borince

Izdaje autor

*

Recenzentiprof. dr Slobodanka Stoji~i}

*

Lektura, korektura, slog i prelomDedi} & Dedi}

*

Tira` 200 primeraka

*

[tampaCicero Leskovac

Milan M. Miladinovi}prof. dr

SVETOZAR D. STOJI^I]

BORINCEdrugi deo

Leskovac2002.

Svojoj porodici supruzi Qubici, sinu Miomi-ru, k}i Marini, snaji Qiqani, unuki Mileni i unuku^edomiru, koji su imali veliko razumevawe i podr-`avali me da u svom radu istrajem

PREDGOVOR

Pred nama je druga kwiga Svetozara-Toze D. Stoji~i}a oBorincu, za koju se nadam da }e izazvati veliko interesovawepo{to je u woj sadràn ìvot sela Borinca, koje je tako posta-lo sastavni deo pisane istorije. Autor je pokazao da se moèna~initi dobro delo ako se ima mo} zapaàwa, ose}awe za meru,znawe, upornost u istraìvawu, objektivnost u kazivawu, hrab-rost da se kaè istina, da se bude {to mawe subjektivan, da seraspolaè osnovnim znawima iz istoriografije bez obzira nato {to se radi o amateru-istori~aru. Ova kwiga potvr|uje daodgovornim i analiti~kim pristupawem istoriji moè da sestvori vredno delo.

Borince-druga kwiga kao da je nastavak prve kwige. Me|u-tim bitno se razlikuje od we: u prvoj je bio vi{e zastupqenhronolo{ki, a u drugoj problemski prilaz. Razra|uju se pojedi-ni problemi u selu, u kome je bio svestrani i bogat ìvot, vremepostepenog opadawa a potom i vra}awa onih koji su bili na {ko-lovawu, usavr{avawu, u pe~albi. Sve vi{e ih je u periodu 19452000. godine privla~io grad, a selo je gurano na periferiju ì-vota.

@ivot na selu je raznovrstan iako naizgled jednoli~an,nedovoqno dinami~an, kao da se doga|aji sporo niù u bisernuogrlicu istorije. Da u stvarnosti nije tako, dokaz su ove dvekwige Svetozara-Toze Stoji~i}a i drugih autora hronika sela.Svakodnevni ìvot u prirodi neiscrpnoj de{avawima, ~ini gabogatijim, odgovornijim, sna`nijim da se ovlada prirodom kojadaje izvore ìvota.

Autor je ostvario zamisao da prikaè dinami~an ìvot,bez obzira na veoma mali natalitet, na pojavu stara~kih doma-}instava, ukazuju}i da se selo odràva i opomiwu}i da se onoipak ne napu{ta i ne prestaju druèwa sa okolinom koju uzvi-suje gorostasni Radan. Ciq je postignut osveèno je se}aweBorin~ana koji su oti{li iz wega na bogatu pro{lost, na rod-no mesto u kome su zapo~eli ìvot, na qude koji decenijama is-traùju bez obzira na sve teè uslove na selu zbog ponestajawaradne snage.

7

U Borincu je stvarnost svojevrsna istorija, a ne samo pri-vid i ono {to trenutno jeste. U selu nekada brojnom stanovni{-tvom danas su mnoge ku}e ostale prazne, mnoge se porodice uga-sile, sve je u kratkom periodu postalo starina. Ostala su samose}awa na stara vremena koja su bila dobra, ali ~esto te{ka i zla.

Pro~itav{i veliki broj dela iz istorije, Stoji~i} je nas-tojao da pronikne u pitawe istoriografije, i kori{}ewemprimarnih i sekundarnih izvora, korak po korak, i{ao uspe{noka ciqu. Po{tuju}i neke kqu~ne elemente istorijske nauke,ali i konkretnim pitawima istorijske pro{losti i doga|awa, usvesti ~italaca, pogotovo me{tana oìveo je jedno izrazitorazvojno vreme kako se ne bi zapalo u potpuni zaborav.

U tekstu dominiraju neka op{ta doga|awa, ali se ono {toje specifi~no sliva u op{ti istorijski pristup ~ime se istori-ja bogati novim saznawem pre svega putem sakupqawa raznovrsnegra|e. Posebno bismo izdvojili neke obi~aje, norme pona{awa,razne aktivnosti u me|usobnim odnosima me{tana Borinca iwihovo druèwe sa selima u okruèwu.

Veoma je zna~ajno {to je autor shvatio zna~aj zapisa o se-lu u vremenu koje, ako za tren nije u mislima zaustavqeno i sa~u-vano od zaborava, promi~e i odmi~e. Za wega je selo nepresu{-ni izvor za oblikovawe istorije ìvota i prodirawe u korenedoga|aja, jer se iza povr{inske monotonije krije sna`na burakoja iz dubine na povr{inu izbacuje mnoge nepoznanice. Upravoto se ovekove~uje ovom kwigom.

Stoji~i} ne pretenduje da bude kvalifikovani istori~ar,ali ono {to je dao ovim dvema kwigama ima istoriografskedomete i moè da bude vredan izvor za izu~avawe istorije seo-skih naseqa i krajeva. ôvek neprekidno stvara i autora je inte-resovalo za{to stvara, kako to ~ini i kojim sredstvima i {taga je na to inspirisalo. Mnoga pitawa koja su samo nagove{tenazahtevaju daqu obradu i tragawe za onim rupama gde su se smes-tili va`ni doga|aji, i dosada nisu dospeli na videlo dana. Timesamo isti~emo da se posao o ne~emu retko zavr{ava i tema iscr-pquje do kraja, uvek se ne{to novo javi, ne{to se i usput otkri-je ili posle objavqenog dela sine iz dubina. Autor je smelo zaro-nio u su{tinu ìvota, a to je i najteè u stvarawu dela ove vrs-te.

Polaze}i od svega {to je re~eno moèmo odati priznaweautoru koji nije àlio truda da nam podari jo{ jedno delo osvom selu. Time je i sebe u~inio delom istorije svoga sela i~ovekom koji se u sada{wosti nada budu}nosti.

Kosan~i}, 22. VII 2001.

8

Milan M. Miladinovi}Prof. dr

UVOD

U istraìvawu gra|e i obradi materijala dolazio samdo relevantnih podataka i koristio objavqenu literaturu ukojoj se pomiwe Borince, ali i kazivawa pojedinaca kojimasu mnoga dokumenta bila dostupna ili ih poseduju i koji subili neposredni u~esnici u pojedinim doga|ajima iz blièistorije. Na mnoga pitawa iz daleke pro{losti korisne odgo-vore dali su mi mnogi seqaci ratnici, zemqoradnici, pe-~albari, slu`benici koji su kroz pokoqewa sa~uvali kazi-vawa predaka od daleke 1516. godine kada se Borince prvi putpomiwe u turskom popisu (defter).

Narod ovoga kraja vekovima je vodio borbu za ìvot iopstanak posebno od oslobo|ewa od Turaka 1877/1878. godinekada je zapo~elo naglo naseqavawe srpskog ìvqa na ovimprostorima od 1880. do 1882. godine. Sve to pratilo je podizawei obnova stambenih i drugih ekonomskih zgrada, stalna brigaza obradu zemqe, razvoj sto~arstva i izgradwa vlasti.

Me{tani Borinca 30 godina od naseqavawa aktivno suu~estvovali u kona~nom osloba|awu ju`nih srpskih terito-rija od Turaka a odmah potom i u Drugom balkanskom ratu. UPrvom svetskom ratu dali su pun doprinos oslobo|ewu zemqeod austrougarskih i nema~kih zavojeva~a. Gledano sa vre-menske distance, tek {to su rane zacelile iz ranijih ratova,kada se u selo vratio duh mladosti i otpo~eo kulturni iekonomski napredak, nad zemqu se nadvila opasnost od novihratnih razarawa svetskih razmera i najezde najmra~nije ide-ologije u istoriji ~ove~anstva fa{izma. Zbog obarawaVlade koja je potpisala ugovor o pristupawu Trojnom paktu,Nema~ka je, uz pomo} Italije, Ma|arske, Bugarske i Rumunije6. aprila 1941. mu~ki i bez objave rata napala Jugoslaviju.Jugoslovenska vojska, u velikoj meri podrivena iznutra, u vrt-logu preplitawa interesa zemaqa koje su krenule u osvaja-

9

we tu|ih teritorija i uspostavqawe novog svetskog poretka,nije bila spremna da se suprotstavi daleko i tehni~ki ibroj~ano nadmo}nijem agresoru. Kapitulirala je za samo 12dana Aprilskog rata, ostaviv{i zemqu u potpunom rasulu.

Komunisti~ka partija Jugoslavije, ne mire}i se sa novo-nastalom situacijom, donela je 4. jula 1941. godine odluku ive} 7. jula pokrenula ustanak naroda Srbije, svesna da pred-stoji dugotrajna i mukotrpna borba ne samo za osloba|awe odokupacije ve} i za opstanak. Centralni komitet Komunis-ti~ke partije tim povodom je 12. jula izdao proglas narodi-ma Jugoslavije u kome poziva sve patriote da svoju zemqupretvore u opsadnu tvr|avu za fa{isti~ke zavojeva~e. Ko-munisti su pozvani da prvi i bez oklevawa organizuju parti-zanske odrede i stanu na ~elo narodnooslobodila~ke borbe.

Borince je, poput drugih podradanskih, jablani~kih,pustore~kih i leskova~kih sela prolazilo kroz sve strahoterata, i za sve vreme Narodnooslobodila~ke borbe iskaziva-lo veliki patriotizam i mr`wu prema osvaja~u. Svesno su seseqaci, radnici i intelektualci ukqu~ivali u borbu i poma-gali svoje narodne borce za slobodu kako bi krenuli putemobnove i ekonomskog i dru{tvenog razvoja i uspostavqawasocijalne pravde. Upravo taj posleratni period obnove i raz-voja Borinca tema je ove kwige. Me|utim, i pored nastojawada obuhvatim sve strane ìvota i rada me{tana ovog sela,svestan sam da tu nameru nisam mogao u potpunosti da ostva-rim jer bi to zahtevalo daleko vi{e i prostora i vremena.

U obradi gra|e koju sam prikupio dugogodi{wim ra-dom shvatio sam neophodnost da pored dostupnih izvora prvogreda, objavqene literature i kazivawa savremenika, koris-tim i dokumenta koja su u posleratnom periodu dono{ena uskladu sa republi~kim i saveznim ustavom, u koja spadaju zako-ni, uredbe, uputstva, re{ewa i politi~ke odluke organa dru-{tveno-politi~kih i dru{tvenih organizacija i udruèwau periodu 19452000. godine. Za ovakav koncept opredelio samse jer su se za wihovo ostvarewe angaòvali Borin~ani opre-deqeni za ekonomsku obnovu i izgradwu zemqe u miru na os-novama samoupravnog socijalisti~kog ure|ewa sela.

Radi upotpuwavawa kompletne slike vremena koje je ovimrukopisom obuhva}eno, i potpunijeg sagledavawa uslova zaìvot i opstanak, trudio sam se da istraìm i one rele-vantne podatke koji }e ~itaocu koristiti da dubqe pronikne

10

u su{tinu jednog po mnogo ~emu specifi~nog perioda koji segrani~i sa zavr{etkom drugog milenijuma. Obra|enu gra|urazvrstao sam u vi{e zna~ajnih delova koji su deo mozaika, auzeti zajedno daju svojevrsnu celinu. To su: poloàj naseqa inaseqavawe stanovnika; borba za o~uvawe slobode i formi-rawe narodnooslobodila~kih odbora organa vlasti; aktiv-nost politi~kih i dru{tvenih organizacija i udruèwa gra-|ana; obnova, izgradwa i razvoj sela; razvoj {kolstva i in-frastrukturnih objekata u selu (put, vodovod, struja); razvojzadrugarstva i usavr{avawe obrade zemqi{ta; op{te osnovno,stru~no, idejno i politi~ko obrazovawe i vaspitawe; kul-turno-zabavni i dru{tveni ìvot; narodni obi~aji; zdravstve-na za{tita; op{tenarodna odbrana i dru{tvena samoza{ti-ta; delatnost mesne zajednice; godine raspada Socijalisti~keFederativne Republike Jugoslavije; Nato agresija i druga pi-tawa iz ìvota i rada na selu.

Pisawe ove kwige bilo je moja duboka unutra{wa potre-ba. Od poznavalaca istorije juga Srbije dobijao sam izuzetnui neophodnu pomo} {to me je ohrabrilo da nastavim sa da-qim istraìvawem i objavim drugu kwigu koja je nastavakprve, objavqene 1999. godine. Pravu ocenu moga rada da}e~itaoci bez obzira na to {to se radi o malom selu sme{tenomispod Radan-planine i Petrove gore. Moja èqa bila je daova kwiga predstavqa svojevrstan spomenik generacijamaBorin~ana koji su to zasluìli bore}i se i nesebi~no `rt-vuju}i za slobodu, duboko veruju}i da }e se tako na najboqina~in oduìti svom narodu i budu}im pokoqewima. âsno sui po{teno vojevali protiv svih osvaja~a, branili i odbranilisvoju otaybinu i po{tovali krvqu zalivene tekovine narod-nooslobodila~kih ratova. Vreme mirne izgradwe i nadu usre}niju budu}nost svoga naroda do~ekali su sa puno rana ioìqaka, i u tom periodu dali svoj nemerqiv doprinos nawihovom ublaàvawu.

Sa osobitim zadovoqstvom izraàvam srda~nu zahval-nost recenzentima: prof. dr Slobodanki S. Stoji~i} i prof.dr Milanu M. Miladinovi}u iz Beograda, kolektivu Istorij-skog arhiva u Leskovcu, Skup{tini op{tine Bojnik, Odeqewuza op{te i upravne poslove SO Leskovac, Op{tinskom suduu Leskovcu, Okru`nom tuìla{tvu u Leskovcu, Narodnoj bib-lioteci "Radoje Domanovi}" u Leskovcu, Mihajlu Mil~i}u

11

Miki, penzioneru iz Leskovca, koji mi je ustupio dokumentao radu Mesne zajednice sela Borinca, i svima onima koji sumi dali dragocene podatke, sugestije i mi{qewa.

Posebnu zahvalnost dugujem Goranu Stoj~i}u, vlasnikui direktoru privatnog preduze}a Gold-eksport iz Leskovca iRadomiru Stoji~i}u, penzioneru iz Leskovca.

Autor

12

GEOGRAFSKI POLO@AJ, TOPONIMI, KLIMA,ATAR SELA I STANOVNI[TVO

U zale|u bogate i plodne Puste Reke, u podno`ju plani-na Radana i Petrove gore, izme|u blagih padina i {umovi-tih breùqaka, na nadmorskoj visini od 660 (centar sela) i725 m (mahala Statovci) sme{teno je selo Borince. Od Bojnika,sedi{ta op{tine, na zapadu udaqeno je 16,5, od Lebana seve-rozapadno 20 i od Leskovca zapadno 42 km, i to su adminis-trativni, privredni, kulturni i politi~ki centri u Jabla-ni~kom okrugu na koje je selo upu}eno.

Radan i Petrova gora obiluju lepotama kakve samo pri-roda moè da podari bilo u predve~erje ili u sun~ana jutrakada prekriveno rosom zamiri{e {umsko cve}e i so~na trava.Lekovito biqe i jestivo vo}e mogu se na}i svuda.

Za olujne dane i u vreme provale oblaka, kad udaraju gro-movi, na planini se kao neprozirna zavesa spusti tama krozkoju se moè zalutati u gustom rastiwu iz kojeg je neznancute{ko iza}i.

Sa vrhova Radana i Petrove gore {iroko se otvara pog-led na poqa i livade kroz koje proti~u krivudavi poto~i}ii Pusta Reka; na blago zatalasanim ravnicama sa breùqci-ma sme{tena su brojna sela okruèna bogatim pustore~kimpoqima koja dopiru do Dobri~a i Leskova~kog pomoravqa.Vidokrug se daqe {iri do sliva reka Jablanice i Ju`ne Mora-ve, planina Pasja~e, Seli~evice, Babi~ke gore, Suve planine,planine Rujan (granica sa Bugarskom), Vrtopa i êmernika(Crna Trava), Kukavice, Goqaka, \aka, Prepolca, delova Kopa-onika, Vidojevice, Rgajskih planina.

RADAN

Radan spada u niske gromadne planine vulkanskog porek-la. Najvi{i vrh je [opot (1408 m). Bez po muke, kao u malo na-

13

pornijoj i prijatnoj {etwi po ve}em parku, planina se moèpre}i uzdu` i popreko kroz debelu hladovinu stoletnih bu-kovih {uma, ~ija stabla prose~no dostiù visinu od 25 metarai debqinu oko 40 santimetara. Sa isto~ne strane gusta hras-tova {uma spu{ta se strmo u atar Borinca. Bukova i hrastovadrva vekovima su ovde kori{}ena za ogrev i izgradwu ku}a iekonomskih zgrada (ambari, {tale, plevwe, pojate, ostave zasprave i alat, ograde i dr.). Pored bukve i hrasta, na Radanurastu javor, jasika, grab, dren, leska i drugo rastiwe. Na po-jedinim mestima mogu se videti i velike zaobqene stene, kaona primer Stojkov kamen, a neke, kao Skok, pod uglom od 75 ste-peni zatim Mil~ine {tetine u nagibu od preko 70 stepenispu{taju se prema borinskom ataru. Pojate, kako ih nazivajume{tani, dostiù i do 10 metara u visinu i preko 40 metarau duìnu. Na mestu Radenkovo liva~e dominira ogromna ste-na kupastog izgleda visine do 15 metara i zahvata prostor odjednog hektara.

Planina Radan je veoma bogata vodom. Izvori{te Bo-rinske reke nalazi se ispod [opota, odakle blago proti~ekroz bukovu {umu ka selu, zatim vijugavo prolazi kroz seloMajkovce, spaja se sa Obra{kom rekom i daqe nastavqa izme|uIvawa, Maga{a i Vujanova. Kod sela Gorweg Brestovca spajase sa Rankovom rekom i nadaqe te~e pod imenom Pusta Reka.U vreme provale oblaka Borinska reka zna da "podivqa" i ta-da pomahnitalo vaqa kamewe teè od pola tone. Osmog maja1938. godine ispod ku}e Stevana \iki}a, u samom selu, stenupolukru`no-vaqkastog oblika teù od jedne tone, prebacilaje na desnu stranu i naslonila uza zid ba{te Dragutina T.Stoji~i}a. Posle deset godina tu istu stenu nabujala voda ot-kotrqala je nizvodno oko 20 metara. Tada je, od ove podivqa-le reke, postradao Branislav Ratka Vuka{inovi}, u~enik os-novne {kole. Vi{e puta bujica je odnosila stoku ovce i koze.

Od davnih vremena na Radanu su, bliè ili daqe od Bo-rinca, bila poznata mesta na kojima su se okupqali sto~arisa svojim stadima i tu odmarali ili napasali stoku. U ve}imratovima, posebno u Prvom i Drugom svetskom ratu, ta mestabila su skrovi{ta ustanika i zbegova. Neka od wih dobila suimena po li~nostima kao Mijalkovo plandi{te, Vidojino,Radenkovo i Katino liva~e, ^ edino plandi{te. Mil~ina {te-tina dobila je ime po deda Mil~i iz sela Obra`de, koji je

14

po{to se doselio na ovom mestu pravio }umur. Wegovom ne-pa`wom upaqena je {uma, kada je naneta velika {teta. Otudanaziv Mil~ina {tetina. Od ostalih mesta poznata su Berduj-ski kamen nazvan po familiji Berdujci koji ìve u Borincu,Sredwi kamen, Dowe i Gorwe plandi{te, Vrten kamen, Pojate,[opot i druga.

U podno`ju Radana postoje ostaci rudarskih jama kojenajverovatnije poti~u iz sredweg veka. Me|utim, Radan jo{nije geolo{ki dovoqno ispitan.

PETROVA GORA

Sa ju`ne strane Radana nalazi se planina Petrova gora,~iji je najvi{i vrh Petrovac (Sv. Petar k. 1152). Za Petrovugoru moglo bi da se kaè da je ven~astog izgleda duìne odpreko 30 km. Sa isto~ne i severne strane obrasla je bukovomi hrastovom, a sa ju`ne i jugozapadne uglavnom hrastovom {u-mom. U flori planine zastupqeni su i jasen, jasika, grab, dren,leska, divqa leska.

15

Pogled na Radan

I Petrova gora bogata je izvorima. Poznata je Lekovitavoda, koja je ranije bila mesto gde su se na \ur|evdan seqaciiz Borinca i drugih okolnih sela okupqali na uranak. Unarodu postoji verovawe da je ova izvorska voda lekovita ida le~i oboqewa o~iju. Vode sa lekovitog izvora i Stojano-vog izvor~eta kaptirane su za seoski vodovod i za javnu ~esmukoja je podignuta u centru Borinca. Kada je o Markovom danu(seoske litije) iz nove ~esme potekla voda, ène iz susednihsela ovom vodom ispirale su o~i veruju}i da }e spre~itioboqewa i popraviti vid. Izvor ima zdravu i pitku vodukojom se krepe ~obani i putnici koji ovuda prolaze. Od izvo-ra nadovezuju se korita sa vodom koja sluè za napajawe sto-ke. Preko leta ovde ~obani okupe stoku da planduje. Voda saizvora ûbure kaptirana je za vodovod koji koristi mahalaStatovci. Novkov izvor kaptiran je za vodovod koji koristijedan deo ku}a u selu Majkovcu. Jovanov izvor, Studeno izvor-~e, Ledeni izvor i drugi imaju tako|e zdravu i pitku vodu. Vodasa ovih izvora predstavqa pravo bogatstvo.

Na Petrovoj gori bliè Borincu poznata su mesta: Ig-watova livada, Stojkov kamen, Bunar, Poqana, Garine, Mali iveliki drewar, Jasi~ar, Ran|elova livada, Vuksanov kamen(mesto na kome se hajduk Vuksan Radovanovi} Strugoputi} izIvawa skrivao od vlasti zbog ubistava), Kami{ova ~uka, Dowai Gorwa Stankova livada i dr. Sva ta mesta gravitiraju Bo-rincu. Na samom vrhu Petrovca (Sveti Petar) na ostacima zi-dina crkve koja najverovatnije poti~e iz sredweg veka, seqa-ci Sli{ana i Borinca podigli su malu crkvu gde se svakegodine 12. jula, na Petrovdan, okupqaju na ovom mestu. PreDrugog svetskog rata i prvih desetak godina posle seqaci suizlazili na sabor sa jelom i pi}em na zajedni~ki ru~ak.

** *

Radan i Petrova gora, sa borinskim atarom, bogati suraznovrsnom divqa~i. Pored jarebica, golubova, grlica i div-qih koka fazana, ima ze~eva, lisica i vukova, a posledwihdecenija 20. veka nastanile su se srne i divqe sviwe.

Ovo podru~je obiluje raznovrsnom florom i hranqivimi lekovitim {umskim plodovima. Od divqe kru{ke pe~e se

16

rakija, poznati kru{kov prepek, a ima i takvih koje se koristei za jelo. [ipak se prera|uje za pekmez, a mnogi ga koriste za~aj i prodaju otkupnim stanicama. Za jelo se koriste i plo-dovi divqe leske, zatim divqe tre{we; od maline ukusne aro-me prave se sokovi i slatka; plod kupine se koristi za jelo,sok i slatko, a li{}e i koren za ~aj; ukusni plodovi drenatako|e se koriste za jelo, a nekada je od wih pe~ena rakija upotowe vreme od wega se spravqaju sok i slatko, a su{eni cveti plod koristi se za ~aj. ^ajevi se spremaju i od cveta lipe icrnog gloga koji koriste sr~ani bolesnici i oni sa povi{e-nim krvnim pritiskom. @ir od hrasta i bukve koristi se zaishranu stoke posebno za tov sviwa. Koprivu me{tani kori-ste za spremawe jela i pita zeqanica a wen koren za lekoviti~aj. I livadsko zeqe koristi se za spremawe jela i pita zeqa-nica, a od sremu{a se pored jela pravi ukusna salata. Predeoje bogat lekovitim biqem: kantarionom, divqom nanom, hajdu-~kom travom, maj~inom du{icom, metvicom i drugim od kojihse spravqaju ~aj i melemi. Metvicu (crnovrh) seqaci koristei za bojewe tkanina u crno.

17

Pogled na Petrovu goru

Selo je povezano asfaltnim putem sa selima Obra`dai Majkovac, a do Sli{ana tako|e vodi ure|eni put.

[umsko-industrijski kombinat Leskovac je za eksplo-ataciju {ume prosekao i uredio put preko planine Radan. Timputem su povezana naseqa i poznatiji lokaliteti: Dobra Voda Strugara Begovi}a grob Prolom Bawa Vlasovo i dr, St-rugara [opot Gajtan, [opot Petrova gora Sli{ane,Strugara Katino liva~e Borince.

Iz sela Borinca do planine Radan moè se do}i dvoko-li~nom zapregom kojom se prevoze ogrevna drva i }umur, a pre-ko zime i saonicama; pe{ice se ide uz Borinsku reku.

Iz sela Borinca do Petrove gore moè se do}i pe{icei tako|e dvokoli~nom zapregom preko livada Ravni{te iTr{evine i od mahale Statovci preko livada Ibri{ Tr{e-vine, a zimi i saonicama.

Radan i Petrova gora imaju zna~aj za razvijawe i nego-vawe revolucionarnih tradicija. Za wih su vezani mnogi doga-|aji iz istorije srpskog naroda i borbe za slobodu i nezavis-nost u otaybinskim i oslobodila~kim ratovima. Na Sli{an-skom ridu, obronku Petrove gore, izme|u Borinca i Sli{ana,vo|ena je te{ka borba sa Arnautima 25. januara 1879. godine.Tada su Arnauti proterani preko planine Petrove gore i\aka ka Kosovu. Preko Radana i Petrove gore, kroz Borince,Sli{ane i druga podradanska sela povla~ila se srpska vojs-ka prema Kosovu 1915. godine ([umadijska i Timo~ka diviz-ija) posle uspe{ne Pustore~ke operacije u kojoj je srpskavojska na Pustoj reci do nogu potukla bugarsku vojsku. ZaRadan i wegovu uù okolinu vezani su i zna~ajni doga|aji izTopli~kog ustanka 1917. godine.

Na Strugari, 1941. i 1944. godine, boravio je Jablani~kinarodnooslobodila~ki partizanski odred, a na [opotu for-miran je Jablani~ko-pasja~ki NOP odred. Ispod Petrovegore na Jovovi}a livadama 14. marta 1943. godine Prvi ju`-nomoravski NOP odred potukao je bugarsku "lovnu rotu" spe-cijalno obu~enu za brdsko-planinske borbe, ubiv{i 127 Buga-ra. Na ovim prostorima 20. maja 1944. godine formirana je 21.srpska divizija. Na Sv. Petru (Petrovac) 26. juna 1944. godi-ne 11. srpska brigada potukla je bugarsku jedinicu, a u sade-jstvu sa 15. brigadom 8. avgusta 1944. godine posle èstokihborbi proterala bugarske jedinice sa slobodne teritorijePuste Reke i Jablanice.

18

KLIMA

Atar sela Borinca, Petrova gora i Radan-planina nalazese u pojasu umereno kontinentalne klime. Sredwa godi{watemperatura kre}e se oko 15 C, a u planinskom pojasu preko10 C sa najniòm preko 15 stepeni celzijusa. Sredwa tem-peratura u julu i avgustu dostiè i do 30 C. U posledwoj de-ceniji zime su, u odnosu na ranije godine, ne{to blaè i sa ma-wim sne`nim padavinama, {to se u velikoj meri odraàva nahidrolo{ke uslove. Godi{we padavine se kre}u od 650 do 700milimetara po metru kvadratnom.

Vetrovi naj~e{}e dolaze sa severa, severozapada, zapa-da i istoka, naro~ito u toku zime. Ju`ni vetar je ~est, ali uzimskom periodu izaziva naglo topqewe snega i tada nabu-jale reke nanose {tete oko svojih vodotoka. Tokom leta ~es-to se zbog su{a i visokih temperatura javqa toplotni udar isu{a nanosi veliku {tetu poqoprivredi i tada se u naro-du kaè da je to nerodna godina. Po~etkom jula 2000. u seluBorincu ju`ni vetar do tada nezapam}en, pro{irio je izaz-van poàr i 8. i 9. jula izgorele su dve ku}e, 13 ekonomskihzgrada, wive sa usevima, vo}waci sa punim rodom, neko{enelivade, {ume i drugo rastiwe na povr{ini od 50 hektara.

Prole}a su lepa i prijatna. Posebna obele`ja prole}udaju livade prekrivene raznovrsnim biqem rascvetaju sebrojni drewari, glogiwari, {qivici, kru{kari, lipari kojise naslawaju na bogatu hrastovu i bukovu {umu. [uma tadaoìvi od rane zore ispuwena pesmom slavuja, {eva, drozda idrugih ptica peva~ica.

Klima pogoduje gajewu raznih useva ìta i povr}a.Leta su, osim u ekstremima, umereno topla, a dane stalno

osveàva planinski povetarac, bukova hladovina i brojni iz-vori, poto~i}i i reka koja prolazi kroz selo.

Jeseni su ovde obi~no duge i suve, sa obiqem plodovajabuke, kru{ke, gro`|a, {ipuraka, duwa, mu{mula, drewina idrugog vo}a. Posebno prijatnu sliku od sela do vrha planineu jesen pruà opalo raznobojno li{}e hrasta, bukve, jabuke,kru{aka, tre{awa, lipa i drugog listopadnog drve}a.

Zime su blage, bez jakih vetrova i sa obiqem snega. U oko-lini sela postoje uslovi za razvoj zimskih sportova livadeTr{evine i Ogorevine prema Seli{tu pogodne su za skijawe

19

i sankawe. Od Mil~ine {tetine i Berdujskog kamena do Ber-dujskih livada postoje uslovi za izgradwu ski-staza. Terenobiluje izvanrednim uslovima za lov na ze~eve, lisice, vuko-ve i drugu sitnu divqa~. Tako|e, idealni su uslovi za podiza-we objekata za odmor i rekreaciju.

Klima na Radanu i Petrovoj gori i u podno`ju ovih pla-nina povoqno uti~e na poboq{awe zdravqa ja~a krvnu sliku,zdrava je za disajne organe, ubla`ava {e}ernu bolest, poboq-{ava vid i drugo.

Zbog povoqnih klimatskih uslova, Radan i Petrova go-ra idealni su za odmor i rekreaciju. Zdrava i prirodna hranai sve`a i pitka voda pravi su izazov za turiste i qubiteqeprirode, i jednako tako privla~na za naseqavawe.

ATAR I TOPONIMI

Atar sela Borinca sa severne strane grani~i se sa ata-rom Obra`de, sa isto~ne atarom Majkovca, sa ju`ne ataromSli{ana, sa zapadne strane Petrovom gorom i Radanom a saju`ne strane ovih planina Gajtanom.

Povr{ina atara iznosi 595 ha, od toga: oranice i ba{tezauzimaju 133 ha, vo}waci 15 ha, vinogradi tri ha, livade 107ha, pa{waci 210 ha, {ume 97 ha i neplodno zemqi{te 29 ha.

Livade i {ume

U samom podno`ju Radana i Petrove gore ima prostranihi bujnih livada i {uma ispresecanih brzim poto~i}ima. Obi-luju lekovitim travama i livadskim cve}em za pa{u p~ela.To su: Ogorevine, Seli{te, Ibri{, Stojanove tr{evine, Ravni-{ta, Dobrijan, Tr{evine, Garske, Maline, Berdujske i Padine.

Livade Berdujske, Dobrijan i Ravni{te ravne su i moguda se koriste i za mawe vojne aerodrome. Bogate su i bujnim tra-vama od kojih se seno koristi za ishranu stoke preko zime.

Wive

Bare, Pojate, Padine (i {uma), Rid (i livade), IznadMajkovca, Sli{ansko, Ilijino (i {ume), Mijalkovo, Bare (i

20

ba{te i livade), Dragoqubovo, Todorovo, Nikodijino i Kati-no (i {ume) i iznad sela i Veli~kove i dr.

Vo}waci zasa|eni {qivom moravkom, crnicom, ne{tomalo mayarkama i stenlejem nalaze se u samom selu.

Ba{te su tako|e u samom selu i pored reke.Nazivi livada, wiva i ba{ti uglavnom poti~u od fa-

milija ili od vlasnika koji su ih ranije koristili.Nema naziva wiva iz turskog vremena.

PRVI POMENI SELA I NASEQAVAWE

Selo je dru{tveno-prostrana skupina, istorijski nasta-lo naseqe u kome se qudi me|usobno povezuju u malu lokalnuzajednicu, u kojoj se uglavnom bave poqoprivredom, stanuju uporodi~nim ku}ama, stupaju u dru{tvene odnose me|usobno tes-no povezani sa prirodom, stvaraju}i seosku kulturu, obi~aje iobele`ja koja ~ine `ivot i rad seqaka.

Borince spada me|u najstarija naseqa u ovom delu Sr-bije. Naseqeno je srpskim `ivqem i prema nekim izvorimapostojalo je jo{ u doba Nemawi}a. O tome kako je dobilo imenema pouzdanih podataka, ali po dubrova~kom trgovcu MihajluLukarevi}u Borince je staro ime. Pretpostavqa se da je na-ziv postao od ba{tinika, ili pak po borovoj {umi,1 a mo`dai po borbama koje su vo|ene na ovim prostorima. Bilo kakobilo, jedno od ovih predawa je najverovatnije ta~no.

Borince spada u pustore~ka sela, a prema turskom popi-su iz 1516. godine imalo je status sela. Wegovo stanovni{tvobavilo se iskqu~ivo zemqoradwom i sto~arstvom.

Ostaci zidina nekada{wih naseqa Seli{te, Kru{kar(Gorwe gradine) i Ku}i{te iznad Veli~kove ku}e iz doba suNemawi}a, udaqeni od sela 100700 metara. Na to ukazujutragovi Ilira na|eni u Borincu (Seli{te).2

Zidine manastira posve}enog Bogorodici (ili ostaci-ma crkve posve}ene Ogwenoj Mariji) nalaze se u sastavu selaBorinca, uzvodno, udaqeno od krajwih ku}a oko 400 metara.

21

1 Jovan V. Jovanovi}, Pusta Reka, Leskova~ki zbornik XVII, Na-rodni muzej, Leskovac, 1977.

2 Dragoqub Trajkovi}, Nemawina Dubo~ica, Beograd, 1961, str. 7.

Na vrhu Petrove gore (Sv. Petar) Petrovac nalaze seostaci zidina crkve Sv. Petar, ili gradi},3 na trome|i selaBorinca, Gajtana i Sli{ana.

Naseqavawe srpskog `ivqa na prostorima Puste Rekeusledilo je na osnovu Zakona o naseqavawu u Srbiji, koji jeNarodna skup{tina Srbije donela 3. januara 1880. godine. Timzakonom znatnom broju porodica iz pasivnih krajeva data jemogu}nost da se nasele u novooslobo|enim krajevima Srbije.

U vreme od 1880. do 1882. godine u selo Borince naselilisu se ovi rodovi:

Cvetkovi}i, iz sela Berduja, op{tina Babu{nica; Petrovi}i, iz sela Gara, op{tina Crna Trava; Stoji~i}i, iz sela Dobro Poqe, op{tina Crna Trava; Mom~ilovi} Stanoje, posiwen od Veli~ka Stoji~i}a; Arizanovi}i, iz Crne Trave; Petkovi}i, iz Gara, op{tina Crna Trava, Brankovi}i Miti}i, iz Dobrog Poqa, op{tina Crna

Trava; Vuka{inovi}i, iz Vu~edelca, op{tina Surdulica; Mi{i}i, iz Crvene Jabuke, op{tina Babu{nica; Kitanovi}i, iz Vlasine, op{tina Surdulica; Miladinovi}i, iz Crne Trave; Stevanovi}i, iz Crne Trave; Markovi}i, iz Brestovog Dola, op{tina Babu{nica; Igwatovi}i, iz Ostatovice, op{tina Babu{nica i Jankovi}i, iz Brestovog Dola, op{tina Babu{nica.4Iz pasivnih krajeva u novooslobo|ene predele posle

dono{ewa zakona Narodne skup{tine Srbije naselile su seu Borince srpske porodice sa podru~ja sada{wih op{tina:Crne Trave, Babu{nice i Surdulice, u vreme od 1880. do 1882.godine. Tada su se naselili: \ika, Mladen i Nikola Cvetko-vi}, iz sela Berduja; Stoj~a Petrovi}, iz sela Gare; bra}a Ni-kola, Taka, Zare i Veli~ko Stoji~i} iz sela Dobro Poqe; bra-}a \or|e i Stojan iz Crne Trave; Ivanko Petkovi} iz sela Ga-re; bra}a Mita, Radisav i \oka Brankovi} iz Dobrog Poqa;

22

3 Mita Raki}, Iz nove Srbije, (Otaybina, kwiga 4, 5 i 6, 18801881).4 Detaqnije o naseqavawu rodova pisano je na stranama 2030 kwige

Borince, od istog autora, izdate 1999. godine. Me|utim, prilikom {tampepotkrala se gre{ka na strani 22, umesto "Stanom" `ene Alekse Petrovi},pi{e "Natalija". Porodici Petrovi} dugujem veliko izviwewe.

23

Pod

vu~e

na m

est

a oz

na~a

vaju

sel

a iz

koj

ih s

u se

nas

elil

i B

orin

~ani

(ra

zmer

a sa

kar

te

1:50

0.00

0)

Vuka{in \uri} sa sinovima Ivanom, Stoj~om, Slavkom i Doj-~inom iz Vu~edelca; Stanko Mi{i} iz Crvene Jabuke; Ki-tan Kitanovi} iz Vlasine; Krsta Miladinovi} iz Crne Trave;Jovan Stefanovi} iz Crne Trave; Stojan Duderka iz CrneTrave; Stamenko Markovi} iz Brestovog Dola; Igwat Igwa-tovi} iz Ostatovice i Jankovi} Radenko iz Brestovog Dola.5Svi su oni u novoj sredini sagradili ku}e i ekonomske zgrade,obnovili poqoprivrednu proizvodwu i sto~arstvo. Zanatlijesu nastavile svoj zanat, a pe~albari odlazili u pe~albu.

Susedi iz Gajtana i nekih sela Gorwe Jablanice novo-naseqene seqake iz Borinca i susednih sela zovu [opovima.[op, u prevodu sa turskog zna~i ustanik. U vreme turske vla-davine nad Srbima, seqaci crnotravskog i susednih podru~jaustajali su protiv turskog zuluma, silovawa, odvo|ewa mladi}au ropstvo, nameta i pqa~ke, zbog toga su ih Turci tako nazvali.

POPIS STANOVNI[TVA

Selo Borince prema popisu iz 1516. godine ulazilo je usastav timara i imalo je 23 doma}instva od kojih pet udovi-~kih. Pet wegovih stanovnika je bilo neoèweno. Godi{wiprihod sela iznosio je 2.360 ak~i. Uz selo Borince bio je upi-san manastir Pre~ista Bogorodica, koji se mo`da moè po-vezati sa dana{wim ostacima crkve posve}ene Ogwenoj Ma-riji. Popis ne daje ta~an broj stanovnika koji su ìveli uselu Borincu. Me|utim, ako se uzme prosek pet ~lanova pojednom doma}instvu, u to vreme selo je moglo imati oko 115stanovnika. Naredni turski popis, iz 1536. godine beleì daje imalo devet ku}a i ~etiri neoèwena mu{karca, i tako|eprema na{oj proceni 45 stanovnika.6

Po oslobo|ewu ovih krajeva od Turaka, M. Mari}, iza-slanik za upravu leskova~ku (S. R. KNO 486, od 14. marta 1878.godine u Leskovcu), sa~inio je spisak ~isto arnautskih selau nahiji leskova~koj od 53 sela, koja u to vreme nisu u{la u sas-tav op{tina. Na tom spisku Borince se nalazi na rednom broju

24

5 Kazivawe Dragutina T. Stoji~i}a, Mili}a K. Vuka{inovi}a i RajkaS. Igwatovi}a.

6 Dr Olga Zirojevi}, Leskovac i wegova nahija od 1455. do 1683. godi-ne, Leskova~ki zbornik XXIII, Leskovac, 1983, str. 215.

16. Kako je pove}avan turski i arnautski zulum postajao svenesno{qiviji, tako se vremenom smawivao broj Srba u Borin-cu.

Me|utim, ova sela, "u kojima nikog nema, osim ako se poneka arnautska familija u planinama po zbegu nalazi, nisu sas-tavqena u op{tinama".7

U popisu varo{i i sela Srbije za okrug Topli~ki obav-qenom 1878. godine, za Borince je zapisano: "Selo je udaqeno6 ~asova od okruga, ima 21 poresku glavu".8 U to vreme okrugje bio u Prokupqu. U ovom popisu za selo Borince nisu datipodaci o tome koliko je imalo ku}a, pa ni stanovnika.

Od popisa 1516. godine, i jo{ dva popisa u istom veku pasve do oslobo|ewa od Turaka, nema podataka o broju stanovni-ka, ne samo u Borincu ve} i na {irem podru~ju.

Verska pripadnost je usko povezana sa pravnim polo-àjem stanovni{tva, o ~emu se u zvani~nim popisima osman-lijske administracije strogo vodilo ra~una. Popisani su po-sebno hri{}ani, a posebno muslimani. Muslimansko stanov-ni{tvo je uìvalo znatne olak{ice u da`binama.9

Popis stanovni{tva, objavqen posle devete decenijeXIX veka, pokazuje da je Borince tada imalo 171 stanovnika(mu{ki 97, ènski 74). Popisane su 24 ku}e i slede}a doma-}instva: Stoj~e Petrovi}a, Take Stoji~i}a, Nikole Stoji-~i}a, Ivana Vuka{inovi}a, bra}e Stojana i \or|a Arizano-vi}a, bra}e Jovana i Riste Miti}a, bra}e \oke Brankovi}a,bra}e Radenka \iki}a, sinova Nikole Cvetkovi}a (Marko,Mladen i Stojko), Veli~ka Stoji~i}a, Zareta Stoji~i}a, Ki-tana Vuka{inovi}a, Jovana Stevanovi}a, Save Markovi}a,Jovana Markovi}a, Stojana Igwatovi}a, Stojana Jankovi}a,Save Mi{i}a, Stanka Mi{i}a, Krste Miladinovi}a i Doj-~ina Vuka{inovi}a.

Rezultati popisa stanovni{tva 1900. godine objavqenisu u Statisti~kom pregledu Kraqevine Srbije 1903. godine.Za selo Borince, u okviru Vrawskog okruga, dati su slede}ipodaci: ku}e 28 (u odnosu na popis koji je objavqen 1892. godine,Borince ima ~etiri ku}e vi{e);

25

7 Vidosava Nikoli} Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeliSrbije 18771878. godine, Narodni muzej Leskovac, str. 105.

8 Milan \. Mili}evi}, Kraqevina Srbija novi krajevi.9 Dr Olga Zirojevi}, Leskovac i wegova nahija od 14551683. godine,

Leskova~ki zbornik XXIII, Narodni muzej, Leskovac, 1983, str. 213.

stanovnika 222 su pravoslavne vere, od toga 132 mu{kogi 90 ènskog pola (u odnosu na popis objavqen 1892. godineima 51 stanovnika vi{e mu{ka 24, ènskih 17); ro|eni u Srbiji 214, od toga mu{kih 120, ènskih 90; ro|eni u drugim dràvama osam, od toga mu{kih {est,ènskih dva; godine starosti stanovnika:

015 godina 114, od toga mu{ka 72, ènska 42,1645 godina 79, od toga mu{ka 34, ènskih 45,4670 godina 27, od toga mu{kih 15, ènskih 12, ipreko 70 godina dva; bra~no stawe: neoèwenih i dece 82; oèwenih u prvom braku 40 i udovice ~etiri; pismenih 19; nepismenih 203, od toga mu{kih 107, ènskih 96; sa telesnim i du{evnim nedostacima jedna èna; zanimawe stanovnika: zemqoradnika 152, od toga mu{ka 74, ènskih 78, i dru-

gih zanimawa devet, od toga mu{kih pet, ènska ~etiri.U popisu stanovni{tva Kraqevine Srbije iz 1910. godi-

ne (objavqen 1911) za Borince su upisani slede}i podaci: 39 ku}a i 39 doma}instava, u odnosu na prethodni popisvi{e je 11 ku}a; stanovnika 302, od toga mu{kih 168, ènskih 134, u od-nosu na prethodni popis vi{e je mu{kih za 36, a ` enskih za 44.

Ostali podaci iz ovog popisa nisu poznati.Po popisu od 31. januara 1921. za selo Borince su objav-

qeni slede}i podaci: 42 ku}e; stanovnika 296, od toga mu{kih 157, ènskih 139; pravoslavne vere 296.U odnosu na popis stanovni{tva iz 1910. godine vi{e je

ku}a za tri, a stanovnika mawe za {est (mu{ki jedan, ` enskihpet).10

Kod nadle`nih slu`bi Statisti~kog zavoda Srbije iArhiva Srbije nema podataka da je Kraqevina Jugoslavija od31. marta 1931. do 31. marta 1941. godine vr{ila popis stanov-ni{tva.

26

10 Statisti~ki popis stanovni{tva Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca od 31. januara 1921. godine.

Me|utim, prema izvr{enoj rekonstrukciji11 pre April-skog rata 1941. godine i kapitulacije Jugoslavije, u Borincuje stawe moglo biti slede}e:

ku}a 71; stanovnika 483, od toga mu{ka 252, ènskih 231; pravoslavne vere 483.U odnosu na popis iz 1921. godine, prema ovoj proceni u

Borincu je bilo vi{e 39 ku}a i 187 stanovnika (mu{kih 95 i92 ènska).

Popis stanovni{tva u Borincu je vr{en od 1948. do1991. godine, i wihove rezultate dajemo hronolo{ki.

1948. godinaPopisano je 69 ku}a, 419 stanovnika od toga 203 mu{ka,

ènskih 216.U odnosu na broj stanovnika iz maja 1945, po ovom popisu

selo ima dve ku}e mawe, 21 stanovnika vi{e, od toga mu{kihvi{e 23, a mawe dva ènska.

U selu Borincu razdelile su se zadruge: sinovi JovanaMarkovi}a Du{an, Nikola i Dragoqub; sinovi Nikole Pet-rovi}a Stanislav, Vladimir i Dragoqub. Deoba je usledilazbog narastawa broja ~lanova porodice i sku~enosti stambe-nog prostora.12

1953. godinaPopisano je 418 stanovnika, od toga mu{kih 200, èn-

skih 218. U odnosu na popis iz 1948. godine zabeleèn je jedanstanovnik mawe (tri mu{ka vi{e, dva ènska mawe).

1961. godinaPopisano je 330 stanovnika, od toga (mu{ka 133, èn-

skih 197). U odnosu na 1953. godinu mawe je popisano 88 (mu{-kih 67, ènskih 21).

1971. godinaPopisano je 240 stanovnika, od toga mu{kih 106, ènska

134. U odnosu na 1961. godinu bio je to veliki pad mawe za90 stanovnika od toga mu{kih mawe 27, a ènskih 63.

1981. godinaPopisano 119 stanovnika, od toga mu{ki 51, ènskih

68. U odnosu na 1971. godinu nastavqeno je opadawe broja sta-novnika ~ak za 121, mu{kih 55, ènskih 66.

27

11 Kazivawe Koste \iki}a, Sefronija Spasi}a i Rajka Igwatovi}a.12 Kazivawe Stanimira R. Stoji~i}a i Tomislava D. Miti}a.

1991. godinaPopisano je 87 stanovnika, od toga mu{kih 39, ènskih

48. U odnosu na 1981. godinu mawe 32 (mu{kih 12, ènskih 21).13U 2000. godini, popis nije vr{en, ali prema kazivawu

me{tana u Borincu ima 46 stanovnika, od toga mu{kih 20, ` en-skih 26, i 24 ku}e u kojima ìve samo po jedan ili dva ~lanaporodice. Radi se o stara~kim doma}instvima. To su: Stoji~i}Du{ana Vlastimir (on i èna zajedno imaju 144 godine); Sto-ji~i} Nikole Blagoje (sa ` enom 150 godina); Miti} DragutinaStani{a (sa ènom 136 godina); Miti} Riste (Kriste) Bo-risav (sa ènom 145 godina); Stoji~i} Radojla Radisav (sa è-nom 143 godine); Vuka{inovi} Lazara Stojan (sa ènom 150godina); \iki} \or|a Miodrag (sa ènom 135 godina); Vuka-{inovi} Pavla Velimir (sa ènom 145 godina); Arizanovi}Trifuna Stanoje (sa ènom 140 godina); Markovi} DragoqubaNovko (sa ènom 140 godina); Markovi} Dragoquba Bina (68godina); Nikoli} Alekse Du{an (80 godina), Markovi} MilojaGrade (sa ènom 140 godina); Jankovi} Gmitra Slobodan (saènom 145 godina); Krsti} Milutina Milovan (sa ~etiri~lana koji ukupno imaju 110 godina); Stoji~i} Mladena Pre-drag (sa ènom 140 godina); Petrovi} Alekse Najdan (sa è-nom 135 godina).

U doma}instvu su ostale same: Petrovi} Ratka Nada (65godina); Spasi} @ike Zorica (45 godina); Stoji~i} DobrosavaMiroslavka (76 godina); Arizanovi} Petra Savka (70 godi-na); Markovi} Vera (72 godine), \iki} Javorka i wena ses-tra Dostana (imaju zajedno 130 godina) i Stoji~i} TrajkaJavorka (73 godine).

Od mla|ih u selu Borincu ìve: Petrovi} Najdana Dra-gan (sa ènom 75 godina i sinom od 10 godina) i Krsti} Milo-van sa sinom od tri godine. Prose~na starost za 46 stanovni-ka je 62,2 godine.14

Osnovni zadatak svakog popisa je da prvenstveno obezbe-di podatke o ukupnom broju stanovnika, o polnoj i drugim stru-

28

13 Savezni zavod za statistiku, Popis stanovni{tva i doma}instavaJugoslavije za 1991. godinu, kwiga 9.

14 Kazivawe Stanimira R. Stoji~i}a i Tomislava D. Miti}a. Autorje na osnovu podataka koje su oni dali i svojim istraìvawem do{ao donavedenih podataka koji ukazuju na period naglog porasta broja doma}insta-va i stanovnika, s jedne, i tako|e naglog opadawa broja ìteqa. Ovi po-daci ilustrovani su i zbirom godina u doma}instvu navedenim u zagradi.

kturama (socijalnoj i etni~koj) na odre|enoj teritoriji, pri-rodnom natalitetu i mortalitetu, kao i da pruì pore|ewenovih podataka sa onima iz ranijih popisa.

Me|utim, statisti~ki podaci koje smo izneli ukazujuda je Borince, u odre|enim vremenskim periodima u pogledubroja ku}a i stanovnika bilo u opadawu i skoro nestajawu.Turska vojska prokrstarila je Srbijom 1454, pusto{ila sela,palila i ubijala, a preìvele odvodila u ropstvo.15 Mnogecele srpske porodice su izginule ili su izbegle iz Srbije podvo|stvom Arsenija ârnojevi}a 1690. godine.

Potpuno oslobo|ewe Puste Reke i povla~ewe Arnautapreko Petrove gore prema Kosovu do{lo je tek 25. januara1879. godine, posle krvave borbe kod Sli{ana (Sli{anski rid,granica izme|u Sli{ana i Borinca). Sa beguncima Arnauti-ma su po{le i wihove ène i deca sa pokretnim stvarima.16Tako je Borince u pogledu broja ku}a i stanovnika, skoro nes-talo ostalo pusto i popaqeno.17

Zakon o naseqavawu u Srbiji, koji je Narodna skup{ti-na Srbije donela 3. januara 1880. godine, dao je mogu}nostznatnom broju porodica iz pasivnih krajeva, sa podru~ja sa-da{wih op{tina Crne Trave, Babu{nice i Surdulice da senasele u novooslobo|enim krajevima Srbije. U selu Borincunaseqavawe srpskog ìvqa intenzivno je vr{eno od 1880. do1882. godine. Od te godine, u selu postepeno se pove}avao brojstanovnika, sve do 1945. godine, kako je to ve} popisima sta-novni{tva prikazano. Iseqavawem radi zaposlewa, {kolo-vawa, zdravstvene za{tite, posle Drugog svetskog rata, u Bo-rincu ostaju samo stara~ka doma}instva.

29

15 Sergije Dimitrijevi}, Borba sa Turcima pod Skobaqi}em, Isto-rija i predawe br. 3, str. 9, 10, 29 i 30.

16 Feliks Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, str. 331.17Mita Raki}, Iz Nove Srbije, Otaybina, kwiga 4, 5 i 6, 18801881.

U BORBI ZA SLOBODU

Prema zapisu dubrova~kog trgovca Mihajla Lukarevi}a,wegov du`nik Prijezda Romanovi} bio je iz sela Borojevca(prva polovina 15. veka). Verovatno se radi o selu Borincu.1U narodnoj pesmi opevan je vojvoda Prijezda i wegova juna~kapogibija u odbrani Stala}a od Turaka 1413. godine. Potvrduove pretpostavke nalazimo u turskom popisu (defter) iz 1516.godine u kome se na podru~ju Puste Reke ne pomiwe selo Boro-jevci, ve} samo selo Borince. Pretpostavka da je PrijezdaRomanovi} iz sela Borinca ukazuje na to da su qudi iz pod-radanskih naseqa sme{tenih izme|u potoka i reka sa levei desne strane Puste Reke bili vazda slobodari i braniocisvoga naroda.

Ne zna se ko je Pustoj Reci nadenuo ime, ali ona nije pus-ta niti velika, veliki su samo qudi koji su vekovima u wojìveli i borili se protiv tu|ina, za opstanak Srpstva, pra-voslavqa, slobodu i sopstvenu sigurnost. To su dokazivalisvojom hrabro{}u odupiru}i se turskom nadirawu, posebno usrpsko-turskom ratu 1877/78/79, u balkanskim, Prvom i Drugomsvetskom ratu. Ako se pridev pusta odnosi samo na reku, tobi se moglo prihvatiti, jer kad nabuja zna da poplavi poqa iodnese letinu, pa ~ak i qudske ìvote.

Turska vojska predvo|ena li~no sultanom Mehmedomprokrstarila je Srbijom (1454), ru{ila, pqa~kala i pusto-{ila sela, palila i ubijala, a mlade mu{karce odvodila uropstvo. Srpski narod pruìo je otpor turskom zulumu, zna-ju}i da je u pitawu wegov opstanak, da nad wegovim glavamavisi ma~ i preti opasnost od istrebqewa. Stav srpskog ` ivqaogleda se u poruci osvaja~u:

1 Prof. dr Milutin \or|evi}, Pusta Reka qudi, godine, ìvot,Ni{, 1993, str. 85.

30

"Pre nego {to }emo dati svoje ène, na{u decu, da ihpred na{im o~ima odvode me|u pogane, volimo izgubiti na{eglave i s wim se boriti".2

Ostaci zidina na mestu zvanom Seli{te, potvr|uju da jetu bilo selo koje su Turci, pored drugih, spalili i opqa~ka-li. Jedan broj stanovnika Turci su poklali ili zarobili, adrugi su najverovatnije uspeli da izbegnu propast sklawa-ju}i se dubqe u {ume Petrove gore i Radana, ili beè}i u dru-ge krajeve Srbije.3

Turska je svom snagom nastojala da ponovo naseli napu{-tena sela (mnoge srpske porodice su izginule ili izbegle podvo|stvom Arsenija ârnojevi}a 1690. godine). Da bi zadràlistanovni{tvo u selima, Turci su se sluìli lukavstvom da-ju}i mu zna~ajne poreske olak{ice, ili su na imawa Srba kojise nisu vratili dovodili nove stanovnike nomade Arbanase(Arnaute).

U danima najteèg isku{ewa ono malo Srba {to je osta-lo nije se odreklo svojih verskih obi~aja: o Uskrsu, Duho-vima i Boì}u popeo bi se sve{tenik na najvi{i vrh Petrovegore, mahnuo odande krstom na ~etiri strane sveta uzvik-nuv{i: "Neka je svako novoro|en~e kr{teno, svaki par ven~an,svaki grob osve}en".4 Tako se narod pod turskom vla{}u ve-kovima borio za o~uvawe Srpstva i pravoslavne vere.

Ratoborni Arnauti su 1878. godine u Pustoj Reci pruà-li èstok otpor srpskom nadirawu. Oni su 18. i 19. decembra1877. izba~eni iz Bojnika, Kacaba}a i Pridvorice, ali wiho-vo povla~ewe preko Petrove gore prema planini \ak do{loje tek 25. januara 1879. godine posle krvave borbe kod Sli{ana(Sli{anski rid, granica izme|u Sli{ana i Borinca). Sa Ar-nautima koji su beàli po{le su i wihove porodice ènei deca sa poku}anstvom.5

\ika, Mladen i Nikola Cvetkovi}, Ivan, Stoj~a, Slav-ko i Doj~in Vuka{inovi}, Nikola, Taka, Zare i Veli~ko Sto-ji~i}, Ivanko Petkovi}, \or|e Arizanovi}, Mita, Radisavi \oka Brankovi}, Stoj~a Petrovi}, Stamenko Markovi} i

31

2 Sergije Dimitrijevi}, Borba s Turcima pod Skobaqi}em, Istorijai predawe br. 3, str. 9, 10, 29 i 30.

3 Kazivawe Koste Vuka{inovi}a Kosta}ije.4 Feliks Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, str. 331.5 Feliks Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, str. 331.

Radenko Jankovi}, bili su dobrovoqci u I i II ratu sa Turcimakod [umatovca, Vrawa i Grdelice. Tako|e, ratovali su i saArnautima u Pustoj Reci 1878. i 25. januara 1879. godine iz-me|u sela Borinca i Sli{ana. Zatekli su Borince potpunonapu{teno i pusto, popaqeno. Uo~iv{i plodna poqa, pros-trane livade, {ume i pa{wake, izvore izda{ne vodom za pi}e,reku i potoke za napajawe stoke, odlu~ili su da se iz pasivnihplaninsko-brdskih krajeva tu dosele.6

U ratu sa Turcima na Prepolcu i drugim mestima rawenisu: Sava Markovi}, Stojan Jankovi}, Novko Stoji~i} i Mijal-ko Stoji~i}. U Drugom balkanskom ratu 1913. godine kod Jed-rena raweni su Blagoje L. Nikoli}, Milutin L. Nikoli} iStojan Z. Stoji~i} Stojica.7

Po izbijawu Prvog svetskog rata iz Borinca su mobi-lisana 42 vojnika i rezervista. Bilo je slu~ajeva da iz jedneku}e u rat po|u otac i sin, dva brata, tri brata, ~etiri brata,{estoro bra}e. Ina~e, od 1912. do 1918. godine u ratovima suu~estvovala 43 ratnika, od kojih 16 u proboju Solunskog fron-ta.

U Topli~om ustanku 1917. godine iz Borinca je u~estvo-valo 27 ustanika, od kojih 16 mladi}a od 16 do 18 godina sta-rosti, koji su se borili u svim borbama protiv Bugara u PustojReci (Bojniku i drugim mestima) i Jablanici. Ustanike je vo-dio potporu~nik Stojan Zara Stoji~i} Stojica, komandir vo-da, nosilac Kara|or|eve zvezde sa ma~evima.

Od 1914. do 1918. godine zarobqen je i interniran u aus-trougarske i bugarske logore i zatvore 21 Borin~anin. Nafrontu je poginulo 15 ratnika. Bugari su streqali tri, u lo-gorima su umrla dva, od batina od strane Bugara umrla dva,raweno sedam. Odlikovano je 39 ratnika.8 Borin~ani su odBugara pretrpeli ogromnu {tetu: izgorelo je 15 ku}a i 15 eko-nomskih zgrada ~ija vrednost iznosi 1,080.000 dinara.

U Aprilskom ratu iz Borinca je u~estvovalo 60 aktiv-nih i mobilisanih vojnika, od kojih je na Stracinu poginuorezervista Velimir M. Nikoli}; zarobqeno je {est (tri voj-

32

6 Kazivawe Blagoja L. Nikoli}a (o tome mu je pri~ao otac Lazar).7 Kazivawe Blagoja L. Nikoli}a.8 Imena poginulih, umrlih, rawenih i odlikovanih navedena su u

prvoj kwizi Borince, 1999, str. 8184.

nika, jedan aktivni i dva rezervna ofi-cira), koji su zato~eni u vojnim zaro-bqeni~kim logorima u Nema~koj.9

Na poziv Komunisti~ke partijeJugoslavije 1941. godine odazvalo se iu~estvovalo u Narodnooslobodila~-kom ratu aktivno sa oru`jem 67 Borin-~ana (jedan solunski ratnik, 15 omladi-naca, dve omladinke od 16 do 19 godinastarosti), dok su 83 aktivno i organi-zovano radili za Narodnooslobodi-la~ki pokret ({est ratnika iz ratova19121918. godine, 10 u~esnika Topli~-kog ustanka i 25 omladinaca i omladin-ki od 15 do 19 godina starosti). ^lano-va SKOJ-a bilo je 53, a 59 ~lanova KPJ.U NOO-u 23, u Odboru fonda 15, u Odbo-ru fronta 7, u AF@-u 13, u Odboru USAOJ-a 15. Tako su se svrs-tali u front borbe za slobodu. U~esnike u NOR-u vodio jeistaknuti borac i rukovodilac Kosta \iki}, komandir voda,sekretar }elije KPJ, predsednik NOO-a, ~lan Sreskog komi-teta KPJ Sreza pustore~kog, kasnije komesar ~ete i pomo}nikkomesara bataqona. U NOR-u je poginulo devet, raweno sedam(pet su ratni vojni invalidi) dve ène su kontuzovane od avio-bombe i dve umrle od tu~e od Bugara.10 Za ste~ene zasluge uNOP-u tri su nosioci "Partizanske spomenice 1941", sedampismenih spomenica 1941, odlikovano je 68. Septembra 1944.godine u selu je formiran pionirski odred od 30 pionira,koji su se zavetovali da }e pomagati NO odboru i omladini.

"Kad u borbu idu odrasli qudi, vojska koju je dràva st-varala, onda je to du`nost prema svojoj domovini, onda je todug svakog gra|anina i rodoquba. Ali kad bez mobilizacije,dobrovoqno, pioniri od 12, de~aci od 15 godina idu u borbu,znaju}i da }e u woj poginuti, onda je to vi{e nego dug premadomovini, onda je to nat~ove~anski heroizam mladih qudikoji `rtvuju sebe iako zapravo jo{ nisu ni stupili u ì-vot, da bi budu}a pokoqewa bila sre}na".11

33

9 Isto, str. 143.10 Isto, str. 283.11 Josip Broz Tito, Prvi kongres Antifa{isti~ke omladine Sr-

bije, Beograd, novembar 1944, str. 5.

Velimir MarkaNikoli}

NOO sa dru{tveno-politi-~kim organizacijama organizovaoje 22. avgusta 1944. ve}i skup za gra-|ane, borce i rawenike. Na skupuje govorio Bo{ko Krsti}, predsed-nik Okru`nog NO odbora za Les-kovac, koji je izme|u ostalog, re-kao: "Za Pustu Reku, Jablanicu,Pore~je, Crnu Travu i druge slob-darske teritorije na jugu Srbijenastali su dani potpune slobode.Jedinice 24. srpske divizije oslo-bodile su Lebane i sada u sadejstvusa ostalim divizijama (21, 22, 23.i dr.) kre}u na Leskovac, Prokup-qe, Ni{ i daqe u osvajawu gradova.

Idu u susret Crvenoj armiji koja se nalazi na domaku na{egranice, u Rumuniji, u Bugarskoj. Sada je zadatak svih onihkoji ìve i rade na selu da organizovano ubrzaju sakupqaweletine za prehranu stanovni{tva i boraca, pripreme zajesewu setvu, zimnicu, ogrev i sve drugo {to je neophodno zapredstoje}u zimu".

Tada su mnoge majke izrazile zabrinutost za svoje sinove borce u jedinicama NOVJ koje su vodile bitke za oslobo-|ewe na{e zemqe. U tim trenucima ~ule su se i re~i majki ièna: "Neka, neka, samo da nam se ìvi vrate sinovi, muèvisvojoj porodici roditeqima, ` eni i deci". Tad odjeknu pesmaomladine, koju povede Radmila Petrovi} Rada, predsednikUSAOJ-a sela Borinca:

"Ajde mladi kolo da igramo,O slobodi pesme da pevamo.Kolo kre}e na Radan planinu,Partizana lepu postojbinu.Kolo staje ispred NOP odreda,Milun \iki}, tu raport da preda.Komandantu on raport predaje,I zavete on bora~ke daje.Za mnom idu svi mladi iz sela,Niko nije namr{tena ~ela.Kre}e odred sa Radan-planine,

34

Bo{ko Krsti}

Gledati ga moè{ od miline.U odredu su mladi odabrani,Svom narodu do kraja odani.Zakle{e se svi za borbu qutu,Da se stane fa{izmu na putu.Partizanske te na{e brigade,Okupqaju i stare i mlade.Me|u wima devojaka ima,[to su ravne najboqim momcima.Svi se oni bore za slobodu,Za slobodu svojemu narodu".

Mladi, prihvati{e pesmu i nastavi{e naizmeni~no dapevaju:

"Ustaj, seqo, ustaj, rode,u narodni front slobode.Tvoja zemqa sad robuje,hajd u {umu drugovima.Nema boja ni megdana,bez juna~kih partizana.Partizanska vojska fina,ne àl, majko, svoga sina.Svoga sina ti ne àli,ve} u borbu wega {aqi".

*

"Na Radanu bor zeleni,do|i, Tito, o jeseni.Pa da vidi{ ~ete tvoje,po {umama kako stoje.Svaki drugi {arac nosi,i fa{iste quto kosi".

*

"Sa istoka jarko sunce sinu,krenu ~eta za Radan-planinu.

35

Pred ~etom crveni se barjak vije,ide ~eta fa{iste da bije".

*

"Oj Radane, i te tvoje grane,sa~uvaj nam mlade partizane.Koliko je u gorici grana,toliko je mladih partizana.Koliko je na Radanu lista,Jo{ je vi{e mladih komunista."

*

"Partizan sam tim se di~im,To ne moè biti svak.Umrijeti za slobodu,Moè samo div junak".

*

"Omladino sa svih strana,zovemo te bliè k nama.Tu te ~eka pesma nova,rad, drugarstvo i sloboda".

Mnogi prisutni pesmom se pridruì{e mladima, pa ta-ko skup poprimi op{te raspoloèwe.12

Pusta Reka dan slobode obeleìla je velikim mitingom24. avgusta 1944. godine u Dowem Kowuvcu. Miting je bio pos-ve}en povratku boraca Tre}e srpske brigade, u ~ijem sastavusu bili borci Prve ju`nomoravske brigade (formirana uselu Obra`di) koja je decembra 1943. godine preko [umadi-je pre{la Drinu i oti{la u Bosnu. Na mitingu su govorili:Ko~a Popovi}, komandant Glavnog {taba za Srbiju i Bo{koKrsti}, predsednik Okru`nog NOO za Leskovac.13 Mnogiu~esnici mitinga, me|u kojima su bili i aktivisti dru{tve-no-politi~kih organizacija i vlasti iz Borinca,14 i danas

36

12 Kazivawe Sefronija Spasi}a.13 Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice 19411945,

Leskovac, str. 258.14 Kazivawe Sefronija Spasi}a.

se se}aju tog sve~anog trenutka. Nezaboravan je bio i susretmajki sa svojim najdraìma. Takav je bio susret majke Dragiwei sestara Milice i Savke sa sinom i bratom Milunom \iki-}em Labudom, iz Borinca. Hrabar i odvaàn borac Jabla-ni~kog i Prvog Ju`nomoravskog NOP odreda Prvog udar-nog bataqona, koji je 10. oktobra 1943. u selu Obra`di stao ustroj Prve ju`nomoravske brigade, vratio se iz Bosne u svojrodni kraj. Majka se prva obratila svom sinu prvencu: "Sinemoj, jesi li se majci ìv vratio". Sin je majci poqubio ruku,a mla|e sestre wemu. Majka je sina zagrlila i dugo, bez re~i,na grudima zadràla. Oboje su zagrqeni }utali. Bio je tonajtopliji zagrqaj majke i sina. Ipak, radost majke, sina isestara za tren je prekinuta. Majka ne bi bila majka da i utim trenucima nije na glas izrazila svoju tugu za izgubqenom}erkom Dobrunkom, borcem êtvrte srpske brigade, sekre-tarom aktiva SKOJ-a u ~eti, koja je 12. aprila 1944. godine,u selu Lomnici kod Kru{evca, u borbi sa Nemcima, juri{a-ju}i juna~ki poginula.15 Tada je Milun od svoje majke ~uo vesto smrti sestre Dobre, na koju je bio ponosan zbog wene hrab-rosti i juna{tva. Ona ga je na Jastrepcu 1943. ispratila kadje sa Prvom ju`nomoravskom brigadom krenuo za Bosnu.16

Stanovnici naseqa ispod Petrove gore i Radan-pla-nine i du` sliva Puste Reke (op{tina Bojnik) cenili su iqubili svoju rodnu grudu, borili se za svoj li~ni integriteti identitet, slobodu i nezavisnost svoje domovine. Borin~anisu bili inspirisani i motivisani borbom svojih predaka dedova i o~eva, u oslobodila~kim ratovima Srbije, posebnou ratovima 19121918. godine. U bitkama na Ceru, Kolubari iu drugim znamenitim bitkama protiv Austrougarske vojske,istakao se Stojan Zara Stoji~i} Stojica iz Borinca svojomhrabro{}u, odva`no{}u i juna{tvom. Od Vrhovne komandeSrpske vojske odlikovan je zlatnom vojni~kom Kara|or|evomzvezdom sa ma~evima.17

U borbama koje su vo|ene protiv nema~kog i bugarskogokupatora i wihovih saradnika u Pustoj Reci na Zmijinomkamenu, Obra`di, Radanu, za oslobo|ewe Srbije do Sremskogfronta i austrijske granice, posebno se istakao svojom hrab-

37

15 Kazivawe Veli{e Mili}a iz Beograda.16 Kazivawe Miluna \iki}a iz Beograda.17 Svetozar Stoji~i}, Borince, Leskovac, 1999, str. 6872.

ro{}u Milun Stevana \iki} Labud, nosilac "Partizanskespomenice 1941. godine".

Borin~ani su bili hrabri i onda kada su bugarski fa-{isti 17. januara i 17. februara 1943. godine i staro i mlado,mu{ko i ènsko izvodili na streqawe. Hrabro su se dràlii oni seqaci koji su od Bugara uhap{eni, bili u zatvoru uLeskovcu i Ni{u. Ni onda, kada su bili izloèni najteìmmukama, me|u wima nije bilo potkaziva~a ili izdajstva sarad-nika NOP-a i boraca koji su skriveni, negovani i le~eni uBorincu.

Ta hrabrost ispoqena je zbog qubavi prema svom rodu,~oveku, ìvotu, za stvarawe boqe i sre}nije budu}nosti. Onisu se sa visokom patriotskom sve{}u i ~vrstom verom u pobeduborili i `rtvovali, duboko veruju}i da }e se tako najboqeoduìti svom narodu i budu}im pokoqewima.

Borci iz Borinca, u operacijama na jugu Srbije PusteReke, Jablanice i u borbama kroz Srbiju, u Bosni, na Sremskomfrontu, u Hrvatskoj do austrijske granice i u akcijama za ko-na~no oslobo|ewe, pronosili su slavu svoga kraja. Zbog izuze-tne hrabrosti, odva`nosti i snala`qivosti, mnogi su ima-li veoma odgovorne vojne i politi~ke poloàje u jedinicamaNOVJ. Oni su na delu dokazali kako se voli i brani slobo-da naroda Srbije i Jugoslavije.

Borin~ani su bili spremni da u svim ratnim situaci-jama, od daleke i te{ke ratne 1917. godine kada su pruàlipomo} ustanicima Topli~kog ustanka iz drugih sredina i selaObra`de i Majkovca, koji su od Bugara zato~eni u Borincu,pa do Narodnooslobodila~kog rata kada su borce iz drugihsela do~ekivali i primali sve putnike dobronamernike,da im pruè na raspolagawe sve {to imaju da bi im boravakkod wih bio prijatan i ugodan. Takvi su bili od svog nase-qavawa i takvi su ostali do dana{weg dana.

Dan pobede 15. maj 1945. godine, kada su nema~ke fa{is-ti~ke jedinice kona~no poloìle oru`je, Borin~ani su do~e-kali sa ponosom jer je rat zavr{en i u wemu pobe|en fa{izam,a oni su u{li u novi ìvot, u novoj slobodnoj Jugoslaviji.Dan pobede obeleèn je sve~ano. Program su izveli u~eniciosnovne {kole u Borincu.

U slobodi, nastavqena je borba, ali stvarala~ka, na iz-gradwi ~oveka novog kova, svesnog graditeqa slobodne i neza-

38

visne DFJ. Konsolidovani su i ja~ani NOO-i organi nar-odne vlasti, dru{tveno-politi~ke, dru{tvene organizacijei udruèwa gra|ana za uspe{no vo|ewe akcija u obnovi iizgradwi ratom poru{ene zemqe na osnovama socijalisti~kogure|ewa, obaveza i prava na slobodu kretawa, stanovawa, rad,obrazovawe, nauku, kulturu, sport, veroispovest, ose}awa iizraàvawa politi~kog opredeqewa, li~nu i imovinsku si-gurnost.

BRATSTVO I JEDINSTVO

Radni~ki pokret u Srbiji bio je u za~etku, kao uostalomi sama industrija, naro~ito u prvoj polovini XIX veka. Rad-nici su radili u te{kim uslovima ugwetavani u to vremeprete`no od kapitalista iz Austrougarske i Turske. Bili suizloèni potpunoj eksploataciji i li{eni osnovnih qud-skih prava i demokratskih sloboda. Socijalisti~ki pokret seu Srbiji po~eo javqati 70-tih godina zahvaquju}i idejnimpokreta~ima, obi~no najnaprednijim intelektualcima. U pok-ret se okupqa prvo najnaprednija inteligencija koja u svojedelovawe ukqu~uje napredne radnike, pre svega one koji su serade}i u inostranstvu upoznali sa socijalisti~kim idejama.Krajem XIX i po~etkom XX veka socijalisti~ke ideje se saja~awem kapitalisti~kih odnosa sna`no {ire i dolazi dome|usobne saradwe proletarijata u zemqama ~itavog sveta.

Srbija, u to vreme slobodna i nezavisna dràva nijedozvoqavala povezivawe radnika i wihovu solidarnost uborbi za ideje za slobodu, po{tovawe radnog vremena a kamoliupravqawe i raspolagawe sredstvima rada i proizvodwe. Zbogtoga je borba bila usmerena samo protiv sopstvene buròa-zije i inostranih kapitalisti~kih uticaja. Pokret u Srbijiimao je klasni karakter i bio je najbliì naprednoj mark-sisti~koj ideologiji.

Veliki uticaj Oktobarske revolucije 1917, vrlo te{keekonomske prilike nastale posle ratova po~etkom XX vekauslovili su da se od 1918. godine, u tek stvorenoj Jugoslavijiu kojoj je do{lo do ubrzane industrijalizacije jave revolu-cionarne partije, masovne demonstracije i pobune, kao {toje pobuna mornara u Boki Kotorskoj. Buròazija, da bi o~uvala

39

svoje interese, ujediwewe jugoslovenskih zemaqa u jednu dr-àvu Jugoslaviju, smatrala je kao najboqe re{ewe.

Na Petom kongresu Komunisti~ke partije Jugoslavijeujediwewe je pozdravqeno, jer se nije radilo samo o stvarawunove dràve. Do ujediwewa Slovena je moralo do}i. To jeina~e bila ideja najnaprednijih qudi, ali se javila i bojazan"da se jedno nacionalno ugwetavawe ne zameni drugim, da sesocijalno izrabqivawe radnika pod Austrougarskom ne zame-ni jo{ grubqim izrabqivawem od mlade nezaja`qive bur-òazije u novostvorenoj dràvi".

Te`wa naprednih slojeva bila je stvarawe nacionalneravnopravnosti, prava na rad i slobodu qudi. Buròazija je,me|utim, radila na tome da radne mase u novoj dràvi buduprepu{tene na milost i nemilost kapitalisti~kog izrabqi-vawa poput onog u ostalim zemqama sa kapitalisti~kim sis-temom.

U toku Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~kerevolucije u Jugoslaviji ideja bratstva i jedinstva predstavqane samo parolu ve} i revolucionarni politi~ki program.Otuda je "bratstvo i jedinstvo" bilo ne samo politi~ki i ide-jni program Komunisti~ke partije ve} kasnije i regulisanoodredbama Ustava Jugoslavije u posleratnim godinama (naro-~ito Ustavima iz 1963. i 1974. godine).

Bratstvo je podrazumevalo isticawe etni~ke i poli-ti~ke sli~nosti ujediwenih naroda (nacija i narodnosti)Jugoslavije i suzbijawe politi~kih sukoba i konflikata me|uwima. Ova ideja je predstavqala jednu od polaznih osnovaprograma revolucionarnih snaga u toku Narodnooslobodi-la~kog rata i bila podloga za re{avawe nacionalnog pita-wa i nacionalnih odnosa u Jugoslaviji, tada i docnije. U wojje trajno izraèna solidarnost i bliskost naroda koji timeodbacuju netolerantnost i rivalitet, mr`wu i nedozrelostnasle|enu iz pro{losti.

Humanisti~ki i socijalni elementi ideje bratstva do-bijaju poseban zna~aj u procesu razvijawa socijalisti~kog sa-moupravnog dru{tva koje ujedno za svoje odnose progla{avamogu}nost i potrebu solidarnosti. Bratstvo daje odgovara-ju}u ~vrstinu ideji solidarnosti koja se ne moè svesti samona svest o postojawu zajedni~kih interesa.

Bratstvo i jedinstvo je jedna od najva`nijih program-skih i akcionih tekovina NOR-a i socijalisti~ke revoluci-

40

je u Jugoslaviji 19411945. godine, formulisana na osnovunacionalnog programa Komunisti~ke partije Jugoslavije.

Nacionalna i verska netrpeqivost, koju su me|u jugo-slovenskim narodima razvijali razni osvaja~i i doma}i vlas-todr{ci, i nere{eno nacionalno pitawe posle stvarawa dr-àvne zajednice 1918. godine, bili su jedan od va`nih fakto-ra u agresivnim planovima sila osovine prema Jugoslaviji,posebno u te`wi da u~vrsti svoj okupacioni poredak posleAprilskog rata 1941. godine.

Razo~arewe i nezadovoqstvo nacionalno potla~enognaroda u Kraqevini Jugoslaviji ozbiqno je oslabilo idejujedinstva i zajedni~kog dràvnog ìvota jugoslovenskih naro-da. Na toj osnovi su ponikle, pa i ja~ale, razne separatis-ti~ke proosovinske grupacije u krilu nacionalnih buròa-zija. Koriste}i se tim grupama, a i iz drugih ra~una, okupa-tor je raskomadao Jugoslaviju pridobijaju}i i podràvaju}irazne kolaboracionisti~ke dràvne tvorevine i reìme.Preko kvislinga okupatori su vodili smi{qenu politikuraspirivawa nacionalne mr`we, pa i me|usobnog istrebqewajugoslovenskih naroda, posebno na tlu profa{isti~ke Neza-visne Dràve Hrvatske.

Raspirivawe nacionalne mr`we i politika fizi~koguni{tavawa srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj i Bosni i Her-cegovini, s druge strane dovodili su srpske mase koje su pri-hvatile poziv Komunisti~ke partije na oruàni ustanak, dapadnu pod uticaj srpske buròazije koja je nastojala da oslo-bodila~ku borbu skrene na put bratoubila~kog rata. KPJnije priznavala razbijawe Jugoslavije i pozvala je sve jugo-slovenske narode u oslobodila~ku borbu protiv zajedni~kogneprijateqa okupatora i kolaboracionista, otvaraju}i na-rodu perspektivu obnove dràvne zajednice na novim fede-rativno-demokratskim osnovama. Takva koncepcija KPJ bilaje izraèna u stvarnom uspostavqawu bratstva i jedinstvasvih naroda i narodnosti u Jugoslaviji. Upravo zato je ostva-rivawe bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda u oruànojborbi protiv okupatora i wegovih saradnika bilo temeq zanacionalno oslobo|ewe i revolucionarni preobraàj, jedanod osnovnih zadataka politi~ke aktivnosti u toku rata isastavni deo svakodnevne aktivnosti NOP-a.

41

Osnova ostvarenog bratstva i jedinstva Jugoslavije bilesu odluke II zasedawa AVNOJ-a o federativnom ure|ewu zem-qe.18

Po oslobo|ewu zemqe Borin~ani su shvatili da je brat-stvo i jedinstvo najve}a tekovina za koju su se borili u ~etvo-rogodi{wem Narodnooslobodila~kom ratu i socijalisti~kojrevoluciji. Zato su bili jedinstveni, uporni, budni i bes-kompromisni u obezbe|ivawu pravnog poretka dràve, obnovei izgradwe FNRJ na principima socijalisti~kog samouprav-nog dru{tva. Pri tom su onemogu}avali klasnog neprijateqau vra}awu na staro i ometawe izgradwe novoga ~oveka. Zatosu, u~e{}em u omladinskim i frontovskim radnim akcijamai u drugim aktivnostima doprinosili da bratstvo i jedinst-vo bude negovano me|u narodima i narodnostima u Srbiji iJugoslaviji.

U na{oj zemqi od oslobo|ewa 1945. godine nacionalnemawine bile su potpuno ravnopravne sa svim drugim jugo-slovenskim narodima. Tako u svemu izjedna~ene u~estvovalesu u izgradwi jugoslovenske zajednice daju}i svoj politi~ki,kulturni i drugi doprinos ostvarewu ove humane ideje. Onezadràvaju svoje odlike kao deo nacije kojoj etni~ki pri-padaju i ~ije specifi~nosti, u prvom redu dru{tvene, istorij-ske i kulturne prirode, nose u sebi i prepli}u ih sa odlika-ma sredine u kojoj ìve. Zbog toga nacionalne mawine pred-stavqaju zna~ajan faktor zbliàvawa i povezivawa me|urazli~itim nacijama. One su vezane sa zemqom u kojoj ìve,obezbe|en im je ravnopravan poloàj i nesmetan razvitak i~ine sastavni deo jugoslovenske zajednice.19

42

18 Odluke II zasedawa AVNOJ-a, Jajce 1943. godine. "Svi gra|ani FNRJjednaki su pred zakonom i ravnopravni su bez obzira na nacionalnost, rasui veroispovest". (Ustav FNRJ, Beograd, 1946. godine).

19 Zakqu~ci Izvr{nog komiteta CK SKJ o pitawima nacionalnihmawina, 24. mart 1959. godine.

ORGANI NARODNE VLASTI

NARODNOOSLOBODILA^KI ODBOR FONDA

Novembra 1941. godine u Borincu je javno na zboru gra-|ana, u prisustvu Vladimira Popovi}a êde Gilanca, done-ta odluka o formirawu Narodnooslobodila~kog odbora fon-da. U odbor su izabrani ugledni, po{teni gra|ani patriots-ki opredeqeni za narodnooslobodila~ku borbu: Petar V. Spa-si}, za predsednika, Josim S. Igwatovi} i Dragutin J. Miti},za ~lanove. NOF je imao zadatak da odràva vezu izme|u nar-oda i NOP odreda, da se stara o prikupqawu pomo}i u is-hrani, ode}i i obu}i, o formirawu pomo}nih partizanskihdesetina, zbriwavawu i sme{taju rawenika, nezbrinutih po-rodica i izbeglica sa Kosova i Metohije, obezbe|ivawu sani-tetskog materijala. ^lanovi odbora su bili i borci PetarV. Spasi} bio je i desetar pomo}ne partizanske jedinice kojaje dejstvovala u sastavu Jablani~kog NOP odreda.

Istog meseca 1941. u Obra`di sme{tena je partizanskabolnica Jablani~kog NOP odreda. NOF iz Borinca bolnicuje snabdevao ogrevom i ìvotnim namirnicama.

Razvojem narodnooslobodila~ke borbe javila se potre-ba za boqom i efikasnijom organizacijom snabdevawa par-tizanskih jedinica, pa su krajem februara 1943. na zboru me{-tana izvr{eni dopunski izbori za NOF. Pored starih iza-brani su i novi ~lanovi: Doj~in S. Vuka{inovi}, Milivoje M.Stoji~i}, Stanko B. Nikoli}, Cona M. Nikoli} i Dragutin T.Stoji~i}. Odbor je, na zahtev rukovodstva NOP-a, pored ra-nije utvr|enih zadataka prikupqao novac za potrebe NOP-ai organizovao izgradwu popaqenih ku}a u selu i van wega.1

43

1 Gra|a Narodnog muzeja u Leskovcu Odeqewe radni~kog pokreta,inv. br. 1366.

NOF je, po zamisli rukovodstva NOP-a, u NOR-u imaoulogu privremenog organa narodne vlasti. Odmah po oslobo-|ewu Jugoslavije wegova uloga je prestala izborom Narodno-oslobodila~kog odbora, novog organa vlasti na slobodnimdemokratskim izborima, u koji je biran jedan broj ~lanovaodbora fonda. NOO se u~vrstio, organizovao je i uredio sveoblasti ìvota i angaòvao me{tane za obnovu ratom poru-{enog.

MESNI NARODNI ODBOR

U organe NOO-a birani su po{teni, hrabri qudi odaniNOP-u i opredeqeni za borbu protiv neprijateqa. Zbog~estitosti i po{tewa koje su posedovali narod je verovao da}e vlast vr{iti savesno i odgovorno, i da }e svojim primerompredwa~iti u izgradwi svoga sela i dru{tva u celini.

Seqaci su prihvatili novu vlast koju su sami birali uNOR-u.

Mesni NO u oslobo|enoj zemqi sa dru{tveno-politi~-kim organizacijama sela: Borinca, Obra`de i Majkovca, u ob-novi ratom opusto{ene zemqe imao je zadatak da organizujei pruì pomo} u:

obnovi poru{enih ku}a i ekonomskih zgrada od stranebugarske fa{isti~ke vojske. Ku}e su gorele, ali je i srce se-qaka kucalo, samo da do|e do pobede nad okupatorom;

zbriwavawu ratne siro~adi i porodica koje su ostalebez svojih hranilaca;

vr{ewu otkupa ìvotnih namirnica (ìto, meso,krompir, luk, pasuq, vuna i druge potrep{tine) za ishranu iodevawe svojih boraca u NOVJ i JA, radnika u fabrikama,dràvnih i javnih slu`benika i onih koji u~estvuju u obnovii izgradwi puteva, èleznica i drugih objekata u slobodnojJugoslaviji;

naplati poreza; opravkama seoskih puteva koji povezuju susedna sela; formirawu zemqoradni~ke zadruge; izgradwi {kole u Borincu; izgradwi zadru`nog doma u Sli{anu; izgradwi seoskog vodovoda;

44

podizawu spomenika palim ratnicima iz ratova19121918. i borcima NOR-a od 19411945. godine;

uvo|ewu elektri~ne struje u selo i doma}instva; re{avawu imovinsko-pravnih i gra|anskih sporova i

drugih problema u selu.Za ovako sloène, odgovorne i te{ke zadatke bilo je

neophodno dovo|ewe i izbor kadrova koji }e svojim iskustvompomo}i brèm razvoju i izgradwi sela. Tako su krajem 1944.godine iz jedinica NOVJ vra}eni borci starijih godi{ta:Stojan S. Vuka{inovi}, Blagoje S. Petrovi}, Jakov M. Niko-li}, Budimir Antanaskovi}, Mili} Vuka{inovi}, StojadinStoji~i}, Dragoqub J. Markovi}, koji su preuzeli radne oba-veze u selu. Avgusta 1945. godine, na zahtev Sreskog komite-ta KPJ Sreza pustore~kog, kapetan Kosta \iki} vra}en je izJA i u selu Borincu izabran za sekretara }elije KPJ i ~lanatog komiteta u Bojniku.

Iz sa~uvanog platnog spiska MNO Borinca za 1946. go-dinu vidi se da su plate predsednika i sekretara bile:

Me{tani sela Borinca iza{li su 11. novembra 1945. go-dine na izbore i jedinstveno glasali za poslani~kog kandi-data Bo{ka Krsti}a za Ustavotvornu skup{tinu DFJ na lis-ti Josipa Broza Tita. Na prvoj Ustavotvornoj skup{tini 29.novembra 1945. godine DFJ je progla{ena u FNRJ, ~ime je uki-nuta monarhija. Seqaci su imali priliku da uo~e veliku raz-liku izme|u izbora koji su odràvani pre 1941. i novih nar-odnih izbora u kojima nisu obe}avana "brda i doline". Timesu dokazali da su uz svoju narodnu vlast.

Ustav FNRJ progla{en je 31. januara 1946. godine, iwime su zakonski ozvani~ene dràvne i politi~ke promenenastale u toku NOB-e i socijalisti~ke revolucije. Nakondva meseca Savezna skup{tina je na osnovu Ustava FNRJdonela Zakon o nacionalizaciji energenata, fabrika, bana-ka i drugih privrednih objekata od interesa za sve radnequde u novoj Jugoslaviji. Tada su i radnici iz Borinca za-

45

PREZIME I IME FUNKCIJA MESECSpasi} Sefronije predsednik II -550, III -550; IV-800; V- 800; VI-800;

VII -800; VIII -800 dinara\ori} Aleksandar sekretar II -600; III -600; IV-900; V-900; VI-900;

VII -900; VIII -900 dinara

posleni u privredi u~estvovali u socijalnom i ekonomskompreobraàju dru{tva.

Godine 1946. Narodna skup{tina FNRJ donela je Op{-ti zakon o narodnim odborima, po kome su razra|eni princi-pi osnivawa i rada narodnih odbora lokalnih organa jedin-stvene dràvne vlasti. Za sekretara MNO Borinca izabran jeKosta \iki}, a za predsednika Radivoje Milenkovi} iz Ob-ra`de. Sefronije Spasi} postavqen je za mati~ara i radni-ka na administrativnim poslovima u MNO. Milan Jankovi}nastavio je da vr{i funkciju ~lana Sreskog NO Sreza pus-tore~kog u Bojniku do 1. maja 1947. godine, kada je Pustore~kisrez pripojen Jablani~kom srezu u Lebanu.

Mesni NO Borinca radio je do 1. maja 1947. godine, kadaje administrativnom podelom pripojen Narodnom odboru op-{tine Sli{ane. Tada je Kosta \iki} izabran za ~lana Sres-kog NO Sreza jablani~kog, Milan Jankovi}, za predsednikaNO op{tine Sli{ane, a Dragutin Stoji~i} za ~lana Op{-tinskog odbora.

Narodni odbor op{tine Sli{ane u komisiju sela Bo-rince za razrez poreza izabrao je Radula T. Stoji~i}a i Raj-ka S. Igwatovi}a.

Godine 1948. Milan Jankovi} je izabran za ~lana Sres-kog NO Sreza jablani~kog.2

Stanimir R. Stoji~i}, odbornik op{tine Sli{ane uBorincu je organizovao prole}nu setvu ìtarica.

Narodni odbor Borinca, na zahtev NO op{tine Sli-{ane, organizovao je akciju ~i{}ewa {uma od gubara.

Savezna narodna skup{tina usvojila je 1950. godineOsnovni zakon o upravqawu u privrednim preduze}ima u koji-ma je uvedeno radni~ko samoupravqawe. Iz Borinca, gra|e-vinski i drugi radnici birani su u radni~ke savete, i to:Stanimir Stoji~i} u [umskom gazdinstvu, Tomislav Miti}u Proleteru, Josim Vuka{inovi} i Dragoslav Stoji~i} u Gra-|evinskom preduze}u "Rad" u Beogradu.

Godine 1950/51. Kosta \iki} biran je za ~lana SreskogNO Sreza jablani~kog u Lebanu.3

46

2 Istorijski arhiv Leskovca (u daqem tekstu IAL), Fond SNO Srezajablani~kog, kutija 88.

3 Isto, kutija 64 i zapisnik od 7. 4. 1949.

Narodni odbor op{tine Sli{a-ne doneo je odluku kojom selu Borin-cu predaje popisanu seosku utrinu nakori{}ewe za ispa{u stoke, sto~neprogone i vodopoje gde postoje.4

Gra|ani sela Borinca, izabralisu odbor od tri ~lana. Za predsednikaizabran je Miodrag Mom~ilovi}, kojije istovremeno bio i ~lan NO op{-tine Sli{ane. Janko Nikoli}, iz Bo-rinca, postavqen je za mati~ara Na-rodnog odbora op{tine Sli{ane.Milan Jankovi} bio je predsednik NOop{tine Sli{ane od 1954. do 31.avgusta 1955. godine, kada je oti{ao upenziju. Janko Nikoli} postavqen jeza sekretara Narodnog odbora op{tine Sli{ane. Narodniodbor op{tine Sli{ane obavezao je odbor sela Borince daorganizuje seqake na ure|ewu seoskog grobqa.5

Sreski narodni odbor Sreza jablani~kog, na sedniciod 28. oktobra 1953. godine, doneo je re{ewe o predaji nakori{}ewe utrine i pa{waka selu Borincu.

Savezna narodna skup{tina donela je 16. juna 1955. go-dine Zakon o ure|ewu op{tina i srezova, kojim je ure|en ko-munalni sistem, po kome je op{tina osnovna dru{tveno-politi~ka zajednica. Tako je selo Borince 1. septembra 1955.godine pripojeno op{tini Bojnik, koja je u{la u sastav Sre-za leskova~kog. Za odbornika op{tine iz Borinca biran jeMilan Jankovi}.

Sreski narodni odbor Sreza jablani~kog, 12. jula 1955.godine, izvr{io je novi izbor odbornika. Iz Borinca je iza-bran Borisav Miti}.6

Izbori za odbornike odr`ani su 24. maja 1963. godinekada je za odbornika op{tine Bojnik izabran Kosta R. \iki}.Po isteku mandata, do 1974. godine, za odbornike birani su:

47

4 Odluka br. 1334 od 17. 9. 1953; zapisnik od 9. 12. 1953, IAL, FondSNO Sreza jablani~kog.

5 Zapisnici NO Sli{ane od 17. 1. 1953, 14. 3. 1953, 5. 11. 1953. i 28.marta 1953.

6 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, re{ewe br. 11063, kutija 75.

Milan Jankovi}

Radisav R. Stoji~i}, Borisav R. Miti} i Petra}ije D. Stoji-~i}.7

Izbori za poslanike svih ve}a Savezne i Republi~keskup{tine odràni su 3. juna 1963. godine. Tada je TomislavD. Miti} iz Borinca izabran za poslanika Ve}a udruènograda Savezne narodne skup{tine. Skup{tina op{tine Bojnikje 31. decembra 1964. godine za selo Borince odredila visinuporeza po osnovu doprinosa od poqoprivrede u iznosu od298.144 dinara. Godine 1967. Skup{tina op{tine Bojnik done-la je odluku o za{titi {ume u ataru Borinca.

Na~elo demokratskog jedinstva vlasti je na{lo svojuprimenu u socijalisti~koj Jugoslaviji. Prvi poku{aj ostva-rivawa jedinstva vlasti bio je primewen jo{ u Narodnooslo-bodila~kom ratu i socijalisti~koj revoluciji, ali se o we-govom doslednom sprovo|ewu moè govoriti tek od Ustavnogzakona iz 1953. godine. Tada se u Jugoslaviji potpunije sjediwa-vaju zakonodavna i izvr{na vlast postaju}i u punoj meri naj-vi{i organ vlasti. Karakteristi~no je za jugoslovenski sis-tem {to se jedinstvo vlasti ostvaruje u svim dru{tveno-poli-ti~kim zajednicama po~ev od narodnog odbora, mesne zajednice,op{tine, sreza do federacije.

OTKUP

Vlada FNRJ je Osnovnom uredbom o otkupu ìvotnihnamirnica obavezala poqoprivredne proizvo|a~e da pove-}aju proizvodwu poqoprivrednih proizvoda za qudsku i sto-~nu ishranu i da svaki vi{ak predaju nadle`nim organima.Predvi|en je otkup p{enice, raì, je~ma, ovsa, krompira,pasuqa, luka, mesa, vune i dr. Trebalo je hraniti i obla~itipripadnike Jugoslovenske narodne armije i organa unutra{-wih poslova ~uvare mira, slobode, nezavisnosti, suvereni-teta i teritorijalnog integriteta. Otkupom je pruàna pomo}radnicima u fabrikama, {umskim, rudarskim i radnicima naèleznici i putevima, dràvnim slu`benicima koji su ra-dili na javnim i dru{tvenim poslovima, u~esnicima omla-dinskih i frontovskih radnih brigada i svima onima koji

48

7 Kazivawe Borisava Miti}a i Janka Nikoli}a.

u~estvuju u obnovi ratom opusto{ene zemqe, izgradwi soci-jalisti~kog dru{tva novoga ~oveka za dobrobit svih naro-da i narodnosti u novoj Jugoslaviji. Me{tani Borinca, svo-jim u~e{}em u NOR-u i poneti pobedom nad fa{izmom,odgovorno su prihvatili zahtev Vlade FNRJ o otkupu, jerdruge mogu}nosti nije bilo. Bilo je i pojedinaca koji sureagovali na visinu razreza, ali su upozoreni da iz sela imavojnika, radnika, u~esnika omladinskih radnih akcija, dr-àvnih slu`benika i da im treba pomo}i u hrani i ode}i. Zem-qa je ratom opusto{ena 1941. do 1945. godine, dràvne rezer-ve su opqa~kane, a imovina u velikoj meri uni{tena. Otporaseqaka i zloupotrebe od strane organa vlasti nije bilo. Raz-rez za otkup bio je realan, pa su seqaci mogli svoje otkupneobaveze u odre|enim rokovima da ispune.

Narodni odbor op{tine Sli{ane odredio je da se ìto,meso, mleko, krompir, pasuq, seno i slama predaju u toku ok-tobra, da se popi{u koze, otkupi dlaka od Zemqoradni~kezadruge i da se jedna tovqena i 13 mr{avih sviwa otkupi isve to preda Povereni{tvu dràvne nabavke u Lebanu.8

Otkup ` ivotnih namirnica vr{en je po utvr|enim roko-vima od strane op{tine i Sreza jablani~kog.

Seqaci Borinca su dràvi, od zavo|ewa do prestankaotkupa ìvotnih namirnica, isporu~ili:9

ìto, je~am, ra`, p{enicu, ovas, kukuruz........25.000 kg krompir ....................................................................8.000 kg pasuq .........................................................................2.500 kg meso sviwsko, gove|e, ov~je, kozje ....................4.200 kg vunu ............................................................................1.200 kg kozju dlaku ..................................................................500 kg ìvinsko meso....................... ....................................350 kg koko{ja jaja ..............................................................2.000 kgOd seqaka se traìlo da daju i vi{e ìta no {to oni

to mogu. Nije bilo razumevawa prema onima koji su dali naj-ve}i udeo u borbi za slobodu, bar na ovim prostorima na koji-ma je borba bila neprestana.

49

8 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, kutija 64; zapisnici od 14. 7,16. 8. i 10. 10. 1949. godine.

9 Kazivawe Koste \iki}a, Sefronija Spasi}a i Rajka Igwatovi}a.

Sva zaduèwa o obaveznoj isporuci ìvotnih namirni-ca koje su utvr|ene propisima Osnovne uredbe o otkupu poqo-privrednih proizvoda prestala su da vaè 1952. godine.10

Opravdanost otkupa ìvotnih namirnica, odnosno raz-log za neu~estvovawe u otkupu pojedinih naroda van RepublikeSrbije nikad nije oceweno od dru{tvene zajednice Srbije iJugoslavije.

SLU@BA OBAVE[TAVAWA

O odlukama i re{ewima organa vlasti op{tine, sreza,republike i federacije, ili o pitawima iz nadle`nosti selao kojima treba da se odlu~uje na zboru gra|ana, kori{}eno jevi{e vidova obave{tavawa seqaka:

izme|u Prvog i Drugog svetskog rata (nasle|e iz ra-nijih vremena) preko klepala (drvena daska), a posle Drugogsvetskog rata preko metalne zve~ke po kojima se udaralo iupozoravali seqaci da ih kmet, odnosno predsednik NO od-bora sela poziva da do|u na zbor;

preko u~enika i pomo}nog radnika (sluìteqa) {ko-le;

preko po{tara koji je donosio po{tu u selo; za sednice Mesne zajednice, i konferencije i sastanke

dru{tveno-politi~kih i dru{tvenih organizacija i udru-èwa, ~lanstvo SSRN, SKJ, SKOJ-a, USAOJ-a AF@-a, SUB-NOR-a i drugih pozivali su wihovi predsednici i sekreta-ri;

o odlukama i politi~kim stavovima op{tine, sreza,republike i federacije, seqaci su informisani: od 1965. go-dine preko radija, a od 1970. godine i preko televizije ~ije suemisije redovno pratili.

[tampa dnevni i nedeqni listovi i ~asopisi, nisuimali uticaj na informisanost jer nije bilo pretplatnika uBorincu. Jedino u vreme dok je {kola radila u selu u~iteqisu dobijali povremeno {tampu, pa su pojedinci mogli da seupoznaju sa doga|ajima u zemqi i svetu.

50

10 ^lan 1. Uredbe o prestanku obaveznog otkupa ìtarica ("Sl. listFNRJ", br. 31/52).

DRU[TVENO-POLITI^KE IDRU[TVENE ORGANIZACIJE

AKTIV SKOJ-a

Organizacija Saveza komunisti~ke omladine Jugosla-vije (SKOJ) rasla je i razvijala se, od osnivawa 10. oktobra1919. godine, u okviru jedinstvenog revolucionarnog progra-ma Komunisti~ke partije Jugoslavije. Mladi su hrabro{}u iheroizmom i svojim revolucionarnim delovawem inspira-tivno i podsticajno delovali na generacije svojih vr{waka.Borba skojevaca je po~ela u surovim uslovima KraqevineJugoslavije, da bi svoje nadqudsko herojstvo ispoqili u oru-ànoj i socijalisti~koj revoluciji, u ratu 19411945. godine.

CK SKOJ-a izdao je 1. jula 1941. godine proglas u komese izme|u ostalog kaè: "Sve za poraz fa{isti~kih razbo-jnika, sve za pobedu pravedne stvari Sovjetskog Saveza zaoslobo|ewe na{ih naroda".1

Na predlog Miloja T. Stankovi}a, politi~kog radnikai Boìdara S. Vuka{inovi}a, aktiviste i ~lana KPJ, po~et-kom marta 1943. godine u Borincu je formiran aktiv SKOJ-a.Aktiv su formirali Aleksandar Videnovi} Cale, sekretarSreskog komiteta SKOJ-a za Pustu Reku i Vojislav Gruji}Voja, sekretar Rejonskog rukovodstva SKOJ-a za Sli{ane.Aleksandar Videnovi} Cale, u svom se}awu kaè: "AktivSKOJ-a u selu Borincu formirali smo od do tada priprem-qenih ~lanova i onih omladinaca koji su dokazali da su sprem-ni za borbu. Za sekretara aktiva SKOJ-a izabran je MiloradD. Stoji~i}, kroja~ iz Borinca. Prvi sastanak odràn je uMiloradovoj radwi. Tada su aktivu SKOJ-a ~lanovimapostavqeni zadaci: da rade na omasovqavawu svoje organi-

51

1 50 godina SKJ, Beograd, 1968. godine.

zacije, da prikupqaju hranu, ode}u i obu}u, oru`je, municijui drugo za potrebe NOP-a, da obezbe|uju i prate vojne ipoliti~ke rukovodioce NOP-a kada borave u selu, da vodebrigu o sme{taju, ~uvaju i neguju lak{e rawene partizane".2Aktiv SKOJ-a, pored sekretara, sa~iwavali su: Stanko Niko-li}, Stanko Miti}, Milutin Krsti}, êdomir Spasi}, Rado-mir Igwatovi}, Petra}ije Stoji~i}, Dobrunka \iki}, Sto-jan Vuka{inovi} i Milosava Vuka{inovi}.3

Aktiv SKOJ-a delovao je ilegalno, pa su wegovi sas-tanci bili zatvoreni. Na sastancima je razmatran rad saomladinom, pripreme mladih za prijem u SKOJ, informaci-je o postignutim rezultatima NOP-a, kritika i samokriti-ka i druga pitawa koja je nametala potreba. U po~etku su ~la-novi aktiva zbog neiskustva imali te{ko}e, pa su ~esto kon-taktirali sa Vojom Gruji}em, sekretarom Rejonskog rukovod-stva SKOJ-a, a kasnije Sreskog komiteta SKOJ-a. Rad akti-va vremenom je bio sadràjniji. Wegovi ~lanovi bili sunosioci mnogih aktivnosti u selu. Nakon formirawa, aktivSKOJ-a organizovao je konferenciju za omladinu u ku}i sek-retara, i tada je formirana omladinska organizacija Ujedi-wenog saveza antifa{isti~ke omladine Jugoslavije (USAOJ)i usvojeni konkretni zadaci.

Skojevci su me|u sobom i kod omladine podizali bor-beni moral, odgovornost u radu i uticali na u~e{}e u drugimdru{tveno-politi~kim organizacijama. Do kraja 1943. godinebroj ~lanova aktiva pove}an je na 25, od kojih su tri upu}enau NOP odred. U 1944. godini broj ~lanova popeo se na 43 (uNOVJ su upu}ena 32), a od oslobo|ewa zemqe taj broj je pove-}an jo{ za 8. Od skojevaca i ~lanova USAOJ-a aprila 1944.godine formirana je omladinska radna brigada od 43 omla-dinca. Aktiv je pruìo pomo} u formirawu pionirske orga-nizacije. Pored ranije utvr|enih zadataka, radio je i naprikupqawu dobrovoqnog priloga u novcu za potrebe NOP-a,obavqao kurirsku slu`bu u selu i do punktova gde su se nala-zila rukovodstva NOP-a, odreda, Rejonskog i Sreskog komite-ta SKOJ-a, KPJ i organa vlasti.4

52

2 Kazivawe Aleksandra Videnovi}a Caleta, penzionera iz Beogradai Vojislava Gruji}a Voje iz Leskovca.

3 Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice 19411945.godine, strana 174.

4 Evidencija SUBNOR-a op{tine Bojnik.

Aktiv SKOJ-a organizovaoje devojke iz Borinca koje su svojedarove pe{kire, yempere, {alove,rukavice darivale borcima Prveju`nomoravske brigade na dan we-nog formirawa 10. oktobra 1943.godine u selu Obra`di.5

U selu Oranu, 19. avgusta 1944.godine odràno je savetovawe ru-kovodilaca SKOJ-a sa teritorijeleskova~kog okruga. O zna~aju iorganizacionom ja~awu USAOJ-agovorio je Rato Dugowi}, a o raduSKOJ-a Bratislav Guduri} Batilo,~lan Okru`nog komiteta SKOJ-a.Iz Borinca savetovawu je pri-sustvovao Dobrivoje D. Miti}, sekretar Me|uop{tinskogaktiva SKOJ-a za sela Borince, Obra`du i Majkovce.6

Skojevci vremenom u radu s omladinom postaju sve zre-liji i sposobniji za vo|ewe akcija u selu i u borbi protivokupatora i wegovih saradnika. Oni su bili nepresu{ni iz-vor za prijem u ~lanstvo KPJ i weni potencijalni kadrovi.Od ukupno 54 skojevca, maja 1945. godine, 25 je imalo odgo-vorne vojne i politi~ke du`nosti u redovima NOVJ, KPJ,USAOJ-a i drugim dru{tveno-politi~kim organizacijama izajednicama u selu, op{tini, rejonu i srezu.

Sa bogatim iskustvom iz NOR-a, skojevci Borinca su,organizaciono oja~ani novim ~lanovima, sa NOO i drugimdru{tveno-politi~kim organizacijama u selu radosno do~e-kali 15. maj 1945. godine Dan pobede nad fa{izmom. Od veli-kog je zna~aja bio udeo i doprinos skojevaca u obnovi slobo-dne zemqe, izgradwi i uvo|ewu socijalisti~kog samouprav-qawa, uspostavqawu ravnopravnih odnosa naroda i narod-nosti Jugoslavije. Sa prekaqenim ~lanovima KPJ i borcimaNOVJ oni su tu istoriju stvarali, bore}i se za lep{u budu}-nost i sre}niju mladost budu}ih generacija.

Odmah po oslobo|ewu, sa poja~anom odgovorno{}u sko-jevci su se aktivno ukqu~ili u stvarawe novog ìvota u svomselu, u akcijama na prikupqawu priloga i ìvotnih namir-

53

5 Kazivawe Vojislava Gruji}a Voje iz Leskovca.6 Kazivawe Dobrivoja D. Miti}a iz Beograda.

Dobrivoje D. Miti}

nica pod geslom "Sve za obnovu, sve za izgradwu zemqe".Pruìli su pomo} NOO-u u re{avawu komunalnih problema(opravka puteva, ure|ewe prostora i ìvotne sredine), za-tim postradalim i porodicama koje su ostale bez svojih hra-nilaca. Ta pomo} se ogledala u obradi zemqe, u~e{}u u omla-dinskim radnim akcijama i u drugim aktivnostima od ìvot-nog interesa za selo.

Na predlog Centralnog komiteta SKOJ-a 16. juna 1948.godine u Beogradu je odràn zajedni~ki kongres SKOJ-a iNarodne omladine Jugoslavije, ~iji delegati su jednoglasnodoneli odluku o spajawu u jednu organizaciju pod imenom Na-rodna omladina Jugoslavije (NOJ). U istom mesecu tri sko-jevca iz Borinca sa duìm proverenim i dokazanim radomprimqena su u Komunisti~ku partiju Jugoslavije. Ostali suradili u osnovnoj organizaciji Narodne omladine sela Bo-rinca.

]ELIJA KPJ OO SKJJula 1941. godine u Borince je do{ao Miloje T. Stan-

kovi}, bojayijski radnik, ~lan KPJ, proteran od [iptara izUro{evca. Wegov uticaj na seqake, naro~ito na mla|e, kojisu se ve} u toj godini opredelili za borbu protiv okupatora,bio je od velikog zna~aja za pona{awe me{tana ovog sela uratnim uslovima. Miloje je bio zaduèn za politi~ko-par-tijski rad.

Okru`ni komitet KPJ za Leskovac i wegovi aktivis-ti, radi {irewa ideja o pokretawu ustanka naroda, oslawalisu se u prvom redu na mla|e qude iz redova zanatlija kova~a,kroja~a, stolara i drugih, {to se u Borincu pokazalo oprav-danim.

U Borincu je u KPJ 1942. godine primqen jedan novi~lan, koji je po~etkom 1943. godine upu}en na rad u rejon Pre-kop~elice. Marta 1943. godine poginula su dva ~lana KPJ Stojadin D. Vuka{inovi}, stolar i Desimir-De{ko R. Sto-ji~i}, kroja~ i fotograf. Zbog wihove pogibije tada nijeformirana partijska }elija KPJ u selu Borincu.7

Milorad Veqkovi} Mile, sekretar Sreskog komitetaKPJ za Pustu Reku, na predlog i u prisustvu Stanimira A. Ni-

54

7 Kazivawe Stanimira Nikoli}a iz Beograda.

koli}a, sekretara Rejonskog komitetaKPJ za Sli{ane

borince

Documents