filozofija___s_predavanja

8/14/2019 filozofija___s_predavanja

1/8

01U miljenju se moe poeti od svake take, svako miljenje poinje na razliitim mestimai otkrivaju se razliite istine. Znanja se ne mogu sticati istim putem. Ne postoji samo jedna istina. Ne poinje se svuda na istom mestu i ne dobijaju se uvek iste istine. Malo jetanih znanja. Aristotel je rekao da se o nekim stvarima mogu dati vrsti zakljuci a o

nekim stvarima pesniki zakljuci. Ne mogu se npr. u Bibliji traiti istine tanosti.Srednji vek (mrani vek) postoje 2 vrste istine. Za vernika je istina da je Isus vaskrsao aza naunika je to ista glupost. To je tzv.teorija dvojne istine. Njom se razvija slobodnanauka.Silogizmi logiki zakljuci, zakljuci tanostiEntide pesniki zakljuci, nisu istine tanostiKako se poinje u filozofiji i gde ona poinje? Na samom poetku postoji stanje prirodnezbunjenosti.eling: Kada student stupi u svet nauke, stupa u haos gde nita ne razume,on je bez zvezde vodilje.Ona kree u meuprostorima i osobitoj nesigurnosti.Sokrat nijesluajno rekao: Ja znam da nita ne znam. Hegel: Duh hoe da postupa bitno, da naevrstu taku za svoje polazite.To hoe i filozofija. Ona za glavni problem ima sebe. Mi

smo sebi najvei problem. Sve to je ovek stvorio izalo je iz tenje (muke) zasamospoznajom.Drama je vee od muke jer sebe ne moemo spoznati u sebi. Augustin: Ne moe se izai iz svoje unutranjosti jer u njoj poinje istina.Filozofija moe poi sa razliitih mesta ali znanje je mesto sa koga moe poi i stii do oveka. Po tomefilozofija postaje bitno miljenje. Filozofija smatra da je znanje najsigurnija osnova zanae postavljanje. Poetak filozofije se nalazi u njoj samoj. Ona postupa bitno i hoe prvoda zna za sebe. To je prva odluka filozofskog miljenja. Istina moe poivati sa razliitihmesta i mora doi do oveka, ona mora zavriti kao sentimentalna misao. Platon: Umvlada svetom.Osnov ljudske orijentacije u svetu nije svet. Mi se upravljamo u svetu potome kako sebe vidimo u ogledalu tj. po doivlaju sveta. Hegel smatra da postoji netoto se zove Res gestas. To je istorijsko zbivanje (npr. Kosovski boj) i doivljaj tog

zbivanja (mit o Kosovskom boju). Um je vrsto uporite filozofije. Ono to je bitno usvetu je ideja u pojmovnom uenju filozofije. Mi prouavamo svoje znanje i upravljamosobom. Iako je Hegel tvrdio da je svet nastao iz ideje (to je neistina), ideja predstavlja bitak sveta. Za Grke je materija osnov ali stvaranje nastaje prema idejama. Re je ouzvienom intelektualizmu. Filozofija je vid uzvienog intelektualizma. Ona mora poiod sebe jer ona nije nauka tanosti, ve forma slobodnih znanja, shvatanja, miljenja.Predstavlja polje otvorenog govora i ivi od vlastite nesigurnosti i vlastitog preispitivanja.Filozofija mora preispitati prvo sebe. Ona se iznova pita o sebi, o epohi u kojoj senalazi,...Izuavanje filozofije poinje od pitanja: ta smo mi? Uvek se poinje od pitanja o sebi,koje izraava tipinu ljdsku situaciju nesigurnosti. Filozofski blagaoslov vaiti veito.

Filozofija se pojavljuje kao neprijatni svedok istine. Bez filozofskih pitanja svi bi bilisigurni. Ona tei da ostale nauke uini nesigurnim.Sokrat je stradao jer je bio neprijatanzapitkiva monih. U filozofiji veina ne znai nita. U njoj vae argumenti. Lajbnicje tonajbolje izrazio reenicom:Sto konja ne tre bre od jednog konja.Hrabrost je jedna odosnovnih filozofskih osobina. U njoj vae znanje i miljenje a ne veina. Istina je zalogfilozofije. Ona ispitivanjem sebi obezbeuje vrst temelj. Svi smo na terenu filozofije dok zapitkujemo i elimo da znamo istinu. Filozofija je polje slobodnog zapitkivanja. Ona semoe osloboditi pitanja o sebi. Ima 2 sloja:


2/8

1. znanje o svetu2. znanje o znanjuOna mora sa sebe da reflektuje, rasvetli, brani i legitimie. Pitanje ta je filozofija? jekonsekventno (dostojno, vrsto, nepokolebljivo) pitanje jer iz tog pitanja proizilaze druga pitanja npr. ta je nauka?. Samostalnost i samodovoljnost filozofije pokazuju se u

njenoj slobodi i mogunosti da govori o nesamostalnosti. Filozofija moe da postavinajtea pitanja o sebi i moe da ih zadri. Razlozi za nesigurnost filozofije:1. opta i iroka predstava o filozofiji (ono to vodi preispitivanju)2. razliiti sadraji miljenja koji se nazivaju filozofijomFilozofija nije samo grki duh ve je i evropski duh. Svet je mnotven, raznovrstan, izbog toga je lep. Nema najboljeg filozofa u filozofiji. Ona je demokratska republikaumnih. Opta i iroka predstava o filozofiji odreuje se kao osnovna pojedinana naukaali tu se postavlja pitanje da li je filozofija uopte nauka. esto se kae da je duhovnanauka pozicija suverenosti duha. Nije mogue nai jedinstvenu definiciju filozofije amoda je i ne treba traiti. Nije ona jedino polje uma (to je npr. i religija). Filozofija predstavlja osnov pojedinanih nauka. Odreuje se kao opta, duhovna nauka, kao

filozofija ivota, kao mudrost, kao pozicija suverenosti duha i samorefleksija oveka.Filozofija se ne smatra ekskluzivnom delatnou jer svi mogu da filozofiraju. Ona ne znaza privatne i politike granice tj. ona ne zna za politiko i lino. Filozofija je osvajanjesamosvesnosti, nauka od promiljanja koja svako ljudsko bie uzdie do samorefleksije(to je branjenje nekog svog stava).Subjekti filozofije i njenih iskaza su pojedinci. Ona je delo pojedinca. Ona je mo koja je potpuno autonomna i samodovoljna. Ona ne prihvata formu kolektivnog miljenja.Filozofija je delatnost bez zatite. Ona se pokazuje kao penjanje ka bitnom. To penjanjeide iz napora, od injenica, slika, komunikacije itd. Nain da ovek postane svestan bivstvovanja sveta je putovanje do sebe, do svoje izvrsnosti. Poinje se od imena, ododnosa sa drugim, od formalnih crta filozofskih miljenja, od studiranja istorije filozofije.Da li je filozofija mudrost? Apsolutno znanje je boanska mudrost, pa stoga filozofija nijekonana mudrost. Filozofija nije boansko znanje. Filozofija je osnova grkog helenstva. Philo sophos(ljubav mudrost) je jedna dugaka staza po kojoj se moe putovati i onanam govori o onima koji su je skovali. Neki filozofi(Rasel, Nie)smatraju da bifilozofija mogla da se odredi prema mudrosti. Ona je htela da se odrekne svog imena i postane nauka. Filozofija je poela kao mudrost ali je u novom veku pod uticajem prirodnih nauka i tei da postane precizna nauka tj. konano znanje. Hegel je smatrao daona treba da dobije metodiku preciznost i jasnost, da napusti to neobavezno.Kriza samosvesti je kriza u koju je zapala filozofija kada je shvaeno da ne moe da budenauka ve mora da se vrati na ljubav prema mudrosti.Galilejev greh iluzija da se sva znanja mogu izraziti na matematiki precizan nain.Da li se filozofija moe odrediti kao ljubav prema mudrosti? Sa philo se demonstriraovekov entuzijazam. Filozofija hoe da svet prome lepotom, istinom, dobrotom.Mudrost ne ukljuuje samo znanje ve iskren, bogat ivot. Mudrost je seme znanja. Tonije opte znanje, nije enciklopedijski skup nauka. Ovde se akcenat stavlja nasamospoznaji. Filozofija odreuje oveka kao ljubavnika. Hegel: ovek je filozof ljubavnik.Znanje moramo da pretvorimo u umno delanje. Filozof je onaj koji voli sophoskao logos, koji eli da spozna zakonitost zbivanja u svetu, onaj koji voli kao Hen panta(jedinstvo sveta), Panta rei(zbivanje i kretanje u svetu; uda u svetu), i najzad moe se


3/8

voleti kao Panta tonta(celost). Mi uveko volimo ono to nemamo.Sokrat: Ljubav je udnja za onim to nemamo (Gozba).Filozofija se razlikuje kao mudrost i znanje zaosveenjem ivotaznanje koje se osvaja. To je znanje mladosti a ne starosti. Mudrost pripada mladima a stari imaju lukavstvo. Egzistencija mladih je usmerena na osvajanje, astarih da sauva ono to je stekla. Mudrost je osvajanje. Ona je jedinstvo istine, dobrote i

lepote. To je filozofska trijada tj.trnova ruica filozofije (Agne Heler)i svi ljuditragaju za tim. Filozofija traga za jedinstvom i ona je lepa i vredna traganja.

02.Universites litteralum celina ljudskog miljenja tj. misaoni prostor gde se odvijamiljenje.Filozofija nije ni prvo ni jedino miljenje u svetu. Ne postoji ista filozofija. Ona semeala sa raznim naukama (teologijom, naukom, mitom, religijom...) i drugim misaonimsferama. Teko je odrediva granica izmeu filozofije i drugih misaonih sfera. Smeta seizmeu nauke (sa kojom je nastala na istoj osnovi) i religije ali se od njih jasno razlikuje.Uprkos toj povezanosti svest o razlici se mora odrati. Religija nam budi sigurna znanja o

onome o emu nije mogue sigurno znanje. Kant: Sa velikim idejama (Bog, besmrtnost due) se ne moe sve rei. Uvek ostaje put traganja. Nauka nam govori samo o onmometo je sigurno, ali ne o Bogu, celini sveta, nama. U filozofiji moramo govoriti o onome oemu nita sigurno ne moemo rei. Filozofija se esto smeta u odnosu premaumetnosti. Platon je filozofiju odredio kao najbolju. Platon: Filozofija je suprotnaumetnosti; Umetnost je slaba filozofija.Odnos filozofije i drugih sfera se mora ureditidrugaije. Vano je nae svakodnevno miljenje kojim se filozofija ne bavi. U evropskommiljenju preovladava neproduktivan metod razumevanja inilaca (univerzites literarum).Miljenje se posmatra na jednojvertikalnoj skali . Ko pravi skalu? Platon ju je prvinapravio. Na vrhu skale je filozofija a na dnu je umetnost. Polazi se od toga da jemiljenje hijerarhijski postavljeno. Ono je svodljivo na jednu formu ili jednu dimenziju.

U novom veku filozofija se povezuje sa naukom a nauka je najvanije znanje tj. smatra sevrhovnom. Sve je odbaeno sem iste nauke.Galilejev greh iluzija da se sva znanja mogu svesti na princip tanosti. Iza toga stojidominacijski princip miljenja a to je svodivost ljudskog bia (na mo, na pragmatinost,...).Drugi model je metoda po kojoj se sistem znanja posmatra pohorizontalnoj ,ravnopravnoj, paralelnoj hijerarhiji. Polazi se od toga da se sfere (filozofska, teoloka,religijska) ne nalaze jedna ispod druge, ve jedna pored druge. Svaka od ovih sfera imasvoju antropoloku opravdanost i ontoloku specifinost. Svaki ovek moe doi dosveta, sebe. Svaka sfera ima svoju osobenost, vanost, vlastitu istinu, i svaka od njih je proizvod ljudskog uma i zadovoljava ljudsku potrebu. U odreenim situacijama mi

proizvodimo umetnike slike, interese, reavamo probleme svakodnevnice. Jedan isti umgradi sve te mitske slike, filozofske istine,... Svaka od sfera ima svoju istinu. Od ovihsfera se ne moe dobiti ista istina i tanost. Ne treba traiti iste vrste istine. TomaAkvinski je branio tu tezu, da ne postoji samo jedna istina.Toma Akvinski: ta je jae(istinitije): istina, car, ene ili vino?Samo u duhovnoj sferi istina je najjaa. Hegel: Sveove sfere ulaze u istoriju filozofije.Filozofija nije nastala kao prva forma u vremenskomsmislu. Prvo se susreemo sa mitom.Mit ulazi u grau istorije filozofije. Mit je misaonaforma, umetnost, lepota. Mitos pria, govor, re, izmiljenost; odnosi se na kosmos,


4/8

Bogove, titane, heroje, ljude i njihove odnose. Mit daje njenu skraenu verziju. Proizvod je fantazirajueg uma. Postoji jedna slobodnija upotreba. Kosovski boj nije mit ve jenadograen mitom. Zato i pripada epohama detinjstva kada se slobodno fantaziralo, kadase nije imalo tano znanje. Mit je pria o izmiljenom i ini predpojmovnu epohu. Hegel:Mit je nemo miljena.Mit sadri instinkt umetnosti, bitne odlike zapadno-evropskog

miljenja, usmerenost ka kazni, krivici, slobodi, filozofem (osnova za filozofiranje).Akose tome doda instinkt fantazije onda se dobija mit. Grka filozofija je pravi magacin zafilozofiju.StrukturalistiMit o EdipuLevianiPrometejFilozofija ne moe bez mitologije iako je svesna da se njome ne moe unaprediti.Upotrebljava ga kao saetu formu ukazivanja na probleme. Mit je osnova za govoriti, priati, razmiljati o neemu ega nema. On je univerzalna neuroza naroda da biobjasnili ko smo (ljudska muka), pitanja o sebi i svetu. Nie:Mit je saeta slika sveta alinije polje neljudnosti.Mit je stvoren da bi se reklo neto o onome to nismo znali, ta nas je muilo, a nismo znali odgovor. U evropskom miljenju mit se javlja kao penjanje tj.

kao da se penjemo navie(parnas). Ljudi ne mogu bez odgovora na pitanja koja ih mue.Epoha mitova je prola. To je doba lepih govora. Sad ivimo u naunom dobu.eling:Od 17. veka vie nema ni jedan mit u Evropi.Ono to mi danas zovemo mit nije mit. Tosu mitologizacije (sa svim elementima manipulacije). Istorija filozofije ima svoj prapoetak u mitu. Nastojala je da nae novi poetak ali je morala da odbaci prapoetak koji je imala u mitu, tj. sredstva kojim se mit sluio.Prekustova postelja on je imao kuu pored puta i veliku strast da ugosti ljude. Meutim,ljudi koje je primao u goste morali su biti po meri kreveta. Krae ljude je istezao avelike je skraivao.Kod religije problem je malo sloeniji. Nema naelne suprotnosti izmeu filozofije imita. Religija i filozofija su u odnosu jer su im polazita razliita.Religija se javlja kaoum koji se objavljuje (istinu), natprirodni um koji gradi istinu u svetu, znanje koje sesputa sa neba. To su znanja koja se predstavljaju kao nesumnjive istine. Augustin jerekao da je to pristajanje na istinu bez razmiljanja. Ta istina se ne moe osporiti.Filozofija zahteva da nema apsolutne istine, vene filozofije i da znanje dolazi odozgo.Spor izmeu filozofije i religije je prirodan. Religija je jako sloen fenomen i ima vieslojeva. Ona je nain na koji pojedinac doivljava svet. Moe biti u obliku ljudskesamosvesti, moe biti teologija, neko filozofsko tumaenje religije. Religija se pojavljujekao organizacija (crkva) i kompleks boijih zapovesti. Ona je sloen fenomen, teak zaobjanjavanje ali i za prihvatanje. Kad Niegovori o smrti Boga, i to je simboliki, to jeza crkvu jeres. Ustvari, to je bio zahtev da se sve dogme skinu sa neba i stave kao predmet slobodne rasprave. Sva pitanja koja se tiu naeg ivota mogu biti predmetslobodne rasprave. Ljudi imaju potrebu za Bogom. Religija moe istraivati stvarnuljudsku potrebu. U kultu se samo ispoljavamo, u verovanju upoznajemo i osvetavamosvoje bie. Hegel: Kad govorimo o religiji ne smemo se prenemagati. Nie: Dolo jevreme da objavimo veliku tajnu o smrti boga.Religija hoe da bude apsolutna svestobjektivnog i to je njen problem. Sa stanovita filozofije religija nije sporna. Religija jenain na koji ovek sa lanovima svoje zajednice saznaje sopstveno bivstvovanje. Onamoe biti u kultu i tu spoznaju materijalno ispoljavamo (obredi, obiaji,...). Ona se prenosi sa kolena na koleno. Postaje sporna tek kad postane miljenje koje se namee.


5/8

Vano je pitanje ljudske slobode. Vera, kao nain ljudske spoznaje, je slinost izmeufilozofije i religije.

Druge sfere duha se pojavljuju kao ontoloka osobenost i antropoloka specifinost.Forme obrazovanosti imaju svoju snagu. Prema njima se filozofija odnosi kao prema

grai za svoje miljenje. Sve te forme su forme ljudske umnosti. Njima ovek moe doido istine o sebi.Umetnost je produkt slobodnog, stvaralakog duha. Od filozofije se razlikuje po svommedijumu (umetnost se nalazi u fragmentu a umetnost filozofije je medijum optosti). Njen medijum je ulni i drugi oseaj, doivljaj. Forme duha su forme umetnosti. Odnosfilozofije i umetnosti nije imao tu vrstu napetosti kao u religiji, ali nije bio ni ravnoduankroz istoriju. Platon je bio prvi predstavnik 2 miljenja (tj. zatvorenog miljenja) koji nijeuvaio pluralizam znanja i pluralizam miljenja. Filozofija je idealna umetnost i sve istinetreba da se svedu na jednu istinu. Platon je od umetnosti traio ono to ona ne morada da.Umetnost moe da stvara i bez znanja, i bez vere, i bez morala jer ona mora da stvorilepotu. Hegel je svuda traio isto znanje a umetnost to nije. Umetnost se ne moe

odrediti pomou znanja. Umetnost se podreuje filozofiji i religiji. Filozofija je trailaneto to sa umetnou nema veze. Platon i Hegel su eleli da se filozofiji priznaapsolutna autonomnost i osobenost umetnosti. Aristotel ima razumevanja za umetnost aline misli da je umetnost dobra ili loa filozofija. Kod elinga umetnost je na vrhu duha, aKant e iznad morala staviti umetnost. Kant je smatrao da je umetnost isto poljeumetnikog stvaranja i njoj se ne moe suditi jer se estetsko (za jasno miljenje o ivotu)i estetino (za teorijsko miljenje o umetnosti) moraju razdvojiti. Estetsko i estetiko su polja razumevanja umetnosti. Kant je zabranjivao umetniku kritiku. Nie: Filozofija iumetnost su jedinstvene po slobodi (po svojoj otvorenosti).Nie smatra da umetnici muesvoj duh, a filozofi misle slobodno. Smatrao je da e nas umetnost spasiti kao formaslobode. Kant smatra da se moe zasnovati teza o tzv. estetikom socijalizmu. Umetnik ilifilozof (iz traginog razvoja Grka) se mogu izjednaiti sa Nieovim Natovekom. Do sada je samo to mogao biti umetnik. Sukob filozofije i umetnosti morao je biti neminovan jer se obe nalaze u medijumu rei. Umetnost i filozofija zalaze preko realiteta, one su povezane ali poivaju na razliitim brdima. Umetnost je slobodna kreacija. Filozofijakao i umetnost nema institucijalnog zatitnika, moraju se tititi same sobom. Poklapaju sei u odnosu prema vlastitoj istoriji. Nema najboljeg ili mrtvog umetnika. Istorija nauke jegroblje naunika. To je tako jer nauku interesuju samo najnovija znanja. Grci su svojuumetnost doivljavali kao istoriju filozofije.

Ideologija je vezana za novija vremena. Pojam ideologije je u novije vreme postaosporan. Postoji 50 razliitih definicija. Vezuje se za razumevanje kolektiva ali je upuena pojedincu. Postoje razliite definicije ideologije. Meutim, filozofija se nije mogla lakoemancipovati bez nje. Ideologija je forma kolektivnog miljenja a filozofija jerazumevanje kolektivnog miljenja. Napoleon je prvi upotrebio re ideologija kojom jeoznaio neke svoje neprijatelje. Ideologija je udaljenija od filozofije. Blia je u izvesnomsmislu religiji jer je forma kolektivne svesti. Ne oslanja se na miljenje pojedinca, ali jeupuena pojedincu. Filozofija se nije mogla osloboditi ideologije. Mnogi su filozofi teilida se njihova filozofija upotrebi kao ideologija. Filozofija je esto dobijala formu


6/8

ideologije, naroito u novije vreme. Ideologija je kvarila filozofiju. Hobs: Kad bi i Pitagorina teorema zadirala u interese ljudi, ljudi bi je razliito tumaili.Tj. ideologiju proizvodi interesni um. Piser (preuzeo od Marksa): Iodeologija je nauno determisana predstava stvarnosti.Marks: Ideologija je nuno iskrivljena svest.

To znai da je to forma interesne svesti. Svako e shvatiti kako on hoe. Hegel: U istoriji se nita ne deava bez strasti. Od svih interesa najjai su partikularni(privatni) interesi i oni ne znaju za granice istine, morala, lepote. Sve te ideje imajuujedinjujuu ambiciju.Cilj ideologije je da pokrene ljude i natera ih da se promene. Ideologija ne bira sredstva inije joj vano da li govori istinu ili la, lepe ili rune stvari. Velike ideologije se ne gradena nauci. Uzimaju filozofiju zbog njenih otvorenih i slobodnih ideja. Ideologija odfilozofije dobija jedinstvo i optu orijentaciju. Ideoloke postavke ne sadre objektivnunaunu ispravnost sadrine. Ona ne moe bez irokih ideja. Ideologija dobija jedinstvo ioptu orijentaciju. Ne sadri naunu ispravnost, nego drutvenu. Ne moe se traiti potpuna istina jer je ta istina posredovana interesom. Jedna ideologija je nezamisliva jer

ne postoji jedan interes u drutvu. Ono to je zamislivo je to to se svaka ideologijazalae za neko dobro! Zbog toga je ona pozitivna. One sadre interesnu drutvenuintenciju. One sadre istorijsku potrebu vremena i subjekata. Ideologije ele da bududelotvorne a ne istinite. Svaka ideologija se javno zalae za svoje dobro. Ideologije mogu biti istorijski produktivne kada se pojave ideologije velikih klasa u usponu (npr. buroazija je bila velika i produktivna klasa i Marks je buroaziji priznao veliki istorijski produktivitet). Od partije se ne mogu oekivati velike ideologije. Agne Heler: Sve partije imaju istu boju-crvenu. Sutinski, meu njima nema razlike. Njihov cilj je borbaza vlast. Druga boja je zelene, boja kojom se oznaavaju drutveni pokreti. Tu se delujemanifestacijom.Svetozar Markovi: Svetu vladaju partije.Sistem je demokratian zbog pluralizma. Partije su mehanizmi.Makijaveli: Politika je interesno polje i nema nita zajedniko sa umetnou, religijom, filozofijom.Najmanje problematina za filozofiju jenauka. Obe imaju isti izvor, to su forme racionalnog znanja, bave se realitetom. Nastajukao nain da se prevlada mitsko miljenje i pripadaju formama imanentnog znanja. Njihova misaona forma su pojam i optost. Pitanje je moe li se filozofija objasniti pomou nauke? Ne, iako je ona teila da se spoji sa naukom, i to spajanje platilalegitimacijskom krizom. One svoje osnove ne mogu menjati. Po predmetu, nauka ifilozofija su bile u jedinstvu u poetku. Nije bilo metodike ni predmetne rezliitostimeu njima.Marks je priznao veliki istorijski produktivitet. Nauka je najmanje problematina za filozofiju. Obe su nastale kao nain da se prevazie mitsko miljenje iobe se dotiu realnosti. Ali one ne mogu meusobno zameniti svoje principe, istine. Nekad nije bilo predmetne razlike izmeu njih. Aristotel je prvi uoio metodiku i predmetnu razliku izmeu njih. On je precizno uoio da se razlikuju:1. po predmetu: filozofija se bavi optou, pokuava da vidi ta je iza istine; dok jenauka forma promenjivog znanja.2. po metodama: nauka je forma promenjivog znanja, znanja koja objanjava, posmatra,meri.3. u istini: filozofija svoje istine ne moe evidentirati kao nauka koja je nauka tanosti.Istine nauke su nauke tanosti. Takve istine filozofija tek retko moe da da. Filozofskeistine su istine bitnosti, a ne istine tanosti. Nauka i filozofija se na razliite naine


7/8

osporavaju. U nauci se dokae da A nije A i srui se sve; dok se filozofija ne moeosporiti. U filozofiji nema napretka kao u nauci. Nauka je danas najvanija odlika moi.

Priroda svakodnevnog miljenjaFilozofija se udaljava od svakodnevnog znanja. Platon i Sokrat ga odbacuju.

Sokrat: Svaki ovek je merilo stvari.Svakodnevno znanje (mnjenje) je ne bitno i ne moe biti merilo stvarnosti.Sokrat: Kad bi svaki ovek mogao biti merilo stvari onda bi to mogli biti volovi i konji.Grka filozofija se razvijala kao dosledno razlikovanje svakodnevnog miljenja.Sokrat: Ja znam da nita ne znate nae empirijsko znanje je ne bitno.Znanja su razliite vrednosti.Sokrat trai pravo znanje. Bez teorijskog znanja ovek ne moe uestvovati u vrlini.Filozofi su se razlikovali po tome koliko jaz vide izmeu teorijskog i svakodnevnogznanja. Doxa i episteme razlika postoji.Sokrat: Filozofija e biti nauka ili nita.

Doxa zdrav razum, mnjenje (miljenje masa). Sve je uvek doxa. Ona je neposrednoznanje o pojavama, ona sama sebe uzima za apsolutno znanje. Aristotel: Srea je ta najvea vrednost, svi ljudi tee srei, empirijsko slaganje ljude.Svako znanje je iskustvo i stvara se na osnovu ponavljanja, navika i svakodnevnogivota.npr. arhitekta pravo znanje (zna da ga objasni, podui druge); zidar empirijsko znanjeTeorijsko znanje je znanje o uzrocima. Svakodnevno znanje je znanje o pojedinanom, nedokazuju se, ne opovrgavaju se. Nema znanja koja se ne mogu dokazivati. Opaena svestsvakodnevnog ivota se ne opovrgava, ne dokazuje.Truizmi opte prihvaene a ne dokazane istine (npr. svi crnogorci su lenji).Zdrav razum je ne kritian, sklon je indukciji (zakljuivanju) na osnovu pojedinaca.

Zdrav razum je uvek suprotnost filozofskom znanju. On je dogmatian, on je neposredniodnos prema stvarnosti i doivljaj prema stvarnosti bez samorefleksa.Filozofija je dugo ignorisala svakodnevnicu. Hegel: Pojedinac je bitan tek kad ue u kolektivitet. Od pojedinaca je jedino bitan Napoleon. Agne Heler: Moe se pokazati da se struktura svakodnevnog ivota ne moe potceniti.On je primarna orijentacija.ta je svakodnevni ivot?Svakodnevni se ne sme uzeti bukvalno. Ime zavodi. Celokupnost aktivnosti kojim se ______ pojedinac.Svakodnevno miljenje je svakodnevni napor gde ovek razume sebe. Uvek se

reprodukuje pojedinac a ne apstraktnost. Karakter neke aktivnosti, odnosa, ne zavisi odtoga da li se to ponavlja svakog dana ili ne. Zavisi od motiva delovanja, modalitetadelovanja, pokretaa, nosioca delovanja. Moe se neto dogaati svaki dan a da to ne bude svakodnevno. Svakodnevni ivot je delovanje usmereno na neposrednu praktiku.Svakodnevno delovanje je jedinstveno. Svakodnevni ivot je naa primarna orijentacija.Bez njega ne moemo. Svakodnevne orijentacije su vieg nivoa. Svakodnevna znanja proizilaze iz rada, potreba, igre, i to je njena sadrina. Nekada su ljudi iveli odsvakodnevnog znanja. Znanje potie odozdo. Danas nema istog empirijskog znanja.


8/8

Svakodnevno znanje ima svoju istinu i ta istina je svakodnevna. Ja znam nije iskreno.To znai ja znam; ja umem u teoriji i to nije tako (npr. arhitekta ne zna kako se zida). Nema teorijskog znanja u svakodnevnici. Svakodnevno znanje je doxa s kojom u ivotudelujemo velikom verovatnoom a pokazuje se uinkom. Istina svakodnevnog ivota je pragmatina. Svakodnevni ivot je istina jednog iskustva, jedne pragme. Doxa su

oevidna znanja. Ona su stabilna, nepokolebljiva, dugotrajna. Doxa je uvek dogmatina.Svakodnevno miljenje je nzasieno opaanjima i emocijama. Opaanje nije ist prirodniin ve je ljudski in (npr. afrikanac u pustinji nae kompjuter; nee ga opaziti).Umetniko opaanje prelazi horizont svakodnevnog opaanja. Svakodnevno znanje imaobjektivni karakter (postoji zbir znanja koje svaki pojedinac mora da savlada npr. da biiveli u gradu moramo da znamo da prelazimo ulicu),normativni karakter (svakodnevno znanje se mora osvojiti da bi epoha mogla dafunkcionie). Nosioci svakodnevnog znanja su svi ljudi a kljuari su starije generacije. Svakodnevnoznanje poinje na slepoj veri a moe dostii i uverenost (npr. ne proveravamo ta profesori ili stariji kau). ovek moe biti mlad po godinama a star po asovima

provedenim nad knjigom. Slepa vera je neproduktivna pozicija. U svakodnevnom znanjumoe se _____ sumnja ili skepsa. To je lokalizovana sumnja ka nekom znanju.Svakodnevno znanje moe imati karakter tajne. Tajna su ona znanja koja se stiu na poseban nain, uvaju se kao tajna, govore se pred kraj ivota i predstavljaju se kaovelika znanja. Ne moramo znati sve tajne ovog sveta. Bilo bi strano kad bi svedemistifikovali (realno pokazali).

Teorijska usmerenost u svakodnevnici Na svakodnevni ivot je pragmatian (praktian, koristan).KontemplacijaKvalifikovanje stvari

Klasifikacija (razvrstavanje stvari)EksperimentSvaki ovek je mislilac, teoretiar ak i kad radi najgori posao (npr. kopanje kukuruza).Sklonost ka uoptavanju postoji. Najslobodniji akt naeg uma je sanjarenje. Ono nasmoe voditi u neto vie (npr. pisanje pesama) ali ono moe postati i samozarobljavanje.

filozofija___s_predavanja

Documents