Finansiranood strane

Republike Austrije

Za Program: Fond za promociju izvozapoljoprivrednih proizvoda APFred. broj JNMV 19/2012

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu

Decembar 2012.

Srbija

AP Vojvodina

Autori: SEEDEV tim - Goran ivkov, Brankica Obuina,

Nemanja Teofilovi, Pascal Bernardoni, Ivana Duli

Markovi, Danijela Bardi i Miroslav Boi

Lektura i korektura: Aleksandra Markovi

Izrada studije finansirana od strane Republike Austrije

Studija: Analiza trendova u proizvodnji i trgovini

poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na

proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu, za

Program: Fond za promociju izvoza poljoprivrednih

proizvoda APF, u okviru Programa privrednog razvoja

Autonomne Pokrajine Vojvodine, shodno Sporazumu o

predaji neutroenih sredstava finansijske podrke u okviru

programa privrednog razvoja (IRDP) Vojvodine, Poziv na

broj: 8106-00/2007/12-LR/2011, Pokrajinskoj skuptinskoj

odluci o budetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012.

godinu, razdeo 18. Struna sluba za realizaciju programa

privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine,

aktivnost 04 Fond za promociju izvoza poljoprivrednih

proizvoda APF

Sadraj Uvod ......................................................................................................................................................................................................... 7 Rezime ...................................................................................................................................................................................................... 8 Metodologija analize .............................................................................................................................................................................. 10 I. Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju .................................................................................................................... 12 I.1. Trendovi u svetu i EU .................................................................................................................................................................... 12

Raspodela globalne konkurentnosti ............................................................................................................................................ 12

Konstantno smanjenje poljoprivrednog i ruralnog stanovnita praeno poveanjem produktivnosti ..................................... 13

Promena klime .............................................................................................................................................................................. 14

Svetska ekonomska kriza .............................................................................................................................................................. 16

Varijacije i porast cene hrane ........................................................................................................................................................ 17

Promene navika potroaa ........................................................................................................................................................... 19

I.2. Trendovi u regionu ....................................................................................................................................................................... 20 Poveanje prinosa i prilagoavanje proizvodnje ......................................................................................................................... 20

Unapreenje trgovine u regionu .................................................................................................................................................. 23

Depopulacija ruralnih podruja ..................................................................................................................................................... 24

Ulazak Hrvatske u EU .................................................................................................................................................................... 25

Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi ....................................................................................... 26

I.3. Trendovi u Vojvodini ..................................................................................................................................................................... 30 Trendovi u proizvodnji i trgovini ........................................................................................................................................................... 30

itarice .......................................................................................................................................................................................... 30

Voe ............................................................................................................................................................................................... 34

Povre ........................................................................................................................................................................................... 38

Meso i mleko ................................................................................................................................................................................. 41

Industrijsko bilje ........................................................................................................................................................................... 44

Ocena znaaja i konkurentnosti proizvoda ................................................................................................................................. 48

Prilozi ...................................................................................................................................................................................................... 50 Prilog 1. Analiza pojedinanih proizvoda .............................................................................................................................................. 50

Penica .......................................................................................................................................................................................... 50

Jeam .............................................................................................................................................................................................54

Kukuruz ......................................................................................................................................................................................... 58

Jabuke ............................................................................................................................................................................................ 62

ljive .............................................................................................................................................................................................. 66

Kruke ............................................................................................................................................................................................ 70

Vinje .............................................................................................................................................................................................. 74

Breskve .......................................................................................................................................................................................... 78

Krompir .......................................................................................................................................................................................... 82

Crni luk .......................................................................................................................................................................................... 86

Paradajz ........................................................................................................................................................................................ 90

Krastavac ...................................................................................................................................................................................... 94

Paprika .......................................................................................................................................................................................... 98

argarepa .................................................................................................................................................................................... 102

Mleko ........................................................................................................................................................................................... 106

Govee meso ................................................................................................................................................................................ 110

Svinjsko meso ............................................................................................................................................................................... 114

Ovije meso .................................................................................................................................................................................. 118

Soja ............................................................................................................................................................................................... 122

eerna repa ................................................................................................................................................................................ 126

Suncokret .................................................................................................................................................................................... 130

Prilog 2. Tabela sa izraunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinanih proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i izvoza .............................................................................................................................................................................. 134

Grafikon 1: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost

proizvodnje odab anih proizvoda u USA (levo, u milionima USD) ................................................................................ 14

Grafikon 2: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost

proizvodnje odabranih proizvoda u EU (levo, u milionima eura) ................................................................................. 14

Grafikon 3: Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima u svetu u periodu od 2005. 2011. godine ......................... 16

Grafikon 4: FAO index cena itarica ................................................................................................................................. 18

Grafikon 5: FAO index po grupama proizvoda ................................................................................................................. 18

Grafikon 6: Prosena poljoprivredna proizvodnja u odabranim zemljama ....................................................................... 21

Grafikon 7: Struktura poljoprivredne proizvodnje u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.) ................... 21

Grafikon 8: Uporedba prosenih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u

milionima tona ................................................................................................................................................................. 22

Grafikon 9: Uporedba ukupnih prosenih proizvodnji u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima

tona ................................................................................................................................................................................. 22

Grafikon 10: Prosean izvoz poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama ............................................................. 23

Grafikon 11: Struktura izvoza poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.) ........ 24

Grafikon 12: Broj proizvoaa koji isporuuju mleko u Hrvatskoj .................................................................................... 25

Grafikon 13: Procenat poveanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji. .............. 30

Grafikon 14: Prosena proizvodnja itarica u odabranim zemljama ................................................................................. 31

Grafikon 15: Struktura proizvodnje itarica (2006. 2010.) .............................................................................................. 31

Grafikon 16 : Trend proizvodnje itarica u Vojvodini ....................................................................................................... 32

Grafikon 17: Proseni izvoz itarica u odabranim zemljama ............................................................................................ 33

Grafikon 18: Struktura izvoza itarica (2006. 2011.) ...................................................................................................... 33

Grafikon 19: Izvoz itarica u Srbiji .................................................................................................................................... 33

Grafikon 20: Prosena proizvodnja voa u odabranim zemljama .................................................................................... 35

Grafikon 21: Struktura proizvodnje voa (2006. 2010.) ................................................................................................. 35

Grafikon 22: Trend proizvodnje voa u Vojvodini............................................................................................................. 35

Grafikon 23: Proseni izvoz voa u odabranim zemljama ................................................................................................ 37

Grafikon 24: Struktura izvoza voa (2006. 2011.) .......................................................................................................... 37

Grafikon 25: Izvoz voa u Srbiji ......................................................................................................................................... 37

Grafikon 26: Prosena proizvodnja povra u odabranim zemljama ................................................................................. 38

Grafikon 27: Struktura proizvodnje povra (2006. 2010.) ............................................................................................. 38

Grafikon 28: Trend proizvodnje povra u Vojvodini ......................................................................................................... 39

Grafikon 29: Proseni izvoz povra u odabranim zemljama ............................................................................................. 40

Grafikon 30: Struktura izvoza povra (2006. 2011.) ...................................................................................................... 40

Grafikon 31: Izvoz povra u Srbiji ..................................................................................................................................... 40

Grafikon 32: Prosena proizvodnja mesa u odabranim zemljama ................................................................................... 42

Grafikon 33: Struktura proizvodnje mesa (2006. 2010.) ............................................................................................... 42

Grafikon 34: Trend proizvodnje mesa u Vojvodini ........................................................................................................... 42

Grafikon 35: Proseni izvoz mesa u odabranim zemljama ............................................................................................... 43

Grafikon 36: Struktura mesa (2006. 2011.) .................................................................................................................... 43

Grafikon 37: Izvoz mesa u Srbiji ....................................................................................................................................... 43

Grafikon 38: Prosena proizvodnja industrijskog bilja u odabranim zemljama ............................................................... 45

Grafikon 39: Struktura proizvodnje industrijskog bilja (2006. 2010.) ........................................................................... 45

Grafikon 40: Trend proizvodnje industrijskog bilja u Vojvodini ....................................................................................... 45

Grafikon 41: Proseni izvoz industrijskog bilja u odabranim zemljama ............................................................................ 46

Grafikon 42: Struktura izvoza industrijskog bilja (2006. 2011.) ..................................................................................... 46

Grafikon 43: Izvoz industrijskog bilja u Srbiji ................................................................................................................... 46

Grafikon 44: Rangiranje proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i izvoza .......................................................... 48

Grafikon 45: Rangiranje proizvoda prema prosenoj oceni znaaja proizvodnje i izvoza, i oceni znaaja za ruralni razvoj

......................................................................................................................................................................................... 49

Tabela 1: Alokacija i korienje SAPARD i IPARD sredstava u NZ .................................................................................... 29

Tabela 2: Izraunavanje i rangiranje konkurentnosti pojedinanih proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i

izvoza .............................................................................................................................................................................. 134

Uvod

U vremenu sveprisutne globalizacije, ekonomija ili segmenti ekonomije jedne zemlje ne mogu se posmatrati izolovano od deavanja i kretanja na meunarodnom tritu. Poljoprivreda u Vojvodini, kao i poljoprivreda u celom svetu, pod stalnim je uticajem promena i izazova uslovljenih primarno ekonomskim faktorima, ali i promenama u navikama potroaa, klimatskim promenama, porastom cena, liberalizacijom trita i drugim faktorima. Sve ove promene utiu na poljoprivredne proizvoae, a njihovi efekti ogledaju se u promenama u pogledu prihoda, profita, investicija i, najee, promenama u strukturi proizvodnje. Struktura proizvodnje je promenljiva kategorija, ali je esto prisutno miljenje da su potrebne godine (pa i decenije) da se dese znaajnija pomeranja. Ova pomeranja se ubrzavaju pre svega usled otvaranja trita, ali i merama agrarne politike. Zbog toga je veoma vano pratiti sve trendove i promene koje se deavaju i na vreme slati poruke, kako kreatorima politike, tako i proizvoaima, o tome gde su oni u odnosu na konkurenciju, ta ih ega u budunosti i koje promene ih oekuju. Cilj Studije "Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu je sagledavanje pozicije najznaajnijih poljoprivrednih proizvoda u Vojvodini u odnosu na konkurenciju u Srbiji, regionu, EU, i u svetu. Zastupljenost proizvodnje i trgovine i praenje trendova proizvoda iz Vojvodine, kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu, daje jasnu sliku trenutne situacije, kao i smernice za strateko planiranje i budui razvoj. Dodatno, na osnovu rezultata prikazanih u Studiji, moe se oceniti tekua i budua konkurentnost pojedinih proizvodnji. Ovakva analiza predstavlja osnovu za definisanje strategije razvoja poljoprivrede, kao i pomo Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu da definie adekvatne mere podrke za naredni period, a naroito da se pravilno definie i targetira investiciona podrka. Studija, isto tako, moe da ima i praktian znaaj za proizvoae u Vojvodini, jer daje signal za preusmeravanje proizvodnje na one proizvode za kojima postoji pojaana tranja na tritu. Zahvaljujui ovoj analizi, ovo preusmeravanje proizvodnje moe se izvesti uz minimalne trokove. U Studiji je, izmeu ostalog, prikazano i sledee: dinamika i udeli proizvodnji 21 poljoprivrednog proizvoda u proteklih pet godina u ukupnoj proizvodnji u svetu, EU, novim zemljama lanicama EU (NZ) , CEFTA zemljama i Srbiji; trendovi u proizvodnji i trgovini ovim poljoprivrednim proizvodima; iskustva novih zemalja lanica EU sa proizvodnjama u predpristupnom i periodu posle pristupa EU; dinamika trgovine osnovnim poljoprivrednim proizvodima Vojvodine i Srbije u odnosu na svet, EU, NZ, i CEFTA zemlje. Dodela pojedinanih ocena znaajnosti za svaki od ovih podataka i stavljanje svih njih u korelaciju, omoguila je da se odredi pozicija pojedinih proizvodnji u svetskoj, ali prvenstveno u evropskoj i regionalnoj raspodeli konkurentnosti.

7

Rezime

Dalji razvoj poljoprivrede u Vojvodini zavisi od inventivnosti, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike (pravila igre), obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru Ali, zavisi i od trendova koji se deavaju u regionu, u EU i u celom svetu. Trendovi i nivoi konkurentnosti se menjaju, a na njih utie veliki broj faktora. Neki od tih faktora su stalni (EU e uvek imati svoju agrarnu politiku, potroai e uvek traiti kvalitetnu hranu...), ali neki su privremeni (nee uvek biti svetska krize, niti je svaka godina suna...). Zakonitosti koji formiraju trendove potrebno je kontinuirano prouavati s ciljem sagledavanja mogunosti da se oni predvide na vreme, da se pravovremeno odreaguje i tako stekne znaajna konkurentska prednost.

U uvodnom delu Studije obraene su promene koje se deavaju u svetu, a koje imaju ili mogu imati uticaj na proizvodnju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima u celom svetu, EU, ali i u Srbiji i Vojvodini. Osnovni dugoroni trendovi koji karakteriu trenutni nivo razvoja poljoprivrede su: globalna raspodela konkurentnosti, smanjenje ruralnog i poljoprivrednog stanovnitva, poveanje produktivnosti u poljoprivredi i promena klime. Pored njih, dva dogaaja imaju i imae veliki uticaj na poljoprivrednike u Vojvodini Svetska ekonomska kriza, ukljuujui i krizu u EU, i porast cena hrane u svetu. Dodatno, promene navika potroaa i njihova zabrinutost za bezbednost hrane i potraga za kvalitetom, u velikoj meri usmerava proizvoae da ispune njihove zahteve.

Pored globalnih trendova, poljoprivreda u Vojvodini je pod uticajem i promena u regionu. Nesporno je da je dolo do znaajnog unapreenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji. Slino kao to se to desilo u novim zemljama lanicama EU, u zemljama Zapadnog Balkana, poslednjih desetak godina deava se tiha agrarna revolucija koja je uinila da za samo neto vie od dvadesetak godina od ukidanja zemljinog maksimuma od deset hektara, osnae hiljade poljoprivrednika (preteno u Vojvodini, Slavoniji, Pomoravlju) koji obrauju preko 200 hektara ili nekoliko stotina njih koji obrauju preko 1.000 hektara. Oni su do zemlje doli kroz privatizaciju kombinata, kupovinom ili rentiranjem zemljita od svojih komija. Ova tiha revolucija izazvana je otvaranjem granica, olakanim pristupom kvalitetnim inputima, tehnologijama i mehanizaciji, zatim privatizacijom kombinata i stavljanjem na trite dravnog zemljita, kao i razvojem trita kredita.

Studija se bavi i analizom proizvodnje i trgovine 21 poljoprivrednog proizvoda (penica, jeam, kukuruz, jabuke, ljive, kruke, vinje, breskve, krompir,crni luk, paradajz, krastavci, paprika, argarepa, mleko, govee, svinjsko i ovije meso, soja, eerna repa i suncokret). Podaci o obimu proizvodnje, povrinama, ili broju grla u Vojvodini prikazani su u odnosu na podatke za celu Srbiju, dve izabrane zemlje CEFTA, prosek CEFTA, dve izabrane NZ, prosek NZ, jednu izabranu zemlju iz EU15 i prosek EU. Svi podaci su takoe uporeeni sa podacima na nivou sveta preko stope rasta na nivou sveta, kao osnovnog pokazatelja meunarodnih kretanja, ali i nultom takom za uporeivanje. Podaci o izvozu prikazivani su na isti nain kao i za proizvodnju, ali je umesto Vojvodine, posmatran izvoz Srbije. Pojedinane zemlje CEFTA, NZ i EU15 koje su posebno obraene na grafikonima su zemlje koje imaju najveu proizvodnju ili izvoz datog proizvoda, ili u posmatranom periodu belee najvee stope rasta proizvodnje ili izvoza. Ove zemlje su znaajni konkurentni domaim proizvodima u meunarodnoj trgovini, a pokazatelji njihovih performansi esto i orijentir za usmeravanje domae proizvodnje.

Rezultati analiza su pokazali da Vojvodina belei najvei rast poljoprivredne proizvodnje proizvoda obuhvaenih analizom - od oko 0,5% godinje. Najvei prosean pad poljoprivredne proizvodnje u odnosu na svet, u regionu je ostvarila Hrvatska - 4,1%. Iako period posle 2006. godine karakteriu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovini voem u svetu, Srbija, sa druge strane, ima negativnu stopu rasta proizvodnje voa od (-4,2%) u odnosu na svet. Vojvodina je

8

u neto boljoj poziciji u odnosu na prosek Srbije i belei pad proizvodnje voa manji od 1% u odnosu na svet. Mnogo znaajnije zaostajanje za zemljama EU je u proizvodnji povra, naroito nekvarljivog i onog pripremljenog za prodaju u supermarketu (gde se podrazumeva kontinuitet u isporuci, pakovanju i kvalitetu proizvoda). Pored proizvodnje svinjskog mesa, povre je sektor koji ima najvie problema da zadri postojeu proizvodnju u periodu pred pristupanje EU. Mlekarski sektor u regionu zadrao je proizvodnju, ali na raun smanjenja broja mlenih krava i smanjenja broja farmera. Poveane su povrine i proizvodnja kukuruza usled dobre cene i poveanja prinosa, a stagnira ili pada proizvodnja penice i jema u poreenju sa ostalim kulturama. Vojvodina i Srbija nastavljaju da dominiraju rastom proizvodnje industrijskog bilja, sa prosenom stopom rasta od 2% godinje u odnosu na svet. U Vojvodini u proseku najvie raste proizvodnja soje. U celosti, struktura poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini, znatno se razlikuje od strukture koja je trenutno prisutna u EU. Poljoprivredom Vojvodine dominiraju itarice i industrijsko bilje sa udelom u proizvodnji od oko 88%. Uee ovih kultura u poljoprivrednoj proizvodnji EU je oko 55%. Sektor mesa i mleka u EU, sa ueem od 28% u poljoprivrednoj proizvodnji EU, skoro 5 je puta zastupljeniji nego to je to sluaj u Vojvodini. EU je, u odnosu na Vojvodinu, vie prostora dala i proizvodnji povra, i to skoro 3 puta vie.

Poveanja proizvodnje u regionu, u kombinaciji sa liberalizacijom kroz sporazum(e) o slobodnoj trgovini dovelo je i do unapreenja trgovine poljoprivrednim proizvodima. Ipak, poreenje sa konkurentima pokazuje da je rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u CEFTA zemljama sporiji nego rast koji su ostvarivale NZ u periodu pred pristup EU, kao i da ukupan izvoz svih poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po jedinici povrine znaajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje lanice proseno po zemlji u periodu od 2005.-2009. izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko 6 hiljada USD/ha, NZ proseno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2.600 USD po hektaru, dok zemlje Zapadog Balkana izvoze znaajno manje (BiH: ukupno 0,23 milijarde USD ili 107,9 USD/ha, Srbija 1,55 milijardi USD, odnosno 301,6 USD/ha, Hrvatska: 1,24 milijarde USD, 992,7 USD/ha).

Na proizvodnju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima Vojvodine znaajan uticaj e imati i depopulacija u ruralnim podrujima, koja se deava ne samo u Vojvodini, nego i u celom regionu; ulazak Hrvatske u EU; kao i dostupnost novih investicija u poljoprivredi koja umnogome zavisi od brzine i kvaliteta rada administracije na ispunjenju uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi.

Nakon sistematizacije podataka o proizvodnji i izvozu poljoprivrednih proizvoda, sprovedeno je ocenjivanje konkurentnosti pojedinanih proizvoda iz Vojvodine i to preko ocena znaaja proizvodnje i izvoza datog proizvoda. Svaka od ovih ocena u sebi sadri: 1) ocenu udela proizvodnje/izvoza svakog od obraenih 21 proizvoda Vojvodine u proizvodnji/izvozu Srbije, CEFTA i EU; 2) ocenu trenda, kroz prosene stope rasta proizvodnje/izvoza Vojvodine u odnosu na svet, EU, NZ, i Srbiju. Rezultati ove analize su pokazali da kukuruz i industrijsko bilje imaju dobru konkurentsku poziciju, uz argarepu, jer su udeli proizvodnje i vrednost izvoza ovih proizvoda veoma znaajni, odnosno - prosene godinje stope rasta proizvodnje i izvoza znatno vee u odnosu na konkurente. Voe, u naelu, ima dobru poziciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povra vrlo razliita od proizvoda do proizvoda. Od itarica, najloiju poziciju ima jeam, pre sve zbog vrednosti i stopa rasta izvoza ovog proizvoda, dok od povra najloiju poziciju ima krompir.

Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izraunata je prosena ocena konkurentnosti proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja odreuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Proizvodi su rangirani od 1 do 21, gde 1 oznaava proizvod sa najviom prosenom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom. Ovaj podatak ukrten je sa ocenom znaaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje

9

znaajan, do 5 veoma znaajan). Ovim poreenjem, kukuruz se pozicionira kao najkonkurentniji proizvod, a krompir kao najmanje konkurentan.

Metodologija analize

Konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda obuhvaenih studijom analizirana je na osnovu statistikih podataka o parametrima vezanim za proizvodnju i trgovinu tih proizvoda. Podaci za Vojvodinu, odnosno Srbiju, uporeivani su sa podacima izabranih konkurenata u regionu i EU, ali i sa podacima na nivou CEFTA, NZ, EU15, EU i sveta.

Analizom pojedinanih proizvoda obuhvaen je 21 proizvod: penica, jeam, kukuruz, jabuke, ljive, kruke, vinje, breskve, krompir, crni luk, paradajz, krastavci, paprika, argarepa, mleko, govee, svinjsko i ovije meso, soja, eerna repa i suncokret.

Podaci o obimu proizvodnje, povrinama i prinosima, otkupnim cenama i proizvoakim cenama po proizvodima preuzimani su sa Food and Agriculture Organization Statistics i Republikog zavoda za statistiku, i obuhvataju najmanje petogodinje serije podataka, poev od 2006. godine.

Kao izvori podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i trgovinskih partnera, koriene su baze podataka International Trade Center Trade Map i UN Comtrade. Vremenske serije podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni po proizvodima odnose se na period 2006. - 2011. godina.

Prilikom odabira naina merenja i prikazivanja konkurentnosti pojedinanih proizvoda, vodilo se rauna da se pored uporeivanja vrednosti odreenih parametara na nivou proizvodnje ili trgovine, takoe posmatra i dinamika tih parametara u odnosu na konkurente i svetska kretanja. Dinamika je posmatrana kroz bazne i lanane indekse, godinje stope rasta, kao i kroz odstupanja stope rasta parametara proizvodnje ili trgovine u Vojvodini ili Srbiji u odnosu na stopu rasta na nivou sveta, ili konkurenata.

Osnovne pretpostavke u merenju konkurentnosti proizvoda i donoenju zakljuaka obuhvataju sledee:

Ukoliko su obim proizvodnje, povrine ili prinosi, odnosno koliine i vrednost izvoza proizvoda znaajni ili vei u odnosu na konkurente, postoji potencijal za konkurentnost datog proizvoda;

Ukoliko je trend rasta proizvodnje, prinosa, ili izvoza bri u odnosu na konkurentne, postoje znaajna pozitivna kretanja u konkurentnosti domaeg proizvoda u odnosu na posmatrane konkurente/trgovinske partnere.

U grafikom prikazivanju podataka, znaajan fokus u analizi dat je na formu bubbles grafikona. Podaci na grafikonima o obimu proizvodnje, povrinama, ili broju grla u Vojvodini prikazani su u odnosu na podatke za celu Srbiju, dve izabrane zemlje CEFTA, prosek CEFTA, dve izabrane NZ, prosek NZ, jednu izabranu zemlju iz EU15 i prosek EU. Svi podaci su, takoe, uporeeni sa podacima na nivou sveta preko stope rasta na nivou sveta, kao osnovnog pokazatelja meunarodnih kretanja, ali i nultom takom za uporeivanje.

Podaci o izvozu prikazivani su na isti nain kao i za proizvodnju, ali je umesto Vojvodine, posmatran izvoz Srbije. Pojedinane zemlje CEFTA, NZ i EU15 koje su posebno obraene na grafikonima su zemlje koje imaju najveu proizvodnju ili izvoz datog proizvoda, ili u posmatranom periodu belee najvee stope rasta proizvodnje ili izvoza. Ove zemlje su znaajni konkurentni domaim proizvodima u meunarodnoj trgovini, a pokazatelji njihovih performansi esto i orijentir za usmeravanje domae proizvodnje.

Na slici 1. dato je detaljno objanjenje znaenja pojedinanih podataka prikazanih na bubbles grafikonima, kako bi isti bili na pravi nain tumaeni. Zbog preglednosti, odvojeno

10

je dat grafiki prikaz pozicije Vojvodine u odnosu na grupe zemalja (CEFTA, NZ i EU15), i u odnosu na pojedinane zemlje iz regiona i EU.

Slika 1: Objanjenje prikaza na bubbles grafikonima

11

I. Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Postoji velika i stalna rasprava koliko na poljoprivredu jedne zemlje ili regiona utiu svetski, a koliko lokalni trendovi. Taan odgovor je teko znati, ali nesporno je da:

Koliko god jedna zemlja bila mala, zatvorena i potroaki specifina, nemogue je da njena poljoprivredna proizvodnja, trgovina i cene budu bez uticaja svetskih trendova;

to je zemlja integrisanija, to su i spoljni uticaji vei;

to je uticaj domae politike i sistema podrke vei, manji su spoljni uticaji, a proizvodnju esto karakterie manjak trinih zakonitosti.

Vojvodina je trgovinski u potpunosti integrisan region u okviru Srbije. Ona je sastavni deo agrarne, trgovinske, zemljine i najveeg broja drugih politika Srbije. Samim tim, na poljoprivrednu proizvodnju Vojvodine najvei uticaj ima:

Srbija, koju jo uvek karakterie znaajan broj carinskih i necarinskih barijera u trgovini i relativno niska agrarna podrka, definisana kroz vrlo trino distorzivne mere;

Region koji pokriva zemlje bive Jugoslavije, koji ima veliki uticaj na poljoprivredu Vojvodine zbog (u najveoj meri) carinski liberalizovane trgovine meu zemljama, slinog nivoa konkurentnosti, blizine trita, istorijskih veza i navika potroaa i sl;

Zemlje EU, koje su trenutno najvee trite za proizvode iz Vojvodine i Srbije, a koje imaju vrlo konkurentne poljoprivrednike, ali i vrlo bogate potroae. Ovo konkurentno, a veliko trite, iji e Vojvodina postati deo lanstvom Srbije u EU, jeste pravi cilj kojem bi trebalo teiti jer ono postavlja standarde i trendove ne samo za region, nego i za celi svet;

Zemlje ostatka sveta koje, iako esto nemaju direktan trgovinski uticaj, imaju veliki cenovni uticaj.

Trendovi i nivoi konkurentnosti se menjaju, jer na njih utie jako mnogo faktora. Neki od tih faktora su stalni (EU e uvek imati svoju agrarnu politiku, potroai e uvek traiti kvalitetnu hranu...), ali neki su privremeni (nee uvek biti svetska kriza, niti je svaka godina suna...). Zakonitosti koji formiraju trendove treba prouavati, a sve u cilju mogunosti da se oni predvide na vreme i tako stekne znaajna konkurentska prednost. Poljoprivrednici Vojvodine moraju imati stalne informacije o tome koliko se podie jabuka u Poljskoj i sa kojim sortama, od koje godine Integralna proizvodnja postaje obavezna za izvoz u EU, da li rusko trite vie trai crvenu ili zelenu jabuku i sline informacije. Meutim, oni moraju na osnovu tih informacija i da prilagoavaju svoju proizvodnju novim trendovima i da donesu svoje line strategije u ta da ulau, koje tehnologije su najprofitabilnije i sl.

I.1. Trendovi u svetu i EU

Osnovni dugoroni trendovi koji karakteriu trenutni nivo razvoja poljoprivrede jesu: globalna raspodela konkurentnosti, smanjenje ruralnog i poljoprivrednog stanovnitva, poveanje produktivnosti u poljoprivredi i promena klime. Pored njih, dva dogaaja imaju i imae veliki uticaj na poljoprivrednike u Vojvodini Svetska ekonomska kriza, ukljuujui i krizu u EU i porast cena hrane u svetu. Dodatno, promena navika potroaa i njihova zabrinutost za bezbednost hrane i potraga za kvalitetom u velikoj meri usmerava proizvoae da ispune njihove zahteve.

Raspodela globalne konkurentnosti

Svet postaje sve vie globalan, trine i druge informacije su sve dostupnije, transport jeftiniji i olakan, ne samo na kratkim, nego i dugim destinacijama, potroake navike se uniformiu jer globalne kompanije nameu svoje proizvode u svim delovima sveta. Pojedinani trgovci i

12

velike trgovinske kompanije nisu vie lokalno vezani, ve svoje dobavljae i kupce pronalaze irom sveta.

U ovakvom okruenju sve vie dolaze do izraaja stvarne konkurentske prednosti koje odreene zemlje imaju u pojedinanim proizvodnjama (Turska proizvodi jeftin paradajz, Novi Zeland ovije meso, Nemaka mleko i sl.). Ove prednosti ne moraju da budu vezane samo za prirodne uslove gajenja (klima, zemljite, pristup vodi i sl.), nego i za ljudske, tradicionalne, inovacijske ili bilo koje druge komparativne prednosti. Jednostavno, svaka zemlja ili region bi trebalo da odgovore na pitanje gde je njihovo mesto u raspodeli globalne konkurentnosti u proizvodnji hrane i koje su to proizvodnje u kojima mogu biti konkurentni na svetskom tritu. Vojvodina ima dovoljan broj komparativnih prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji, da bi trebalo da pronae proizvodnje i proizvoae koji e i sutra biti znaajni igrai na svetskom tritu. ak i ako to ne uspe, opet e se u Vojvodini proizvoditi hrana, jer postoje razlozi zato se hrana proizvodi svuda u svetu i zato e se i u budunosti proizvoditi u Vojvodini. Meu najznaajnijim su:

Pretpostavka da druge, konkurentnije, zemlje koje proizvode bolje odreen proizvode su isto tako bolje i u drugim proizvodnjama, pa usled limitiranih resursa nisu u mogunosti da proizvode sve. Holandija bi verovatno bolje proizvodila kukuruz ili jabuke nego region Zapadnog Balkana, ali isto tako ona bolje proizvodi cvee, povre, peurke i brojne druge proizvode, pa samim tim ostavlja prostor za druge zemlje da proizvode druge kulture, iako nisu najkonkurentnije u tim proizvodnjama. Ovaj koncept raspodele globalne konkurentnosti omoguava da se svaka zemlja bavi nekim svojim proizvodnjama.

Velika proizvodnja za sopstvene potrebe, koja po pravilu ima drugaije kalkulacije od poslovnih kalkulacija, jer ne ukljuuje sopstveni rad.

Manja oekivanja proizvoaa od onih u razvijenijim zemljama. Osnovna pretpostavka je da proizvoai ostaju motivisani za poslovanje u okviru jednog sektora ukoliko su u mogunosti da zarade makar prosene zarade od svog rada. Prosena zarada je nekoliko puta vea u zapadnim zemljama, pa su samim tim i oekivanja poljoprivrednika u tim zemljama vea. Dodatno, ukoliko je u zemlji prisutna visoka stopa nezaposlenosti, kao to jeste sluaj u Srbiji, osnovna oekivanja su da se makar ima posao koji donosi neku dobit, pa makar ona bila i prehrambena sigurnost.

Preferencija na lokalno trite i lokalne proizvode. Potroai u EU i drugim razvijenim zemljama sve vie se brinu ne samo o zdravstvenoj ispravnosti hrane, nego i za svoju okolinu. Oni ele i da konzumiranje hrane bude neto vie od zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba. U tom smislu, konzumiranje domae hrane je jedan od prvih na listi prioriteta. Potroai sve vie biraju lokalna, a ne internacionalna jela. Isto tako, ti su trendovi u porastu i na podruju Balkana, i bez sumnje, mnogi od potroaa u Vojvodini imaju sklonosti ka domaoj hrani.

Trine nepravilnosti kao to je otean transport, carinske i necarinske barijere, veliina trita, nedostatak trinih informacija i sl.

Konstantno smanjenje poljoprivrednog i ruralnog stanovnita praeno poveanjem produktivnosti

U vreme pisanja ove studije, po prvi put u istoriji oveanstva vie ljudi ivi u gradu nego na selu1 . Ovaj neumoljivi trend, koji je poeo osnivanjem prvog grada, nastavie se i u budunosti. Pored brojnih socijalnih razloga, jedna od osnovnih pokretakih snaga depopulacije ruralnih podruja jeste ekonomski razlog poveanja produktivnosti u

1 Ovo se po prvi put desilo 2008. godine. Izvor: FAO

13

poljoprivredi. Pre samo stotinak godina, jedan ovek bio je u stanju da proizvede hranu za nekolicinu ljudi. Sa tehnologijom dostupnom danas, on je u stanju da proizvede za stotine njih. Broj poljoprivrednog stanovnitva u svetu i EU je u znaajnom konstantnom padu, a produktivnost i proizvodnja su u porastu. Ovako se stvaraju ekonomske pretpostavke da ruralna podruja ne zahtevaju veliki broj ljudi da bi proizvodili hranu i zatose pokuava pronai neka nova uloga za njih - da budu ne samo mesto odakle se dobijaju sirovine i gde se proizvodi hrana, nego i mesta za uivanje, odmor, kulturu, ivot i rad. Razne zemlje pokuavaju da na razliite naineruralna podruja uine konkurentnijim za ivot. Ovde se istie koncept Evropske unije, koji karakteriu visoka javna ulaganja i participativni pristup. Jasno je da je nerealno graditi budunost ruralnih podruja na raun produktivnosti u poljoprivredi, tj. vraati se na stari model sela, gde dominira neproduktivna poljoprivreda. elja da se uposli to vei broj ljudi na limitiranim zemljinim resursima esto nije ostvariva, jer se produktivnost poveava sa poveanjem obima proizvodnje. Nain prevazilaenja ovoga jeste orjentacija ka:

Kvalitetnoj visokovrednoj proizvodnji na malim zemljinim povrinama;

Dodavanju vrednosti proizvodima kroz preradu ili nekim drugim delatnostima koje ne zahtevaju znaajne zemljine resurse.

Promena klime

Postoje brojne rasprave o postojanju ili stepenu klimatskih promena koje se deavaju na planeti. Meutim, sve vie postaje nebitno koliko su ovi fenomeni zaista prisutni i u kojoj meri, jer se ve pokreu akcije za ublaavanje efekata klimatskih promena. Poljoprivreda je u njima prva na udaru, jer proizvodnja hrane i poljoprivrednici mogu biti veoma pogoeni ovim procesima, ali u isto vreme poljoprivreda je veliki zagaiva, pa samim tim i znaajno utie na intenzitet procesa promene klime. S druge strane, ruralna podruja znaajno manje utiu na globalno zagrevanje, ali su potencijalne posledice na njih ogromne.

Klima u Vojvodini je umereno kontinentalna i po pravilu vrlo povoljna za razvoj poljoprivredne proizvodnje kontinentalnog pojasa, na koju su proizvoai naviknuti. Meutim, na osnovu istraivanja2 koje je sprovedeno u Vojvodini, u 2040. godini moe da se oekuje porast srednje

2 Lali, B., Mihailovi, D.T., Podraanin, Z, Budue stanje klime u Vojvodini i oekivani uticaj na ratarsku proizvodnju, Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418

Grafikon 1: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost proizvodnje odabanih proizvoda u USA (levo, u milionima USD)

Grafikon 2: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost proizvodnje odabranih proizvoda u EU (levo, u milionima eura)

Izvor: UN FAO Izvor: Eurostat

14

godinje temperature vazduha od 1,1C do 1,5C, dok u 2080. godine moe da se oekuje porast od 2,3C do 2,6C u odnosu na referentni period (1985 2005). Takoe se oekuje smanjenje broja mraznih dana, a poveanje broja letnjih i tropskih dana. Bitno obeleje termikog reima u Vojvodini u narednim decenijama bi trebalo da bude i znaajno produenje perioda izmeu poslednjeg prolenog i prvog jesenjeg mraza, to bi moglo da ima znaajan uticaj na rokove setve i dinamiku radova u polju. Kada se radi o dinamici vegetacije, prema svim modelima, moe da se oekuje znaajan porast suma aktivnih temperatura vazduha iznad 10C (8-22% u 2040. i 23-42% u 2080.), to e znaajno ubrzati vegetaciju svih gajenih biljaka, ali i korova i tetoina. Kada je u pitanju padavinski reim, u poslednjih ezdesetak godina, moe da se uoi smanjenje godinje koliine padavina. Da li je to razlog za zabrinutost ili malo znaajan faktor i kakvi rizici mogu da nastanu? Pored oekivanih klimatskih promena koje teku relativno sporo postoji jo jedan izraen trend, a to je pojava klimatskih ekstrema.

Zbog poveanih temperatura, rast useva moe da se ubrza. Plodnost zemljita je ugroena usled erozije koju izaziva dugaak period sue, i promena u strukturi zemljita zbog poveane stope evapotranspiracije i iznenadnih i velikih padavina. Tu je i povean rizik od bolesti i tetoina, jer postoji opasnost da e invazivne vrste biljaka, insekata i ivotinja stii u region, kreui se ka severu. Ovo donosi rizik uvoenja novih tetoina u poljoprivrednim oblastima, a to bi zahtevalo poveanu primenu pesticida. Kod gajenja ivotinja, porast temperature, u kombinaciji sa naglim padovima temperature, kao i vremenskim ekstremima, moe da dovede do toplotnog stresa kod ivotinja, to utie na proizvodnju mleka i mesa. Istovremeno, ivotinje postaju osetljivije na tradicionalne bolesti. Pored toga, oekuje se da e na irem podruju evropskog kontinenta biti povean rizik od pojava novih bolesti, i novih vektora. Pojave kako tradicionalnih, tako i novih stonih bolesti su ee i pogoravaju efekte koje klimatske promene imaju na opseg i brojnost vektora prenosa i na sposobnost patogena da preive u okruenju, na unitavanje stanita i nestanak prirodnih predatora. Drugi faktor od velikog znaaja je poveana mobilnost ljudi i stoke u globalizovanom svetu.

Efekti klimatskih promena primeeni su na globalnom nivou i teko ih je posmatrati na nivou drave ili regiona. Samim tim i doprinos Vojvodine globalnim klimatskim promenama se moe smatrati marginalnim, ali smanjenje upotrebe fosilnih goriva u zemlji moe da pomogne da se umanji efekat staklene bate na lokalnom i regionalnom nivou. To bi zahtevalo tehnoloke i promene na drutvenom planu i to u vidu poveanog korienja obnovljivih izvora energije i podizanja svesti o tetnim posledicama loih praksi. Poljoprivredni sektor bi mogao da doprinese pozitivnim promenama kroz poveanje upotrebe obnovljivih izvora energije, smanjenje upotrebe ubriva i smanjenje proizvodnje gasova kao to su metan i azotni oksid, i to primenom dobre poljoprivredne prakse, kao to su prikupljanje stajnjaka ili ubacivanja stajnjaka u zemlju, umesto rasprivanja u vazduhu nad zemljitem.

Mere adaptacije koje bi mogle da budu korisne u pripremi za predviene klimatske promene obuhvataju sledee:

Prilagoavanje kalendara radova u polju izmenjenim klimatskim uslovima;

Razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na suu;

Poboljanje navodnjavanja, odvodnjavanja i sistema za odbranu od poplava, naroito kada su u pitanju usevi osetljivi na nedostatak vode;

Prilagoavanje etvenih datuma i kalendara poljskih radova novim klimatskim uslovima;

Smanjenje uea jarih useva i poveanje uea ozimih useva;

Izgradnja novih i poboljanje postojeih regulacija sliva;

Primena "zelenih" ubriva i promene u maliranju;

Zabrana loe poljoprivredne prakse, kao to su uklanjanje i paljenje strnjike i humusnog sloja, i prakse dubokog oranja ime se smanjuje zadravanje vode;

15

Unapreenje strukture zemljita u cilju poveanja kapaciteta za skladitenje vode i zatite zemljita od erozije;

Izgradnja i obnova prirodne vegetacije oko poljoprivrednih oblasti i spreavanje erozije zemljita kako bi se omoguilo prirodno opraivanje i prirodna kontrola tetnika;

Promene u korienju mineralnih ubriva i hemijskih zatitnih sredstava.

Sve budue investicije i mere mogu biti sagledane na osnovu dodatnog kriterijuma: koliko doprinose i dodatno pomau u stvaranju uslova za zatitu useva, poboljanje prakse i stvaranje uslova za veu otpornost na klimatske ekstreme.

Svetska ekonomska kriza

Dok razliite zemlje i regioni belee rast i pad ekonomskih indikatora, dotle, po pravilu, ceo svet belei kontinuirani rast, jer je uvek vie rasta nego smanjenja novostvorenog bogatstva. Meutim, krajem 2008. godine kulminirala je ekonomska kriza koja u kontinuitetu traje ve etvrtu godinu, i za koju se ne zna kada, ni kako e se zavriti. Kriza je prvo zahvatila finansijski, a zatim i realni sektor. Posledice su se umanjivale kroz poveanje novane mase i zaduivanje koje je na kraju rezultiralo velikim dravnim deficitima i krizom Eura. Pored pokuaja raznih vlada da intervencijama na finansijskom i realnom tritu umanje posledice krize, to,za sada, belei samo delimian uspeh. Osnovne posledice na globalnom nivou su: veliki pad vrednosti berze, nedostatak kapitala i smanjena ulaganja, otputanja radnika, pad cena nekretnina, pad potronje, pad trgovine i sl. Pad trgovine poljoprivrednim proizvodima bio je najdramatiniji tokom 2009. godine, nakon koje poinje da belei blagi oporavak.

Grafikon 3: Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima u svetu u periodu od 2005. 2011. godine

Izvor: UN Comtrade

Poetkom 2011. godine kriza ulazi u svoju drugu fazu koja se karakterie pre svega krizom javnih finansija, smanjivanjem kreditnih rejtinga pojedinih zemalja, poskupljenjem kapitala i sveopte nesigurnosti u budui monetarni sistem, naroito u EU. Srbija nikako nije imuna na ove procese - naprotiv, ona je ve pogoena sa poveanjem duga i budetskog deficita. Kao posledica ovih procesa dolazi do smanjenja priliva kapitala i investicija u Srbiju. Godina 2012. zavrava se sa negativnim rastom GDP, visokom inflacijom, znaajnim budetskim deficitom, krizom javnih finansija i jednom od najveih stopa nezaposlenosti u Evropi.

Poljoprivreda je specifina grana privrede koju karakterie velika duina proizvodnog ciklusa i znaajan uticaj vremenskih prilika na proizvodnju, to u velikoj meri oteava merenje uticaja pojedinih faktora na proizvodnju i trini lanac, naroito u kratkom vremenskom periodu. Prilikom istraivanja krize koja ima globalne razmere, teko je razgraniiti ta je globalni uticaj, ta regionalni, a ta je specifino domai uticaj. Takoe je oteano i odreivanje efekata krize u jednom odreenom sektoru, jer se javlja problem merenja meusektorskog uticaja. Na primer: da li je smanjenje kreditne aktivnosti posledica nezainteresovanosti poljoprivrednika za uzimanje kredita ili nespremnosti banaka da ih obezbede.

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Mil

ijar

di d

ola

ra

16

Ekonomska kriza utie na poljoprivredu Vojvodine na dva osnovna naina:

Smanjena tranja - smanjeni prihodi na domaem i glavnim izvoznim tritima imaju za posledicu smanjenje tranje, smanjena tranja vodi smanjenju proizvodnje i veoj nezaposlenosti, deo tranje nestaje, a deo se okree drugaijim proizvodima;

Smanjenje investicija - privredne subjekte sa slabim obezbeenjem koju uglavnom posluju sa gotovinom, kao to su uvoznici, banke smatraju sve rizinijima, kupci na domaem i stranim tritima ne mogu vie da odravaju isti nivo kupovine, strane banke se povlae iz Centralne i Istone Evrope, ime se smanjuje obim finansiranja koji stoji na raspolaganju proizvoaima.

Ovakvo okruenje sigurno nije najpodesnije za razvoj poljoprivrede i prerade, ali kreatori politike, zajedno sa ostalim zainteresovanim, bi trebalo da stalno istrauju najbolje politike u ovakvoj situaciji. Model zasnovan na velikom ulaganju drave kroz subvencijeve je postao upitan u mnogim zemljama u razvoju, ali i OECD zemljama. Tako je i po prvi put usvojen predlog da se nominalno EU budet ne poveava u periodu od 2014. do 2020. godine, to znai njegovo realno smanjenje. Upravo zato sve zemlje vre detaljne analize efekata pojedinih mera sa ciljem racionalizacije plaanja u poljoprivredi. Srbija bi trebalo da uradi isto.

Kao direktna ili indirektna posledica Svetske ekonomske krize javili su se neki drugi dogaaji u svetu koji imaju ili mogu imati uticaja na poljoprivredu Vojvodine, kao to su:

Promene u EU u pravcu vee centralizacije odluivanja i smanjenja interesa pojedinih zemalja za proirenjem Evropske unije;

Poveanje nepoverenja u Euro i u ostale jedinstvene politike EU;

Sve vee zatvaranje ekonomija zemalja sveta i neuspeh da se postigne dogovor u okviru DOHA runde pregovora.

Poljoprivrednici i kreatori politike u Srbiji i Vojvodini mogu oekivati nastavak izazovnih vremena, na koje nemaju ba nikakav uticaj, a koje u velikoj meri utiu na ekonomiju i poljoprivredu Vojvodine.

Varijacije i porast cene hrane

Verovatno najbolje to se desilo poljoprivrednicima Vojvodine poslednjih godina jeste poveanje cena hrane, na koju Vojvodina ba nikako nije uticala. Ova velika promena je u mnogome definisala trgovinu, prehrambenu sigurnost i prihod poljoprivrednika. Dodatno je donela jedno novo razmiljanje o vanosti poljoprivrede.

Cene itarica i uljarica krajem 2007. i 2008. godine dostiu maksimum u proteklih nekoliko decenija. Posle sniavanja za treinu vrednosti u 2009. godini, dostiu svoj novi istorijski maksimum poetkom 2011. godine i na tom nivou, sa manjim oscilacijama, ostaju do danas. Tako je UN indeks cena hrane u 2011. godini u proseku iznosio 228 poena, to je najvea veliina otkad ovo telo Ujedinjenih Nacija prati meunarodne cene hrane - od 1990. godine. Cene mesa, voa i povra su praene veim oscilacijama, ali se generalno nalaze u gornjim granicama. Cena mleka, posle niskog nivoa iz 2008. godine izazvanog smanjenom potronjom usled krize i velikom proizvodnjom, se u potpunosti vratila na prethodni nivo.

17

Grafikon 4: FAO index cena itarica Grafikon 5: FAO index po grupama proizvoda

Izvor: FAO Izvor: FAO

Kada se oekivalo blago sniavanje cena tokom 2012. godine, delove sveta u kojima se proizvodi veliki deo itarica (SAD, i deo Evrope) zadesila je sua, koja je cene hrane (naroito kukuruza i uljarica) dodatno podigla za oko 30%.

Sua je sigurno jedan od kratkoronih razloga poveanja cena tokom 2012. godine, dok najvanije razloge za dugorono poveanje cena hrane treba traiti u: rastu cene goriva i ubriva, porastu potronje itarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola, poveanoj potronji u Kini i Indiji, nekoliko ne ba sjajnih proizvodnih godina u nizu u periodu pre 2008. godine. Posledice poveanja cene hrane su bile najtee za siromane zemlje, koje u prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza itarica, bilo direktno ili kroz donatorske programe. U Vojvodini porast cena hrane je pre svega uticao na:

Stanovnitvo - koje je moralo da izdvaja vea sredstva za hranu;

Komercijalne poljoprivrednike - koji su ostvarivali znaajno vee profite;

Cenu zemljita - koja je viestruko porasla u periodu od poveanja cena hrane;

Izvoz poljoprivrednih proizvoda - koji se poveao, naroito u vrednosti;

Poloaj poljoprivrede - koja je postala jo vea ansa nego to je to bila pre;

Ubrzavanje procesa definisanja komercijalnih i nekomercijalnih poljoprivrednika.

Koliko su ovi skokovi cena dugoroni trend, a koliko kratkoroni splet okolnosti, kako e trite reagovati na podsticaje visokih cena, koliko brzo i na kojem nivou e se cene vraati u prvobitno stanje i sl. - jesu pitanja kojima se bave brojni teoretiari, ali i uesnici na tritu. Ipak, nema dileme da e cene poeti da se polako sputaju, ali i da nee dostii svoje vrednosti od pre poetka rasta. Ovo e se pre svega deavati jer su mnogi proizvoai i potroai reagovali na podsticaje, a trite ovih kultura ima dovoljno konkurencije. Najvaniji procesi, podsticaji i trina reakcija koji e uticati na stabilizaciju cena su: (1) poveanje povrina pod deficitarnim kulturama, kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade; (2) smanjenje potronje kao posledica reagovanja na podsticaj visoke cene; (3) sve vea otvorenost trita usled pritiska od strane potroaa; (4) sve vea otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija, kako u proizvodnji hrane, tako i energije; (5) splanjavanje prie o bioenergiji kao moguem reenju za energetski problem i problem zatite ivotne sredine; (6) kampanje i pritisak potroaa i preraivaa na donosioce odluka da menjaju legislativu vezanu za agrarnu i energetsku politiku.

Ipak, ova dva istorijska porasta cene hrane - 2007/2008. i 2010/2011. godine, treba da budu jasan signal kreatorima politike da ovakvo okruenje zahteva jo vee napore i kapacitete u pronalaenju adekvatnih odgovora koji bi omoguili iskoriavanje ansi ili umanjenja posledica varijabilnosti cena. Kreatori agrarne i trgovinske politike u Srbiji i Vojvodini moraju da budu deo ovih procesa, i da prilagode svoju politiku ovim promenama okruenja, naroito

2008

2009

2010

2011

2012

130

150

170

190

210

230

250

270

290

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Meso

Mleni proizvodi

itarice Ulja

eer

120

170

220

270

320

370

Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov

2011 2012

18

imajui u vidu da je trite u Srbiji malo i zatvoreno i da reakcije na ove podsticaje poveanja i sniavanja cena mogu da budu jo izraenije nego na globalnom nivou.

Promene navika potroaa

Proizvoai u Vojvodini, ba kao i svi drugi proizvoai koji se ele baviti proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, moraju da se prilagodei ponaanju potroaa koje se stalno menja. Neke od osnovnih promena jesu:

Potroa je sve vie zabrinut za zdravstvenu bezbednost hrane. Naroito mlai, obrazovani, sa viim prihodima, urbani potroai i ene su vie zainteresovani za zdravstvenu dimenziju i kvalitet hrane. Poverenje u zdravstvenu bezbednost se uspostavlja dugoronim poznavanjem proizvoaa ili posedovanjem odreenog standarda. Standardi su odgovor na rastue potrebe poverenja potroaa u sigurnost hrane. Vanost standarda na meunarodnom tritu hrane je znaajna i neprekidno raste. Zato kreatori politike u Srbiji i Vojvodini moraju shvatiti ove promene i omoguiti proizvoaima da imaju mogunost da sertifikuju svoje proizvode, pri emu nije dovoljno samo doneti zakon, ve i obezbediti sve institucionalne pretpostavke da se promene dese.

Primetna je sve vea diferencijacija potroaa na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije. U dananje vreme, potroa u EU ne razmilja kao to je to inio pre deset godina. Ranije bi se u cenovnom rasponu odreenog proizvoda od 0,2 do 2 eura, odluivao za kupovinu onog od 1 eura. On e danas kupiti ili najjeftiniji ili najskuplji proizvod. tavie, ee se odluuje za proizvod od 2 eura, koji mu ne garantuje samo zadovoljenje metabolikih potreba (da nije gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijalnih (da je proizveden lokalno, da pomae malim proizvoaima, da smanjuje zagaenje...), ali i hedonistikih (''kupujem samo najskuplje''). Proizvoai koji ele da budu prisutni na tritu moraju biti cenovno konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Cenovna konkurentnost se preputa velikim proizvoaima, bilo onim u EU ili van nje, i njima se konstantno smanjuje podrka (carinska ili direktna). S druge strane, kvalitet, koji je dokazan geografskom, ekolokom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji pruaju podrku, tako i kod onih koji kupuju proizvode.

Promena odnosa prema kvalitetu, kako potroaa tako i proizvoaa, jedan je od centralnih trendova modernog trita prehrambenim proizvodima. Dok se bezbednost proizvoda podrazumeva, specifine karakteristike, poput ukusa, porekla ili proizvodnog procesa, dolaze u fokus i postaju esto mnogo znaajnije nego cena u procesu donoenja odluke o kupovini. Kvalitet ne znai samo unutranje svojstvo proizvoda izgled, ukus, hranljivost, ve i proces proizvodnje, organska, fer trgovina itd. ili poreklo. I ne samo to. Potroa eli proizvod koji je zdraviji, zeleniji, koji je putovao krae od proizvodne do prodajne take, koji je sve, jedinstven i koji odgovara njegovom/njenom vrednosnom i ideolokom sistemu. Potronja hrane postaje gest line politike i ideologije, kojom govorimo o naem stilu ivota.

Potroa manje vremena provodi u pripremi hrane i proizvodi koje kupuje su zato drugaiji. Razlog za to nalazi se u potpuno razliitom nainu razmiljanja dananjeg potroaa, u odnosu na onog od pre nekoliko decenija, ali i u razliitom pristupu tritu i marketingu. Na primer, promenom stila ivota i tradicionalnih uloga u porodici, promenom obrazaca potronje hrane, drastinog smanjenja vremena pripremanja hrane i distributivnih kanala i mesta prodaje, dananji kupac ima nove karakteristike i pristupa mu se na inovativan nain. Obroci su postali neformalni, individualni i manje predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja hrane. Sa druge strane, transfer prodaje iz malih prodavnica ka hipermarketima

19

napravio je veliku promenu, na EU tritu pojavi se preko 20 hiljada prehrambenih artikala svake godine (prosean broj artikala viestruko je uvean, sa 550 tokom 50-ih, na preko 25 hiljada u velikim supermarketima koje nalazimo danas). Ovo svedoi o otrini konkurencije za svaki proizvod. Vrednost prehrambene industrije je narasla na 800 milijardi evra, ona zapoljava preko 4 miliona ljudi u EU, dok su, sa druge strane, cene na istorijskom minimumu kad je u pitanju udeo trokova hrane u ukupnom prihodu domainstva u evropskim domainstvima u proseku oko 15% odlazi na hranu, dok je u Srbiji to blizu polovine. Danas prosean potroa provede 6 minuta u pripremi hrane, dok mu je pre pedeset godina za to trebalo dva i po sata, isto koliko je i 1965. godine troio vremena na konzumiranje hrane, dok je danas to sat i petnaest minuta.

I.2. Trendovi u regionu

Sve zemlje regiona donele su odluku da transformiu privredu iz socijalistikog sistema SFRJ u kapitalistiki po Zapadnom modelu, to je podrazumevalo i brojne strukturne i zakonodavne reforme. Dodatno se paralelno obavljao jo jedan proces prilagoavanja EU. Poljoprivreda je bila deo ovih procesa. Privatizacija kombinata i preraivakih kapaciteta, izgradnja trita poljoprivrednih kredita zasnovana na privatnim bankama, privatizacija poljoprivrednog zemljita, izgradnja robnih berzi i trita, razvoj servisa zasnovanih na privatnim inicijativama, razvoj trinog preduzetnitva i mentaliteta vezanih uz to, izgradnja institucija podrke po EU modelu, kao to su institucije za akreditaciju, plaanje, registraciju, obeleavanje i sl. su samo od nekih izazova pred kojima su se nali kreatori agrarne i ekonomske politike u regionu. Neke zemlje su bile bre i efikasnije u odreenim prilagoavanjima i reformama, dok druge sporije; ipak, generalni zakljuak je da su mnoge tranzicione reforme uraene na pola. Neke iz razloga jer jo uvek traju i potrebno je dodatno vreme za zavretak, neke jer se nikada nee zavriti, a druge usled nepostojanja spremnosti da se ide do kraja u potpunom preputanju trinim zakonitostima.

Kako god, proces EU integracija, kojem sve zemlje regiona tee, ini da je cilj reformi zacrtan da se postane deo Zajednike agrarne politike EU. Ovaj put je teak i karakteriu ga velika ulaganja, ali donosi i brojne koristi, ne samo potroaima, nego i poljoprivrednicima. Poljoprivredi i poljoprivrednicima je najtee na putu ulaska u EU, ali oni najvie profitiraju po prikljuenju EU3. Nema nikakvog razloga da u sluaju zemalja regiona Zapadnog Balkana bude drugaije, naroito imajui u vidu da je CAP politika zasnovana na principima jedinstvenog trita, finansijske solidarnosti i prvenstva unije, a to je politika koja je, pokazalo se, vrlo otvorena i dobra prema novim lanicama. Takoe, poljoprivreda regiona ima potencijala da doprinosi CAP-u, ne toliko proizvedenim koliinama, nego kvalitetom i raznovrsnom ponudom.

Poveanje prinosa i prilagoavanje proizvodnje

Koliko god su ratna dejstva unazadila privredu i poljoprivredu u regionu Zapadnog Balkana, i ma koliko se startovalo sa niskom osnovom, nesporno je da je dolo do znaajnog unapreenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji. Slino drugim novim zemljama lanicama EU, u zemljama Zapadnog Balkana se poslednjih desetak godina deava tiha agrarna revolucija koja je uinila da, za samo neto vie od dvadesetak godina od ukidanja zemljinog maksimuma4 od deset hektara, postoje na desetine hiljada poljoprivrednika (preteno u Vojvodini, Slavoniji, Pomoravlju) koji obrauju preko 200 hektara, ili na stotine njih koji obrauju preko 1.000 hektara. Oni su do zemlje doli kroz privatizaciju kombinata, kupovinu ili

3 O tome svedoe podaci o smanjenju broja poljoprivrednika u zemljama u procesu ulaska u EU i prikljuenju CAP-u, ali i poveanje prihoda po ulasku u EU. 4 U SFRJ postojala je zakonska odredba da jedan poljoprivrednik ne moe posedovati vie od 10 hektara.

20

rentiranje zemljita od svojih komija. Tri bitne stvari su najznaajnije uticale da se ova revolucija deava. Prvo, otvaranje granica i omoguavanje pristupa stranim inputima, tehnologijama i mehanizaciji. Drugo, privatizacija kombinata i putanje na trite dravnog zemljita. Trea je razvoj trita kredita.

U pogledu proizvodnje dogaaju se procesi prilagoavanja - odreene proizvodnje se poveavaju, a druge smanjuju. Osnovni stimulansi ovih promena u proizvodnji jesu: (1) liberalizacija domaih carina koja je omoguila poveanu konkurenciju u robama i olakan pristup novim tehnologijama; (2) dobijanje preferencijalnog pristupa tritu EU i drugim tritima (3) razvoj trita zasnovanog na privatnoj inicijativi; (4) prilagoavanje trinim zakonitostima; (5) promene u nainima prodaje otvaranje supermarketa, veletrnica, robnih berzi...

Grafikon 6: Prosena poljoprivredna proizvodnja u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Izvor: FAO

Vojvodina belei najvei rast

poljoprivredne proizvodnje

proizvoda obuhvaenih analizom,

od oko 0,5% godinje. Najvei

proseni pad poljoprivredne

proizvodnje u odnosu na svet u

regionu ostvarila je Hrvatska, 4,1%.

Grafikon 7: Struktura poljoprivredne proizvodnje u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.)

Izvor: FAO

U strukturi poljoprivrede Vojvodine,

dominira proizvodnja itarica i

industrijskog bilja.

Najvee udele u strukturi posmatrane poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini imaju itarice i industrijsko bilje sa 51% i 36,5%, respektivno. Proizvodnja voa i povra u poljoprivredi Vojvodine uestvuje sa neto manje od 7%, dok je prosena zastupljenost stoarske proizvodnje 5,4%. Sa poveanjem stepena razvoja zemlje, raste udeo proizvodnje proizvoda ivotinjskog porekla, a smanjuje se udeo itarica, slino strukturi poljoprivredne proizvodnje u EU. U odnosu na druge posmatrane regione. Vojvodina ima znaajnu proizvodnju industrijskog bilja. Pad proizvodnje industrijskog bilja najizraeniji je kod novih zemalja lanica EU, u proseku oko 5,6% godinje u odnosu na svet.

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

-5% -4% -3% -2% -1% 0% 1% 2%

Pro

sea

n u

de

o u

sve

tsk

oj p

roiz

vod

nji

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

Srbija

NZ

EU

Vojvodina

CEFTA

BiH

Hrvatska

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Vojvodina Srbija CEFTA NZ EU Svet

itarice Voe Povre Mleko i meso Industrijsko bilje

21

Grafikon 8: Uporedba prosenih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona

Grafikon 9: Uporedba ukupnih prosenih proizvodnji u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima tona

Izvor: FAO

U posmatranom periodu najvie je napredovao sektor itarica, osim u BiH gde najvei rast proizvodnje belei sektor voa

Izvor: FAO

Iako Srbija belei najvei nominalni rast poljoprivredne proizvodnje, u odnosu na period 2000.-2003. god. najvie je porasla proizvodnja u BiH.

Period posle 2006. godine karakteriu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovini voem u svetu, naroito jabukom, malinom, trenjom i ljivom i periodino ostalim kotiavim voem (breskvom, nektarinom i kajsijom). Od zemalja u regionu, najvei rast u ukupnoj proizvodnji voa u odnosu na svet belee NZ (+4,5), BiH (+3,3%) i Hrvatska (+2,6%). Srbija, sa druge strane, ima negativnu stopu rasta proizvodnje voa od (-4,2%) u odnosu na svet. Ovaj pad je rezultat pre svega pada proizvodnje ljiva, kruaka i vianja u odnosu na svet. EU ima pad od 4,61% u odnosu na svet. Vojvodina je u neto boljoj poziciji u odnosu na prosek Srbije i belei pad proizvodnje voa manji od 1% u odnosu na svet. Od pojedinanih vonih vrsta, u Vojvodini u odnosu na svet, najvei pad je zabeleen kod breskve.

Znaajno zaostajanje za zemljama EU u proizvodnji povra, naroito nekvarljivog i onog pripremljenog za prodaju u supermarketu (kontinuitet u isporuci, upakovano, ujednaeno). Pored proizvodnje svinjskog mesa, povre je sektor koji ima najvie problema da zadri postojeu proizvodnju u periodu pred pristupanje EU. Kod povra je situacija komplikovanija usled velikog broja razliitih tipova povra, ali i jednostavnija, jer gotovo sve vrste imaju isto pravilo - da se uvoz deava usled nemogunosti uvanja povra (kod teko kvarljivog povra) ili u vremenu kada nema proizvodnje (kod lako kvarljivog).

Mlekarski sektor u regionu je koliko-toliko zadrao proizvodnju, ali na raun smanjenja broja mlenih krava i smanjenja broja farmera5. U svim zemljama regiona dolo je do znaajnog poveanja produktivnosti6 i unapreenja prerade. Ipak, i pored toga zemlje regiona (izuzev Hrvatske) imaju izuzetno malu prosenu veliinu mlenih farmi, visok procenat udela mleka koje se otkupljuje kroz mlekare, nizak procenat ekstra i I klase mleka, i veliki broj malih mlekara.

Poveanje povrina i proizvodnje kukuruza usled dobre cene i poveanja prinosa. U podrujima koji imaju velike zemljine parcele, ali i na velikim i malim stoarskim gazdinstvima od 2008. godine, konstantno se poveavaju povrine po kukuruzom. Relativno mala

5 Tako je U Hrvatskoj 2004. godine mleko otkupljivano od 54 hiljade proizvaa, a 2011. godine od 14 hiljada uz poveanje ekstra klase mleka na 97%. U Srbiji je u periodu 2000. 2009. godina smanjen broj krava za 28,5 % ali je proizvodnja ostala konstantna.

6 U najmanju ruku za procenat smanjenja broja grla uz zadravanje proizvodnje

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

BiH

Cro

atia

Se

rbia

NM

S

BiH

Cro

atia

Se

rbia

NM

S

BiH

Cro

atia

Se

rbia

NM

SCereals Fruits Vegetables

2000-20032007-2010

128.0%

90.7%

115.8%

97.5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

0

2

4

6

8

10

12

14

BiH Croatia Serbia NMS

2000-2003 2007-2010 Trend

22

zahtevnost za tehnologijom i dobra cena od 2007. godine znaajno su poveali proizvodnju kukuruza.

Stagnacija ili pad proizvodnje penice u poreenju sa ostalim kulturama. U ovoj proizvodnji je najsporije poveanje prinosa i ulazak novih tehnologija, jer se njeno sejanje vezuje uz potrebe za plodoredom, unapreenjem zemljita, prehrambenom sigurnou, a sve manje uz dobru zaradu.

Vojvodina i Srbija nastavljaju da dominiraju rastom proizvodnje industrijskog bilja, sa prosenom stopom rasta od 2% godinje u odnosu na svet. U Vojvodini, u proseku, najvie raste proizvodnja soje. Loije trendove u proizvodnji industrijskog bilja u odnosu na svet belee sve posmatrane zemlje, naroito BiH, sa negativnom stopom rasta u odnosu na svet, od skoro 10%. Hrvatska belei pad proizvodnje industrijskog bilja od oko 6% u odnosu na svet i to, pre svega, zbog smanjenja proizvodnje eerne repe. Od posmatranih grupa zemalja, najvei pad proizvodnje industrijskog bilja desio se kod NZ - 5,6% , dok je pad na nivou EU 2%, a kod CEFTA zemalja 1,23% u odnosu na svet.

Unapreenje trgovine u regionu

Kao potpisnica GATT-a, biva SFRJ je imala visoku uvoznu carinu na poljoprivredne proizvode, pa je jedan od prvih zadataka prilagoavanja na trinu ekonomiju bilo pospeivanje slobodnijeg protoka robom. Kada sama zemlja nije bila spremna da otvara svoje granice, tada je EU podsticala te procese. Tako su zemlje Zapadnog Balkana zapoele proces liberalizacije u okviru: (1) Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa zemljama EU; (2) prvo bilateralnih, a zatim CEFTA ugovora sa zemljama regiona; (3) sporazuma u okviru STO; (4) brojnih bilateralnih sporazuma.

Grafikon 10: Prosean izvoz poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Izvor: UN Comtrade

Najvei rast poljoprivrednog izvoza

obuhvaenog analizom belei Bosna i

Hercegovina, 9.5%. Izvoz Srbije raste

bre od sveta za 4.3%, dok EU raste

sporije, odnosno belei pad izvoza

od-6%.

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

-10% -5% 0% 5% 10% 15%

Pro

sea

n u

de

o u

sve

tsk

om

izvo

zu

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

Srbija

NZ

EU

CEFTA

Hrvatska

23

Grafikon 11: Struktura izvoza poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.)

Izvor: UN comtrade

U strukturi izvoza Srbije, apsolutno

dominira izvoz itarica.

Uvoz i izvoz se nikada ne mogu posmatrati odvojeno, jer uvozni proizvodi su esto input za proizvodnju izvoznih proizvoda. Zbog toga, poveanje uvoza, esto neminovno vodi i poveanju izvoza. U sluaju zemalja Zapadnog Balkana, oigledno je da su procesi liberalizacije uticali da se povea trgovina poljoprivrednim proizvodima.

Ako uporedimo te rezultate sa konkurentima, videemo da:

Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u CEFTA zemljama je sporiji nego rast koji su ostvarivale NZ u periodu pred pristupanje EU, koji je iznosio 18 % godinje na strani uvoza i 20,2 % na strani izvoza u periodu od2000. do 2004. godine.

Ukupan izvoz svih poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po jedinici povrine znaajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje lanice proseno po zemlji u periodu od 2005.-2009. izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko 6 hiljada USD/ha, NZ proseno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2.600 USD po hektaru, dok zemlje Zapadnog Balkana izvoze znaajno manje (BiH: ukupno 0,23 milijarde USD ili 107,9 USD/ha, Srbija 1,55 milijardi USD, odnosno 301,6 USD/ha, Hrvatska: 1,24 milijarde USD, 992,7 USD/ha).

Iako mali u obimu, najvei rast ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u periodu od 2005. do 2010 godine (svet = 0) belei BiH od 11,6 %, Srbija 11 %, Hrvatska 1,08 % i NZ 2,63 %.

Depopulacija ruralnih podruja

Nekoliko trendova obeleavaju dananjicu ruralnih podruja u regionu Zapadnog Balkana. Ne samo da ih karakteriu danas, nego je pretpostavka da e to biti sluaj i u narednom periodu, jer su ti trendovi karakteristini i za nove zemlje lanice EU. Intenzitet i brzina ovih procesa zavisi, pre svega, od sposobnosti da se kreira povoljno privredno i socijalno okruenje. Neki od trendova koji karakteriu ruralna podruja u Vojvodini i Srbiji jesu:

Smanjenje broja poljoprivrednika koje je uslovljeno ne samo emigracijom u grad i odlaskom u druge sektore, i neprihvatanjem mladih da nastave posao svojih roditelja, ve i nemogunou da se bude konkurentan na tritu sa postojeim nivoom i nainom proizvodnje. Time se javlja i efekat poveanja starakih domainstava u ruralnim predelima.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Srbija CEFTA NZ EU Svet

itarice Voe Povre Mleko i meso Industrijsko bilje

24

Grafikon 12: Broj proizvoaa koji isporuuju mleko u Hrvatskoj (u hiljadama)

Izvor: Procena Ministarstva poljoprivrede Hrvatske

Usled unapreenja tehnologije u proizvodnji hrane sve je manja potreba za radnom snagom u poljoprivredi i sve vea diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu u pravcu turizma, zanatstva i usluga.

Sve vea migracija za poslom u gradovima koja se javlja usled toga to: (1) napredniji delovi ruralne zajednice naputaju seoske sredine zbog boljih socio-ekonomskih uslova u gradu; (2) siromaniji slojevi primorani su da trae zaposlenje van poljoprivrede, zbog sve veeg pritiska usled niskog prihoda u poljoprivredi na malom gazdinstvu.

Sve vea urbanizacija ruralnih predela i poveanje tranje uslunih poslova u ruralnim podrujima koja zahteva specifina znanja ljudi koji ive u ruralnim podrujima.

Smanjenje poljoprivrednih povrina na raun izgradnje industrijskih i uslunih parkova.

Poljoprivredno gazdinstvo koje menja svoju ulogu, jer nije vie samo ono koje proizvodi hranu, nego su potrebna sve ira i vea znanja o ekonomiji, marketingu, menadmentu ...

Pribliavanje i lanstvo u EU koje donosi nove izazove i mogunosti ruralnim zajednicama usled postajanja jedinstvenog sistema regionalnog i ruralnog razvoja EU, koji se zasnivaju na decentralizaciji, veem ueu civilnog drutva u donoenju odluka i poveanoj mogunosti za korienje fondova.

Ulazak Hrvatske u EU

Ulazak Hrvatske u EU juna 2013. godine u velikoj meri e poremetiti trgovinske tokove meu CEFTA zemljama, od kojih su najznaajnije sledee promene:

BiH nee moi da izvozi proizvode u Hrvatsku za koje nema ispunjene standarde bezbednosti za izvoz u EU kao to su: mleko i mleni proizvodi, ive ivotinje, meso i mesne preraevine, med i krompir. Poto je Hrvatska najvee izvozno trite za proizvode Bosne i Hercegovine, ova promena e znaajno smanjiti izvoz BiH. Kao posledica, ovi proizvodi e vriti pritisak na domau tranju i na ostale CEFTA zemlje. Prvenstveno e biti veliki pritisak kod mleka gde e posledice biti da e se prvo sniziti cena prema proizvoau, ime e se smanjiti prihodi proizvoaa, ali i postati konkurentniji, pa e se, samim tim, otvoriti mogunost da se ovo mleko izveze jedino gde moe - u ostale CEFTA zemlje.

Hrvatska e imati carine na izvoz na trite BiH, dok ih Srbija nee imati zahvaljujui CEFTA sporazumu. Bosna i Hercegovina ima nula carinu za proizvode iz Srbije i Hrvatske, dok ima visoku carinu za proizvode iz EU. To znai da Hrvatska i Srbija nemaju ozbiljnu konkurenciju na tom tritu. Obe zemlje to obilato koriste, naroito Hrvatska, kojoj izvoz poljoprivrednih proizvoda u BiH ini oko 30% ukupnog izvoza

58.8

50.8

44.6

38.1

32.0 27.5

23.7 19.9

14.8

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 X/2011

25

(Srbija izvozi neto preko 18% od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u BiH). Sada e Hrvatska imati carine na izvoz proizvoda u BiH, dok ih Srbija nee imati. Samim tim e Hrvatska imati manje konkurentne proizvode, a Srbija bolju trgovinsku poziciju.

Srbija e imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svih proizvoda osim baby beef-a i nee imati nikakva kvantitativna ogranienja osim kod izvoza baby beef-a, eera i vina. Srbija nije izvozila vino, eer, a ni baby beef u Hrvatsku, jer su postojale visoke carine na ove proizvode koje sada nee postojati ovo znai da se situacija za Srbiju popravlja. Treba znati da Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTA liberalizovale svoju trgovinu poljoprivrednim proizvodima, jer na gotovo sve osetljive proizvode postoji carina u oba pravca. Sada to nee biti sluaj, jer e Srbija imati nula carinu za izvoz poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok e Hrvatska imati carine koje Srbija ima prema EU, a koje idu u pravcu liberalizacije, ali ne potpune. ta to znai: za najvei broj proizvoda na koje sada Srbija prilikom izvoza u Hrvatsku treba da plaa carinu, vie nee morati da to ini, dok e Hrvatska dobiti potpuno nova pravila koja podrazumevaju da za neke proizvode za koje su do sada plaali carinu, sada vie to nee morati (mali broj njih) ili za neke proizvode za koje do sada nisu plaali carinu, lanstvom Hrvatske u EU e morati ili e ona biti vea (najvei broj njih).

Hrvatska e imati potpuno drugaiju strukturu subvencija koja e uticati na promene u konkurentnosti i samim tim trgovini.

Ove promene e u odreenoj meri i izmeniti proizvodnju na nain da e odreeni proizvoai i potroai profitirati, a drugi izgubiti. Poslovni ljudi, naravno, razmiljaju unapred i spremaju se za ove promene. Tako hrvatski poslovni ljudi, naroito oni koji imaju izgraene brendove, otvaraju svoja postrojenja u BiH, kako bi prodavali te proizvode u BiH, ali i ostalim CEFTA zemljama.

Trgovinsko okruenje se u potpunosti menja za gotovo sve uesnike u trinom lancu, od proizvoaa do potroaa. Onaj ko bolje razume procese i predvidi njihova kretanja profitirae, onaj ko ih ne razume i eka da ih oseti na svom biznisu izgubie.

Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi

Poljoprivreda je sektor kojem su potrebna velika prilagoavanja u procesu pristupanja EU. Zato EU podrava poljoprivredu i poljoprivrednike kroz specijalne programe prvo zvane SAPARD (Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development), a od 2007. godine IPARD (Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development). Osnovni cilj ovog programa je da se doprinese reavanju problema strukturnih prilagoavanja u poljoprivrednom sektoru i ruralnim podrujima radi jaanja konkurentnosti u odnosu na trite Evropske unije, kao i poveanje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima. Istovremeno, vaan cilj SAPARD-a je da se podre pripreme u buduoj zemlji lanici za sprovoenje pravnih tekovina Evropske zajednice (Acquis Communautaire) na podruju Zajednike poljoprivredne politike (CAP), kroz pravno, administrativno i institucionalno osposobljavanje. Takoe, efikasno korienje IPARD-a je vaan faktor za kasniju apsorpciju CAP sredstava. IPARD je po mnogo emu jedinstven. To je prvi program Zajednice namenjen kandidatima za lanstvo koji se u potpunosti sprovodi decentralizovano. To podrazumeva prethodnu akreditaciju tela ukljuenih u sprovoenje i organizaciju sistema u zemlji koja prima pomo, koji e garantovati transparentno troenje novca evropskih poreskih obveznika.

Iako su sredstva bila na raspolaganju od 2000. godine, veina zemalja, tada kandidata, je poela korienje tek kasnije (od 2001. godine Baltike zemlje i Slovenija, 2002. godine Maarska, Poljska i Rumunija i 2004. godine eka). Hrvatska i Turska poinju da ga koriste 2008. godine, a Makedonija 2011. godine. Osnovni razlog kanjenja je potreba da se pripreme

26

institucije koje e garantovati da e sredstva biti iskoriena na transparentan i nepristrasan nain. Pored politikog uslova, dobijanja kandidature (koji moe biti ak i ukinut u narednom periodu), aktivnosti podrazumevaju i ispunjenje administrativnih kapaciteta za upravljanje i korienje ovih fondova, i to konkretno: (1) usvajanje IPARD programa; (2) sektorski sporazum (Sectoral Agreement); (3) nacionalnu akreditaciju IPARD operativnih struktura (za programiranje - Managing Authority, za upravljanje finansijama - IPARD agencija); (4) akreditaciju i prenoenje odluke o upravljanju; (5) viegodinji Sporazum o finansiranju; (6) razvoj procedura za monitoring i evaluaciju.

Sutina programa je obezbeivanje bespovratnih sredstava u iznosu od oko 40-100% od vrednosti investicije za tri tipa projekata (prioriteta): (1) podizanje konkurentnosti; (2) zatita ivotne sredine i LEADER pristup; (3) ruralna infrastruktura.

Pored administrativnih kapaciteta i akreditacije samih institucija, postoji i drugi nivo kriterijuma koje poljoprivrednik ili kompanija treba da ispuni da bi dobio sredstva. Ovi kriterijumi su definisani Nacionalnim programom za ruralni razvoj (tzv. IPARD programom), i definiu ko moe da bude korisnik za koju meru. Tada se postavljaju kriterijumi koji obinoutvruju: veliinu gazdinstva (minimalni i maksimalni broj hektara ili stoke), promet robom (minimalni i maksimalni) za koji se zahteva investiciona podrka, prethodno iskustvo u proizvodnji i/ili preradi, nivo prometa preko rauna i plaenih poreskih dabina koji se dokazuju revizorskim izvetajem i sl.

Ukoliko potencijalni korisnik ispunjava uslove u okviru definisanih kategorija i eli da aplicira za sredstva, onda treba da pripremi dokumentaciju koja u osnovi obuhvata: obrasce, zahteve i potvrde definisane tenderom, projektni zadatak sa detaljnim trokovnikom i idejnim reenjem, analizu isplativosti sektora i samog projekta i ostalo to se zahteva pozivom.

Pravilo je da se kroz IPARD fondove ne mogu finansirati kupovina i iznajmljivanje zemljita ili postojeih zgrada, porezi, carine i uvozne dabine, operativni trokovi, ukljuujui odravanje i trokove iznajmljivanja, lizing, bankarske provizije, trokovi jemstva i sl, opti trokovi odreenog projekta, kao to su trokovi usluga arhitekata, inenjera, konsultanata i pravne dabine, trokovi studija izvodljivosti za pripremanje i sprovoenje projekta, trokovi sticanja patenata i licenci direktno vezanih za projekat, koji prelaze 12% ukupnih odobrenih trokova iskljuujui ove opte trokove. Takoe se mora u potpunosti potovati Zakon o javnim nabavkama i moraju se dostaviti dokazi o prikupljanju ponuda od najmanje tri dobavljaa, i za koje originali ponuda nisu ukljueni u izjavu o trokovima.

Vana je injenica da se sufinansiranje iz fonda IPARD izvodi tek nakon zakljuivanja projekta i po izvedenom plaanju dozvoljenih trokova investicije, odnosno nakon zavrene i sa strane investitora plaene investicije, i to samo za doputene i opravdane investicione trokove. Da bi se sredstva mogla povratiti neophodno je da se ima pozitivan izvetaj od organa koji vri kontrolu. Kontrola je dvostruka: prva od strane ovlaenog domaeg revizora, a nastavlja se slepom kontrolom od strane revizora EU.

Kakva su iskustva sa IPARD fondom:

Iskustvo pokazuje da od dana kada zemlja dobije status kandidata (ili ukoliko se ovaj uslov ukine, onda od dolaska prve inspekcije), pa do prvog tendera proe preko 2 godine. Srbija kasni sa uspostavljanjem sistema, i realno je oekivati da e joj biti potrebno due vremena, naroito imajui u vidu da aktivnosti na ispunjenju ovih uslova podrazumevaju donoenje odreenih politikih odluka, koordinaciju izmeu organa, alokaciju sopstvenih sredstava za zapoljavanje znaajnog broja novih ljudi, unapreenje javnih slubi na dravnom i lokalnom nivou koje su ukljuene u sprovoenje iPARD-a, a koje ne ispunjavaju EU standarde, kao to su veterinarske

27

slube, registri, slube zaduene za kontrolu ivotne sredine, graevinske dozvole/druge dozvole.

Iskorienost IPARD sredstavau 10 NZ je od 95% (Letonija), do vie od 99% (ostali), dok je u Rumuniji 87%, Bugarskoj 72,4%. Iskustvo pokazuje da se prva sredstva transferiu u drugoj godini, da se znaajno poveavaju u treoj godini, a tek u petoj se dostie pun iznos troenja sredstva.

Prosena vrednost projekta finansiranog od strane EU: Hrvatska 326.572 EUR, Rumunija 228.864 EUR, Letonija 151.558 EUR, Bugarska 123.846 EUR, Slovaka 86.119 EUR, Maarska 62.121 EUR, Slovenija 31.116 EUR. Broj projekata kree se od 559 u Sloveniji pa do 22.775 u Poljskoj.

Iskustva Hrvatske, posle dve godine sprovoenja SAPARD programa, su da je od ukupnih 25 miliona EUR kroz 4 tendera ugovoreno 62% (49 projekata), a iskorieno 48% (37 projekata).

Za makedonske poljoprivrednike i proizvoae hrane, IPARD programom u periodu 2007. 2013. god. predvieno je 40 miliona EUR iz fondova Evropske unije. Agencija za finansijsku potporu poljoprivrede i ruralni razvoj odgovorna je u Makedoniji za upravljanje tim sredstvima. Agencija je dobila akreditaciju u 2009. godini. Za 2 godine, objavljeno je 5 javnih poz