indikatori zivotne sredine u - sepa.gov.rs · title: indikatori zivotne sredine u ... author: dejan...

ИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МА

КРАТАК ВОДИЧ

НДИКАТОРИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕУ ЕПУБЛИЦИ РБИЈИ

ИР С

Индикатори животне средине у Републици СрбијиКратак водич

Издавач

Дизајн и припрема

:

:

UNDP, Агенција за заштиту животне средине

Агенција за заштиту животне средине

Споменик природе Ђавоља Варош, Куршумлија (горе)Национални парк Ђердап, ХЕ Ђердап (доле)

Београд

Фотографије на насловној страни:

I

, 2007.


МА

АДРЖАЈС

ВОД

НДИКАТОРИ

ОЉОПРИВРЕДА

ВАЛИТЕТ ВАЗДУХА И ОЗОНСКИ ОМОТАЧ

ИОДИВЕРЗИТЕТ

ЕМЉИШТЕ

У

И

П

К

Б

З

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

[CSI 026] . . . . . . . . . . . . . . .

[CSI 004] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[CSI 006]

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

[CSI 008] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[CSI 009] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

[CSI 015] . . . . . . 1

[CSI 018] . . . . . . . . . . . . . . .[CSI 019] . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[CSI 020] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2[CSI 022] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2[CSI 024] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

Подручја под органском пољопривредом

Прекорачења ГВИ по ЕУ нормама 12Производња и коришћење супстанци које оштећујуозонски омотач 13

Заштићена подручја 1Диверзитет врста 1

Прогрес у управљању контаминираним подручјима 8

Коришћење ресурса за водоснабдевање 9Потрошња кисеоника у водотоцима 20Нутријенти у водама 1Квалитет воде на купалиштима 2Пречишћавање отпадних вода 3

4

67

1

НЕРГИЈА

РАНСПОРТ

РОМЕНЕ КЛИМЕ

Е

Т

П

[CSI 027] . . . . . . . . . . . . .[CSI 028] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[CSI 029] . . . . .[CSI 030] . . . . . . . . . . . . . .[CSI 031] . . . . . . . . . . . . .

[CSI 035] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[CSI 036] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

[CSI 012] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

[CSI 007] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Потрошња финалне енергије по секторима 5Укупни енергетски интензитет 6Потрошња укупне примарне енергија по енергентима 7Потрошња енергије из обновљивих извора 8Електрична енергија из обновљивих извора 9

Путнички саобраћај 0Робни транспорт 1

Глобална и европска температура 14

Угрожене и заштићене врсте 15

11

Вода


МА 1

ВОДУ

Основна мисија Агенције је обезбеђивање поузданих иправовремених података и информација о животној средини,неопходних за ефикасно спровођење политике заштитеживотне средине у Србији.

Агенција је основана у циљу ефикасног обављања стручнихпослова који се односе на прикупљање и обједињавањеподатака о животној средини као и развој, усклађивање ивођење националног информационог система заштитеживотне средине.

Интегришући рад националних стручних, научних иобразовних установа, кроз сарадњу са међународниморганизацијама на изради и реализацији пројеката и програма,Агенција обезбеђује централизовани приступ подацима иинформацијама о животној средини.

Уз публикацију " " (на енглеском језику),такође базирану на употреби одговарајућих индикатора,објављујемо и овај кратак водич намењен доносиоцимаодлука, експертима у области заштите животне средине иширој јавности.

Кратки водич Индикатори животне средине у Србијиприказује чињенице и податке о животној средини у Србији. Засваку тематску целину обрађени су индикатори који припадајуОсновном скупу индикатора дефинисаном од стране Европскеагенције за животну средину ( .

" "

)Core Set of Indicators - CSI

Environment in Serbia

Агенција за заштиту животне средине, 2007.


МА2


МА

DPPressuresПритисци

SStateСтањеIImpact

Утицаји

RResponseРеакције

Driving ForcesПокретачкифактори

3

НДИКАТОРИИ

Сет индикатора у оквиру категорије () обухвата антропогене активности које имају утицај на

животну средину (

), а ( ) је директнапоследица активности (

).Са друге стране индикатори ( ) указују на постојећестање животне средине (

), док је ( ) последица притиска наживотну средину ( ). Индикатори

( ) описују мере, инвестиције и друге реакцијена промене стања животне средине (

).

покретачка снага

притисак

стања

утицај

реакције

DrivingForce

Pressure

State

Impact

Responce

ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО СЕКТОРИМАПОТРОШЊА УКУПНЕ ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО ЕНЕРГЕНТИМА ПУТНИЧКИСАОБРАЋАЈ РОБНИ ТРАНСПОРТ

ПРЕКОРАЧЕЊА И КОРИШЋЕЊЕ СУПСТАНЦИ КОЈЕОШТЕЋУЈУ ОЗОНСКИ ОМОТАЧ КОРИШЋЕЊЕ РЕСУРСА ЗА ВОДОСНАБДЕВАЊЕ

ДИВЕРЗИТЕТ ВРСТА ПРЕКОРАЧЕЊА ГРАНИЧНИХВРЕДНОСТИ ИМИСИЈЕ ПОТРОШЊАКИСЕОНИКА У РЕКАМА НУТРИЈЕНТИ У ВОДАМА КВАЛИТЕТ ВОДА НАКУПАЛИШТИМА

УГРОЖЕНЕ И ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ

ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА ПОДРУЧЈАПОД ОРГАНСКОМ ПОЉОПРИВРЕДОМ ПРОГРЕС У УПРАВЉАЊУКОНТАМИНИРАНИМ ПОДРУЧЈИМА УКУПНИ ЕНЕРГЕТСКИ ИНТЕНЗИТЕТПОТРОШЊА ЕНЕРГИЈЕ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА Е

,,

,

,

,,, ,

,,

, ,, ЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА ИЗ

ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА,

ГЛОБАЛНА И ЕВРОПСКА ТЕМПЕРАТУРА,

"Индикатори животнесредине у Србији"креирани су на основуметодологије Европскеагенције за животнусредину (

) засноване наодносу између животнесредине и људскихактивности. Ови односису представљенимоделом(Покретачки фактори -Притисци - Стање -Утицаји - Реакције) где индикатори унутар модела одсликавајуузрочно последичне везе.

EuropeanEnvironmental Agency -

DPSIR

ЕЕА

ПОЉОПРИВРЕДАПодручја под органском пољопривредом[ ]CSI 026

Кључна порука: Укупна површина под органскомпољопривредом у 2004. години у Србији је око200 541.54 ha, што је 3.92% од укупне пољопривреднеповршине. Нови Закон о органској производњи иорганским производима донет је у јулу 2006. године.

Резултати и оценаУкупна површина под органском пољопривредом у 2004. години уСрбији, на основу незваничних података, је око 200 541.54 ha, што је3.92% од укупне пољопривредне површине или 0.01% од укупнеобрадиве површина без дивљег воћа. Ове вредности не представљајузванични податак зато што сертификована површина нијерегистрована у Министарству пољопривреде, шумарства иводопривреде, нити у другој овлашћеној институцији.Постојећи подаци показују да доминира производња наиндивидуалним фармама. Број произвођача органских производа јеоко 3 000 и они се углавном баве конвенционалном и органскомпроизводњом у исто време.

Извори података: Организације које контролишу органску производњу; Министарствопољопривреде, шумарства и водопривреде.


МА4

Кључна порука: Потрошња финалне енергије упериоду 1990-2005. опала за 6.2%. Анализирајући посекторима, највећи пораст потрошње финалне енергијеостварен је у сектору Саобраћај за 29.5%, нешто мањи усектору Домаћинства, Пољопривреда, Јавне икомерцијалне делатности за 10.4%, док је падзабележен у сектору Индустрија за 36.7%.

је

Извор података: Министарство рударства и енергетике

ЕНЕРГИЈАПотрошња финалне енергије по секторима[ 27]CSI 0

Резултати и оценаПотрошња финалнеенергије од 9.03 мил.тен1990. године,представљала је најнижујединичну потрошњу постановнику, у односу надруге европске државе утранзицији, осим Хрватске.Почетком деведесетихгодина, увођењеекономских санкција премаСрбији условило је нагли пад привредних активности, што се одразилона драстично смањење потрошње финалне енергије у том периоду.У анализираном периоду 1990-2005. промене у структури потрошњефиналне енергије су значајне. Учешће индустрије у потрошњиенергије је смањено за 14.1%, док је повећано учешће саобраћаја за7.7%, као и сектора домаћинства, пољопривреде, јавне икомерцијалне делатности за 6.4%. Тренд потрошње финалне енергијеу секторима индустрије и саобраћаја је пропорционалан трендуразвоја тих сектора. Одатле се може закључити да се није многоучинило у домену енергетске ефикасности у тим секторима.Имајући у виду све наведено, на смањење потрошње финалнеенергије у Србији највише је утицало смањење индустријскепроизводње.

комерцијалне

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

9,00

10,00

1990 1994 1998 2002 2003 2004 2005

Домаћинства,пољопривреда,јавне и

делатности

СаобраћајИндустрија

Учешће у 2005

42.86%

27.86%

29.28%

Потрошња финалне енергије по секторима(подаци за 2005. годину су процењени)


МА 5

70

80

90

100

110

120

130 БДП у сталним ценама 2002. године.

Укупни енергетски интензитет

Укупна примарна енергијаза потрошњу

Кључна порука: Укупни енергетски интензитет јеприказан само за период 2002-2005., због различитефреквенције прикупљања података о укупној примарнојенергији за потрошњу, као и промене методологијеизрачунавања бруто домаћег производа од 1999.године. За анализирани период може се закључити да јеукупни енергетски интензитет имао незнатни пораст од1.6%.

Извори података: Министарство рударства и енергетике Републички завод за статистику.;

ЕНЕРГИЈАУкупни енергетски интензитет[ 28]CSI 0

Резултати и оценаУ периоду 2002-2005.укупни енергетскиинтензитет има незнатноповећање од 1.6%, собзиром да су потрошњаукупне примарне енергијеи бруто домаћи производ,у приближном порасту(респективно 21.14%,односно 19.26%). Збогмале годишње серије,тешко је анализиратитренд укупног енергетског интензитета.Генерално се може рећи да су економско стање у привреди земље,технолошко стање енергетских и производних технологија и структурарасположивих енергената, наслеђено из претходне деценије,условили знатно погоршање економске ефективности и енергетскеефикасности у Србији.Могућности за смањење енергетског интензитета се пре могу наћи уповећању бруто друштвеног производа него у смањењу потрошњеенергије, јер је погоршана енергетска ефикасност великим деломрезултат сужене економске активности, али постоје и значајнемогућности за рационализацију потрошње енергије.

Укупни енергетски интензитет, брутодомаћи производ и укупна примарна енергијаза потрошњу (подаци за 2005. су процењени)


МА6

Кључна порука: У посматраном периоду од 1990. до2005., учешће фосилних горива константно доминира употрошњи укупне примарне енергије. Ипак, уочава семала промена у структури потрошње укупне примарнеенергије, кроз смањење учешћа фосилних горива за око4% и повећања обновљивих извора енергије за око 2%.

ЕНЕРГИЈАПотрошња укупне примарне

енергија по енергентима[ 29]CSI 0

Потрошња укупне примарне енергије по енергентима(подаци за 2005. су процењени)

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1990 1994 1998 2002 2003 2004 2005

Обновљивиизвори

Увоз-извозелектричне енерг.

Гас

Нафта

Угаљ

Резултати и оценаПочетком деведесетих година, увођење економских санкција премаСрбији, условило је нагли пад привредних активности, што сеодразило на смањење потрошње укупне примарне енергије у томпериоду.Период од 1990. до 2005. карактерише смањење обима потрошњеукупне примарне енергије за 5%, као и доминација учешћа фосилнихгорива (угаљ, нафта и природни гас) у потрошњи укупне примарнеенергије. Ипак, уочава се блага промена у структури потрошње, крозсмањење учешћа фосилних горива, са 97.9% на 93.6% (од тога,учешће угља порасло је за 3.3%, док су учешћа нафте и гаса смањеназа по 0.7%), и повећања учешћа обновљивих извора енергије са 4.7%на 6.9%. Ове промене, иако у малом обиму, утичу на смањење утицајасектора енергетике на животну средину.


МА


7

0

5

10

15

20

1990 1994 1998 2002 2003 2004 2005Потр. ук. прим. енерг. Обнов. извори енерг. - хидроел.

Кључна порука: Учешће обновљивих извора енергије употрошњи укупне примарне енергије у периоду

. је увећано за 2. али је још увек на нискомнивоу од 6. Структуру обновљивих извора енергијечине искључиво хидроелектране и то углавном великехидроелектране. Просечно годишње учешће малиххидроелектрана у обновљивим изворима енергијеизноси око 1.

1990-2005 2%,

9%.

15%.

ЕНЕРГИЈАПотрошња енергије из обновљивих извора[ 30]CSI 0

Учешће обновљивих извора енергијеу потрошњи укупне примарне енергије

(подаци за 2005. су процењени)

Потрошња укупне примарне енергијеи обновљивих извора енергије

(подаци за 2005. су процењени)

02468

101214

1990 1994 1998 2002 2003 2004 2005 2010

%

Потрошња укупне прим. енерг.произведене из обновљ. извора енерг.Циљ ЕУ

Резултати и оценаПериод од 1990. до 2005. каракте-рише смањење обима потрошњеукупне примарне енергије за 5% ипораст производње енергије изобновљивих извора енергије за38%. Међутим, учешће обновљи-вих извора енергије у потрошњиукупне примарне енергије још увекје на ниском нивоу од 6.9%. Ради поређења, ЕУ је поставила циљ заЕУ-15 да се до године 12% потрошње укупне примарне енергијепроизведе на бази коришћења обновљивих извора. Дефинисањенационалног циља је у процедури. Према проценама, искоришћеностпотенцијала обновљивих извора енергије је око 25-30%. За сада секористи једино хидропотенцијал (до данас је активирано око 60%хидропотенцијала ) углавном у великим хидроелектранама. У оквируосталих обновљивих извора енергије, треба истаћи да у Србији

постоје одређене погодности зањихово коришћење. Око 80 %неискоришћеног потенцијала,(изузимајући хидропотенцијалвеликих хидроелектрана), налази сеу експлоатацији биомасе (дрвне ипољопривредне биомасе), докпреосталих 20% чине потенцијалималих хидроелектрана игеотермалних извора.

2010.


МА


8

Кључна порука: Потрошња електричне енергиједобијена из обновљивих извора енергије, иако је упериоду 1990-2005. имала успорен раст од 6.7%,достиже високих 34. с обзиром да је 1990. износила32%. То указује да је Србија премашила ЕУ циљ за2010. годину од 21%.

2%

Извори података: Министарство рударства и енергетике; Електропривреда Србије

ЕНЕРГИЈАЕлектрична енергија из обновљивих извора[ 31]CSI 0

Учешће обновљивих извора енергије у потрошњиелектричне енергије (подаци за 2005. су процењени)

Потрошња ел. енергије и производња из обновљивихизвора (подаци за 2005. су процењени)

Резултати и оценаУ периоду од 1990. до 2005.,пораст производње енергијеиз обновљивих извора од 38%је већи од раста потрошњеелектричне енергије од 29.4%,те учешће обновљивих извора2005. износи 34.2%.ЕУ је поставила циљ за ЕУ-да се до године 2 %потрошње електричне енергије произведе на бази коришћењаобновљивих извора. Иако је Србија са 34.2% премашила тај циљ,дефинисање националног циља је у процедури.Структуру обновљивих извора енергије, чине искључивохидроелектране и то претежно велике хидроелектране. Просечногодишње учешће малих хидроелектрана износи око 1.15%.Планирани развој производње електричне енергије се базира на

хидроенергетскимпотенцијалима инеискоришћенимпотенцијалима резервилигнита у великимбасенима. Одпроцењеногхидроенергетскогпотенцијала, до данас јеактивирано око 60%,углавном у великимхидроелектранама.

252010. 1

0

10

20

30

40

1990 1994 1998 2002 2003 2004 2005 2010

%

Електрична енергијаиз обновљивих извора Циљ ЕУ

0

1

2

3

4

1990 1994 1998 2002 2003 2004 2005Потрошња електричнеенергије

Обновљиви извори енергије -хидроелектране


МА 9

Кључна порука: Подаци о обиму путничког транспортаобухватају ваздушни, друмски и водени саобраћај који јереализован од стране организација регистрованих запутнички саобраћај без обзира да ли је саобраћајостварен у границама или ван граница Србије. Укупниобим путничког саобраћаја стагнира током година, асамо удео ваздушног саобраћаја расте. Подациприказују да тај раст од 2001. (индекс=100) до 2004.године износи око 65%. Исто тако, БДП у истом периодурасте и у 2004. години је за 34% већи него у 2001.

Извор података: Републички завод за статистику

ТРАНСПОРТПутнички саобраћај[ 35]CSI 0

Тренд у путничком саобраћају и БДП80.0

85.0

90.0

95.0

100.0

105.0

110.0

115.0

120.0

20012002 2003 2004

Раздвајање Транп. БДП/Транспорт Индекс( 2001 = 100)БДП Индекс( 2001 = 100)

Резултати и оценаМетодологија за оба делаиндикатора CSI 035 јехармонизована са ЕУметодологијом од 2001.године. Подаци приказујустагнацију у укупном обимупутничког саобраћаја, али непостоји довољно дугвременски низ заутврђивање тренда. Разлогза ово се може наћи урелативно високој ценигорива и лошем стањумреже железничких пруга.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2001 2002 2003 2004Друмски Железнички Ваздушни

10 ИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МА

Кључна порука: Појам робни транспорт обухвататранспорт добара од места утовара/укрцавања до местаистовара/искрцавања. Мерна јединица која се користи уробном транспорту је (тонски километар) ипредставља превоз једне тоне робе на даљину од 1 км.Обим робног транспорта у Србији значајно расте.Подаци показују да је раст од 2001. до 2004. године за90% већи. БДП исто расте и у 2004. години је у односуна 2001. годину већи за 34%. Обим робног транспорта иБДП показују значајну повезаност.

tkm

ТРАНСПОРТ[ 36]CSI 0 Робни транспорт

Тренд у робном транспорту и БДП

Резултати и оценаМетодологија за оба делаиндикатора CSI 036 је 2001.године хармонизована са ЕУметодологијом. Приказаниподаци приказују раст уукупном обиму робногтранспорта, али не постојидовољно дуга временскасерија за утврђивање тренда.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2001 2002 2003 2004Железнички Друмски Водни

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

140.0

2001 2002 2003 2004

Раздвајање Трансп./БДПТранспорт Индекс( 2001 = 100)БДП Индекс( 2001 = 100)

11ИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МА

Извор података: Републички завод за статистику

Кључна порука: У периоду 1995-2006. око 80%популације није било изложено повећаним дневнимконцентрацијама или је имало прекорачења утрајању краћем од 3 дана, док је 18% популације моглобити изложено прекорачењима дуже од 6 дана.Маскимална прекорачења се региструју у Бору. У истовреме, око 10% популације је могло бити изложеногодишњим концентрацијама изнад .Мрежа мерних места покрива око 20% становништва.

SO2

NO2 40 μg/m3

Резултати и оценаГлавни извори загађења ваздуха су енергетски сектор, транспорт иразличита индустријска постројења. На многим локацијама, посебнотоком хладнијег дела године, квалитет ваздуха зависи од индивиду-алних и комуналних котларница и интезитета саобраћаја.Мониторинг квалитета ваздуха постоји на националном, урбаном илокалном-индустријском нивоу. Више институција учествује уактивностима мониторинга. Агенција за заштиту животне средине имасложену мисију прикупљања расположивих података од вишеинституција реализатора, по различитим основама, мониторингаквалитета ваздуха. У току је више активности ради унапређењанационалног мониторинга квалитета ваздуха.

Извори података: Републички хидрометеоролошки завод; Министарство заштите животнесредине; Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, Нови Сад;Институт за јавно здравље "Др. М.Ј. БАТУТ"; Институт за јавно здравље Београд; Општинскауправа Панчево; Институт за бакар Бор.

Квалитет ваздуха и озонски омотачПрекорачења ГВИ по ЕУ нормама[ ]CSI 004

Учесталост прекорачења концентрација и NSO O2 2

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 1995-2006

0 1 - 3. 4 - 6. > 6 Days

Проценат становн. захваћен прекорачењимадневне концентрације SO изнад2 125 g/m3μ

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 1995-2006

0-26 g/m3μ 26-32 g/m3μ 32-40 g/m3μ >40 g/m3μ

Проценат становн. захваћен прекорачењимагодишње концентрације изнадNO 02 4 g/m3μ


МА

Kључна порука: У циљу очувања стратосферскогозонског слоја, Србија је од 1990. године почела даконтролише потрошњу супстанци које оштећују озонскиомотач. Циљ је смањење потрошње и потпуноизбацивање из употребе CFC супстанци. У Србији непостоји производња супстанци.CFC

Резултати и оценаУ складу са Бечком конвенцијом (1985) и Монтр алским протоколом(1987) у Србији се спроводи смањење потрошње супстанци којеоштећују стратосферски озонски слој. Међународни циљ поКонвенцији о озону је потпуно избацивање из употребе супстанци којеоштећују озонски омотач. Значајно смањење потрошњесупстанци у Србији у 2005., може бити објашњено на два начина:почела је замена супстанци са мање штетним супстанцама поживотну средину и због методологије прорачуна потрошњесупстанци.

e

CFC

CFCCFC

Извор података: Министарство заштите животне средине.

Квалитет ваздуха и озонски омотач[ ]CSI 006 Производња и коришћење супстанци

које оштећују озонски омотач

Коришћење супстанци у СрбијиCFC

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

t ( )CFC

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005Година

13ИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МА

Резултати и оценаМетеоролошка мерења у Србији имају дугу традицију. Метеоролошкаопсерваторија Београд је установљена и функционише од 1888.Расположиви подаци о темературама ваздуха са више од 30 Главнихметеоролошких станица омогућују коректну анализу температуре уСрбији. Као одраз процеса глобалног отопљавања последњадеценија је најтоплија у Србији. Годишње температуре више однормале за период 1961-1990. јавиле су се у 14 од последњих 19година; 9 је било топло, 3 изразито топло, док је 2000. година билаекстремно топла. Интензитет пораста температуре у периоду 1991-2006. је вишеструко већи од тренда по подацима из периода 1951-2006., 3.09 и 0.84 сукцесивно.oC/100

Кључна порука: Просечна годишња температураваздуха бележи пораст у последњим деценијама.Климатолошке анализе показују да је после 1998.просечна температура у Србији изашла из опсеганормала и ушла у опсег топлог времена.

Нормализована одступања средње годишње температуреса десетогодишњим клизним средњаком период

,, 1951-2006.

ПРОМЕНЕ КЛИМЕГлобална и европска температура[ 12]CSI 0

Одступања годишњих температура у Србији

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005Година

SEPA_Ti_Pop_'07


МА

Извор података: Републички хидрометеоролошки завод.

14

Кључна порука: Механизми заштите угрожених врстаразликују се на глобалном, регионалном и националномнивоу. Већина глобално угрожених врста са листе IUCNрегистрованих у Србији укључене су у европске меха-низме заштите. Такође, већина ових врста укључена је умеханизме заштите на националном нивоу (Уредба озаштити природних реткости). Имајући у виду флорис-тичко и фаунистичко богатство Балкана, одговорностСрбије у очувању биодиверзитета је посебно велика.

Извори података: Завод за заштиту природе Србије; Институт за биол. истраж. “СинишаСтанковић”; Уредба о заштити природних реткости; Стевановић, В., Васић, В.:

; Симоновић, П.: .Биодиверзи-

тет Југославије – са освртом на међународно значајне врсте Рибе Србије

БИОДИВЕРЗИТЕТУгрожене и заштићене врсте[ 7]CSI 00

Проценат глобално угрожених врста (IUCN)у оквиру фаунистичких група укључених уУредбу о заштити природних реткости

Резултати и оценаПроцена стањабиодиверзитета на одређенојтериторији је најважнији кораку његовом очувању, заштити иунапређењу. На основупроцене угрожености флоре,фауне и фунгије на глобал-ном, регионалном и национал-ном нивоу, Србија је у циљуочувања и унапређењабиодиверзитета националнимпрописима регулисала заштиту ретких и угрожених врста. Иако јевелики број угрожених врста са Црвене листе IUCN (Светска унија зазаштиту природе и природних ресурса) укључена у Уредбу о заштитиприродних реткости, потребно је наставити процес укључивањаглобално угрожених врста (присутних у Србији) у механизменационалне заштите. Листе угрожених врста разликују се наглобалном и националном нивоу. Велики број врста које су третиранекао угрожене у Србији (S IUCN), нису укључене у листу глобалноугрожених врста. Имајући у виду значај и специфичност флоре ифауне Балкана и Србије, листу IUCN неопходно је допунити врстамакоје су по проценама експерата угрожене на овом простору.

rb

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Сисари (5/6)

Птице(10/1)

Гмизавци (2/1)

Рибе (4/8)

Инсекти (5/3)

Угрожене врсте (по ) заштићене УредбомIUCNУгрожене врсте (по ) неукључене у УредбуIUCN


МА 15

Кључна порука: У претходних 25 година дошло је дозначајног пораста броја и површине заштићенихподручја у Србији. Проценат заштићених подручјаобухвата око 6.6% укупне површине, а планира се да до2010. године достигне 10% од укупне територијерепублике.

Резултати и оценаУ протеклих 25 година у Србији је дошло до значајног повећањаукупне површине заштићених подручја (око 300%). Највећа површинау оквиру заштићених подручја припада категорији Парк природе.Према (Светска унија за заштиту природе и природних ресурса)паркови природе припадају категорији, па је степен заштитедоминантне категорије заштићених подручја на доста ниском нивоу.Уколико узмемо у обзир доста велику хетерогеност укатегоризацији Националних паркова (II до V), може се закључити даје ниво заштите, па самим тим и значај који се придаје заштићенимподручјима још увек доста мали. Узевши у обзир неуједначен нивокатегоризације у односу на значај појединих подручја, а имајући у видучињеницу да Србија као део Балкана представља значајан центардиверзитета у европским и светским размерама, неопходно је подићистепен заштите посебно вредних подручја.

IUCNV

IUCN

Извор података: Завод за заштиту природе Србије

БИОДИВЕРЗИТЕТЗаштићена подручја[ 8]CSI 00

Кумулативно увећање заштићенихподручја у Србији

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

1980 1985 1990 1995 2000 2005

ha

Споменик природе

Културно-ист. подручје

Резерват природе

Заштићени предео

Парк природе

Национални парк


МА

Кључна порука: Мониторинг бројности индикаторскихврста указао је да је највећи број индикаторских врстаптица и лептира имао стабилне популације у више-годишњем периоду праћења. Код одређеног броја врста(10% лептира и 19% птица) регистовано је увећањебројности, што је веома значајан податак када су у пита-њу индикаторске врсте. Тренд смањења бројности попу-лација регистрован је код трећине посматраних врстаптица и лептира.

Извори података: Завод за заштиту природе Србије; Институт за биолошка истраживања“Синиша Станковић”; Јакшић, П.: ; , S. Simi ,D.: . Conservation Series No.

; Пузовић, С., Симић, Д., Савељић, Д., Гергељ, Ј., Туцаков, М., Стојнић, Н., Хуло, И., Хам,И., Визи, О., Шћибан, М., Ружић, М., Вучановић, М., Јовановић, Т.:

: 1990-2002. 12: 35-120.

Црвена књига дневних лептира Србије

Птице Србије и Црне Горевеличине гнездилишних популација и трендови

Puzović ć

12.

Ciconia

Birds in Europe. Population estimates, trend and conservation status

–

БИОДИВЕРЗИТЕТДиверзитет врста[ 9]CSI 00

Тренд бројности индикаторских врстаптица и лептира у Србији

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Лептири пољскихстаништа

Лептири шумскихстаништа

Лептириливадских/шумских

станишта

Птице шумских,парковских и

баштенских станишта

Птице пољскихстаништа

смањење стабилно пораст

17

Резултати и оценаАнализа тренда попула-ција птица на шумским ипољским стаништимапоказује да највећи бројврста има стабилну попу-лацију (23). Тренд увећа-ња популација присутанје на оба типа станишта,при чему се код пољскихптица региструје већипораст популација. Трендсмањења популација птица присутан је у оба типа станишта, али јекод пољских птица (8 врста) у односу на популације шумских, парков-ских и баштенских птица (4 врсте) овај тренд наглашенији. Резултатимониторинга ретких и угрожених врста лептирова указују да јенајвећи број врста (59 %) имао стабилну популацију у анализираномпериоду. Код око трећине врста лептирова констатовано је одређеносмањење бројности популација. Ова појава је нарочито уочљива кодврста које насељавају оба типа станишта (шумска + пољска). Кодсамо 5 врста лептирова (10 %) дошло је до повећања бројности.


МА

Кључна порука: Управљање контаминиранимподручјима у Србији није институцијализовано и нијемогуће у потпуности квантификовати прогрес у овојобласти на националном нивоу. Највећи бројрегистрованих извора локалног загађења земљишта у2005. години односи се на депоније комуналног отпада,бушотине и складишта нафте, као и на индустријске икомерцијалне изворе загађења. Највећи удео уидентификованим локалитетима у оквиру индустријеима нафтна индустрија.

Извори података: Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој;Министарство заштите животне средине; Подаци мониторинга кога врше велика индустријскапостројења; Преглед стања животне средине предузећа у реструктуирању.

ЗЕМЉИШТЕПрогрес у управљању контаминираним

подручјима[ 15]CSI 0

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Комуналне депоније Депоније индустријског отпадаИндустријски и комерцијални локалитети Рудници

Локалитети са расутим нафтним дериватимаБушотине и складишта нафтеЕлектране

Резултати и оценаНајвећи удео у укупном броју идентификованих локалитета загађеногземљишта у оквиру индустрије има нафтна индустрија (59.2%), затимхемијска индустрија (15.2%) и метална индустрија (13.3%).База података комуналних депонија ажурирана је 2005. године. Наподручју Србије постоје јавно комуналне депоније које представ-љају потенцијални извор загађења земљишта и подземних вода. Базаподатака контаминираних локалитета не укључује војне локалитете.

164

Удео индустријских грана у локалном загађењу земљишта (%)

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Производња енергије Нафтна индустријаХемијска индустрија Метална индустријаЕлектронска индустрија Индустрија стакла, керамике и каменаИндустрија коже и текстила Индустрија папира и дрветаПрехрамбена индустрија

Удео главних типова локализованих извора загађењаземљишта у укупном броју идентификованих локалитета (%)


МА18

Кључна порука: Индикатор Индекс експлоатацијеводе" ( за Србију сетоком посматраног периода приближава нивоу одрживогкоришћења водних ресурса.

"Water Exploitation Index - WEI)

Извори података: Републички завод за статистику; Водопривредна основа републике Србије,Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду, 2002.

ВОДАза водоснабдевање[ 18]CSI 0 Коришћење ресурса

Индекс експлоатације вода (WEI)

Резултати и оценаУпозоравајућа граница за индекс експлоатације воде ( ) измеђунеугрожених и угрожених региона је око 20%. Оригиналнаметодологија за израчунавање индикатора дефинише да се озбиљаннедостатак воде може јавити када премаши 40%.У нашем случају је коришћена модификована методологија запрорачун која пореди укупну количину воде употребљену удомаћинствима и индустријској производњи са укупним капацитетомпостојећих изворишта површинских и подземних вода. Срачунатиндикатор за Србију је већи од 80%, што указује на потенцијалнопрекомерно коришћење водних ресурса.

WEI

WEI

WEI

WEI

5055606570758085


МА 19

0

1

2

3

4

5

Година

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000БПК5 2(mg O /l)Амонијум (µg/l)

Кључна порука: Концентрације параметара (БПК ,амонијум) који су мера потрошње кисеоника уводотоцима опадају током посматраног периода.Смањена индустријска производња током последњедекаде двадесетог века је узрок ове појаве.

5

Потрошња кисеоника у водотоцима

Резултати и оценаМада у Србији не постоји значајно повећање пречишћавања отпаднихвода потрошња кисеоника опада у посматраном периоду (1981-2005.).Могуће објашњење је у економској кризи током последње декадедвадесетог века и смањеној индустријској производњи. Токомпоследњих шест година оба показатеља имају тренд благог опадањана шта је више утицала повољна хидролошка ситуација него мере засмањење загађења водотока.

ВОДА[ 19]CSI 0 Потрошња кисеоника у водотоцима


МА


20

Кључна порука: Линеарни тренд показује благи падконцентрације нутријената у потенцијалнимизвориштима (реке, језера и подземне воде). Резултатеанализа за језера и подземне воде треба узети сарезервом због некомплетности временских серија ихетерогености података.


Резултати и оценаИмајући у видунекомплетност податакавезаних за квалитетподземних вода као и малиброј мерења на језерима,концентрација нутријената уводотоцима може се сматратигенералним сумарниминдикатором за оцену стања.Током осамдесетих годинапрошлог века, порастомпољопривредне производње,расла је и концентрацијанутријената. Токомдеведесетих, економска кризаје довела до смањењапољопривредне производњетиме и до смањеног нивоанутријената у водотоцима.Раст пољопривреднепроизводње у току последњих6 година није допринеозначајном повећању притискана водотоке у поређењу саситуацијом токомосамдесетих.

ВОДА[ 20]CSI 0 Нутријенти у водама

Нутријенти у водама - водотоци

0

50

100

150

200

250

300

Година

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3Ортофосфати (µg/l)Нитрати (mg/l)

Нутријенти у водама - подземне воде

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Година

Нитрати (mg/l)

Нутријенти у водама - језера

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Година

0

0.25

0.5

0.75

1

1.25

1.5

1.75

2Укупни фосфор (µg/l)Нитрати (mg/l)


МА 21

Кључна порука:

60%

Квалитет вода осматран накупалиштима у Београду (Ада Циганлија и Лидо) иНовом Саду (Штранд), којима гравитира више одкорисника у Србији, није у складу са захтеванимстандардима и препорученим нивоима микробиолошкихи физичко-хемијских параметара. Квалитет вода накупалиштима у околини Београда је у благом паду, докје пад квалитета у Новом Саду резултирао нивоомквалитета који није погодан за купање.

Извори података:.

;Градски завод за јавно здравље, Београд Институт за јавно здравље,Нови Сад

Проценат исправности у складу са препорученимвредностима за купалишта

Резултати и оценаГенерално, квалитет вода на купалиштима није у складу сазахтеваним и препорученим стандардима Директиве о води за купањеЕУ. Ситуација на купалиштима на Дунаву се погоршава током временаса више од 50% узорака који нису у складу са препорученимстандардима. Јасно је да изливи отпадних вода са узводних подручјаимају пресудан утицај на низак ниво квалитета вода на купалиштима.Квалитет воде на купалишту Ада Циганлија као подручју одређеном заову намену задовољавајућег је нивоа, осим у периоду крајемкупалишне сезоне када се квалитет погоршава због микробиолошкенеисправности.

ВОДА[ ]CSI 022 Квалитет воде на купалиштима

0

20

40

60

80

100

1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005Београд Нови Сад Захтевани ниво


МА22

Кључна порука:

8%

Пречишћавање отпадних вода уСрбији је на врло ниском нивоу. Од укупног бројастановника, који су прикључени на канализацију, само јеоко обухваћено системима за пречишћавање сапримарним (механичким) и секундарним третманом.У овом тренутку не постоје постројења са терцијарнимпречишћавањем.

Извор података: "Global Waste Water Study in Serbia & Pre-feasibility Study for Belgrade WasteWater Management", EAR CARDS programme .– , 2003

Проценат становника прикључених на постројења за пречишћавање

Резултати и оценаПостројења за пречишћавање отпадних вода постоје у насељима којаимају између 10 и 250 хиљада становника. Највећи градови, Београд иНови Сад немају постројења за пречишћавање. Нови Сад остварујевећи напредак у планирању изградње постројења.

ВОДА[ ]CSI 024 Пречишћавање отпадних вода

1% 7%

92%

ПримарноСекундарно

Без пречишћавања


МА 23

“Environment in Serbia”,

.

извештај базиран наиндикаторима животне средине садржиинформације о свим компонентама животнесредине у Србији Извештај даје драгоценидопринос у развоју, усвајању, примени иевалуацији политике заштите животне средине.

“ -”

Агенција за заштиту животне средине Веза каЕвропи садржи информације о основној мисији

Агенције, информације о мрежи институција,досадашњим активностима и плановима.

Руже Јовановића 27аБеоград

ТелефонФакс

11160: +381 11 2861068

: +381 11 2861077Web: www.sepa.sr.gov.yu

E-mail: [email protected]


МА


МА

http://www.sepa.sr.gov.yu

mailto:E-mail:[email protected]

indikatori zivotne sredine u - sepa.gov.rs · title: indikatori zivotne sredine u ... author: dejan...

Documents