UVOD

Analiza uspešnosti poslovanja preduzeća oduvek se nalazila u centru pažnje ekono-mista. Analiza podrazumeva postupak naučnog istraživanja i objašnjavanja stvarnosti putem rasčlanjivanja neke celine na sastavne delove i razmatranje svakog dela za sebe i u odnosu na druge delove date celine. Podrazumeva prikaz kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika predmeta analize, istraživanje odnosa, korelacionih i uzročnih veza, zakonitosti i tendencija predmeta istraživanja. Informacije do kojih se dolazi na osnovu analize predstavljaju osnovu za donošenje racionalnih odluka.

Ekonomisti su tragali za jednim jedinstvenim pokazateljem uspešnosti poslovanja.

Traganje za jedinstvenim pokazateljem je bilo bezuspešno. Došli su do nekih rešenja i najčešće koriste analizu indikatora po pojedinim područjima za koje se smatra da imaju naj-veći uticaj na uspešnost poslovanja. Da bi prikazali poslovanje jednog preduzeća ekonomisti se, u principu, oslanjaju na podatke dobijene iz finansijskih izveštaja preduzeća koje se ana-lizira, na podatke do kojih su došli na osnovu svog dotadašnjeg iskustva i na osnovu podataka drugih preduzeća koji pripadaju istoj grupaciji.

Posebna pažnja se treba posvetiti analizi bilansa stanja i računa dobitka i gubitka jer se ova analiza zasniva na izvlačenju zaključka iz odnosa između bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u računu dobitka i gubitka.

Takođe, treba napomenuti da se ova analiza oslanja na Međunarodne računovodstve-ne standarde

1

1. FINANSIJSKI DUE DILIGENCE PREMA TERMINOLOGIJI KORIŠĆENOJ U MEĐUNARODNIM

RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA

Analiza odnosa između bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u računu dobitka i gubitka ima brojne prednosti za preduzeće. U prvom redu menadžerima služi za planiranje, kontrolu i donošenje odluka. Pomaže im pri izboru strategije poslovanja jer menadžeri na osnovu ovih analiza izvode zaključke o dosadašnjem poslovanju i ocenjuju implementiranu strategiju. To im daje prostora za zadržavanje ili promenu postojeće strategije. Takođe, daje celovitu sliku o finansijskim performansama posmatranog preduzeća. Ova analiza pomaže da se definišu indikatori uspešnosti (profitabilnost, efikasnosti upravljanja aktivom, solventnost i investicioni potencijal).

Od posebne važnosti je činjenica da se na ovaj način obezbeđuju informacije na osnovu kojih se formira baza podataka. Tako će menadžerima biti omogućeno da prate tren-dove performansi, da prate promene koje nastaju i otkrivaju razloge zbog kojih je došlo do promena.

Takođe, svako preduzeće teži da ostvari konkurentsku prednost na tržištu. Upore-đivanjem indikatora uspešnosti do kojih se došlo ovom analizom sa indikatorima drugih privrednih društava biće u stanju da izvede zaključak o svojoj poziciji i da traga za načinima da u narednom periodu poboljšaju svoju finansijsku situaciju.

Srukturu ove analize, analize odnosa pozicija bilansa stanja i pozicija računa dobitka i gubitka sačinjava:

Analiza profitabilnosti Analiza obrta aktive Analiza solventnosti i likvidnosti Analiza investicionog potencijala Izračunavanje ukupnog izraza uspešnosti (Zeta Score – Altmanov obrazac)

U okviru analize profitabilnosti posmatra se sposobnost preduzeća da ostvari odre-đenu dobit u odnosu na prihode i kapital (analiziraju se dve veličine: profitna marža (u zavisnosti od kategorije dobitka koja se posmatra razmatra se više parametara) i povrat na investirano).

Analiza obrta aktive zasniva se na analizi odnosa između prihoda i aktive i cilj ove analize je da pokaže sa kojim stepenom efikasnosti je kapital korišćen.

Analiza likvidnosti i solventnosti pruža vrlo korisne podatke kako menadžmentu tako i investitorima i kreditorima. Informacije dobijene analizom likvidnosti dale bi odgovor na pitanje u kojoj meri je preduzeće sposobno da izmiruje svoje kratkoročne obaveze a infor-macije dobijene na osnovu analize solventnosti pokazale bi njegovu sposobnost da u pre-dviđenom roku podmiri svoje dugoročne obaveze.

Analizom investicionog potencijala razmatraju se indikatori efikasnosti investiranja akcionara i ovi indikatori pružaju podatke o efektima investiranja u redovne akcije.

2

2. ANALIZA PROFITABILNOSTI

Najvažnijom analizom smatra se analiza profitabilnosti (The Profitability Analysis). Pokazatelji profitabilnosti mere sposobnost preduzeća da ostvari određenu dobit u odnosu na prihode i kapital. Dve veličine koje se analiziraju u okviru profitabilnosti su profitna marža i povrat na investirano.

2.1 Profitna marža

Profitna marža pokazuje procenat ostvarenog dobitka (profita) u odnosu na vrednost celokupnog posla (ili pojedinačnog, u zavisnosti od kategorije dobitka ili prihoda koja se pri-menjuje u indikatoru).

Profitna marža ¿ DobitakPrihod od prodaje

Razlikujemo sledeće kategorije profitne marže i to:

Bruto profitna marža Profitna marža pre oporezivanja Neto profitna marža Marža neto preostalog profita

Bruto profitna marža: predstavlja vrlo značajnu informaciju za menadžere. Izra-čunava se iz odnosa bruto dobitka i prihoda od prodaje. Ona ukazuje na mogućnosti racio-niranja ukupnih troškova a posebno troškova uprave i prodaje. Detaljnije analize troškova i cena menadžeri sprovode putem komparativne analize bruto profitne marže svog i drugih pre-duzeća iz iste delatnosti.

Kada bi operativni dobitak stavili u odnos sa prihodima od prodaje dobili bi ope-rativnu profitnu maržu. Ona pruža informaciju koliki bi dobitak pre oporezivanja bio ostvaren kada bi se preduzeće finansiralo iz sopstvenih izvora. Tačnije, kada preduzeće ne bi uzimalo kredite za finansiranje svog poslovanja. Ova informacija je od posebnog značaja u fazi planiranja poslova u uslovima nedovoljne uočljivosti kamatnih opterećenja

Profitna marža pre oporezivanja: ova marža je odnos između dobitka pre opore-zivanja i prihoda od prodaje. Pokazuje koliki procenat od ukupnog prihoda otpada na dobitak koji još uvek nije oporezovan. Ovo omogućava poređenje sa maržama ostalih privrednih društvava a da se zanemari politika oporezivanja dobitka (pošto se poreska politika često menja a postoji potreba da se vrši upoređenje iste veličine u više uporednih perioda; ili kod upoređenja istih veličina u različitim državama u kojima preduzeće ostvaruje dobitak).

Neto profitna marža: predstavlja odnos između dobitka nakon oporezivanja i pri-hoda od prodaje. Najpreciznija je informacija o krajnjim efektima obavljenog posla. Pokazuje koji je to procenat prihoda koji preduzeću ostaje nakon odbitka poreza i to je deo kojim preduzeće može slobodno da raspolaže (može isplatiti vlasnicima ili deoničarima, može osta-viti u bilansu kao zadržani dobitak i slično).

3

Marža neto preostalog profita: razlog za uvođenje i ovog parametra u analizu profi-tabilnosti je taj što je neophodno, da bi analiza bila potpuna, razmotriti i isplativostu ulaganja deoniara u odnosu na zaradu koja je mogla biti ostvarena investiranjem u alternativni posao (na kome se sa manje rizika može ostvariti tržišna cena kapitala ili fiksna kamata na pozaj-mljeni kapital). Tako se u analizu uvodi tržišna cena kapitala. Tako,

Neto preostali profit = Dobitak – Tržišna cena uloženog kapitalaTrž. cena uloženog kap. = Uloženi sopstveni kapital x Trž. stopa na pozajm. kapital u % kapitala

Kada se u odnos stave neto preostali profit i prihodi od prodaje dolazi se do zaključka koji se procenat prihoda od prodaje odnosi na veće efekte ulaganja u poslovanje preduzeća od onih koji bi se pojavili da je izvršeno investiranje u neki drugi posao na kome se može ostvariti tržišna cena kapitala.

Marža neto preostalog profita upravo ukazuje na procentualni odnos ostvarenog pro-fita prema profitu koji bi bio ostvaren da je kapital uložen na osnovu pozajmice po trenutnoj tržišnoj ceni. Ova marža može da se posmatra i kao indikator uspešnosti investiranja.

Marža neto preostalog profita = Dobitak nakonoporezivanjaTržišna cenakapitala – 1

Parametar dobijen iz zadnje relacije pokazuje za koliko procenata je ostvaren veći profit investiranjem u preduzeće nego da je kapital ulagan po postojećoj tržišnoj ceni kapitala.

2.2. Povrat na investirano

Povrat na investirano (Return on Investment) je važan indikator uspešnosti. Pošto je kapital oskudan resurs privrednog društva važno je utrvrditi sa kojim stepenom efikasnosti je korišćen. Obrazac:

Povrat na investirano = PrihodInvestirani kapital x Dobitak

Prihod

Povrat na investirano = DobitakInvestirani kapital

4

Povrat na ukupni kapital ili povrat na aktivu izračunava se tako što se operativni dobitak stavi u odnos sa ukupnom aktivom. Pokazuje koliko se novčanih jedinica operativnog dobitka (dobitak koji je nastao upotrebom ukupnog kapitala, znači i sopstvenog i tuđeg) ostvarilo na 100 novčanih jedinica uloženih u aktivu.

Povrat na uloženi dugoročni kapital računa se tako što se operativni dobitak umanji za kamatu na kratkoročne kredite (kamata koja se plaća na kratkoročno pozajmljena sredstva) i tako umanjen podeli dugoročnim1 kapitalom.

Kao i prethodni pokazatelj, i ovaj je pokazao koliko se novčanih jedinica dobitka ostvarilo ulaganjem 100 jedinica dugoročnog kapitala.

Povrat na ukupni vlastiti kapital se dobija tako što se dobitak nakon oporezivanja podeli ukupnim vlastitim kapitalom. Naravno, i ovaj pokazatelj vodi istom zaključku – na 100 jedinica angažovanog sopstvenog kapitala dobija se određeni broj novčanih jedinica dobitka2.

3. ANALIZA OBRTA AKTIVE (IMOVINE)

Ova analiza zasniva se na analizi odnosa između prihoda i aktive a može se raunati za svaki deo aktive ponaosob. U globalu, koeficijent obrta ukupne imovine govori nam koliko jedna novčana jedinica ukupne aktive stvara novčanih jedinica prihoda.

Koeficijent obrta aktive = Prihod od prodajeUkupnaaktiva

Niska vrednost ovog parametra indicira preveliku masu angažovanih srestava u odnosu na ostvareni prihod. Da bi ovaj koeficijent nešto značio menadžmentu preduzeća neophodno je dovesti ga u vezu sa podacima iz nekih ranijih perioda ili pak sa podacima koji se odnose na neko drugo konkurentsko preduzeće. Tako se upoređenjem dolazi do zaključka kako se koeficijent obrta imovine ponaša u tekućem periodu u odnosu na raniji period i od velike pomoći menadžmentu može biti procena nekih budućih kretanja koja se bude izvela iz iskustva. Takođe, i upoređenjem sa konkurentima izvodi se zaključak kakav je obrt imovine konkurenata.

Od posebne je važnosti posmatranje odnosa prihoda od prodaje sa pojedinim bilansnim pozicijama aktive. Tako govorimo o:

Koeficijent obrta tekuće aktive = Prihod od prodaje

Tekuća aktiva

1 Dugoročni kapital predstavlja razliku između ukupne pasive i tekućih obaveza.2 Ovaj dobitak može da se dalje raspodeli (pošto je reč o dobitku nakon oporezivanja) na rezerve,

dividende ili da se ostavi u bilansu kao zadržani dobitak.

5

Koeficijent obrta fiksne aktive3 = Prihod od prodaje

Fiksnaaktiva

Koeficijent unovčivosti = Prihod od prodaje

Zalihe

Koeficijent obrta neto potraživanja = Prihod od prodaje

Potraž . od kupca−Obaveze prema dobavljačima

4. ANALIZA LIKVIDNOSTI I SOLVENTNOSTI

Kako u našoj tako i u stranoj literaturi oko ovih termina – termina likvidnosti i solven-tnosti među autorima vlada neusaglašenost. Kod nas je termin „likvidnost“ označavao sposobnost preduzeća da obrće radno raspoloživi kapital i transformiše novani radni kapital te da izmiri svoje kratkorone i dugoročne obaveze. Termin „solventnost“ označavao je spo-sobnost preduzeća da podmiri u roku svoje tekuće obaveze.

U principu, pod likvidnošću podrazumeva se sposobnost preduzeća da u predviđenom roku podmiri sve svoje tekuće obaveze a pod solventnošću, sposobnost da u predviđenom roku podmiri svoje dugoročne obaveze.

4.1. Likvidnost

Pod“ likvidnošću“ podrazumeva se sposobnost preduzeća da u predviđenom roku podmiri sve svoje tekuće obaveze. Analizom likvidnosti dobijaju se informacije koje su od velikog značaja kako menadžment preduzeća tako i potencijalni kreditori. Menadžmentu bi informacije dobijene ovom analizom dale odgovor na pitanje u kojoj meri je preduzeće sposobno da izmiruje svoje kratkoročne obaveze. Kontinuirano izmirenje tekućih obaveza sprečava zastoje u redovnim isporukama od strane dobavljača a i na taj način se izbegavaju blokade novčanih sredstava kod banaka. Kratkoročni kreditori koriste informacije dobijene ovom analizom da bi na osnovu njih mogli oceniti kreditnu sposobnost preduzeća kome bi svoj novac posudili.

Mere koje se koriste za analizu likvidnosti mogu se podeliti u dve grupe:

Mere koje se baziraju na odnosu između tekuće aktive i tekuće pasiveo Tekući odnoso Radno raspoloživi kapitalo Brzi odnos ili brzi tekući odnos

3 Poželjno je da ovaj koeficijent ima što veću vrednost pošto u tom slučaju označava da je manje novca potrebno za stvaranje prihoda vezano u fiksnoj imovini.

6

Mere koje indiciraju na mogućnost transformisanja tekuće novčane aktive u novac

o Broj obrta zaliha u vremenuo Prosečno vreme unovčivosti potraživanja od kupca

4.1.1 Mere koje se baziraju na odnosu između tekuće aktive i tekuće pasive

Prvi indikator za merenje likvidnosti, iz ove grupe, je tzv. Tekući odnos (Current Ratio). Dobija se iz odnosa između tekuće aktve i tekuće pasive ili:

Tekući odnos = TekućaaktivaTekuća pasiva

U tekuću aktivu spadaju: novac u banci i blagajni, pozicije koje će tokom godine biti upotrebljene ili transformisane u novac (kratkoročna potraživanja od kupaca, zalihe, unovčive hartije od vrednosti i slično).

U tekuću pasivu spadaju: sve kategorije koje u toku poslovnog perioda trebaju da budu plaćene gotovinom (kratkoročne obaveze prema dobavljačima, obaveze prema kratkoročnim kreditima, obaveze prema porezima, obaveze za isplatu dividendi).

Ovaj indikator pokazuje u kojoj meri radno raspoloživi kapital daje garancije da će sve tekuće obaveze biti izmirene (u kojoj je meri tekuća aktiva dovoljna za pokriće pasive). Idealan odnos ne postoji ali se kao neka prihvatljiva veličina, saglasno pravilima finansiranja, smatra neki odnos od 2:1 (1,8:1). Ovaj odnos pruža menadžmentu i kreditorima relativnu sigurnost da je preduzeće finansijski stabilno i u stanju da izmiruje obaveze. Ukoliko je odnos niži od ove prihvatljive veličine, to je alarm da se preduzmu aktivnosti koje bi vodile poboljšanju kratkoročne finansijske situacije.

Drugi indikator je vrlo važan za kreditore preduzeća. Da bi odobrili finansijske ili robne kredite vrlo često kreditori zahtevaju analizu raspoloživog kapitala, što podrazumeva analizu Radno raspoloživog kapitala (Working Capital). Dobija se iz razlike tekuće aktve i tekuće pasive ili:

Radno raspoloživi kapital = Tekuća aktiva−Tekuća pasiva

Radno raspoloživi kapital daje informacije o kapitalu koji stoji na raspolaganju preduzeću za izmirenje tekućih obaveza i neočekivanih novčanih izdataka. Govori o pozitivnoj tj. negativnoj razlici tekuće aktive nad tekućom pasivom. Pozitivna veličina radno raspoloživog kapitala ukazuje na to da je preduzeće u stanju da izmiruje dospele obaveze. Ako bi tekuća pasiva bila mnogo veća od tekuće aktive onda bi menadžment trebao doneti odluku o mogućnostima novih plasmana koji bi preduzeću doneli dodatnu zaradu.

Treći indikator je tzv. Brzi odnos (Brzi tekući odnos ili Quick Ratio).

7

Dobija se kao:

Brzi odnos = Brza aktivaTekuće obaveze

Pod brzom aktivom podrazumeva se razlika između tekuće aktive i zaliha4 ili drugačije rečeno zbir gotovine, unovčenih hartija od vrednosti i kratkoročnih potraživanja, pa u skladu s tim ovar indikator ima izgled:

Brzi odnos = Gotovina+Unovčive hov+Potraživanja od kupacaTekuće obaveze

Ovaj indikator pokazuje sposobnost preduzeća da u kratkom roku obezbedi određenu količinu novca (što je posebno bitno za iznenadne situacije kada se javi iznenadna potreba za gotovinom). Ovaj koeficijent je prihvatljiv u razmeri 1:1 ili najniže 0,8:1. Svaka vrednost ispod 0,8:1 ukazuje da preduzeće ne bi moglo da zadovolji ozbiljniju iznenadnu potrebu za gotovinom.

4.1.2. Mere koje indiciraju na mogućnost transformisanja tekuće novčane aktive u novac

Položaj dnevne likvidnosti preduzeća zavisi od tokova gotovine iz poslovne aktivnosti kao na primer pretvaranje zaliha u prodate proizvode tj. potrživanja od kupaca kao i transformisanje tih potraživanja u novac. U ovom kontekstu posmatramo dva indikatora.

Prvi indikator je Broj obrta zaliha u vremenu (Average stock).

Broj obrta zaliha = Troškovi za prodate proizvodeProsečno stanje zaliha

Visina troškova za prodate zalihe računa se iz dobitka i gubitka u poslovnoj godini. Prosečno stanje zaliha (ukoliko veličina nije poznata) dobija se iz proseka zaliha sa početka i

kraja godine (Zalihe na početku god+Zalihe na kraju god .

2 ).

Broj obrta zaliha pokazuje koliko vremena treba (broj dana) da se novac uložen u zalihe preobrazi u vidu potraživanja koja će biti naplaćena u relativno kratkom vremenskom periodu. Ova informacija je od posebne važnosti za menadžment preduzeća jer je na menadžmentu da usklade naplatu potraživanja od kupca sa vremenom podmirivanja obaveza prema dobavljačima. Ako se ova dva vremena približno podudaraju znači da će se zalihe relativno brzo pretvoriti u novac a novac dalje usmeriti prema dobavljačima kako bi se

4 Zalihe se oduzimaju jer predstavljaju najnelikvidniji deo aktive (za transformaciju u gotovinu potrebno je duže vreme)

8

izmirile obaveze i stvorila mogućnost da se preduzeće ponovo zaduži za novu nabavku kako se proces proizvodnje ne bi prekinuo (obezbedio kontinuitet).

Drugi indikator je Prosečno vreme unovčivosti potraživanja od kupaca (Average Collection Period) ili drugačije rečeno, prosečno vreme naplate. Govori o tome koji je broj dana potreban da bi se naplatilo potraživanje od kupca. Dobija se kao:

Prosečno vreme unovčivosti potraživanja=Potraživanje od kupcaiz bilansastanja

Prosečna dnevna naplaćena potraživanja

Pošto se naplaćeni prihodi ne vide direktno iz bilansa uspeha do njih se dolazi tako što se na početno stanje potraživanja od kupaca doda prihod od prodaje i odbiju potraživanja od kupca na kraju perioda. Ovaj pokazatelj govori o broju dana koji je potreban da se potraživanja od kupca preobrate u gotovinu.

4.2. Solventnost

Mere solventnosti se koriste kako bi se izvršila analiza dugoročne finansijske stabilnosti. To se postiže kroz odnose unutar kapitalne i finansijske strukture preduzeća kao i iz odnosa pojedinih stavki te strukture sa aktivom. Pod kapitalnom strukturom podrazumeva se struktura ukupnog dugoročnog kapitala (sopstvenog: deoničarski, rezerve i zadržani dobitak; i dugoročnih obaveza). Finansijska struktura podrazumeva strukturu celokupne pasive (na sopstveni kapital i dugoročne obaveze dodaju se kratkoročne obaveze (tekuća pasiva).

Najvažniji indikatori za analizu solventnosti su:

Učešće tuđeg dugoročnog kapitala Stepen zaduženosti Odnos vlastitog kapitala i aktive Odnos duga i glavnice Odnos pokrića kamata

Prvi indikator Učešće tuđeg dugoročnog kapitala (Earning Ratio) – pokazuje učešće dugoročnih obaveza u ukupno korišćenom dugoročnom kapitalu (sopstvenom i tuđem).

Učešće tuđeg dugoročnog kapitala = Dugoročne obaveze sa fiksnom kamatom

Dug.obaveze sa fiksnom kam.+Sopstveni kapital

Ovaj indikator trebao bi da bude maksimalno 30% do 35%. Ukoliko se dobijeni parametar i kreće do tog maksimalnog iznosa govori da preduzeće ima sposobnost podmirenja dugoročnih obaveza u predviđenom vremenskom periodu.

9

Drugi indikator je Stepen zaduženosti (Debt Ratio) – pokazuje koliki se deo imovine finansira iz tuđih kratkoročnih i dugoročnih izvora.

Stepen zaduženosti = Ukupne obavezeUkupnaaktiva

Tačnije, pokazuje sposobnost preduzeća da pokrije sve svoje obaveze, i kratkoročne i dugoročne. Procentualno učešće ukupnih obaveza u ukupnoj aktvi ne bi trebalo da prelazi 50%. Podatak koji se odnosi na stepen zaduženosti prilikom analize solventnosti, koji ne prelazi navedeni procenat, govori o tome da je preduzeće u stanju tj. sposobno da pokrije ukupne obaveze.

Treći indikator je Odnos između vlastitog kapitala i aktive (Equity Ratio) koji se dobija iz odnosa vlastitog kapitala i ukupne aktive ili:

Odnos vlastitog kapitala i aktive = Vlastiti kapitalUkupna aktiva

Iskustvo pokazuje da bi ovaj odnos trebao da bude takav da vlastiti kapital iznosi minimum 50% ukupne aktive ili veći od 50%.

Sledeći indikator je Odnos duga i glavnice (Debt Equity Ratio) - obično se u finansijskoj analizi koristi ili ovaj indikator ili stepen zaduženosti pošto i jedan i drugi daju informaciju istog kvaliteta kada procenjujemo solventnost preduzeća. Dobija se iz odnosa ukupne obaveze i vlasničke glavnice ili

Odnos duga i glavnice = Ukupne obavezeVlasničkaglavnica

Odnos ove dve veličine ne bi trebao da bude veći od 1:1, tj. nijedno preduzeće se ne bi trebalo zaduživati iznad vrednosti vlasničke glavnice. Kada je odnos ispod 1:1 znači da preduzeće nije prezaduženo kada se posmatraju ukupne obaveze.

Poslednji indikator tj. Odnos pokrića kamata (Interest Coverage Ratio) stavlja u odnos operativni dobitak i troškove kamata tj.

Odnos pokrića = OperativnidobitakTro š kovi kamata

Ova informacija je posebno važna za kreditore. Kreditor će, pre nego da pozajmi novac nekom preduzeću, prvo morati da proceni da li je to preduzeće sposobno da isplati kamatu i vrati glavnicu duga. Odnos između operativnog dobitka i kamata mora biti veći od 1:1 da bi se kamate mogle platiti. Ako je ovaj odnos 1:1 to signalizira kreditoru da, ukoliko pozajmi novac preduzeću, ulazi u veliki rizik nemogućnosti naplate kamata u dužem vremenskom periodu.

10

5. ANALIZA INDIKATORA EFIKASNOSTI INVESTIRANJA AKCIONARA

Indikatori efikasnosti investiranja daju informacije o efektima investiranja u redovne akcije nekog akcionarskog društva. Korisnici ovih informacija mogu da budu već postojeći akcionari (koji ovom analizom prate profitabilnost) ili potencijalni (budući akcionari) koji bi svoj kapital uložili u akcije tog akcionarskog preduzeća. Osnovni indikatori efikasnosti investiranja su:

Zarada po akciji (Earinings per Share): indicira na relativnu profitabilnost akcionarskog društva koja se posmatra kroz ostvareni dobitak posle oporezivanja po jednoj običnoj akciji (ne računajući povlašćene akcije):

Zarada po akciji = Dobitak nakonoporezivanja−Povlašćene dividendeBroj običnih akcija

Dividende po akciji (Dividends per Share): druga je mera profitabilnosti jer pokazuje koliko je ostvaren iznos dividende po akciji a dobija se kao:

Dividende po akciji = Dob.nakon oporezivanja−Povlašćene dividende−Zadržani dobitak

Broj običnih akcija

Povrat na akcionarsku glavnicu običnih akcija (Return Stockholders Equity): takođe jedna od mera profitabilnosti pomoću koje se posmatra povrat na akcionarsku glavnicu i dobija se kao:

Povrat na akcionarsku glavnicu = Dobit nakonoporez .−Povlašćene dividende

Prosečno stanjeakcion . glavnice redovnihakcionara

Prinos od dividendi (Dividend Yield Ratio): posebno interesantan pokazatelj za potencijalnog akcionara jer pokazuje stopu povrata na akcionarsku glavnicu sa aspekta tržišne cene akcije. To bi pretpostavljalo da on može prodati akciju po tržišnoj ceni i prva zarada u tom momentu je upravo deo od te vrednosti. Dobija se kao:

Prinos od dividendi = Dividenda po akcijiTržišna cenaakcija

11

Odnos cene i zarade po akciji (Price Earnings Ratio): govori o vremenu za koje bi se investicija mogla vratiti ako se taj odnos ne bi menjao. Ako bi se posmatralo kretanje odnosa cene i zarade onda bi to moglo da bude vrlo interesantno i za akcionare i za potencijalne akcionare jer bi tako vršili procene hoće li vreme povrata investicije biti kraće ili duže.

Cena/Zarada po akciji = Tržišna cena po akcijiZarada po akciji

6. ALTMANOV OBRAZAC (ZETA SCORE)

Američki profesor Altman je sa grupom istraživača razvio obrazac koji se naziva „Z“ ili „Zeta Score“. U pitanju je tehnika računanja ukupnog izraza uspešnosti preduzeća koja se bazira na malom broju indikatora koji se nalaze u kauzalnom odnosu i koji različitim intenzitetom utiču na ukupnu uspešnost.

Prilikom formiranja ovog obrasca autori su se služili iskustvenim normama u odnosima između pozicija bilansa stanja i pozicija računa dobitka i gubitka kao i iskustvenim normama do kojih su došli na osnovu sopstvenih istraživanja.

Obrazac ima sledeći izgled:

Z=0,012X1+0,014X2+0,033X3+0,006X4+0,010X5

Ponderi (koeficijenti ispred veličina X1 do X5) su konstantne veličine dobijene na osnovu empirijskih studija.

Odnosi označeni sa X1 do X5 se izračunavaju kao:

X1 = TekućaaktivaUkupnaaktiva

X2 = Zadržani dobitakUkupna aktiva

X3 = OperativnidobitakUkupna aktiva

X4 = Tržišna vrednost glavniceKnjigovodstvenavrednost ukupnihdugova

X5 = Prihod od prodajeUkupnaaktiva

12

Kada se date relacije zamene pravim podacima i primene u formuli dobija se koeficijent „Z“ čije je tumačenje dao profesor Altman. Reč je o kontrolnim merama koje glase:

U slučaju da je Z>3,0 preduzeće posluje veoma dobro i ima sjajnu perspektivu

U slučaju da je Z<1,8 preduzeće slabo posluje i u periodu od maksimalno 2 godine očekuje ga neuspeh.

U slučaju da je 3>Z>1,8 preduzeće mora hitno da preispita svoje poslovanje

Ovim obrascem se često služe revizori ali i menadžeri preduzeća s ciljem da tačnije procene poslovanje preduzeća kojim upravljaju i kako bi procenili perspektivu preduzeća.

13

ZAKLJUČAK

Bilans stanja i račun dobitka i gubitka predstavljaju alat koji analitičai koriste kako bi došli do brojčanog prikaza stanja u kojem se preduzeće nalazi, kao i da tu informaciju uporede sa prethodnim periodom, drugim preduzećem, privrednom granom ili pak privredom u celini. Od posebne je važnosti uporedjenje odredjenih stavki bilansa stanja i bilansa uspeha u dva uzastopna perioda jer se tako dolazi do zaključka da li je preduzeće, u medjuvremenu, poboljšalo ili pogoršalo svoju finansijsku situaciju. Ukoliko je došlo do poboljšanja finansijske situacije preduzeće će nastojati da zadrži i usavršava primenjenu strategiju kojom se koristi ali ukoliko je došlo do pogoršanja trudiće se da pronadje uzroke i svoju poslovnu politiku promeni.

U tom smislu preduzeće se služi različitim racio brojevima (kao što je i prezentovano u prethodnoj analizi) koji služe kako bi izvuklo zaključak o svojoj finansijskoj situaciji i težilo da je u budućnosti poboljša. U tom smislu najčešće se koristi a i najkorisniji je racio pozajmljenih prema sopstvenim sredstvima. Kada je ovaj racio visok to znači da je kompanija prezadužena, pošto je veliki deo svog rasta finansirala zaduživanjem, što može da prouzrokuje pad profita usled dodatnih troškova na ime kamata. Takodje, ne treba zanemariti i racija profitabilnosti koji su, verovatno, i najbrojniji racio brojevi, pošto posmatraju sposobnost preduzeća da stvara profit, upoređujući ga sa relevantnim troškovima nastalim u određenom periodu vremena. Profitabilnost preduzeća najčešće se iskazuje profitnom maržom o kojoj smo takodje govorili u prethodnoj analizi.

14

L I T E R A T U R A

1. FINANSIJSKI DUE DILIGENCE PRIVREDNIH DRUŠTAVA – izdanje Novi Sad 2007 god., Prof. dr Slobodan V. Vidaković

15

16