drvotehnika_26

DRVO-tehnikaRevijalni asopis za poslovnu saradnju, marketing, trite, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nametaja, umarstvu i graditeljstvuasopis izlazi tromeseno

Osniva i izdavaEKO press BlagojeviNOVi BeOgRaDantifaistike borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.com e-mail: [email protected]; [email protected]

Godinja pretplata 2.160 dinara Pretplata za inostranstvo 50 evra

Izdavaki savetn Dragan Bojovi, UNiDaS, Beogradn Lajo antar, aKe antar, Baka Topolan Boo Jankovi, eNTeRiJeR Jankovi, Novi Sadn Vladislav Joki, XiLia, Beogradn Stevan Ki, euroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundi, LKV CeNTaR, Beogradn Rado Mari, MaRi, aakn Rajko Mari, MiCROTRi, Beogradn Dr ivka Meloska, umarski fakultet Skopljen Mr goran Mili, umaski fakultet Beogradn golub Nikoli, NigOS elektronik, Nin Zvonko Petkovi, vanr. prof. FPU Beogradn Dr Zdravko Popovi, umarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenovi, DRVOPROMeT, ivanjican Miroljub Radovanovi, JeLa JagODiNa, Jagodinan gradimir Simijonovi, TOPLiCa DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WeiNig, MW group, Kruevacn Mili Spasojevi, Fantoni PiK iVeRiCa, ivanjican Mr Borisav Todorovi, BMSK, Beogradn Ranko Trifunovi, TRiFUNOVi, Pranjanin Dragan Vandi, KUBiK, Rakan Milorad arkovi, ORagO TeRMO-T, Hrtkovci

Direktorn Jelena Mandi

Glavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo Blagojevi

Struni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje gavovi

Redakcioni odborn Dragan Bosni, Beogradn Marina Jovanovi, Leskovacn Sneana Marjanovi, aMBieNTe, aakn Jelena Mandi, tehniki urednikn ivana Davevska, novinar producentn Svetlana Preradovi, Beogradn aleksandar Radosavljevi, Beograd

Uplate za pretplatu, marketinke i druge usluge na tekui raun broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni raun - iBaN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraajuRedakcija se ne mora slagati sa miljenjem autora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka

Priprema, tampa i distribucija EKO press Blagojevi

Registarski broj aPR: NV000356 CiP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, BeogradiSSN 1451-5121COBiSS.SR-iD 112598028

Prema podacima koje je objavio pregled.com prosene zarade u ze-mljama regiona u decembru 2009. godine su iznosile: Slovenija-935, Hrvatska-736, Crna Gora-470, Ma-arska-450, BiH-400, Srbija-368, Ru-munija-361, Makedonija-331, Bugarska-300 i Albanija 288 evra.

Sa prosenom zaradom iz decembra od 368 evra Srbija je meu zemljama regi-ona u zlatnoj sredini, daleko od vrha, a sve blie zaelju. Oni koji su bili iza nas, BiH i Crna Gora, ve imaju vee zarade, a tek neznatno loije stoje Makedonija, Bugarska i Albanija u kojoj su cene i do 40 odsto nie nego u Srbiji Kako su u Srbiji decembarske zarade za 16,5% bile vee od novembarskih jer su sadrale i neke praznine isplate, za oekivati je da je pozicija Srbije poetkom ove godine pogorana.

Poznatno je, meutim, da samo prosene zarade nisu pouzdan parametar za uvid u realnu sliku o ivotnom standardu. Istina, postoje injenice za ije prepoznava-nje nije neophodna precizna statistika. U odnosu na poetak januara prole godi-ne, dinar je polovinom februara 2010. godine oslabio za oko 10% pa je prosena zarada u Srbiji sa blizu 400 evra, koliko je iznosila prolog leta u novembru pala na svega 320, da bi se uz novogodinje dodatke u decembru oporavila za skoro 50 evra. Ali to nije realna slika, kao to ni injenica da su pre izbijanja svetske eko-nomske krize, prosene zarade u Srbiji i Crnoj Gori bile priblino iste, a danas je u Crnoj Gori prosena zarada vea za 100 evra, nije pravi odraz snaga dve ekono-mije U ovom delu sveta promet je u 2009. godini prepolovljen, a sada je, ini se, jo tee.

Prema pregledu.com ekonomisti ne ire defetizam likujui to plate u albanskoj privredi polako dostiu srpski prosek. Ekonomisti, meutim, nisu zaboravili izjave koje su dolazile iz Vlade RS i nekih ministara da e kriza zaobii nau zemlju i da e Srbija na krilima krize toboe profitirati. Moda je to ve isililo iz seanja opte-reenog a zaboravnog naroda, kome su opet skoro ministri solili ranu tvrdnjama da izlazimo iz krize, a o ozbiljnosti naih politiara govori i nedavna izjava ministra Milosavljevi koji kae da prosean Srbin ivi bolje od prosenog Maara, Bugari-na, Rumuna, Makedonca, Crnogorca i graaNa BiH. Kao i mnoge druge izjave sa tog nivoa ni ova tvrdnja ministra nije istinita Jer, prema podacima Statistikog biroa EU Eurostat, prosene potroake cene u Srbiji su vie nego u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, a o Makedoniji, ubedljivo najjeftinijoj u regiji, da i ne govorimo. Samim tim ni prosean Makedonac, kako to tvrdi ministar, ne ivi loije od pro-senog Srbina od koga zarauje svega tridesetak evra manje.

Sa derivatima nafte pria postaje crnja. Pomenuti izvor tvrdi da je prole godine zabeleeno 19 poskupljenja i tri pojeftinjenja goriva. Za Boi prole godine litar bezolovnog benzina iznosio je 72,1 dinar, a sada je 114,7 dinara. U meuvreme-nu se najavljuju nova poskupljenja. Zato sa istim automobilom i prosenom za-radom graanin Srbije moe da pree duplo manje kilometara nego graanin Hrvatske i dva i po puta manje nego stanovnik Slovenije.

Ali sutinu prie ne ine statistiki pokazatelji ma koliko se upotrebljavaju ili jo vie zloupotrebljavaju. Bitno je imati na umu ono to su izraunali u BiH. Naime, po stopi rasta zarada iz 2008. godine stanovnicima BiH e biti potrebno skoro po-la veka da dostignu nivo prosene plate u EU, 36 godina do luksemburkog mi-nimalca koji iznosi 1600 evra i oko 15 godina do prosene plate u ekoj (iznosi 900 evra). Jasno je da ova raunica priblino jednako pogaa Srbiju i veinu ze-malja u ovoj regiji A Evropa nas nee ekati. Ona e ii napred, drati i povea-vati razliku, uzimati ono to hoe, postavljati nam uslove i povremeno zatvarati svoje granice A nas e i dalje vodati oni koji su izali iz krize i koji jo veruju da nas je kriza mimoila.

Kupovna mo meu najniim u regionu

6 april 2010.DRVOtehnika 26/2010

Savremeni svet je teko zamisliti bez plastike, od koje je izraen veliki broj ko-risnih i ponekad nezamenljivih proizvoda u svakodnevnom ivotu. Kao to je dobro poznato, jedna od najveih mana plastike je njena bioloka nerazgradivost, a esto

Teno drvo e zameniti plastiku

izvor vesti - Deutsche welle http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3938912.00.html Drugi izvori http://www.tecnaro.de/english/arboform.htm?section=arboform http://www.wasteonline.org.uk/resources/informationSheets/Plastics.html

se spominje i to da moe sadrati toksine supstance tetne po zdravlje oveka. Uzima-jui u obzir da se zalihe sirovina potrebnih za izradu mnogih plastinih proizvoda u pri-rodi iscrpljuju, a da isti proizvodi uveliko za-gauju ovekovu okolinu jer nisu biorazgra-divi, naunici odavno razmiljaju o mogu-nostima za zamenu plastike.

Sa ciljem da razviju nove odrive pro-izvode nemaki naunici Juergen Pfitzer i Helmut Naegele sa Frauenhoferovog insti-tuta u Nemakoj su otkrili da lignin iz drveta moe da se transformie u obnovljivu plasti-ku, ako se stvore potrebni uslovi. Lignin za-jedno sa drugim prirodnim vlaknima i do-datkom voskova, lana i konoplje na povie-noj temperaturi obrazuje masu koja se mo-e obraivati kao i svaki drugi termoplasti-ni materijal. Ova bio-plastika koja izgleda i

Privredni tokovi praeni izraenom krizom su primarni razlog to smo u raz-govoru sa desetak privrednika i strune-ka iz oblasti prerade drveta i proizvod-nje nametaja odluili da 6. SABOR DR-VOPRERAIVAA odloimo za godinu dana.

Pet u kontinuitetu odranih SABORA DRVOPRERAIVAA predstavlja svojevr-stan, mali jubilej, a iza pripreme i organi-zacije svakog ovog skupa stojao je upo-ran i dug rad, ponekad protkan nizom problema.

Podseamo, na prvom SABORU je uestvovalo 216, na drugom 230, a na treem SABORU se okupilo 232 privred-nika iz oblasti prerade drveta, umar-stva, opremanja enterijera, proizvodnje nametaja kao i privrednika koji se ba-ve proizvodnjom i distribucijom maina, alata, boje, lakova, abraziva i drugog re-promaterijala za drvnu industriju. Na e-tvrtom SABORU okupilo se 209, a prole godine, peti SABOR je imao 93 uesni-ka od ega 6 iz susednih drava. Kriza je jo prole godine za vie od polovine umanjila posetu ovom skupu privredni-ka. Broj uesnika je znaajan indikator, ali ne i presudan za sadraj i kvalitet ra-da ovakvog vida okupljanja na kojima se uz redovan program rada uvek vodi vei broj poslovnih razgovora. Inae, svaki od pet odranih SABORA DRVOPRERAIVA-A imao je internacionalni karaktet, tako da se ovom skupu ne moe umanjiti ni regionalni znaaj.

Prva dva SABORA su odrana na Zla-tiboru, a naredna tri u hotelu Omorika na Tari.

Niz organizacionih problema, kriza i znatno manji odziv na prologodinji, 5.SABOR DRVOPRERAIVAA, nisu po-ljuljali nau nameru da ovaj instruktivno informativni i edukativni skup privredni-ka u brani postane tradicionalna i traj-na manifestacija. Kriza je, kao to smo ve rekli, ove godine samo odloila na-u nameru.

Oigledno je, meutim, da SABOR DRVOPRERAIVAA vie nije samo pi-tanje organizatora. U tom smislu dobro e nam doi svaka vaa sugestija i pred-log. Zato od zainteresovanih oekujemo sugestije, a cilj nam je da SABOR u maju 2011. bude sadrajan, aktuelan, informa-tivan i svima nama koristan. A do tada emo vie raditi, vie znati i moda se vi-e poeleti.

SaBOR DRVOPReRaiVaa odloen do maja 2011.

april 2010. DRVOtehnika 26/2010 7

Buje-export d.o.o. Bujeistarska 22, Buje, Hrvatska

www.buje-export.hr

Tel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452

Kontakt osobe: Dario Kozlovi

Tel: +385 (0)52 725 132 Mob: +385 (0)98 254 193

[email protected] Darko Milos

Tel: +385 (0)52 725 134 Mob: +385 (0)99 2182 678

[email protected]

Poslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029

Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192

BUJE-EXPORT d.o.o. iMa 40 gODiNa

KONTiNUiRaNOg iSKUSTVa U TRgOViNi DRVeTOM:

ReZaNa gRaa, eLeMeNTi, PaRKeT, FURNiR

i UVOZ OPReMe Za DRVNU iNDUSTRiJU.

POSeDUJeMO FSC SeRTiFiKaT OD 2000. gODiNe i PRUaMO

USLUge KONSaLTiNga Za FSC SeRTiFiKOVaNJe.

di negde oko 90 miliona kilograma lignina svake godine.

Mi smo odmah znali da lignin, zbog svoje lake dostupnosti kao nusprodukt, ima veliki potencijal u razvoju odrivih proizvo-da, rekao je Juergen Pfitzer. On jo kae da lignin moe da zameni i milione barela naf-te koji se koriste za proizvodnju plastike.

Materijal je nazvan arboform (od la-tinske rei arbor to znai drvo). Ono to je specifino za teno drvo je to to se arbo-form nakon upotrebe i razgrauje kao drvo, to ujedno predstavllja i njegovu najveu prednost nad ekoloki omraenom plasti-kom. Znajui za njegov potencijal, naunici su 1998. osnovali Tecnaro, kompaniju koja je trebalo da komercijalno razvije arboform. Osnovan u dravi Baden-Wuerttemberg, Tecnaro je zapoeo sa samo dva zaposlena, da bi firma iz godine u godinu rasla i danas imala porudbine za celu 2010. godinu.

Nekoliko proizvoda, napravljeno od ar-boform-a, koji su prikazani javnosti uklju-uju igrake za decu, nametaj, zvunike (zbog dobrih akustinih svojstava), tapove za golf odlinog kvaliteta, a mogunosti su skoro neograniene. Naunici sa Frauenho-ferovog instituta veruju da e svojim paten-tom pokrenuti novu revoluciju potroakog drutva.

Neke od velikih svetskih kompanija se uveliko interesuju za arboform, i razmiljaju da ga primene u svojim proizvodima. Tako je na primer, italijanski brend cipela Sergio Rossi razvio kolekciju cipela sa onom izra-enim od bioplastike.

Sjajno je to neto tako glamurozno moe biti istovremeno i ekoloki prihvatlji-vo, saoptavaju iz ove kompanije.

Kao i kod svakog novog proizvoda ce-na je klju uspeha. Dok je cena obine pla-stike izmeu 0,48 do 2,20 $/kg, cena tenog drveta arboforma je 1,20 $/kg. Treba uze-ti u obzir i to da ako cena nafte nastavi sa rastom, ubrzo e arboform postati jeftinija ekoloka alternativa plastici.

Zasigurno je da e teno drvo probiti svoj put do masovne proizvodnje, a takoe e pomoi ivotnoj sredini, istiskajui sa tri-ta tone za planetu pogubne plastike. n

Dva nemaka naunika su otkrila teno drvo koje ima potencijal da sauva znaajne koliine preostalih fosilnih goriva na planeti.

Oni su otkrili da lignin iz drveta moe da se transformie u obnovljivu plastiku, ako se stvore potrebni uslovi. Lignin zajedno sa drugim prirodnim vlaknima i dodatkom voskova, lana i konoplje na povienoj temperaturi obrazuje masu koja se moe obraivati kao i svaki drugi termoplastini materijal. Ova bio-plastika koja izgleda i ponaa se kao drvo moe biti oblikovana na bezbroj naina, vrlo je trajna, a oblici koji nastaju su super-precizni i pruaju veliku slobodu pri dizajniranju.

Teno drvo e zameniti plastikuPripremio: dipl. ing. Goran Bodirogi

ponaa se kao drvo moe biti oblikovana na bezbroj naina, vrlo je trajna a oblici koji na-staju su super-precizni i pruaju veliku slo-bodu pri dizajniranju.

Lignin je, kao to je poznato, jedna od tri osnovne komponente drveta, pored ce-luloze i hemiceluloze, ali se ne upotreblja-va u proizvodnji papira. Izdvaja se iz celulo-ze da bi se proizveo beli papir, i obino se spaljuje. Industrija pulpe i papira proizvo-


DUCTA - NOVI SISTEM OD DRVETA

Poetak dvadesetprvog veka obeleen je preporodom drveta kao materijala u arhitekturi, dizajnu i izradi nametaja. Prirodno poreklo i izuzetna taktilna svoj-stva povrine kao i injenica da je cenjen kao ekoloki opravdan materijal, uini-le su drvo veoma popularnim meu projektantima i investitorima. Ipak sloeni-je, pre svega forme sa puno zaobljenja i promene pravaca savijanja koje diktira savremena estetika se u ovom materijalu mogu postii samo u vrlo ogranienim okvirima ili uz korienje kompleksnih i skupih procedura u proizvodnji.

Ideja o novom sistemu deformisanja materijala na bazi drveta je zaeta na Univerzitetu u Cirihu, na projektu lealjke od drveta studenta industrijskog diza-jna, Kristiana Kuna. Docent Ser Lunin, mentor na projektu, podrao je istraiva-nja i eksperimente koji su imali za cilj da se na najjednostavniji, najisplativiji i naj-bri nain deformie ploa u tri dimenzije. Rezultat njihovog rada je bio inovati-van sistem od drveta izuzetne fleksibilnosti koja se postie na zadivljujue jedno-stavan nain.

Novi i jedinstven sistem je patentiran pod imenom Ducta i omoguava da ravna ploa na bazi drveta posle jednostavnog procesa proizvodnje moe biti deformisana u tri dimenzije. Pravei rezove na jednakim razmacima, naizmeni-no sa obe strane ploe, dobija se neobina fleksibilnost koja nije karakteristina ni za jedan materijal na bazi drveta i koja se moe porediti sa onom kod gume ili tekstila. Zahvaljujui ovom sistemu naizmeninih rezova vrsta ploa se moe la-ko transformisati u oblik koji nam je potreban.

Vreni su eksperimanti na razliitim tipovima ploa i sa razliitim vrstama dr-veta i utvreno je da predloeni sistem funkcionie bolje, to je ploa homogeni-je strukture. Tako je perploa pokazala najbolje rezultate u primeni Ducta siste-ma, a upotreba MDF ploa je ograniena zbog kratkih vlakana koja utiu na sma-njenje vrstoe krajnje forme.

IZUZETNE FLEKSIBILNOSTI

vor od drvene letvice demonstrira potencijal u novim dizajn idejama

perploa rezana u jednom pravcu. Razmak izmeu rezova i njihova irina odreuju opseg deformacije

Slike pokazuju opseg deformacija po principu Dukta

april 2010.

DUCTA - NOVI SISTEM OD DRVETA PIE: mr Jelena Mati

Ovaj sistem na iznenaujui nain kombinuje tradicionalni materijal sa najnovijom tehnologijom i predstavlja jednostavnu, inspirativnu ideju koja otvara nove dizajn koncepte.

Veina Ducta proizvoda se realizuje kroz CNC procese. Rastoja-nje izmeu rezova kao i njihova irina utiu na veliinu fleksibilnosti. Jednostavna ema rezanja u jednoj ravni se primenjuje za ploe na bazi drveta kao to su perploa, iverica ili MDF ploa, a sloenija u dve ravni, uzduno i popreno, za masivno drvo kako bi se postigla eljena fleksibilnost.

Ducta omoguava kako u umetnikom tako i u tehnikom smi-slu, mnotvo zadivljujuih i novih aplikacija u dizajnu i enterijeru. Njene visoko dekorativne povrine i estetske strukture, koje se me-njaju u zavisnosti od stepena savijanja, kao i ornamentalna transpa-rentnost, ine je veoma inspirativnim materijalom. Zbog dobrog di-zajna i tehnikih karakteristika, mogunosti aplikacije Ducta sistema su mnogobrojne: od zvuno apsorbujuih povrina preko polupro-izvoda za proizvodnju nametaja i fleksibilnih drvenih sedita do ureenja enterijera, dekorativnog osvetljavanja objekata, pregrai-vanja prostora.

Postupak, koji je nastao od studentskog projekta, sada je pod vostvom vajcarske Agencije za promociju inovacija - CTI koja po-drava saradnju izmeu univerziteta i industrije. Trenutno, tim stru-njaka za materijale, tehnologa u preradi drveta i dizajnera radi na izradi komercijalnog proizvoda zasnovanog na ovoj jednostavnoj i pionirskoj ideji. Ducta sistem otvara mogunosti za razvoj umetniki i tehniki potpuno novog naina razmiljanja i time novih komerci-jalnih oblasti primene.

IZUZETNE FLEKSIBILNOSTI

Masivna ploa drveta koja je rezana i u poprenom i uzdunom pravcu da bi postala elastina


Da bi se uopte moglo govoriti o neka-kvim tehnikama konzervacije, potrebno je da za to postoji i definisan prostor, a taj prostor je od davnina kua za stanovanje. Pojam or-ganizovanog komfora koji, u stvari, pred-stavlja odraz razvitka drutva u svim njego-vim vidovima nastao je, verovatno, sa poja-vom prvih ovekovih sklonita. Iako su religi-ozne preokupacije imale prednost (najbrojni-ja arheoloka otkria su uglavnom hramovi i oltari), interesovanje za ukraavanje prostora za ivot manifestovala se kod svih naroda bez obzira na njihov geografski poloaj.

Unutranja arhitektura sa svim svojim ele-mentima: pokretnim ili stabilnim (vrata, pro-zori, kamini, zidovi, podovi, plafoni, nametaj, posue itd.), stalno su tokom istorijskog ra-zvoja usavravana. Unutranja dekoracija je dostigla vrhunac u Egiptu, Grkoj i Rimu, to se nastavilo u specifinom ukusu i karakteru u Vizantiji. Do pojednostavljenja dolazi u ra-nom srednjen veku naroito u zemljama za-hvaenim stalnim seobama. Unutranja deko-racija je doivela procvat za vreme renesanse, dobijajui originalna obeleja u razliitim ze-mljama. Zatim su stilovi unutranje arhitektu-re nastajali na dvorovima francuskih kraljeva i u drugim oblastima Evrope, gde su proli kroz meovite periode u XIX veku, da bi u nae do-ba dobili potpuno novi oblik i postali sinteti-zovani, veoma uproeni, to izraava osea-nja epohe.

Tokom itave svoje evolucije tip stana i njegova opta arhitektura (bilo u palati, bilo u skromnoj kui), uticali su na stil enterijera. Ovu celinu bogati su ostvarili koristei znanje umetnika, a u narodnoj arhitekturi to su ui-nili vremenska selekcija i narodni genij.

U stvari, ono to je karakteristino za je-dan stil, ono to mu daje vitalnost, pravo po-stojanja i snagu da opstane kroz vekove, zavi-si od stepena originalnosti umetnika da svoje vreme izrazi odgovarajuom tehnikom i du-hovnou, a dekorativno stvaralatvo u svom najboljem vidu otkriva materijalni i duhovni stepen datog momenta u istoriji kulture.

Kao to umetnik ostavlja trag u vreme-nu tako neki plemeniti ljudi ne dozvoljavaju da se takve stvari zagube u ovim vremenima koja su danas veoma brza i prosto gutaju sve to bi trebalo da ima neki svoj vek trajanja. Jedna od takvih je i gospoa Gordana Kora, koja je u svojoj knjizi ZEMUNSKA PORODI-CA SPIRTA, sauvala od daljeg zaborava nji-hovu kuu, objekat koji je od velikog znaa-ja za kulturu, u ijem se manjem delu, nalazi i podna obloga od intarziranog parketa, koji je predmet ovog teksta. U svojoj knjizi autor-ka opisuje ovu kuu na sledei nain: ...ova zgrada, poslednje utoite zemunske plemi-ke porodice Spirta, pretrpela je do dananjih dana mnoge izmene. Kako je nekada izgle-dala, moe se donekle saznati iz pera i sea-nja njenog savremenika dr Pere Markovia.

Konzervacija podne obloge raene u tehnici INTARZIJE

Autor ovog teksta je vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu

Slike 1, 2, 3 i 4 Zateeno stanje parketa 2001. godine u kui porodice Spirta u Zemunu

Raskono sazidana (kua) bila je ona u Glav-noj ulici br 9, a za koju je nainio nacrte onaj isti arhitekta koji je izgradio i Grku crkvu na bekom Flajmarktu Fasada je izgraena u kamenu, a u irokom ulazu u kuu naslika-ne su u naravnoj veliini s desne i s leve stra-ne likovi iz grke mitologije U ulaznoj sobi iz koje se ulazi u salon i druge sobe, nalazi se veliki beli kamin, a na zidovima su naslika-ne slike koje predstavljaju predele iz kupali-ta Badgenstein u Austriji, kuda su verovatno, lanovi te porodice odlazili na leenje ili od-mor. Sobe su neobino visoke i imale su vrlo lepe parketa belgijskog porekla zidana je 1851. godine (?) po planovima bekog arhi-tekte Ferdstla

Ovako lepo pie plemenita gospoa Gor-dana Kora, ali ono to se zatie u delu kue, kada sam prvi put posetio ovaj objekat, no-vembra 2001. godine po pozivu strunjaka iz Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda, je potpuno drugaija slika. (Slike 1, 2, 3 i 4). Posle ovog obilaska pristupio sam izradi elaborata, gde sam se posebno osvrnuo na deo koji opisuje takozvano zateeno sta-nje, zato to je objekat tada bio u polurazrue-nom stanju (u enterijerskom smislu), kako bih naglasio da se bar u ovim fazama rada zatiti ta podna obloga. Meutim sve je nekako ilo nekim drugim tokom tako da su ekipe koje su izvodile neke radove taj ve prilino oteeni parket pokrili samo najlonom, koji je proizveo poveanje kondeza i stvaranje vode...

Od predhodne dokumentacije nije po-stojalo ba ni jedan jedini papir niti fotografi-ja. Jedino do ega sam uspeo da doem bio je jedan IZVETAJ Skuptini optine Zemun, koji je raen 1965. godine. estolana komi-sija samo u jednom delu izvetaja pominje da su podovi u glavnim prostorijama luk-suzne parket-ploe ornamentirane u vie bo-ja ili hrastov parket riblja kost luksuzna obrada podova parketa u intarziji od vie vr-sta drveta Bilo je ovo sve to sam mogao da proitam o ovoj podnoj oblozi koja je, bez sumnje, od izuzetno velike istorisko-kulturne vrednosti.

Sve ono to sam do tada znao o podnim oblogama ovog tipa bila je samo teorija. Po-ela su traganja, razna dopisivanja i iznalae-nje mogunosti da se preko drugih iskustava i pokuaja blie informiem. Tada sam shva-tio da je ovakvih podnih obloga, a pogotovu


iz perioda kraja XVIII i poetka XIX veka, bilo veoma malo. Do tada je bilo samo nekoliko publikovanih infirmacija te vrste u celoj Evro-pi. Iz Rusije sam dobio knjigu Veliki dvorac u Kremlju (Boq{oi Kremlevskii Dvorewc) gde se u nekoliko fotografija vidi deo sline podne obloge, a zatim sam dobio informaciju da postoji predpostavka da je i podna intarzi-rana podloga u kui porodice Spirte u Zemu-nu raena u istoj belgijskoj radionici u kojoj je raen i intarzirani parket za Kremaljski dvo-rac (Slike 5 i 6).

Pripreme za ovaj posao koji je podrazu-mevao iskljuivo konzrvatorski tretman na delu podne povrine koja je raena u parket-noj intarziji bile su prilino mukotrpne, ali su istovremeno bile veliki izazov, jer se prilika za ovakav rad moda ukae jednom u ivotu konzervatora.

Krajem 2002. godine, poeo sam sa kon-zervatorskim radovima. Posle detaljnog sni-manja svakog prostora ponaosob, ustanov-ljeno je da se radi o pet prostorija u kojima je bilo podova raenih u tehnici parketne intar-zije, da je u etiri prostorije obodna bordura, kao i pragovi raeni od hrastovog parketa, a da je samo u jednoj, najmanjoj sobi, od zida do zida bila intarzirana podloga. Struna lica iz Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda, koji su ujedno bili zadueni i kao nadzorni organ kod iztvoenja konzervator-skih radova, konstatovali su da je u ovoj so-bi u nekom od predhodnih radova naknadno bila postavljena ova intarzirana podloga, to se kasnije ispostavilo kao tano.

Prvi koraci u pripremnom delu posla bi-li su da se sve povrine dobro oiste i odma-ste. ienje je je bilo mehaniko, sa meufa-zama gde sam ispirao kompletne povrine sa rastvorom 20% alkohola u vodi, kako bih po-stepeno uklanjao i zamaene naslage sa po-vrinskog dela podloge. (Slika 7). Ovo je po-navljano vie puta sa paljivim usisavanjem. Sledea faza rada je bila konsolidacija celoku-pne povrine termootpornom samolepljivom folijom (Slike 8 i 9), koja je omoguavala da se intarzirani delovi zadre u svom prvobitnom poloaju, a ujedno je bilo predvieno da se u narednim fazama rada svaka ploa nesme-tano provlai kroz termo prese. Preko svake folije je bio oznaen broj, strelicom obeleen pravac, a dobro obeleavanje je omoguavalo da se po zavretku tretmana svaka ploa u pr-vobitno stanje vrati na prethodno mesto.

Podizanje ploa je bio stvarno delikatan postupak jer sam vodio rauna da se ni jed-na ploa u bilo kom delu ne oteti (mehani-ki), da ne doe do lomova (slike 10 i 11). Pred-postavka je bila da su sve ploe bar priblino istih dimenzija, u smislu debljine; ali tek posle skidanja svih ploa i merenja videlo se da su ploe u debljini varirale od 2,4 cm do 4,6 cm. NAPOMENA: moj predlog kao izvrioca ovih konzervatorskih radova je bio da se sve plo-e vrate na istu, repariranu podlogu, sa pro-menom pod-poda, ali kada je nadzorni organ video situaciju na terenu (slika 12), doneo je novu odluku da se kao podpodloga radi be-tonska ploa sa cementnom kouljicom. Ovo je u mnogome menjalo startni deo posla, ali sam tada dao predlog da se svaka ploa sa

Konzervacija podne obloge raene u tehnici INTARZIJEPIE: prof. Zvonko Petkovi

Slike 5 i 6 Fotografije iz knjige Veliki dvorac u Kremlju ukazuju na mogunost da je ista belgijska radionica izraivala i intarzirane podne obloge u kui u Zemunu

Slike 7, 8 i 9 Delovi pripremne faze


donje strane egalizira, kako bi se dovele na istu debljinu. Uraena je proba sa najtanjom i najdebljom skinutom ploom i ustanovlje-no je da ova operacija ima smisla za dalji rad. Kao tampon ploe predvideo sam OSB vodo-otporne ploe, koje je trebalo da se za goto-vu podlogu privruju tipl-ekserima duine 6cm. (Slike 13 i 14). Zbog loeg stanja original-ne podloge, vlanost ploa sa donje strane je bila preko 70% vlanosti. Priprema za egaliza-ciju je podrazumevala vaenje eksera iz svake ploe, kao i pokuaj isuivanja, ali prirodnim putem, da ne bi dolo do naglog isuivanja i pucanja. Ovaj period je iskorien da se ispita i sloj intarzije: debljina ploica je u originalu

bila oko 7 mm, raene su iz tangencijalnog i uzdunog preseka masiva oraha, jasena, naj-verovatnije trenje, a bordurni delovi su rae-ni i od egzotinih vrsta drveta tikovine i naj-verovatnije neke od vrsta mahagonija. U ovoj fazi pored ispitivanja koristio sam i mogu-nost da se izrade neki od nedostajuih eleme-nata intarzije, koje sam radio od laminatnog segmenta, da bi u svakom pogledu smanjio mogunost pojave torzionih sila koje se jav-ljaju kod masivnog drveta, a koje mogu da prouzrokuju pukotine. Svaka ploa je sastav-ljena iz najmanje etiri vrste masivnog drveta, ali je maksimalno voeno rauna o njihovom uklapanju.

Posle procesa egalizacije, svaka ploa je sa donje strane bila idealno ravna, tako da je naleganje na tampon OSB ploe bilo izuzet-no i onemoguio sam pojavu fizikog rada iz-meu povrina. Dimenzije OSB ploe su oko 212cm x 120cm, a dimenzije intarziranih plo-a su 64cm x 64cm, tako da sam slogom OSB ploa, koji se nije poklapao sa slogom intar-ziranih ploa uspeo da spreim poklapanje proreza (fuga). (Slika 15).

Pre poetka posla koji je podrazumevao vraanje intarziranih delova podne obloge, najvie sam se bojao grejanja koje je ve bi-lo razvedeno u cementnoj kouljici i to na-knadno, tako da sam upozorio nadzor i sve u lancu, koji su vodili brigu o ovom objektu i prostoru, da moe doi do neprijatnosti onog trenutka kada grejanje proradi, a jo vie zbog toga to u ovom objektu nije bilo nika-kvog grejanja proteklih est decenija. To se na kraju pokazalo kao problem 2007. godine.

Po nalogu strunjaka, (delimino) konzer-virane ploe vraao sam u prvobitno stanje u martu 2003. godine. Sledea faza rada je bila skidanje termootporne folije i fina dora-da postavljenih ploa (slika 16). Pred zavrnu obradu proverena je kompletna postavljena podloga i onda se pojavila potreba da se mali prostori izmeu intarziranih ploa ipak zatvo-re fug-masom za drvo, a objanjenje je bilo da ne prodire praina. Sa ovim se nisam slo-io, pokuavajui da objasnim da usled pro-mene mikroklimatskih uslova, drvo nee moi da radi, smanjuje se dilatacioni prostor i do-vodie do pojave pukotina, ali postupio sam po nalogu nadzora (slika 17).

Kao zavrnu obradu predvideo sam fi-no politiranje, mainskog karaktera emulzi-onim voskom u vie slojeva, ali zahtevi su se promenili tako da je zavrna obrada uraena dvokomponentnim lakom za parket, koji je u svom sastavu po deklaraciji proizvoaa sadr-ao i UV blokator (slike 18 i 19).

Zvanini prijem konzervatorskih radova obavljen je komisijski u julu 2004. godine, a u reenju koje je doneto 21.07.2004. godine stoji: Izjavljujem da su radovi na restauraci-ji podova od intarziranog parketa na objek-tu Spirtina kua u Zemunu zavreni i da su izvedeni u skladu sa konzervatorskim uslovi-

Slike 10, 11 i 12 Deo pripremnih radova

Slika 15 Postavljene tampon ploe

Slika 18 Zavrna obrada

Slike 16 i 17 Fina dorada postavljenih ploa

Slike 13 i 14 Tampon ploe

ma, uputstvima Nadzornog organa i konzer-vatorsko-restauratorskim principima, kao i da se izvedeni radovi mogu u potpunosti prihva-titi u potpisu Nadzorni organ, Mirjana Dedi Nikitovi, d.i.a.

to se mene tie ja bih ovu priu ovde i zavrio, moda nekim citatima odreenih lju-di iz struke, koji su dali svoj sud o ovom i o jo nekim radovima koji su bili prezentovani na mojim samostalnim izlobama 2005. godine u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu i u Na-rodnom muzeju u Kruevcu 2008. godine.

Slika 19 Parket u kui porodice Spirta u Zemunu nakon izvrene konzervacije

Arhitekta Zvonko Petkovi, profesor Fa-kulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, se ve dugi niz godina bavi restauracijom i konzervacijom umetnikih ostvarenja iz pro-teklih epoha. Njegov je poduhvat pionirski, jer vrlo uspeno vraa u ivot antikvitete, revi-talizuje ih i ini da mi postajemo svesni naeg kulturnog blaga.

Za razliku od mnogih njegovih kolega u svetu, kiji imaju mnogobrojne saradnike, la-boratorije i radionice, i raspolau znatnim ma-terijalnim sredstvima, Zvonko Petkovi je u dobroj meri usamljeni jaha koji je morao

da objedini mnoga znanja, postupke i naine rada. Utoliko su vie njegovi rezultati za svako potovanje, a pred konkretnim ostvarenjima i za divljenje. (Napisao arhitekta i slikar Sinia Vukovi, redovni profesor FPU u penziji).

...Arhitekta Zvonko Petkovi, profesor FPU u Beogradu, izmeu ostalog, pola dece-nije spoljni saradnik Muzeja grada Beograda, spaava, svojim umeem i profesionalnou, komade nametaja i otima ih iz ralja vremena, iz zagriza neprikladnih uslova uvanja i, pone-kad, neadekvatne prethodne upotrebe. Lei i ponovo oivljava iste one komade od drveta koji nas ine ponosnim svojom originalnom majstorskom i stilskom prefinjenou, svojim istorijskim nametenjima u istorijski veoma znaajne domove ili dvorove, a najee i jed-nim i drugim istovrenjmeno

Izlaganje radova, predmeta i dokumenta-cije o procesima na stilskom nametaju i sli-nim anrovima, autora Zvonka Petkovia, ima jo jedan dobrodoao, posredan cilj nedvo-smislenu demistifikacijku unutarmuzejskih aktivnosti, pokazivanje znanja i znoja pri lee-nju predmeta batine, bez stida zbog stanja neophodnog za leenje, vidanje, a u skladu sa savremenim evropskim muzejskim i muzeo-lokim praksama. (Napisao tadanji direktor Muzeja grada Beograda, mr Bojan Kovaevi, arhitekta). n


Kompanija Biesse S.p.A., globalni lider na tri-tu proizvodnje maina za obradu drveta, stakla i kamena, orijentisana na proizvodnju visoke CNC tehnologije, je uz podrku ovlaenog distributera Top Tech Woodworking d.o.o. izgradio apsolutnu li-dersku poziciju na tritu Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Imajui u vidu karakteristike novog trista i sa-mih potreba buduih klijenata, te veoma veliki broj potencijalnih klijenata, Biesse je odluio da, za pro-daju nove linije proizvoda, pojaa, ve dosta jaku komercijalnu strukturu, ukljuivanjem jedne, speci-jalizovane komercijalne organizacije, koja uspeno deluje u tom segmentu trita.

Top Tech Woodworking d.o.o. je sklopio sa fir-mom Xilia d.o.o. dogovor o zajednikoj delatnosti na tritu Srbije, gde je Xilia d.o.o. postala ekskluziv-ni distributer za liniju proizvoda ARTECH, a Top Tech Woodworking, pored ve uobiajenog programa Bi-esse, e pruiti stalnu podrku novoj organizaciji u svim sferama post prodaje, ukljuujui servisnu asi-stenciju i organizaciju distribucije rezervnih delova.

Sinergija i partnerstvo distributera dovee do zadravanja vrhunskog nivoa usluge, uz maksimal-nu podrku u izboru i korienju opreme, bez ob-zira na nivo investicije. Kompanija Biesse nastavie da i dalje odgovorno posluje na tritu Srbije, uz kontinuiranu podrku svojih partnera Top Tech Wo-odworking i Xilia.

KOMPaNiJe TOP TeCH WOODWORKiNg i XiLia ZaJeDNiKiM SNagaMa Na TRiTU SRBiJe

BieSSe 2010.

TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Kneza Miloa 25, 11000 Beograd, Republika Srbija tel. +381 11 3065 614 fax. +381 11 3065 616 e-mail: [email protected]

Xilia d.o.o. - Beograd tel. 011-219-8516, 011-219-0449 tel/fax. 011-192-233 mob. 063-213-549, 063-428-562 www.xilia.rs e-mail: [email protected]

Za sve informacije molimo obratite se na:

BIESSE S.p.A. Via della Meccanica, 16 61100 Pesaro (PU) Italy tel. +39 0721 439384 fax. +39 0721 439424


ivimo u vremenu tri di-menzije: 3D filmovi, 3D bi-oskop, 3D animacije, 3D ul-trazvuk. Zato ne i 3D furniri i furnirske ploe? Meutim, i ovde se, kao i uvek kod dr-veta, postavlja pitanje ani-zotropije drveta, odnosno nejednakih fizikih i meha-nikih svojstava drveta u ra-zliitim anatomskim pravci-ma. Iako je debljina furnira mala (najee 0,5 do 1,0 mm) i oni se prilikom savija-nja razliito ponaaju u razli-itim anatomskim pravcima. Kod plitkih oblika kao to su ispune za ramovske kon-strukcije furniri se relativno lako savijaju. Meutim, ako elimo da napravimo neku sloeniju trodimenzional-nu formu, furniri su naje-e izloeni pucanju. To isto, ali u mnogo veem stepe-nu se deava i kod furnirskih ploa.

Ovom prilikom ukazuje-mo na neke konvencionalne tehnike savijanja furnirskih ploa koje imaju svoja ogra-nienja. Posebnu panju ukazujemo na mehaniki modifikovane furnire koji se podjednako ponaaju u svim anatomskim pravcima i mogu se savijati u sloene oblike.

TRea DiMeNZiJa FURNiRai FURNiRSKiH PLOa

PIE: dr Vladislav Zdravkovi

Savijanje furnirskih ploa

Danas u projektima sve vie postoji potreba za sa-vijanjem furnirskih ploa. Metode savijanja furnirskih ploa mogu biti razliite, ali sve one imaju zajedniki cilj a to je kako saviti plou sa eljenim radijusom a da ona zadri oblik i da se ne oteti. Na tritu postoje posebne furnirske ploe namenjene za savijanje.

Jedan od najjednostav-nijih metoda savijanja ploa je prethodno parenje ploe u zatvorenom sudu. Obra-dak se stavlja u komoru za parenje i dri odreeno vre-me koje zavisi od debljine ploe i obino se rauna ta-ko da se za svaki santimetar debljine ploe uzima 25-30 minuta. Posle parenja, ploa se savija preko kalupa, pri-vruje stagama ili na neki drugi nain i tako dri dok se ne osui. Ovaj metod sa-vijanja velikim delom zavisi od kvaliteta lepka i lepljenja i uvek postoje opasnost da doe do raslojavanja listo-va furnira.

Drugi metod pripreme furnirske ploe je metod na-rezivanja ploe. Sa unutra-

nje strane koja e biti okre-nuta prema kalupu, pravi se serija paralelnih rezova odreene dubine pomou krune pile ili serije kru-nih pila a da pritom dubina reza ne prelazi dve treine debljine ploe. Lepak se na-nosi na narezanu stranu u koliini dovoljnoj da popu-ni rezove kako bi konstruk-cija bila stabilnija. Ploa se stavlja u kalup sa drugom narezanom ploom, tako da su im narezane strane okre-nute jedna prema drugoj i ostaju u kalupu dok lepak ne ovrsne.

3D furniri i ploe

Trodimenzionalni furni-ri i furnirske ploe nastali su kao odgovor na poveanu tranju za proizvodom ko-ji se moe oblikovati u ka-lupu u tri dimenzije, slino metalu ili plastici. I u ovome sluaju se javlja dobro po-znati problem anizotropije drveta. Ovaj problem je re-en patentiranom tehnolo-gijom mehanike modifika-cije drveta. Ovakav proizvod otvara nove mogunosti u dizajniranju stolica, zaoblje-nih frontova za nametaj u tri dimenzije, kao i za furni-ranje enterijera luksuznih

automobila ili jahti. Trodi-menzionalni furniri se mogu nai na neoekivanim me-stima, na primer u unutra-njosti luksuznih automobila, kao srednja konzola kod au-tomobila BMW X5, takoe koriste i u furniranju skupih medicinskih aparata kao to je magnetna rezonanca Sie-mens ili Loewe Opta televi-zor ije je kuite furnirano zebrano furnirom.

Tehnologija izrade tro-dimenzionalnih furnira je razvijena i patentirana od strane najveih autoriteta u ovoj oblasti. Trodimenzi-onalni furniri se modifikuju mehaniki, tako da im tek-stura ostaje sauvana. Po-leina ovih furnira je tre-tirana posebnim lepkovi-ma, debljine ovih furnira su 1,150,5mm; maksimalne duine 1300-2100mm; mak-simalne irine 980mm.

Trodimenzionalne fur-nirske ploe rade se sa po-vrinskim slojevima od lju-tenog furnira bukve, ili se-enog furnira bukve, svih vrsta oraha, hrasta ili tre-nje. Unutranji slojevi su od ljutenog bukovog furnira. Debljine trodimenzional-nih furnirskih ploa kreu se od 1,5 do 20mm. Furniri

april 2010.

i FURNiRSKiH PLOase lepe u otpresak u kalupu sa patricom i matricom ili u membranskoj presi UF lep-kom za vrue ili za hladno lepljenje.

Primenom trodimenzi-onalnih furnira i furnirskih ploa dizajnerima se otvara iroko polje za realizaciju er-gonomskog dizajna. Stolica izraena od trodimenzinal-ne furnirske ploe teka je samo oko 2 kilograma.

Trodimenzionalne fur-nirske ploe mogu se kom-binovati sa klasinim, dvo-dimenzionalnim furnirskim ploama, tako to se samo neki delovi proizvoda rade od 3D furnirske ploe. Tro-dimenzionalni furnir se mo-e koristiti samo kao spoljni sloj u kalupu, tako da je ot-presak kvalitetniji, ima ma-nje deformacije i greaka.

Primenom trodimenzi-onalnih furnira i furnirskih ploa zakoraili smo u no-vi svet i otvorili mogunosti proizvodnje do sada teko zamislivih proizvoda. Time jo jednom vraamo drvo na mesto koje mu pripada kao toplom, plemenitom, ekoloki istom i obnovlji-vom materijalu.


Kampanja podizanja svesti o znaaju standardizacije

U procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u saradnji Instituta za stan-dardizaciju Srbije (ISS), Ministarstva eko-nomije i regionalnog razvoja, Privredne komore Srbije (Beograd) i regionalnih pri-vrednih komora (Novi Sad, Zrenjanin, Ni, Leskovac, Valjevo, Uice i Kruevac), tokom prolea 2010. godine bie odrana serija seminara iz oblasti standardizacije.

Ovi seminari predstavljaju deo projekta Tehnika pomo institucijama iz oblasti in-frastrukture kvaliteta u Republici Srbiji (ko-ji se finansira iz fondova EU, iji su nosioci institucije AFNOR (Association Francaise de Normalisation), SIQ (Slovenian Institute of Quality and Metrology), DANAK (Den Dan-ske Akkrediterings) i Univerzitet u Ljubljani.

Prijava uea na seminarima i detalj-ne informacije mogu se dobiti na Internet-stranicama RPK ili ISS-a: www.iss.rs.

Koje teme su posebno znaajne za drvopreraivae?

Seminari koji e se odrati u Novom Sadu, Uicu i Leskovcu sadrae i tri te-me znaajne za drvopreraivae, i to: No-vi standardi za rezanu grau (prednosti primene evropskih standarda), predava - Ksenija Stojii, Institut za standardizaci-ju Srbije, Beograd; Problemi koji nastaju u praksi usled nepravilne primene standarda za parket i nain prevazilaenja, predava Ilija uji, Jugoinspekt, Novi Sad i Predno-sti primene novih evropskih standarda za

ZaTO Je STaNDaRDiZaCiJa VaNa?

Pregled regionalnih privrednih komora i termina odravanja seminara o standardizaciji

tokom maja i juna 2010. godine.

DaTUM

30. mart (utorak)

25. maj (utorak)

26. maj (sreda)

27. maj (etvrtak)

28. maj (petak)

10. jun (etvrtak)

11. jun (petak)

16. jun (sreda)

17. jun (etvrtak)

Regionalna privredna komora

RPK Novi Sad

RPK Ni

RPK Leskovac

RPK Zrenjanin

Privredna komora Srbije

RPK Valjevo

RPK Uice

RPK Ni

RPK Kruevac

adresa

Narodnog fronta 10

Dobrika 2

Stojana Ljubia 12

Kralja Petra I 3/1

Resavska 13-15

Karaoreva 64

Dimitrija Tucovia 52

Dobrika 2

Balkanska 63, IV sprat

internet stranica

www.rpkns.com

www.rpknis.rs

www.rpkle.rs

www.rpkomora-zr.co.rs

www.pks.rs

www.inwestserbia.com

www.rpk-uzice.co.rs

www.rpknis.rs

www.komoraks.rs

Pripremila: Ksenija Stojii, Institut za standardizaciju Srbije

Detalji sa seminara o standardizaciji odranog u RPK Kragujevac

april 2010.

Kampanja podizanja svesti o znaaju standardizacije

parket i parketne elemente, predava mr Neboja Todorovi, asistent, umarski fa-kultet, Beograd.

Koje koristi imamo od standarda?Standardi predstavljaju moan alat za

organizacije svih veliina, jer promoviu inovativnost i poveanje produktivnosti. Standardi omoguavaju kompanijama da privuku svoje korisnike, pokau liderstvo na tritu, ostvare prednost u odnosu na konkurenciju i budu nabolji primer u prak-si. Kompanija koja je primenila standardi-zaciju u svojoj infrastrukturi smanjie tro-kove i rizike poslovanja, ubrzati unutranje procese i poveati produktivnost.

Imperativ modernog poslovanja jeste uspena komunikacija sa zakonodavnim telima, klijentima, korisnicima i potroai-ma. Standardizacija promovie uzajamnu saradnju, obezbeujui neophodnu kon-kurentnost za uspenu meunarodnu trgo-vinu proizvodima i uslugama.

Prezentacije se zasnivaju na evrop-skom iskustvu u oblasti standardizacije i bezbednosti proizvoda i podrane su di-rektivama EU.

ta je do sada uraeno?

U okviru kampanje podizanja svesti o znaaju standardizacije do sada je odrano 6 seminara u regionalnim privrednim ko-morama (Beograd, Panevo, Subotica, Kra-ljevo, Poarevac i Kragujevac), sa zadovo-ljavajuim brojem posetilaca. Regionalne privredne komore birale su teme seminara prema potrebi svojih lanica, sa ciljem in-formisanja to veeg broja zainteresovanih strana o odabranim oblastima standardi-zacije. Svaki seminar poinje sa uvodnim predavanjem o evropskoj standardizaciji, evropskog eksperta za standardizaciju Ivel-na Burova, zatim sledi opte predavanje o Institutu za standardizaciju Srbije i usluga-ma koje on prua, posle ega sledi set pre-zentacija iz posebnih oblasti standardizaci-je po izboru RPK. Posebno znaajan je pe-riod posle svih prezentacija, kada je pred-viena diskusija i razmena miljenja o svim izloenim temema.

Prezentacije sa svih do sada odranih seminara moete videti na Internet-stranici ISS-a: www.iss.rs. n


Detalji sa pres konferencije meunarodnog sajma nametaja u Milanu, za govornicom gradonaelnica grada Milana, Letizia Moratti i Carlo Guglielmi, predsednik sajma

Utisci sa nedavno odrane meunarodne pres konferencije najveeg meunarodnog sajma nametaja u Milanu govore da e upravo odri-vi dizajn postaviti demarkacione linije izmeu pobednika i gubitnika na globalnom tritu i otvoriti novu trku izmeu dizajnera, arhitekata, kompanija, pa i itavih drava. Nije re o pomodnom trendu koji e obo-jiti stranice dizajnerskih asopisa samo ove sezone, ve o sutinskom zaokretu u razmiljanju, kreiranju i proizvodnji, koji e pojedincima, kompanijama i itavim sredinama doneti dugoroni boljitak, iako se na prvi pogled ini da je put odrivog dizajna tei, komplikovaniji i skuplji.

Odrivi dizajn je promiljena integracija dizajna i arhitekture sa kon-struktivnim, mainskim i elektrinim ininjerstvom koja, pored funk-cionalnosti i estetike, ima za cilj minimiziranje energetske potronje i promovisanje ljudskog zdravlja kroz odgovoran odnos prema ivotnoj sredini poput uvanja i primene obnovljivih izvora energije, energet-ske efikasnosti i zdravih instalacionih sistema. Odrivi projekti ne mo-raju da kotaju mnogo, ak ni kada se ini da su komplikovaniji od uo-biajene prakse. Odrive graevine i nametaj od recikliranih i ekolo-kih materijala nemaju prepoznatljiv stil, ve dele zajedniku holistiku

PaMeTNi DiZaJN

PIE: Nina Babi

Ta Je ZaPRaVO ODRiVi DiZaJN?

april 2010.

filozofiju integrisanog dizajna u kome se svaka komponenta posmatra kao deo vee celine.

KUa BUDUNOSTi

Pasivne kue su oigledan primer praktino primenjenog modela odrivog dizajna: zahvaljujui dobroj izolaciji i efikasnosti graevinske tehnike, potrebe za toplotnom energijom ne prelaze 15 kWh/m, tako da je mogue potpuno se odrei posebnog sistema grejanja. Vana je i ispravna orijentacija u odnosu na strane sveta. Pasivne kue imaju ve-like prozorske povrine okrenute ka jugu, kako bi pasivni solarni do-bici bili optimalni i prozori tako doprinosili toplotnoj stabilnosti kue.

RaDiMO LOKaLNO, MiSLiMO gLOBaLNO

Naravno, odrivi dizajn, ako ga svedemo samo na primere upotrebnih predmeta, gubi svoj smisao. Planeta i njeni resursi su u tako dubokoj krizi da su neophodne ne samo odgovarajue mere na nivou drava i vlada, nego su se u poslednje vreme tim naporima pridruile i mul-tinacionalne kompanije, ija razgranatost i ekonomski interes dopiru dalje od monih, ali ipak teritorijom ogranienih dravnih vlasti. Prvo je kompanija IBM lansirala inicijativu Smart Planet (www.ibm.com/innovation) koja treba da omogui bolje i efikasnije korienje energi-je, vode, hrane, informacija, pa i zdravstvene zatite na lokalnim, mi-kro-nivoima, da bi se postigle ogromne globalne utede. Pre svega ne-koliko dana, kompanija Hewlett Packard je lansirala Centralni nervni sistem za planetu Zemlju. Ove inicijative nisu samo sjajan marketing, nego ukazuju i na nove pravce razvijanja biznis modela koji e biti biti zasnovani na odrivosti kao pretpostavci ugraenoj u generisanje pri-hoda jedne kompanije.

gDe SMO Mi?

Za kraj, ohrabrujui podatak koji govori da Srbija nee biti iskljuena iz svetskih dizajnerskih tokova, te da se sve bolje pozicionira u glo-balnim kreativnim krugovima. Meu 80 svetskih novinara i kritiara dizajna koji su ove godine pozvani na konferenciju uoi Milanskog sajma nale su se i tri predstavnice srpske dizajnerske scene: Jelena Mati, docent na umarskom fakultetu i direktor Talent zone festivala Mikser, Mia David, urednica asopisa Kvart; kao i Maja Lali, arhitekta i predsednik udruenja Mikser koje ve deset godina aktivno radi na razvoju i promociji domaeg dizajna.

Festival Mikser, kada krajem maja ove godine bude lansiran na teri-toriji itomlina i Luke Beograd na donjem Dorolu, verovatno e bi-ti jedan od prvih takvih dogaaja u naoj zemlji koji e u sebi imati ugraene principe odrivosti. Organizatori festivala trudie se da do-gaaj ostavi to manji karbonski otisak i pokuae da animiraju par-tnere i uesnike manifestacije da aktivno koriste alternativne izvore energije. Mikser e pokrenuti inicijativu da se posetioci od Trga repu-blike do lokacije u Luci prevoze mini-busevima na biodizel pogon, po prvi put u Srbiji se razmatra mogunost da muzike pozornice u okviru festivala znaajan deo elektrine energije dobijaju kombina-cijom biodizela i turbina na vetar, a posetioci e biti podsticani da odgovorno odlau otpad na posebnim mestima predvienim za re-ciklau. Pored toga, posetioci e na festivalu moi da posete za tu pri-liku specijalno sagraenu pasivnu kuu poslednje generacije. Moglo bi se rei da e se u tih nekoliko dana, kreativni grad u luci pretvoriti u pametni grad. n

Koncentriite se u potpunosti i samo na Va posao, ostalo emo uraditi mi sa Vas. WEINIG nije samo vodei u ponudi tehnologije za industriju i preduzetnike koji se bave obradom masivnog drveta.

Sveobuhvatne usluge i profitabilna sistemska reenja do proizvodne opreme po principu klju u ruke ine WEINIG idealnim partnerom svuda gde se radi o fleksibilnim, profitabilnim proizvodnjama.

RASECANJE KRAENJE OPTIMIRANJE DUINSKO NASTAVLJANJE LEPLJENJE BLANJANJE I PROFILISANJE

OPREMA ZA STOLARIJU OBRADA POJEDINANIH KOMADA AUTOMATIZACIJA

Vaeg WeiNig strunjaka potraite na

WWW.WeiNig.COM


U ekonomski i etiki devastiranom dru-tvu koje je preivelo frustracije devedestih, a potom i fascinaciju oping molovima kao savremenim hramovima koji supstituiu ra-zorene ideologije, spajaju levicu i desnicu, rojaliste i republikance, grobare i delije, bilo je jako teko otpoeti priu o kreativnosti i inovaciji, kao neophodnim uslovima kreira-nja zdravog sistema vrednosti koji vraa ve-ru u mogunost da ivimo i napredujemo kao sav normalan svet. U zemlji u kojoj se mlad ovek jo uvek budi sa sveu da e uspeti u ivotu jedino ako postane krimina-lac, lan stranke ili trgovac, zaista nije bilo lako pokrenuti projekat koji sada ve delu-je kao veoma uspena paradigma kako de-mantovati stereotipe o nametenim konkur-sima, negativnoj selekciji, o kreativnosti kao jalovoj zabavi dokonih gubitnika tranzicije.

Bilo je potrebno u takvom kontekstu rei mogue je!. Mogue je stvoriti nacionalnu platformu koja e pronalaziti najtalentova-nije domae dizajnere, mogue je za taj pro-ces zainteresovati i ukljuiti jednog od vo-deih svetskih dizajnera Konstantina Gria, mogue je animirati stotine srpskih talenata da poalju svoje radove iriju ko-jim Gri predsedava, mogue je da zaista najbolji srpski mladi kreativci odu u Milano i svoje radove predstave na najveem svet-skom sajmu dizajna koji godinje pohodi vi-e od trista hiljada posetilaca. Sve to je mo-gue upravo zahvaljujui uspostavljanju ve-oma efikasnog privatno - javnog partnerstva izmeu kulturne organizacije Mikser i Agencije za strana ulaganja i pro-mociju izvoza Siepa, to predstavlja model na koji bi se mogle ugledati i mnoge druge grane kreativne i proizvodne industrije.

znaajnijih strunih i globalnih medija iz 45 zemalja sa svih kontinenata i preuzelo infor-macije o radovima naih mladih dizajnera. Prie o mladim srpskim talentima su nakon sajma osvanule u preko 100 meunarodnih medija, a upiti o njihovim radovima i dalje svakodnevno stiu. Osim to je izazvao po-sebno veliko interesovanje svih posetilaca, rad pod nazivom ARC autora Marije Bjelako-vi, Milice Jovi i Emira Beiragia, apsolve-nata umarskog fakulteta, nominovan je za prestinu nagradu Design Report Award u konkurenciji meu 700 mladih dizajnera iz celog sveta. Ovakav nesumnjivi uspeh nae, mlade delegacije je svakako inicirao poziti-

Mladi srpski dizajneri

Veoma dobro pozicioniran i osmiljen tand Young Serbian designers je prole godine u Milanu izazvao veliku panju, kako ue strune javnosti, medija i esnafskih kole-ga iz regiona i sveta, tako i poslovnih ljudi zainteresovanih za radove naih dizajnera. Izloba Young Serbian Designers privukla je preko 200 proizvoaa nametaja koji su izrazili konrektno interesovanje za izloene radove i sa kojima su uspostavljeni kontakti sa ciljem otpoinjanja poslovne saradnje za priozvodnju i distribuciju irom sveta. Kao jedan od najatraktivnijih i najkomunikativ-nijih tandova, Young Serbian Designers je posetilo preko 220 urednika i novinara naj-

iviluk KSILOFON dizajner Ana Kra

Stolica Play me i autor Miljana Nikoli, doktorant na umarskom fakultetu

Studio Antipod tronoac VIME i autori

van efekat domina u dva pravca koje Mikser i Siepa vide kao prioritne u daljoj evaluaciji projekta. Prvi je svakako stvaranje sutinske, bliske veze na relaciji domai dizajner-do-maa privreda, koja se do sada radije odlu-ivala za jeftino kopiranje postojeih, svet-skih reenja, a drugi je kreiranja imida Srbi-je kao sledee, egzotine, kreativne destina-cije, koja osim lepih devojaka i sjajne zaba-ve u Gui ili na Exitu, poseduje i veoma jaku kreativnu scenu koja predstavlja ozbiljni za-majac ekonomskog prosperiteta zemlje.

Izabrani su mladi srpski dizajneri koji e u aprilu ove godine predstavljati Srbiju na najveoj meunarodnoj smotri talenata Salone Satellite u okviru Milanskog Sajma.

Ana Kra, Branko Nikoli, Jovan Topalovi, Jovana Bogdanovi i Miljana Nikoli predstavljaju 10 projekata odabranih na konkursu Young Serbian Designers, na koji se ove godine prijavilo 170 mladih talenata.

Mladi srpski dizajneri

Lampa HIVE dizajner Ana Kra

Maja Lali


Prvi zaista smeli eksperimenti u dizajnu nastali su upotrebom ka-lupljene sperploe, koja je otvorila mogunost fantastinih oblika i statikih reenja. Primeni ovog drvnog kompozita prethodila je decenija u kojoj su nastali prvi primeri nametaja Modernista, za koje je bila karakteristina upotreba cevastih metalnih profila i vrlo svedena minimalistika forma. Tek upotrebom kalupljene perplo-e, nastaju sasvim nove inovativne i ergonomske forme. Jevtinija i dostupnija od aluminijuma ili elika, perploa je bila kljuni ma-terijal za dizajnere ranog perioda XX veka kao to su Rietveld, Bre-uer i Aalto, kao i za moderniste iz sredine veka poput Eames-a, do savremenih dizajnera poput Jaspera Morisson-a ili Stevana Dieza. Danas, nakon vie od 60 godina, novih inovativnih tehnologija i mnogostruko vie dizajnera, jos uvek ergonomski nije prevaziena stolica Ray i Charles Eames-a od oblikovane perploe, nastala 40-ih godina prolog veka LCW. Gipkost, vrstina, lakoa, savitljivost po tri pravca, tananost uinili su ovaj materijal revolucionarnim u periodu zaetka Moderne, kao sto e to 60-ih biti plastika ili moda CO2 fiber-vlakna danas.

perploa je prvi put proizvedena 1850-ih godina, kao kombinaci-ja 3 ili vie zalepljena tanka sloja drveta, gde se vlakna svakog dru-gog sloja ukrtaju po 900 zbog vrstine ploe. Njenu proizvodnju osmislio je nemaki emigrant John Belter u Americi, uspevajui da je pomou toplote savije po sva tri pravca. Za njenu komercijaliza-ciju zasluni su drugi proizvoai u Americi poput Cole-a, a ozbiljni-je eksperimente sa perploom izvodie Thonet 1880-ih. Iako je pre svega poznat po svom izumu proizvodnji nametaja od savijenog parenog drveta veina Modernista XX veka istie da je na njih upravo Thonet imao uticaj, kada je u pitanju rad sa perploom. Tokom Prvog svetskog rata, usavrena je tehnologija proizvod-nje perploe, njena fleksibilnost i trajnost, kroz njenu primenu u avioindustriji. Kada su avangardni arhitekti i dizajneri 20-ih godi-na istraivali mogunosti proizvodnje jeftinog masovno-proizve-denog nametaja, perploa je bila atraktivno reenje. Prvi prodor napravio je Gerrit Thomas Rietveld, uveni holandski dizajner, 1927. godine, upotrebivi jedan komad perploe kao sedite na svojoj stolici. A zatim u sledee tri decenije nastaju klasici dizajna XX veka napravljeni od kalupljene perploe.

poetak istorije modernog dizajnaDIZAJN OD PERPLOE

30-e / aalto i Breuer

Predvodnik u dizajnu nametaja od perploe bio je poznati arhitekta Moderne i svetski po-znati dizajner Alvar Aal-to; fasciniran moguno-stima perploe, osno-vao je eksperimentalnu radionicu 1929. godine. etiri godine je zajed-no sa svojom enom Ai-no, radio na prototipima i probama, nakon ega je 1933. godine nastala Stolica 41, prva elasti-na stolica od perploe, iji je sedaoni deo od savijene perploe slo-bodno lebdeo zakaen o konstruktivni ram, na-pravljen od lameliranog i masivnog brezovog drveta. U tom periodu nastaje i Stolica 31, pr-va konzolna stolica na-pravljena ovom tehni-kom. Aaltov nametaj postaje jako uspean i on i Aino osnivaju kom-paniju Artek, 1935. go-dine, koja e proizvoditi i prodavati stolice 31, 41 i kasnije nastalu konzol-nu lealjku 43.Skoro istovremeno dok Aalto zapoinje eksperimente sa perploom u Finskoj, Marcel Breuer, tada ve bivi predava Bauhausa, pod priti-skom nacista, prelazi u London poetkom 1930-ih, i biva angaovan od strane engleskog proizvodjaa Isokon specijalizovanog za name-taj od perploe. Oko 1935. godine Breuer dizajnira nametaj od oblikovane perploe i tada nastaju dva uvena komada : Marcel Bre-uer lealjka i sto za ruavanje.

Aalto / Stolica 31

Aalto / Stolica 41

Aalto / Lealjka 43

Breuer / LealjkaBreuer / Sto

PIE: Nataa Ilini


poetak istorije modernog dizajna

40, 50-e / eames, Nelson

Uticaj Aalta i Breuera iz Evrope se proirio na Ameriku oko 1940. godine. Pod ovim uticajem mladi ameriki studenti arhitekture Charles Eames i Saarinen po-beuju na studentskom takmienju Muzeje Moderne umetnosti u New York-u, sa dizajnom od oblikovane perploe. Proizvodnja predloenog dizajna je tada problematina i Charles e ubrzo sa svojom enom Ray nastaviti eksperimente u svojoj kunoj radionici u Los Angeles-u, modelujui predmete koristei svoju sopstvenu nogu. 1946. godine po pozivu Muzeja moderne umetnosti, Eames-i e imati svoju prvu samostalnu izlobu na kojoj e se pojaviti autentina stolica od oblikovane perploe LCW, ergonomski moda jos uvek neprevaziena. Kasni-je, 1956. godine dizajniraju jo jedan klasik modernog dizajna koristei ponovo trodimenzionalno oblikovanu perplou za opnu savremene interpretacije klu-bske stolice sa otomanom, tapaciranu i presvuenu koom iznutra.

Pedesetih godina, pod uticajem tehnologije koju su razvili Eames-a, pojedini di-zajneri uspeno rade na oblikovanju nametaja od perploe i prave pomake George Nelson i njegov njujorki studio, dizajniraju uvenu Pretzel stolicu a ja-panski dizajner Sori Yanagi dizajnira elegantnu malu stolicu iji oblik podsea na krila leptira. Svi prethodno navedeni primeri kreativne upotrebe oblikovane perploe tokom 40-ih i 50-ih godina XX veka i danas se nalaze u proizvodnji od strane vajcarske kompanije Vitra.

od 88-e / povratak perploe

Tokom 60-ih i 70-h godina plastika postaje novootkriven materijal za avangardne dizajnere, a ponov-ni povratak perploe vezuje se za 1988. godinu kada engleski dizajner Jasper Morisson dizajnira svo-ju tananu perploa - stolicu za Berlinsku izlobu, koju ostavlja poludovrenu, sa vidljivim presecima perploe, a koju kasnije proizvodi Vitra. Od 90-ih naovamo perploa je ponovo u fokusu dizajnera i proizvoaa. Tokom poslednje dve decenije nastaju komadi nametaja od perploe koji svojim teh-nolokim i dizajnerskim kvalitetom predstavljaju nastavak osnove koja je postavljena od poetka 30-ih do kraja 50-ih u dizajnu od perploe. Dizajnerski tim Azumi, 2002. godine dizajnira klupu za itali-janskog proizvoaa La palmu od jednog komada perploe, trodimenzionalno savijenog i dugakog 120 cm bez ikakvog dodatnog oslonca ispod, na koju moe sesti 2-3 ljudi.

Prole godine Stefan Diez, dizajnira Houdini stolicu, za nemakog proizvoaa e15, koristei 4 mm de-belu perplou, furniranu hrastovim furnirom i proizvedenu neobinom tehnologijom. koljka stolice je nastala savijanjem dvodimenzionalne perploe oko specijalno zarezanog drvenog prstena, a njena veza sa sedaonim delom je napravljena bez ijednog rafa.

Yanagi / Leptir stolicica

Azumi / Volta klupa

Stefan Diez / Houdini stolica

Eames / LCW stolica

Eames / Lealjka i otoman

Nelson / Pretzel stolica

Morisson / perploa stolica


Grupa Biesse e ove godine uestvovati na sajmu Tehnodomus Salon Drvne industrije u sektoru graevine i u proizvodnji na-metaja. Sajam koji e se odrati u Riminiju od 20. do 24. apri-la, predstavlja najvaniji dogaaj za proizvoaa Biesse Wood Division u 2010. godini. Ponuda sajma Rimini koja se i prole godine dokazala izuzetnim rezultatima, smetena u jednom od vodeih svetskih proizvodnih okruga, privukla je od samog poetka veliki broj posetilaca iz celog sveta. Pored ovoga, po-setioci iz inostranstva e biti u prilici da, u okviru istog putova-nja u Italiju, istovremeno posete Tehnodomus i Meunarodni Salon Nametaja u Milanu, dva dogaaja od velikog globalnog znaaja, s obzirom da se ova dva sajma odravaju jedan nakon drugog.

Tokom pet dana sajma, u centru panje e se pre svega nai maine, komponente, dodatna oprema i alati za drvnu indu-striju. Struktura sajma Tehnodomus veoma je inovativno orga-nizovana oko posebnih tematskih oblasti: od velikih sistema do tradicionalnih maina za obradu drveta potrebnih kako velikim preduzeima tako i malim stolarskim radionicama. Tehnodo-mus 2010 e pored ostalog predstaviti i integrisana reenja za odrivu arhitekturu u cilju potovanja ivotne sredine.

Jo jedan znaajan inilac koji e obeleiti ovaj sajam je i to to e imati vei meunarodni karakter, kako meu izlagaima ta-ko i meu posetiocima, a sve u cilju irenja privrednih vidika preduzea i na stranim tritima. Nee izostati ni isplanirani susreti sa inostranim klijentima. Ponuda izlagaa, jo jednom obogaena kvalitetnim programom seminara i workshop-ova, omoguie svim uesnicima produbljivanje i auriranje svojih saznanja kao i suoavanje sa najaktuelnijim temama organi-zovanim u saradnji sa univerzitetima, institutima, asopisima i strunjacima iz ovog sektora.

U okviru sajamskog kompleksa u Riminiju, u hali A3, Biesse e plasirati znaajne projekte i predstaviti nova tehnoloka ree-nja visoke efikasnosti, kako u obradi panela tako u proizvodnji stolarije. Nova reenja firme Biesse su koncipirana i razvijena tako da zagarantovano i ciljano izau u susret svim zahtevima klijenata.


najvaniji dogaaj za proizvoaa

Biesse Wood Division u 2010. godiniMeu najznaajnijim tehnolokim inovacijama koje e Biesse plasirati na sajmu, izdvajamo najnovije reenje BiesseEdge pri-menjeno na standardnoj jednostranoj maini - MDS modul. Do-gradnjom ovog modula na STREAM B1 mainu omoguava se precizno uvoenje panela to garantuje upravnost ivica, a sve to sa veoma malim finansijskim ulaganjima. Na taj nain, jedan operater moe upravljati celom mainom i proizvesti znaajan broj panela na veoma fleksibilan nain, uz garantovanu uprav-nost ivica.

Pored ve potvrenog liderstva u obradi panela, veoma fleksi-bilnim i produktivnim reenjima koje imaju za cilj zadovoljava-nje potreba malih zanatskih preduzea i velike industrije, Biesse nastavlja da se afirmie i u proizvodnji stolarije, kako u Italiji ta-ko i u Evropi. Nove tehnologije preduzea Biesse usklaene su sa zahtevima dinaminog i promenljivog trita u oblasti proi-zvodnje stolarije i omoguavaju realizaciju svih procesa istovre-meno suoavajui se sa najsloenijim vrstama obrade.

Novim obradnim centrom Rover B WMS entry level sa au-tomatskim ubacivanjem i izbacivajem, kompletirana je linija Winline. Nove WMS funkcije namenjene proizvodnji stolarije omoguavaju novoj Rover B maini obradu svih vrsta spojeva sa maksimalnim uinkom. Integrisano softversko upravljanje

olakava i pojednostavljuje upravljanje automatskim ubaciva-njem i izbacivanjem radnih komada, prozor po prozor ili partiju po partiju. Biesse obezbeuje sistem klju u ruke.

Pored ostalog, samo posetioci koji e se nai na Biesse tandu na Tehnodomus sajmu, imae priliku da pretpremijerno vide plasiranje jednog inovativnog i revolucionarnog projekta za utedu energije. Projekat koji e biti pokrenut na sajmu Tehno-domus i koji se odnosi na celu Biesse Grupu predstavlja poe-tak jednog integrisanog puta koji na konkretan nain priblia-va preduzee tematikama usresreenim na potovanje ivotne sredine i na obnovljive energije. Cilj je da se klijentu ponude tehnologije visokog tehnolokog sadraja koje mogu garan-tovati merljivu ekonomsku utedu u radu uz vee potovanje ivotne sredine.

Biesse je za svoje klijente realizovao posebne putne pakete po specijalno povoljnim uslovima za letove avionom, kako za kli-jente iz Evrope, tako i izvan nje, sa ciljem da boravak u Riminiju uini jo udobnijim i povoljnijim.

Za vie informacija: [email protected]

Biesse Vas oekuje na sajmu Tehnodomus: Rimini, od 20. do 24. aprila 2010., hala A3.

Sajam Tehnodomus u Riminiju

BIESSE S.p.A. Via della Meccanica, 16 61100 Pesaro (PU) Italy tel. +39 0721 439384 fax. +39 0721 439424

TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Kneza Miloa 25, 11000 Beograd, Republika Srbija tel. +381 11 3065 614 fax. +381 11 3065 616 e-mail: [email protected]

Za sve informacije molimo obratite se na:

Primenom visokih standarda po italijanskom dizajnu i od drveta afrikog porekla, proizvodimo:

lajsne za uramljivanje slika lajsne za laminat i parket podove lajsne za kuhinje i plakare sve vrste pervajza drvene garnine lamperiju ekskluzivna unutranja vrata

Bez skromnosti, firma UKRAS moe da se pohvali da danas zauzima posebno mesto na poslovnoj mapi Srbije, gde se nalaze i ostale firme koje su do svog uspeha stigle iskljuivo zahvaljujui svom radu i kapitalu. Osim jubileja ova godina je vana, jer je kao potvrdu ispunjenja zahteva meunarodnog standarda, firmi UKRAS izdat sertifikat ISO 9001 i OHSAS 18001.

Na pitanje kako se na tritu odrati u ovim godinama, koje su krizne i nimalo lake, pogotovo za nau branu gospodin Zdravko Raji, vlasnik firme kae: Politika nae firme je svih ovih godina ista, a to je da zadovoljimo i razumemo zahteve svih naih kupaca vodei se iskljuivo kvalitetom i tanou. Za svoje poslovne uspehe zahvaljujemo svojim poslovnim partnerima i ostalim saradnicima.

Firma UKRAS sa ponosom obavetava svoje poslovne partnere da ove godine slavi 40 godina svog postojanja.

Sve je poelo davne 1970. godine u maloj porodinoj radionici, gde su vlasnik gospodin Zdravko Raji i njegova supruga Stanija, sami, uz neto malo alata poeli da prave prve lajsne. Od tada, uz puno truda, napora, rada i ljubavi firma UKRAS se postepeno razvijala i irila, te se danas prostire na oko 5500 m2 prostora, zapoljava oko 50 radnika i ima 6 prodajnih prostora u veim gradovima u Srbiji.

Kompanija Wood-Mizer je vodei proizvoa uskih tranih testera, a ta-koe je i lider u proizvodnji malih stacionarnih i pokretnih brenti.Danas Wood-Mizer nudi tri grupe testera: SilverTip je za standardnu upotrebu, DoubleHard je unapreena testera za industrijsko trite, a RazorTip ima vrhove od stelita i prema funkcionalnosti na samom je vr-hu testera Wood-Mizer-a.SilverTip testere su napravljene od standardnog elika, ali je svaki zubac ovrsnut indukcijom. Pojaani zupci su osnovna razlika ovih testera u odnosu na nau konkurenciju. Wood-Mizer je razvio ove testere za see-nje greda i drugog drveta kome je odstranjena kora. Ali mnogi drvopre-raivai u Evropi poinju da koriste ove testere i za seenje trupaca i uo-ili su da SilverTip testere obezbeuju visokokvalitetno seenje.Ime DoubleHard opisuje specifinost ovih testera: izdrljive su i fleksi-bilne u isto vreme, a to doprinosi duem veku testere u poreenju sa proizvodima nae konkurencije. Tajna je u tome to Wood-Mizer kori-sti jedinstvenu i skupu elinu leguru za ove testere, a potom se i svaki zubac dodatno ojaava indukcijom. Kao rezultat toga ove testere due ostaju otre i pribor odravaju boljim. Danas je DoubleHard najpopular-nija testera Wood-Mizer-a na svetu.

Nova testera nazvana RazorTip je rezultat najnovijih istraivanja i najsa-vremenije tehnologije Wood-Mizer-ove proizvodnje tranih testera. Ste-lit je legura zasnovana na kobaltu kojom se premazuju vrhovi zubaca i oblikovan je tako da obezbedi neophodan zazor sa strane (kerf ). Mate-rijal je visoko otporan na habanje, pa e testera sei dugo pre nego to joj bude potrebno ponovno otrenje to znai manje je gubljenje vre-mena na menjanje testere i vreme seenja je produktivnije. Velika pred-nost ovoga je to to se testere RazorTip mogu ponovo naotriti i pode-siti upotrebom konvencionalne CBN mainerije za otrenje i standar-dnih podeivaa. Prelazak na korienje RazorTip-a ne znai ulaganje u nove maine za otrenje.

Profili testernih zubaca WoodMizer-a

Wood-Mizer je razvio geometriju testera koja se sada prepoznaje kao standardna u drvnoj industriji. Wood-Mizer proizvodi pet razliitih profi-la zubaca odreenih za razliite zadatke u seenju drveta.

Najpopularniji meu njima je profil 10/30. Pogodan je i za tvrdo i za meko drvo. Wood-Mizer preporuuje svim drvopreraivaima poetni-cima da zaponu rad sa ovim profilom zubaca, jer on obezbeuje us-peh u struganju.Profil 13/29 je posebno namenjen za meko drvo. Obezbeuje povea-nje brzine seenja za oko 10 %.Ponekad se profil 9/29 zove zimski zubac, jer pogoduje vrstom i zale-enom drvetu.Profil zubaca 4/32 se koristi za izrazito vrsto ili osueno drvo.

Novi profil 7/34 je dizajniran za teko obradive vrste drveta kao to su izuzetno vrsto drvo, reciklirane grede, drvna graa suena na vazduhu ili u peima za suenje, zaleeno drvo, abrazivno drvo ili trupci sa veli-kom koliinom silicijum-dioksida.

Proizvodnja Wood-Mizer testera u Srbiji

Trenutno se belei porast broja testera Wood-Mizer-a na svim tritima: prole godine evropska fabrika Wood-Mizer je prodala preko 2 milio-na testera. Razlog je taj to se testere WoodMizer-a ne koriste samo u Wood-Mizer-ovim strugarama, ve i u fabrikama uskih trakastih testera drugih proizvoaa.Proizvodnja Wood-Mizer testera poinje u SAD-u, u fabrici Wood-MIzer-a u Indianapolisu. Zatim se kalemi testera prebacuju u evropsku fabriku u Poljskoj gde kompanija poseduje 14 sertifikovanih linija za proizvod-nju testera u skladu sa ISO9000:2008. Wood-Mizer je bila jedna od pr-vih poljskih kompanija koja je dobila ovaj sertifikat kvaliteta.Testere sa indukcijom ojaanim, naotrenim i podeenim zupcima pre-nose se u Wood-Mizer Balkan koji je smeten u Kikindi. Radionica ovog preduzea ima opremu koja u potpunosti podmiruje zahteve Wood-Mi-zer-a. Ovde se testere spajaju u skladu sa duinom koju klijent odredi. Povrh toga, Wood-Mizer Balkan nudi drvopreraivaima opravku teste-ra, otrenje, kao i usluge podeavanja.Iskusni drvopreraivai znaju da je testera 90 % uspeha u celokupnoj operaciji seenja drveta. Pridruite se liderima na tritu! Wood-Mizer testere potpomau vau proizvodnju drvne grae i doprinose njenom stabilnom razvoju pod tekim ekonomskim uslovima.

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska GA 3/3, P. fah 25, 23300 Kikinda, tel. +381 (0)230 25 754, 23 567, tel/fax. +381 (0)230 402 050

GSM. +381 (063) 568 658, +381 (063) 108 21 33, +381 (063) 513 005 [email protected], www.woodmizer.co.rs

Wood-Mizer - uske testere

Kada je re o ploastim materijalima J.u.A. Frischeis zastupa vodee evropske brendove kao to su: Egger, Kronospan, FunderMax, Emoti-on by Cleaf, Hallein, Kaindl i mnoge druge.U naoj ponudi moete pronai sve vrste ploastih materijala i to: MDF u debljinama od 4mm do 40mm i irinama

do 2200mm, MDF oplemenjeni jednostrano i dvostrano u de-bljinama od 16mm i 19mm, furnirani MDF, vodootporni MDF;

HDF sirovi u debljinama 3, 4, 5, 6mm i lakirani HDF; Sirovu, sporogoruu, vlagootpornu, ekstrudiranu ivericu; Oplemenjenu ivericu renomiranih proizvoaa Egger,

Emotion by Cleaf i FunderMax u debljinama od 10, 18, i 25mm; Kuhinjske radne ploe u debljinama od 38, 50 i 60mm; Egger eurolight ploe 50mm; OSB 3 ploe u debljinama 8, 9, 10, 12, 15, 18mm; perploe u debljinama od 4mm do 40mm Laminat u dimenzijama 2800 x 2070 i vratnim, u debljinama

od 0,8 i 1mm (Egger, FunderMax); FunderMax compact ploe za enterijer i eksterijer.

Ono to posebno elimo istai je da smo uspeli da na jednom mestu objedinimo tri najpopularnija proizvoaa univera kako kod nas ta-ko i u Evropi, a to su egger, FunderMax i Cleaf iji smo i ekskluzivni distributer za Srbiju. U skladitu imamo preko 150 dekora univera ra-zliitih struktura i u debljinama od 10,18 i 25mm.

Novo u naoj ponudi je svakako naa nova kolekcija od 15 izuzetnih dekora emotion by Cleaf u etiri razliite strukture penelope, smart, surf i matrix.

OPLEMENJENA IVERICA

Skladite ploastih materijala

Kuhinja FunderMax ogledalo sjaj

FunderMax drvodekori ogledalo sjaj

Matrix Penelope

Surf Smart

Takoe, kao firma koja eli pruiti svojim partnerima najbolji kvalitet, odluili smo se da u nau ponudu uvrstimo kolekciju FunderMax u sjaju takozvani Spiegelglanz (ogledalo efekat), to predstavlja univer najveeg mogueg sjaja inae. Pored 13 dekora u sjaju ovog renomi-ranog austrijskog proizvoaa na raspolaganju vam je i itava paleta proizvoda kao to su laminati, compact ploe i slino.

Svakako, pored ovako irokog asortimana, vano je istai kvalitet vi-e sa kojim se ponosimo, a to je odlian lager i brz i efikasan servis naih kupaca.

DRVO JE NA SVET

Jedan od najvanijih proizvoda iz ponude firme J.u.A Frischeis jesu i najrazliitije vrste furnira. Sa centralnim skladitem u Salzburgu u Austriji u mogunosti smo da ponudimo furnire preko 140 vrsta drveta. U svakom trenutku na skalditu imamo oko 9 miliona m2 furnira koji su sortirani po kvalitetu na najsavremenijoj liniji za klasiranje u Evropi.

Skladite fineline furnira u Novoj Pazovi

Skladite furnira u Salzburgu Linija za sortiranje u Salzburgu

Sladite prirodnog furnira u Novoj Pazovi

U ponudi takoe imamo i fineline furnire u dimenzijama 31000/2500 x 640/650 x 0.6mm, a u ovom trenutku oko dvadesetak vrsta u skladinom programu.

Prodaja furnira se vri dolaskom kupca u nae skladite i odabirom furnira iz naeg skladinog programa, ili specijalnom po-rudbinom furnira koji se iz centralnog skladita doprema specijalno za kupca.

Posetom na na sajt www.frischeis.rs u mogunosti ste da vidite vrste furnira, njihov izgled, kvalitet, debljine i duine koje ima-mo na stanju kao i cene za odreene vrste. Za firme koje prilikom izrade svojih proizvoda koriste furnir kao jednu od glavnih sirovina u mogunosti smo da obezbedimo jo neke dodatne pogodnosti. Posetite nas na obostrano zadovoljstvo.

Klasiranje furnira se vri prema debljini, dui-ni i irini lista kao i naravno, po kvalitetu. Va-no je napomenuti da se prilikom sortiranja furnira vri i fotografisanje svakog sveaja, pa smo u mogunosti da kupcu ponudimo da furnire preko fotografija vidi i pre nego to se odlui da nas poseti ili porui odree-nu vrstu i kvalitet.

U naem skladitu u Novoj Pazovi imamo fur-nire oko 20 domaih vrsta drveta i 40 vrsta egzotinog drveta u raznim debljinama. Po-seban akcenat se daje na klasiranje domaih vrsta hrasta, bukve, jasena i trenje koje na skladitu imamo u vie klasa.

FURNIRI

DRVO JE NA SVET

Zahvaljujui centralizovanoj nabavci i distribuciji za itav koncern, u stanju smo da nabavimo perploe od najrazliitijih vrsta drveta i za svaku namenu, bez obzira na koliinu.

U naoj ponudi su perploe od najrazliitijih vrasta drveta kao to su breza, bukva, topola, bor, kao i razne egzote: okoume, meranti, mahagoni, ceiba i druge u raznim debljinama, od 0,6 do 60mm, formatima: 2440 x 1220, 2500 x 1250, 3000 x 1500, 1520 x 1520, ra-zliitim izvedbama: neoplemenjene, furnirane, sa filmom, protivklizne, fleksibilne za oblikovanje, multiplex itd. i razliitih namena: za nametaj, konstrukcije, podkonstrukcije, graevinu, ambalau, transportna sredstva, avio-industriju, podove prikolica, brodogradnju, pravljenje bina, oplatne sisteme i dr. U skladitu u Novoj Pazovi uvek je dostupan veliki broj razliitih izvedbi, a sve ono to u skladi-tu nemamo dobavlja se iz centralnog skladita u kratkom roku.

perploa je materijal koji zahvaljujui svojoj konstrukciji od ukrtenih furnira ima gotovo idealan odnos mase, vr-stoe i estetskih osobina. Zbog svega ovoga ima veoma iroku primenu u gotovo svim granama industrije.

Frischeis je najvei globalni uvoznik i distributer perploa u svetu, a u Srbiji jedan od najveih. perploe se uvoze i svih krajeva sveta, i to: June Amerike (Brazil, ile), Azije (Rusija i Kina) i Evrope (Finska, Italija, Poljska, eka, itd.).

Protivklizne perploe za podove

Skladite perploa u Novoj Pazovi

perploe sa filmom Okoume za brodogradnju

PERPLOE

DRVO JE NA SVET

Pored masiva jele, smre i bora, dostupni su i ostali etinari, a u Srbiji i sve aktuelniji evrop-ski ari, sibirski ari, kedar, hemlock. Najintere-santniji zbog kvaliteta, specifinih svojstava, dugovenosti i ekstremnih raspoloivih dimen-zija svakako su sibirski ari i kanadski kedar.

Treba istai i veliki izbor razliitih vrsta egzota pre svega mahagonija, meranti, okume, anigre, abachi, merbau, paduk, iroko, zebrano, wenge i naravno nezaobilazni burmanski tik kojim se broj od stotinu egzota ne zavrava. irokim iz-borom proizvoda, profesionalnou, Frischeis je konano obezbedio proizvoaima u Srbi-ji da sve to je potrebno od masivnog drveta mogu nai na jednom mestu, u traenom kva-litetu i u bilo kojoj koliini.

Rariteti kao to su limun, ebanovina, maslina, rua, makassar, palisander santos, lauro pretto samo zaokrujuju ponudu kojom J.u.A Frische-is sigurno postaje lider i na tritu rezane gra-e Srbije.

J.u.A Frischeis predstavlja pravo osveenje na tritu rezane grae Srbije. Frischeis je jedan od lidera u ponudi rezane grae u Evropi i kao takav predstavlja pravog partnera domaoj drvopreraivakoj industriji. Sirovinu nabavljamo u svim delovima Evrope i sveta, a distribu-cija robe se dalje vri preko centralnog skladita u Austriji. Viedecenijska tradicija, globalna centrelizovana mrea nabavke i distribucije grae garantuje kontinuitet kvaliteta nae ponude.

Teko da se neko moe pohvaliti skladitem od preko 100 vrsta retkog egzotinog drveta i gotovo svih vrsta domaeg drveta u masivu. Graa je raspoloiva u svim standardnim debljinama 27, 33, 40, 52, 60, 80 mm.

J.u.A. Frischeis doo Industrijska zona Berbernica bb 22300 Nova Pazova tel. 022/32 81 25, fax. 022/32 81 26 [email protected], www.frischeis.rs

REZANA GRAA

DRVO JE NA SVET

april 2010.

Prerada biomaterijala u pelete i briketeSvi lignocelulozni materi-

jali kao to su grane od drvea posle see, slama, papir i mno-ga druga vegetativna vlakna predstavljaju korisne energet-ske izvore. Glavni problem ovih materijala jeste njihov veliki vo-lumen u odnosu na masu, to oteava rukovanje, skladite-nje i transport. To poskupljuje rad sa ovim materijalima, a ovaj problem se moe reiti sue-njem i onda sabijanjem pod vi-sokim pritiskom, radi proizvod-nje energetskih (gorivih) brike-ta i peleta. Ovaj finalni proizvod ima visoku gustinu i visoku to-plotnu vrednost.

U zemaljama u razvoju pro-izvodnja briketa ili peleta za dobijanje goriva je uglavnom stvar cene, a gorino od bio-materijala bi trebalo da ubla-i zagaenje ivotne sredine. U ovim zemljama limitiran je uvoz nafte, gasa i uglja, pa bi bilo lo-gino da se koristi izobilje li-gnoceluloznih izvora kako bi se smanjio uvoz konvencionalnih goriva. Ove zemlje imaju ma-lo novca za kupovinu nafte, to je limitirajui faktor za razvoj njihove industrije i ekonomije. Veina ovih zemalja, meutim, ima u izobilju biomase u obli-ku vlanog materijala i otpada-ka. To su vlakna od kokosovog oraha, eerna trska, stabljike pamuka itd. Uz odgovarajuu preradu ovi materijali se mogu transformisati u korisno gorivo.

Pelete od drveta se proi-zvodi od strugotine, samleve-neog drvenog ostatka nakon see i uopte drvenog ostatka pri procesu prerade drveta, pi-ljevine, drvenog ipsa, kore od drveta itd.

Glavne prednosti proizvod-nje peleta su:

poveanje energetske vred-nosti drvenih ostataka za njiho-vo bre korienje u daljim ter-

mohemijskim procesima kon-verzije (sagorevanje, gasifikaci-ja, piroliza, karbonizacija itd.),

smanjenje zapremine bioma-se za skladitenje,

mogunost za lake rukova-nje i transport,

poveanje energetske gustine sa smanjenjem zapremine,

eliminisanje gubitaka materi-jala zbog fermentisanih proce-sa (truljenja).

Proizvodnja peleta

Generalno proizvodnja pe-leta ima tri osnovna koraka:

1. skladitenje i predtretman si-rovog materijala,

2. suenje sirovog materijala (na priblino 18 do 19 % sadr-aja vlage),

3. oblikovanje peleta.

Proizvodni proces obavlja se u tri stepena:

1. rinfuzni materijal, posle mle-venja na odgovarajuu duinu, ubacuje se u peletirku,

2. rotacijom matrice i silom va-ljaka prese materijal se potisku-je kroz otvore na matrici, sabi-janjem istog u pelete,

3. podeavajui no see pelete na eljenu duinu.

Kod tradicionalnog pelet-nog sistema, koji se veinom koristi danas, sirovi materijal se ubacuje unutar matrice i pelete se ekstrudiraju (istiskuju) izvan matrice, u krajnji proizvod pe-letu, ija prosena temperatura (zbog efekta visokog pritiska) iznosi izmeu 100 i 120 C. Dru-gi korak je hlaenje peleta, a on mora da se obavi pre pako-vanja. Prosena cena ovog pro-cesa se kree od 60 do 75 /t peleta.

Konvencionalna tehnolo-gija se sastoji iz:

1. skladitenja i predtretmana sirovog materijala,


Prerada biomaterijala u pelete i briketePIE: prof. dr Dragan kobalj

2. suenja sirovog materijala,

3. procesa proizvodnje peleta,

4. hlaenja peleta,

5. skladitenja peleta (pakova-nje i skaditenje).

Inovativna tehnologija obuhvata:

1. skladitenje i predtretmana sirovog materijala,

2. suenje sirovog materijala,

3. proces proizvodnje peleta,

4. hlaenje peleta,

5. skladitenje peleta (pakova-nje i skaditenje) postoji.

Novi proces proizvodnje pe-leta je posebno sveobuhvatan:

smanjen je utroak energije, jer je izbaeno suenje sirovog materijala i hlaenje peleta,

ovaj proces je patentiran, ima visoku produktivnost i proizvo-di visok kvalitet peleta,

sadraj vlage u materijalu do 35 % ne predstavlja problem,

mogu da se proizvedu pelete razliitih duina granula,

proizvod je stabilan, homo-gen i gustina je odriva,

utroi se samo 50 do 100 kWh energije po jednoj toni materi-jala, sa rasponom sadraja vla-ge od 15 do 35%,

ovaj postupak proizvodnje peleta predstavlja znaajno sni-enje cene peleta u poreenju sa konvencionalnim postup-kom,

procesiranje sirovog materija-la do 35 % sadraja vlage lako se obavlja, sa niim temperatu-rama (mehaniki), pri emu se u isto vreme obavlja suenje i sabijanje materijala.

Hlaenje peleta nije potrebno

Kod ovog sistema sirovi materijal ulazi sa strane spolj-njeg dela matrice, a pelete se proizvode unutar matrice. Tem-peratura peleta se povea za 10 do 15 C, a maksimalna rad-na temperatura matrice je u in-tervalu 55 do 60 C. Na toj re-lativno niskoj temperaturi za matricu nema emisije gasova

(isparenja) i/ili para VOC i ni-je potrebno nabavljati opremu za hlaenje. Druga prednost si-stema je ta to je on sposoban da prikupi sirov materijal sa sa-drajem vlage do 35%, bez ne-ke dalje operacije (tretmana) i onda faza suenja moe da se izbegne u veini sluajeva. Za materijal sa sadrajem vlage preko 35%, mora da se obavi celokupan proces, kao kod kon-vencionalne tehnologije.

Pelete su pogodne za ma-le gorionike (npr. domae pe-i). Smatra se da su pelete sli-ne tenom gorivu u smislu hra-njenja (loenja) gorionika jer je mogua visoka automatizacija.

Pelet je biogorivo koje se koristi za tri razliite svrhe: za grejanje graana, u velikim postrojenjima za proizvodnju energije i za grejanje naselja. Korienje peleta za grejanje graana u EU je znaajno po-veano u poslednjm godinama, kao potvrda porasta broja pro-datih pei i kotlova na pelete.

Napravljena je analiza ispi-tivanja procesa sagorevanja bi-omase i uglja za termike sna-ge do 10 kW. Poreenjem rezul-tata ispitivanja ustanovljeno je da brikete od biomase zahteva-ju veu zapreminu loita, ma-nji viak vazduha, dovoenje sekundarnog vazduha u loite, bre sagorevanje, vei je utro-ak relativno jeftinijeg goriva u jedinici vremena i daju istu ter-miku snagu loita u odnosu na ugalj. Sagorevanjem briketa od biomase manje se zagauje ivotna sredina, jer u biogori-vu nema sumpodioksida, a ko-liina azotnih oksida je zane-marljiva. Bilans ugljendioksida u atmosferi ostaje isti, tj. koliko se sagorevanjem biomase proi-zvede ugljen-dioksida toliko ga biljke u toku svog rasta potroe na proizvodnju organske ma-

terije. Sagorevanjem biomase ne stvara se efekat staklene ba-te, ne stvaraju se kisele kie i ne utie na globalnu promenu klime. Pepeo od biomase mo-e da bude vrlo dobro ubrivo za bate.

U naoj zemlji ne postoje odgovarajui standardi za bri-kete od biomase, osim standar-da JUS.D. B9. 021 iz 1987. go-dine. Naziv ovog standarda je: energetski briketi od lignoce-luloznog materijala. Ovaj stan-dard ne propisuje dovoljno pre-cizno nain ispitivanja briketa i obradu rezultata ispitivanja. On daje samo grubu kategorizaciju briketa od lignoceluloznog ma-terijala prema njihovoj toplot-noj moi i nainu obeleavanja i pakovanja briketa. Ispitivanje sagorevanja briketa je obavlje-no prema odgovarajuim stan-dardima za ugalj.

Ukratko emo se osvrnuti na situaciju u naoj zemlji. Kod nas jo uvek nije formirano tr-ite briketa i peleta. Naa sla-bost je u manjem kvalitetu ma-ina i opreme za briketiranje i peletiranje biomase. Kvalitet gotovih proizvoda nije, u veini sluajeva, uraen po standardi-ma evropske klasifikacije CEN. Ovo umanjuje nau prodajnu mo na inostranom tritu. Kod nas je veliki problem to su ma-ine i oprema za briketiranje i peletiranje prilino skupe. Oni koji ele da izgrade pogone za briketiranje i peletiranje teko dolaze do povoljnih kredita. Dr-ava ne oslobaa poreza i do-prinosa iako je poznato da se proizvodi ekoloko gorivo.

Kod razvijenih zemalja se, meutim, podstiu proizvo-ai koji smanjuju produkciju ugljen dioksida, a kanjavaju oni koji isputaju CO2 u atmos-feru, zbog efekta staklene bate i globalnog zagrevanja. Iz dela


Poreenje dva procesa proizvodnje peleta: konvencionalnog i inovativnogTabela 1 - karakteristike konvencionalnog i inovativnog procesa proizvodnje peleta

Investicioni trokovi (inovativna peletizacija) u zavisnosti od kapaciteta prese su:

1. za kapacitet 1 t/h iznosi 380.000

2. za uinak 4 t/h iznosi 650.000

3. za uinak 5 t/h iznosi 830.000

Garantuje se najmanje 10 godina rada procesnog sistema.

Tabela 2 - karakteristike inovativnog peletnog sistema

Kao rezultat inovativnih tehnikih karakteristika novi peletni sistem ima veoma nizak utroak energije, po masi proizvedenih peleta (kWh). Elektrina energija zahteva se samo za pogon maina.

Tabela 3 - glavna karakteristika novog peletnog sistema

Tabela 4 - Na osnovu vie izvora date su prosene karakteristike peleta i briketa:

Red. broj

1.

2.

3.

4.

5.

Tehnike karakteristike

Ne zahteva specijalni rad radnika

Mala potronja elektrine energije

Visok proizvodni uinak

Potpuno automatizovane operacije

Niska radna temperatura. Proizvodnja peleta obavlja se veinom pri ambijentalnoj temperaturi.

Efekti

Niski investicioni trokovi.

Niski eksploatacioni trokovi. Brzo vraanje investicionih ulaganja.

Niski eksploatacioni trokovi. Brzo vraanje investicionih ulaganja.

Niski investicioni trokovi.

Nema emisije gasova. Ne treba sistem za hlaenje. Niski

investicioni i operativni trokovi.

Red. broj

1.

Sirovi materijal

Drveni ips, strugotina, seeno drvo, piljevina

Sadraj vlage (%)

10 - 30

Proizvodnja (kg/h)

1.000 - 6.000

Energija (kWh/t)

50 - 60

Red. broj

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Karakteristike procesa

Sadraj vlage u materijalu (%)

Donja toplotna mo (MJ/kg)

Ostatak pepela (%)

Nasipna gustina peleta (kg/m3)

Utroak energije (kWh/t)

Cena peleta (/t)

Konvencionalni

8 - 10

15,92 -17,50

0,5 - 2

600 - 620

120 - 200+energija suenja

60 - 90

Inovativni

8 - 10

16,76 - 18,47

0,5

700 - 750

70 - 100

30 - 50

Red. broj

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Specifikacija parametara

Toplotna vrednost (MJ/kg)

Nasipna gustina (kg/m3)

Prenik (mm)

Duina (mm)

Sadraj pepela (%)

Sadraj vlage (%)

Pelete

16,92 - 17,64

650 - 700

6 - 16

20 - 30

0,4 - 1,0

7 - 12

Brikete

16,92 - 17,64

650 - 700

65

25 - 200

0,5

7 - 12

nje proizvodnje biogoriva. Ne-dostatak propisa ograniava trita za prodaju energetskih briketa i peleta. Nai proizvodi imaju visoke proizvodne tro-kove i nisu dovoljno konkuren-tni proizvodima u Zapadnoj Evropi. Poslovni ljudi koji ulau u ovu proizvodnju prilino su hrabri i oni oekuju da e usko-ro situacija biti bolja. Mnogi su s

drvotehnika_26

Documents