govori i obra]awa i... · 2013. 6. 20. · o porodi^nom vaspitawu* roditeqi su najglavniji ~inioci...

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

Odabrana dela

Kwiga ~etvrta

GOVORI IOBRA]AWA

Izdaje:

IK Dabar

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun - Sarajevo 2008. godine

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA NIKOLAJA

Izdaje:

Izdava~ka ku}a DABAR

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Sin|el Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Sin|el Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, prof.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

GRAFI^AR

U`ice

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-

PREDGOVOR

4 Govori i obra}awa

O PORODI^NOM VASPITAWU*

Roditeqi su najglavniji ~inioci za vaspitawe

dece omladine qudi. Oni najlak{e uti~u na

decu, bilo pozitivno ili negativno, jer deca

~ine ono {to vide od roditeqa.

(Iz jedne rasprave o vaspitawu dece)

Sveta Crkva Hristova je oduvek u sebi nosila i prono-

sila ideju preobraàja qudi na boqe, stvarawa pravih

karaktera. Ukoliko je Crkva stajala bliè Hristu,

utoliko je vi{e ispoqavala te`wu za izgradwom qudskog ka-

raktera. U vremenu kada bi se Crkva ukqu~ivala u duga~ku po-

vorku obi~nih qudskih ustanova, bledeli bi weni plodovi

stvarawe karakternih qudi. Na preobraàju je Crkva zasnivala

i pokazivala sav svoj sjaj. Otuda je hri{}ansko vaspitawe pre-

obraàj na boqe.

Vaspitati ~oveka za svoju hri{}ansku Crkvu oduvek je bi-

lo te{ko. Kada se u Crkvi izgovori re~ vaspitawe, to ne zna-

~i ono {to ~itamo u {kolskim uxbenicima.

Gospod Isus Hristos je uvek bio i ostao li~ni primer i

ideal najpotpunijeg vaspitawa. U nauci o vaspitawu vazda se

smatralo i smatra se danas, da je li~ni primer ja~i od re~i, sna-

`niji od pisanih teorija.

Svojim li~nim ìvotom, svojom re~ju, Hristos je vaspita-

vao druge, za sobom vodio i svoje vaspitanike vrlo visoko uzdi-

zao, do svetiteqstva, do najidealnijeg vaspitawa. On je propo-

vednik probraàja, duhovnog preporo|aja i fizi~kog prosla-

vqawa Boga.

Ako revolucija zna~i ru{ewe, uni{tavawe staroga i po-

stavqawe novoga, sa svima wenim idejama, to hri{}ansko vaspi-

tawe zna~i preobraàj qudskog karaktera na boqe, postojanije;

do kulta svetosti qudske li~nosti; do qubavi prema Bogu i qu-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5

* Predavawe na seminaru u Bogosloviji u Krki, 19. 11. 1980. g.

dima, ma kojoj oni ideji, klasi i ube|ewima pripadali. Ako re-

volucija zna~i osvetu radi osvete, krv radi krvi, plamen radi

plamena, onda }e revolucija mo}i nazvati svojim bratom svakoga

~oveka pre nego Hrista. Ako revoluciju bilo koje vrste predu-

zima ~ovek radi svojih ideja, a sudija je tu|ih, pali ceo svet da

bi se ogrejao, jede ceo svet da bi se nasitio onda se Hristos

vaistinu ne moè uporediti sa wim, niti nazvati bratom wego-

vim. Ako su revolucionari atentatori koji ugroàvaju tu|e ì-

vote, ili su profesionalni agitatori raznih prevrata, kao {to

se to u na{e vrme doga|a, onda se Hristos, kao preobraziteq

qudi, ne moè izjedna~avati sa takvima.

Mi pouzdano tvrdimo: Hristos nije na takvim postavkama

preobraàvao qude, niti je takvu metodu dozvoqavao. Naime,

On traì unutarwi preobraàj ~ovekov, traì o~i{}ewe du{e

od greha i potpunu izmenu qudske li~nosti na boqe. Tako treba

razumeti i re~i sv. ap. Pavla kada kaè: Diìte bunu, tj. pro-

tiv sebe samoga, postajte boqi uop{te. Time se traì moralni

preporo|aj, sasecawe u korenu svega onoga {to moè na{koditi

pojedincu i zajednici, doma}inu i porodici, stare{ini i selu,

gospodaru i dràvi, vojniku i armiji, radniku i preduze}u, ver-

niku i Crkvi. Preobraàj koji je Hristos izveo, najuspeliji je

preobraàj na boqe u ovom svetu i za koji ovaj svet uop{te zna.

Hristos je zapo~eo preobraàj paqewem malih plami~aka u du-

{ama nekolicine qudi, potowih apostola i propovednika hri-

{}anske vere, da bi se postepeno razbuktali i grejali celi svet

novom re~ju ìvota.

nedavno ste preko televizije pratili jedan veli~anstven

doga|aj u na{oj zemqi preno{ewe olimpijskog plamena kroz

mnoga mesta na{e zemqe, da bi na kraju na{ao svoje mesto u Sa-

rajevu i ozna~io otvarawe zimske olimpijade svetskih razmera.

Tako se i od ogwa Hristove ideje, nove re~i i nauke, koja nije

filosofska ideja, ve} ìvi i opraktikovani doìvqaj, palio

potowi od prethodnog i zagrevao srca qudi, od onih najniìh do

najvi{ih u carskim dvorovima. U tom plamenu preobraàja sve-

ta sagorela su mnoga nepravoslavna carstva i nikla nova, koja su

do dana{weg dana ostavqala i ostavqaju vidna obele`ja viso-

kih kulturnih i duhovnih ostvarewa.

Hristos nije dizao bune ovosvetskog karaktera, niti ih da-

nas Crkva wegova diè, ali su qudi dizali bune protiv wega i

6 Govori i obra}awa

wegove Crkve. On nije kresao grane drveta, a ostavqao stablo

koje ne ra|a, ve} je sekiru stavqao na koren i odsecao. Wega Bog

nije poslao u ovaj svet da podiè gra|evinu od krova, nego iz te-

meqa. Postavqao je takve temeqe gra|evini i zidao je da joj ni-

kakvi napadi oluja, vetrova i povodwa nisu na{kodili. Naro~i-

to je vodio ra~una o unutra{wosti zgrade i kakve du{e u woj

ìve. Za svog ìvota otesao je nekoliko kamenova i postavio u

temeqe Crkve, narediv{i svojim sledbenicima da duhovnim te-

sawem daqe utvr|uju duhovno vaspitawe u ovome svetu. Bri`qi-

vo su Gospod Hristos, sveti apostoli, svetiteqi i svi drugi

Wegovi sledbenici u Crkvi tesali i te{u ìvo kamewe, koje se

uzi|uje u skupocenu gra|evinu Crkvu. (Vaspitawem sebe i svog

nejakog sin~i}a Kirika, sveta Julita postala je sna`nija i hra-

brija od svojih mu~iteqa. Dleto i ~eki} u wihovim du{ama bi-

li su vera u Boga i nada u spasewe).

Dok ovo slu{ate verovatno mislite da je svet neslan i do-

sadan, da stalno isto propovedam. Kaète da nema vi{e onih

qudi od re~i, ponosa i karaktera jer se danas ponose onim ~ega

su se ranije stideli. @alite se na na~in vaspitawa i vaspitne

~inioce. I jeste i niste u pravu. Vi se àlite {to va{a produ-

èna snaga odlazi od vas, ne slu{a vas, beì u gradove i traì

lak{i ìvot, {to o woj ~ujete nepovoqne ocene i vesti. Kaè-

te, gori vam obraz od sramote. Vi ste tu u pravu. Ali kada sve

ovo kaète i àlite se, ipak ste u jednom pogre{ili. Pogre{i-

li ste {to ste radije obra}ali pa`wu na nedostatke va{e pro-

duène snage nego na same sebe; trebali ste misliti na svoje

li~ne slabosti najpre onda kada ste im trebali ulivati u du{u

pravo vaspitawe, razvijati qubav prema sebi, ku}i, poslu koji

obavqate. Treba se iskreno upitati: {ta smo uradili da na{a

produèna snaga ostane blizu nas, da duhovno uzraste i donese

plodove? To je va{ propust koji vam je promakao. Zapamtite,

vaspitni primeri govore vi{e nego re~i, a ako nema ni re~i,

onda je stvar izgubqena. Ako ste svome detetu previ|ali male

prestupe, pa ~ak ih u tome pohvaqivali, ono je uzraslo u mlado,

li{}em bogato drvo, u kome se legu pti~urine raznih vrsta.

Evo jednog primera gde je otac nepromi{qeno prokockao

ceo svoj imetak i sebe doveo do odluke o samoubistvu.

Na{ kwièvnik Laza Lazarevi} opisao je odlazak de~aka

na jutarwe bogosluèwe u crkvu sa svojim ocem posle neizvr{e-


ne odluke o samoubistvu. On pi{e: Re{io se bio da izvr{i sa-

moubistvo, jer je prokockao kowa, livadu, ku}u i sve ostalo.

Ali moja majka, wegova verna supruga Marica, prati ga kao an-

|eo ~uvar, i kada je iz nedara vadio pi{toq, ona viknu: Mitre

brate, gospodaru moj, {ta si to naumio? Idi, Marice, ostavi me,

ja sam propao. Kako si propao? Bog stobom! Mi nismo propali.

Da Bog poìvi tebe i onu na{u de~icu. Nije nas hranila ni ku-

}a ni livada, nego ti, hranitequ na{! Ne}emo mi biti nijedno

gladni dok si ti me|u nama. Pa zar si zaboravio da je ~ardak pun

hrane? Pa {ta radi ona moja niska dukata? [ta je onaj leè}i

novac? Uzmi ga u trgovinu. Uloì}emo u ìto. Nismo mi pre-

stari qudi. Zdrava su nam, Bogu hvala, i de~ica. Moli}emo se

Bogu i raditi kao po{teni qudi. Ne dam ja tvojih ruku za sav

imetak na{ih kom{ija, pa da je jo{ onoliki. Ste}i }emo opet

ku}u. Izve{}emo na{u decu na put. Hodi da ih vidi{.

I, upravo kada wih dvoje prekora~i{e preko praga, na cr-

kvi grunu{e zvona na jutrewe. Gromko se razleè glas kroz tihu

no} i potrese du{a hri{}anska. I kao {to se talasa suho grawe,

tako wihov zvuk odnosi bol i pla~, kida uzde ta{tine, a skru{e-

na du{a razgovara sa nebom i veli: Sine, ustani da idemo u cr-

kvu.

U ~emu jo{ niste u pravu: u tome {to svoj dom niste u~ini-

li crkvom u malome. Prigasilo se toplo ogwi{te gde su se gre-

jali va{i uku}ani, prijateqi, poznanici, susedi, putnik namer-

nik. Pri praznovawu na{eg hri{}anskog praznika, o Krsnoj

slavi, dato je vi{e va`nosti bogatoj trpezi, nego molitvi, slav-

skoj sve}i i kola~u. Toga dana nije pro~itano ìtije svetoga va-

{e Krsne slave. Kada to niste pro~itali, kako }ete znati veli-

~inu va{eg svetoga. Zatim, ako ste psovali, lagali, krali, tu|e

poèleli, i drugi koji greh po~inili, to je sve rashladilo og-

wi{te va{ih du{a i domova.

U nedeqne i prazni~ne dane crkvena zvona objavquju vreme

za molitvu, a vi ni jednog ~lana iz ku}e na {aqete u crkvu da

pripali vo{tanicu. Dakle, nema rasporeda kada se {ta radi i

ko radi. Tako, ako se treba na koga qutiti Jevan|eqa radi, onda

se treba qutiti na sebe i sebe osu|ivati. Tu se nalazi re{ewe

pitawu {to va{a produèna snaga, mladost, odlazi iz ku}a, po-

nekada vrlo daleko.

8 Govori i obra}awa

Evo opet jednog divnog primera kako se od malih nogu u de-tiwu du{u uliva vera u Boga, razvija qubav prema na{im lepimobi~ajima i mu{ko sprema za doma}ina ku}e.

U pri~i Na{ Boì} Bora Stankovi} je opisao kako jetaj veliki hri{}anski praznik doìvqen u jednoj ku}i koja jeostala bez hranioca.

Ne da mi da se omrsim, veli sin~i}. Nemoj, sine. Nana jeto sve za tebe spremila. Za koga drugog? êkaj Boì}. Sutra je.Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i po-tresa prozor. Vi{e moje glave pore|ane nove haqine i preobu-ka. Ispod ikone puckara kandilo. Miris od tamjana sobu puni.

Ajde, sine, ustani, Boì} do{ao... Ajde, doma}ine moj... Apri re~i doma}in usta joj se nabra{e i zadrhta{e, i suza jojkanu na moj obraz. Nano, kupa{ me i obla~i{ u sve novo. Zvonazvone! Sa ulica se razbiraju ve} glasovi. Nana me obla~i. Nijeti odelo veliko, jo{ ti je kratko. Ti si mi veliki. I ra{iriruke, odma~e se da bi me boqe videla koliki sam. Opasuje misvileni pojas, me}e u nedra o~ev sat i i name{ta lanac da se bo-qe vidi. Opremi me. Daje mi sve}u, bosiqak i maramicu i do ka-pije me ispra}a. âr{ija zakr~ena. Svaki sa obe strane vodi ponekoliko unu~i}a, pazi da se koje ne odvoji, izgubi.

Izdaleka zamirisa tamjan, plami~ci sve}a oko crkve i uwoj. U crkvi se vide samo qudske glave. Zavr{ilo se bogosluè-we i vra}am se ku}i. Kapija {irom otvorena. Dvori{te po~i-{}eno. Ulazim u sobu. Majka me, tobo`, ne vidi, jer ne{to spre-ma, ure|uje {oqe, jabuke i drugo.

Hristos se rodi! nano. Ona se okrenu, pa kada me vide, pri-lazi mi i odgovara: Vaistinu se rodi... I kao da bi ona pre mojuruku poqubila, tako mi te{ko pruà svoju i qubi me u ~elo,o~i, obrve i obraze. Pruìh joj naforu i upitah: da li je ko do-lazio? Kuma{ini, sine. êkali su te dugo i odo{e. Napoqu jesve tiho, mirno, ~uju se svira~i iz gorwe ~ar{ije. Ja ho}u naulicu, a ona mi re~e: sedi ku}i, goste da do~eka{. Za{to si do-ma}in! Ja ostajem. Majka posluje... Gosti dolaze, ja ih do~ekujem.Jo{ sa praga vu~u: Hristos se rodi! Mirboìmo se, ~estitaju. Japosluùjem, sa wima razgovaram i odlaze. U tome je i ru~ak nasofri. Kandilo svetluca, osvetqava maj~inu sedu glavu i belirazdeqak. Ona {ap}e: Gospode Hriste i sveti Nikola, ~udo-tvor~e, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi! Bla-goslovi sofru, hleb, tvoj {to ga ti dade... I pade kolenima tako


silno da pod odjeknu. Kad svr{i molitvu, stavi maramu na glavui sede za sofru. Ja joj drìm ~a{u rakije na dlanu, onda prilaziruci, i nudim u isti mah svoj obraz, ~estitaju}i praznik: Hri-stos se rodi, nano, i Sre}an dan! Vaistinu se rodi i s tobom, ~e-do moje slatko! Ove godine majka ovako s tobom, a dogodine daBog da, da mi ti... i zagrcnu se te jedva ispije ~a{u.

Vaspitawe je vrlo sloèn proces i zahteva mnogo truda iqubavi. Kaù pametni qudi da je teè dete roditi duhovno negofizi~ki-telesno. Oni su u pravu. Pored telesnog oca, novoro-|en~etu na kr{tewu Crkva daje i duhovnog oca kuma, ~ija je du-`nost da svoje kum~e duhovno vaspitava i nad wim stalno bdi.Da li na{i kumovi to danas ~ine? Ne. Oni su danas vi{e u ulo-zi svedoka nego kuma, duhovnog oca, pomaga~a roditeqima.

Koliko su Crkva i sve{tenik uvek, pa i sada, vodili brigunad decom, neka posluì jo{ jedan primer iz kwièvnosti.

U £¤ kwizi Vreme smrti Dobrica ]osi} je opisao jedandirqiv prizor prote Boìdara Jev|evi}a i dece iz Vaqeva, ko-ja su pod wegovom brigom i starawem odstupali ispred neprija-teqa prema Albaniji 1914. godine. Do{li su do Prizrena i za-no}ili u jednom arnautskom dvori{tu. Prozeble i iznurene odputa, sutradan prizva ih sebi prota. Oni se sporo zgomila{eoko wega. Mi sada, deco, polazimo svojim ku}ama od kojih nasneprijateq rastavi. Idemo svojoj slobodi... Putem kojim smo do-{li dovde, ne moèmo se vratiti. Ne da sila i sotona. Primora-ni smo, deco, da krenemo jednim zaobilaznim putem, mnogo str-mim i uskim, a snegom zavejanim... Ali, jedinim putem kojim mo-èmo sti}i u zavi~aj i ku}ama. Da stignemo ìvi i zdravi, mo-ramo da se volimo kao da smo rod ro|eni i da verujemo u GospodaBoga, koji nas jedini moè spasiti... Znajte, deco, ku}ama mora-mo sti}i svi zajedno, alÄ nikako sam. Zato se uzmite za ruke, dase slabiji pridrè za ja~eg, da ja~i povu~e onemo}alog, da jedandrugom grejemo promrzle prste. îm vas je strah, pribijte se je-dan uz drugoga i gledajte se u o~i. A ja sam vam od ovoga ~asa svi-ma deda, a vi ste svi moji unuci. I zovite me: deda Boìdar. Bi-lo {ta nekom da ustreba, neka od mene traì. Ko god je gladan,neka hleba od mene traì. Ko god ne moè da ide, neka se za mojumantiju uhvati. Sve {to ne znate pitajte. Ja sam vam deda, unu~i-}i moji. [ta vi{e volite: da idem ispred vas ili za vama? (Ka-kva qubav sve{tenika prema deci?! Jevan|eqska qubav koja ra-|a sladak plod!)

10 Govori i obra}awa

A oni reko{e: Budi u sredini, deda! Usred nas! (Kakvaqubav i poverewe dece prema sve{teniku! Kakva ~istota de~jihdu{a!) Dobro, deco, a ti kapetane, vr{i svoju du`nost, re~eprota Boìdar.

Jedan indijski monah po imenu Buda nije okupqao oko sebedecu ve} starije, jer im je lak{e ulivao mr`wu prema ìvotu.Hristos i Crkva, naprotiv, imaju svoju radost u deci, predstav-nicima i pionirima budu}nosti. Pustite decu neka pri|u me-ni, jer je takvih Carstvo nebesko (Mt 19,14).

I na{ vek treba da pripusti decu Bogu. Ovaj vek radiote-legrafije, aviona, televizije, raketa, bombi, satelita, bornihkola i mnogostrukog naoruàwa, ne bi ni{ta izgubio, a mnogobi dobio, kada bi decu privodio Hristu na blagoslov. Tehni~kakultura na{eg vremena, podjednako korisna i {tetna, nije po se-bi zlo u svetu, ali smawuje mo} pravog vaspitawa i borbe pro-tiv zla... Na{e jednostrano tehni~ko vreme, bogato jedino teh-ni~kom kulturom, potrebuje, vi{e nego ikada do sada, vaspitawezasnovano na veri u Boga. Ne jedan ~ovek, ve} ceo jedan nara-{taj, treba da je spreman za jedan ovakav preobraàj.

Svi vi, dragi moji, èlite vaspitanu decu, ali ih malo vas-pitavate. Slabo razumete kakav je duh potreban ovom na{em ve-ku. Da bi se ovaj svet osveìo, podmladio, iz za~aranog krugaiza{ao, svestraniju kulturu stekao, sebe vi{e prema svima isvakom otvorio i zlo potisnuo, mora pokloniti pa`wu vi{imvrednostima. Vi znate, trebaju godine i godine da pro|u dok sejedan ~ovek duhovno izgradi. Izgra|uje se on dok je ìv. Svi bi-smo mi mogli izre}i jednu dilemu nad kolevkom: Mladen~e, ili}e{ biti sluga zlu ili gospodar zla.

Zato najve}e dobro koje roditeqi mogu u~initi svome dete-tu jeste vaspitavati ga da se protivi zlu u sebi i uop{te. Ne ce-ni, roditequ, svoga sina samo srcem ve} i razumom. Kroz razgo-vor stavi ga svako ve~e na ispit. Kada oseti{ kajawe za zlo kojese u du{i wegovoj porodilo, onda znaj da je tvoj sin tek po~eo dase vaspitava. Budi sve{tenik tvome sinu i ti, majko, sve{teni-ca tvojoj k}eri. Neko je rekao: dajte mi dobru majku, pa }u vamdati dobru dràvu; dajte mi dobrog oca, pa }u vam dati dobroggospodara dràve. Dajte mi dobru porodicu, pa }e dràva bitiveliki hram po{tewa, pobo`nosti, spremnosti za svako dobro udràvi.

Episkop dalmatinski Nikolaj


O PRIPREMI ZA 600-GODI[WICUVIDOVDANA

*

Bitka na Kosovu 1389. godine je jedinstvena u istoriji,

najvi{e po tome {to je jedan poraz vekovima slavqen

kao pobeda. Bez obzira na stvarni ishod bitke, Kosovo

je bilo sudbonosnije za Srbe nego za Turke. U Vidovdanskom su-

kobu izginulo je celo pokolewe ratnika, a ginula su i kasnije.

Srbija je izgubila najugledniji deo svoga plemstva i vidno su

smawene mogu}nosti wenog daqeg opirawa turskoj najezdi na

Balkan i daqe u Evropu. Vaqa imati na umu i ovo svojom dr-

àvnom koncepcijom i vladarskim autoritetom sveti knez La-

zar je predstavqao posledwi poku{aj o~uvawa integriteta ne-

mawi}ke dràve koja je postojala dva stole}a.

Vidovdan i Kosovo su ìvotvorni princip i sila na{e du-

{e, na{e istorije, na{eg naroda, na{eg ~oveka. To je misao na-

{e misli, du{a na{e du{e, srce na{eg srca, ìvot na{eg ìvo-

ta. Napustimo li Kosovo i Vidovdan, napusti}emo na{u veli~i-

nu i ono {to nas je ~inilo velikim na Kosovu i kasnije kroz po-

bede raznih na~ina sve do danas.

Ovo je dan o jednom starom zave{tawu koje glasi: Za krst

~asni i slobodu zlatnu. Ovo je dan kada je zasijala jedna nova

svetlost i boja jednog naroda na ovom kr{evitom Balkanu. Ovo

je poku{aj vi|ewa onog dela istorije srpskog naroda koja je do

tada i tada bila proèta jevan|eqem i u wemu svetosavqem. Ia-

ko je fizi~ki tada izgubqena bitka, Srbija nije propala na Ko-

sovu, ve} je ona do tada bila jedno, a posle toga sasvim drugo. Ko-

sovom se spu{ta zavesa posle dva veka nemawi}ke Srbije; na po-

zornici ostaje sveti knez Lazar, mu~enik ne samo zbog svoje smr-

ti nego i zbog svojih napora, posledwih koji su u~iweni da se

spase {to se spasti moè, pa je ostala netaknuta u svesti naroda

i Crkvom do novih oslobodila~kih ratova vo|ena.


* Slovo na Vidovdanskoj proslavi na DalmatinskomKosovu 1988. g.

Otuda i odgovor na pitawe, za{to Srbi ve} ove godine po-

~e{e proslavu 600 godina od Kosovske bitke. U ovom mozaiku

proslave Srpska Crkva pru`a svojoj deci ono najsvetije, naju-

zvi{enije i najlep{e. On je sastavqen od istorijskih doga|aja,

narodnih predawa, starih pesama i novih nadahnu}a, graditeq-

skih poduhvata i pokloni{tva. O zlatnim kamen~i}ima tog mo-

zaika {est vekova su stari stihovi i re~enice velikog srpskog

opredelewa za Carstvo nebesko, zajedno sa svojim svetim knezom

Lazarom, koji ovih dana nastavi istorijski put ka svojoj zadu-

`bini, divnoj Ravanici u Srbiji.

^estitaju}i vam 599. Vidovdan i nave~erje stogodi{wice

od osve}ewa crkve Lazarice na Dalmatinskom Kosovu, sr-

da~no pozdravqamo Va{e Visokopreosve{tenstvo i najlep{e

zahvaqujemo {to ste danas me|u nama, vas bra}o sve{tenici, vas

draga bra}o i sestre i sve izvo|a~e ovog vidovdanskog programa.

Dobro do{li, i pamtite da je pred nama ove godine pripre-

ma i obaveza da idu}e godine ponovo ovamo do|ete na proslavu

Vidovdana daleko ve}ih razmera nego {to je ova. Da se na|emo

pred licem svetog kneza Lazara, tog ~estitog koqena, a pre

toga na Kosovu kod crkve Gra~anice, gde }e se na sam dan Vidov-

dan obaviti centralna proslava ovog velikog jubileja. Prosla-

va idu}e godine ovde kod crkve Lazarice obavi}e se u drugu

nedequ po Vidovdanu.

@iveli i dobro do{li na Dalmatinsko Kosovo.



O STICAWU DUHOVNOG BLAGA*

Upoznavawe sa delima velikih qudi oplemewuje

du{u ~oveka, daje mu podstrek kako bi i on sam

stvarao ne{to novo za dobro ~ove~anstva.

Mihailo Pupin

Dragi u~enici,

Vi ste ponovo pred jednom {kolskom godinom, pred jed-

nom novom brazdom koju zaoraste. Pred vama su va{e

u~ionice, kwige, table, pera, olovke, sveske...

Va{i profesori sa Rektorom su na domaku sa dnevnicima

rada, predavawima i svim onim {to iz svoje duhovne riznice iz-

nose pred vas. Vi ste ovde radi sticawa znawa i duhovnog uzra-

stawa, a oni su tu da vas osposobe za veliki i jedinstveni put

koji vodi Bogu i u narod. Pod ovaj Bo`ji i srpski krov do{li

ste iz raznih krajeva na{e zemqe da biste ~uli Re~ Bo`ju savr-

{eniju od svake druge re~i, da biste pro{irili i produbili

svoje religijsko znawe, koje ste po~eli sticati u roditeqskom

domu. Sa svojim nastavnim planom i programom ova {kola u pot-

punosti se slaè sa onim nepisanim nastavnim planom i progra-

mom va{ih roditeqa i starateqa. Retko se koja {kola sa svim

svojim znawima slaè sa {kolom u kojoj ste se rodili i po~eli

sticati prve i osnovne pojmove o sebi, svetu, Bogu i va{em daqe

ìvotnom putu.

Van roditeqskog doma i vratnica bogoslovskih zavoda sti-

~e se dojam da u ovom svetu sve vi{e vladaju neke nevidqive si-

le, posredno ili neposredno. Ono qudsko ponekada ne moè

mnogo u~initi, jer su uticaji sa strane takvi da mnogo uti~u na

nas, pogotovo na mlade. Najve}e li~nosti sa svojim emotivnim i

intelektualnim dometima jedva da izbijaju na povr{inu sa svim

svojim duhovnim sposobnostima i osvetqavaju vrlo malo duhov-


* Na prizivu Svetog Duha u Bogosloviji Sveta Tri Jerarha u manastiru

Krki 1983. g.

no prostora oko sebe. Oni nekada{wi uzori ìvota i duhovnih

dostignu}a povu~eni su u {kolske sefove i tek se neki minimum

pruà {kolskoj mladeì. Nema vi{e qudi koji vode mase, naro-

~ito mlade nara{taje, da ih podràvaju kao u ona drevna vreme-

na u Atini, Aleksandriji i drugde.

Hristos sa svojom ve~nom naukom Jevan|eqem potisnut je

u sasvim sporedan plan, i samo oni koji ga traè nalaze ga van

svih ovda{wih puteva. Sve je udarilo u senku podneva, u strmo-

glavqewa duhovna, u azijsku liru magije, okultizma, gatawa, ma-

terijalizma...

Mora se priznati da nije bilo kontinuiteta, i reka ìvo-

ta je mu}ena i prqana gotovo na samom izvoru raznim otpacima

sa ìvotnih obala. Da se i{lo neprestano i nepogre{ivo putem

koji nam je ukazao Bog, putem kojim ste se vi uputili, imali bi-

smo izgra|en op{ti sistem na kome bi po~ivala na{a duhovna,

pa i telesna egzistencija. Hristos, odba~en, popquvan, sateran

je pod svodove hramova i crkvenih propovedaonica u celom sve-

tu.

Setimo se kako je ~ove~anstvo pre dolaska Hristovog luta-

lo po pitawu vere. Rim je u vreme svog vladala~kog i intelektu-

alnog uspona po{tovao vi{e od trideset hiqada raznih bogova,

a koliko ih je tek bilo u ~itavom svetu? Atina je u svom mnogo-

bo{tvu jedan hram posvetila nepoznatom bogu. Bo`ja re~, is-

pisana ogwem na Sinaju i data preko Mojsija: Ja sam Gospod

Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene, ostala je u

okvirima Izabranog naroda, pa ni tu nije ovladala svima...

Kaù: strah je tragedija roba. @ivot u ropstvu zloga je sa-

trvena sloboda i ìvi samo kao èqa. Me|utim, ìvot je najdu-

bqi i najsadràjniji u slobodi. Ta orginalna, osnovna sloboda

traì borbu protiv zla. U borbi je zlo vrlo izdr`qivo, ali se

toga ne treba bojati. Hristos je rekao: Ja nadvladah svet (Jn

16,33).

Umni mislioci i u~iteqi Crkve kaù: tragedija Adamova

je ta {to je stvorio novi svet, van-boànski i {to je hteo da u

wemu, iako je taj svet bezboàn, bude bog, a postao je rob sveta.

Stvarao je svet slave svoje, koji se danas odràva na gordosti,

samovoqi, afirmaciji voqe. Dok u~ite nai}i }ete na dva pri-

mera koja }u pomenuti. U istoriji filosofije u~i}ete o Ni~eu,

koji je produìo Adamov beg od Boga i hteo da silom skrha sve


otpore i savlada smrt, kako re~e Berkson, i da u svojoj indivi-

dualnosti bude ve~an na zemqi.

Sasvim je druk~ije stawe sa carem Davidom. On se u svim

situacijama vra}a na svoj praosnov greh. On se bliì Bogu i

ve~ito gleda u svoj greh i strepi u svojoj odgovornosti. Bio je

li~no svedok jednog strahovitog sukoba s Bogom. Saul, pun samo-

voqe, prekr{io je zapovesti Bo`je, i poseda ga ne~isti duh. Da-

vid ga ublaàva svirkom i u svakom trenutku biva u opasnosti

da ga izbezumqeni car ne probode kopqem. Davida je dohvatio

dah metafizi~kog uàsa: i kada je savladao Golijata, i kada ga je

gonio Saul, i kad je wegov ro|eni sin Avesalom lukavo ustao

protiv wega. Svugde je video ve~no isto: greh, nebi}e ~iji ponor

privla~no zja, pa veli: Srce moje je uzdrhtalo u meni, i strah

smrtni spopade me (Ps 54,4). I rekoh: Ko bi mi dao krila go-

lubiwa? Ja bih poleteo i po~inuo (Ps 54,6). Ja sam nesre}an i

ni{t, neka se Gospod postara za mene. Ti si Pomo} moja i Izba-

viteq moj, Boè moj, ne ~asi (Ps 39,17). Boè, Ti se Bog moj, k

Tebi ranim, èdna je tebe du{a moja, za Tobom ~ezne telo moje u

suhoj zemqi, èdnoj i bezvodnoj (Ps 62,1).

Draga deco, nemam ni{ta lep{e da vam poru~im na po~etku

ove {kolske godine od onoga {to je sveti Jovan Kron{tatski,

svetiteq na{ega vremena, poru~io u~enicima:

Deco, u~ite marqivo. Trudite se, pre svega, oko re~i

Bo`je. ôvek treba da voli Boga svim srcem, a to zna~i: da po-

znaje i sledi Wegove zapovesti. Trudite se u obrazovawu srca,

usavr{avajte svoj karakter i zadrìte u srcu sve {to vas u~imo.

Izbegavajte rasejanost i samovoqu, budite poverqivi i uvi|av-

ni. Po{tujte i volite va{e u~iteqe i pokroviteqe, koji vas u

svemu dobrom i korisnom podràvaju. Nemojte se nikada sa wi-

ma izjedna~avati, jer bi to zna~ilo samouzdizawe. Pazite na se-

be same i ne dopustite sebi da ~inite {to je nedostojno i poni-

àvaju}e. Mislite na to da je Isus Hristos i danas nevidqivo

uvek sa vama. On vas sam u~i u va{oj unutra{wosti, samo ako na

to obratite pa`wu. Cenite i volite svako znawe koje vam pove-

rava Bog, praizvor mudrosti i razuma.

Va{i nastavnici i roditeqi }e se sigurno ose}ati rado-

snima kada ~uju od vas: Vi ste duhovno izgradili na{e du{e.

Umesto suve nauke, vi ste nam otkrivali ìvu Bo`ju re~. Kroz

va{u plamenu qubav prema Bogu i va{e bezgrani~no milosr|e


vi ste u va{im u~enicima zapalili buktiwu bogopoznawa, odvo-

jili od propadqivoga sveta niìh vrednosti i va{im primerom

ispunili na{a srca bogopo{tovawem, verom, poverewem i qu-

bavqu prema Bogu i qudima.

Isto tako, da bi sutra va{i roditeqi kazali: Mi, rodite-

qi, merimo va{ uticaj na osnovu ~estitog dràwa va{ih |aka u

porodici i poslu, pose}ivawu svetih bogosluèwa i qubavi

prema sve{teni~kom pozivu. Neka na{a zahvalnost bude moli-

tva Bogu. Neka vam On podari duhovne radosti onoliko koliko

ste vi pruìli utehe nama kroz na{u uspelu decu.

Moje misli i èqe, molitve i qubav prema vama nisu ni-

malo druga~ije od prethodnih èqa. Bog milosti, svakog dobra

i nauke Bo`je, neka uvek bude sa svima vama: u~iteqima i u~eni-

cima ovog bogoslovskog u~ili{ta. Neka bi dao Bog da ba~eno

seme Bo`je nauke u srca va{a, draga deco, uzraste i izvije se u

bogate plodove, a uzra{}e zacelo onda kada se wiva srca va{eg

bri`no ~uva od na{eg zajedni~kog neprijateqa, koji no}u i po

tami seje korov.

Blagoslov Gospoda na{eg Isusa Hrista neka bude sa svima

vama. Amin.



PROPOVEDAJ U VREME I U NEVREME*

Draga bratijo sve{tenici,

Mi smo se sa dragima gostima predava~ima i ocima dr

@arkom Gavrilovi}em, parohom iz Beograda, i Peri-

{om Vrani}em, parohom iz Sarajeva, sakupili na ovom

seminaru koji }e trajati dva dana. Lep broj predava~a sa strane

u~estovao je na na{im seminarima, i imali smo ~ast ~uti in-

struktivna predavawa.

Svi dosada{wi seminari odràni su u ovoj svetoarhan|el-

skoj svetiwi, u manastiru Krki, koji je pun Bo`jeg mira, nadahnu-

}a i svetosti, dok je u svetu prisutan pakao sukoba i nemira. Ova

svetiwa neobi~no uti~e na sve koji u wu dolaze, pogotovo na nas

sve{tenike. Samo treba biti u duhu sa svima onima koji su ovde

radili, dolazili, ìveli i odavde odlazili sa uverewem da }e

ponovo do}i i za sebe ne{to novo na}i. Treba se setiti onih te-

{kih vremena iz istorije ove Eparhije, pa }e biti jasno i oprav-

dano za{to ove skupove drìmo upravo ovde.

Iz prikaza sve{tenika @arka Nai~i}a na kwigu: Kato-

li~ka crkva i Pravoslavqe u Dalmaciji za mleta~ke vladavine,

bi}e re~i o tom vremenu. Prate}i istorijske doga|aje, lako }e-

mo saznati koliko je na{ pravoslavni narod imao poverewa u

svoju Crkvu i svoje manastire. I{~itajmo i sada kroz ovu sveti-

wu koliko je pro{lo lica od znawa, pera i poloàja, kao i onih

obi~nih, veruju}ih. Wihove molitve, radosti i uzdahe, dogovara-

wa i brige, besane no}i i blagosiqawa ~uva ova svetiwa u svo-

jim nedrima kao najlep{i ukras raznih boja i mirisa. Imaju}i

sve to u vidu, lak{e }emo razumeti predavawa na ovogodi{wem

seminaru.

Rad ovog seminara mogli bismo sumirati jednom kratkom re-

~enicom, jednom ili dve misli: Bog iznad svega, a ~ovek pre sve-


* Uvodna re~ Episkopa dalmatinskog na seminaru odrànom u manasti-

ru Krki 14. i 15. juna 1984. g.

ga, po re~i blaène uspomene vladike Nikolaja. Ova su dva pi-

tawa vekovima postavqana, u hramovima o wima propovedano, u

{koli ranije predavano, u srcu ose}ano i qudsko bi}e wime hra-

weno.

Predavawa su u tesnoj vezi sa ovim mislima i postavqena

su kao problem na{e svakida{wice. Celo otkrivewe Gospoda

Hrista usredsre|eno je na ove dve misli: na Boga i ~oveka. Go-

spod Hristos samo je pokazao kakav je Bog i kakav je ~ovek.

Istini za voqu, u ovo na{e vreme, mo`da vi{e nego ranije,

~uje se povika kako to nije dovoqno. Izuzimaju}i ateiste koji u

Boga na veruju, oni kolebqivi veruju}i, a mlaki hri{}ani ka-

ù: trebalo je da nam Hristos ostavi jednu zdravu politiku, ure-

di zdrav ekonomski sistem i postavi pravedno dru{tveno ure|e-

we, a on to nije u~inio. S druge strane, niko ne kritikuje izumi-

teqa struje {to svakome nije u ku}u doveo struju niti se na wega

quti. Takvom povikom zaglu{uju na{e u{i oni qudi koji su is-

krivili pojmove o pravom Bogu i o pravom ~oveku.

Ta graja du{u nam opusto{i, ìvot osiroma{i, pokvari

nam i narav i nerve, veli opet ep. Nikolaj. Zato su seminari

ovakve strukture tim potrebniji {to je na ovogodi{wem zaseda-

wu Sv. arh. sabora nagla{eno.

Pitamo se: zar Bog i du{a, qubav, smrt i besmrtnost nisu

va`niji od materijalnih preokupacija i usitwenih ovozemaq-

skih pitawa? Bez sumwe jesu.

Nadam se da }e i ovaj niz od nekoliko predavawa obogatiti

sve nas, i preko nas biti od koristi svima onima koji su nam po-

vereni na duhovno starawe.

@elim, bratijo sve{tenici da vam predstavim protojereja

@arka Gavrilovi}a o kome ste slu{ali i ~itali wegove kwige,

i protojereja Peri{u Vrani}a koji radi puno sa mladima u Sa-

rajevu.

Najtoplije zahvaqujem na{im gostima predava~ima {to

na|o{e vremena da budu sa nama i da od wih ~ujemo re~ koja }e

nas obogatiti. U na{a kandila, na krajwim granicama na{e Cr-

kve, potrebno je dolivati jeleja jevan|elske mudrosti kako bi

nam ì{ci na{eg sve{teni~kog poziva {to boqe svetleli.



MLADI SU GRADITEQISVOJE BUDU]NOSTI

*

[ta je ~ovek da ga mnogo ceni{,

Da ga pohodi{ svako jutro

(Jov 7,17-18)

Dobre èqe pomaù budu}nost

Ovelikim praznicima jedni drugima èlimo sve najbo-

qe, {to su izrazi qubavi, me|usobnog po{tovawa i

ostvarewa. Wih upu}uju roditeqi deci, deca rodite-

qima, seqak, radnik, vojnik, u~enik, sve{tenik, suàw, pogla-

vari Crkava i dràva. Po svemu sude}i, najtoplije su one rodi-

teqske èqe upu}ene deci. Oni ih ra|aju u èqi da su boqi od

wih, sposobniji, za ìvot kompletniji i duhovno zreliji.

Svi èlimo ne{to boqe, lep{e, mirnije i sigurnije. Do-

bre èqe se najvi{e upu}uju u dva pravca, ka nebu i ka zemqi,

Bogu i qudima. Kada bi se moglo ispitati i na filmskom plat-

nu prikazati sve èqe i sva prièqkivawa, bilo bi ih mnogo i

raznovrsnih. @eleti sve najboqe svima i svakome nije gre{no.

Crkva ne traì da se zanemari spoqa{ni poloàj i potreba

qudi. Kada nagla{ava da je duhovno prete`nije od materijalnog,

ona re{ava problem iznutra, iz srca, a nikako spoqa. Crkva mo-

litvom blagosiqa napore koji olak{avaju ìvotne tegobe. Ni-

kada nije ravnodu{no gledala na bedni poloàj qudi. Stalno se

moli da Bog po svome ~ovekoqubqu podari vremena mirna, bez-

gre{an i u zdravqu zadovoqan ìvot.


* Poruka mladima o Novoj godini, 1985. g.

Jednostranost suàva duhovne vidike

Jednostranost u na{em vremenu je mnogo nagla{ena i pri-

sutna. Zadovoqiti samo jednu stranu svoga ìvota i bi}a, onu

telesnu, a zaboraviti na du{u, poniàvawe je sebe samoga. To je

ga{ewe duha, izopa~enost srca, izopa~enost jerarhijskih vred-

nosti. Poneseni materijalnim dobrima, qudi ne ose}aju ìve

potrebe du{e, koje su dubqe i va`nije. Bez podmirewa wenih

potreba, nema blaènstva u ~oveku, nema sre}e, re~eno dana-

{wim jezikom. Istinita je i svakog uvaèwa dostojna misao:

Du{i je mir ono {to je prirodi sunce. Sveti apostol Pavle

zapoveda: Imajte svagda na umu ono {to je gore na nebu, a ne ono

{to je dole na zemqi (Kol 3,2).

U stara vremena, qudi od ugleda, {irokog duha i pogleda,

odbacili su u~ewe onih ~iji je ìvotni ciq raskala{nost, bo-

gatstvo, luksuz, veli~ina i po~asti, ravnodu{nost prema svemu

i sva~emu. Svekolikom {irinom svoga bi}a i pogleda pobe|iva-

li su takva nastojawa.

Ima i u na{em vremenu pojava stradawa, suza i tuge usred

najrasko{nijeg ìvota. Nisu svi bogati zadovoqni. U Svetom

pismu Staroga zaveta ima nekoliko kwiga koje je napisao car

Solomon. Kome od onih koji ~ita kwigu, poha|a crkvu, svestra-

no obrazovanom, nije poznato ovo ime? Wegov melanholi~ni

glas i do nas dopire iz wegovih pozla}enih dvorana. Solomon!

Najmudriji ~ovek onoga vremena, najbogatiji, najmo}niji, pri-

vidno najsre}niji smrtnik svih vremena! Na prestolu ga zlato

okruùje, posred veseqa i zabava nasla|uje se. On isti je rekao:

Ja nisam sre}an, jer omrzeh ìvot moj, jer mi nije milo {to bi-

va pod suncem, sve je ta{tina i muka duhu (Prop 1,14). Ovaj ve-

liki i mudri ~ovek prehri{}anskog doba kao da i nama poru~u-

je: ne traìte hranu na wivama gladi. To je uzaludno i muka je

duhu qudskom.

Podmladak je svemu budu}nost

Moje misli su danas upu}ene naro~ito vama mladima, bu-

du}nosti Crkve i Otaxbine na{e. Vi ste u ovom svetu noviji od

nas starijih. Mladi ste i novi kao boì}no jutro i Nova godina,

kao jutarwe sunce i mlad mesec, kao prole}e me|u godi{wim do-


bima. U vas su se slile sve na{e najlep{e èqe i misli stari-

jih. Oni vam kr~e put u budu}nost. Oni }e vam predati svoje oba-

veze. Ne upu}ujte pogled samo wima. Osvrnite se i na one iza

nas. Oni o~ekuju da im poravnite ìvotni put. Da zidate gra|e-

vinu svoga ìvota zlatom, srebrom i dragim kamewem, a odbaci-

te drvo, seno i slamu (sr. 1 Kor 3,12-13).

Pitaju vas preci i potomci {ta }ete biti. Kakvi su vam

planovi? Kome posve}ujete sebe, ìvot svoj? Ima li {ta uzvi-

{enije od Onoga koji je dao sebe za vas, za sve qude? Boì}ni i

drugi praznici su pogodni za razmi{qawe o bitni stvarima.

Istraìte u sebi i oko sebe skrivene tajne Carstva nebeskoga.

To za vas naro~ito mnogo zna~i, na putu sjediwewa sa Bogom i

utkivawa u ovaj svet. Do vas dopiru mnogi glasovi koji se èle

uvu}i u va{e savesti. U svemu ovome, pazite kako }ete prepozna-

ti onaj pravi glas koji ne prolazi i od ve~nosti je. U~inite se-

be vrednim u svakom pogledu, dostojnim Boga, svetiteqa Save,

rodona~elnika na{eg, koji je od mladosti ponirao u sebe. On

ponire i danas u srca sviju nas i ~uje tamo glas Bo`ji: Hajdete

za mnom.

Ose}ate li usamqenost u ovom qudskom pozori{tu raznih

predstava? Na|o{e li potpun odgovor drugovi va{i upotrebom

droge, pijan~ewem, raskala{nim ìvotom, neradom i uìvawi-

ma koja im pruà ovaj svet? Da li upravi{e srce svoje i razbo-

rito potraì{e da saznaju {ta biva sve pod nebom? Wih savla-

da sujeta, spopade besciqnost i oslabi{e im kosti.

Bez pravilne primene zemaqska blagostawane grade ispuwenu li~nost

Nedavno je jedna strana novinarka izrekla veliku misao:

Qubav je najve}a revolucija svih vremena. Ovde je re~ o quba-

vi Bo`joj. Onaj mudri i bogati car Solomon re~e i ovo: Velika

dela u~inih, sazidah ku}e, zasadih vinograde, na~inih vrtove i

vo}wake. Na~inih jezera, nabavih mnogo goveda i ovaca, nakupih

srebra i zlata, nabavih sebi peva~a i peva~ica, milina qudskih

i sprava muzi~kih. [to god èqahu o~i moje ne brawah im, niti

uskra}ivah srcu svome. I kada pogledah na dela svoja, {to ura-

di{e ruke moje, sve be{e ta{tina i muka duhu (Prop 2,4-11).


Treba znati da Boànsko seme uspeva i donosi plod samo u

devi~anskoj du{i, koja nije otvoren drum, nego zagra|ena i za-

brawena wiva. Na{e vreme se di~i da je ve} jednom shvatilo ~o-

veka i utvrdilo qudske odnose. Ima tu ne~uvenih neistina, ne-

solidnih saznawa, iracionalnog sentimentalisawa, zvu~nih

fraza i mra~ne neiskrenosti. Niko nije tako upoznao ~oveka

kao {to ga zna Hristos i Hristom oboèni ~ovek. On zna da je

qudska priroda sklona zlu, neredu i lomovima. U poznawu ~ove-

ka najve}u ulogu igra Istina i od we se uvek polazi. Ona vidi u

~oveku ono {to je specifi~no qudsko i niè od qudskog. U de-

ci koju toliko voli, otkriva wihove prkose. U nezrelom detetu

nalazi prkosni, infantilni mentalitet novoga doba.

To istini Bogu zadaje velike bolove. Bole Ga nedostaci

onih koje qubi. On vidi wihovu moralnu bedu, a beda izaziva

àlost u srcu. On posmatra kako su izloèni milionima utica-

ja, psihi~kih, telesnih i socijalnih. Kako se vrte u svojoj sop-

stvenoj nesposobnosti, slabosti i nemo}i. Gleda kako iz pod-

ru~ja gde tutwe mra~ni instinkti i nestaje morala i razuma,

mnogi poku{aji ne poti~u iz svetlosti religije, gde se ogleda

jasna vizija stvarnosti.

Kakav je va{ odgovor na sve ovo? Velite da vam se razne

misli vrzmaju u glavi. U pravu ste, jer tajna ìvota i ~oveka ni-

je lako pitawe, pa ni lak odgovor. Kako se stiè ve~nim vredno-

stima, koje r|a i moqac ne kvari, niti lupeì potkopavaju i

kradu (Mt 6,20), pitate? Ako ovo izvire iz va{eg mladog i ~i-

stog srca i zra~i iskreno{}u i èqom da se shvati i oseti, bu-

dite sigurni da }e vam u pronalaèwu odgovora Bog prvo pomo-

}i. On vas ne}e ostaviti same. Mnogo puta u Sv. pismu je re~eno:

Ne bojte se (Mt 14,17; Mk 6,50); Ne}u vas ostaviti same.

Na{ zajedni~ki Tvorac poznaje te{ko}e i probleme mladosti i

daje snagu da ih savladate. Bog je sve u va{em ìvotu, svu nadu

poklonite Wemu. Tako jo{ vi{e }e vas voleti i pohoditi svako

jutro.

Zatim, iz blago~estive povezanosti jednih prema drugima

ra|a se socijalna osetqivost. Ne ona konvencionalna, spoqa-

{na, koja sobom ne nosi ga{ewe ~ovekovih vi{ih snaga. U ta-

kvom socijalnom odnosu ra|a se u du{i nov, pun po{tovawa od-

nos jednih prema drugima, odnos do posve}ewa i svetosti. U ta-

kvim du{ama cveta qubav puna svetla i radosnog ose}awa jednih


prema drugima. Stvara se ne`no pokolewe i duboko ose}awe ne-

raskidivosti. To nije pojava tek socijalnog morala, ~uvara po-

rodi~ne zajednice i drugih ~inilaca. To je duboka tajna koja se

postiè sporo i trajno vrednuje u zajednici.

U takvoj Bogom blagoslovenoj zajednici i{~ezava ose}awe

sopstvenog ja. Tada, u spoqa{wem i unutarwem svetu, svi je jed-

no vide, svi zajedno dele, u svemu su uvek zajedno, bez obzira na

mo} socijalnih i ekonomskih prilika. Tu izvori nebeske topli-

ne nadvladavaju onu hladno}u nesavr{enih socijalnih odnosa.

Ovakva zajednica nije ona gde se nadzirava, normira, vrednuje po

u~inku, ve} zajednica u kojoj svi seù za nepropadivim vencem.

U woj se o sebi mnogo rasu|uje i drugi ne osu|uje. Tu se mno{tvo

po{tuje usled wegove religiozne snage.

Jo{ ne{to: borba sa na~elima greha jeste zadatak pred svi-

ma, bez obzira na godine ìvota i druga odre|ewa. @ivot prot-

kan grehom ostaje nere{iv pred Bogom i neodrìv sudom Crkve.

ôvekov put je uspostavqawe celovitog ìvota, od Boga zavr-

{en pre stvarawa prvog ~oveka. Nema sumwe, uvek je profana

nemoralnost igrala sudbonosnu i stra{nu ulogu u sablaznima.

Ovo treba stalno imati na umu kako bi se odràlo ~isto srce.

Ovo nije kleveta protiv savremenosti, nije sitni~avo morali-

sawe, ve} upozorewe, karakteristika one moralne krize koja se

razvija sve silnije i dubqe u savremenom ìvotu.

Gde na}i pravo re{ewe

Jedino u Onome koji najboqe poznaje ìvot na{. Hristos

savr{eno poznaje, razume, podnosi, `rtvuje sebe za ~oveka. On je

toliko zavoleo ~oveka da je Sebe zanemario. Ptice imaju gne-

zda svoja, a i lisice jazbine svoje, a Sin ~ove~ji nema gde glave

skloniti, rekao je Spasiteq. Carstvo Wegovo nije od ovoga

sveta, a sveto Jevan|eqe je uvek puno boànske snage i ìvo-

tvornosti. Spasiteq je zapovedao da se izvr{ava Jevan|eqe. Bez

wegove primene, zaista, nema pravog odnosa u ~oveku i van wega.

Ono gasi bujicu nedozvoqenih èqa, suzbija prekomernu ~e`wu

za prekomernim slastima i uìvawima, odràva te`wu misli i

ose}awa, sti{ava pokrete gneva i otupquje o{tricu telesnih

pohota, ka`wava ta{tinu sebequbqa, budi mrtvilo lewosti i

usla|uje gor~ine zavisti.


Omladina smelo i juna~ki podnosi sva protivqewa, u smer-

nosti uìva zemaqska dobra, odre|uje umerenost a da ne bude

prosta~ka, ukazuje razboritost a da ne bude zlobna, pravedna a

da ne bude okrutna, milosrdna a da ne bude slepa, pobo`na bez

fanatizma i pritvorstva, ìvi u miru sa svima i samim sobom.

Vladaju}i nad srcem svojim, ne upu{ta se u duh razdora i neslo-

ge. Svoju voqu pot~iwava voqi Bo`joj. Po{tuje Boga kao svoga

Tvorca, Iskupiteqa, kao Oca i najboqeg Prijateqa. Ovaj, u naj-

kra}im crtama, program Jevan|eqa jeste duhovna potreba za vi-

{im, sre}nijim i plodotvornijim ìvotom.

Sa ovim mislima i u ovo vreme, podse}amo vas {ta treba

~initi, sebe izdvojiti od mawe va`nih stvari ovoga sveta. Kako

ispisati stranice svoga ìvota, ispiti ~a{u mudrosti i biti

u~iteq potomcima? U ovo neizvesno vreme ~itamo na stranica-

ma {tampe o mnogim ogavnostima mladih u svetu. U vas su najvi-

{e uprte o~i. Od vas se o~ekuje stvarala{tvo i ozbiqnost, pri-

stupawe svemu sa razborito{}u i trezveno{}u duha. Tako na{a

sveta Crkva i Otaxbina o~ekuju i èle puninu na{ega duha i du-

{e onim {to se nikada ne prazni, niti ga je mnogo.

Crkva o~ekuje {to vi{e Crkvom blagoslovenih brakova,

zasnovanih toplih porodi~nih ogwi{ta, kr{tene novoro|en~a-

di, povra}aj najmilijima i potporu starima, mawe optere}ewa

savesti i podizawa ruke na sebe, pose}ivawe svetih hramova,

rastere}ewe savesti ispove{}u i svetim pri~e{}em. Crkva

o~ekuje prakti~ni odgovor na sve wene pozive.

Sa ovim èqama ~estitamo vam dana{wi Praznik i Novu

1985. godinu Gospodwu.



O ZA[TITI SVETILI[TA*

Nedavno je u {tampi pisalo o zna~ajnim spomenicima

kulture, manastirima Sopo}anima i Starom Rasu, pre-

stonici sredwovekovne Ra{ke dràve. Oni se nalaze

na listi Uneskove svetske ba{tine. Ovo napomiwemo kao va`no

i zbog crkve svetoga Luke u Kotoru. U Rasu se susre}u zapadni,

rimski i isto~ni, vizantijski stil. Ovaj susret je vrlo u-

spe{an i plodan. Ovo je prisutno i u Kotoru kod crkve Svetog

Luke sa jednobrodnom bazilikom i crkve Svetog Trifuna sa u-

ticajem srpske arhitekture. Ovo potvr|uju hramovi wema-

wi}kog perioda u Starom Rasu, a revitalizacijom Starog Rasa

bi}e ba~eno vi{e svetla na kulturno-istorijske spomenike o-

vog perioda i uspona gra|evinske delatnosti.

Ovaj sveti hram, posve}en svetom ap. i jevan|elistu Luki,

spada u red onih koji su podignuti u usponu duhovne snage i pred

kraj Nemawine dràvne uprave. Treba naglasiti: Nemawa i na-

slednici mu gradili su i svakim blagoqepijem ukra{avali sve-

tiwe ne samo u dana{wim granicama na{e otaxbine, nego i van

we. Tih svetiwa ima u dana{woj Gr~koj, Bugarskoj, Svetoj Gori,

Jerusalimu, a kasnije i u Rusiji, Rumuniji, Ma|arskoj i u drugim

delovima sveta.

Kotor u celini spada u kulturno-istorijski raritet nulte

kategorije i pod pokroviteqstvom je UNESKA. I ovaj kultur-

no-istorijski spomenik spada u najstarije i najvrednije spome-

nike kulture u Kotoru. U literaturi je stari deo Kotora sa svi-

ma svojim objektima, naro~ito crkvama, zabeleèn krupnim slo-

vima i te{ko je na}i nau~nog radnika ove struke a da ne zna o

Kotoru i wegovim vrednostima.

Veliki verski i graditeqski entuzijazam na{ih preda-

ka-primoraca ostavio je iza sebe kulturno blago visoke vredno-

sti. Graditeqska delatnost se pro{irivala, usavr{avala i do


* Re~ na osve}ewu obnovqenog hrama Sv. Luke u Kotoru 27. jula 1985. g.

danas ostala prisutna ovde, podizana kamenom i wegovim maj-

storskim oblikovawem. Pomorci Kotorani donosili su mnoge

vredne stvari sa strane i tako ovaj ambijent obogatili i ukra-

sili. Ove svoje sposobnosti nosili su sa sobom u mnoge krajeve

sveta. U Novom Zelandu su Dalmatinci, tj. na{i primorci kao

izuzetno dobri gra|evinari i vinogradari, pokazali velike

sposobnosti i vrednosti, te su kao najboqi u{li u novozelan-

dsku enciklopediju.

Obnavqawem ovog hrama posle onog katastrofalnog ze-

mqotresa 1979. godine koji je pogodio Kotor, bokokotorski za-

liv i druga crnogorsko-primorska mesta, i o{tetio znatan broj

sakralnih i vrlo vrednih kulturno-istorijskih spomenika, mno-

go je postignuto. Ovaj vredan spomenik je, zahvaquju}i najvi{e

Zavodu za za{titu spomenika kulture u Kotoru, doìveo svoj

preobraàj.

Ja sam danas ovde po èqi Visokopreosve}enog Mitropo-

lita Danila, koji iz opravdanih razloga nije mogao prisustvo-

vati ovoj sve~anosti. Zamolio me je da prenesem najtopliju bla-

godarnost svima telima i organima republi~kim, op{tinskim,

u Kotoru na obilatoj nov~anoj pomo}i da se ovaj hram potpuno

sanira i u~ini lep{im, trajnijim i vrednijim, nego {to je bio

pred onaj katastrofalni zemqotres. Isto tako, on zahvaquje

svetskoj organizaciji UNESKO {to ovu svetiwu uvek ima u

sredi{tu pa`we. Zahvaquje Crkveno-op{tinskom odboru i wi-

hovom sve{teniku, o. Mom~ilu Krivokapi}u, na mnogom trudu

da ova svetiwa dobije svoje prvobitno lice i sjaj.

@elim da li~no blagodarim na ovoj za mene retkoj ~asti

mitropolitu Danilu, svima vama, vrlouvaèni gosti i prijate-

qi, crkvenop{tinskoj upravi sa wenim sve{tenikom na svemu u-

~iwenom. Neka mi bude dozvoqeno, iako ovo nije moja Eparhija,

da u svoje ime zahvalim republi~kim i op{tinskim organima.

Ovo je divan primer saradwe republi~kih i op{tinskih organa

i Crkve. Ovakvi primeri ohrabruju i razvijaju uverewe da }e i

ubudu}e biti jo{ ovakvih slavqa, da }e biti najintenzivnije

brige za kulturno blago Srpske crkve koje jo{ nije za{ti}eno.



NEPRESTANO PASTIRSKO STARAWE*

Bratijo sve{tenici,

Crkva Gospoda Isusa Hrista oduvek je u sebi gajila i

pronosila ideju preobraàja qudi na boqe, stvarawe

pravih karaktera. Na ovom preobraàju ona je pokaza-

la sav svoj sjaj. Otuda je vaspitawe u Crkvi uvek bilo i ostalo

preobraàj na boqe. Kada se u Crkvi izgovori re~ vaspitawe,

onda to nije ono {to ~itamo u dana{wim uxbenicima. Weno vas-

pitawe ne dovodi u sumwu, nema jednostranosti ili dvosmisle-

nosti to je samo preobraàj na boqe.

Ako revolucija zna~i ru{ewe, uni{tavawe staroga i gra-

|ewe novoga, sa svima svojim programima, to rad sve{tenika u

Crkvi zna~i neprestano podizawe bune protiv svojih i tu|ih

pogre{aka. Rad sve{tenika vodi do kulta svetosti qudske

li~nosti, do qubavi prema Bogu i qudima, bez obzira kojoj ide-

ji, klasi i ube|ewu pripadali. To je stalni podvig preobraàja

sebe i drugih na boqe.

Ako je revolucija osveta radi osvete, krv radi krvi, pla-

men radi plamena, onda }e ona svakoga pre nego Hrista nazvati

bratom svojim, a upravo On nam je Put, Istina i @ivot (Jn

14,6).

Ako revoluciju bilo koje vrste podigne ~ovek radi svojih

ideja, a sudija je tu|ih, pali ceo svet da bi se ogrejao, jede ceo

svet da bi se nasitio, onda se Hristos i wegova Crkva ne mogu

uporediti sa wim, niti ga nazvati bratom svojim, jer je Hristos

rekao: Kakvim sudom sudite, onako }e vam se suditi (Mt 7,2).

Ako su revolucionari atentatori koji ugroàvaju tu|e ì-

vote, ili su profesionalni agitatori raznih prevrata, o ~emu

~esto ~itamo u dnevnoj {tampi i ~ujemo preko drugih sredstava

informisawa, onda to nije ono {to je Hristos ~esto ponavqao


* Predavawe odràno na seminaru sve{tenstva Dalamatinske eparhije

1987. g.

re~ju i delom: ulazio u ku}e carinika, razgovarao sa okorelim

gre{nicima, navodio o~igledne primere i traìo odgovore, da

bi na kraju zapovedio: Idi i ti ~ini tako da ti ne bude gore.

U Pravoslavnoj crkvi nikada se nije primewivalo nasi-

qe kao na~elo, ve} ube|ivawe ~vrstim razlozima da poveruju i

do|u na svadbu i trpezu Cara i carevog Sina (sr. Mt 22,1-14). Mi

ovde mislimo na vlast u~ewa koju je Bog poverio sve{tenicima

pored vlasti sluèwa i upravqawa.

Iz Jevan|eqa znate kako je Hristos po~eo preobraàj qu-

di na boqe u ovom svetu paqewem malih plami~aka u du{ama ne-

kolicine qudi, kasnije nazvanih apostolima i poslanih da pro-

povedaju re~ Bo`ju ~itavom svetu i kr{tavaju ih u ime Oca, i

Sina, i Svetoga Duha. U tom preobraàju sveta sagorela su

mnoga nepravoslavna carstva i nikla nova, koja su do danas osta-

vila vidna obele`ja duhovnih i kulturnih vrednosti. Dakle,

Hristos nije kresao grane, a stablo ostavqao, nego je sekiru

stavqao na sam koren i odsecao ga, ili je ~inio sve najboqe ka-

ko bi se na tom stablu pojavili dobri plodovi. On je postavqao

temeqe gra|evini da joj nikakvi naleti oluja, vetrovi i povod-

wi nisu mogli na{koditi. Naro~ito je vodio ra~una o unutra-

{wosti zgrade i o tome kakav je wen stanovnik, du{a u woj. On

je za svoga ìvota otesao nekoliko kamenova i postavio temeqe

Crkve, zapovediv{i svojim sledbenicima da duhovnim tesawem

daqe utvr|uju temeqe duhovnog, a zatim i fizi~kog ìvota ~la-

nova Crkve. To nare|ewe nije prestalo do dana{weg dana, niti

}e prestati dok Crkva traje na zemqi.

Na{ ovogodi{wi seminar (kao i oni ranije) ima zadatak

duhovnog boga}ewa sebe kako bismo druge, odnosno poverene nam

du{e, obogatili. Jedno naro~ito ho}u da naglasim, a treba za-

pamtiti: primeri vi{e govore nego re~i. Ovim nije re~, pou~a-

vawe, propovedawe stavqeno u drugi plan, ve} nagla{ena snaga

re~i.

U~ewe drugoga, vaspitavawe, preobraàvawe je vrlo slo-

èn proces i zahteva mnogo truda i qubavi. Nije to tek obavqa-

we poverenog posla po neophodnosti, nego neprestano nazi|iva-

we sebe duhovnim dobrima.

Iz najnovije kwièvnosti upe~atqiv mi je primer onog

prote Boìdara Jev|evi}a i dece iz Vaqeva koja su, pod wego-

vom brigom i starawem, beàla ispred neprijateqa prema Al-


baniji 1914. godine. Opisao ih je Dobrica ]osi} u £¤ kwizi svo-

ga dela Vreme smrti.

Do{li su do Prizrena i zano}ili su u jednom arnautskom

dvori{tu. Prozeble i iznurene od puta sutradan ih prota pri-

zva sebi. Oni se sporo zgomila{e oko wega. Mi, deco, sada po-

lazimo svojim ku}ama od kojih nas neprijateq rastavi. Idemo

svojoj slobodi... Putem kojim smo do{li dovde ne moèmo se

vratiti. Ne dâ sila i sotona. Primorani smo, deco, da krenemo

jednim zaobilaznim putem, mnogo strmim i uskim, a snegom zave-

janim... Ali, jedinim putem kojim moèmo sti}i u zavi~aj i ku-

}ama. Da stignemo ìvi i zdravi, moramo da se volimo kÄo da

smo rod ro|eni, i da verujemo u Gospoda Boga koji nas jedini mo-

è spasti... Znajte deco, ku}ama moramo sti}i svi zajedno, alÄ

nikako sam. Zato se uzmite za ruke, da se slabiji pridrì za ja-

~ega, da ja~i povu~e onemo}alog, da jedan drugome grejemo promr-

zle prste. îm vas je strah, pribijte se jedan uz drugoga i gledaj-

te se u o~i. A ja sam vam od ovoga ~asa svima deda, a vi ste moji

unuci. I zovite me deda Boìdar. Bilo {ta da kome ustreba, ne-

ka od mene traì. Ko god ne moè da ide, neka se za moju mantiju

uhvati. Sve {to ne znate pitajte. Ja sam vam deda, unu~i}i moji.

[ta vi{e volite da idem ispred vas ili za vama? A oni reko-

{e: Budi u sredini, deda! Usred nas!

Tako, sve{teni~ki poziv je neprestana briga za povereno

stado. Ono o~ekuje hranu za du{u, a za fizi~ku se uglavnom samo

stara. Da bismo uspevali u sve{teni~koj obavezi, svoju sve{te-

ni~ku zakletvu ispunili, treba dobro poznavati du{u svoga na-

roda, prema svima biti trpeqiv, {iroke ruke, milostiv i blag.

Predavawa koja }ete ~uti na ovom seminaru, imaju svrhu da

va{em sve{teni~kom iskustvu pruè jo{ ve} podr{ku.

Zahvaqujem uvaènom gospodinu Qubomiru Durkovi}u-Jak-

{i}u na u~estvovawu u ovom na{em seminaru i velikom duhov-

nom doprinosu, prelivenom u na{e du{e kroz predavawe i odgo-

vore na postavqena pitawa u toku seminara.

Isto tako, zahvaqujem g. Slobodanu Meleusni}u, magistru

i slu`beniku Muzeja Srpske patrijar{ije, na gotovosti da odr-

ì predavawe o ulozi muzeja u Crkvi; jereju Du{anu Perovi}u,

parohu novosadskom, i jereju @arku Ani~i}u, parohu zadarskom

koji zbog bolesti nisu do{li.



IZ VERE PROISTIÛ IGRA\ANSKE DU@NOSTI

*

Gospodine Predsedni~e,

Dame i gospodo,

Svi smo mi ovde sakupqeni hri{}ani. Svi verujemo u

jednog Boga, a vera u jednog Boga je vera umnih i smire-

nih. [to je ~ovek smireniji, to je razumniji, a {to je

oholiji, to je bezumniji. Bog smirenima daje um, a um je svetlost

koja vodi Bogu.

Nemirni qudski um saznaje da smo deca Bo`ja po stvoreno-

sti, i koji Ga god primi{e dade im vlast da budu sinovi Bo`ji

(Jn 1,12). To je sve po milosti Bo`joj, a objavio je i ponudio Go-

spod Hristos na samom po~etku svoje slu`be ovde na zemqi me|u

nama.

To je prava radost na{a, jer se pokazalo da nismo sami u

svim na{im nevoqama, jer je Bog sa nama. Wime znamo da ni jed-

na suza ~ovekova, ma u more kanula, ne ostaje zaboravqena, i ni

jedna dobra ili zla re~ u svetu izgovorena, ne ostaje bez odgovo-

ra Bo`jeg, javnog ili tajnog. Da, to je velika uteha nama Srbima,

jer su nam u pro{losti, kao i sada, suze bile ponaj~e{}e doma-

}in, a radost gost u ku}i, u Crkvi, u dràvi, u {koli, na poslu i

gde sve ne. Ali, u svemu ovome Bog nam je davao neku silu posto-

jawa, uzajamnog odnosa, privla~nosti i odbojnosti, pokreta i

ìvota...

...

... Da, ovo je vera onih koji ùde za pravdom, istinom i ì-

votom po Bogu. Ovo nije vera slugu nepravde, laì i smrti, pri-

jateqa smeha, {to se zavr{ava o~ajawem. Ovo je vera onih koja

se daje Isto~nikom vere i pomaè onima koji traè Boga, koji

traè Isto~nik pravde, istine i ìvota.


* Re~ na otvarawu zasedawa Skup{tine Republike Srpske.

Ovo je i Va{a vera, dragi hristonosci, vera predaka na{ih

koji ne àli{e truda da im se Hristos pribliì, i utehu pri-

mi{e. Neka ovo bude i vera dece na{e s kolena na koleno, sve do

kraja vremena.

Sa ovim mislima i èqama srda~no pozdravqam ovaj cewe-

ni skup, i neka bi dao Bog da ishod Va{eg rada bude na op{te do-

bro svih qudi dobre voqe. Pored toga, zahvalan sam na pozivu

{to sam danas ovde sa svima Vama. Isto tako, od Boga èlim

blagoslov za daqi Bogom blagosloven rad uèm organu ovog te-

la na ~elu sa wegovim Predsednikom.

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj


OBNOVIMO MANASTIR VOZU]U*

posle mnogih nastojawa da ovu na{u svetiwu u Eparhiji

dabrobosanskoj posetimo, Bogu hvala i dobrim qudima,

posetili smo je u nedequ 27. avgusta ove godine i ski-

nuli sa svoje du{e jednu veliku obavezu. Nije to bilo lako. Vi-

{e puta smo se interesovali u Op{tini Zavidovi}i za posetu

Vozu}i, ali nam je savetovano da se mora sa~ekati. Kaè na{ na-

rod: Strpqen spasen, pa tako i ovo strpqewe urodilo je plo-

dom, a na op{te zadovoqstvo svih koji su se toga dana na{li na

molitvi i obezbe|ewu.

Bilo je prisutno od 500 do 600 du{a, koji su do{li iz Sara-

jeva, Zenice, Kakwa, Modri~e, Br~kog i ostalih mesta gde su se

Srbi ovih krajeva naselili, posle napu{tawa svojih domova u

Vozu}i i u drugim mestima. Sluìli smo svetu Liturgiju sa ~e-

tvoricom sve{tenika, a na Liturgiji je pevao hor Saborne cr-

kve iz Sarajeva. Bila je to lepa, iskrena i do dna du{e dirqiva

molitva, na àlost, u potpuno raskrivenom i opqa~kanom hra-

mu. Znali smo blagodare}i Preosve}enom Vasiliju, episkopu

zvorni~ko-tuzlanskom, da je crkva raskrivena i izloèna brzom

propadawu. Ona poti~e s kraja 13. ili po~etkom 14. veka. To je

manastir iz doba kraqa Dragutina, i najverovatnije da je i on

kao graditeq bio vezan za tu srpsku svetiwu u tom prelepom

predelu pored reke Vozu}ice, a izme|u planina: Visovi (749 m),

Prosile (604 m), Kr~evine, Li{waka, Jovan brda, Jazav~evine

(834 m), Stolova{a (580 m.), i Papratwe (872 m).

Izme|u ovih planina u ravni zvanoj Luka sagra|en je ovaj

manastir posve}en svetom Nikolaju ûdotvorcu i velikom sve-

tilu Pravoslavne crkve, a od osve}ewa 1865. godine posve}en je

Svetoj Trojici Duhovima.


* Poseta i Arhijerejska liturgija u manastiru Vozu}i.

Narod je do{ao autobusima i privatnim kolima. U nepo-

srednoj blizini manastira je i mesno grobqe, pa je to bila pri-

lika da vernici posete i svoje umrle.

Posle Svete Liturgije pred hramom smo odsluìli para-

stos svima izginulim i upokojenim iz toga kraja, a nije ih mali

broj na spisku. Sa pripaqenim sve}ama u rukama molili smo se

za pokoj wihovih du{a, se}aju}i se wihove velike `rtve koju su

u~inili, tj. dali su svoje ìvote za ~ast i obraz srpskog imena,

odbrane svojih domova, svetiwa i svega drugog lepog i pozitiv-

nog {to srpski narod neguje u svojoj du{i. Posluìli smo se svi

ìtom i poga~om {to su vernici pripremili i doneli za tu

priliku.

Gotovo posledwi napustili smo svetiwu razgledaju}i sve-

ti hram spoqa i iznutra. Konstatovali smo da je najva`nije cr-

kvu zakroviti da daqe ne propada. Nije woj ovo prvo raskriva-

we i odno{ewe wenog bakarnog prekriva~a i krovne gra|e. Le-

topisci su zapisali da je obnavqana 1617, 1622, 1628, i 1637,

1856-1859, 1946. i sada opet. Bila su to zla i te{ka vremena, sa-

mo sa jednom razlikom, {to se narod nije tada pokretao sa svo-

jih ogwi{ta kao u ovo te{ko i mu~no vreme.

Sada se i to desilo, a crkva je potpuno raskrivena, ~asna

trapeza polomqena, ikonostas i sav ostali pokretni iventar je

uni{ten. I pored svega toga, ova impozantna gra|evina govori o

veri i ukusu na{ih predaka koji su ovu svetiwu podizali i svo-

jim srpskim pokolewima u amanet ostavili da se u woj Bogu

mole, drè je u redu i obnavqaju kao veoma vrednu svetiwu srp-

skog naroda u tom delu na{e Crkve. Ona nas i danas, posle svih

nevoqa koje su se dogodile, poziva da pristupimo wenoj obnovi,

najpre krova, vrata i prozora, a zatim unutra{wem ure|ewu i

snabdevawu pokretnim unutra{wim inventarom.

Ovo je prilika da se obratimo svima pobo`nim Srbima i

svima ostalima koji znaju da su te stare svetiwe neponi{tive

tapije na{eg bitisawa s wima i pored wih. Na{i su zakqu~ci

da bi se moralo {to hitnije u~initi ono najva`nije: crkvu pre-

kriti i zatvoriti kako bi bila spasena od daqeg propadawa.

Stoga se obra}amo svima da nas u ovom dobrom, plemenitom

i bogougodnom nastojawu pomognete. Na ovo smo primorani iz

razloga po{to se iz Eparhije dabrobosanske iselilo 280.000

vernika, pa nismo u mogu}nosti da sami izvr{imo obnovu. Po-


red ove devastirane crkve, imamo mi jo{ pove}i broj hramova

koji su onesposobqeni za sveta bogosluèwa, a vi{e wih je

sravweno sa zemqom.

Svoje priloge moète slati na ìro ra~un Eparhijskog

upravnog odbora Mitropolije dabrobosanske br:

MARKET BANKA - SARAJEVO Osnovni ra~un banke:

10100-620-250. Na{ ra~un: za KM. 533711000-52000321 za DM.

533715000-52000321.

Ili diretno na Eparh. uprav. odbor Mitropolije dabrobo-

sanske, Sokolac, ili na Crkvenu op{tinu Zavidovi}i sa nazna-

kom za manastir Vozu}u.

Unapred zahvalan ostaje i Bo`ji blagoslov svima èli

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj


SAMOIZGRA\IVAWE ‡ STALNISVE[TENIKOV ZADATAK

*

Nema sumwe, na{i prethodnici sve{tenstvo i pastva

ìveli su za Crkvu i ota~astvo. Isto tako nema sumwe,

bilo je takvih koji su ìveli od Crkve i ota~astva.

Oni prvi, istinski sledbenici Bo`ji, imali su èqu da uvek

budu pod blagoslovom Gospodwim i da se na wima vr{e re~i

proroka Isaije: ...da je blagosloven moj narod Izraiqa, delo

ruku mojih i nasledstvo moje (Is. 19,25). U tome je wihova i na-

{a ~ast, radost i lepota.

Rade}i za Boga i duhovnu decu Wegovu, shodno na{oj sve-

{teni~koj zakletvi, veliku duhovnu utehu i moralni pokreta~

imamo u Bogu, nasla|uju}i se svojim sve{tenodejstviteqnim

plodovima. Sve{tenikova pojava u svoj svojoj ~inoobraznosti i

dostojanstvu stalni je simvol ve~ne ~istote i vrline, propoved

smernosti, opomena neba, sud Bo`ji, i deluje na pastvu kao vetar

razvigorac na vegetativni svet.

Ranije i sada radost bi obuzimala istinskog slugu Bo`jeg

kad god bi iskapio iz sebe makar kap sve{tenosti, primio celiv

i blagodarnost makar jedne probu|ene du{e, makar jednom doo-

~io veli~inu Boga istinitoga, ma i jedan korak u~inio u tr~a-

wu trke (2 Tim 4,7) slu`bom oltaru Gospodwem i koru hleba

istinski zasluìo, makar jednu svetu pesmu srcem zapevao.

Od kada postoji uspostava sve{tenstva, naro~ito novoza-

vetnog, postoje i oni koji su Bogu i wemu stajali na putu, jer je

sve{tenstvo Bog uspostavio kao posrednika izme|u gre{nih

qudi i Boga. Vi znate: vuci prvo zame}u kavgu sa jagwetom. Naj-

pre sa Jagwegom Bo`jim, a onda i sa svima jagawcima Wegovim.

Zato je sve{tenik pozvan da svakom otima~u i silexiji stoji na

putu i brani povereno mu stado. Otuda je sve{tenik sa svojim


* Uvodno predavawe na seminaru za sve{tenstvo Dalmatinske eparhije

1989. g.

Spasiteqem uvek na krstu, koji mu mnogi podiù. Krst, to je na-

{a sve{teni~ka radost. Podnositi sve terete pastirske slu`be

i primati na sebe sve ispove|ene grehe svog duhovnog stada i

u~initi ih neva`nim pred sudom Bo`jim, silom blagodati sve-

{tenstva, izuzetno je preimu}stvo sve{tenikovo i na nebu i na

zemqi. U~iti re~ju blagog U~iteqa je plata od Boga, a ne pla}e-

nika, ètva duhovna, ètva p{enice sa korovom u vojinstvuju}oj

Crkvi, ali i ètva zlatnog klasja u Domu Oca svog nebeskog. Za-

to jo{ vi{e treba umek{ati glas svoje molitve o vsjeh i za

vsja.

Bratijo sve{tenici, vreme u kome ìvimo i radimo suvi-

{e je ozbiqno, te je potrebna jo{ ve}a svest o du`nostima koje

nam sada{we vreme name}e u budu}nosti. Mora biti jo{ vi{e

akcije, pojedina~ne i zajedni~ke, trezvene, smi{qene, qubavqu

i samoodricawem za~iwene. Posle Prvog, a jo{ vi{e posle

Drugog svetskog rata, na{ narod je u{ao u novu epohu, koja sva-

kim danom postaje sve ja~i kontrast svetosavskoj fizionomiji

na{e Crkve i naroda. Uzrok ovim vidnim promenama ne leì

toliko u socijalno izmewenim prilikama ìvota, kako to neki

tvrde, pa ~ak i pojedini sve{tenici, koliko u psiholo{koj pro-

meni i uverewu posleratnog ~oveka. Poreme}eni odnos izme|u

~oveka i Boga prvo je naru{io duhovnu harmoniju ~ovekovu, a za-

tim pomutio wegove odnose sa vascelim spoqa{nim svetom. Po-

sledice prvog (socijalne izmene) su useqavawe u ~oveka nekog

nespokojstva, nemira, zabune, pometwe, a posledice ovog drugog

su pojave koje spadaju u oblast kriminalistike: pijanstvo, samo-

ubistva, dopu{tawe svega i sva~ega.

Ovakvo stawe mnogi vide, ose}aju, i ono ih brigu baca. Re-

~i sv. proroka Jezekiqa: Sine ~ove~ji, postavih te straàrem

domu Izraiqevu, da slu{a{ re~i iz mojih usta i opomiwe{ ih

od mene (Jez. 3,17), odnose se prvenstveno na sve{tenike. Po-

zvani smo da prvi i najboqe osetimo otkucaje narodnog srca i

svaki pokret wegove du{e. Poplava svake vrste literature, koja

je zapqusnula sve dru{tvene slojeve, a naro~ito omladinu, za-

tim ìva i vrlo uspe{na akcija sektanata i druge pojave, navode

na zakqu~ak da je sve ovo opasno po na{u Crkvu, i po nas same

ukoliko ne radimo na wihovom suzbijawu.

Pastirski poziv je uvek bio teàk, ~ak i za ple}a onih du-

hovnih velikana kao {to su sveti Jovan Zlatoust, Vasilije Ve-


liki, Grigorije Bogoslov, Jefrem Sirijac, Sveti Sava i mnogi

drugi. Crkva i narod su od pastira uvek traìli maksimum sa-

moodricawa i samopo`rtvovawa. îni mi se, ni jedno doba u na-

{oj crkvenonarodnoj istoriji nije zahtevalo od crkvenih pasti-

ra toliko svesti o du`nostima, svetosti ìvota i predanosti

svojoj pastirskoj slu`bi, kao ovo dana{we.

Na{ narod se posle rata na{ao na duhovnoj prekretnici,

popri{tu novih ideja, a sa svojim svetosavskim tradicijama.

Kojim pravcem je svenarodni ìvot okrenuo ili }e okrenuti,

nama ne sme biti svejedno. Ne}u re}i da sudbina na{eg naroda

(vernika) leì u na{im rukama. To bi bilo preterano, ali do-

brim delom zavisi od nas. Da li smo mi svi skupa dorasli svome

visokom zadatku koji se od nas zahteva i pred nas postavqa,

ostavqam vama da prosudite i zakqu~ite.

Sada{wim sve{tenicima, bez obzira na to da li su stariji

ili mla|i, name}u se nove du`nosti koje nisu imali. Ja bih re-

kao da ne moèmo i}i ba{ u stopu tragovima starog Izraiqa,

ve} se u pastirskoj slu`bi moraju kr~iti novi putevi, iznalazi-

ti nova sredstva i novi metodi, uz pomno kori{}ewe svega ne-

prevazi|enog iz pro{losti. Ako su pastiri ikad bili pozvani

da budu so zemqi i svetlost svetu (sr. Mt 3,13-14), to su danas.

Ceo svet, pa i na{a duhovna pastva, zaplivao je duboko u materi-

jalizam i ~ulni mrak. Probleme neposlu{nosti prema Crkvi i,

u krajwoj liniji, nepoverewe prema woj, ne sme biti van svako-

dnevnog posmatrawa i brige crkvenog pastira.

Ukazao bih na jo{ jednu va`nu potrebu me|usobno pove-

zivawe, uzajamno obave{tavawe, pou~avawe i podstrekivawe.

Problemi se stalno pojavquju, danas ovde sutra onde, danas u va-

ro{i sutra u selu. Biti odse~en jedan od drugoga, izgubqen jedan

od drugoga jeste tavorewe i iluzija, ponekad i zluradost àlba-

ma na{e bra}e iz gradova na neki problem, ili obrnuto. Kao da

wihova nevoqa ne}e mo`da jo{ danas zakucati na vrata drugog

brata i sasluìteqa. Treba se o woj odmah obavestiti i predu-

prediti zlo koliko se kad moè, blagodare}i Bogu na pomo}i

{to je teku}e te{ko}e blagovremeno otklonio. Takve pojave ne

bi smele biti u na{im redovima i u na{oj zajednici.

Kao {to su nekad odu{evqeni mladi}i, èqni pouke i zna-

wa, govorili da su im u~iteqi: Pitagora, Sokrat, Platon, Ari-

stotel, tako isto srpsko sve{tenstvo sa ponosom govori: nama je


u~iteq i duhovni vo|a Sveti Sava. Time se zakqu~uje da i mi

o~ekujemo odre|enu kvalifikaciju u javnosti. Naravno, samo

onda ako smo svesni svojih moralnih obaveza koje time preuzi-

mamo na sebe. Nije dovoqno biti u~enik velikog u~iteqa, pa

biti od koristi svome narodu i drugima, biti od zna~aja i vred-

nosti u svojoj sredini, ve} je jo{ neophodnije biti stru~no veo-

ma dobro spreman, biti ~ovek na svome mestu, u svim prilikama

{to ih ìvot donosi.

Treba pomenuti i to da je religioznost u svetu u porastu,

kao i interesovawe za religiju. Tematski je ovogodi{wi sajam

kwiga u Frankfurtu bio posve}en religiji, a u pojedinim kraje-

vima na{e Crkve nema priliva mladi}a u bogosloviju. Nema ih

koji se posve}uju sve{teni~koj slu`bi, slu`bi narodu svome i

drugima. Duboko smo uvereni: odazivawem zvawu i putu predaka,

na sinovski zahvalan na~in, oduùjemo se precima za bezbrojne

`rtve {to su ih podneli da bi narodni opstanak bio {to obez-

be|eniji i na{e narodno ime i Crkva {to ~istiji. Kad je ovo

ovako, a jeste ovako, mora nama biti jasno koliko smo na ovom

planu obavezni, {ta ~initi i kakve nas posledice ~ekaju ako za-

tajimo.

Pored raznovrsnih zbivawa i doìvqaja kojima se ispisuju

stranice istorije pojedinih qudi i porodica, malo ih je u na-

{im sve{teni~kim i srpskim porodicama koji doga|ajima im-

presioniraju i srce i du{u i pamet qudsku. Da pomenemo samo

jedan primer. Zadu`binarstvo je kod nas na nuli, a vidqivo je

koliko i kakve se ku}e sve podiù, ~ak i u onim porodicama ko-

je nemaju naslednike. Dakle, dok je starim sve{tenicima nekad

bilo dozvoqeno da budu samo dobri qudi, da su milostivog srca,

da su, jednostavno re~eno, narodni sve{tenici, dana{wem sve-

{tenstvu, gradskom i seoskom nije dovoqno samo napred pome-

nutno, ve} i i}i ukorak sa ostali kulturnim radnicima, prati-

ti doga|aje i mnogo ~itati. Ovde prvenstveno mislim na studi-

rawe i samousavr{avawe, jer su preokupacije graditeqske de-

latnosti umnogome okon~ane i postale sporednije, gde smo se do

sada, ina~e, silom prilika mnogo angaòvali.

Tako }emo se jo{ vi{e angaòvati na kulturnom podru~ju

rada svoje Crkve, gde }e naro~ito do}i do izraàja na{a u~e-

nost, rodoqubqe, pravi~nost i savesnost u vr{ewu svojih du-

`nosti. Sa svojom doma}om crkvom biti primer drugima kako da


se ìvot provede u pobo`nosti, sa {to vi{e trezvenosti, {to

vi{e du{evnog pokoja, a bez ~ega ne moè biti ni dru{tveno

korisnog rada ni propovedi. Sve je to naro~ito potrebno danas

u ovom nesigurnom i nemirnom vremenu, gde se malo ceni sop-

stveni ìvot i lako vr{e samoubistva, ne samo me|u odraslima

oba pola, ve} i me|u omladinom, pa ~ak i decom.

Zato, u ovim tako sloènim prilikama kod nas uop{te, gde

misao raspreda bezbroj tema i donosi razli~ite zakqu~ke, gde

se tvora~ki duh qudski mora boriti sa raznim nastranostima,

zabludama i qudima ograni~ene pameti, sa sve prisutnijim bo-

lesnim ambicijama, samoìvo{}u i beskarakterno{}u nije ni

malo lako biti dobar, na svojoj brazdi revnostan i od sviju uva-

èn i voqen sve{tenik.

Ciq i ovog seminara je da se va{em pastirskom starawu

dolije duhovnog uqa iz svebogatog bi}a Bo`jeg i pomogne vam da

{to boqe savladavate prepreke na koje nailazite.

Zahvaqujem predava~ima na ovom seminaru: dr Lazaru Mi-

linu, poznatom imenu u na{oj Crkvi, dr Irineju Bulovi}u, do-

centu Bogoslovskog fakulteta iz Beograda, i bratiji sve{teni-

cima o. Danilu Joki}u i o. Petru Peri}u, {to }e nam svojim

predavawima pomo}i da jo{ boqe sagledamo sloènost na{e pa-

stirske slu`be.



BLAGOTVORNI MIR BO@I]A*

Kada se navr{ilo devet meseci od kako je Arhan|eo Ga-

vrilo javio Presvetoj Djevi Mariji da }e roditi Isusa

Hrista, naredi car Avgust da se sav narod u wegovom

carstvu popi{e, svako u svome mestu ro|ewa, odnosno, mestu

svojih predaka. Tada po|e Josif sa Marijom iz Galileje, iz gra-

da Nazareta u Judeju u grad Vitlejem.Do{av{i tamo, ne na|e mesta za preno}i{te, pa se skloni-

{e u obli`wu pe}inu gde su pastiri zatvarali svoja stada. Tuna|o{e jasle i slame u wima. Oko pono}i Marija rodi IsusaHrista, povi ga i poloì pored sebe u jasle.

Tu u blizini behu pastiri koji su ~uvali svoja stada. Me|uwih sleti An|eo sa neba i re~e im: Ne bojte se! Jer, gle, ja-vqam vama veliku radost koja }e biti svemu narodu. Danas namse rodi Spas. Idite u pe}inu i na}i }ete Dete povijeno gde le-ì u jaslama.

I pojavi se na nebu mno{tvo an|ela, koji hvaqahu Boga go-vore}i: Slava na visini Bogu, i na zemqi mir, me|u qudima do-bra voqa.

Srpski narod danas ose}a, kao {to su nedavno ose}aliostali hri{}anski narodi u ovoj zemqi o Boì}u, kako slatkozvu~e ove re~i an|ela ponavqane i nikada dovoqno ponovqene una{em vremenu. Pokrenuti ovim re~ima, stotine hiqada qudi,u ovom sumornom i uzburkanom vremenu, veruju da }e jedino doga-|ajem Vitlejemske no}i ponovo me|u qudima zasijati plamen ve-re, nade, qubavi i ~e`we za me|usobno dobrim i bratskim odno-sima. Oni veruju da }e ta ista boànska blagotvornost u}i i uwihov sopstveni hram, koji su toliko mnogo puta skvrnavili iru{ili. Potraì}e Vitlejemsku zvezdu, me|u olujnim oblaci-ma, taj jedini putokaz na{e sada{wosti, i ponavqati himnu an-|ela u slavu Gospoda Boga, koji je si{ao sa neba da objavi takoèqeni, zemqi mir, a me|u qudima dobru voqu.


* O Boì}u 1990. godine.

Za blagotvornim mirom i dobrim me|uqudskim odnosima~ezne u ovoj zemqi najvi{e na{a slovenska du{a. Mi Slovenipod ovim Bo`jim nebom najvi{e smo patili od me|usobnih raz-mirica i me|usobne zle voqe. Neko nas je stalno sa neba spu-{tao na zemqu, udaqavao od Vitlejemskih jasala i Svete poro-dice. Neko nas je stalno udaqavao od programske boì}ne bla-govesti. Danas, na praznik Hristovog Ro|ewa, shvatimo ovo {tase sa nama doga|a, i spojmo na{u molitvu sa himnom nebeskihìteqa:

Neka bude, Gospode Isuse Hriste, ve~ni mir i bratskaqubav me|u nama. Ne dopu{taj nikada, Sine Bo`ji, da se vraticrna no} i surova zima na na{u tu`nu pro{lost. Mi stojimoprepla{eni pred krvavim i stra{nim sutra{wim danom novogsvetskog sukoba, jer Te svet ispoveda samo ustima, a srcem je da-leko od Tebe. Na{ strah nestaje jedino kada smo ~vrsto uverenida si Ti sa nama i ne ostavqa{ nas. Sine Bo`ji, zagrej na{a sr-ca ogwem qubavi. Daj ro|enoj slovenskoj bra}i u ovoj zemqi miri dobru voqu. Budi uvek sa nama, ~ak i onda kada se mi sa na{impoliti~kim pregawawima udaqavamo od Tebe, a izjavqujemo dato ~inimo u Tvoje ime.

Neka bude takva na{a molitva danas pred kolevkom Bogo-mladenca. Neka se na{om molitvom odbijaju i sru{e sve splet-ke, javne i tajne, poznate i nepoznate. Neka u na{oj zemqi kojusi nam Ti dao, pozdravqamo jedni druge pozdravom Praznika,mirboìmo, celivamo i neka jedni drugima oprostimo. Neka nassveta i carska zakletva vezuje na dogovor, na ve~ni mir i dobruvoqu. Podiìmo Bo`jom pomo}u most spasewa na{ega nad ve-kovnom provalijom i svetlimo me|usobno zracima Vitlejemskezvezde. Bez sumwe, du`nost nam je svima da u na{a pojedina~na izajedni~ka kandila dolivamo jelej mira i dobre voqe, da nam sene bi ugasila. Tako rade}i, moèmo biti sigurni da }e nas olujeovog vremena mimoi}i i Bo`ja osveta pasti na drugu stranu da-leko od nas.

Neka bude, Gospode Isuse Hriste, od Tebe ve~ni mir i do-bra voqa me|u qudima, a od nas svima blagoslov i molba, kolikogod do vas, narode Bo`ji, stoji, imajte mir me|u sobom, uz po-zdrav mnogo puta:

Mir Bo`ji, Hristos se rodi i

Vaistinu se rodi!

@elim sre}nu i Bogom blagoslovenu 1991. godinu.



VASKRS ‡ PRAZNIK RADOSTI*

Ovo je dan koji je stvorio Gospod! Da se radujemo

i veselimo!

(Ps 118,24)

Doìvqajem Hristovog Vaskrsewa, kao Praznika nad

praznicima, ~ovek sti~e veru u op{tu pobedu dobra.

Vaskrsewem je Hristos pobedio sve sile tame i mraka,

sva zla ovoga sveta. Wegovo Vaskrsewe je dokaz pobede nad sata-

nom, stradawem i smr}u. Ono je dokaz da je ~ovek sposoban da

prevazi|e sva zla i sve bede ovoga sveta.

Verom u Vaskrsewe Hristovo ~ovek dobija blagodat Bo`ju

da se kaje, popravqa i preobraàva. Sti~e se ose}awe besmrtno-

sti i ose}awe trijumfa ìvota nad smr}u. Sti~e se sila da se

`rtvuje za ideale Bo`je pravde i Bo`je istine. Odatle izvire

vera u qude oko sebe i u dobronamernost qudi me|u kojima se

ìvi. Sti~e se vera u ~itavo ~ove~anstvo, s kojim }e na kraju de-

liti zajedni~ko gra|anstvo u jednoj i jedinoj nebeskoj otaxbini.

Tu je i hri{}anska svest da ~ovek pripada celokupnoj Bo`joj

porodici, da je Bogu odgovoran usled svakog posezawa za ba{ti-

nom, verom, imenom i jezikom svakog drugog naroda. Ne daj da te

zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim, u~i nas sveti apostol Pa-

vle (Rim 12,21).

Tako se i mi prepora|amo i sami vaskrsavamo novom verom,

novom rado{}u, novom nadom i qubavqu, sa novim snagama i vr-

linama. Iskrenim molitvama moèmo i u ovom vremenu raznih

kriza dostojno doìveti ovaj Vaskrs u na{im domovima, u obema

Crkvama u ovom gradu. Tako }emo potvrditi da je Vaskrs najve-

li~anstveniji doga|aj pod ovim nebom. Potvrdi}emo da je smrt

plata za greh i posledica du{e koja gre{i, a besmrtnost

venac pravednosti, venac koji ne vene.


* Vaskr{wa poruka, [ibenik 1990. g.

^estitamo ovaj Praznik nad praznicima svima koji ga svet-

kuju u gradu [ibeniku i {ire, pravoslavnima i rimokatolici-

ma. Iskreno `elimo i od Vaskrslog Gospoda molimo, da unese

radost Praznika u srca svih qudi, svih porodica, prijateqa, po-

znanika, u srca onih koji su daleko od svog zavi~aja, koji su na

moru, u poqu, fabrikama i na drugim odgovornim mestima i du-

`nostima, uz radosni pozdrav:

Hristos Vaskrse

i

Vaistinu Vaskrse!



O NO[EWU BREMENA JEDNI DRUGIH*

Va{a Svetosti,

Va{a Preosve{tenstva,

Dragi na{i gosti i prijateqi,

Va{e Preosve{tenstvo, novoposve}eni g. Episkope,

Ovaj dan je sinteza dosada{weg pra}ewa Va{eg rada u

Crkvi i postavqawe novih zadataka pred Vas. Kao {to

je arhijerejski san ve}i od dosada{wih stepena sve-

{tenstva i ~inova koje ste nosili, tako su i zadaci koji su pred

Vas postavqeni sloèniji i odgovorniji u ovom vremenu gde bo-

qe prolazi mudrost zmije nego plemenitost jagweta i goluba.

Pravoslavni svet, a posebno u na{oj Srpskoj crkvi, uvek je

o~ekivao i o~ekuje uputstvo od svojih poslenika u domu Gospod-

wem za vo|ewe broda svoje Crkve, naro~ito danas u ovom po-

mamnom vremenu. U Pravoslavnoj crkvi je o~uvana karakteri-

stika sa oznakom duhovna slu`ba , pa je duhovnim u~iteqima

lak{e biti svestan naro~itog zadatka i odgovornosti u Crkvi,

po{to je hri{}anstvo vera aktivizma, stvarala{tva.

Ruski pisac Pu{kin je pevao o proroku koji re~ju pali

srca. Video je svoj poziv u tome da budi lirom dobra ose}awa.

Nije se odu{evqavao za cve}e zla, pa ni oni zlikovci koje

Pu{kin slika ne mogu da proteraju savest, ovu zver ~ije kan-

xe grebu srce.

Dostojevski, pisac koji nije razdruìvao lepotu i dobro

tvrde}i da }e lepota spasiti svet, postiè vrhunac u besedi

odrànoj prilikom otkrivawa spomenika Pu{kinu. Posle odr-

ànog govora pisao je Dostojevski: Verujete li, dragi moji pri-

jateqi, da se mno{tvo qudi sa suzama qubilo, daju}i jedan dru-

gome zakletvu da }e od danas biti boqi. Dva siva starca pri|o-

{e mi i jedan od wih re~e: "Dvadeset godina bili smo jedan dru-


* Pozdravna re~ novohirotonisanom Episkopu topli~kom Mitrofanu,

12. jula 1991. g.

gom neprijateqi i dvadeset godina ~inili jedan drugome zlo.

Ali mi smo se tek sada posle Va{eg govora izmirili i do{li

smo da to Vama izjavimo".

Uzrok ovome ne leì samo u estetskoj, nego vi{e u eti~koj

vrednosti i toploj ~ove~nosti pomenutih pisaca.

Ovo je trenutak, Va{e Preosve{tenstvo, kada Vam treba

poèleti Bo`ju pomo} na putu kojim }ete daqe kora~ati. Za-

hvaqujem na svemu {to ste u~inili, a u~inili ste mnogo u Epar-

hiji dalmatinskoj; to ~inim u ime sve{tenstva, mona{tva, Bogo-

slovije u manastiru Krki, koju ste zavr{ili, bili wen suplent,

profesor i rektor. Zahvaqujem u ime manastira Krke, koji Vas

je odu{evio za mona{tvo, primio za sabrata kao svoje dete i Vi

wega prigrlili kao svoju drugu majku. Zajedno sa Bogoslovijom,

tom na{om najstarijom regularnom {kolom, koja je od Zagre-

ba~kog sveu~ili{ta starija pune 43 godine, on je izgradio Va{

duhovni lik i doveo Vas do ovog zvawa i poloàja u Srpskoj cr-

kvi. Zahvaqujem u ime Va{ih biv{ih saradnika profesora i

ostalog osobqa Bogoslovije, parohijana kistawske parohije,

sviju prijateqa manastira i Bogoslovije, kao i u svoje ime.

Mi svi sa arhijerejima, koji su isto bili satrudnici na

wivi Gospodwoj u Eparhiji dalmatinskoj i u Bogosloviji Sveta

Tri Jerarha u manastiru Krki, èlimo da u budu}nosti Va{a

re~ pali qudska srca, da ste lira dobrih ose}awa, da ste uvek u

dobru i iznad zla, da savest uvek bude podstreka~ za nove pozi-

tivne napore i da posle re~i Va{e pouke, qudi se jo{ vi{e vo-

le, mire, re{avaju probleme, da Va{e ~isto srce jasnije gleda

Boga.

Budite poslu{ni Bogu u svojoj Crkvi,

qubite svoj narod, sluìte mu, a zatim i {ire.

Ne bojte se uvreda, ne traìte novac,

pohvalu i klevetu primajte ravnodu{no.

Sa ovih nekoliko bratskih misli èlimo i od Boga moli-

mo Va{em Preosve{tenstvu blagosloveni put u Vinograd Go-

spodwi, u predvodni{tvo poverenih Vam du{a, a Sveti arhije-

rejski sabor Srpske pravoslavne crkve blagovoleo je da Va{a

svetiwa bude episkop Eparhije topli~ke.


O KOSOVSKOJ FILOSOFIJI @IVOTA*

Kosovo je veli~anstveni `rtvenik jednog naroda, uzvi{e-

na epopeja mistike i slave pravoslavnog Balkana. Apoteka le-

kova za sve duhovne i moralne neduge. Izvor nadahnu}a i ~i-

stili{te savesti svih poznijih pokolewa. Tehni~ki poraz, no

moralna pobeda kroz dragovoqnu smrt za Krst ~asni (i slobodu

zlatnu). Sveto poqe i ìvotvorna grobnica, veli blaène

uspomene vladika Nikolaj (Velimirovi}).

Ove godine, u kakvom-takvom miru, do~ekujemo i prosla-

vqamo Vidovdan. Na pozornici svetskih doga|aja vidimo mnoge

zna~ajne li~nosti i ~itamo wihove karakteristi~ne izjave. U

ovom nemirnom vremenu i u prisutnosti mnogih nemilih doga|a-

ja, moje se misli naro~ito zaustavqaju na re~ima Ri~arda £££:

Neka na{e sna`ne mi{ice budu na{a savest, a ma~evi na{i

zakon. Ovo je misao Nad~oveka, a {ta kaè na{ Bog Sve~ovek?

On neopozivo i hrabro poru~uje svima mo}nicima sveta: ...koji se

uzdiè ponizi}e se, a koji se ponizi uzvisi}e se (Mt 23,12).

Veruju}i srpski narod molitveno primewuje ove re~i: Go-

spode Boè milostivi i blagi, strpqivi i bogati dobrotom i

istinom, pogledaj na nas i smiluj nam se. Daj silu narodu svome...

U~ini sa nama ~udo dobrote. Neka vide oni koji nas nenavide i

postide se {to si nam, Gospode, pomogao i ute{io nas (Ps

86,15-17).

Ako nas danas ili sutra upitaju deca na{a: Koliko ste du-

go ìveli na zemqi? odgovori}emo im: Deco, hiqadama go-

dina i na{ je odgovor ta~an.

U na{em odgovoru slobodno moèmo re}i: vreme nam nije

bilo dugo. Mi to nismo osetili, jer je na{e pokolewe mnogo

preìvelo. To nije zbog dugove~nosti, nego zbog mnogih briga.

Skon~avalo se od starosti, satiralo se radom i umiralo mu~e-

ni~ki.


* Vidovdanska poruka 1996. godine.

Deco! Su{tinu na{eg stradawa sa~iwavala je borba izme-

|u dobra i zla. Ovo bi vam danas rekli i dijete Grujica i mnogi

nara{taji pre nas.

U ovom sudbonosnom vremenu po nas, kada se qudski `ivoti

ne mere danima nego delima, i kada se zbivaju krupni doga|aji,

srpski narod u wima nije bio samo posmatra~, nego po nu`di i

u~esnik. Srpski narod, davno pre svih ovih doga|aja, zauzeo je

vidno mesto na stranicama svetske istorije, ali u ovom vremenu

pomu}uju nam to mesto te stranice.

U svojoj prisebnosti i dostojanstvenosti srpski narod is-

ti~e: Vidovdan, kosovski boj jo{ traje, Gospode. Ti se nisi uda-

qio od nas iako su se poznanici na{i

govori i obra]awa i... · 2013. 6. 20. · o porodi^nom vaspitawu* roditeqi su najglavniji ~inioci...

Documents