gradovi_i_himere

8/8/2019 Gradovi_i_himere

1/142


2/142


3/142


4/142


5/142


6/142


7/142


8/142


9/142


10/142


11/142


12/142


13/142


14/142


15/142


16/142


17/142


18/142


19/142


20/142


21/142


22/142


23/142


24/142


25/142


26/142


27/142


28/142


29/142


30/142


31/142


32/142

najvei tirani i krvoloci: CezaR, Tiberiju's, Ka7u's, Kla'UdijUs, Ne~ ron, Kalitula, Domicijan . . . Svi u nstom stole- ~ u! . . . A od srednjeg veka do novog doba, on je i samom religijam upuen na oba avanje tiranije: papa u Rimu to je bio simbol duhovnot apsaputizma zasaen u sredinu hatolikog svemira; i ta veliha snaga u vehovima kad se ovak pot~ainjavao crkvikao dr avi, dala je naj?ac Italiji neveselu ideju o slobodi. A u ~nas Francuza jetaj sluaj ~io uvek slabiji, i vrlo grazvodnjen svagda njim francurkim nacionaligzmom. Fran76

; :. :t. ,

1 ) g1cuska je morpa ?naTi ?~ sve ~e ilge ali ne za teokraciju. Papa je u Avi~sonu bio na su anj, ali ne na gosdtodar . . . U cl2ganiji se ne zna dokle ide hatolianstvo a odakle zatim poinje inkvizicija; u Italiji se ne ?na dokle nde religija, a ~odaklepoinje verska politika; a samo u Francuskoj postoji pravo i prosveeno hatolianstvo.

- Talijan je jedini narod koji stvarno nikad ne~e biti slobodan. I oni koji suga u i~storiji oslobatali, uvek su ga zatim zarobkli: njegove pape, francu~ski i panski kraljevi, nemahi nmperatori, doma~i tirani . . .

Duh gospodarenja je u Francuza silniji i kzra :eniji nego u ovih ~ne~gosrednihpotomaka rimskih tospodara sveta u Talijana. Jo dugo, i mo ,da do kraja, salgo ~e

Francuska predstavljati vojniki genije latitgske rase. IIoslednji pravi tlip rimskog asvajaa ~~io je Na~tolean. I?vesno, ne~e vi e nijedan ev rops.ki vladar kmati fantaziju da ode i obi~e puteve Aleksandra, Pompeja i Cezara, niti $e biti vojoke

da ide pe ke ozc Macrkda do Petrorrada, ili od Pariza da odt.gazi do pod egiggatske piramide i u Siriju. - i~~elu velkcanstvenost Avgustovot dru tva dostitlo je jo jednom u istoriji samo dru tvo Luja 3~IV, kao to je sjaj Pompej~evih trijumfa poaznavala jo sam:o Na~toleonova vojska. I?vanredne vladare hao cgto su bili Tra.jan,Antonije Pobo ni, Septnm S:ever i Marko Aurelg.gje, imao je oiet sal-go frakcuskinaroc u svojim blagim i razumnim hraljev.kma, kao to su kraljevi Sve~i Luj, arl V,Jlyj XII n Anri IV. U dva-tri ma.ha, Francuska je silom oru ja, kao i Rim, imalahegemoniju nad svetom.

Danas je Francu~egsa za ostalo ljudstvo bankar i apos:tol. Kao bankar, Francuska je na~rravila el~ezngpde afrihe, ru~se i baltsatlske; a kao apostol, izgradila je Ngoderne ustave polivitti slobodnig coveanstva. - Me~utim Fran77

cuz, taj veliki osvaja, ni on ne ume da putuje, ni da senastani u tu~oj zemlji. Za svahu drugu zemlju misli da je udna i ~njen narod da

je sme an. Zaradie krvavo novac na Levantu ili u Rusiji, uvek s namerom da se vratiu Francusku, da hupi tamo huu s vrtom punim ~salate i argarepe, i dobije francuok

i orden, i ugire po' red francuske ene.cmree i kaa dobrovoljac na tvravi u Ati' 3 ni,

ili branei kahav maronitski ~manastir u Libanu, ili bijui se na barikadi u Meksiku, ali uvek govorei da ta ini samo za ast i ve~ liinu Francuske. Kao jezuita svoju madonu, ili' kao Turin svoju enu, Francuzi kite ovoju Francusku elitetima i reflek~sijama koje ble te i zasenjuju ceo svet. !'vek misle da su apasli. _ sav svemir: revolucijom, deaiokracijam, ratovi- ma, ustavima; i oni su to ddista i uinili, ali _ su bili i prvi da to reknu. - Francuzi znaju, ta je Pravo, Englezi ta je Pravednost, Ame'f2, rikanci cgta ,je Humanost, a samo

Sloveni znaju ta je Dobrota. Zato su Sloveni ipak najvei' ~ stepen ljudskog srca i ljudske savesti. Svi drugi mogu biti iskreni, ali

~su ~samo Sloveni intimni. - Francuzi su zatvoreni r ~sebe i svoje Rtracicije. To ~su ipak najsavr enije bur oe: ani e sto p~~ta promeniti re km u svojoj zemlji pre negoli jednu ~svoju linu navihu, nli re ki u svojaj torodici. Oni i danas

ne mogu d:a se oproste od svoje galske velike kose i brkana, hript


33/142

_ anske brade, u tirhanih zolufa, po emu izglel daju anahronizmi u svome vremenu.Svahako, to :;z je najmanje tip kosmopolite od svih drugih lju

di na svetu. Kad govore i pi c o drugkmnarodima, oni su nesposobni da ih asete drukije ne` go kroz sebe. Ra~sin je u sv

ojim traged~;;h~.lla slikao i antike heroje kao galantne Fr

~tt~~ze 'iz T Versaja, ludo zaljubljene i ~pariski hra~snoreive. , Ono to su o paniji ra irili u svetu Igo,78

:otje, Merime i drugi, to je panija ha~k:va nije nikad pastojala; to je dianija njihovot Luv~a, njihovih musketera i galanterije, ne to to kraii vojnici Karlosa V i Filipa II nisu ni zideli ni poznavali u svojoj sloroj i misginoj :redini. - Francuzi su najudal,eniji narod i >d Talijana, i od Rusa, i od Engleza. Za, njih je ~eo

svet jedna druga Francuska, ali sasvim drusija, i mnogo iskvarena, ili pot~gu,nonedovriena, i uvek pamalo sme na . . .

Na e mlado srpoko drutctvo u Parizu sastae se u je,cnoj kavani na utlu &ulevara s;vegot Misaila.

Na elu dugog gkramornog stola za~se,ca ~stari i ~nesvr eni sgudent, jedan od on

ih tia nih leaenti od kojih svaka nacga studentska kolonija na st.rani ima po jednog. Da ao je nekad ovamo suv i tanak, a sad je ugajen; i sa oima vecrim i bodrim, asad nosi te ke naoare; i nmao je elo mi~saono i zabrinuto, a sad je dobio milokrvnii?raz parazita. Pastav i od pravnika medicinar, i od medicinara arhitekta, na~nizao je mirno trkceset semestara, bez ijednog isrpata. Uzdanica jedne srpske lalagnke na tur~shoj gragnici, sac se vi e ne mo e u nju vratiti, osim kao politiar i branilac re ima, ouka protiv svake opozicije, lan vladajue straike. Ali je ogt i~pak ovdena Enej, prvi koji je doneo evamo na paladijum, prvi koji je si ao na obalu. Pariski

pe ak, kojet poznaju svi koija i to nisu hteli da ga voze kui upola cene, n kojeg pozdravljaju svi andari u kvartu kao davna~gtnjeg vou sve novih grupa .mlacasti to dolaze ovamo sa mistinog Istoka. Od njegovog dolaska, Francuska je vi e xero ~jednom mo da menjala uniformu svoje vojske n sistem svoje poreze. Svakih pet godina poinjaoje ivot i?nova, idilu bla enog prvog semastra: iveo s gazdaricom, i79

etao nede.g~om t~y i nj~nu k~erku rio zooloctkoLevrtu, od kaveza do kaveza, da ~o~ poka e medve-da. - Nije ni uman ni bez uma: hsivi od nekoli-ko tu~ih i op tih ideja koje ve tumaraju kaoulini psi kojima se vi e ne zna gospodar, i odtu~ih principa koji ve sami prelaze sa ovekana oveka kao zev.Nekad je jurio za tu$im enama, a ~sad gv.guca za tul~im mislima. Ne poznaje Francusku u-kojoj je proveo ivot, viace nego to poznajeGvatemalu koju nije video. Od Pariza poznaje sa-mo ulicu i kuhinju. Patriota je, jer vema cenibeogradsku Terazijsku esmu u n~egioj uljudnojokromnosti nego rimsku pijacu Navone u njenomraspu~snam baroku.Svi Balkanck hoji doUu u `Pariz lie jedanna drugag. Grk oddmah ~tita koliho draaiki ho ta' .Ajfelov taranj; Bugarin, koliko ima fijakera uParizu; Rumun, koliko ko ta prkmadona nz Ope.re; Srbin pita hoji je najbolji restoran. - NatcEnej zna ~po imenu sve ulice ovog Vavilona, i svemelodije republinanske garde zvi~kdi naizush.;Ali ve u etrdesetoj, ovaj leventa je odvojen odsvih drugih ljudi ije je princi~e pozajmio ikdeje pakrao. Kroz maglovita stakla kafanska,kroz ~soja svaki od nas gleda da provre u budu-nost, Enej motri strQgljiao decenijama na svojneizve~sni put od Bulevara svetog ~Mihars a doturske granice, znajutii da onamo nee nalravi-ti ~ov mast, ali uveren, kao i svaki Srbin, dae stvoriti novu politiku ~stranku.' ;':;`Srbin, kad se najzad vrati iz Pariza u Beo--grad, dugo vre~mena daje sebi izgled izgnanika.d 'Kad u Parizu pada ki a, on u Beogradu zavrnepantalone. Vrtio se sa kravatom dendija iz 1830,u redengoti Barbeja d'Orevilja; a u c~pgeli, kup- _ ljenoj u Ulici mira, zagazi ovde u mirno rimsko:t.blato na e Balkanske ili Ratarske ulice. Be iod starih drugova da ga ne pozovu na bureh i80v~`~

kgr~selo mpeko. Seda sam u dnmp~ivoj terazijskoj kavani, gde penzioneri itaju treustraa~u novina da vide ko _je umro. I svaho jutro on va;di iz d epa svoj ~pariski

urnal iz kojeg bruje koncerti i premijere; ~razleu se balerine n hue klovnovi; izviru, kao srebrni mlazevi, duboke izreke sa sednica Akademije, ili blistave replike iz parlamenta . . . I u neveseloj njegovoj ducgi isprepliu se dogaaji kabarea sa dogaajima politike; i brkaju se vesti o aristokratokim rukovima, mondenska soarea sa izvrnutim fijakeram ili poga enim psetom na ulici. I tako se utapaju jedno udruga luksuz velikog sveta sa n,egovim sada praznim i gorkim satima oveka koji pred vratima na ih ~iinistarstava eka dr avnu slu bu. Dok za nekoliko meseci ne zavrrrtinad njegovom glavom alostiva borba Beotrada sa Parizom.

Uto se ve njetova parirka redengota olinjala i dobila boju terena; hravata seotrcala i iskrivila; melodije sa bulevara uvenule u pameti. Poinje da u iva u damai

m jelima, i bla eno sekundira pevu ei za gU~anskim ~l, u?nkantima. Naj?ad ga sretneteu kakvoj Mutapovoj ulici gde se uri na ruak, ~nosei agod mgpitkom lubenicu. O enjen

je kahvo~m udovicom iz unutra njasti, koja je do jvsenas nos.ila na grob svo~t pokojniku pilav i peene bundeve. eta po Malom Kale~megdanu svoju ta tu u narodnoj noiinji, onu na u tiagsku kruggnu i ljutitu anu, s tepelukom na glavi i bradavicama ~poobrazu. Sve sujete ovog sveta zakopavaju se tahd jedna za drugom. I on najzad zavr ava ivotom kahve palanake veliine, ekajui od jednih do drugih izbora svoju .kotvuasenja. A Pariz nactih i njegovih mladih godina odavna je pokrila emerna magla za


34/142

borava, ona ista emerna magla koja je pokrila i Tebu i Patmiru. - Samd naacem Eneju sudbina nije donela razoarea-ae. On je zau6 Gradovi i tzmere $1

8eK 3a'ggori0 s~oje ~krulne ot3 u jednoj blaroj troznici, ba u samu no izmeu devetnaestog i dvadesetog veka, kada je ceo Pariz bio osvetl~en u oek:iVanju nove ere. Nagie su sa oi oagpatsale i na a ~srca ogsevala. Zamljack ~su mu pasa:ciln tga grobu

na e smerno nacionalno cvee: neven i boSIJbak.Ali, ako je Cezar Bord ija prevario lukavog- Makijavelija, francuski hardinal de Berni prevario je Kaza~novu kada mu je oteo ljubavnicu. A ovo je jo vee. Francuz je ~ajvei ljubavnik modernog veka. Za Petrarku se reklo da je prvi aslobodio ljubav od teologije, jer je do njegovog vremena cilj ljubavi bio u asketikoj mortifikaciji; a pasle Petrarke, ljubav je postala intiina istorija ovekovog srca. I za Francuza bi

se moglo rei da je stvorio jednu ideju o ljubavi kakva pre nije postojala, jer je oslobodio ljubav od ~preceptizma, i vratio joj, izme$u ostalog, njen -vedri paganski karakte~. Dana nja ljubav u Evropi, to je odista jedno francusko oseanje i jedan fra~pduski renik. c Francurtsoj se ljubav digla, ako ~e do vere, a ono do nauke. Tri veka u Francuskoj se govori samo o ljubavi, kao to se u paniji govorilo s

amo o Bogu. I vi e nego za tri poslecnja stolea! ak i u dubokom srednjem veku su trubaduri iz Francuoke razneli po zemlji kult ljubavi za enu, i dalje od francusk.ihgranica. Sveti Begnardo je govorio o ljubavi trastrukoj: bo anskoj, ljud

;;- skoj i telesnoj. Trubaduri su ga slu ali pre nego to su i sami postali apostolima ljubavi kakvi su zatim ostali celog veka. Niko ni vk e ni lep e nije govorio A ljubavi nego Francuzi. Jehova je ra~en u Judeji, Betoven u Nemakoj,' ' ali je Ved3us ro~zena u Francuskoj! - Francuz ; ui zbog ene, oblai se zbog ene,mudruje zbog - ene, ivi zbot ene. Ona je u centru svih njevg

govih razmi ljanja i namera. Monteakije ka e da su Francuzi pet puta bili isterivaniiz Ita

j lije, ne zbog svoje tiranije koliko zbog svog drskog pona anja lrema enama.i Stvarno, francusha ena je postala pre Francuza. Ona je jedina grubog ratnika izdoo'a , arla VIII i Fransoa I nalravila ovekom iz

dru tva, nauila ga hako $e sedeti, jesti i govoriti; i da ne pljuje i da ne psuje.To je bilo vet~ od lrvih salona XVI-or veka koji su bili delo francuske ene i pre

nego delo francuskog kralja. Za vreme Ric~eljea i Mazarena zaisu postojali saloni, nego pojedine grupe nezavisne od' celokup~nog dru tna. U loetku XVII-ot veha, nei ma vi e posebnih koterija, nego tuve~ nastaje doba dru tva i salona. Precioze iz hotela De Ram'ouje unose u dru tvo ono to 6ar ~svet hri, ~anski jo nije datle video: graciju, ~stil, ton, dru tveni mentalitet, koji su zatim pre li u Versaj. Ali posle Versaja, naroito losle regentstva, ekski salan postaje uenim dru tvom i politihim hlubom, ~osle dru tvenog l~tenta~liteta, i?graVuje se javno mi ljenje! Od salonaj markize de Rambuje, preko salona go~opoVe de Lamber i ta.toVe de Tensen, ide linija pravo do salona umne gospo~e de Stal i divne gospo~e Rekamije. To nisu vi e salani gde se ljurgke ene samo dive velikim piscima, nego ahademije gde francuskego~o$e di~skutuj ~sa Moz3telskijeoak o dr avi i sa Delanberom o ~ilozofiji.

Nikad u istoriji svet nije video enu slinu ovoj francuokoj eni. Antihi salon u Atini nije postojao; hetere su oevidno bile vi e ene od knji evnosti i nauke nego od galanterije, vi e uene nego duhovite. Juvenal opisuje rimsku enu svog vremena kao krajnje heduhovnu i prostaki razvratnu. Srednjovekovna talijanska ena je poznata bilapo nekoliko velia~nstvenih tipova velikih dona, lepih ili ue6 83

nih, rracioznih ili vrlo hrabrih, ali ne i ,duhovitih. Veliki talijanski slikari, kao Ticijan i Broncino, ostavili su nam sav blesak fizike lepote i raska ne otmenosti ovih lelotica. Bilo je i nekoliho ena slavnih profesorki srednjovekovnih uni


35/142

verziteta i nauiica teologije, prava i fizihe. A, me$utim, nekoliko ljubavnica pojedinih fra~cuskih kraljeva, bile su ene nenadmacgne u sjaju i savr enstvu svog spola. Jbubavnica, meU~utim, to je najpre n mo da jedino Francuskinja, kao to je Engleskinja filantrop, Nemica pijani~stkinja, a Talijanka model. U doba Luja XIV, francuska ena je bila na vrhuncu ovekovag obo avanja katsvog svet nije ~pamtio. Ceo mu evni vek Luja XIV-ot, i ?a celo doba regenta duke od Orleana, i ~za sav ivot Luja XV, bilo je francusko dru tvo ljubavniko koliho je Tkmur-Tal~serlanovo bilo vojniko.U ta doba je i?ra~en renin ljubavi za kakav se nije znalo, i videla ena iju otmenost i lepotu ovek pre nigde nije magao na~i. Dva naroda, vajcarci i Bugari, ne mogubiti veliki, jer im ene nisu lepe. Oni su proma ili svoje ene, a to je katastrofa nacionalna.

Da je kralj Sunce bio manje ljubavnik, ko zna kako bi prostaki izgledalo drugitva njegovog veka. Ali i da je Francuskinja bila nkanje ljubavnica, .ko zna dali bi nropao stari re ilp francuski. Galanterija je bila glavna crta francuskog duha tog ddoba;, i za ljubav i slavu ene, taj vek je pravio politiku, industriju, l~tuznku i filozofiju. Nijedah dvor iz antnkag i paganskog sveta nije imao rasko iradost Versaja: njegove balete i pastorale, komedije i none predstave, vrtove saostrvima ljubavi, ostrvca Sa umarcima za sastanke, sa hlupama za odmor, sa balkonima za zavo~enje, sa alejama kuda su jaii3le Dijane i Apoloni, i basenima gde su

se kupali Venusi i Amfitrioni. Luj XIV je atravio svoj84

sjajni dvor kraljevski za enu kao Solamon njegov hram za Jehovu. Kad je trebao navca, naredio je Luj XIV da ga smatraju jedinim posednikom svih dobara francuskezemlje, i to mu je pri?nala Sorbona; a kad mu je trebalo da ~ostane kralj Sunce,

progla~sio se slnkom bo jo~gi ~na ovom ~svetu, to mu je dekretom priznala i crhva,pasle Bosuevog dela o politici u ~vezi sa biblijom. Istina, Normandija i Overnj

a su ~kapavale od gladi dok je kralj ?idao bogate dvorove za ljubavne parove u Parizu i Marli, Platili ~su i .njegovi potomci na giljotini sve obesti velihog ljubavnika i autokrate. Ali francuska ena nije izgubila ni dalje svoje toslodarstvo

nad ovim narodom koji je najle7 ie romane naptnsao tovopeiii o preljubi, i u hojizia ljubavnik izgleda u Parizu ono to je kardinal u Italiji. Zbog svog ljubavnika

je Francuskinja po~stala najlep om enom na svetu, a Francuz je opet ?bog Francuskinje postao najduhovktiji od ~svih ljudi. I to sasvim prirodno, kao to je ?bog mu jaha mala patka nauila da kora~a, ili kao to je zbot koko ke dobio ~petao svoj glas i ~svoje mamuze.

c Francuskoj ovek hoji nema duha, to je to u Grkoj ovek hoji nema para; znai poslednji ovek i bitanga kojeg treba izbaciti nalolje. U Parizu ne mogu da slu aju ma hakvu konverzaciju kao to ne mogu da itaju lsakar hakvU knjitU, itpi slu aju mahar hakvu muzihu, ili jedu ma kakvo 1elo. Konverzacija, to je jedna velika lelota francuskog genija. Duhovitost francuoka, to je jedna njihova crta rasna ko,ja se nikad i i~igde pre niie videla, ne to crgo mo da ini najinteresantniji sluaj njihove psihe. Nigde se jo .nije videla takva rasko u nainu izraza. Takvu duhovitost nije ?nalo

in dru tvo Aristofanovo ni dru tvo Juvenalovo.85

Francuoki causeur to je ?a francusko drugptvo ono to je za englesko dru tvo slavanteolo~.

Za vreme francuske renesanse, dosta zadocnele, takva duhovitost nije se vndela ni u dru tvu ni u hnji evnosti. Bilo je mo da briljantne konverzacije i pre toh~ doba, i to u Provansi, gde su bili trubaduri i gde se govorilo o ljubavi. c Parizu

sva`kaho tog nije bilo nego mnogo docnije. Margerita od Navare, uena sestra kraljeva, volela je jo ,;knji evnost i Hrista', ali u njenoj prozi nelia duhovitskti kaa to izvesno u njenim razgovorima nije bilo duha. Na tom dvoru francuskom, bilo je jo nuno grubosti n pedantizma. Jedva kroz neke pri~e ove interesantne ene esnaestog veka providi se kao .kroz tamniki prozor jedno modro pare neba - malo galanterije hoju e donetgg ve budue stolee. Inae, ona aii nalii na jednog enskog Bokaa kojisne prie pod izgovorom da daje moralne pouke. - Duhovitost francuska javlja se zapravo tek u salonu sedamnaestag i osamnaestog veka. Jer u doba Mantetpa, kao kroz ceo esnaesti vek, sujeta francuska bila je da se 6ude mi~saon a ne duhovit. Sta


36/142

ri ,Montenj pi e: "Ima budala koje se vrate s ~pola l~tta da uju duhovitu re... MeUutim, re treoa da slu i nama i da ona tri za nama. Ja volim samo razgovor prost i naivan, bilo na hartiji, bilo na ustima . . . Ravgovor hoji nnje ni ~tedantan, ni popovski, ni parniarski, nego soldatski..:`

Ali vet~ dva veka docnije svet francuski stvara dru tvo velikog stila, i svettra i samo da razgovara z6og razgovora kao gito se ljudi kockaju zbog hocke.

Razgovarati, to je iVeti - pi e jedna velika gospo~a tog doba. Taho je i danas. I to samo u toj ?emlji. ovek u Francuskoj vicge misli kako e govoriti nego asadso e pisati ili nego.as..86

kako e iveti. Posle osamnaestag veka eni u F.rancuskoj ostaje idealo~i samo ena iz Versaja. U Italiji je, stvarno, i ~stvoren t~nnogo pre nego u Parizu moderni salon hao to je onamo stvorena i prva banka. Taj salon je lostajao i za vreme velkkih

papa i malih republitsa renesanse. Bilo je i rasko i i finik naina, i $isake otmenosti, i duboke uenosti, kaca svega toga nije bilo u franc~lslsom dru tvu utu enom feudalizmom i verskim borbama. Ali na rasko nam dvoru Aleksa~dra VI ili Julija II, ili Leona H, gde su itrane i komedije Tvrencija i Plauta, nije nikad bilo honverza

cije ni dukovitosti hakva se docnije videla u dvorima lariskim. Nije tog bilo niu dru tvu Lorenca Mediija u Firenci gde je diskutolvan Platon; ni na dvoru Lodoviha Moroa u Milanu na kojem su iveli Leanardo i Bra~tante; ni ha ,dvoru duke od Ferare gde je iveo Ta~so i predsedavao ljubavnim praznicima slini onkm u Provansi. Mlada Beatrie Sforca je pokazala svetu svoje nebrojne odee i svoje fantastine nakite,ali nije imala ni mrve duha; a to ads nikom nije ni padalo u oi. Izabela d'Este je

imala politikog i diplamatskog smisla, i pisala vrlo lepa lisma, ali nije znalaza briljangnu kozeriju ~niti nmala pojma o duhovitasti. U Ferari su se odlkkovale na predavanjima filozofskim dukine sestre Luhrecija i lepa Eleonora koju je voleo Taso, ali liho ne zna da li je njihov duh i ao dalje od erudicije. pansko gospodarenje Italijol,g za vreme Karlosa V i Filipa II moralo je onamo uneti samo jo vi e pedanterije i konceptizma.

Ta duhovitost bez koje Francuz ne ua~ke ni da misli, ni da govori, ~ni ~dapi e, ni ca koraa, ini da on izgleda strancima povr an i neozbiljan, lenr av i ~kaiper.odista, duhovitost je talenat lakomislenih; dubok oveh nije87

duhovit. ovek duhavit baca iskre, ali ne raspaljuje otnjeve. Brz odtovor, udar naudar, nije vepitina dubokih ljudi. Kod duhovitiosj~e.,ki a pr e tiv, sve u brzi

ni a ne u dubini, u du ksti~ni. Graanin Rima nema duhovitosti, jer j

e ozbitaan, va an, i ima odve zdravag razuma. Ta~kav je an bio u moje vreme, a takav je bia i u doba Stendalovo, kao i u svako drugo vreme. Veliki senjer u Italiji

je dostojanstven, i ohol, i smatrao bn da sa duhovito u prelazi u lakr- dija tvo.Istina je i da duhovitost ide uvek na raun humane dobrote i visoke otmenosti.

Jer se duhovitost ne da zami,sliti bez ironije, a ironija obara cenu svima stvarima hojik se dotakne: i ljud~gma i idejama. Ona ne ~mo e biti be? gorine i bez malo ~mizantrapije. Zatim duhovi, tost odvaja ljude od neposrednosti i nntimnos-. ti, i daje celom razgavoru ne to

afektirano i sraunato na napor i utakmicu. ak i hao pisac, Francuz postupa sa svojFti itaocem kao u salonu sa svoj~pi slu aocem: ne daje drugom da do$e do rei, ni da

~se odmori od njegovog bleska. Uvek zapet luh i uvek nao~ctrena strela. Sloven,na

v protiv, govori lrosto, kao drug drugu i kao brat bratu, i rppce svoje rei kaoda e ik s tosctnm t.

dahom rei nekom pot~axy na uho; n zato Svaki na slovenski napis izgleda intimna ispove~st. 'F"~''- '` Volter je bio potznat kao istovremeno duho

'' vit i zloest; Ruso je kmao najmanje duhovitosti ' na svetu, ali je bio najintimniji od svih Francuza. Ruso je lre svega ~bio pesnik. Svi Jevreji' _ koji su pisali imali su duha n ironije,jer ne znaju za ekstazu ni dobrotu. H


37/142

ajne i Berne su i~sti gtredstavnici jevrejske hnji evnosti i duha. Oba su sarkastini, ali bez visoke iranije -; ~ ` Juvenalove, kaji je uvek imao oi uprte u kdeal, - i koji je bio skoro hri anski moralist. Hajne je bio demokrat, jer je demokrat onaj koji ne5: O~

sme da se usa~mi; a nije bio aristakrat jer je aristokratija borba manjine protiv veine. Tako, pored sve unosti, an je bio cgaacljiv Jevrejin koii ne ume da se bije, nego da se ~podslsehne i pobegne. U svak.am svom ushienju i va nom stavu, an se brzo uplac~io ~samog sebe. U najlep im svojim strofama je ,po urin da svoju ehsgazu ukalja i mi~sao nagrdi sarkazmom. Spinoza je hajmanje Jevrejin jer je panteist, aioket i stoik. Mendelson je epikurski n grki i~st i vgdar, i ve samim tttk .nnje Je$rejin, naranto ~u~poreen s Majerberam. Hajne je, dakle, i sad najFnstiji rasni pisac, i njegova je duhavt.p~ost lotpuno jevrejska. Njegova ironija je ropska i ezopska; njegov humor je sarkazam i amaranog i izguranog; njegov smeh je samo podsmeh. Jer nikad Jevrejin nije zaboravljao da je prognanih jedne vi e rase, i da su ganaje e ~progonili gori od njega. On dobro pamti da je hri anima dao ni ta manje nego njovag Hrista, a celam svetu Mojsijeve Zapovesti koje su i u osnavi celot dana njeg

morala. Svoju veru je smatrao Naukom o istoti, i nije prestajao da se ~smatra u ~moralnom pogledu za oveanstvo od istih ?asluga od kojih je Grk u pagledu idejnom.Zato je prezirao one koje nije mogao da pobije. I imao je pravo.

Za pravu duhovitost treba mnogo uroene dobrote, a to znai sree i veselosti u ivagu. To imaju samo Francuzi, hao crgo su nekad imali samo Grci. Francuska je radost freneti~cna i skoro detinjasta. Ve Julijan, poslednji paganski imperator, pi e:"Volim Pari ane jer imaju kao i ja karahter ?ami ljen i ~melanholian." Koliko je danas ovajPariz daleko ad tog doba kad je u njemu hsiveo ovaj imperator, najlep a figura umirueg paganina. Danas bi svet uop te zaboravio da ~se smeje da ne~ma veselik Fra~rcuza. 'rI cela se francu~ska istorija smejv ka sav89

glas. Pola Fra~ncuske je ~mudrosti u ljuagkoj ironiji i ljubaznom smehu. IpolitTen je smatrao da su Lafontenove basne francuska Ilijada. Za Francuza ne postojistraiino neto samo ozbilU no i sme no. - Za vreme revolucije, had su padale na giljotini u gnstu horpu, i u i~sto nreme, glave velikih senjera i glave glumaca iz

nredgra$a, i dvorskih dama i ulinih ena, vesedi Pariz nije prestajao sa zabavamai avanturama,- sa k,cnla~ma k ttasroralama. Ta crta radosti pro nmala je sve njihove tvogrevine. Romanski stig~ u arhitehturi je delo francuskog tenija jedanaestag i dvanaestog veka, a mestiltice je taj stil pravi radorni barok. Gotski stil je tvorevina francuske ~mistkke trkkaektota veka, sa toliko gracije da ~prema toj vazdu astoj gotici sve drugo izgdeda glomazno i ~varvarsko; jer je gotska crkva sa7io unutra tu na, a napolju je veseda i ~eretava. ZatitUs sve ~boje, koje su Francuzi uneli usliharstvo, isto ~su rafaelske i nebeske; a u sve drute stilove uneli su samo eleganckju kraljevsku.

Francuz je veseliji nego Talijan, u svinka duhovni.c izra avanjima. Vek Voltera i Didroa bio je istovremeno i doba Marivoa, suptilnog slikara ene i galanterije, i abe-Prevoa, pi~sca sentimentalne i pdaevne proze. Ninad oseanje ivotne radostinije napu2ctalo frangcuskk karahter, ni u vremengtma krvavih revolucija. Istovremeno je ivela u pariskoj eni dgstog vremena i arlota Korde i Manon Lesko. U istim noima su zasedali najfini i umavi toga veka u salo~nima ge di Defan i t~e ofren, ka:da su i po jazbinama ?asedali revolucionark ~koji e,_` zatnm prevrnuti lice ~sveta. U ~jednom istam dobu, i najvea galanterija i na~dublja socijalna beda. - Italijanski majstor inkve- i-sejenta kma u svojoj kiici oholost kao da stalno nlRa na umu da je o~n ovek i? zemlje u kojoj je roena d,

(~, J (c~ . '.~"i'-~.'~L. U ~ 7V

najvea crkva i najvea dr ava. I kad je vedar, nije nasmeja-g. Jedini je Tepolo mogaobiti francuski umetnnk, i mo da jo samo gi?davn Pinturikjo. Francuska je u:ietnostsva u traciji koja je osobina bla enih du a. Fnn aemeh, lep pakret, lju~tka re! Njiho


38/142

v pravi slihar je Vato, i pravi njihov muziar je Ramo. Stendal hoji je imao vi e lameti nego duhovitosti, i koji se za taj nedostatak branio kaiso je umeo, govorio

je da Fra~ncuzi ne~e nikada otii dal~e ad ljupkosti. On je govorio i da u Francuskoj ne mogu uop te voleti ~ni razumeti ni ta to je duboko. Govorio je da bi afektiranog Na~goleona ve s poetka uggrapastilo njegovo komedijagptvo u svakom ozbiljnijem

dru tvu nego iggo je Francusko.Englezi ne ?naju ta je to ~sonverzacija, briljantna kozerija, sjajna duhovita

st francuskot dru tvenog oveka. Ni njihav dvor, ni dru tvo, ni knji evnost nisu to izraivali. ah oin smatraju da je dobar tan i fino vaspitanje ne to rasvim protivno nego to to misle s onu stranu Lalaan a. Ne treba mnogo govoriti, ni gavariti o sebi: o svojoj linosti, ~svoiim ukusima, svojim navikama, svojim opa anjima, jer to nije diskretno, a nije ni utivo. Ne treba mnogo govoriti ni o drugom oveku, jer to nije lepo ni otmeno. Ne treba govoriti ni o idejama, jer to izgleda pretenciozno i vg-dsokapa.rno. Ne treba ni mnogo blistati, jer to izaziva zavi~st i kvari veselostu dru tvu. A kad je ve sluaj hteo da se ljudi sastanu pored a e viskija ili olje aja,ba razgovor nalraviti to vi e odmornim, lakim, uljudnim, govorei abinim jezihom, i oobinkm stvarkma, i u najobinije,i dr anju, s rukama na leima. Tako misli Englez iz dru tva. - Francuzi, nattrotiv, ako ik je Trojica u salonu, prelaze u pravo ~maevanje

duha. Englez je stoga na nutova~nju dobar sused u ka

91bini za sdgavan~e, ali je jedini Francuz dobar ?a stoldm za razgovor. Koliko Englezi izbegavaju - iz obzira dobrog tona - svaho utrkivanje i nadbacivanje u dru tvu, i tu stalnu naletost pa~meti i ma te, toliko Francuzi to ine bazc iz po tovanja za

drucggvo, koliko i nz sujete prema sebi. - Njihova ~sujeta je odista velina, ali bezazlena: Oni hoe da ~se dopadnu, ali n da ?abave. Francuski paradoks je ipakne to urro je, bez sumnje, svakoj rasi lak e napasti neto dostii; a francu~ski kalambur se daje potceniti aln se ne da niim hugp~tti. Kod Francuza se sve prirodno pretvara u duhovitost kao prgo ~se kad Rusa sve pretvara u plaevnast. - Englez ne eli

da u ra?govoru isladne ~i pobedilac ni pobeen, nego samo ljubazan sluagtalac i admoran ovek. Duhovitost ga zbunjuje n ogoruje. Ako bi mu neko govorio ceo sat kaoVolter, on ne bi drugo g~rimetio nego da je taj Vo;pter govorio ravno jedan sat,

i dodao bi da je to malo odve.Veselo~st u jednom narodu dakazuje jedan velkki njegov moralni fand. Veselisu samo dobri ljudi; ravi lju,ci ne umeju da budu veseli. Tu an ovek nosi sdbom raz

oren~e i bedu. Ima nekih bla enih ljudi kod hojih se ivotna radost vidi ve samo po tome kako nose e ir, ili kako ve u kravatu, ili ~stave cvet u ruap-pdu svog kaputa. Ima dva naina da se bude veseo ~ sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mi ljenje

o ~sebi. Francuz ipia i jedno i druga: jer mu ne treba mnoto novca da bude ~sretan, ni puno muke da po~stane duhovit. Neakac ~e ume biti veseo. Njegov smeh jei gromah ali nesrdaan; neduhovit i neumesan; i ha,d je veseo, on je sme~ian. Nemac je velik samo za ~klavirom i na hatedri. Na svakom drugom mestu n kad nije amer an, on je detinjast.

Ilsa sveta koji nika,c ne bi trebalo da se smeje, jer to svi ljudi ne umeju.A nma ljudi ko

92.: uj

ji su uspepi u iVotu ~sa2io zato to su i~tapi smeh lun radosti i vedrine, i samimtkme izazivali poverenje i prijateljstvo. Veseljahe tra imo vi e nero mudrace. Veseln ljudi su srea za sobe i za druge.

Veliki deo francuske umetnosti i francuske knji evnosti vema je stvar finog ukusa nego duboke insliracije. Za jedno umetniho delo francu~sko lonekad je dovoljna sa~lso blistava re, lepa slika, neoekivana doset~ka, brza kombknacija, laka scena, i zatim dasta paradiksa n puno kalambura. Za njih knji evnost nije udubljnvanje

u velnke hobi i akrane sudbine, kao to je kod mladih Rusa, ili kaa to je bilo kodstarih ati~skih tratiara, nego mudra lektira n ra,dosna zabava. U Francuskoj se ne diviniznra ono to je ljudsko, nego ~se hu~manizira i ono to je bo ansko. ivot za Francuza ~nije uoc te isto to i za rustsog aveha ~koji se bori ceo vek s najveim neprijateljima ljudskim: velikim zimama, stracgnim vetrovima, bezmernim prostorima, od


39/142

vratnim tiranima. Nikad klinikn tipovn hao Raspsoljnihov i Karamazov nee bnti razumljeni u ovom larodu koji o ivotu ima dobro mi ljenje. Posle krvavih e~seggirosna tragedija, Francuz ne mo e sa~d u nvati i u krvavom ruskoai romanu. Ima na ?eilji mno!go u asa, ali ne treba ad tog praviti glavni motiv knji evnosti; a ima i u Francuskoj do~sta nasrehe, n toliko isto ~gosreJniz, ali se 0.~erirja ne smatra osnovnim prnnci~pam ljudske sudbihe. Ima saugde u svetu manje bogatih nego ubogih, ali nisai bogati nrncy sreni, niti se svi ubogi oseaju nesrenit~. Zato bi ~ta zemlji tigah na li vi e svetlosti nego akraka, vi e dana nego noi, n an e bla eniz nego oajnih. Frazato ima pravo gaenje za tugu, i pravo preziran~e ?a plaevnost. Zato je Turtenjev

u Francuskoj joai n bio voljen, n Talstoj dosta dabro ra:zumljen, ali93

Dostojevski nije nikad bio ni voljen ni razumljen, ni dovoljno itan. Jer je Francuz pre svega mudrac, i nee svojom literaturom da pravi od zla gore.

Francuska je pokazala svoj genije u stvarima ukusa ~koliko i u stvarima ideja. Ima puno ukusa u velikom fra~ncuskom drugitvu, a, mebutnm, to je odista udno, malo ga ima u naradnkm masama. c jed.nom velikam dru tvu, svutde u velkkom gradu ukusi idu pregia spratoviaka kua: svet sa prvog sprata ima uvek uhus ljudi sa prvor

sprata i iz ostalih kua; a oni sa drugog slrata imaju nsto tako meu sobom zajednik

e uku~se i navkke; i taho redolm. Ali ~dok je u lcpaniji i Italiji ukus uroen a~ki seljahu, u Francuskoj je ukus lrivilegija klase. - Francuski uku~s koji je danas merilo bar za itoloVinu sveta, ilah je vi e u graciji nego u strogosti lknije,vice dekorativah nego monutkentalan, vi e lelu kast nego lep. Francuski ukus je ?a Icpanjolce neozbiljan, za Ruse sladunjav, ?a Talijane sme an. Meutim, francuski nnstinkt za racost nije mogao ne dati stil gizdav i kica ki. Sama su stari Grci meu antikim narodima imali sline ljupkosti, i to u oblick.ia svojih vaza, finoi ~svojih crte a, u vazdu astoj lakoi doreke haljine i u polo ajima i?vajanih enskih tela. Ali dak ugrkoj ljupkosti ilsa i~pak pomalo oli.mpijske ponositosti, u o~oj francuskoj graciji ima do~sta enokog i deti njastog.

Francuzi imaju gsogre aka, ali Francuska ih ~nema. Ja delim ljude na dve vrste: na one koji vole Francusku i one hoji je ne vole. Nije ni po emu slian ovek ~koji

je vali onom drugom oveku koji je ne voli. Zato je oseanje prema Francuskoj jednomerilo ?a smisao o iVo. tu, o dobru i o zlu. Onaj koji mrzi Fra~ncuoku,

943

nije sa~io la po intelektu i nekulturan ogek, i prostak, nego je i lo i t~o srcu, nepravedan i zloest nevaljalac.

Englezi izgledaju naivni, ali to iggsu; Talijanci izgledaju ve~seli, ali toniru; jedini Francuzi nzgledaju uvek ono to jesu. Francuz je svakam jasan, jer je

sav logian. On nema ni sentimentalne pometenosti ruske, ni grubih protivurenostinemakih, ni Bizarnih formi engleske psihe, ni talijaneke elegantne h~tokrizije. Do Francuza se uvets dodazi istim i osvetljenim putem lagike. 4n uvek m li ano to treba da mi~sli, i namerava samo ano to je najpre dobro sraunao. Sve u njegovoj nstoriji stoji u loginoj vezi: po~sle Luja XIV, kralja apsoluti~ste, dolazi naskoro Naasoleoi, uzurpator; a pasle Napoleonovog Kulta Sebe, sasvim prirodno dolazi romantiarska hnpertrofija li~nostn i egocentrizam u knjn eanosti. Od Rngcenaea, dueliste

i cinika, ide se na Taljerana, megdand iju i zaverenika! Taho i,sto je u njegovomduhu sve strogo sledstveno i logicno povezano: siltetrija u larkovima, jerarhkj

a u dr avi, -klase u dru tvu, kategorije u idejaaia.c stvarp, izgleda da su oni otkrili pravo mesto misli. Dehart je prvi tovori

o da veruje da lostoji samo ?ato to misli; a Paskal je rekao da je misao najve~edostajanstvo ovekovo. Za Francuza, to nije ja~sno, to je mrljavo, i zato odvratno.

- Francuz je stoga jedini ovek uvek savre-men, i manje-vk e ot tta mera svoga veka.Ali ba ta njegova logika je i njego~va pogre ka rase. Francuz ima odve inteligencije

da bi mogao tpiati genija. Li en je kkra i ma~t~anja. Volei iznad ~svega meru i jasno~u, dve osobine koje su danas saimo njetove, an se nihad nije predao onoj orgiji i pijanstvu duhovnom, koje je u prirodi ruskog a~enija, nainjenag od dialjaksrg i detinja~stog. Francuzu je uro$ena tre


40/142

95

zvenoet, hritinast i sarkaza~, znai sve to pflkazuje ?relost i skoro zavr enu evoluciju. A narodi stvaraju najve~e stvari samo zsad su mladi. Caavto se u mladim narodima ra~aju teniji: u Atipi tkeUu Jancima petog veka, a. u Italiji samo onda ka~c je bila promeziana sa varvarkma. Imaju Francuzi ve~ adavno dve institucije koje su bile presudne za izgra~ivanje njihove tvorake misli i knji evnog ukusa francushor: Sorbona sa njenim pesnihom Rasinom, i Francu. ska komedija sa tradicija:manjenot glumca Talme. To su te ki okovi od zlata.

Englez je pun fine ironije ak i prema oveasu koga po tuje; a Francuz je agodsmeva~c sa sarkazmom, samo to kdd n~ega, jedinot hod svih latinskih ljudi, dolazi sarkazam vgpie iz glave nego iz srca. Englez se ~omeje i stvarklrga koliko se mi smejemo idejama ili ljudima. Kod Engleza je bitna crta njegov humor, a kod Francuza ovijalnast. Francuz se smeje kad je radostan a Englez se omeje had mu ~se uinida su drugi ljudi sme ni. Met~utim, i najduhovitiji Francuz mo e da nzgleda drugom svetu komian ovek, api ne svojim razmi lja~njima kao drugi ljudi, neto svojim manirima. Englez, nalrotiv, i ~kad je najpli~i, ne izgleda r~me an nego samo Qglitak. Englez je jednostavan po svojoj prirodi, ovek s ostrva; i kad je manijak, on je to na nain vrlo prostodu an i prost. Englez je va~opitan pre svega kao parohijan, zatim

kao dr avljanin, a tek naj~po~stse kao dru tveni ovek. Nijedan narod evropski nije dorio tako velitsi peat svoje filo?ofije kao Engle?i XVII-og i XVIII-ag veka; u tim vekovima su se oni izgradili mo da jednogk zauvek. Ne treba zaboraviti da su namaterijalizam kartezijanaca odgovarali teooofi i teolozi iz Oksforda i Kembrid a,me$u kojima je bilo i vladiha. Odista, svaki narod pma svoju filoszofiju raonu;a engleska filozofija je,96

, U; IIn~ ~ 7h ,.. w_

kao i rimska, samo nauka o korn~nom i nrakticnom za ikot. Od Behona je cela filozofija i la sama ca utvrdi engloskn a~oral, e~dglescsu religiju i engleski dr avni ustav. Ne postaji ni entleska kosmogonija, ni engleska hasmologija; sve kao kod R~mljana. Lok je filozof anglikanstva, a Hjum je morali~st jedne prakticne dr avei i pozitivne rase. Evan$el~e je uticalo na Engleze koliko i Stari ?avet na Jevreje. Najpobohsniji narod danas na svetu, ta su engleski agrezbitarijanci.

U ta.kvom engleskom dru tvu hije se ni mo1 gao stvoriti pojaai o leloti dructtvehog duha u francuskam ~smislu i stilu. Englezi nisu imali1 dvor na nain Luja XIV n njesovih sledbenika, ! da bi izradili govor i stvorilikonverzaciju. !i Salon je tvorevnia latinoka, a to onai jedna

srea odvet~ komplikovana za englesku du u, ko' ja je u osiovi prosta. Na engleski duh ~suuticali vi e njihovi pastori i teolozi neto svi pesnici od ekslira i

I,Ionsona do Bajrona; kao to su nz formiranje nemahog duha vitce uti; cali Hoencolerni nego nemaki metafiziari i nemaki knji evni ro~mantici. - Me$utim,bacg u ovo loslednje vreme, izgradio se je jedan naroiti tip entleskog oneka, i to

ne vgpce ni, teologijom ni literaturom, nego sportom. S~tort i od najovbiljnijeg oveka ~agtravi detinjastog, jer su sport ljudi nauili od dece. Danas ho nije slortist, taj Englezu izgleda bogalj ili Francuz; kao to za panca, ho nije ljubitelj borbe s bikovima, taj je ili Englez ili bih. - Ali je izvesno da su biblija k ~sport na~pravili od Engle?a oveka stranot me~u svima drutim ljudima. Takav se on i sam osea. Ako s njg~p~k u cru tvr sedi za istim stoloi pet raznih stranaca, on U~e Fdkati mi ljenje odvojena od svih petorice; i toi totalno odvojeno, hao to je njegovo kopno potpuno odvojeno od drugih pet kopna.7 Gradova a i ere97

Englez je uvek bizarap~ i fini manijah; zata lako postaje budist, feminist,skuplja konjskih potkovica po putu, prelazi u muslimansku veru, posgaje filantro~ nz duga vremena, i bugarofil. Laho menja samo zemlje u kojima ivi. Gde ostane d

u e, tu se konano i nastani, kao u gradovima talijanskkm, grkim, turskkm i vajcarskkm


41/142

. Ali nigde ne naui jezik tog naroda u ijoj Se zemlji nastanio. Njega i ne zanimadu a jed~nog naroda ni njegava misao, neto njegov pejza , i njegova no nja, i njegov homfor. Sagradie u tutoj zemlji bolnice o svom tro ku, poslati joj u pomo svoju flotu, i dati joj novca da se ishrani, ali nee uiti njenu du u ni njenu kulturu. Primae celo~g veka iz Engleske list koji su itali i njegovi oevi, i nabavljae londonska adela, i pie viski, i iveti u tuem svetu samo od svojih principa i navika, hao da je uvek na brodu za Indiju.

Hilja~de tesnih ulica i irokih bulevara presecaju ovaj ogromni Pariz. Ali najlep i i najveseliji bulevar, to je Sena, sa zelenilom njene vode, sa vatrama kojesunce upaljuje po njenoj povr ini, i sa rumenim maglama hoje se veeram di u iz njenih

kamenih korita. Ni Temza u Londonu, ni Tibar u Rimu, nemaju ono znaenje koje imaSena u Parizu. Ova reka nije ovde arterija grada, nego glavni nerv iv4ta. Niko uengleskam glavnam gradu ne odlazi naroito da vidi Temzu, niti u Rimu uri da vidi

Tibar, hao in Dunav u Beu, ni Sprevu u Berlinu. Ali i onaj ovets koji je jutros strggao u Pariz, po urie da vidi Senu jo isto prepodne; a onaj koji ovde stalno ivi, ii

svaki dan da je ponova vidi. Po veli~sim bulevarima pariskim, poev i od crkve Svete Magdalene, tumara obi, an svet koji prodaje ~svoju robu ili svoju sujetu, i uri svet koji to kupuje; ali samo pored

98Sene idu oni koji posmatra;ju, razmi ljaju, ue, i pro ivljuju Pariz u njegovoj neadal,ivoj sutctini i nosravnjivoj lepoti. Onai~o je Parnz d~nevni i prolazni, a ovde

je Parn? hitsadutodi nji i veni. Na drugim su mestnma gospadske palate, sjajni magazini i radosni kabarei, a ovde su kraljevski dvorovi i spomenici nauke i vere,i to jocg od srednjeg veka. Onamo umi ivot i tee orgija mladosti, a ovde miruje proailo~st i paiva velika tradicija slave.

I u drugim prestanicama, reke nose svoje vode uzalene u hladne kejove, i provuene kroz sjajne mostove, ali su te rake bez veze ~sa hsivotom i sudbinom ljudi.

A ovde Sena protie kroz legendu jedne nacije, i kroz linu povest ~svakog oveha koji se u njoj jednom ogledao. Pariz je jedno udo, ali je Sena drugo udo. Po bulevarima idu ljudi, ali po Seni lliva Pari?. I pliva od jutra do mraka, u svojim odblescima kaji su kao plamenovi, i u svojilv siluetama koje su kao svetla jedra. Sena i Bogorod,kina crkva, to je ve cela ~polovina Pariza. Za njih dvoje vezana je du a

ovog grada, rberova mistika i njetova nstina.etiri velika oveka izgra$ivala su Pari;z: Cezar svojom pobedom nad Galima; Klo

vis, koji je od male rim~ske tvr$ave na bregu Svete Genoveve, kuda su vnda jo bili samo pacpvaci i livade, nalravio prvu a~restonicu; ?atim Luj XI, koji je od Pariza napravio grad nauke i vere; i, najzad, Luj XIV, koji je od Pariza napraviograd bleska i ljubavi. Ve u XII-am veku se ovde na Seni podi e ova Bogorodiina crkva, a nedale~o od nje, ve u XIII-om veku, postaje Pariski univerzitet gde dolazi da

ui svet entleoki, talijanski i nemaki. Kao nekad u Atini, mudraci govore nauku naraskrctima ulica. Ceo ivat ovog velikot grada i ove velike nacije abrtao se vekov

ima samo ako ave Bogorodiine crkr

ve i nokraj Sene, gde je bilo sredg.ccte cepe uenosti i lobo nosti velikoi~ XIIhr veka. U tu crkvu su ulazili jo i Dante i Petrarka, hao uenici pariskih teologa i filozofa, kojima niko nije bio ravan, kao to je ovde i dana~s najvee sredi te uljudnasti i mudrosti.

Svugde drugde rto .ulicama i pijacama par~ kim, satovi dana su jednolg~nki inerazgovetni, a samo ovde na Seni lostoje rutaena svitanja, sjajni podnevi, n d

uboke i svetle ve~eri. Ona o kma sunca, ali samo ovde ima neba. ~ Pariz nije grad nero ivo bie; i jo viice: jeidan pojam i jRdna ideja. Jer stara Atina i stari Rim idanacinji Pariz, to su jedi~a tri grada asoja znae necrgo od svaeg odvojeno; to su

tri ~kontinenta koji su iveli sa~mi od sebe, i bili sapstvena slava i ~sopstvenasudbina. 'Ne ka e se nikad London, nego Engleska; ni Berlin, nego Nemaka; ~ni Petr

ograd, nego Rusija. Ali se uvek ka e Pariz i ~nezavisno od Francurrke, n od Evrope, i od cele zemlje. Tako se sama izgovarala re Atina nezavisno od ostale Grke, h Rim nezavisno od ostalog cezarskog i pa~tskog sveta.


42/142

U Pari?u je sve njegovo. Ima jedan njegov genije, nma njegovo sopstveno delo, grmaju njego~vi naroiti poroci. Ima njegov ovek n njetova ena, njegov stil i ton,

koji nemaju veze ni sa drugim ovecanstvola ni sa samigm svojim stoleem. ovek se asea da je iz Pariza i had nije iz Francuske; kao to ovek mo e bitn i? Francuske pap~uno razliah oveku iz Pa~riza.. ~c,r ava i nacija bi trebalo da p,rema svom Par~gzu budu surevnjive: Pariz n?gleda vei i va niji od Francushe.

Ali je n Sena izgledala vea od Pariza. Protiui ispod Botorodiine cgkve, Sena jeolovna, i jo i danas izgleda stara reha galstsa i rimoka; a ~pored Luvra je zelena i mrtva, srednjovekovna i katolika reha. Ali dalje, ispod100

Crkve invalgnda, ana sve ve~ma ttostaje lvodra i usijana od neba koje tude vice nije zarobljeno meu velike ulice, i izgleda reha na eg doba i na eg ~sveta. Na drutimmvstima~ izgleda da Sena nosi salsi papeo, a ovde cope ona nosi ognjene zastave,

koje lepr aju i zasenjuju oi. I dok onaaio uti u ledeFp.tk oQpsogp~ma, onde zapljuarsuje u vetru n radasno ubogri ~ suncu.

Reka je kao n du a: ana uVeh ima lepotu svega to ~se u n~oj ogleda:lo. A u Senise ,agledalo tolnko bleoka kakvog svet nije nigde n nihad pre taga video. U sta

roj Atini atored vode malog Ilisosa je govorio Sokrat uenicitka svoju ep.tku i co

cnije Aristotel svoju logiku; a na dnu Tibra i dagnas le i velihn geo rimoke skulpture koju su onamo pobacali varvari. Sva~ka reka govori a .ne ubori. Ali nije bnlo reke na zemlji kuda su kzgavorene onolike lepote uma i uinjene tolike obesti srca kao na ovim parisskim kejovima; niti je ijedna druga reka uavatila u svoja ogledala anolnko ljudake sudbine koliko Sena. Rim je svetom vladao, a Priz je svet

nznova stvarao.101.. t. _ ~..gi: &X:b`~...... .

PIiCMO SA JONSKOG MORANA KRFU, u jesen 19**

Ve od ponoi je vetar udarao u desnu stranu bro(ca, koji je i ao hiz ~nevidljivuvodu, -kolebajui se, i zahuktaho, hao to su morali nehada ii, avim i~stim putem iu ovahve iste noi, frigijskn brodovi sa ~dva reda vesala. Prema ni~skam nebu kojeje jo sada imalo boju ka;mena, nazirale su se daleko neke tamne mase po vodi. Je

su li to ostrva pored ~sdljih je natc brod protcao dak smo jo spavali? Ne, to susalzo obmane vida, nebrojni fantomi ~mora, yoSra ene tvrave po vodi i tgq vazduhu.One ne prestaju da ovde iskrsavaju od jutra do ~iraka, i to je najvea lepota ovih

sati ~po tala,sima. Tek sutra oko podne videemo zeleni Krf, mitsko kraljevstvo Alkinojusa. Znai da je zapad naoblaen i da emo sutra imati buru. - Ali ni ato emu ~se

nije oseala da ~e ~skoro svanuti. ulo se samo veliko srce broda psako tue u morskojdubini, i ka~ko se njegovi udarci razle u u llorskoj ~pustinji. Vetar, hladan n c

rn, zvi dao je u kono~ma i razbnjao se o hatarke. Ja sam uzalud ehao da vidim jutrohada se zapali mare od sunca hoje e ovds napreac isplivati nz vode i hrvi. Ali jepo svemu g-vgledalo kao da se tek sada hvata veernji sulsrak, ili da smo uplovil

i u predeo u kojem ~ nema svanua.1021 .L. ..~~'~~... .i~3N.iutu~^..

sl:~ u`4. ' f . cv _.__.. ,~''a

Moje su oi bile jo pune sinonih zvezda koje su me pratile od talijan~ske obaleka jonskim ostrvima. U ovoj atustoapi nztleda da zvezde silaze iz svajih usijanih sfera n meigaju sv sa vodom, ostavljajui za sobom duta vatrena vlakna, kao zad~aljenu pauinu, koja se dugo leluja dok ~se ne dotakne vode i ne ugasi na talasima. U takve sjajne noi izgleda da brod plovi visoko izmetu zvezda, a ne po povracini ~ode. Oi celim tgutem juri~gpa u aiustocg i dubinu svogda, kao sablast koja se


43/142

ne uopinje snagom k~ila ili snojih jedrila, nego anagam volje i Srd be.Nitde se covek ne usami toliko holiko na brodu. ovek ~je na otvorenom ikoru n

ajednom odvojen od svega to je ostavio na asoinu, i bar polovinu konaca se isprekida n?me$u njega n sveta. Poiggo ra?masti svoje stvari u kabini, i obue putniko odelo, i nabije na glavu svoju kaatu ?a vetar, izi av i na palubu odjednam hao da je re ena ne to krupno, i da loinje ne to drugo i nova. Poinje da ne razmictlja vinpe o stvarnma o kojkma je malopre razmi ljao, neto misli na stvari ~daleke i rtrotFpiurene;i atrestaje da dr i u pameti one koji ~su ~a nispratili na brod, a osvre se po gralubi da nae ha~svo novo poznanstvo. - Nebo je prazno i more pusto. U tom predelu indiferentne lepote, ljubavi i mr nje se gube u istoj alatiji. O~staje samo njih dvoje usamljeno; du a i beskonanost. Nitde takvog sluaja haa na irohoj morskoj ~nji, "u umi iroko~g mora', kao to ha e stari Eshil. One rk utapaju jedna u drugu i izgubi se

svaka me~a koja ih razdvaja.Jo nije niho izi ao od jugros na ovaj brod na kame ve poinje Levant, n na hame ~

se jue iz jedne talijanske luke ukrcala neka cgarena povorka za isgok i Erinat. Putnik kojeg zatp3tate necito talijanski, odgovara aragtski ili trhi. To su trtolvci iz Bejruta ili Damaska hoji se103

zovu Sirijanci, a koji su Feniani, a to znai Semiti ~hoji ~primi e grku veru i aratkki je zik. Zatil, dobra kita Jevreja, Izraelita, n dova, sa svojim vernim Saraiia i~mudrim Raki. lama. I Egipani hoji nose muslillan~ski fes a piju engle~stsi viski

. . . uju se ovde svi jezici Levadita, u do~Sta pro~stakoj hahofotphji. - Sa mnoti iz Rimga lutuje jedan nemapmi konzul koji ide za Siriju, i njerova ena Hodan~anka. On je ovek hvji ~sav ivi za politiku i Germaniju, a ona za muziku i avanturu.Njena dva kr-uigna siva oka vrede dva velika grada u GIemakoj. Te su oi zasenjenei .umorne od neke vatre, ka~o da su mnogo gledape u ~sunce, ili hao da je neko tu enu mnoto ljubio u oi. S njima dvdma putuje i njikov mlad roak, neizbe ni ro$ak svik le pih ena na ovoj zemlji. Kon?ul, Holananka i roak, to je venn trougao, teza-antiteza-sinteza, i definicija svih definicija.

Ta Holananka je ena za ljubav, jer ima mactte. Za ljubav kao i za religiju treOa srpe svega imati imaginacije. U religiji .su najpotpuniji oni hoji imaju fantazije: dni d~ostaju vizioneri, od kojih su mnogi lo~stali sveci i junaci. U ljubavi su tahvi postali veliki tumai srca i rafinirani nosioci spola. Bez velike ma te

nema velike ljubavi. Ljubav hoja nije ponikla iz fanta?ije, ima tu nu prisebnostu kojoj je sve izmereno, sve nredvn$eno i sve hategori~sano; o~ga ne zna za, ereu

isnena~enja nn za radost velikih ttrepada. Ljubav bez ma te jeste sebina, jer je subjekat uvek merilo za objekat, n jer je pena odgovorila meri, a pazar dobroj lroceni. ena bez ma~ite je tiirka, prazna i vulgarna, kao oveh koji nema duha. ovek kad pone da lj~^bi duboko, postaje odmak edan, n tra i da bude pragektor: a najednija ena, kad pone da ljubi, tubi ednost i losgaje raskala na. Zato ako nema mnoto magite,

ona to ne104t:

ume da ?agladi ljupkam igrom hiljadu finih kontrasta: da se umnogastrui; da se pretvara iz vuka u jagnje i i? jagnjeta u vuka; n da !od svoje strasti napravi intritu hoja i naj~pametnijeg sbunjuje i najlrisebnijeg za~se,njuje.

Procio je v!reme ljuba$ne romantihe; ali dok traje oveka fi~nog ukusa i delikatne udi; trajae potreba i za ljubavnom mi~stikom. Veliki ljubavnici su retki na isvetu hao i lveliki mu?iari. Za jednog umetniha je pagrebna samo jedna vrlina koja se zove talenat; ali za majstora u ljubavi je nu na itava ~klavijatura hrupnih isitnih vrlina. To su odlike koje od jednot uabra enog oseanja sree ili nesree izgrade

celu jednu arobnu ovekovu sudbinu, veliku kao neku neprohodnu pra umu. Da se postane svetac, treba jednam umreti za svoju duboku veru; ali da se bude Velihi ljubavnik, treba hnlja~du puta umreti, i umirati za hiljadu vera i neverstava. Na prste se ~daju izbrojati veliki junaci i junakinje ljubavi. Ima u kalendaru mndgo vi e

svetaca nego u istoriji velihih ljubavnika. Sveta Katarina Aleksandrijska je bila jedina svetiteljha hoja je nasila tro~struki oreol: ~beli, u znak ednosti; zeleni, u ?nak lzudrosti; i, najzad, crveni, u znaas mucenicgtva. Velika ljubavnica


44/142

treba da i~ma tahvu trostruku oreolu: sjaj fizike pepote, otrov intrite, i ar suza. Ako ova Holantkinja ne postitne sumu sree ljubavne, to e biti sa~mo~ zato to jeudata u Nemakoj, kao to ne bi postala alpinista da je ostala u Holandiji.

Gledao sam siha vitku i belu siluetu ove ene na nepreglednoj vodi. ena n more!Dva elementa od kojih je naairavljen ovaj ~ovet. Kada vidite ovahvu enu da vam ide na susret, ona izgleda laa to dola?i i? Indije, i no~si tovare mirisa, dragag dsamenja i papagaja. Ona svoj slol dr i visoko kao tn je neka~d grazvijenu za1U5....,

stavu na suncu Levanta ~dr ao, u dan bitke, u zlato obuen panski prnnc i pobedilac.Sve je na njoj izazivako i ubojito; sve sraunato za napad i na bezdu ni otpor. Pa micgljenju ovih ena, moral su izmislili ljudi, a ne ene; i oni su moral izmislili za

druge, a ne za rebe; i ~moral ~su i?mislili nesrenici i ubogi; i moral je luk~suz i rasko ubotih. Aho su ta i?mislili bogatarttpt, oni su ta izmislili za siromahe; a apso su ga izmislili boleisni, oni su ga izmislili protivu zdravih.

Da je Sohrat bio lep i bdgat, hao Arnki~bijad, ne bi mu bilo atalo na ttamet da bude najvei moralnst, nego bi bio najvei ljubavnik. Sakrat je, dakle, bio morali~sg po nevolji, grekla bi ova rorrto$a. Kad je bio su$en, izjavio je sudijama

da mu je svdamdeset godina, da ima troje dece, od kajih je jedno mome a drugo dvoje nejako u majinom naruju! Prema tome, Ksantfpta je morala biti mlada prema mu u prestarelom, mu u od neznatne familije; ru nols, i velikolt siromahu, koji je d~rugeuio besplatno, i, najzad, hoji je bio samo mudrac. To su ~sve razlovi da ena zlostavlja mu a i ostavi ime o troison$e kroz vekove, i aho Platon u "Fedonu" picge da je

Ksantipa bila dobra. Jer mladost ima svoje zakone u krvi a ne u pa~meti. .- ZaGrke je moral bio deo estetihe, a ne religije. Solon je bio doveo u Atinu hurtizane sa Lezbosa i Neuhratisa, i hram Afro!cite Pandemo~s na~pravljen je za pare koje su one ?aradile svojim telom. Tek posle persijskih ratova, ka e Aristotel, znai

posle svoje propa~sti, Grci su loeli da ~se bave l~goralom . . . I tada moral nije bio ngpcta druto neto nauka o srei. Nikad ni docnije Grci nn~su mislili o mo(ralu drukije. Jo2c je Hesiod rehao: "Nije mudro biti odve mudar."

Ova Holan$anka bi vam dodala: "Kad u enskom dructgvu govorite o aioralu, viizgledate106

ggi ul -,i, ,'2 :i;?I .~ ,,~:a~~r,:"' 'f?d v; _

~,k S~a; L~:?~tcl ,g'!. r~c' ,`-,._

kao da nvmate .ni ta 6olje da ka ete, ~rli da pravite ?lovste aluzije na tu$ racun. Bilo je ena velikih opisateljica i veliknk naunica, ali nijedna nije postala velinim moralg~vstam, kao vacs Sokrat . . . Moral ometa ma gn i srcu, i zato je apasah.Za ivot i ljubav covoljno je imati ukusa i ma te, mahnite krvi i ludot novca! Srceje nvpotrebno, jer ono nsto taho slepo mrzi kao cgto i slepo voli, n otvara ponore i onde gde ias ~nvma. Du a je slovenska stvar i nju treba o:.taviti tome plemenu, zaljubl~enam u nesreu i ~suze. Mi Holan$ani .radnje ga~jimo n lale i tulipanenego du e slovenskog tina. c mnogim narodima u~i crhva e~nu da je ljubav greh; ali je danas nova Eva ostavila du u Bogu ali telo avolu. Gre na goopoUa Bovari n nesrena Ana Karvn,ina nemaju s nama danascnjim enaI ma nieg v~ ce zajedni~kog! Nismo japk uopele da otmema ljudima pare, ali smo ve uspele dd im otmemo njihovu slobodu, i uzmvmo njihove navi~ ke. To je ve jvdan naagg

rimski trijumfl"Ja sam slatko slu ao ovu mladu enu koja , je ovako govorila jedino n?

ha~grica, da bi izaz~ vala samo smeh; i hoja je na2kerna ovako ludova~g la ni sama ne ?najui da ponekad i mudruje. Sva lepota jvdnog dana na Otrantu bila je tog jutra I na malim usnama jedhe ene.


45/142


46/142

v ~partija aha109

ili lov na lnsice. I jedni i drugi streate od kamplikacija. Ona e vam rei: "Zaljubl~enag ~oveka, nikad! Ali ljubavnika, uvek! . . . "Zaljubljen ovek je svirep i sebica~g; on je analitik, a eni izgleda nesnosan pedant. Ima raalihe i u ljubavi dvaju spolova: zaljubljena ena sve je ne nija ta vi e voli, a ovek je ~sve svirepiji to jvi e zaljubljen. Ima, meutim, danas jedna nova Eva, ena na ik vremena, o kojoj govora eHolantkinja. Ona je s cigaretom u zubima na ulici, sa getrama na noga~ga i konjikim biem u ruci, s harminisang~dm usnama ~g ~godrnm kolutovima okolo oiju; hoja ima

svoj aggartman u hagelu; hoja se harta i ljubaka s nepos~nnatim ljudg~ma, i koja ~prnsvaja strasgi badavad ija i nonika. Iasledila je od oca i ~majhe koliho i njena braa, i ve ~sutradan po la za nama na ulicu i u kabare. To je ena s novim senzibipiteto~la i moralom; i nema vn e oveka koji bi je odveo do otrova taspo~e Bovari, ido baca.nja pod voz gospot~e Ane Karenjine, iz francuskog i ru~skog romana.

Tip ove Holantkinje to sa mnom putuje, to je ena koja ljubav u~no~si svu istananost neke blazirane ~antazije, i koja od oseanja ttravi intrige. Za nju je ljubav mrana szigetka. Dok ]e ovahva ena ~samo orgija na ih ula, ona je be?opasna; ali had

~postane i na om duhovna~la potrebom, ona je stracrilo. Kad je jednom mom prijate

lju, hoji ?na da ita sudbinu, pru ila bila ruku da je,proita, on je dugo tledao u njen srebrni dlan, i zapitao je asmehnuto i zbrkano: "iju sudbinu da proitam ovde? Va u ili moju?..:' Njemu nije trebalo nego da lrndr i tza asah njen dlan, i da za trenutah o njoj misli, rta da se oseti uhvat~en. Dobri sengimentalac posle toga pobegao je na Zapad mesto da je ~prati na Istok. I j a sad imam napodeljeno ?a~dovol,stvo da gledam nstogvremeno ovo tollo more i ~ovu duhovitu110Ua~:~..,~,:T~T

enu, koja vodi svoja dva mu a, ponosna i glupa kao dva labuda kz nemahe bajke, atravetcd s njgpka alu u koju je nietla sav ~svoj beSmisao o ljubavi i srei. Kad ~je sino silazila sa palube u svoju kabinu da spava, zavr nla je razgovor sa svojn~m roa~kom, hoji je hemaki carski grena;cir, ovias reima: "Primeujem, drati rotae, da ogvek,koji se odve dru i s asonjima, postane ttajzad magarac..:'Va?duh se lagano poeo da belaisa; ~svad se protetao; ceo prostor se~gibao uznemireno i naporno. Voda je nmala boju starog srebra i pepela. Ali se o~sea da ~e Wlan zabeliti a sunce se nee videti. Sve je bilo nerazgovetno i nere ljivo u nebu ina vodi. Laa se gibala ne no kao ~kolevka. More je urlalo u tokovima s naagoroa~s koji je nzgledao da e velkka traevina odjed;nom malaksati, ili rk cela ~polomiti. Krov katarhe je zvi dao ju njak. Krov lae su mornairi davno oprali, ali od putniha ja ~ni,je ninog bilo na brodu. - Ja sam akao njih troje da izi~u na ugovoreni sastanah

da vidimo ~izlazah sunca na Otrantu. Za brodols je jurio, prage ui se sve vema, jedan mleni talas. Ponekadd je voda zaacbuskivala sve do na palubu, n cedila rx vati~m u srebrnim penama sa palube u gtup~hu. Jugro je svitalo po celom velihom ~laoru i ~snjalo u beloj vatri. Jutro .iz Odiseje! . . . Eos ~sa ru iastnm prstFtka! .. .

Ovahvo buen>e mora sa ~svima bojama n glasovima izgleda da u ohoj pustocsi ima lsvoje do ivljaje, svoje sree i nesree, kao i bu~nje velikog grada. Zato nihad navodi jedno jutro nije nalnk na drugo. ekto ujemo na akraznoj puini, kojsm ovako ciirakom i pustom dugo putujemo, kako najednam zazvone zvona. Najpre sitna zvona topevaju kao deca kad se prva ~trobude, zatim vea zvona, i najzad ona na~jvea u ijedk

tuu nzgleda da je te noi spavala duita gra,da. I tako111

z~oip~ duro. ;EIalii na jutra u kakgam staroM hri anskom mvstu, u kojem se nsivk zamolitvu i najvi e ~govori o smrti, i gde je zvon~enje zvona j edapg pravi ekstatiki

momenat ivota. Panekad se na puini za~uje kao da rosi h~pca po kakvom gustam parkullatana. Zatim, hao da vetar prolazi sa agorom i nevvselim zvi danjem kroz nonu umuborova. Najzad ~se uje hao da je daleko zatutnjilo kopno preko kojeg je prejurilaneka nevidljiva konjica; a kraz vazduh ggrot~e tanki glas trube . . . Otkud svi


47/142

ti glasovi u ovoj pustinji neba i mora? Je li to zato to nacga ~misao ne mo e da se odvaji rd sebe ~tgi za trenurais, i to uvek nosi ceo svet sabom? Zato nam se ini

i da more ima sve melodije zeml,e. Mo da su ?bog tih ~udnih iluzija sluha antiki ljudi naselili prazno morsko dno bogovima i ea~ama, bogovigia koji mrze ljude i utapaju ih u svojim ponorima, i nnmfama hoje ih mame svojom pesmom i godotinjom. -Kao sve ~stvari hoje su gledane u sal.toi, tdtso i more kma du u anota ko mu se divi.

Kad sam krenuo s me~sta sa hojeg sa~m sve ~vreme posmatrao vkdih, iztubljenu svetlosti neba i vode, opazih u dnu palube moje sa~kutnike. Stajali su naporedo ~svi troje - veno Troje, koji su, mo da ovako isto nerazluno vezani, pasmatrali i

lrvi osvit jutra ,u haosu. Ja im prit~oh s netia. Glas gor.ggo$in je ve ?vuao u ovom jutru kao pevu e~nje valna u kahvom zatonu, u sumrak osvita. Ima finih enskih glasova to uborkaju kao da ta ena, dok tovori, dr i u ustima malko vode, koja blago klopori.

- Ja volkm pse ?bag nji.ovih detinjih oiju, ali mi ne govorite o njihovim u~st~ ka, $elnkim i uvek mokrim - ree u jedan mah lepa Holantkinja. Make volils samo zbog njihove otmenosti. Kakva imaju ~dr an~e, stav i pot;ret! Nikad ni Kleopatra ni~gospoa Rekamije nisu ume:12

d u ~,.`:~,.4~= ~.,Ldeg:"3

'Siti r. ::;~ F:~J% %

pe napraviti dva kora~ka koje nattravi moja obina nematsa maka. Ako ne volnm doVoljno make, to je zbog njihovih ru nih oiju, jedia~ias oiju koje nemaju pogleda. Bila sam jednoh~ na jednoj izlo bi u Parnzu. T~ba videtn francusko ludilo za akake. Pevajurm ~tadr~ale i tppcu muzike koiiade, ~k navinaireke laine, h zvaFpgne raporte. A znate li ma hojeg aa~p~ntsog ?hca hojh je slavio make? Zar ni~su make dobile svoje nme

i slavu samo u afektiranom n blaziranom salonu franc~~skom, XVII-ot i XVIII-ogveka. SacR manijaci istra uju hako je ma~ka bila oduvek ar dobrot dru tva, i nedeljiva

od jedne velkke dame u jednom velinom veku. Pomenut~e vam stihove Menara i epitre Gkaronove, n eatitafe de la Mota za maku hneginje de Men i sonet Ben~serada maki gospo~e de Hulijer . . . Morbidna ma ta pesl-gika Bodlera pohu ala je u na em veku da nametne ~dbo avan~e ?a tu hladnu, sebinu n mizantroa~sku ivotinju, dajui jo.j karakter neeg fatalnog, a hoji je, stvarno, samo dosadan n bezlian. Samo pesnici luduju

za makama. Aln oni luduju za svaim. Pvsnici su hFtakriti kao sve sanjalice; oni prirodno la u, jer ako ne varaju drugog, varaju sami sebe, ikei vi e od uobra enja nego oc~ istine, vicie od uzbu$enja hago uveren~a, ~vi e od svojih nerava nego od svojelameti.

Zametnuo sam tako nasred Otranta ~sa gospo~om pravi boj zbog maaha, hoje sujedna velt sa sre~a na zvmlji i velika leatota u ~prirodi. Bifon je mrzeo make, a akade,mik Montkrif je branio tu felu ali vi~gie iz inata Bifojnu nego nz ljubaviza svoje make. - Maku odista ve$ma vole ljudi nego ene. To ve zato to su ena i makave$ sline metu sobom, po sebinostn n gram ljivosti. Jo antiki piscn su, govore$i o dobroti oveka ~grema luhavstvu ene, rehli da je ovak pas, a ena maka. Pas ~s dobroduE Tlnlovn n cotere IIZ,;.:

nim ocima ~deteta i sav srce; a maka ove~komrzac i izelica! ena i maka instinktivnomrze oveka, i ive s njim u i~loj kui ~salko po navici i po nevolji, sa victe dosade

nego trleljivo~ ti. Maka voli kuu, a pa~s oveha; maka je ohola, a cas je spuga. Alije ~maka i otmenz, ishljuiva, dovoljna sama r.ebi, i zna ta hae. Ona je bez ljubavi

, ali je n bez straha, n naroito bez udvaranja. Maka je najgoopodstvenija ivotinja;njeno nreziratse oveka izgpeda jedna k~storijska mudrost.

Po svemu se videlo da sosagou nije jo zanimao izla~zah sunca aga Otrantu, nivelikd pevanje mora hoje je ~sada kotrljalo svoje bele i usijane valove. To leago lvore to putuje sa nama, putuje i peva! Na jednoj strani vndiha inilo se da e sad

izii iz vode velnki ~sunev kolut koji ovde izgleda hao glasa Posejdona had je izv


48/142

iria, haho hanse jedan latinski pesnkk, da gleda kaho Junana razbija Enejeve brodove. Nekoliko tla ljnvih sunanih zraha odbi se odt~sta od puine i rasturi po nebu.Lene oi gosloine dobitie boju n dubinu vazduha. ene vole lrirodu, kao ivotinje, e nji

i spo~rno.Mnogi ljudi i~l.raju na moru mi~sao b smrti neprestano u lameti. To je valj

da zato to neizmernost prostora nad~ominje tu nu ogranienost ivota.'Ali oni koji su detetom rledali taplo podnevno more hsada veje lsaesgral, letnje belo i nepomiio more to sjaji vema nego ?vezdani svod, kisu mogli biti melanUolici na njegovoj obali. Njih ba more, vema nego ivgga drugo, uverava u beskraj~nosgi jedne lepote predkojom svaka druga ictezava. Ja mislim i da se misao o Bogu zaela 2rred velikom puinom ili usred g~ustinje, jer se samo taiko mogla stei dtdeja o neizmernam i venom.Zato ljc'dima roenim pored mora tuina ~pzazika ~samo basnu ljubav za ivot. Ne znammo e li se biti pesimi~st na moru koje114;;_

se geito kree n peva, kao crro se mo e biti oajan pred grubam i gluhom nepomi~.noaiuegova, i pred apatnchik miroak polja, i pred rezigniranim fasadagma velikih gradova.

Treba li aioru da zahvalim to nihad nisam bio skeptik? Sve veliko tpto nije.bilo i~stinom za moj duh, bilo je istErnom za moje srce, Tadso je i Bog jedna g~stina srca. Zato ra nee nn ubiti razum jer ga on nije ni sazda~o; a~ mi~sao o Iiogu nestae met~u ljudima samo kad ljudsk~o srce pacne nisko. Vera, to je ista sentkmentatnost; jer ne postojk ndeja o Bogu nego o~seaj o Botu, i ma ta o Bogu. ene sustoga velihi uvarn vere, jer su senti.rmentalne, jer imaju srca i ~aaigte, i tq je jacna strana njihove veli~cine. Deca odr avaju relkgiju govorei prve molitve i oklapajui ruice svaho vee pred sg.tkvolam ljubapi i dobrote, u ohom uzvinienom strahu to dolazi od nasluivanja, koje je kod njik jae dok su deca nego kad ~ostanu ljudi.

Mi religiju primamo pre oc majke negoli od crkve ili drucrgva. Pored oca i lored popa, svi bi ljudi o~etali bez vere.

Bog je u srcu i u iluziji. ~Narodk su u ovom detin~stvu svojevoljni muenickve~e zato jer se u deti~-sstvu tad vi e osea nego ak~nsli. Bog je u srcu a more jenjegova zslast~ka. Glas Bo ji na vodama je dublji i stra~spiiji nego na ma kojem drugom delu ze~mlje.

Kaka more, hoje je svetlo i ognjeno, mo e seatn nekog na venu tamu zagrobnag ~ota? I kako ono hoje je u venom ~okretu ~mo e evacnrati ideju o smrti, kada je pokretjedini izraz ivota? Kako ova ve~na muzina i svetloSt mo e podse~ati na a~tatiju prestanka? Otkud ocgrsta to gorko oseanje kod neki~k ljudi i u ,kojel,t se ne razaznaju tolihe protikure~gno~sti? A ja sam ih poznavao, me$utim, toliho hoji ~su, kraj mora, imali asove najveeg bola; pored mora grm se javljala najsurovija slika njihove bede metu dru115

i~ima. Zna~m ih koji su be ali ad mora kao ad nekog kobnog ogledala, u krnke se ovek ne mo e oglednugi a da ~se ne u asne od samog sebe n svoje sudbine.

Mi ~smo jUgRos UzalUd ekali da sutpde izie, ali se ono ~nije pqjavilo. Na jednom delu horizonta plaaien je bio zahvatio celu jednu igrovinciju neba. To znai da se sunev kolut probio tim putem, i zatnm se ponovo izgubio u sutanu jutra. Nasred ove tople vode jedan agroa~ni obla~k je ropeo kao erava, i a~ore se dimilo. Prolazili ~su talaisi boje kao nara~pda, hao pelteo, kao trava, hao mlett, kaa a! Doad ptje ~ou oe ja dva-tri otnja zaa~alila po vodi, i ni ta vFppe. Ali se jutro i'pakza~belilo kao onet na celom Otrantu. Brod je sad n ao pravo, sav osvetljen, kao ulegendi. Sekao je u agrene valove, srgoro i bez giba~tsa, u ponosnom i dubokam tiredisanju. Zapadni vetar je ponovno udarao u poza,dinu, ali blago, kao neko velino belo krilo. Najzad se pojavi e na puini rumena jata galebova, koja brzo nasrnu e na

brod, i zatim hrenu e s nama istim pravcem; ruci3li su ~se strmoglavce ad vrhavakatartsi do u vodu, i od vode oddetatpg u nebo, kao llamenovn. c daljinn se zasvetli e neke planine. To je Albanija.Zatnm e doi Epir, koji je, prema jednij legendi, agad bina Ahila, i u hojem jeAhilov sin napravio carstvo Molosa, ali pored kojih e ova plovi;cba za mnoge sa~u


49/142

tnihe biti ipak jedan dan dubake dosade. Albanija je siva i gapa, a verovatno takav e biti i Epir. Gomila kamenja u kojedk se legu zmije i Arnauti. Nekad su stari Grci ovde bili postavili pakao, Hades, pre n?gradnje svog politeizma. MeYv ovil.k ~kr eaima i kroz ne~ prohodne klance, tekao je, u ~svoje vreme, stracpp~ Aheran, koji je vodio u pqczemni svet . . . Narod koji danas ovde ivi jeste, meutim, idanas najnekulturniji deo evroatspsog ljudstva. On je odu116

1:,? `u`J;' ..,r~I ~ ::.. ~1 ,...s~

vek bio na putu svih pagppsua i ru ilaca. ubor reke Skumbe, koja danas akreseca tajmelanholini ~predeo, nije vekeliji od ubora starog Aherona. Zemlja ~krvne osvete,?emlja bez svot folklora, svoje muzike, pesme i prie, ibez ijadne linosti e~pske,ili relitkozne. Narod ponosit ali surov, bez jednog kultur~not centra i bez jednog jezina.

Proklet je me$u narodima: jer ki?badama godina ivi pored najkulturnijih rasaHelena i Rimljana, a nije ni ta sam stvorno, niti ikad i ta primio qd drugih. Od Grke

ta dele samo doline i bregovi, a od Italiie shoro je,can moreu?, pa je ntgah ostao najne~pro~sveeniji deo evropski. A nekad, jo mnoto pre Homera, tamo je bilo ia~iko svetitppcte Dodo;na, gde su dolaznle reliniozne delegacije Atihe i Sparte,i zatim i pobo ni ambasadori Krezu~sa iz Lid,ije . . . "Zevse, klie. Ahil, ti hojibdi nad dalekom Dodonom, carstvom znma . . :' Dana~s tal.to vlada muslimanstvo, i

uje se jedan ru an jezih hojem cela lingvistika savremenog sveta ne mo e da prona$eizvor ni mesta u klasifihaciji. Jedan tamo nji bret, u doba prepelazgijsko, zvao se Tomaros, i bio je Olimrt ondacrnjeg grkag sveta; na n,emu je bio postavljen prvi ~prvsto Zevsa, koji je onda bio jo mladi sin Hronoso(r), n tu dr ao prvi grom u ruci. Sredi te nzba n zemgae bio je tada jedan arnaut~ski breg! Svamir se odi~stapromenio, ali na irgetu arnautorsu. Zevs je pao ne ostaviv i ovoj neveseloj Albat~jn ni jednu je,dinu blagodet svog vladanja kosmosom.

Pa ipak je ove na ovoj vod,i Otranta govorilo jutros sjajni~m reima grke legende: Istim ovim putem kroz nekolino hiljada godina tumarala su nebrojna bo anstva koja su osvajala svet za svoj kult, a nebrojni ljudi za svoju sujetu. I svi u n~stom nespohojstvu! Ova~ko je h bura lmorska nanela iz Crnog m0~ra asladog Jaoonas knm117

je dioo'egla Medeja, ki hraljevska, na laUi Argusu. Najpre su pristali ovde na Krf. Ovuda je takoer igiao za njiika u poteru ~stari kralj iz Kolhide, sa C:rnog mora, tra ei svoju ker Medeju, ostav i najzad ovde ~da na~seli ovu obalu: da na~pravi kolonije po Epiru, i da na dalmatinskoj obali sazida grad Polu, najstarije ~mestona et slovenskot primorja . . . Du celog ovog puta stoje uspomene velihe ~kao praQcume. I gde ne govori istorija, tuda hpi~e legenda.

Ne za~boravite da su u jedno istorijoko doba na na km balkansknll~g ~toljimaRnmljani tukli svaje najvee bitke; a one ~eu bile i najkrvavije, jer su bile ~meusobne; i vadili su ih najvei ljudi, jer su one reiiavale sudbinu rimske dr ave. Bitka nzme$u Cezara n Pompeja hod Farsale, i bitka Oktavijana ~trotkv Brutusa kod Filipija, dve balkanske bitke koje su bile tresudne za Rim, kaji je ohda zhaio hoklios . . . Ali n trea bitka, irti taho presudna, bila je tuena ovde, bitka kod Akciju~ma, inzmetu mladog Avtustd i lepe Kleapatre. Skoro e se na vidihu pojaviti Preveza, gde se ba ~galazio taj rt Akarnanije o koji se zanavek razbila egipateka dr ava i sjajno i kulturno carstvo ~Ptolomeja.

Svako ~se i danas grpata: prga bi bilo od sveta da je Cezar pobe$en u Galiji nli da je Antonije pobedio gkod Akcijuma? Od ove dve bitke je neosporno zavisio ceo nzgled novog sveta. Ali to jutras lebdi nad ovkm toplmm i sjajnim vodama, to je tvdja snlueta, lepa Kleorsatro, pobet~ena carice od krvi balhanske, ljubavnico ha~kvu svet nije inkad imao: iji je grea ljubavni ko tao jedno carstvo i jednurazbijenu carstsu flotcl Ave! . . . Tri velihe ene, Kleopatra Egipatska, i Teodor


50/142

a Vizantijska, n Katarina Ruska, tri velika dr avnika i diplamate i tri najvee ljubavnice nz zemlji. Ave1 Ave! . . . Nijedna, met~utkm, nije za sobrm ostavila toliko sjaja i matiI18f` :~;,-._ _ ,.! L:~r.._....~i:_:.u..

je :kao ova ktzi Ptolomejeva, isto toliho ~svojim tenijem, holiko i svoji~m ludilom ljubavi. Poznavala je sve jezi~ke naroca hoji su iveli oho njene dr ave, dok se

drugi vladari njenaga doba, ah i prosve~eni persij~oki carevi, nisu uamteli sporazumevati ni sa sogktventpi dr avljanima na njihovotk jeziku. Govorila je na jeziku svnju pojedinih naroda sa ambasadorima dalekik Parta, Troglidita, Etiopl,ana,Jevreja, Sirijanaca i Rimljana . . . Najinteresahtnija figura ane starog veka. Njen qtrvi ljubavrni sastana,k sa Antonijem, plovei rekam Kidnur~m u Sicg iji, na galijama ohovanim u zlato i srebro, ~tad purpurnnm jedrima, u oblackma zagsaljenogmirisa; sa dvorskam svitom u hojoj su eginatske gosaso~e obuene u nereide i gracije, a njenn ~pa evi preru eni u amore i satire - to je najlep a i najrasko nija stika iz

antike i~stornje. ~Bilo jaj taiia dvadeset i sedam todina. U Rttmu je ae njen sta

ri ljubavnin, Julije Cezar, bio postavio njvnu statuu u rimskam hramu Bogin~e plo$enja. Celo hulturno oveaa-gstvo tog vremena znalo je ~sve fatalne ari ove udne enena koju nijedna drura ena antike istorije nije bila nalih. Kraljica i politiar, ona

daje svojoj aVanturi sa Antonijedc takvu litiju kakvu gti jedna Minerva nije imala. Ona odlazi na ljubavni saistanak u Siciliju, ali ne samo da zadovoljni svoju obest, nego da, na jedan nain koji je bio ista~`p~aki, sauva rrpe svega ugro eno car~stvo Ptolameja. Plutarh nije dao nijedan briljantniji portret ni savr~ eniju prozu nego apisujui ovu enu, skoro i salt ?aljubljen u nju.

A ovde hod Akcijutka, ta najvet~a antika ljubav propala je u zapaljenim brodovi2ia. Ostalo je sama to da su Kleopatra n Antonije ostattn najperii ljubavEgnci svih vesigzz. 3' oednu se.gg;; o'a caju oni i hric~ansku idilu Abelara i Heloize, i talijanski vodvilj Romea i Julije. AntonTg119

je, sjajni predak i veno akrunjeni car sv~ih Don uana! Nenadma2iin pljaka i bludnik,krvo lok i heroj, zavojeva celog Istoka n ubica Ciceronov. Ali i veliki ljubavnikbez primera, i za veki vekova. Ave Caesar!

Sve ove odlike karahtera nalaze se u zbrci ovot antikag oveka ka2svog mi ne mo emo danas ni zamislith, ah i ~gosle Naloleona, koji spada vi e u njikovo crucrgvo nego u napce. Julije Cezar bio je razvratnik; ali blatot srca na na nain; h bio jei veliki generap i pi~sac, ali r$av politiar i dr avnik. Avgu~g je bio svirep razbojnik ali dobar vla~dar i veliki politiar. Antiki patan~oki kara~kteri su sasvim neheterogeni i nrotivureni, sasvim drukije nego mnagi hricianski. Uo~stalom, nema naina da se tano lRirli o velikim narodt~pka iz dapeke i~storije. SaVremenici nh ne razumeju ili ravo razumeju. Oni ih ili preterano vole, ili preterano mr?e. A docnija su holena odve daleko, ive u drukijem periodu istorije, imaju drute strasti, ukuse i merila; i gledajui kroz sve ove razlihe nekadac~nje veli~ke ljude, onn sve vide neja~sno ili netana

Svakako, nije ilak tolino va no crro je Oktavijah pobedio Antonija; jer da jebilo obrnuto, dogodilo bi se samo toligso novag cggo bi Kleopatra bila postala

cari;com sveta, a Anganije njenim generalom. Ali je Akcijum druhije va an: ovde je~konano propalo faraonsko carstvo koje je u kontinuitetu pastojalo hilja;dal.ia godina, i hoje je ve tri veka duhovno 6ilo grko. To carstvo je imalo ve velike kulturne grke centre na afrikoj obali, otad bine Teodora nz Kanope, Aristipa filozofa i Kali~kakosa ~pesnina iz Kirinajike. I nije prvstajapo hi da uva velike dedtovite mudrosti egftatskog Saisa i Heliopoli~sa; a imalo je Alek~sandriju, koja je bilapostala najvee srediapte kulture toga vrelsena,120

je . . .;.'icn .;i poslednja tvrt~ava civilizacije helenskot sveta . . . Na Akciiumu je, dakpe, u


51/142

topljena konano sloboca najveeg naroda i najdubl,e religije starog veka. Nil je odtad bio sav u a i Cezara! Ko ?na .kahav bi svet i?gledao da je to grko-egipatsko d.

ru~ptvo bilo pobedonosno nac joac trripnno prostakim drucztvom ondaacnje rimoke dr ave.

Me$utnm, maja prijateljica Holan$anka me prekide: "Propao je Egipat grkiz Ptolomeja, prog~ao i Antonije i et~t~atska flota, aln je ostalo carstvo Kleopatrino

na ovome svetul Ono je vee i stra~ginije nego cggo je bnlo njeno carstvo u Egiptu. I lep e, i duaavnije, n venijel ... Jedna velika ljubav vredi kolnko i velina carevina: '

Ima na svegu saako dva i~stoka. Jedan je balkanski, a drugn je budi~stiki. Balkanskn istoh, kakva nigde jo nevi$ena beda u ~kosmosul Nema danas nn svoje civilnzacije, ni ~svog morala, ni svoje prirode. Grka nma ~svoje razvalino, Turska nma

svoje hri anske poasol~e, Bugarska svoje la ne statistike, a mi ja i danas svoje hajduke. Ka u da je jedna velika reka naakravila Egipat, a jedan velihi drumg da je nazrravio Nnnivu ~i Vavilon. Api su na Balhanu rimski putevi ve odavna zarasli, i du njih nema v~igge hieg da se vidi. I ono cggo se pored njih bilo nekad sagradilo,

moralo je da bude br?o poru eno. Turci su ovde ~posejali samo svaja groblja i svoje epidemije. Za prvih stotia~u godina i sjajni Egipat nalreac je izgubi~o sve tragove dubake faraonske civilizacije, a n,egov rpata-nin je, danaip~i, bedni, pos

tao felah. Izgubio je za jedno stolee eve tratove grko-rimske kulture koja je bilaostala posle Ptaloieja i Rimljana. Varvari su bili nekad tahoer prodrli u rnmsku.Galiju, ali nisu ra?orili njenu rilssku civilnzaciju, nego su je, nargrotiv, i~sami prkmklii i po121

stali Rimljannma, o~snivajui zatim jednu veliku dr avu pod imenom Francurke. Ali Turci su pokorili Vizantiju, ne da prime njenu hulturu, najveu toga vremana, nego da je ~konano razore. Oni su to uinili i u Srbiji, koja je priradno bila naslednica

vizantijokog geinja. Bili su Turci samo velnki vojnici. Dana~s je Balkan jocg prava turska pusgo . Treba da strani turisti dot~u na Balkan tek pasle ja stotinu todina. Za toliko vre~mena Turci e pove ati jedan drugog svilenim gajtanima, Grci e otvoriti u ~svojoj prestonici Carigra,du najveu svetsku kockarnicu, Rumuni ocve~stiDunav u Crno more, Bugari nauiti srpoki jezih, a ~mi Srbi pronai Ameriku...

Na turskotk istoku, sve urro vredi videti, to su njihova iroka, zapu tena i gluha, groblja, zarasla u trnje, i gde vlada najdublji zaborav i naj gluplji mir na

zemlji. Setite se groblja u Ej ubu kod Carigrada. Nigde smrt nije potpu-~ija ibednija nero u ovim istonjakim grobljima. Nije se posvetio nijedan kalif, ni sultan, ni veliki vezir; ni~su se posveivali ni fa~siri ni muenici za njihovu veru. Posveivali su se ponekad odista saaka ljudi ~sitne vr~ste. Verovatno najvei udnjaci inajvei asketi. Oni su zvani "dobriri', mesto "svetiti", to je jedino istinoki interesantno i veliko. Na turshom istoku ludake smatraju za polusvetitelje, kao, uostalook, i kod nas u Evropi; i sna.bdeva ih i hrani pobo na mahala. Muslggmahi nemaju apostola svoje crkve iju su veru proapg~grili maem i ognjel,t. Hri ani su, istina,imali . ~svoje a~tostole pa itak su se i onn slu ili i ma~em i ognjem. Sve je veliko i sveto moralo handa da ljudima bude nazketnuto nasiljem! ~Nijedna istina nije

bila u sta~nju da sam sebi prokri put. Muhaaied je naroito bio vojnik ~koliho n p-rarok. Nijedna se, ena na Istaku nije ~posvetila. Nema na Istohu122J,ii~.l. i_ ..

svete Cecilije to siira, ni svete Tereze koja pi e ljubavne knjige. Vekoviaia su ovi ljudi jedan drutoai darivali ene, kao per~sijske $ilime ili hrive sablje, ili ih na pijaci kupovali na kilogram.

Izgleda da su lepotu istonjake ene samo izmirlili evroptki poligami i katoliki misionari. Ne hto e se tovoriti ni o lepoti gradova na ovom Istohu, sa ulical.ia na

kojima nitde ne sretnete enu. Kakav bi izgledao Pariz bez ena na ulici, i .kada bi po ~njegovim bulevariiia etali samo trgovaki torbari i jurnle samo pismono e! Ilikakva bi nzgledala venecijaneka pijaca pred Svetim Marhom kad bi po njoj etali sa


52/142

mo Talijani i njihovi golubovi! - Najlep i grad na ~svetu, to nije onaj ije su pijace i bulevari najraoka niji, nego onaj grad na ijoj ulici ima najvgpce lepih ena.

Planine albanske imale su od jutro!s boju za~galjanog opala. One su l.ie$utim pu~ste, stenovite kao grka ili hercegovaka brda, sa malo omreve gore. Neka~d su prvi grki filozofi n spartanski heroji ~mislili da njihove ducie ovaaio dolaze u zagrobni svet na odmor i ispa tanje. Ako je za ispa tanje, ovaj ru ni deo balhanske zemlje nma, odista, ?a to ~sav ivgled.

Ima na svetu legtih predela pred kojima se zanesete i u najve~am zanosu hliknete: "Kako je ovde lepo umreti!" Pred ta~kvim savr enim lepotama se, zaudo~ i ne pomictlja hako bi tu bilo lepo iveti. cmreti u lepoti, to kzgleda vrhunac ivota nazemlji! . . . Polovina na eg u asa od s.mrti kanda dolazi o1c tora to j'e smrt ru na. Oduvek se mr~rvi sahranjuju pokriveni cve~em, iopra~eni ~muzi~kom, posipani mirisom i ha~eni izmirnom. Ali je smrt ittak astala ru na. Me~utitr, umreti u leatam predelu, na velikom123

;;,., g s l r?

u' .lW

suncu, na sjajnim rekama, ili zvunim morima, kako samim timv smrt dobnja drugi izgledl Ali ova Albanija, vitena s 2iora, izgleda ocista zemlja za zatoenje i za oajanje, a ne da se u njoj in umre in tsro ~pzi jedan ivot. Sve je ovde sivo: i stenje, i svod iznad stenja, n ptica hoja tuda proleti. Moja le~pa sa~putnica Holananka, vide~i ovu ubogu albansku obalu, ree mi: "Kad bih tkorala iveti u Albaap3ji, ja bih se najpre obesila u Holandnji:'

Kad sam se rano jutros obrnuo oko ~sebe po brodu, cela paluba je ve bila poaiavljena novim posmatraima. Aka u izvesno doba gadnne putujete po evrapskim zemljalaa, vi sretate tolino putnika kao da je jue snet ogkriven. Putovanje je nova stra~st, i ono je docio najvigce od dosade koja vlada u druitvu oveka s ovekam. Sadsu saloni ve pagFknuli porodicu i zanemarili prijate,ljstvo. Druptvo je progutalo

linost. Dru tvo tra i na u hrv, ?noj, novac, padket; o~go otima na2ie vreme n naape ene. Sve je svanije. Uimo zbog dructtva, bogatimo se radi dru tva, enimo se radi dru tva.Ljudi se oseaju srenim samo kad su u dru tvu vansni, i nesret~nim kada u dructgvu n

isu dovoljno va ni; nema sree za sebe, nn hue za sebe, nn ene rza sebe, ni dece za sebe. Nekad je sve bilo carstvo domaia-ga koji se zvao toslodar, i ene koja je nmala

samo jednog mu a. ena iz ~velinag druptva nma da~nas svoj zanat, mondenstvo. Ni ta ga he mo e zameniti. Sve izgleda stvoreno za tu a daju koja se zote dru tvo, i koja sve

uni tava i sve profani e. ena postaje niija i svaija, najmanje njenot mu a. Ni dobrani dobra majka, ni dobar drut, ni saradni~k ovelsov, ni javna radnica. To je gla

dan paun kojk vue za ~sobom iz kue u kuu, i iz salona u salon, svoje nakite, naje e l, n svoja odela, najecte oteta, i svoju pa~met, naje e ni tavnu, i svoju dupiu124::,i..~ ~; id,?

pustu i naseljenu garnizonom najbeznjzraznijih ljudi.Salonski ovek ide u dru tvo da bi necrgo izgledao, kao to intelektualac, naproti

v, be i od dru tva da bi stvarao i vla~dao. To su d,va oveka koji se vicie nitde tgesretnu zajedno osim na stepenicama, gde se jedan pen~e kad se drugi spu ta. U nekadacgnjem salonu su dru tieni ljudi bili isti intelektua~lci, a mnogo puta i tvorci;

a danas su intelektualci n salonski ljudi strani jedni drugim, ak i proti$nici jedan drugog. Nema danas ni velikih ljubavi, jer su le erna poznanstva rirogutala duboka prijateljstva., Nije ovoliko dana nje putova~nje nastalo crgo ' je Ruso izmislio stra~st za prirodu, ni czto je ' Stivenson izmislio eleznicu. Putuje se nzaajne dosade i jo vi2pe iz 2 rostakot snobizma. Na ovipk grkim morima, kao po vajcarskim gleerima, ili po talijanskim crkvama, ili pou francuskim zamkovima, sretam itave vojske putnnka, koji ne ?naju in toliko geog


53/142

rafkje da zapamte u koje su gradu prenoili. Taj svet je beda ?a prave putnike-eac.psurejce koji zapamte i svaki kaien na koji su se na~slonili. Sa norve kih fjordova ndu ove vetrogonje na Kagp~tol ili na razvaline Troje, i odande u eg~patsku pusti" nju gde svahi nemaki turista odvede svoju enu da je fotografi e pred Sfinh>soak, a

gde svaki 1 Francuz ode da vkdi kaho ga trideset vekova po' smatraju sa vrhovapiramida . . . Nagga zemlja gu

bi svoju tajnu; lepota se izgubila zato to je j postala lepa za ceo svet; ravnopravnost je ubila I1 pravo; nema vi e nijedne sree koja nije postala svaijomsreoak.j Krf se uk_azao na talaSima, tama~n, njihajui se desno i levo, dk ui se preaia svodu, i zatim ponirui naglo u puinu. Najednom se to kopno ukaza onde gde ga maloas nije 6ilo.125;i~; ~ U:.:."~g, ._' G .i g~F,.~uj..T~.. . . .. . g'N ~,' ^g .T ' . .1r.2~:,`..~ _,' ~0... : . . . . 1- ~

Imaju avde jo dva divna sustrva. Zl jedno ka u da izgleda kao okame~njena fenianska la$a iz starot grkog erioca.

Put~~ici na brodu pastado e sad itav ~narod; iz sviju rupa povrve svet koji dotle nnko na brodu ~ije video. Be e ih svaasahvih. Moja saputnica Holan$anka, sa ~svoja dva mu a, trala je od jedkog da drugot kraja lae, as gledajui na more koje smo vere li i kud ~se sad vukao velihi stub crnog dima, to je ~tomraavalo pola neba; a a~sprema tamno?elenom masivu Krfa, kuda su nas pratila itava jata galebova. Dok su se te srebrne i tako ponosne pti~de, uvek gladne, s vriskom u vazduhu, strmoglavo

bacale, od neba do mora, za jedni~,t zalogajem hleba to su im dobacivali putnici, Krf je neverovatnam brzinom prilazio h nama. Celo je more svetlilo u belim vatrama, a nasred vode ~si,~ ala je sunag; na lokva, ogromna. Ova lela Holananha bila je sva zanesena ~prvi ~gvt neim drugim nego ~sobom. Sva je drhtala pred ovoliko dogataja u nebu i po vodi. Oi su jojbile vla ne psao da ~su bile gotove da proopu suze, mo da ~prve u ivotu.

Kad se pred iednkm velianstvenim prizorom u prirodi nae Francuz, an eli da pored sebe ima svoju metresu; kad se na$e Rus ili Srbin, svaki od njih eli da o~so sebe nma jo pet stotina svojih ljudi da svakom ha u ~svoje u~shienje; a kad ~se tu ~nae

Ne~mac, on se sveano zakune da e drugi put doi ovde sa svojom enom i svom svojol~sdecom. Moja sa~utnica Holananka, meutim, hoja je su ta iglsrenost, ree mi:

- Nihad se ne molim Bogu da ~mi olrosti potrecike. Ne hajem se za grehove ~koje sam uinila, neto ?a one hoje nnsam uignila. Molim se ?ato Bagu samo da me uVa od komaraca n kijatice. Ali pred lsorem zaboravljam na pobo nost i oseam svu sposdbnost za grek. Zar nije atravo126,:g ;~~ m74. ~ ..

reeno da na~s nriroda vraa instinktg~ma n pravn poronim...Na a laa je lagano u la u zaton Krfa i tu se ukotvila. Brodovi u Grkoj ne prilaze

obali, jer te obale nisu utvrTene, nego se ~silazi sa broda u amce, i zatgrm ra amaca, u va~ruju morna^ ra Grka; spu ta se na zemlju. Zato ve~ gtri ulasku u prista~ni te, amci ~se iz pri~sta~ni~gggta gusarskn ustreme i hi.ljadu glasova cilnu se prema brodu. - Po~cne je . . . Najednom je ne~stalo svih srebrnih jata galebova, bez kojnh akug po maru uvek izgleda tako neveseo; samo su se njih dva-tri njihala

jo izna~d glatke povr i~ne u luci . . Negde je na ostrvu zvonilo u satovima. Ostrvo je blistalo u svim tonovil~a zelenila. Vn~soke i tanke hue dizale su se na bedemiata do neba, a na je bro~p, ~sa,ca izgledao utonuo i izgubl,en na toj niskoj vodi. Leata utvr$enja ~na Krfu su nz vkvantijshog i mleta~kog doba; kue ~su nz vrem


54/142

ena engleske okutsacije. Fukara ~to obaln je iz vremena grkog hraljevstva. Jo neeg,me$utim, da nagovesti da smo ve u bla enom homershom predelu i prvi put na jednom

mitskom ostrvu. Sve je ovde legenda.Kad su sino$i Hronosa podelili svemir, Zevs je dobio nebo, Posejdon more, a

Pluton zatrobni svet. Posejdon, azij~eko bo anetvo, je od svih prostora najvema voleo grko iiore, a oc svih ostrva smatrao je Krf za najlep e. Zato je ~to~stao i njegovim prviak kraljem i rodonaelnikom svih drugih i docnijih njegovih vladara. Ali

to nije sve. Jedna nit,ifa, Kerhira, napravila je ovde grad, i dala mu svoje ime, koje je ovo o~strvo nosilo kroz ceo vek. Zatnm je vladao avde nuen sin Naisitois koji mu je podiggao bedeme, i unuh Alkinojus, hoji mu je dao

gradovi_i_himere

Documents