јединствена је у Европи и налази се само на серпентинима западне Србије и источне и централне Босне. Иначе, улази у састав других четинарских или мештовитих шумских заједница.

Fam. Pinaceae Pinus silvestris L., beli bor

Fam. Pinaceae Pinus nigra Arn., crni bor

Fam. Pinaceae Picea abies (L.)Karst. syn. Picea excelsa DC., smrča

Fam. Pinaceae Abies alba Mill., jela

Fam. Pinaceae Picea omorika (Pančić) Purkyne syn. Pinus omorika Pančić, Pančićeva omorikatercijerni relikt, lokalni-endemit

Pančićeva omorika, Tara, Bilješke stene

Fam. PinaceaePinus heldreichii Christ.,munika subendemit Balkanskog poluostrva reliktna vrsta

Fam.Pinaceae

Pinus peuce Gris., molika

endemit Balkanskog poluostrva i reliktna vrsta

5 iglica na kratkom izdanku

Fam. Pinaceae Pinus pinea - pinjol

Jestiva semena

Fam. Pinaceae Pinus mugo Turr. syn. P. montana Mill. bor krivulj, planinski bor, klekovina bora

Fam. Pinaceae Larix decidua Mill.,evropski ariš

Fam. Pinaceae Cedrus deodara, himalajski kedar

Fam. Pinaceae Cedrus atlantica, atlanski kedar, samoniklo raste samo na planinama Atlas i Rifa u Alžiru

КЛЕКА

Клека (лат. Juniperus) је род четинарских биљака из породице чемпреса (Cupressaceae). У зависности од таксономске тачке гледишта, постоје између 50-67 врста клеке. Широко је распрострањена на целој северној полулопти, од Арктика, јужно до тропске Африке, односно планина Централне Америке.

Fam. Cupressaceae Juniperus communis L., kleka, venja

Fam. Cupressaceae Juniperus oxycedrus L., crvena kleka

Fam. Taxaceae Taxus baccata L., tisa reliktna vrsta

arilus

Svi delovi biljke osim arilusa sadrže otrovni alkaloid taksin

Upotreba:

za dobijanje taksola

Fam.Taxaceae Sequoiadendron giganteum, džinovska sekvoja

Samo u srednjoj Kaliforniji

Sequoiadendron giganteum, džinovska sekvoja