chapter - 9

1Tema 9.

POVRATNA LOGISTIKA

Objasnite pojam i predmet izuavanja povratne logistike.Opiete oblasti povratne logistike.Razumete reciklau i povratak proizvoda.Shvatite zahteve za kooperaciju povratne logistike.Samostalno projektujete efektivni sistem povratne

logistike.

Definiete transport i lokaciju u sistemu povratne logistike

Objasnite ekonomsku korist i budunost reciklae.

CILJEVI UENJA

3Uloga reciklae

4Postupak reciklae

5Tok materijala i vrednosti

Povratna logistika je podsistem integrisane logistike

Trokovi povratne logistike iznose oko 4% odukupnih trokova logistike.

Motivi za reciklau su: ekonomski, tehniki i ekoloki.

Najee reciklirani materijali su aluminijum, papir, staklo, plastika, stiropor itd.

Implementacija sistema povratne logistike je najvei izazov povratne logistike (a ne

projektovanje efikasnog sistema),

Kljune poruke

jednoj plastinoj flai ili kesi potrebno do 500 godina da se razgradi,

veina porodica baca oko 40 kg plastike godinje,staklo moe da se reciklira 100% i da se neogranieno puta iznova koristi,

staklo koje se baci na smetlite, nikada nee biti razgraeno,

Dobro je da znate da:

aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi za samo est nedelja,

80% delova automobila moe da se reciklira,

u EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalau, koja gotovo uvek po otpakivanju proizvoda zavrava u kanti za ubre

1. Pojam i predmet povratne logistike

2. Oblasti povratne logistike

3. Reciklaa i vraanje proizvoda

4. Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike

6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne

logistike

Nastavna pitanja:

Podsistemi logistikog sistema

Ciklus

proizvodnjeProizvodSirovina

Ekoloka proizvodnja

Minimizirani

otpad

Reciklaa

Alternativna

energija

1. Biodizel

2. Elektrina energija

3. Toplinska

energija

4. Bioplin

5. Kompost

Zbrinjavanje

otpada

Spaljivanje Odlaganje

Povrinskoodlaganje

Podzemno

odlaganje

Regionalna

odlagalitaDuboke

buotinePlitka

ukopavanja

1. Spalionice

2. Cementarnice

3. Termoelektrane

O

P

T

E

R

E

E

N

J

E

O

K

O

L

I

N

E

Razmena materijala i energije izmeu oveka i ivotne sredine

1. Globalnost problema

2. Brzo napredovanje problema

3. Dugoronost4. Ne poznavanje potpunih efekata

ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksnimeusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot;

Kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazujefizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima;

Prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine:Vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet;

Povratna logistika je podsistem integrisane logistike, koji obuhvata

aktivnosti podrke povremenim kretanjem proizvoda ili materijala unazad

preme proizvoaima ili dobavljaima.

Predmet povratne logistike ini povraaj:

novih proizvoda radi zamene,malo upotrebljavanih proizvoda radi zamene,

starih upotrebljavanih proizvoda radi zamene za

nove,

iznajmljenih proizvoda za upotrebu,sirovine, upotrebljenih proizvoda i ambalaeradi reciklae, reupotrebe i redukcije.

Tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u procese povratne logistike.

Industrija % povraaja

Izdavaka industrija -knjiga 10-30

Izdavaka industrija -asopisi 50

Kompjuterska industrija-za firme 10-20

Kompjuterska industrija- personalni

kompjuteri

2-5

Industrija odee 35

Industrija proizvoda masovne potronje 4-15

Automobilska industrija-delovi 4-6

Maloprodaja preko interneta 20-80

Relativni udeo povraaja proizvoda u odnosu na ukupnu prodaju

Trokovi povratne logistike iznose oko 4% od ukupnih trokova logistike.

TA JE OTPAD?

Otpad je bilo koja supstanca ili predmet koju vlasnik (korisnik ili proizvoa) odlae ili je primoran da odloi

Otpadne materije koje nastaju kao produkat ljudskog ivota i delovanja.

Odredjeni materijal kada prestane da slui svojoj svrsi i postane balast korisniku

Otpad

U skladu sa politikom upravljanja otpadom Evropskeunije, posebno se izdvajaju sledei tokovi otpada:

1) Kuni, komercijalni i neopasni industrijski otpad 2) Otpad od ambalae3) Korieni akumulatori i baterije4) Neupotrebljiva vozila

5) Stare gume

6) Otpadna ulja

7) Otpad-ulja iz trafostanica

8) Opasni otpad

9) Elektronska oprema

10) Mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda

Hijerarhija upravljanja otpadom:

Prevencija stvaranja otpada i redukcija minimizacijakorienja resursa i smanjenje koliine i/ili opasnihkarakteristika generisanog otpada

Ponovna upotreba ponovno korienje proizvoda za istu ilidrugu namenu

Reciklaa ponovni tretman otpada radi korienja sirovine uproizvodnji istog ili razliitog proizvoda

Iskorienje vrednosti otpada - kroz kompostiranje,proizvodnju/povrat energije i druge tehnologije

Odlaganje otpada ukoliko ne postoji drugo odgovarajuereenje, odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem beziskorienja energije.

Ovi prioriteti predstavljaju opcije upravljanja otpadom.

Elektronski otpad

Opasne supstance u elektronskom otpadu:

ivaKadmijumOlovoHeksovalentni hromPlastika ukljuujui PVCBromirani inhibitori gorenjaBarijumBerilijumFosfor

Elektronski otpad stvaraju domainstva, mala i velikapreduzea,Vlade, proizvoai originalne elektronskeopreme.

Nosioci povratne logistike

U povratnom kanalu prodaje javljaju se sledee karike:proizvoai,potroai,posrednici,specijalizovane institucije,organizacije drutvene zajednice.

Nokia: proizvoa mobilnih telefona







logistike

Nastavna pitanja:

Oblasti povratne logistike:

1. Reciklaa materijala,

2. Povratak:

sirovine, novih proizvoda radi zamene, malo upotrebljavanih sredstava radi reklamacije, starih upotrebljavanih sredstava radi zamene za

nove,

iznajmljenih proizvoda za upotrebu.

Povratak i postupak za poveanje vrednostivraenih proizvoda

Povraaje proizvoda i pakovanja mogue je podeliti na:

neplanirane i nepoeljne (tzv.tradicionalni povraaji proizvoda),planirane i poeljne.

Najei razlozi za vraanje novih proizvoda su: promena miljenja potroaa o proizvodu, neispravnost proizvoda, procena potroaa da je proizvod neispravan, oteenje proizvoda u tranzitu,isporuka pogrenog proizvoda (ili u pogrenoj koliini) od strane prodavca.

Kada se proizvod vrati postavlja se pitanje ta sa njim uraditi da bi se maksimizirala njegova vrednost:

ponovna upotreba (reuse) - kada se pakovanje ponovo koristi ili kada se proizvod vrati radi uskladitenja i pripreme za ponovnu prodaju,

popravka/prepakovanje (repair/repackage) proizvoda kako bi se mogao ponovo koristiti,

povratak dobavljau (return to supplier) - ako je proizvod kupljen od dobavljaa i ako se moe vratiti,

ponovna prodaja (resale) - gde se vraen proizvod ponovo prodaje na nekom sekundarnom tritu onakav kakav je,






6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike

Nastavna pitanja:

Reciklaa

Kanal sistema reciklae koristi etvorostepeni proces:

sakupljanje otpadnog / rasutog materijala za reciklau

prerada materijala u sekundarni sirovimaterijal (sirovinu),

korienje sekundarnog materijala za proizvodnju novih proizvoda i

vraanje proizvoda na trite.

Proces reciklae ne moe biti uspeno kompletiran bez efikasnog sistema povratne / obratne logistike.

Reciklaa je

aktivnost ponovne upotrebe

ve preraenog

materijala i na bazi njih

dobijenih proizvoda.

Motivi za reciklau su:

ekonomski,

tehniki,

ekoloki.

3R filozofija:

Reduce- nastojanje da se izbegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliine smanje

Reuse- da se otpad ponovo iskoristi

Recycling- da se otpad reciklira i obradi, dajui nove upotrebne proizvode

ta se sve moe reciklirati?

1. Organski materijali, drvo

2. Papir, karton

3. Plastika

4. Staklo

5. Crni metali

6. Obojeni metali

7. Tekstil

8. Baterije

9. Otpad od elektrine i

elektronske opreme

10. Supstance kao to su

rastvarai

ReciklaaPrednosti reciklae:

Dovodi do manjeg korienja sirovina, ime se tite neobnovljivi ili teko obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potronje

Smanjuje uticaj otpada na zagaenje ini ivotnu sredinu lepom i istijom tedi prostor u prirodi koji bi bio uniten za deponije otpada tedi novac Smanjuje koliinu energije koja bi se potroila pri proizvodnji novog

proizvoda

Veliina svetskog trita sekundarnih materijala u 2014 iznosila oko 600 miliona tona.

Procenjene veliine glavnih svetskih trita sekundarnih materijala

Ponovno upotrebljana vlakna (papir) 170 miliona tona

Ponovno upotrebljeni crni metali (opiljci

metala)

405 miliona tona

Ponovno upotrebljeni obojeni metali 24 miliona tona

Ponovno upotrebljena plastika 5 miliona tona

Ukupno oko 600 miliona tona

Sektor reciklae, ostvaruje promet od 160 milijardi dolara godinje i

zapoljava vie od 1,5 miliona ljudi u celom svetu.

Materijali sakupljeni iz komunalnog otpada u Evropi i SAD

(u hiljadama tona)

Nemaka FrancuskaVelika

BritanijaItalija panija

EU15

(1)+NO

vajcarska

Procena

Ukupno u

EvropiSAD

Papir i

karton (2)8,500 5,200 3,700 2,000 3,500 9,800 32,700 40,000

Plastika 3,850 350 450 350 310 1,200 6,500 1,930

Staklo 3,300 2,000 1,500 1,000 510 1,690 10,000 2,350

Obojeni

metali 1,204 1,750 75 278 121 797 3,975 1,750

Ukupno 16,854 9,300 5,275 3,628 4,441 13,487 53,175 46,030

Baterije11,5 9,6 28

Nekoriena

vozila 11,000 17,000

Ambalaa

proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji slui za smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zatitu njene sadrine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomonasredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno

zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje robe.

AMBALAA

Ambalaa iz koje se potroi sadraj, koja se reciklira, odn. vraa kroz distribucioni kanal proizvoau.

Povratna logistika e ih kroz svoje kanale vratiti proizvoau na reciklau (preradu).

Upravljanje ambalanim otpadom

Direktiva EU o ambalai i ambalanom otpadu

minimalno je:

Povraaj: 60%

Reciklaa: 55%

Po odreenim materijalima minimalno:

Staklo: 60%

Plastika: 50%

Metal: 22,5%

Drvo: 15%

primarna ambalaa kao najmanja ambalana jedinica u kojoj se proizvod prodaje konanom kupcu;

sekundarna ambalaa kao ambalana jedinica koja sadri vie proizvoda u primarnoj ambalai;

tercijarna (transportna) ambalaa namenjena za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj

ambalai.

Ambalaa moe biti:

jednokratna ambalaa je ambalaa koja je projektovana radi korienja samo jednom;

povratna ambalaa je ambalaa koja se, nakon vraanja od strane potroaa, ponovno upotrebljava za istu namenu;

ambalani materijal je materijal razliitog svojstva od koga se pravi ambalaa;

ambalani otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev

ostataka nastalih u procesu proizvodnje;

komunalni ambalani otpad jeste otpad od primarne i sekundarne ambalae koji nastaje kao otpad u domainstvima

(kuni otpad)

ambalani otpad koji nije komunalni otpad je otpad odprimarne, sekundarne ili tercijarne ambalae koji nastaje kao

otpad u procesu proizvodnje, maloprodaji, uslunim i drugim

delatnostima koji nije sakupljen kroz sistem sakupljanja

Upravljanje ambalanim otpadom jeste planiranje i organizovanje aktivnosti vezanih za sakupljanje, transport,

skladitenje, tretman i odlaganje ambalanog otpada

Reciklaa ambalanog otpada

je ponovna prerada ambalanog otpada u okviru proizvodnog

procesa za prvobitnu namenu ili za ostale namene, ukljuujui

organsku reciklau a iskljuujui iskorienje u enrgetske

svrhe;

proizvoa ambalae;uvoznik sirovine za proizvodnju ambalae i ambalau;paker/punilac koji pakuje/puni ambalau;isporuilac koji stavlja u promet ambalau ili upakovan proizvod,sakuplja ambalanog otpada, kao pravno lice, preduzetnik ili

fiziko lice, koje sakuplja razvrstani otpad;

krajnji korisnik, koji u svrhu krajnje potronje ili konzumacije upakovane robe, skida ambalau sa robe ili je prazni tako da ona

postaje ambalani otpad.

krajnji snabdeva koje snabdeva ambalaom ili upakovanom robom krajnjeg korisnika,

prevoznik koje vri prevoz ambalanog otpada;operater sistema upravljanja ambalanim otpadom

Subjekti upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom jesu:

1. bezbednosti i zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda;

2. funkcionalnosti unutar lanca isporuke i upotrebe;

3. prihvatljivosti upakovanog proizvoda od strane potroaa.

Specifini zahtevi za proizvodnju ambalae:

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u

fabrikama uz pomo razliitih hemijskih

sredstava. Pri tom nestaju velike i stare ume,

dolazi do zagaivanja reka.

Neophodno je ponovo sakupljati hartiju koja nam vie nije neophodna i dati je na

recikliranje.

Preradom starog papira, utroi:

o se 60% manje energije nego kada bi

taj proizvod dobijali iz prirodnog

materijala (drveta).

okoristimo 15% manje vode.

Papir

Maine za reciklau papira

Reciklaom jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabala drveta, tedimo 4.200 kW (kilovata) elektrine energije i 32.000 litara vode.

Mogue je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu

ambalau od papira.

Papir

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom ivotu kroz razne proizvode: flae, ae, tegle, prozore, ogledala. Ono moe da bude u razliitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.

Pravi se tako to se pesak, sa dodatkom jo nekih materija, topi na vrlo visokimtemperaturama. U tom procesu se troi dosta energije, a u vazduh se isputa velikakoliina tetnih gasova.

Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se unitavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagaivanje vazduha i potronju energije.

Reciklaom jedne flae, utedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) moe da svetli etiri puna sata.

U svetu se baci prema nekim podacima 28 milijardi flaa i tegli godinje.

Prednost stakla je u tome to ga je mogue beskrajno reciklirati.

Staklo

Od metala se prave:

automobili, autobusi, vozovi, avioni, friideri, poreti, boice za dezodoranse,

limenke za napitke, kutije za kreme i slino. Metali se, naravno, dobijaju

preradom odgovarajuih ruda.

U procesu dobijanja, najpre polazimo od iskopavanja rude koji naruava ili

unitava itave predele (livade, brda, planine...). Potom se vri preiavanje

rude od razliitih neistoa ispiranjem u vodi koja se na taj nain zagauje.

Pri topljenju rude troi se velika koliina energije a tetni gasovi

sagorevanjem se oslobaaju u atmosferu.

Metal

(aluminijum, bakar, gvoe)

Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati etiri tone rude boksita i potroiti 13.000

kWh (kilovat-asova) elektrine energije.

Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobaaju ugljen-

monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

Godinje se u Nemakoj, razloi i preradi 100.000 friidera, 150.000 televizora i oko

15.000 tona drugih aparata.

Metal (aluminijum, bakar, gvoe)

ivotni ciklus ambalae

Kanal sistema

reciklae koristi etvorostepeni proces:

1. sakupljanje

2. prerada

3. korienje

4. vraanje proizvoda na

trite.

Pojednostavljen prikaz reciklae stakla

Kontejneri za razliite vrste otpada.

Proces separacije komunalnog otpada

Tipine tehnologije su:

runo sortiranje, mainsko sortiranje, vizuelne tehnologije (pomou kamera i softvera),

magnetna separacija, induktivne istostrujne metode, separacija pomou doboa, dinamika kosih povrina, selektivno razdvajanje na grejnim povrinama, gravitacija i specifina teina, flotacija i dr.

Proces separacije komunalnog otpada

Tehniki aspekti rukovanja plastinim otpadom predviaju:

mehaniko recikliranje,hemijsko recikliranje, spaljivanje,zatrpavanja (deponije).

Proces reciklae plastike

Legenda:

1 - sirov materijal/isporuene komponente; 2 - primarni proizvoa proizvoda; 3 interno skladite; 4 maloprodaja; 5 - krajnji korisnik; 6 skuplja otpada.

Prikaz kanala logistike i povratne logistike

Negativno deluju na ivotnu sredinu:

prljava, zastarela tehnologija,isputanje otpadnih voda direktno u reku,neracionalno korienje energije, vode,prekomerna upotreba pesticide,unitavanje ekosistema (sea uma, oranje stepa, izlovljavanje

grabljivica zemljita i bakterijsko i radio-aktivno zagaenje podzemnih voda).

ovek u toku proizvodnje pozitivno i negativno deluje na ivotnu sredinu:

reciklaa,korienje biodizela,umereno korienje svih resursa (tednja vode itd),korienje istih tehnologija, bez nusprodukta,

korienje filtera, kolektora,korienje mikroorganizama u poljoprivredi, industriji, preiavanju

vode,

korienje suneve energije i energije vetra.

Pozitivno deluju na

ivotnu sredinu:

Limenke se isporuuju kaobalirani materijal

Prikaz usitnjenih limenki

Usitnjeni materijal se:

Trakom prenosi od sekaa do dela gde se boja uklanja. Boja se sa limenki uklanja na visokoj temperaturi (oko 500C) uvoenjem vrelog vazduha.

Vreo, iseckani i oieni aluminijum se dovodi do pei gde se zagreva na temperaturu od 750C (100C, taka topljenja aluminijuma je na 660C). ljaka, koja je nusproizvod topljenja aluminijuma se periodino uklanja iz pei. Materijal se u kalupima hladi u trajanju od tri sata, pri emu se sam kalup hladi vodom. Gotova poluga aluminijuma je duine 15 metara i tei 27 tona.

Aluminijum

Insineracija opasnog otpada

Insinerator sa rotacionom pei u kome je mogue obraditi i vrsti i teni otpad.

Spaljivanje je najstarija, najjednostavnija i najrasprostranjenija metoda za

dobijanje energije iz otpada (ponovno iskorienje otpada u vidu energije).

Insineracija otpada predstavlja kontrolisani proces sagorevanja, raspoloiva hemijska energija, definisana toplotnom moi, prevodi se u fiziku energiju dimnih gasova, definisanu temperaturom gasova.

Temperatura gasova koji naputaju pe je u opseguod 800C do 1100C. Kako bi se efikasno sprovele

mere uklanjanja zagaenja iz gasa, temperaturagasa ne sme biti via od 250 - 300C pa se gasovimoraju hladiti.

Potrebne su visoke temperature od 850C

do 1200C, dok je optimalna temperatura

1100C.

Otpad ostaje u pei od 45 do 70 minuta kako bi se osiguralo potpuno sagorevanje.






6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike

Nastavna pitanja:

Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

Veoma esto se udruuju razliite logistike firme da bi poveale paket atraktivnih i potpunih usluga potencijalnim korisnicima.

Stvaraju se strateke alijanse, pulovi, mree i na taj nain se smanjuje i rizik u logistikom lancu (npr. prevoz opasnih materijala do centra za reciklau).

Ove kooperacije mogu da se koriste za normalne logistike operacije, kao to su rukovanje materijalom za just-in-time proizvodnju, transport, skladitenje itd.

Optine sklapaju ugovore sa privatnicima da skupljaju i odnose smee i otpad. U novije vreme se ove usluge proiruju na selekciju materijala i pripremu za reciklau (deponije fabrike za preradu smea).

Trite ekolokih proizvoda (green market) i analiza ivotnog ciklusa

(life cycle analysis)

Zelene alijanse Primarna misija alijanse

Mc Donalds restorani i Fond za zatitu okoline

Unapreenje zatite ivotne sredine i snienje trokova

Body shop i Prijatelji Zemlje Sponzorisanje zatite okoline u cilju pozicioniranja eko trita

tamparska industrija Amerike, Savet uprave Velikih jezera i Fond za zatitu

okoline

Spreavanje zagaenja i snienje proizvodnih trokova

Mc Donalds restorani, Conservation Intl. i Univerzitet Clemson

Zatita prirodnog eko sistema i obezbeenje ekonomskih pogodnosti u Costa Rici i

Panami

ACI i Australijski fond za zatitu Razvoj reciklae plastinih proizvoda

Bristol Myers i Conservation Intl. Otkrivanje i razvoj prirodnih sastojaka za lekove (farmaciju)

Nature Copany i Nature Conservancy Zatita od opasnih vrsta proizvoda i poboljanje imida okoline

Formiran je niz tzv. zelenih alijansi, ija je misija zatita ivotne sredine, sa motom: ist vazduh i voda

Ciljevi Kljuni naini postizanja uspeha

Izbor eko partnera Grupa sa kojom elite da gradite zelenu alijansu moraimati izgraenu filozofiju ekologije.

Grupa mora biti prepoznatljiva, sa reputacijom poverenja.

Trino pozicioniranje

zelene alijanse

Dugorono razmiljajte

Informiite medije

Publikujte i primenjujte ciljeve i programe zatite okoline

Odravajte vrste odnose sa partnerima u alijansi

Podstiite inoviranje i izgradnju pokretakih prednosti

Upravljanje partnerskim

odnosima (u

alijansi)

Premoujte organizacione i kulturne razlike

Izgraujte line odnose

Saoptavajte i obezbedite interaktivno okruenje, koje e

pomoi u realizaciji eko ciljeva

Ciljevi i kljuni naini za postizanje uspeha u unapreenju

zatite ivotne sredine, tj. vodi za zelene alijanse

Preko 90% od 200 najveih kompanija u SAD ima programe za ouvanje ivotne sredine.

Glavni fokus programa zatite ivotne sredine veine kompanija je tzv. analiza ivotnog ciklusa (LCA) proizvoda.

LCA meri ekonomske i uticaje na okolinu proizvoda u proizvodnji, upotrebi i povlaenju iz upotrebe.

LCA naroito vodi rauna o fazi povlaenja i sa ekonomskog i sa ekolokog stanovita.

Mnoge firme vrsto potuju svoje usvojene eko programe. Npr. Dow

Chemical ima program WRAP (Wast Reduction Always Pays -

Smanjenje otpada se uvek isplati).

D. Regodi 8. POVRATNA (OBRATNA) LOGISTIKA







logistike

Nastavna pitanja:

Projektovanje efektivnog sistema

povratne logistike

Uticaji na povratnu logistiku

Primarni ciljevi eko

programa

Primarne aktivnosti

za program podrke

Organizaciona

struktura za program

podrke

Resursi za program

podrke

Usaglaavanje sa postojeim

zakonima

Reciklaa kartonskih

kutija, kancelarijskog

papira, ambalae od

napitaka

Uobiajena ad hoc

decentralizovana

organizaciona

struktura

Minimalni

Ispunjenje individualnih

obaveza prema

okruenju

Obezbeenje

proizvoda sa

reciklabilnim

materijalima

Korienje tree

strane za skupljanje

otpada za reciklau,

kada je potrebno

Trokovi

usaglaavanja

zavise od lokacije

Postizanje snienja trokova

Oznaavanje

proizvoda koji su

reciklabilni, sadraj

recikliranih

materijala ili drugih

koristi za okolinu

Odgovorni su

pojedinci koji

iniciraju program.

U sluaju da su

programi reakcija

na zakone, Vlada je

odgovorna za

usaglaavanje

Trokovi mogu

porasti za reciklau

papira, kontejnera

za skupljanje i

skladitenje

reciklabilnih

materijala

Faza I Reaktivna praksa je prikazana u tabeli

Aktivnosti kompanija i resursi za podrku sistemu povratne logistike

u cilju zatite ivotne sredine.

Primarni ciljevi eko

programa

Primarne aktivnosti za

program podrke

Organizaciona struktura za

program podrke

Resursi za

program podrke

1. Pokuaji

prevencije novih eko

zakona, dobrovoljnim

zapoinjanjem

programa

Priprema korporativne politike zatite okoline,

definis-anje ciljeva eko

programa i sprovo-enje eko

audita

Obavezivanje top menadmenta. Obino se uvode 1 do 2 nova

programska menadera

Umereni (skromni)

2. Razvoj

konkurentskih prednosti

kroz efikasnije

usaglaavanje

Isporuka reciklabilnijih materijala i projektovanje

proizvoda koji su eco friendly

Neposredno komuniciranje programskih ciljeva, svim

zaposlenima

Mogua tenja za izbegavanje

visokih trokova

ulaskom u joint

venture ili

koalicije

3. Prodaja proizvoda

koji zadovoljavaju eko

interese

Reciklaa (i/ili ponovna upotreba) paleta, plastike,

defektnih proizvoda i prerada

i upotreba otpada, kada je

mogue

Podrazumeva se odgovornost za reciklau proizvoda, kroz

industrijske alijanse i

povratne logistike sisteme

Menaderi mogu imati bilo koje iskustvo, od PR do prodaje,

pakovanja ili logistike

Faza II proaktivna praksa, kompanije esto implementiraju reciklau

Pokretai i koniari povratne logistike

Tim ima zadatak da razvije strategiju unapreenja prakse

PL (povratne logistike).To znai da treba da:

identifikuje mogue izvore informacija,

odredi trine potencijale za reciklirane i/ili preupotrebljene materijale

sprovoenje analize trokova u cilju utvrivanja trokovne efektivnosti programa.







logistike

Nastavna pitanja:

Definisanje transporta i

lokacija u sistemu povratne logistike

Veliki je problem donoenja odluka o transportu second

hand i reciklabilnih materijala.

Trokovi mogu da prevaziu

njihovu vrednost i time ponite sve

finansijske prednosti programa

povlaenja.

Ako trokovi (reciklae ili preupotrebe) premae ukupne trokove isporuke novih proizvoda / materijala,

kompanije nemaju profitni

motiv za primenu sistema

povratne logistike.

U tom sluaju je bitna odluka reciklaa ili preupotreba /ponovna upotreba proizvoda.

Problem lokacija i opreme za reciklau / preradu / obanavljanje proizvoda / materijala.

Zbog toga se lokacija bira tako da se minimalizuju budui izdaci za transport.

Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu)

materijalima

Drava reguliu zakonom:

transport,

rukovanje,

skladitenje, povlaenje i

unitavanje opasnih / osetljivih materijala,

koji mogu da zagade okolinu ili

da deluju na bezbednost i

zdravlje stanovnitva.

Osnovni ciljevi regulacije ovih problema su:

promovisanje fleksibilnosti i inovativnosti u ragulativi (pravilima),

redukcija potreba izuzetaka od pravila, primenom standardizacije propisa,

pojednostavljenje i redukovanje obimapravila (propisa) za opasne materijale,

povienje sigurnosti, kroz poboljanje prakse klasifikacije i pakovanja i

potovanje meunarodnih propisa o prometu i trgovini ovim robama.

Mogui pravci razvoja zelene logistike

Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelene logistike jo daleko.

Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila nove trine mogunosti

vezane za odlaganje otpada i recikliranje.

1. Topdown pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa.

2. Bottomup pristup interes za okolinu dolazi od same industrije.

3. Kombinacija prethodna dva - obino putem certifikata.

Jednoj plastinoj flai ili kesi potrebno do 500 godina da se razgradi,

Veina porodica baca oko 40 kg plastike godinje koja moe uspeno da se reciklira,

Staklo moe da se reciklira 100% i da se neogranieno puta iznova koristi,

Staklo koje se baci na smetlite, nikada nee biti razgraeno,

Aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi za samo est nedelja,

80% delova automobila moe da se reciklira

Dobro je da znate da:

1 reciklirana konzerva utedi toliko energije da moe da je koristi televizor 3 sata,

1 reciklirana staklena flaa sauva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta,

Koliina energije koja moe da se dobije iz godinjeg sadraja jedne kante za smee moe da omogui da televizor bude upaljen

5 000 sati,

U eu u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalau, koja gotovo uvek po otpakivanju proizvoda zavrava u kanti za ubre

1. Pojam i predmet povratne logistike.

2. Navesti tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u procese povratne logistike.

3. Navesti i objasniti kljune oblasti povratne logistike.4. Reciklaa i povratak proizvoda.5. Prikaz kanala logistike i povratne logistike.

6. Vraanje novih i korienih proizvoda. 7. Redukcija otpada.

8. Insineracija opasnog otpada.

9. ta utie na povratnu logistiku.10.Pokretai i koniari povratne logistike. 11.Mogui pravci razvoja zelene logistike.

Pitanja za ponavljanje:

Dodatak na temu:

GLOBALNO ZAGREVANJE

I GASOVI STAKLENE BATE

Intenzivna industrijalizacija

Razvoj saobraaja (-50 %)

Intenzivna urbanizacija

Porast broja i gustine stanovnika

CO emisija oko 15 mlrd. tona godinje

CO2 1960 -259 mil t/g; 1980 - 5-6 mlrd t/g (za 20

godina poveanje 30 puta, 1 t po stanovniku Zemlje)

SO2 150 mil t/g sitne estice u vazduhu 30 mil t/g

NOx 53 mil t/g isparljivi ugljovodonici, hlorovani

CH,

policiklini- aromatini CH fluoridi

Hg, Pb, As nitrati, nitriti, fosfatin

PREKO 13000 DRUGIH JEDINJENJA

PREKO 600 OBUHVAENO NORMAMA GVE

Globalni efekti zagadjenja:

- Efekat kiselih kia

- Smanjenje ozonskog omotaa Zemlje ili pojava ozonskih

rupa (3cm, Cl2)

- Globalno zagrevanje Zemljine atmosfere ili efekat staklene

bate

Efekat staklene bate

Efekat staklene bate je prirodno prisutan proces kojim se zagreva Zemljina povrina i atmosfera.

Rezultat je injenice da pojedini gasovi, CO2, vodena para, CH4, N2O, O3, CFC, SF6 i aerosoli, apsorbuju dugotalasno zraenje sa Zemljine povrine.

Bez ovog efekta temperatura na Zemlji bila bi oko 30 oC nia i ivot verovatno ne bi postojao, bar ne u ovom obliku.

Kisela kia

Kisela kia je padavina zagaena sumpor dioksidom, azotovimoksidi ima, amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. Dok se normalna pH vrijednost kie nalazi otprilike oko 5,5, pH vrednost kisele kie iznosi u prosjeku 4 do 4,5. To otprilike odgovara 40 puta veoj koliinikiseline u odnosu na neoptereenu kinicu.

Smanjenje pH vrijednosti za jednu mjeru znai prirast kiselosti za deseterostruko.

Glavnu odgovornost za optereenja uzrokovana kiselim kiama snose termoelektrane, dim iz stambenih zgrada i izduvnigasovi u saobraaju. tete nastale djelovanjem kiselih kia obino nastaju sasvim daleko od stvarnih tetnih izvora.

Ako pH vrednost u inae jako istim brdskim potocima i jezerima pree u kiselo podruje moe doi do izumiranja riba i drugih organizama.

Dospe li kisela kia u tlo oslobaaju se teki metali koji mogu opteretiti podzemne vode, a time i pitku vodu. Na taj nain se ovek izlae pojaanom unoenju tekih metalau organizam.

Ispitivanja pokazuju da sumporna i azotnakiselina snose najveu odgovornost za kiselost kie.

Strunjaci predviaju da e se u godini 2020. za treinu manje sumpor-oksida isputati u vazduh nego u godini 1980., ali da e se u podruju Azije njihova emisija u tom vremenskom periodu vie nego udvostruiti.

Jo tetniji su azot-oksidi koji u okolinu dospevaju najveim delom kao izduvni gasovi u saobraaju.

Pri procesima sagorijevanja nastaju sumpor dioksid, azotovi oksidi i drugi gasovi koji pospjeuju nastajanje kiselina.

Slobodni nemetalni oksidi oksidiraju u vlanoj atmosferi sa vodenom parom u sumpornu i azotnukiselinu. Ov jedinjenja se nalaze u vazduhu tako da onda na zemlju padaju sa padavinama. Poto ovi proizvodi sagorijevanja nastaju u poveanoj koliini u gradovima i industrijskim zonama, i pH vrednost je veinom tamo nia nego na selu.

Proces kako iz ugljen-

dioksida u reakciji s vodom

nastaje ugljna kiselina

(H2CO3):

CO2 + H2O --> H2CO3

Proces kako iz azot-oksida u reakciji

s vodom nastaju nitritna (HNO2) i

azotna (HNO3) kiselina:

2NO2 + H2O --> HNO2 + HNO3

Proces kako iz sumpor-dioksida u reakciji sa vodom nastaju sumporasta (H2SO3) i sumporna kiselina (H2SO4):

2SO2 + 4H2O -->2H2SO4

Posledice kiselih kia

U tlu kiseline zapoinju svoje tetno djelovanje. Kisela kia tetno djeluje na oskudne brdske predele, otapa hranjive materije, kao npr. kalcijum, iz tankog sloja humusa, pa

stabla ostaju bez kalcija koji im je prieko potreban za izgradnju njihovih elija.

Na biljke

Oteenja iglica (poutele iglice, opadanje iglica)

Oteenja pupoljaka i mladih klica Oteenja kore Oteenja drveta Anomalije rasta Oteenja korijenja Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije,

tetoine itd.

Na jezera

U Skandinavskim jezerima se

pojavila pH vrijednost vode 3. To

vodi do izumiranja

mikroorganizama i biljki i na kraju

cijelog ekosistema. Ako u jezera

utjeu rijeke koje su prije toga prolazile kroz kisela umska tla, dodatno se pojaava smanjivanje pH vrijednosti.

Na graevine

Viak protona u kinici prouzrokuje pojaano raspadanje kamenja, to znai da se ubrzava eroziju.

Time se kamenje drobi. Na slian nain se pesak razgrauje. Na taj nain se mnogobrojni objektiunitavaju.

Politika visokih dimnjaka

Zabrana gradnje visokih dimnjaka, jer

su brojna istraivanja dokazala njihovu tetnost. Prorauni pokazuju da je ak 96% taloenja nitrata i sulfata na umska podruj rezultat regionalnog, odnosno prekograninog noenja azota i sumpora.

Pitanja ?

HVALA NA PANJI

chapter - 9

Documents