DEFORMACIJE I MANE EKSTREMITETA Prednje noge

Najveci teret tela konja, bilo u pokretu ili tokom mirovanja, nose prednje noge, pa je kod njih i najvecć broj povreda. Rizik od povreda prednjih nogu najizraţeniji je kod konja koji trče u ravnim galopskim trkama. Zato se, ne bez razloga, kaţe: ,,prednje noge galopera trpe najveći broj ozbiljnih povreda, mereno po konju u jedinici vremena". Većina povreda prednjih nogu se javlja u kolenu ili ispod njega, a one su, uglavnom, praćene zapaljenjem zglobova, tetiva ili ligamenata.

Mrtve kosti metakarpalnih kostiju su koštani izraštaji ili kalcifikacija koja se javlja, najčešće, na unutrašnjoj strani cevanice, ali isto tako i na sezamoidnim kostima, kao i na drugoj i četvrtoj metakarpalnoj kosti. Obično se javljaju kao rezultat trenja kostiju o cevanicu, tj. trenja meĎukoštanog ligamenta koji metakarpalne kosti povezuje sa cevanicom. Uzrok nastanaka moţe biti klizanje na mokrom terenu, udarac, naboji od trčanja po čvrstom terenu, itd. Ponekad dolazi i do preloma metakarpalnih kostiju. Tokom razvoja, dok se kalus potpuno ne formira, metakarpalne kosti zadaju konju bol, ali kada se jednom formiraju, sve nelagodnosti prestaju. Ove mrtve kosti zahtevaju vreme i odmor, da bi se same povukle. Ako se stanje ne popravlja, moguće je blistiranje ili hirurska intervencija, a uspeh ţivotinje, otprilike, 50 procenata. Mrtve kosti su najčešći problem na prednjim nogama, i javljaju se skoro obavezno kod mladih konja, pa sve do šeste godine.

,,Sinbajn": predstavlja proširenje i zapaljenje prednjeg dela cevanice od

kolena pa do kičičnog zgloba. Ovaj problem se javlja, najčešće, na prednjim nogama, kao rezultat traume pokosnice (periosta) ili napornog treninga, posebno na tvrdoj stazi. Sinbajn se moze klasifikovati u vrlo bolne, ali ako se pojavi periostitis (zapaljenje pokosnice), dolazi do rasta novog dela kos- ti, pa cevanica izgleda kao natečena. Sinbajn se javlja, skoro obavezno, kod dvogadaca galopera (reĎe kod trogodaca ili starijih grla) u oštrom treningu. Izaziva hramanje, a leči se odmorom resorbens sredstvima.

Otečene tetive Otečene tetive su posledica zapaljenja i oticanje fleksorne

tetive, sa zadnje strane cevnice prednje noge. Osnovni razlog pojave je preveliko opterećenje. Ponekad dolazi i do prekida — pucanja tetive. Predispozicija za ovo oboljenje mogu biti klecave prednje noge, duga i meka kičica, dugi prsti i niska peta, uzak stav u kolenima, ili preslabe noge za telo koje nose. Kada se pojavi, manifestuje se snaţnim bolom, zapaljenjem praćenim temperaturom obolelog dela i ţeijom konja da savije nogu u kolenu — da bi podigao petu.U blaţim slučajevima mogu biti zahvaćeni površinska fleksorna tetiva i suspenzorni ligament. Otečenost se javlja kao rezultat stvaranja fibrinoznog tkiva. Zavisno gde se javi, otok moze biti: nizak, srednji ili visok. Lečenje hirurškim putem ima malo uspeha: javlja se naknadno bujanje tkiva, a slabaje cirkulacija krvi u torm delu noge. Najboiji način za izlečenja je dugi odmor — i preko godinu dana. Prognoza je vrlo loša ako je došlo do toga da je tetiva pukla, ili ako je razlog loša konstitucija prednjih nogu.

Periostitis kičice (Prsten) Predstavlja rast kosti kičice, paraleino sa krunicom.

Kalcifikacija, u zavisnosti od mesta gde se javi, moţe biti nizak ili visok. To znači da se javlja na donjem delu kičične, ili gornjem delu krunične kosti. Po formi, periositis se moţe javiti u dva oblika: artikulami — ako zahvata zglob, i on je mnogo opasniji i periartikularni periositis — kada zglob nije zahvaćen. U enegleskom jeziku ovo oboljenje ima naziv ,,ringbone", što znači ,,prstenasta kost",jer najčešće obuhvata kost po celom obimu, pa zaista izgleda kao koštani prsten. Problem se najčešće javlja samo na prednjim, ili na prednjim i bočnim stranama kosti, i to, uglavnom, na prednjim nogama, mada se moţe javiti i na zadnjim. Razlog nastajanja bolesti je prekomeran napor ligamenata ili tetiva vezanih za kosti falange, ali i loša konformacija noge moţe da bude predisponirajući faktor. Ponekad i oštar rez, nastao od udarca, povredi periost i izazove zapaljenje, koje kasnije preĎe u egzostozu (koštana kvrga). Prvi znaci oboljenja su bol, naticanje, hramanje i povećana tem- peratura zgloba.

Zapaljenje kičicnog zgloba Javlja se u slučaju zapaljenja periosta zadnjeg dela kičičnog zgloba. Posledica moţe da bude porast koštanog tkiva na mestu spoja sa cevanicom ili kičičnom kosti. Prvi znaci su tzv. ,,grejanje" zgloba, bol i kratak— nabadajući korak. Ovo je čest problem kod galopera. Obično se javlja kod mladih grla u intenzivnom treningu. Prognoza bolesti je dobra sve dok se ne jave izrasline kostiju koje ometaju funkcionisanje zgloba. Najboiji lek je odmor, tokom koga se proces smiri i koštane izrasline se dobro formiraju i stabilizuju.

Sezamoitis Sezamoitis predstavlja zapaljenje proksimale sezamoidne kosti i ozbiljan

problem jer, obično, završava trajnom hromošću. Početak bolesti je, obično, povreda kičičnog zgloba, ili direktna povreda sezamoidne kosti. Pošto sezamoidna kost predstavlja uporište suspenzornog ligamenata njen lom, pojava koštanih izraštaja ili bilo kakvih neravnina na površini uvek su ozbiljan problem.

Povreda suspenzornog ligamenta Ova povreda je tipična i česta kod trkačkih

konja. Suspenzorni ligament se vezuje za cevanicu odmah ispod kolena, spušta se nadole i iznad sezamoidne kosti se deli u dva kraka koji se vezuju za sezamoidnu kost. Ovaj ligament je glavni amortizer udaraca noge o tio i kao takav je izloţen mnogim raznim povredama. Najozbiljnija je povreda kada se javi na mestu gde se ligament grana u dva ogranka. Ova povreda je izuzetno bolna, a zbog stalnog opterećenja teško dolazi do zalečenja.

Zapaljenje kopitne kosti Javlja se samo na prednjim nogama, najčešće kao posledica dugog i stalnog rada na tvrdoj podlozi. Loša konformacija noge i povrede glavni su uzročnici bolesti, mada moze da se javi i kao rezultat pogrešne ishrane ili poremećenog hormonskog statusa. Strma plećka ili kičica izazivaju znatno veće stresove usled udara noge o tlo, pa ako je još i kopito malo, dolazi do većeg trenja sa fleksornom tetivom i do mogućnosti pojave bolesti. Pored zapaljenja, dolazi i do degeneracije kopitne kosti, kao i do koštanih izraslina koje je vezuju za okolne tetive i ligamente. Tipičan znak oboljenja je da se konj dok stoji, na bolesnu nogu oslanja samo vrhom kopita. Korektivno potkivanje — skraćenje prsta i podizanje pete daje, uglavnom, dobre rezultate. Kao krajnje sredstvo koristi se uklanjanje digitalnog nerva.

Epifizitis Problem se javlja samo kod mladih grla,i predstavlja zapaljenje epifiza dugih kostiju prednjih nogu. Razlog je ili prevelika telesna masa ili veliko opterećenje mladih konja u treningu, pre nego što su sazreli. Epifizitis se manifestuje naticanjem zgloba i pojavom bolova. Prognoza je, uglavnom dobra. Potreban je odmor dok se ploče rasta kostiju same ne zatvore. Neki treneri danas koriste rentgen da ustanove da li su ploče zatvorene i da li konj moţe ući u trening.

Zecije kvrge ili kosti Zečije kvrge se javljaju kao tvrde izrasline na zadnjoj strani cevanice, odmah ispod skočnog zgloba. Bolest počinje zapaljenjem i oticanjem plantarnog ligamenta, pozadi skočnog zgloba. DogaĎa se, mada retko, da oboljenje zahvati i kost. Poseban preduslov za pojavu zečijih kvrga je loša konformacija — naročito podvučene zadnje noge i kraviji stav. Posledica pojave zečijih kostiju je hromost. Duţi odmor moţe da pomogne, mada otekline trajno ostaju. Ako doĎe i do periostitisa, tada nastupa stalna hromost, posebno kod konja sa greškama i konformaciji nogu.

Naduvenost zglobova Javlja se kao meko, tečnošću napunjeno udubljenje na spoljnoj strani skočnog zgloba. Palpacijom se ovaj otok moţe pomerati sa spoljne strane na unutrašnju. Javlja se kao posledica prevelikog opterećenja fleksorne tetive, što prouzrokuje isticanje i nakupljanje sinovijalne tečnosti. Retko izaziva šepavost, i smatra se samo greškom lepote.

Pododermatitis ili Laminitis Laminitis pretstavlja neinfektivno zapaljenje osetljivih

lamina jednog ili više kopita, Zbog nepravilne cirkulacije u kopitu javlja se veoma snaţan bol. Uzroci laminitisa mogu biti različiti: prekomerno konzumiranje zrnaste hrane, digestivni poremećaji (enterotoksemije), zaostajanje posteljice nakon ţdrebljenja, sveţa zelena trava u proleće i naboji na tvrdoj stazi.

Prilikom zapaljenja osetljivih lamina, slaba veza izmeĎu kopitne rozine i lamina još više slabi, a moguće je odvajanje duboke fleksorne tetive, pa i samih lamina od kopitnog zida. Na kopitama se pojavljuju karakteristični prstenasti nabori, a taban se spušta usled rotacije kopitne kosti. U posebno teškim slučajevima kopitna kost probija taban. Za lečenje se koristi više metoda. Odnedavno se, pored korektivnog potkivanja primenjuju akrilne materije za nadopunu izgubljenog dela kopita. Ako kopitna kost probije taban, prognoza je vrlo loša.

Pucanje kopitne rozine Pucanje se javlja, uglavnom, kod kopita o kojima se nije vodila briga. Kopito moţe da puca od prsta prema krunici ili od krunice prema prstu. Moţe da se javi na prednjem, srednjem ili zadnjem delu kopita. Kada pukotina dospe do krunice ili do lamina — nastaje hramanje. Napuklo kopito teško zarasta zbog stalnog pritiska mase tela, pa se mora obrezivati ili se uradi korektivno potkivanje, a od nedavno se pukotine ispunjavaju akrilatima.

Naboji tabana Nastaju stalnim nadraţivanjem površine tabana, najčešće kao posledice lošeg potkivanja. Vremenom se razvijaju lezije, koje se obrezivanjem moraju ukloniti. Prognoza je dobra ako se izvrši korekcija pre nego što nastanu ozbiljna oštećenja.

Truljenje žabice Truljenje ţabice prouzrokuje anaerobni organizam koji izaziva nekrozu tkiva ţabice uz pojavu crnkastog iscetka neprijatnog mirisa. Ako se reaguje na vreme, zaprašivanje plavim kamenom daje dobre rezultate.

BOJE I OZNAKE KONJA

Boja dlake kod konja, uglavnom, nije rasna odlika kao kod drugih domaćih ţivotinja. Neke od rasa imaju strogo odreĎene kriterijume za boju (palomino, haflinger), dok se kod većine drugih rasa javljaju skoro sve boje i nijanse.

Boju dlaci i koţi daje pigment koji se nalazi u najdubljem sloju koze (stratum genninativum), ili u srednjem sloju dlake. Uloga pigmentnih zrna u koţi je da je štite od štetnih i hemijski aktivnih ultravioletnih zraka.

Boja koţe je, najčešće, stalna, ali se moţe menjati sa starošću ţivotinje (seniini leucizam), ili sa promenom godišnjih doba (zimski i letnji vranac). Boja konja i oznake na telu se koriste za indentifikaciju grla i one se uredno unose u dokumenta koja prate svaku zivotinju (matidne knjige, pasosi, isl.).

Kod konja razlikujemo deset osnovnih boja:

1. Dorat — je najčešća boja svih plemenitih rasa konja. Pokrovna dlaka je crvenoriĎa, različitih nijansi, a griva i rep, kao i donji deo nogu su obavezno crni.

• Mrkov — je ili sinonim ili označava tamnog dorata. • Svetii dorat — je dorat sa svtlo kestenjastom pokrovnom dlakom. • Crveni dorat — je dorat sa crvenoriĎom bojom pokrovne dlake. Potrebno je naglasiti da se crna boja grive, repa i na nogama javila tek sa

domestikacijom ţivotinja i naziva se akromelanizam. On se javlja i kod šarplaninca, sijamske mačke, i dr.

2. Vranac — konj sa potpuno crnom bojom i pokrovne i zaštitnih dlaka. • Letnji vranac — leti je potpuno crn, a zimi oko nosa, oko očiju, po stomaku i na

nogama ima svetlije dlake • Zimski vranac — zimi je potpuno crn, a leti oko nosa, oko očiju, po stomaku i na

nogama ima svetlije dlake • 3. Alat — konj čije su i pokrovna i zaštitne dlake jednolično ţutoriĎe ili crvenoriĎe.

Ima puno nijansi. • Riđa ili riđan su sinonimi za alata. 4. Sivac je česta boja i toplokrvnih i hladnokrvnih rasa. Boja se javlja u mnogo

varijanti. Bitno je da je koţa pigmentirana, a dlaka je mešavina crne, bele, a ponekada i ţute i riĎe boje.

Nazivi za sivca su još i zelenko, žerav i zekan. Interesantno je da su ţdrebad ove

boje po roĎenju potpuno tamni (vranci, dorati, alati), a da tek sa starošću poprimaju pravu boju. Sa 8 do 10 godina postaju belci (seniini leucizam). Ovo se dogaĎa gotovo redovno kod lipicanaca kojima je to i najčešća boja. Kod nekih arapskih konja crna dlaka ostaje celog ţivota i to su stalni sivci.

• Grošasti sivac — kada je tamnija dlaka pomešana sa belom u obliku krugova (jabudast).

• Muhasti sivac — ako su pege na beloj osnovi crne • Pastrmasti sivac — ako su pege na beloj osnovi crvenoriĎe • Medasti sivac — ako je ţutoriĎa dlaka ravnomerno umešana sa belom (tamni i

svetliji sivac). 5. Belac ili čilas — konj potpuno bele dlake. On to moţe to biti od roĎenja, kada je

reč o albinizmu (poptpunom izostanku pigmenta), ili bivšim sivcima koji su starenjem promenili boju. Pravi belci imaju ruţičastu koţu oko očiju, nosa, na donjoj strani repa i oko genitalija. Kopita su im voštano ţuta i imaju čakarasto jedno ili oba oka (oko bez pigmenta).

6. Izabela — je vrio česta boja kod hladnokrvnih rasa. Boje je kao i alat, ali su mu griva, rep i ostale zaštitne dlake svetloţute ili bele.

7. Palomino — predstavlja epistatičko razreĎenje pigmenta u pokrovnoj dlaci. Boja pokrovne dlake je svetlosmeĎa do ţuta, a griva i rep su ţutobele boje. Kod nas je ova boja vrlo retka.

8. Kulaš — je konj cija je pokrovna dlaka svetloţuta, ţutosiva ili siva, a griva, rep i noge su uvek crni. Duţ leĎa se pruţa tamna do crna pruga. To je boja primitivnih rasa.

9. Divlja boja — moţe da se javi kod primitivnih rasa konja. To je sivoţuta do sivosmeĎa pokrovna dlaka sa nešto tamnijom grivom, repom i donjim delom nogu.

10. Šarac — pokrovna dlaka je pigmentirana u nijansi jedne od osnovnih boja, a po telu se nalaze nepravilne albino površine (parcijaini albinizam). Postoje crni, dorati, alati šarac i sl.

Oznake na glavi konja:A - grusa; B - cvet; C-plamen; D - zvezda;E -prstenasta zvezda; F - lisa; G – siroka lisa, H - spojeni zvezda i lisa; I – prekinuta lisa; J - bmja; K - bela njuska; L -fenjerasta glava