istorijska_čitanka_drugi_svetski_rat____2005

8/13/2019 Istorijska_itanka_Drugi_svetski_rat____2005

1/146

MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Drugi svetski rat


2/146

Original English Edition:

CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa CarrasExecutive Director: Nenad SebekDirector of Programmes: Sheila CannonProject Co-ordinator: Maria MylonaProject Administrator: Theano SavvaoglouEnglish Language Proofreader: Ruth SuttonGraphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., ThessalonikiPrinter: FORUM PUBLISHING HOUSE - Kosta Novakovic 16 str., 1000 Skopje

Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of ForeignAffairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the partof the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, theGerman Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greecetel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822

email: [email protected], web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-061-X

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebekNaslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials,The Second World War, Thessaloniki 2005.Prevod sa engleskog: Drinka Gojkovi}

Lektura i korektura: Zorica GalowaPrelom i {tampa: Cicero, Beograd

Tira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:


3/146


4/146


5/146

UvodHronologija

Mapa 1: Drugi svetski rat 19391942.

Prvo poglavqe: Politi~ki kontekst

Ia. Vo|e i ideologije

I1. Ficroj Meklin, êr~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godineRazgovor Ficroja Meklina sa Titom u partizanskom Beogradu 1944

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a partizanskog narodnooslobodila~kog pokreta,

i general Draà Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini

(~etnici)

I2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godineSl. 2. Ante Paveli}

I3. Opis Mehmeta [ehua i Envera HoxeI4. Engleski {pijun o Juliju Maniju (Luliu Maniu) vo|i politi~ke opozicije u

Rumuniji

I5. Metaksasova poruka urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina(30. oktobar 1940)

Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe novca za porodice vojnika koji se bore na

albanskom frontu protiv Italijana 194041.I6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april 1941)I7. Jon Antonesku o jevrejskom pitawuI8. Proglas kraqa Mihaila gra|anima wegove zemqe (23. avgust 1944)

I9. Komunisti~ka ideologija LN, u tuma~ewu Sejfule Maqe{ove(Sejfulla Malshova)I10. Letak Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije za

Makedoniju, upu}en makedonskom narodu

Ib. Vojske i vojnici

I11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima albanskog pokreta otporaI12. Predstavnici saveznika na Balkanu o strategiji gerile u AlbanijiI13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji o situaciji u Makedoniji

Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bugarskom vojskom posle fa{isti~ke

okupacije jugoslovenske Makedonije (april 1941)

I14. Proglas Nacionalnog oslobodila~kog fronta (EAM) Komitet Sterea Ellada

I15. Proglas Nacionalne demokratske gr~ke unije (EDES) 1943.Sl. 5. Fotografija partizana (mu{karaca i èna) sa levog krila otpora u Gr~kojI16. Osnovi programa Osvobodilne fronte (OF, Oslobodila~ki front

slovena~kog naroda)I17. Iz dnevnika jugoslovenskog partizanskog komandantaI18. Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi}a i predstavnika nema~ke

komande u Srbiji u selu Divci

I19. Iz instrukcija Draè Mihailovi}a majoru \or|u La{i}u i kapetanuPavlu \uri{i}u

5

Sadràj

2727

28

29292931

31

32323333

34

34

35

353636

3737

3738

3939

40

40

1317

26

27

27


6/146

6

SADR@AJ

Sl. 6. Srpski plakatI20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnikaI21. Po~etak ustanka u BosniI22. Formirawe SSHanxar divizije kao vrhunac muslimanske

kolaboracije u Bosni

I23. Darko Stupari} pi{e o formirawu prve partizanske jedinice u

blizini Siska (Hrvatska) u junu 1941.I24. Svedo~ewa o raspoloèwu u Ohridu prilikom ulaska Nemaca,

Italijana, Bugara i partizana tokom Drugog svetskog rata

Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{kim jedinicama

I25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu politi~kih grupa u AlbanijiI26. Cirkularno pismo centralnog ve}a LN svim regionalnim

komitetima u Albaniji (od 9. septembra 1943)

Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama

I27. Novinski izve{taj o vojnom pu~u i zbacivawu proosovinske vladeKraqevine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27. marta 1941, posle

pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu

I28. Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije dr Isaka AlkalajaJugoslovenskoj vladi u izgnanstvu o doga|ajima u Jugoslaviji od kraja

marta do kraja juna 1941. godineSl. 8. 27. mart 1941. Masovne demonstracije protiv sila Osovine u Beogradu

I29. Iz memoara Konstantina Kacarova, poznatog bugarskog advokata,o prvoj godini Drugog svetskog rata

I30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska nepruà otpor nema~koj vojsci

I31. Isti bugarski novinar Danail Krap~ev komentari{e brzu pobeduNema~ke nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine

Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, general Antonesku, Musolini, Hitler

(1941)

Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail i generalisimus Staqin (1945)

I32. Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg premijera EmanuilaCuderosa (Emmanouil Tsouderos) nekada{weg bankara poznatog poliberalnim pogledima i suprotstavqawu Metaksasovom reìmu u

zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}eno Britancima

I33. Poruka britanskog Ministarstva spoqnih poslova britanskomministru u Kairu 14.8.1944.

I34. Brigadni general Majers (Myers), komandant britanske vojne misije uGr~koj, procewuje uticaj otpora nacistima na sveukupni tok rata

Sl. 11. Fotografija iz rumunskih novina: drugarstvo izme|u rumunske vojske

i Crvene armije oficiri na frontu

I35. Tretman engleskih zarobqenika u Rumuniji (1944)I36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J. B. Tita i V. êr~ila u Napuqu,

12. avgusta 1944.I37. Naredba italijanskog kraqa Viktora Emanuela III od 3. maja 1941. o

aneksiji Qubqanske provincije ItalijiI38. Anegdota Ivana Venedikova, poznatog bugarskog arheologa, o wegovim

odnosima sa Nemcima u Makedoniji

Ig. Verske organizacije

I39. Poslanica arhiepiskopa Jawine (Gr~ka) svim hri{}anima podwegovom nadle`no{}u (10.9.1943)

414141

42

43

434445

45

46

46

4647

47

47

48

4848

49

49

49

5050

51

51

52

52

52


7/146

I40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i drugih uglednih Grka Ginteru fonAltenburgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj

I41. Katoli~ka crkva Albanije o italijanskoj invaziji na AlbanijuI42. Sarajevski muslimani o situaciji u Bosni i Hercegovini (koja je u to

vreme bila deo Nezavisne Dràve Hrvatske)

I43. Islamsko sve{tenstvo i stvarawe muslimanskih SS-divizija 1943.

I44. Govor rumunskog patrijarha Nikodima, odràn na Pravnom fakultetu uBukure{tu 1942. godine

I45. ^lanak iz novina: Sestrinske crkve. Velike perspektive pravoslavqa,od Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu)

I46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od strane Gestapoa u manastiru Ostrog,23. aprila 1941.

I47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14. maja 1941.Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podrì NDH, 28. april 1941.

I48. Otac Zlatko Sviri} o pokr{tavawu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo

DRUGO POGLAVQE: @ivot u vreme rata

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost

II1. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1942)II2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1944)

Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hleba u Istanbulu

II3. Gr~ki seqak opisuje italijanske okupatoreII4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diplomata, o ìvotu svoje porodice za vreme

rata

II5. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul uIstanbulu Semjuel Honaker (Samuel Honaker) poslao dràvnomsekretaru SAD Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima bugarske javnosti,septembra 1942.

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qubqani za vreme rata

Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu

II6. Traìmo sramne trake za crnoberzijance (izvod iz srpskih novina)Sl. 15. Turska karikatura

II7. Te{ko}e preìvqavawa... Kako bi do{lo do hrane, gradsko stanovni-{tvo moralo je da proda prakti~no sve za {ta je moglo da na|e kupca

II8. Neizvesnost civilnog ìvota tokom rata u AlbanijiII9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst objavqen u beogradskim novinama

septembra 1942)Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme tragi~ne zime 1941/42.

II10. Faik Okte o turskom porezu na prihodII11. Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za vreme prikupqawa poreza na

imovinu. Veoma je zanimqiva jer otkriva konkurenciju me|u mawinama

kao svojstvo ovog oporezivawa

IIb. Civili

II12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra|animaSl. 17. Nema~ki propagandni plakat

II13. S dolaskom rata, civilna industrija je militarizovana i rad je moraoda se obavqa pod specifi~nim, restriktivnim uslovima. Rad u Rumuniji

u vreme rata

7

DRUGI SVETSKI RAT

5354

5455

55

55

56575858

60

60

60606161

61

61

62626263

6363

646465

65

66

6666

66


8/146

8

SADR@AJ

II14. Izve{taj tajne policije lideru dràve Rumunije o stawu duha me|ustanovni{tvom i o nezadovoqstvu uslovima ìvota tokom rata. Stawe

duha u mesecu maju 1943. u izve{taju Tajne policije

Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na Bajazitovom trgu u Istanbulu

II15. Vojni izaslanik Nezavisne Dràve Hrvatske u Sofiji izve{tava osituaciji u Vardarskoj Makedoniji pod bugarskom vla{}u

II16. Situacija 1941. godine prema vi|ewu Oblasnog komiteta Jugoslovenskekomunisti~ke partije za Makedoniju

II17. Emil Satolo o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva

IIv. @ivot vojnika

II18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost (1979),opisuje uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika na albanskom frontu

Sl. 19. Litografija koja predstavqa drevnog ratnika iz bitke kod Maratona,

borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821. i evzonea (modernog gr~kog

borca)

II19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog pokreta u Hrvatskoj od po~etka,opisao je svoje iskustvo u svojim ratnim memoarima. Slede}i tekst je

opis prvih [iblovih dana po{to je oti{ao u {umu (popularan izrazza odlazak u partizane)

II20. U svojim ratnim memoarima partizanski veterani ~esto su poklawaliposebnu pa`wu visokoj zastupqenosti èna u partizanskim odredima.

U svojim memoarima, u poglavqu s podnaslovom @ene ratnici, [ibl

pi{e

II21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}eu~e{}e u javnim poslovima po{to su u~estvovale u pokretu otpora

II22. Ovu pesmu komponovao je nepoznati autor za vreme Drugog svetskograta; veruje se da je to makedonska narodna pesma

Sl. 20. Heroine iz 1940.

Sl. 21. Partizanske novine: Xepne novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska), 1944.

II23. Izdr`qivost partizana za vreme kontinuiranih bitaka protiv Nemacai wihovih kolaboranata u Jugoslaviji

II24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski gerilski komandant, o odnosimaizme|u èna i mu{karaca u grupi i o neobi~nim opskrbama koje su

primili od Engleza

II25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik doga|aja, o borbama na okuci Dona Staqingrad.

II26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), istori~ar i diplomata od prestià, se}ase (juna 2002) perioda kad je u~estvovao u borbama na Isto~nom frontu

Sl. 22. Oni koji su pevali ratu

II27. Te{ko}e boraca da se prilagode civilnom ìvotuSl. 23. Kola` novina jugoslovenskih makedonskih vojnih jedinica iz 1944.

II28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a

IIg. Kultura i obrazovawe

II29. Preporuke [kolskog inspektorata bitoqskog okruga za u~iteqeSl. 24. Partizanska {kola

II30. Statut centralnog kulturnog kluba "Kliment Ohridski" u MakedonijiII31. Po{to je proglasila svoju nameru da stvori novi obrazovni sistem za

rumunski narod, Antoneskuova vlada preuzela je vode}u ulogu u

promovisawu patriotske {kolske politike u kojoj kult heroja ima

zna~ajnu ulogu

6767

68

6868

69

69

70

70

70

71

717272

72

73

73

7475757575

76

767777

77


9/146

II32. Izvod iz uxbenika za osnovno obrazovawe, koji je objavio Nacionalnioslobodila~ki front (predvo|en komunistima) u oslobo|enim

delovima Gr~ke

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez ìvotnog prostora, 1942.

II33. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul uIstanbulu poslao dràvnom sekretaru SAD Kordelu Halu, o

propagandi u bugarskim {kolamaSl. 26. Rumunska novinska fotografija: ~lanak o ènskoj modi (1942)Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a

II34. Rumunska uredba za regulisawe obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)II35. Promene u {kolskim programima u Albaniji za vreme italijanske

okupacije

Sl. 28. Najava filmskog programa u beogradskim bioskopima sredinom

septembra 1942.Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu Hasan Pri{tina

Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dràve Hrvatske

II36. @ivot u omladinskom centru Italo Balbo, jednom od mnogobrojnihcentara koje su fa{isti organizovali u Albaniji

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije

i Hrvatske 1942. godineII37. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa Rumunije zabrawuje mape koje

podse}aju qude na sovjetsku invaziju 1940. godine

II38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta{kog logora u Staroj Gradi{ki(Hrvatska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu

TRE]E POGLAVQE: Uàsi rata

IIIa. Linija fronta

III1. Vojni zakon albanskih partizana

III2. Tretman zarobqenika od strane albanskih nacionalistaSl. 32. êtvrta partizanska divizija u crnogorskim planinama 1944. godine

Sl. 33. Rumunski vojnici na kamilama u kavkaskim bitkama

IIIb. Brutalnosti

III3. Saop{tewe nema~kog armijskog komandanta u Gr~koj (1943) upu}enoGrcima

III4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943) posle prvog talasa masovnihodmazdi u Gr~koj

III5. Hitlerova naredba (iz septembra 1941) u vezi sa pona{awem vojskena okupiranim teritorijama u jugoisto~noj Evropi

Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u Gr~koj: fotografija masovnih egzekucija u

Agriniju 1943.III6. Nema~ka zlo~instva za vreme okupacije Albanije (juli 1943)

Stav nema~kih vojnika prema italijanskim vojnicima posle wihove

kapitulacije (oktobar 1943)

III7. Don Pjetro Biwoli: Sveta misa za moj streqani narod (fragment izdnevnika)

Sl. 35. Fotografije spaqenih ili uni{tenih sela (odmazde)

III8. Izvod iz intervjua sa Cvetom KobalomSl. 36. Naslovna strana bro{ure o Mauthauzenu

9

DRUGI SVETSKI RAT

7879

79808080

81

818282

82

83

83

84

85

85

85

868686

87

87

87

87

8888

88

89899090


10/146

10

SADR@AJ

III9. Pismo HitleruIII10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a na podizawe ustanka u SrbijiIII11. Masakr talaca civila u KragujevcuIII12. Partizanski izve{taj o italijansko-~etni~kim akcijama u oblasti Like u

leto i jesen 1942.

III13. Strahote u usta{kim zatvorima u Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada

Hrvatica komunistkiwaSl. 37. Fotografija beogradskog glavnog gradskog trga, 17. avgust 1941.

III14. Izve{taj rumunske policije o poloàju Cigana deportovanih u TransnistrijuSl. 38. Plakat sa imenima mrtvih talaca u nema~koj okupacionoj zoni u Sloveniji

III15. Ilija Jakovqevi} opisuje ìvot u koncentracionom logoru Stara Gradi{kaIII16. Pismo porodici iz koncentracionog logora Stara Gradi{kaIII17. Usta{ki vojnik opisuje svoje surovostiIII18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu. Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik

Kraqevske irske pe{adije, svedo~i kako zarobqenici prolaze kraj wega

dok on posmatra...

III19. Tito o partizanskim zlo~inima u maju 1945.Sl. 39.@rtve, Vladimir Filakovac, uqe na platnu, Zagreb 1943.

IIIv. Holokaust

III20. Iz bugarskog zakona o za{titi nacijeIII21. Bugarski poslanici protestuju protiv deportacije JevrejaIII22. Naredba Vojne komande, BeogradIII23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u Ja{iju

Sl. 40. Turska karikatura

Sl. 41. Turska karikatura

III24. Koncentracioni logor Sajmi{te, BeogradSl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji

III25. Patwe mlade Jevrejke iz SarajevaIII26. Antijevrejske mere u Gr~kojIII27. Fragment iz uspomena jednog gr~kog Jevrejina iz Soluna (19411943)

Sl. 43. Koncentracioni logor Bawica u Beogradu

Sl. 44. Koncentracioni logor U{tica, 1942.III28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}evom oficiru, 20. oktobar 1941.

Sl. 45. Naslovna strana kataloga antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

ÊTVRTO Poglavqe: Qudska solidarnost

IV1. Razgovor izme|u partizana i usta{aSl. 46. Plakat iz rumunskih novina: Spasite siro~i}e

IV2. Proslava imendana u koncentracionom logoruIV3.Dopis intelektualaca upu}en J. Antoneskuu (april 1944)

IV4. Izvod iz pisma predsednika vlade Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlastimaIV5. G. Enesku poku{ava da za{titi CiganeIV6. Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi sa

Dekretom o za{titi nacije

IV7. Turska pomo} i podr{ka Gr~kojIV8. Svedo~ewe penzionisanog ambasadora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi sa

wegovim spasavawem turskih Jevreja u Marseju, Francuska

IV9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti podbugarskom okupacijom

909191

92

93939394949595

969797

97

97989899

100100101101102102103104104104105

106

106107107108

109110

110110

111

112


11/146

11

DRUGI SVETSKI RAT

IV10. Stojan Petrov ômakov, bugarski ministarski opunomo}enik u Bukure{tu, pri-~a sme{nu i dirqivu pri~u o odnosima izme|u rumunskih vojnika, ruskih rat-

nih zarobqenika i bugarske zajednice u Rumuniji za vreme Drugog svetskog

rata

IV11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su pravoslavni Grci pomagali wegovoj porodiciza vreme nema~ke okupacije

Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred turskog konzulata u Parizu 1943. godine, kakobi dobili paso{e i vize pomo}u kojih }e se vratiti u Tursku

IV12. Humani tretman Jevreja od strane rumunskog slu`benikaIV13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir

spasao od Gestapoa u Bugarskoj

Sl. 48. Tajna partizanska bolnica Frawa, pored Cerkna u Sloveniji

IV14. Alfonz Baron, poverenik fabrike bombona i ~okolade Union,Ravnateqstvu usta{kog redarstva 9. jula 1941

Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beogra|anina nema~kom vojnom komandantu u Srbiji

PETO POGLAVQE: Posledice

Va. Ratni gubici, `rtve rata

V1. Enver Hoxa na mirovnoj konferenciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj{teti u Albaniji

Sl. 50. 17. novembar 1944.

Tabele

1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti

2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata

3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata

Vb. Migracije za vreme i posle rata

V2. Fragment iz izve{taja federalnog slu`benika ministarstva unutra{wih

poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku civilne administracije Dowe[tajerske, od 30. maja 1941. o masovnim preseqewima Slovenaca

V3. Izve{taj visokog predstavnika za Qubqansku provinciju, od 24. avgusta1942, o programu aktivnosti u regionu

Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji, 1941.

V4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji posle rataV5. Li~na bele{ka britanskog premijera Vinstona êr~ila, adresirana na

britanskog ministra spoqnih poslova, u vezi s deportacijom rumunskih gra-

|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. januar 1945)

Sl. 52. Povratak slovena~kih domobranaca u junu 1945.

Vv. Promene politi~kog sistema

V6. êr~ilova ponuda za sporazum o procentimaSl. 53. Atiwani slave dolazak britanske vojske posle oslobo|ewaV7. Korak ka komunisti~kom monopolu vlasti u Bosni i Hercegovini posle rataV8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i istori~ar, posmatra odlazak usta{a i

dolazak partizana u ZagrebSl. 54. Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.

Sl. 55. Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945, po{to su partizani preuzeli vlast

V9. Fragment iz izve{taja o sastanku Bugarske radni~ke partije (komunista),na kojoj je raspravqano o presudama izre~enim ~lanovima biv{eg reìma

112

113

113114

114115

115116

117

117

117117

118118119

119

119

120121121

121122

123

123123123

124124124

125


12/146

V10. Izvodi iz izve{taja ministra pravde o broju qudi kojima je Narodni sudBugarske izrekao presudu

V11. Britanski memorandum u vezi sa su|ewima i izvr{ewem presuda protivtakozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo|enim i satelitskim zemqama

Sl. 56. Topao do~ek makedonskih vojnih, politi~kih i dràvnih vo|a u

oslobo|enom Skopqu glavnom gradu jugoslovenske Makedonije

(13. novembar 1944)V12. Fragment koji opisuje invaziju Crvene armije na Bugarsku i preuzimawe

vlasti od strane Otaxbinskog fronta

Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bugarsku vojsku

[ESTO POGLAVQE: Se}awe na rat

VI1. Intervju sa Joètom Poàrom (ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etomDrugog svetskog rata

VI2. Izvod iz polubiografskog romana Fikreta Demiraga (Fikret Demirag)VI3. Bugarski partizanski komandant Den~o Znepolski o preina~avawu

istorije pokreta otpora u godinama posle Drugog svetskog rata

Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka LazeskogSl. 59. Scena iz filma Uì~ka republika

VI4. General Ktin Sanatesku (Ctin Sntescu) o kontrastu izme|u javneinformacije i realnosti na frontu (izvod iz wegovog dnevnika)

Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun (19041964), Streqawe, 1943.

VI5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj pri~i Susret opisuje kako de~ak traìsvog oca partizana

VI6. Begunac pesma Jakovosa KambanelisaVI7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje partizanski napad (iz posledweg dela

wegove ratne trilogije Sword of Honour)Sl. 61. Plakat iz gr~kog filma Izdaja, 1964

Sl. 62. Plakat iz gr~kog filma [ta si ti radio u ratu, Tanasise, 1971.

VI8. Izvod iz prvog romana Dobrice ]osi}a Daleko je sunceSl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog poqa

u Drugom svetskom ratu

Sl. 64. Slika Guri Madija (Guri Madhi), koja pokazuje partizanski napad nanema~ku vojnu jedinicu

VI9. Tekst iz kwige Delirulod Marina Prede (Marin Preda), objavqene 1975,opisuje doga|aj iz perspektive vojnika. Primetna je realisti~nost opisa,

u kojem se idealizam sukobqava sa tragi~nom realno{}u rataSl. 65. Scena iz komi~nog stripa Balkan ekspres od Branislava Keraca i

Branka Plav{i}a, na osnovu scenarija Gordana Mihi}a

VI10. Izvodi iz romanaDuvan Dimitra DimovaVI11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Susuzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o

svojim zatvoreni~kim danima, koje je proveo sa vo|om kiparskih Grka

Glafkosom Kleridesom (Glafkos Clerides)Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi

Tabela: Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat

Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

Bibliografija

12

SADR@AJ

125

125

126126126

127

127128

128128129

129129

130130

131132132

132

134

134

134

135135

136137

137

138

139


13/146

13

Uvod

Prema re~ima istori~ara Marka Mazovera (Mark Mazover), za razvoj Evrope u dvadesetom veku

nije bilo kqu~nijeg iskustva [od iskustva Drugog svetskog rata]... bila je to bitka za dru{tvenui politi~ku budu}nost samog kontinenta... Ne}emo biti kadri da razumemo potowi tok

evropske istorije ako ne posvetimo pa`wu tom ogromnom preokretu i ne poku{amo da ustanovi-

mo wegove dru{tvene i politi~ke posledice. Godine nacisti~ke okupacije, za kojima je do{ao

haos neposrednog posleratnog perioda, pokidale su veze me|u qudima, uni{tile domove i

zajednice, a u mnogim slu~ajevima razorile same osnove dru{tva.

Premda istori~ari, kad ispituju {ta je dovelo do Drugog svetskog rata, uzimaju u obzir niz

~inilaca najpre, da su posle Prvog svetskog rata narodi zemaqa gubitnica smatrali da se po-

bednici odnose prema wima nepravedno; zatim, da su demokratije u mnogim evropskim zemqama

bile krhke; i da je me|unarodna ekonomska kriza iz tridesetih godina predstavqala teàk

udarac za kontinent gotovo svi istori~ari se slaù da glavni uzrok Drugog svetskog rata le-ì u agresivnoj imperijalisti~koj politici nacisti~ke Nema~ke, fa{isti~ke Italije i Japana.

Fokus ove ~itanke i zbirke istorijskih izvora izabran je na osnovu geografski definisa-

nih parametara i ograni~en je na region jugoisto~ne Evrope. Za razliku od Musolinija, u ~ijim

je planovima za ekspanziju italijanske imperije teritorija Balkana bila bitan, ako ne i

glavni deo (italijanska vojska okupirala je Albaniju 1939, a Gr~ku pred kraj 1940), taj region

nije zauzimao visoko mesto na Hitlerovom spisku prioriteta, bar ne kad je re~ o potencijal-

nom anga`manu nema~ke vojske. Ako se imaju u vidu veliki nacisti~ki planovi za pro{irewe

na istok i okupacija velikih delova teritorije, vojna operacija u jugoisto~noj Evropi mogla je

zna~iti samo nepotrebno tro{ewe qudstva i resursa. Trebalo je da diplomatski pritisak na

zemqe koje je snaga nema~kog Blitzkrieg-a upla{ila (ili impresionirala) bude dovoqan da

obezbedi nema~ku nadmo} i saradwu pot~iwenih. Izgledalo je da se stvari u prvi mah razvi-jaju u tom smeru: diplomatskim pritiskom obezbe|ena je nema~ka kontrola nad ma|arskim i

rumunskim resursima, a Bugarska i Jugoslavija su po~etkom 1941. pristupile Trojnom paktu.

Politi~ka orijentacija, ponovno otvarawe starih ra~una od strane ekstremnih nacionalista

i strahovi od rata ili od komunizma naveli su ove balkanske zemqe da poziciju neutralnosti

zamene pronacisti~kim stavom.

Albanija je prepu{tena Italiji, a Gr~ka je kona~no pala pod nacisti~ku kontrolu.

Hitlerova vojna operacija postala je neizbe`na posle Musolinijevog neuspeha u pot~iwavawu

Gr~ke i britanske odluke da po{aqe trupe u tu zemqu. Kada je grupa oficira u Beogradu izve-

la uspe{an dràvni udar, u kojem je oborena vlada koja je nekoliko dana ranije u ime Jugosla-

vije potpisala Trojni pakt, Hitler je naredio da Vermaht okupira tu zemqu, kao i Gr~ku. Upo-

redo s time i, do izvesne mere, pre dràvnog udara, deo stanovni{tva izrazio je na javnimdemonstracijama svoje razo~arewe zbog priprema da Jugoslavija u|e u Trojni pakt, a kasnije i

zbog samog ~ina pristupawa. Ti doga|aji imaju kako simboli~an tako i moralni zna~aj, jer pred-

stavqaju prvi primer javnog protivqewa odluci vlastite vlade da se prikqu~i Trojnom pak-

tu. Osim moralne i simboli~ne va`nosti koju je imalo, ovo javno izraàvawe stava samo po

sebi doga|aj bez presedana imalo je i vojni aspekt: neki istori~ari smatraju da je Hitlerova

odluka da napadne jugoisto~nu Evropu zapravo bila nervozna reakcija na te doga|aje. Do

izvesne mere, ta reakcija izmenila je smer Drugog svetskog rata utoliko {to je nacisti~ki


14/146

napad na Sovjetski Savez odgo|en. Stoga se moè postaviti hipoteti~ko pitawe: kakav bi tok

uzeo rat da su nema~ke trupe stigle u Moskvu u septembru umesto u novembru 1941?

Do sredine 1941. sve balkanske zemqe izuzev Turske bile su ili pod nacisti~kom okupaci-

jom, ili u savezu s nacistima. Jugoslavija je raspar~ana: Hrvatska (sa Bosnom i Hercegovinom

kao jednim od wenih regiona) postala je marionetska dràva sil Osovine, dok je ostatak

zemqe podeqen na okupacione zone pod italijanskom, ma|arskom i bugarskom vla{}u. I Gr~kaje podeqena na tri okupacione zone pod italijanskom, nema~kom i bugarskom vla{}u. Turska je

poku{ala da sa~uva neutralnost, iako tursko-nema~ki sporazum o prijateqstvu, potpisan juna

1941, moè da sugeri{e da je prihvatila poziciju koja nagiwe silama Osovine.

Hitlerov rasisti~ki na~in mi{qewa i ideja o industrijalizovawu masovnog ubistva rezul-

tirali su ubijawem oko pet do {est miliona Jevreja do kraja rata. Hitlerova rasna politika

obuhvatala je i druge etni~ke grupe, kakve su Cigani i Sloveni, ali sistemska priroda onoga

{to je on zvao kona~nim re{ewem razdvaja nacisti~ki pristup jevrejskom problemu od op{-

teg nacisti~kog tretmana mawina i ~ini od wega slu~aj za sebe, vredan posebnog istraìvawa.

Na Balkanu, kao i u drugim evropskim zemqama, nacisti~ka okupacija isterala je na povr{inu

i iskori{}avala tenzije koje su ispotiha kqu~ale izme|u razli~itih etni~kih grupa i dala

nekim mawinama mogu}nost da se osvete zbog tla~ewa ili da naplate svoje neda}e. Tako je, na

primer, Nezavisna Dràva Hrvatska, koja je stekla nezavisnost kao marionetska dràva sil

Osovine i kojom je vladala jedna ekstremna nacionalisti~ka partija, Usta{e, progonila Srbe

i Jevreje. Taj fenomen nije bio ograni~en na jedno podru~je; i drugde su se ekstremne naciona-

listi~ke grupe upustile u ostvarivawe programa demografskog inìweringa. Nacisti i

podr{ka koju su oni dobili na Balkanu doveli su do transformacije etni~ke kompozicije u

regionu. Jevrejsko stanovni{tvo palo je sa 856.000 u 1930. godini na mawe od 50.000 u 1950.

Posle rata, stotine hiqada etni~kih Nemaca isterane su iz Jugoslavije i deportovane iz

Rumunije, dok su Sloveni i Albanci beàli iz severne Gr~ke.

Do kraja tridesetih godina desni~arske diktature su svuda na Balkanu zamenile demokrat-

ske vlade i komunisti~ke partije su zabrawene. Ali, balkanske diktature razlikovale su se

od fa{isti~kih reìma po tome {to masovni fa{isti~ki orijentisani pokreti u tom regionu

nisu uspeli da preìve, mo`da sa izuzetkom jedinog istinski narodnog pokreta koji je simpati-sao fa{iste Kodreanuovog (Codreanu) pokreta u Rumuniji. Strahovit {ok zbog totalnog rata

i bekstvo nekih {efova dràva u izgnanstvo zbrisali su predratne politi~ke elite. Nacis-

ti~ka okupacija ogolila je nesposobnost dràve da svoje gra|ane za{titi od nasiqa, gladi i

nema{tine. [ok zbog ìvota pod reìmom ne~uvenog i sistematskog nasiqa pratila je i veli-

ka patwa i destrukcija koja je tokom {est godina poga|ala civile i duboko transformisala

sva evropska dru{tva, a posebno ona u jugoisto~noj Evropi, gde je zbog nacisti~ke politike

eksproprijacije i odmazde nastala uàsna situacija. Zato su glad i teror bili glavni ~inioci

koji su na po~etku nagnali mnoge da u|u u borbu protiv nacizma, ali su ti podsticaji na akciju

kasnije dopuweni ideolo{kim i politi~kim razlozima. Pored vojne va`nosti (mada je ona

bila razli~ita u svakoj zemqi), pokreti otpora imali su ogroman politi~ki i moralni uticaj.

Za ve}inu pokret otpora bili su karakteristi~ni egalitarna i moralno uzvi{ena vizijaposleratnog sveta i ciq pravednije raspodele dobara. Pokreti otpora su, me|utim, bili frag-

mentisani i u uslovima ratom izazvane neizvesnosti i ideolo{ke konfuzije unutar gotovo

svake grupe do{lo je do unutra{wih borbi, koje su ~esto prerastale u gra|anski rat. Kako su

posle 1943. pokreti otpora sve vi{e nicali, oni su provocirali odmazde od strane kolabora-

cionisti~kih milicija, podsti~u}i tako u mnogim zemqama drugu vrstu gra|anskog rata. Me|u-

tim, do 1944. masovni pokreti otpora kojima su dominirali komunisti bili su u mnogim zemqa-

ma spremni da preuzmu vlast kad se nacisti povuku.

14

UVOD


15/146

15

DRUGI SVETSKI RAT

Sile izvan jugoisto~nog regiona su, me|utim, radile u korist vlastitih ciqeva. Uprkos

rastu}oj snazi otpora, one su za Balkan imale druga~ije planove, u kojima samoopredeqewe

dràv i narod nije igralo nikakvu ulogu. Oktobra 1944, u isto vreme kad su masovni pokreti

bili spremni da preuzmu vlast, êr~il i Staqin dogovorili su se o posleratnoj podeli sfera

uticaja u jugoisto~noj Evropi: Gr~ka }e pasti pod britansku kontrolu; ostale zemqe }e, sa

izuzetkom Jugoslavije, za koju je nagodba bila 50:50, biti prepu{tene Sovjetskom Savezu. Gr~kikomunisti su, posle dugotrajnog gra|anskog rata (19461949), kona~no poraèni. U Albaniji i

Jugoslaviji partizani komunisti brzo su preuzeli vlast. Bugarska i Rumunija pretrpele su oku-

paciju sovjetskih trupa koje su nametnule komunisti~ki reìm. Pred kraj ~etrdesetih, podela

Evrope na dve zone bila je zavr{ena i ratna neprijateqstva su se pod pritiskom hladnog rata

transformisala.

Iz dana{we perspektive, o~igledno je da je Drugi svetski rat bio mnogo vi{e od niza bita-

ka i diplomatskih pregovora (mada je to, naàlost, glavni, a ponekad i jedini utisak koji

u~enici dobijaju iz uxbenika): pored vojne komponente, Drugi svetski rat je imao i svojstva ver-

skog, etni~kog i rasnog sukoba. Kao {to je napred re~eno, u nekim zemqama on se pretvorio u

gra|anski rat sukob izme|u razli~itih pokreta otpora i izme|u pokreta otpora i kolabora-

cionisti~kih snaga ~ije su akcije ponekad prevazilazile nacisti~ku surovost. Takvi primeri

mogu se na}i i u jugoisto~noj Evropi, pa otuda i u ovoj zbirci istorijskih izvora. To, me|utim,

ne zna~i da makar i na trenutak moèmo da zaboravimo ko su bili glavni zlo~inci, niti im

moèmo dopustiti da pori~u svoju odgovornost za zlo naneseno balkanskim narodima i nacija-

ma. Odgovornost nacista za po~etak rata, a time i za wegove posledice, ne moè biti umawe-

na, a pogotovu ne moè da se dovodi u pitawe. No, imaju}i u vidu zlo~ina~ki karakter nacis-

ti~kog reìma koji je zapo~eo rat, ostaje ~iwenica da su politi~ke elite u mnogim zemqama

nagiwale nacistima. O~igledno je da su mnoge od tih elita iskoristile mogu}nost da (pod ali-

bijem hitlerizma) izmire neke stare ra~une sa susedima, oslobode se nekih nezgodnih mawi-

na, ili pove}aju vlastite posede i steknu imovinu. O~igledno je da te elite nisu stigle

niotkuda, niti su mogle da izrone iz vakuuma u ve}ini zemaqa u regionu postojali su i otvo-

reni, i prikriveni simpatizeri nacista, a zajedno sa wima postojalo je, na raznim nivoima, i

pre}utno sagla{avawe sa nacisti~kom ideologijom i latentna sklonost prema filozofijirasnih podela. Kada bi neka zemqa u regionu pristupila Trojnom paktu ili bila okupirana od

strane naci-fa{ista, simpatizeri su koristili priliku da pokaù da su lojalni nacisti~kom

reìmu i da prihvataju osnove nacisti~ke ideologije. Tako je bezuslovni pristanak utro put

nacistima i doprineo potowim brutalnostima.

Na{a je namera da u~enicima pruìmo vi{eslojnu predstavu o Drugom svetskom ratu. U skla-

du s tim, relativno mali broj izvora u ovom priru~niku bavi se vojnim operacijama. Zauzimaju-

}i takav stav, nismo èleli da minimiziramo vojni zna~aj pokret otpora u jugoisto~noj Evro-

pi (niti veliki doprinos koji je region dao u zbacivawu fa{izma i nacizma) ciq je, pre, bio

da se makar delimi~no osvetle oni aspekti ìvota za vreme rata koji su re|e zastupqeni u

u~eni~kim uxbenicima, u skladu sa èqama i sugestijama nastavnika koji ih koriste u nastavi.

Dobro je poznato da u ve}ini uxbenika u jugoisto~noj Evropi politi~ka istorija zauzimapovla{}eno mesto, pa je to, otuda, generalno slu~aj i sa predstavqawem Drugog svetskog rata.

Drugi sadràji, bar jednako va`ni, a sigurno zanimqiviji za u~enike, na primer svakodnevni

ìvot, status èn i dece, kulturni ìvot, odjek rata u kwièvnosti i drugim granama umet-

nosti, qubav u ratnim vremenima itd. u uxbenicima su naj~e{}e zanemareni i nalazimo ih samo

u naznakama.

Ova zbirka sadrì izvore iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope i to ima svoje prednos-

ti i svoje mane. Najve}a prednost ovakve koncepcije zbirke izvora leì u tome {to ona u~eni-


16/146

cima omogu}uje da steknu multiperspektivni uvid u ovaj istorijski period. Pogled na odre|eni

istorijski period, u ovom slu~aju Drugi svetski rat, sa dva ili vi{e razli~itih stanovi{ta

trebalo bi da bude ne samo zanimqiv nego i neposredno koristan: u~enici imaju mogu}nost da

~itaju i analiziraju kako se na isti problem, doga|aj ili proces gledalo i gleda u regional-

nom susedstvu.

Analiziraju}i ove izvore, u~enici }e u mnogim slu~ajevima nai}i na o~igledne sli~nosti siroma{tvo, glad, neizvesnost i veliku patwu koji su obeleìli ovaj period u ìvotu jugo-

isto~ne Evrope. Na drugoj strani, na}i }e neke suprotne, opre~ne izvore, koji isti problem tre-

tiraju sa sasvim razli~itog stanovi{ta ili na sasvim druga~iji na~in od onoga koji nalaze u

svojim uxbenicima. U tim slu~ajevima, na{a sugestija nije nu`no da se u~enicima postavi

pitawe da procene koji je izvor u pravu, koji je istinit, ili najbliì istini dovoqno je da

u~enici postanu svesni da ti izvori postoje, to jest, da postanu svesni ~iwenice da neki isto-

rijski doga|aji i procesi nisu nedvosmisleni, kao {to je mo`da predstavqeno u wihovim

uxbenicima. Naime, u nekim zemqama (u ve}ini zemaqa?) jugoisto~ne Evrope nastava istorije

(a u skladu s tim, i uxbenici istorije imaju tu koncepciju) zasnovana je na jednoj jedinoj isti-

ni, pa je za u~enika izuzetak da nai|e na opre~ne izvore. Imaju}i ovo u vidu, svesni smo da

me|u onim nastavnicima i u~enicima koji mo`da nisu navikli da u svojim uxbenicima i u nas-

tavi istorije uop{te nalaze opre~ne izvore, zbirka izvora zasnovana na multiperspektivnom

pristupu moè da izazove izvesnu dezorijentaciju, ~ak odbijawe. Mi smo, me|utim, mi{qewa

da bez multiperspektivnog pristupa nema istinskog, visokokvalitetnog izu~avawa,

razumevawa i u~ewa istorije bez wega, preostaje samo pam}ewe ~iwenica.

Na drugoj strani, zbirka izvora koncipirana na ovaj na~in ima ozbiqne mane. Evo {ta to

zna~i. Ako se uzme u obzir da je u ograni~enom podru~ju ove zbirke zastupqen tekstualni i

vizuelni materijal iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope, o~igledno je da takva zbirka ne

pruà celovitu sliku Drugog svetskog rata u tom podru~ju o~ekivati to bilo bi u najmawu ruku

pretenciozno. Od samog po~etka ovog projekta bili smo svesni te ~iwenice, tako da je bilo

potrebno na~initi izbor tema, odnosno izabrati samo neke od mnogobrojnih aspekata Drugog

svetskog rata, dok neki drugi, mada ne mawe va`ni, ne}e biti ni pomenuti. Izuzev izbora tema

koje su re|e predstavqene u uxbenicima, drugi vaàn kriterijum pri izboru izvora bio jemetodolo{ki: nastojali smo da ukqu~imo {to je mogu}no vi{e izvora koji mogu da izazovu emo-

cionalnu reakciju kod u~enika (gnev, {ok, naklonost, divqewe, smeh...). Sudbina obi~nih qudi

tragi~na, herojska, sme{na ~esto nam daje boqu, ìvotniju sliku surovih vremena nego li

proglasi, politi~ke izjave ili diplomatski izve{taji (naravno, nemamo nameru da wima odu-

zimamo vrednost, pa su zato i oni ukqu~eni u ovu zbirku).

Ukratko, na{a je namera da u~enicima i nastavnicima ponudimo unekoliko druga~iji, mul-

tiperspektivan pogled na tamni period na{e istorije, s nadom da }e ova zbirka izvora tako|e

voditi wegovom boqem razumevawu. Jer, uprkos transparentnosti i jednostavnosti doga|aja u

Drugom svetskom ratu (bar kada govorimo o wegovoj moralnoj komponenti, recimo o o~iglednoj

razlici izme|u dobra i zla), u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope jo{ se ve{ta~ki stvaraju

sumwe u vezi s tim doga|awima zahvaquju}i ~iwenici da su vode}u ulogu u ve}ini pokretaotpora imali komunisti. Uz to, u svetskoj i evropskoj istoriji zapadna perspektiva marginali-

zuje ulogu koju je jugoisto~na Evropa imala u Drugom svetskom ratu i ponekad je podvrgava dav-

na{wim stereotipima o regionu. Mi mislimo da }e ova zbirka dokumenata doprineti sveobuh-

vatnijem razumevawu na{e istorije kao dela istorije ~ove~anstva.

16

UVOD


17/146

Hronologija

23 Sovjetsko-nema~ki pakt

RibentropMolotov sadr`i tajni

sporazum o budu}oj sovjetskoj

okupaciji rumunske Besarabije

1 Invazija Nema~ke na Poqsku

3 Britanija i Francuskaobjavquju rat Nema~koj

17 Invazija Sovjetskog Saveza na

Poqsku

9 Nema~ka upada u Dansku i

Norve{ku

10 Invazija Nema~ke na

Holandiju, Belgiju i Luksemburg.

Vinston ^er~il postaje premijerVelike Britanije

12 Invazija Nema~ke na

Francusku

10 Italija progla{ava ratBritaniji i Francuskoj

22 Francuska potpisuje primirjesa silama Osovine

7 Invazija Italije na Albaniju12 Albanska ustavotvorna

skup{tina progla{ava personalnu

uniju sa Italijom, a Viktora

Emanuela III kraqem Albanije.Italijani imenuju marionetsku

fa{isti~ku vladu pod [ef}etomVerla}ijem (Shefqet Verlaci) i ubrzopripajaju albansku vojnu i

diplomatsku slu`bu italijanskoj

7 Rumunija progla{ava

neutralnost

15 Bugarska progla{ava

neutralnost

19 Turska, Francuska i Britanija

potpisuju sporazum u Ankari o uza-

jamnoj pomo}i ukoliko ih napadne

neka evropska sila na Mediteranu

15 Nova rojalisti~ka vlada

Bugarske, na ~elu sa profesorom

Bogdanom Filovim

2627 Rumunija ustupa Besarabijui Severnu Bukovinu, shodno

sovjetskom ultimatumu

10 Antisemitski zakon u Rumuniji

30 Pod nema~kim i italijanskim

pritiskom Rumunija ustupa severnu

Transilvaniju Ma|arskoj

Svet Jugoisto~na EvropaGodina Mesec

1939 April

Avgust

Septembar

Oktobar

1940 Februar

April

Maj

Jun

Avgust

17

DRUGI SVETSKI RAT


18/146

18

HRONOLOGIJA

13 Invazija Italije na Egipat27 Japan se pridruùje silamaOsovine

5 Ruzvelt ponovo izabran zapredsednika11 Britanci poraàvajuitalijansku flotu kod Taranta20 Ma|arska se pridruùje savezu

Osovine

9 Britanske trupe po~iwu daizbacuju Italijane iz Egipta

9 Britanska invazija na Eritreju

11 SAD po~iwu da snabdevajuBritance i druge saveznike ratnimmaterijalom24 Romel po~iwe prvu ofanzivu uLibiji

4 Jon Antonesku je imenovan zapredsednika ve}a ministaraRumunije6 Karol II abdicira u koristsvoga sina Mihaila I; de factovladar Rumunije je Conducator Jon

Antonesku7 Sporazum u Krajovi. Rumunijavra}a Bugarskoj ju`nu Dobruxu

12 Nema~ka vojska ulazi uRumuniju kao vojni savetnik28 Italija vr{i invaziju naGr~ku koriste}i Albaniju kao bazu

Bugarska odbija da se pridruìsilama Osovine, da napadne Gr~kuili da potpi{e pakt o garancijamasa SSSR-om14 Gr~ke trupe vr{e kontranapad

na albanski front i u roku od me-sec dana preuzimaju od Italijanasve ve}e gradove u ju`noj Albaniji23 Rumunija se pridruùje savezuOsovine25 Turska progla{ava ratnostawe u zoni koja obuhvataIstanbul, Jedrene, Kirklareli,Tekirdag, ânakale i Koceli30 Po~iwe pomra~ewe uIstanbulu

Bugarski parlament izglasava pro-fa{isti~ke zakone: Zakon o orga-

nizaciji bugarske mladeì i anti-semitski Zakon o za{titi nacije19 Iz Turske kargo brodomKurtulus (Nezavisnost) poslatapomo} u Gr~ku

20 Bugarski kabinet glasa za pot-pisivawe Trojnog ugovora2123 Pobuna (fa{isti~ke) Gvoz-dene garde u Rumuniji, poraènaintervencijom generala Antoneskua

8 Nema~ka i Bugarska potpisujuvojni pakt

17 Bugarsko-turska deklaracija oneutralnosti

1 Bugarska se pridruùje silamaOsovine; Nema~ka vojska ulazi nabugarsku teritoriju24 Tursko-ruska deklaracija: uslu~aju da bilo koja strananapadne Tursku, sovjetska Rusijaosta}e neutralna

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1941 Januar

Februar

Mart


19/146

19

DRUGI SVETSKI RAT

11 Po~iwe nema~ka opsadaTobruka13 Sovjetski Savez i Japan pot-pisuju petogodi{wi pakt o nena-padawu

27 Bizmark potopqen. Ruzveltprogla{ava vanredno stawe zbogdoga|aja u Evropi i Africi

22 Nema~ka, Italija i Rumunija

napadaju Sovjetski Savez; Turskaprogla{ava neutralnost26 Finska objavquje ratSovjetskom Savezu

25 Jugoslavija se pridruùjesavezu Osovine27 Posle masovnih protesta,

jugoslovenska vlada biva zba~ena uvojnom coup detat

Propao poku{aj probritanskog pu~aod strane levih Seqaka uBugarskoj6 Invazija Nema~ke naJugoslaviju i Gr~ku10 Stvarawe Nezavisne DràveHrvatske (NDH), marionetskedràve pod nema~ko-italijanskomdominacijom1115 Ma|arska vojska okupiraBa~ku u severnoj Srbiji (Vojvodina)17 Jugoslovenska vojska se predaje19 Bugarska vojska ulazi uMakedoniju, jugoisto~nu Srbiju iegejsku Trakiju23 Gr~ka potpisuje primirje saNema~kom30 Ante Paveli} donosi nekolikorasnih zakona u Nezavisnoj DràviHrvatskoj

1213 Na Ravnoj gori grupa oficirai vojnika Druge armije, na ~elu sapukovnikom DragoqubomMihailovi}em, po~ela organizo-vawe gerilskog pokreta17 Propao poku{aj mladog revolu-cionara Vasila La~ija (Vasil Lai,19221941) u Tirani da ubije kraqa

Viktora Emanuela III18 Paveli} i Musolini potpisujusporazum u Rimu: NDH ustupa najve-}i deo dalmatinske obale Italiji2131 Kritska bitka. Gr~ki kabi-net i kraq napu{taju zemqu iodlaze u Kairo; Gr~ka je podeqenana tri okupacione zone, koje kon-troli{u nema~ka, italijanska ibugarska vojska31 Uklawawe svastike sa Akropo-qa: prvi simboli~an ~in otpora

5 U okolini Gacka, u Hercegovini,

po~eo spontani ustanak stanovni-{tva kao reakcija na nasiqeusta{ke vlasti18 Potpisan tursko-nema~ki spo-razum o prijateqstvu i nenapadawu22 Prvi hrvatski partizanskiodred osnovan u okolini Siska,~ime je po~eo ustanak u Hrvatskoj24 Bugarski komunisti otpo~iwuoruàni ustanak

April

Maj

Jun


20/146

20

HRONOLOGIJA

12 Britanija i Sovjetski Savezpotpisuju sporazum kojim se dode-quje pomo} Sovjetskom Savezu24 Japan okupira FrancuskuIndokinu26 SAD obustavqaju trgovinu saJapanom

8 Nemci opsedaju Lewingrad19 Nemci zauzimaju Kijev

17 Hideki Tojo postaje premijerJapana

18 Britanci po~iwu ofanzivu uLibiji

5 Zaustavqen nema~ki pohod naMoskvu7 Japan bombarduje Perl Harbur8 Japan objavquje rat SAD i

Britaniji11 Nema~ka i Italija objavqujurat SAD

21 Romelov Afri~ki korpuspo~iwe kontraofanzivu u Libiji

15 Japan zauzima Singapur

25 Tursko-nema~ki sporazum rati-fikovan jedinstvenim glasawem uturskoj narodnoj skup{tini29 Musolini progla{ava VelikuAlbaniju

7 Po~iwe partizanski ustanak uSrbiji13 Po~iwe partizanski ustanak uCrnoj Gori22 Po~iwe partizanski ustanak uSloveniji27 Po~iwe partizanski ustanak uBosni i Hercegovini

Osnivawe tri glavne gr~ke organi-zacije otpora: EDES (Nacionalnademokratska unija Gr~ke), EKKA(Nacionalno i dru{tvenooslobo|ewe), EAM (Nacionalnioslobodila~ki front);Usta{e otvaraju koncentracionilogor Jasenovac oko 100 km ju`nood Zagreba;U Rumuniji po~iwe deportacijavi{e od 100.000 Jevreja u Transni-striju, pri ~emu veliki broj qudiumire zbog r|avih ìvotnih uslova

Masovne odmazde nema~kih okupa-cionih vlasti protiv civilnogstanovni{tva u Srbiji11 Po~iwe partizanski ustanak uMakedoniji

Po~etak gra|anskog rata izme|upartizana i ~etnika u Srbiji8 Osnovana Komunisti~ka partijaAlbanije13 Nemci odbijaju uslove ~etnika zasaradwu protiv jugoslovenskih par-tizana; uprkos tome, ~etnici nastav-qaju da se bore protiv partizana iizbegavaju da se bore protiv Nemaca

12 Nezavisna Dràva Hrvatskaobjavquje rat SAD i Britaniji13 Bugarska objavquje rat VelikojBritaniji i SAD

EAM odlu~uje da formira oruànugerilu (Nacionalna popularnaoslobodila~ka vojska ELAS)

Jul

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1942 Januar

Februar


21/146

21

DRUGI SVETSKI RAT

46 Bitka za Midvej21 Romel zauzima Tobruk

12 êr~il i Staqin sastaju se sa

predstavnicima SAD i francuskogPokreta otpora da bi raspravqalio Drugom frontu13 General Montgomeri uzimakomandu nad britanskim snagama uEgiptu19 Propao napad saveznika naDiep

22 Nemci stiù do centraStaqingrada

23 Montgomerijeve snage napadajuEl Alamejn u Egiptu

8 Prva velika invazija saveznikau Maroku i Alìru13 Britanci ponovo zauzimajuTobruk19 Sovjeti po~iwu kontra-ofanzivu na Staqingrad

31 General Fon Paulus predajenema~ku 6. armiju kod Staqingrada

5 Po~iwe savezni~ko bombar-dovawe Rura

13 Snage Osovine poraène uTunisu; okon~ana afri~ka kampawa

517 Velika tenkovska bitka kodKurska na Isto~nom frontu: sovjet-ska pobeda9 Saveznici se iskrcavaju naSiciliji25 Musolini zba~en i uhap{en,nasle|uje ga Pjetro Badoqo

Osnovana oruàna sekcija EDES-a

Nema~ke okupacione snage

re{avaju jevrejsko pitawe uSrbiji ubijaju}i gotovo 90 odsto

jevrejskog stanovni{tva do krajaleta 194225 Prvi brojZrii Popullit(Glasnaroda), ~asopisa koji reprezentujeideologiju albanskogkomunisti~kog pokreta

Britanski odred tajno se iskrcavau Gr~koj16 Konferencija u Pezi: osniva-we albanskog antifa{isti~kog na-cionalnog oslobodila~kog fronta

Osnivawe antikomunisti~ke orga-nizacije Balli Kombtar u Albaniji

12 Uvo|ewe turskog poreza naprihod od kapitala25 Zdruène britanske, EAM-ove iEDES-ove snage podiù u vazduh è-lezni~ki most Gorgopotamos (Gr~ka)26 U Biha}u (Bosna i Hercegovina)partizani osnivaju svoje najvi{epoliti~ko telo AVNOJ(Antifa{isti~ko ve}e narodnogoslobo|ewa Jugoslavije)

5 Generalni {trajk u Atini spre-~ava mobilizaciju gr~kih radnikaMartmaj bugarsko dru{tvouspe{no se suprotstavqakona~nom re{ewu i deportacijibugarskih JevrejaMartjun deportacija oko 50.000Jevreja iz Soluna u Au{vic

14 Partizani u Oto~cu osnivajunajvi{e politi~ko telo za Hrvat-

sku ZAVNOH (Antifa{isti~ko ve-}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske)

10 Osnovana Nacionalna oslo-bodila~ka vojska Albanije

Jun

Jul

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

1943 Januar

Mart

Jun

Jul


22/146

22

HRONOLOGIJA

3 Saveznici prelaze sa Sicilijena italijansko kopno8 Italija se predaje saveznicima12 SS osloba|a Musolinija iodvodi ga u Nema~ku

13 Italija objavquje rat Nema~koj

7 Oslobo|en je Kijev; nema~kaodbrana na Dwepru se mrvi281. decembar êr~il, Ruzvelt i

Staqin sastaju se u Teheranu daisplaniraju savezni~ko iskr-cavawe u Francuskoj

24 Ajzenhauer imenovan daupravqa iskrcavawem u Evropi

27 Sovjeti poraàvaju Nemce kodLewingrada

15 Invazija Japana na Indiju

2 Potpisan sporazum u Mukjeuizme|u Nacionalne oslobodila~kevojske Albanije i Balli Kombtar.Samo nekoliko dana kasnije odba-cuju ga Centralni komitet Komu-nisti~ke partije Albanije (CPA) i

Nacionalno oslobodila~ko ve}e28 Bugarski kraq Boris III umireu Sofiji; progla{ewe kraqaSimeona II

8 Partizanske trupe privremenozauzimaju Split (Hrvatska) i tamo{-we ogromno italijansko skladi{te9 Izbori za regenta u Bugarskoj:princ Kiril, profesor Filov igeneral Mihov9. septembar10. oktobar jugoslo-venski partizani razoruàvaju10. italijansku diviziju, dve divi-zije pridruùju se partizanima17 Britansko-ameri~ka vojna mi-sija kod jugoslovenskih partizanadolazi na oslobo|enu teritoriju uzapadnoj Bosni i Hercegovini20 ZAVNOH progla{ava ponovnoujediwewe teritorije, koju jeokupirala Italija, sa Hrvatskom iJugoslavijom

20 Sledbenici kraqa Zogua na~elu sa Abazom Kupijem osnivajupartiju Legaliteti, s ciqem da

posle rata u Albaniji ponovoustanove monarhiju29 U Jajcu (Bosna i Hercegovina)AVNOJ ustanovquje partizanskuvladu (NKOJ Nacionalni komitetoslobo|ewa Jugoslavije)

7 Ruzvelt, êr~il i Ineni (Inn)sastaju se u Kairu

Osnivawe àndarmerije u Bugarskojza borbu protiv oruànog otpora8 U pismu NKOJ-u (jugoslovenskapartizanska vlada) êr~il

obave{tava da }e Britanijaprestati da pomaè ~etnike. Odtog trenutka sva pomo} daje seiskqu~ivo partizanima

10 EAM ustanovquje politi~kikomitet nacionalnog oslobo|ewa(PEEA), drugu gr~ku administraciju,paralelnu oficijelnoj vladi uGr~koj

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1944 Januar

Mart


23/146

23

DRUGI SVETSKI RAT

9 Sovjeti ponovo osvajajuSevastopoq18 Nemci se povla~e iz MonteKasina

6 Dan D, iskrcavawe saveznika uNormandiju

20 Atentat na Hitlera propada25 Saveznici zapo~iwu probi-

jawe iz Normandije

15 Saveznici se iskrcavaju uju`noj Francuskoj25 Pariz je oslobo|en

3 Oslobo|en je Brisel19 Primirje izme|u Finske isaveznika

25 Saveznici probijaju Gotskuliniju u Italiji

Ugovor u Libanu vodi sporazumu oformirawu gr~ke nacionalne koa-licione vlade sa J. Papandreuomkao gr~kim premijerom;Deportacija vi{e od 100.000Jevreja iz severne Transilvanije

(pod ma|arskom vla{}u) u nema~kelogore uni{tewa24 Albanski komunisti na kongre-su u Permetu biraju nacionalno--oslobodila~ko antifa{isti~kove}e kao najvi{e legislativnotelo i osnivaju komitet sa atribu-tima privremene vlade

1 Nova rojalisti~ka vlada u Bugar-skoj, na ~elu sa Ivanom Bagrjanovim

2 Turska odlu~uje da prekineodnose s Nema~kom12 êr~il i Tito sre}u se uNapuqu23 Coup dtatu Rumuniji: kraqMihail uz podr{ku koalicijenajve}ih partija i komunista hapsiAntoneskua i wegovu vladu;Rumunija se predaje Sovjetima26 Bugarski premijer Bagrjanovprogla{ava neutralnost, u Ankarizapo~iwe pripreme za po~etak pre-

govora sa SAD i Velikom Brita-nijom i {aqe delegaciju u Kairo29 Jugoslovenski kraq Petar IIrazre{ava du`nosti na~elnika{taba Vrhovne komande JugoslavijeDraù Mihailovi}a i priznajeTita kao vo|u otpora u Jugoslaviji30 Paveli} spre~ava coup dtatNezavisnoj Dràvi Hrvatskoj iostaje lojalan silama Osovine

Partizani i jedinice Crvene armi-je po~iwu borbe za oslobo|eweSrbije

2 Bugarski regenti, predvo|eniKonstantinom Muravjovim, imenujuvladu proruskih politi~kih parti-

ja (prva vlada formirana iz redo-va politi~kih partija od maja 1934)3 Formirawe nove gr~ke nacio-nalne koalicione vlade podJorgosom Papandreuom5 Sovjetski Savez objavquje ratBugarskoj

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septembar


24/146

24

HRONOLOGIJA

2 Nemci slamaju pobunu uVar{avi dok nekoliko kilometaradaqe sovjetske jedinice pravepauzu i oporavqaju se; saveznici

prodiru kroz Zapadni zid uNema~ku9 Sporazum o procentima izme-|u êr~ila i Staqina u Moskvi23 Saveznici priznaju De Golakao privremenog predsednikaprivremene francuske vlade

7 Ruzvelt po ~etvrti put postajepredsednik SAD

15 SAD se iskrcavaju na Mindoru,Filipini

17 Sovjeti okupiraju Var{avu19 Nema~ka u potpunosti odstupasa Isto~nog fronta20 Ma|arska potpisuje primirje

sa saveznicima

411 êr~il, Ruzvelt i Staqinsastaju se u Jalti8 Saveznici pokre}u glavnuofanzivu da bi stigli na Rajnu1314 Savezni~ko bombardovaweuni{tava Drezden19 SAD se iskrcava na Ivo Ximu

8 Crvena armija ulazi u Bugarsku;primirje izme|u Sovjetskog Savezai Bugarske; Bugarska objavquje ratNema~koj9 Komunisti preuzimaju vlast ubugarskoj vladi Otaxbinskog

fronta na ~elu s Kimonom Georgi-jevim (vo|om partije Zveno), ukojem dominiraju komunisti12 Rumunija potpisuje primirje sasaveznicima: priznaje sovjetskuvlast u Besarabiji i severnojBukovini i vrhovnu vlastsavezni~kog Kontrolnog komiteta,kojim dominiraju Sovjeti

5 Britanci se iskrcavaju u Gr~koj8 Bugarska po~iwe ratne operaci-

je protiv Nema~ke12 Nema~ka vojska napu{ta Atinu

14 Britanci ulaze u Atinu18 Gr~ka vlada ulazi u Atinu20 Sovjetska Crvena armija i

jugoslovenski partizani osloba|ajuBeograd23 Antifa{isti~ki komitet naci-onalnog oslobo|ewa postaje privre-mena demokratska vlada Albanije,sa Enverom Hoxom kao premijerom25 Rumunska vojska i Crvenaarmija osloba|aju teritorijuTransilvanije od ma|arske armije28 Primirje izme|u antifa{is-ti~ke koalicije i Bugarske

13 Partizani osloba|aju Skopqe29 Albanija se osloba|a Nemaca

3 EAM organizuje demonstracije uAtini, koje zavr{avaju krvopro-li}em; po~iwu borbe izme|uEAM-ELAS-a i vladinih snaga kojeuìvaju britansku podr{ku

Oko 70.000 etni~kih Nemaca izRumunije deportovano je u SSSR

Potpisivawe sporazuma u Varkizio raspisivawu op{tih izbora iplebiscitu u vezi s monarhijom uGr~koj, o raspu{tawu gerilskihorganizacija i ELAS-ovoj predajioru`ja23 Turska objavquje rat Nema~koji Japanu

Oktobar

Novembar

Decembar

1945 Januar

Februar


25/146

25

DRUGI SVETSKI RAT

3 Finska objavquje rat Nema~koj9 SAD bombarduju Tokio22 Paton prelazi Rajnu kodOpenhajma23 Montgomeri prelazi Rajnu se-verno od Rura

12 Ruzvelt umire, Hari S. Trumanpostaje predsednik23 Sovjeti ulaze u Berlin25 Snage SAD i Sovjetskog Savezasre}u se na reci Elbi; po~iwe kon-ferencija Ujediwenih nacija u SanFrancisku28 Italijanski partizani stre-qaju Musolinija

30 Hitler izvr{ava samoubistvou Berlinu

1 Berlin se predaje sovjetskimtrupama7 Nema~ka formalno kapitulira

5 Saveznici dele Nema~ku na~etiri okupacione zone26 Predstavnici pedeset zemaqa

potpisuju Povequ Ujediwenih naci-ja. Osnovane Ujediwene nacije

172. avgust êr~il, Staqin iTruman sre}u se u Potsdamu daplaniraju mir u Evropi i zavr{ninapad na Japan

6 Na Hiro{imu ba~ena atomskabomba9 Na Nagasaki ba~ena atomskabomba14 Japan kapitulira

6 Sovjeti nalaù da se imenujekoaliciona vlada Rumunije na ~elusa Petru Grozom, ali tako da jekontroli{u komunisti7 Formira se privremena vladaDemokratske Federativne

Jugoslavije, sa Titom kao predsed-nikom i s dominacijom partizananad ~lanovima vlade u egzilu(23:5)

6 Oslobo|eno Sarajevo14 Formirana vlada federa-tivne dràve Hrvatske, pod komu-nisti~kom dominacijom28 SAD priznaje Titovu privre-menu jugoslovensku vladu

2 Jugoslovenska partizanska voj-ska ulazi u Trst i stvara napetupodelu (kasnije na Zonu A & B)izme|u Italije i Jugoslavije6 Paveli} i wegova vlada beèiz Zagreba prema Austriji8 Partizani osloba|aju Zagreb

10 AVNOJ postaje privremenanarodna skup{tina Jugoslavije

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust


26/146

26

MAPA 1: Drugi svetski rat, 19391942.


27/146

27

I1. Ficroj Meklin, er~ilov izaslanikkod partizana, o Titu 1943. godine

Tito je sredweg rasta i pomno obrijan.Lice mu je bilo opaqeno od sunca, a kosa~eli~no-sive boje. Usta su mu veoma ~vrsta,a o~i ìvahne i plave. (...) Pitao sam se ka-kav }e utisak na mene ostaviti taj ~ovjekkad ga usporedim s komunistima koje samsusretao u Rusiji? (...) Jedno mi je odmahupalo u o~i: spremnost da svako pitawe

razmotri sa svih strana i da odmah ako jepotrebno donese o tome odluku. înilo mise da je posve siguran u sebe. Taj je ~ovjekstarje{ina, a ne podre|eni. Za mene je tobilo ne{to posve novo u jednom komunistuotkriti toliku sigurnost i samostalnost.

Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u

partizanskom Beogradu 19441

Tom zgodom obavijestio sam Tita kakvu jesrxbu izazvao kod saveznika wegov potajniodlazak s Visa. (...) Rekao sam Titu da je g.Churchilla veoma uvrijedilo kako je on biooti{ao. Tako|er sam ga obavijestio o nera-zumnom pona{awu nekih wegovih podre|e-nih i o trvewima i bezbrojnim sitnijim po-te{ko}ama do kojih je do{lo u vrijeme

wegova izbivawa.Jasno se vidjelo da ga je to iskreno raà-lostilo. Kazao mi je kako mu je ào {to ~ujeda su se wegovi podre|eni nerazumno pona-{ali prema nama, ali je dodao da }e se sveto odmah ispraviti. (...)

1 Wihov prvi sastanak po{to je Tito tajno napustio ostrvo Vis (gde su ga ~uvale britanske snage) kako bi

se sreo sa Staqinom.

PRVO POGLAVQE

Politi~ki kontekst

Svrha prvog poglavqa je da posluì kao svojevrstan okvir, po{to ve}ina odabranih doku-

menata spada u politi~ku istoriju, {to u ostalim poglavqima nije slu~aj. Na po~etku su

dati opisi nekolicine eminentnih politi~kih vo|a iz onog vremena; oni pruàju vredne

informacije o predmetu opis, kao i o wihovim autorima. Zbog toga smatramo da je

ponu|eni materijal relevantan i da ima analiti~ku vrednost. Ove skice pra}ene su

karakteristi~nim ideolo{kim iskazima kojima su vladaju}e strukture poku{avale da

opravdaju svoje delovawe i/ili smo svoje postojawe, a tako|e i nekim ideolo{ki oboje-

nim iskazima pripadnika pokret otpora.

Potpoglavqe Vojske i vojnicije, iz razumqivih razloga, prili~no obimno. To je posle-

dica ~iwenice da se u nekim zemqama na srazmerno malom terenu susretalo nekoliko

vojski (okupacione sile, kolaboracionisti~ke vojske, pokreti otpora). Poku{ali smo da

bar u izvesnoj meri objasnimo wihove aktivnosti, wihovu ideolo{ku pozadinu, wihoveciqeve i wihove (~esto veoma sloène) me|usobne odnose. Tu su, zatim, dokumenti koji se

bave odnosima izme|u razli~itih strana u ratu i susednih zemaqa.

Zavr{no potpoglavqe Verske organizacije donosi dokumente koji prikazuju aktivnosti

verskih organizacija za vreme rata: koliko su otvoreno i jasno verske organizacije

pokazivale svoj stav prema samom ratu, prema ukqu~enim stranama, prema pripadnicima

drugih nacija/religija, prema ratnom stradawu, ratnim zlo~inima itd.

Ia. Vo|e i ideologije


28/146

Odvratio sam da mi je to drago. Me|utim,

dodao sam meni se ~ini da vi ne uvi|ate

kako je glavni uzrok svemu tome bio va{ ne-

stanak i ~iwenica da nam uop}e niste ka-

zali kamo idete. Ali Tito ili ovo nije mo-

gao ili nije htio shvatiti, ve} je nedu`no

govorio: Nedavno je g. Churchill oti{ao uQuebec da se tamo sastane s predsjednikomRooseveltom, ali sam o tome saznao tek kadse odanle vratio. Me|utim, ja se zbog toga

nisam razqutio.MacLean, str. 1415, 240241

Josip Broz Tito ro|en je 1892. u

Kumrovcu, u blizini Zagreba. Izu~io

je zanat i radio kao bravar i fabri~ki rad-

nik. Na po~etku Prvog svetskog rata mobi-

lisan je u austrougarsku vojsku i poslat na

isto~ni front. Rusi su ga zarobili, pa je ne-

koliko godina proveo u Rusiji, gde se upo-

znao s boq{evi~kim idejama. Zatim se

1920. godine vratio u otaxbinu, novoosnova-

nu dràvu Jugoslaviju. Prikqu~io se Komu-

nisti~koj partiji. Nekoliko puta je hap{en

i proveo je nekoliko godina u zatvoru.

Godine 1937. dolazi na ~elo Komunisti~ke

partije Jugoslavije. Godine 1941. postao je

glavni organizator pokreta otpora, a kas-

nije Vrhovni komandant partizanskih sna-

ga. Posle rata postao je predsednik Jugo-

slavije i vladao je u diktatorskom duhu dosvoje smrti 1980. godine.

[ta se Meklinu dopalo kod Tita?[ta mu se nije dopalo? Za{to je Tito

ostavio dobar utisak na Maklina pri-likom prvog susreta? (Kakva je bilawegova komunisti~ka reputacija?) [ta jepokvarilo wihove odnose? Da li seTito, po tvom mi{qewu, pona{ao neko-rektno prema svojim britanskim save-

znicima? Titovi simpatizeri cene wego-vo drsko pona{awe prilikom posled-weg susreta s Maklinom, jer u wemu videpotvrdu postojano nezavisnog duha Ju-goslavije. [ta ti misli{ o tome? Da lisu Britanci èleli da uspostave odnosezasnovane na ravnopravnosti, ili su utom savezni{tvu hteli da dominiraju?

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a parti-

zanskog narodnooslobodila~kog pokre-

ta, i general Draà Mihailovi}, koman-

dant Jugoslovenske vojske u otaxbini

(~etnici)

Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka plakata

Prevod:

100.000 zlatnih rajhsmaraka!

100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-no onome ko uhvati komunisti~kog lidera

Tita ìvog ili mrtvog.

Nagrada 100.000 zlatnih rajhsmaraka!

100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-

no onome ko uhvati banditskog vo|u Draù

Mihailovi}a ìvog ili mrtvog.

28

POLITI^KI KONTEKST

?


29/146

I2. Paveli}ev fotograf svedo~i owegovoj li~nosti 1961. godine

Bila je prava muka fotografski portreti-rati Paveli}a, jer je na svim slikama ispadao

onakav kakav je doista i bio: mrk i s poznatimrazbojni~kim izrazom. Te se fotografije na-ravno nisu dopadale wegovoj supruzi faraon-ki Mari, tako da su se po wenom izri~itomnalogu snimawa opetovala u nedogled. (...) Na-

pokon ona je prona{la rje{ewe kako da wenmu` izgleda blaè pred fotografima: zahti-

jevala je da mu pri~aju viceve dok pozira.Vojinovi}, str. 16

Ante Paveli} ro|en je u Bradini (Bosna

i Hercegovina) 1889. godine. Po profe-

siji je bio pravnik. U mladosti stupio je u

Stranku prava. Posle zavo|ewa diktature uJugoslaviji 1929. godine, Paveli} je emigrirao

i zajedno sa svojim usta{kim pokretom sna`no

se zalagao za zbacivawe diktatorskog reìma

i ukidawe dràve Jugoslavije. Paveli} je za-

dobio simpatije fa{isti~kih vo|a, ponajvi{e

Musolinija, koji je verovao da pomaù}i Pave-

li}a moè da pripoji Italiji obalne delove

Hrvatske. Posle sloma Jugoslavije, Musolini

i Hitler omogu}ili su Paveli}u da stvori ma-

rionetsku Nezavisnu Dràvu Hrvatsku (nada-

qe: NDH). Na samom kraju Drugog svetskog rata

Paveli} je pobegao u inostranstvo (Argentina,

[panija). Umro je 1959. godine.

Pa`qivo osmotrite fotografiju. Da lije fotograf rekao istinu? Da li je na

osnovu fotografij mogu}no i{ta saznati okarakteru fotografisane li~nosti? [tanam o Paveli}u kao li~nosti govori ~iwe-nica da nije umeo da se smeje? (On je o sebive~ito mislio kao o smrtno ozbiqnom vo-|i?) Fotograf je dao svedo~ewe dugo vreme-na posle Paveli}evog pada; da li bi to sve-do~ewe bilo druga~ije da ga je fotograf dao

u vreme dok je Paveli} bio na vlasti? [tafotograf ho}e da kaè o Paveli}u kad govo-ri o odnosima izme|u wega i wegove ène?Moè li tra~ da bude istorijski izvor?

Sl. 2. Ante Paveli}

www.pavelicpapers.com

Razmisli o pitawima koja se odnose

na svedo~ewe Paveli}evog fotogra-

fa (tekst I2).

I3. Opisi Mehmeta [ehua i Envera Hoxe

Nekoliko dana kasnije, Maklin se vra-

tio i u posetu, prvu od mnogih, do{ao nam

je Glavni {tab LN-a,2 ~ija su dva vode}a

29

DRUGI SVETSKI RAT

2 LN Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa) organizacija kojom su za vreme Drugogsvetskog rata u Albaniji rukovodili komunisti. LNje organizovao najve}i oruàni otpor u zemqi. Po{to jeza vreme i posle rata eliminisao sve druge politi~ke grupe, proglasio se jedinim zaslu`nim za osloba|awe

Albanije i zahvaquju}i tome je posle rata postao vode}a sila u zemqi.

?

?


30/146

~lana bili Mehmet [ehu3 i Enver Hoxa.4

Mehmet [ehu bio je nizak, mi{i}av, sme-

|okos, bolesno ùte boje lica, trideseto-

godi{wak koji se retko smejao, izuzev kad

bi video nesre}u drugih. Dobro je govorio

engleski, bio je veoma sposoban i imao jeneuporedivo vi{e vojnih znawa od ve}ine

drugih Albanaca.

Enver Hoxa bio je sasvim druga~iji visok

~ovek s previ{e mesa i mlitavog stiska

ruke. Nije bio vojnik iako je imao vojnih

pretenzija, ali je bio dru{tveniji od

[ehua i sa nama je razgovarao na te~nom

francuskom. Mogu}no je da nas nije voleo,

ali je bar skrivao svoja ose}awa, dok ste

kod [ehua mogli da osetite neprijateqs-

tvo. Hoxa je imao 35 godina. [kolovao se usredwoj {koli u \irokastru, ulyce u Kor-~eu i na univerzitetu u Monpeqeu, u Fran-

cuskoj, koji je bio prinu|en da napusti jer

nije poloìo ispite. Oti{ao je u Brisel i

Pariz da studira prava. Nije diplomirao.

Vratio se u Albaniju i postao u~iteq

francuskog jezika u dràvnoj gimnaziji u

Tirani; kasnije je, i daqe kao u~iteq

francuskog, preba~en u Kor~e. Uvek smo ga

znali kao profesora Enver Hoxu vero-

vatno je tu titulu uzeo s obzirom na svojnastavni~ki sta`. Napustio je predava~ki

posao 1940. godine i po~eo da vodi duvan-

sku radwu, koja je postala komunisti~ka

}elija i mesto gde su se sastajali anti-

dràvni elementi; posle osnivawa Komu-

nisti~ke partije Albanije 1941. postao je

generalni sekretar Centralnog komiteta

Partije i na tom poloàju je verovatno bio

i kad smo ga mi prvi put sreli.Smiley,5 str. 56

Kakve razlike uo~ava{ izme|u dvo-jice goreopisanih vo|a? Misli{ li

da su razlike u wihovim karakterima

bile va`ne za wihov uspeh? Kako autor

daje ~itaocu nagove{taj o svojim ose}a-

wima prema [ehuu i Hoxi?

30

POLITI^KI KONTEKST

3 Mehmet [ehu rodio se 10. januara 1913. u Koru{u, u ju`noj Albaniji. Tridesetih godina dvadesetog veka studirao je na

vojnoj {koli u Napuqu. Od 1937. do 1939. borio se u [panskom gra|anskom ratu, u internacionalnoj brigadi Garibaldi. Od

1939. do 1942. bio je u internirskom logoru u Francuskoj. Od 1942. [ehu je u~estvovao u partizanskom pokretu i u radu

albanske Komunisti~ke partije. Od 1944. do 1945. bio je ~lan Antifa{isti~kog ve}a nacionalog oslobo|ewa (privremena

vlada). Tokom rata, [ehu je izi{ao na glas kao surov funkcioner. Po wegovom nare|ewu, pogubqena je ve}ina plemenskih

vo|a u planinama severne Albanije. Kada je Albanija oslobo|ena nema~ke okupacije, [ehu je postao na~elnik general{taba.Od 1948. do 1954. bio je potpredsednik Ve}a ministara i ministar unutra{wih poslova (i {ef tajne policije). Godine 1954.

nasledio je Envera Hoxu na mestu predsednika Ve}a ministara i ostao je na tom poloàju do 1981. [ehu je smatran desnom

rukom Envera Hoxe i bio je po{tovan kao druga li~nost u Albaniji. Tvrdi se da se [ehu 1981. usprotivio izolacionizmu

Envera Hoxe i da je zbog toga optuèn da je jugoslovenski {pijun. Na dan 17. decembra 1981. na|en je mrtav u svojoj spava}ojsobi, sa metkom u glavi. Prema zvani~nom saop{tewu (od 18. decembra), izvr{io je samoubistvo u stawu nervnog sloma, {to

je prema albanskom zakonu bio zlo~in. [ehu je progla{en narodnim neprijateqem i sahrawen je na pustopoqini u blizi-

ni Tirane. Posle wegove smrti tvrdilo se da nije bio samo agent jugoslovenskih tajnih slu`bi, nego i CIA i KGB. U Hoxinoj

kwizi Titoites (1982) nekoliko poglavqa posve}eno je denuncirawu [ehua. Sa izuzetkom te kwige, [ehuovo ime i{~ezlo jeiz zvani~ne istorije Albanije.

4 Enver Hoxa ro|en je 16. oktobra 1908. u \irokastru. Godine 1930. dobio je stipendiju za studije u Monpeqeu; stipendi-

ja je okon~ana 1934. Posle toga oti{ao je u Pariz i tamo ostao do pozne 1935. U Brisel je oti{ao 1935. i radio u albanskojambasadi u Belgiji. Otpu{ten je 1936. zbog svojih revolucionarnih ideja. Godine 1936. vratio se u Albaniju i nekoliko mese-

ci je predavao u sredwoj {koli u Tirani, a u aprilu 1937. u lyce u Kor~eu. Otpu{ten je 1939. sa obrazloèwem da je pro-tivnik reìma. Osmog novembra 1941. osnovana je Komunisti~ka partija Albanije i Enver Hoxa je postao izabrani ~lan

Privremenog centralnog komiteta. Novembra 1944. izabran je za premijera, a 11. januara 1946. za predsednika Ministarskog

ve}a. Enver Hoxa diktatorski je vladao Albanijom od 1944. do 11. aprila 1985, kada je umro.5 Dejvid Smajli (David Smiley) bio je kapetan britanske vojske i kao dobrovoqac pridruìo se Egzekutivi za specijalne

operacije (Special Operations Executive) na Balkanu, a posebno u Albaniji. On daje ìv opis Drugog svetskog rata i svojihzvani~nih kontakata sa komunistima, a zatim i rojalistima u organizovawu albanskog antifa{isti~kog otpora.

?


31/146

I4. Engleski {pijun o Juliju Maniju(Iuliu Maniu), vo|i politi~ke opozicije uRumuniji

Maniju je (...) bio jedan od najmawe bom-

basti~nih heroja koje je jedna zemqa ikaddala po{ten, mudar, pre~esto u pravu i

savr{eno li{en pomodne ratne visokopar-

nosti. Krhke gra|e, inteligentnih o~iju,

obu~en dosta formalno, vi{e je li~io na

provincijskog bele`nika nego {to je odgo-

varao popularnoj predstavi o vo|i pokreta

otpora. Godine 1938. morao je imati {ezde-

set osam godina, ali je izgledao mla|e (...)

Od po~etka je sebi i svojoj partiji posta-

vio visoke standarde pona{awa. Preduze-

te su mere da se preduprede antisemitskedemonstracije. Ohrabrivao je strana ula-

gawa i mada su neke wegove kolege nesum-

wivo napunile sopstvene xepove, ne moè

se ni zamisliti da je sm Maniju uzimao

bilo kakvo mito. On i wegovi bliski sa-

radnici qudi kao Jon Mihal~e (IonMichalche) i ekonomist Madgaru (Madgaru) spadaju me|u najistaknutije Rumune dva-

desetog veka.Porter, str. 18, 20

I5. Metaksasova poruka urednicima iizdava~ima svih gr~kih novina (30.

oktobar 1940)

Turska nije saveznik Nema~ke kao {to je

to bila 1916, nego je saveznik Britanije.

Bugarska, naravno, i sada kao i onda kal-

kuli{e, ali se, u svakom slu~aju, u ovom

trenutku i bar za sada, ne usu|uje da se po-

krene. Vreme, me|utim, ne radi za sileOsovine. Ono radi za protivnike zemaqa

Osovine. Na kraju, za Nema~ku bi, u svakom

slu~aju, bilo mogu}no da pobedi samo ako

bi ostvarila svetsku dominaciju. Ali, u

Denkerku se kona~no pokazalo da svetska

dominacija Nema~ke nije mogu}na. [...]Ve} sada, posle nepravednog napada Ita-

lije, politika koju sledim je Venizeloso-

va politika ve~nog se}awa. Jer, to je poli-

tika izjedna~avawa gr~ke politike sa

sudbinom one sile za koju je, kad je o Gr~koj

re~, okean uvek bio morska povr{ina koja

spaja, a ne granica koja razdvaja. [...]Za Gr~ku je Engleska prirodni saveznik;Engleska je vi{estruko dokazala da je bra-

niteq Gr~ke, a u pojedinim trenucima i

wen jedini braniteq. Pobeda ne}e i ne mo-

è biti ni~ija do wena. Bi}e to pobeda

anglosaksonskog sveta; i po{to do tog datu-

ma nije uspela da postigne kona~ni rezul-

tat, Nema~ka }e biti osu|ena da bude

smrvqena wegovim rukama. Zato se od ovog

trenutka ne sme verovati da za sile Osovi-

ne na horizontu nema oblaka, ~ak ni u sme-

ru Istoka, a Istok je uvek mesto tajne. Uvekje bilo tako, ali je on danas vi{e nego ikad

ranije pun neo~ekivanih doga|aja i tajni.

Zato }emo na kraju mi trijumfovati. [...]Postoje trenuci kad narod, ako ho}e da

ostane veliki narod, sebi duguje da bude

kadar da se bori ~ak i bez ikakve nade u

pobedu. Samo zato {to je to ono {to treba

da u~ini.

Metaxas, str. 525526

Na dan 28. oktobra 1940. Italija jeGr~koj postavila ultimatum. Joanis

Metaksas (Ioannis Metaxas), gr~ki premijer idiktator od 4. avgusta 1936, odmah je odgo-

vorio OXI (NE) i dan OXI ostao je drugigr~ki nacionalni praznik iako je Metaksa-

sova diktatura i danas nepopularna. Na

dan 30. oktobra, dok su italijanske trupe i

daqe napredovale, a italijanski avioni

bombardovali, Metaksas se obratio ured-

nicima i izdava~ima svih gr~kih novina,

koje su bile pod cenzurom. Metaksas je umro

29. januara 1941, dok su gr~ke trupe bile du-boko u Albaniji, i nije doìveo da vidi ne-

ma~ku invaziju 6. aprila.

Daj komentar posledweg paragrafa.

[ta je Metaksas èleo da postigne?

31

DRUGI SVETSKI RAT

?


32/146


33/146

I7. Jon Antonesku6 o jevrejskom pitawu

17. septembar 1940.Propaganda, {tampa i radio moraju da radeu savr{enoj harmoniji, kako na unutra{-wem, tako i na spoqa{wem planu. Akcijamora biti jedinstvena i problemi se mora-ju izbe}i.Na spoqnom planuTreba obznaniti da je na{a jedina upori{-na ta~ka iz perspektive spoqne politike:Osovina. General Antonesku ne}e voditipolitiku svojih prethodnika; generalAntonesku je izabrao sopstveni put kojim}e i}i. Rumunska politika je stoprocentnouz Osovinu. Ostvari}emo lojalnu, potpunukorektnost u odnosu na sile Osovine...

Jevrejsko pitawe predstavqa vitalniproblem. Poku{a}u civilizovanim sred-stvima da Jevreje postepeno uklonim izrumunskih ekonomskih struktura. Svi Jev-reji koji su u zemqu do{li potajno i ustoli-~ili se posle unije, u bilo kom obliku i podkojim god izgovorom, bi}e pozvani da likvi-diraju svoje poslove i napuste zemqu. Igno-risati jevrejsko pitawe ili ga prikrivatiprividnim re{ewima zna~ilo bi izdatisamu su{tinu na{eg rumunstva. Mada nasil-nost gesta ili re~i ne re{ava ovaj problem,

ve} degradira onoga koji gest ~ini ili re~izgovara, general Antonesku preuzeo jeodgovornost da taj problem re{i metodi~noi postupno, kako ne bi izazvao neravnoteùu privrednom ìvotu Rumunije. Uklawawestranog elementa uslovqeno je postavqa-wem doma}ih snaga na wegovo mesto.

Evreii din Romnia ntre anii19401944, tom. II, dok. 44

Ovo su direktive za {tampu, radio i

telegrafske agencije. Specifikacije

su na~iwene s obzirom na jevrejsko pitawe.

Na taj na~in nastavqena je politi~ka cen-zura u {tampi, koju je uveo prethodni reìm.

Ko je, iz Antoneskuove perspektive,

1940. bio glavni saveznik Rumunije?

[ta su, po Antoneskuovom mi{qewu,

bila sredstva za re{avawe jevrejskog

pitawa? Uporedi situaciju u Rumuniji

sa situacijom u drugim dràvama u istovreme. Da li misli{ da je jevrejsko

pitawe zaista predstavqalo vitalni

problem za Rumuniju 1940. godine (u vre-

me kada je izgubila 1/3 svoje teritorije

i bila na putu da bude uvu~ena u rat)?

I8. Proglas kraqa Mihaila7 gra|animawegove zemqe (23. avgust 1944)

Rumuni,

u najteìm trenucima na{e istorije odlu-

~io sam, zajedno sa svojim narodom, da pos-

toji samo jedan put da se zemqa spase pot-

pune katastrofe, a to je da napustimo sa-

vez sa silama Osovine i smesta prekinemo

rat protiv saveznika.

Rumuni,

nova vlada nacionalnog jedinstva dobila

je zadatak da ispuni odlu~nu voqu ove

zemqe da zakqu~i mir sa Ujediwenim na-

cijama. Rumunija je prihvatila primirje

koje su joj ponudili Sovjetski Savez,

Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke

Dràve. Od ovog trenutka, svaka borba

ili neprijateqstvo prema sovjetskoj vojs-

ci mora prestati, kao i rat protiv Velike

Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Drà-

va. Molim vas da prihvatate vojnike tih

vojski s poverewem. Ovi narodi garanto-

vali su na{oj zemqi nezavisnost i neme-

{awe u na{e unutra{we poslove. Oni su

shvatili nepravdu be~kog diktata, kojimnam je oduzeta Transilvanija...

33

DRUGI SVETSKI RAT

6 Jon Antonesku (Ion Antonescu, 18821946), vojno lice i politi~ar. Zauzimao je va`ne poloàje u rumunskojvojsci. Premijer (4. septembar 194023. avgust 1944). [ef dràve (19401944). Saveznik Hitlerove Nema~ke.

Osu|en i streqan kao ratni zlo~inac (1946).7 Mihail I (1921 - ), kraq Rumunije (19271930; 19401947). Na dan 23. avgusta 1944, uz podr{ku politi~ke

opozicije, uhapsio je Jona Antoneskua i objavio da je rat protiv Ujediwenih nacija zavr{en. Godine 1947. kraq

je, pod pretwom, primoran da abdicira, a Rumunija je progla{ena narodnom republikom.

?


34/146

Rumuni,

diktatura je okon~ana, a sa wom se okon~a-

va i svekoliko ugwetavawe. Ova nova vla-

da ozna~ava po~etak nove ere, u kojoj }e

prava i slobode svih gra|ana ove zemqe

biti garantovani i po{tovani.Istoria Romniei ntre 19181944 (culegere), str. 261

[ta su glavne ta~ke novog programa

rada rumunske vlade? Kako se gleda

na prethodnu vladu? Kraq Mihail je

najpre podràvao profa{isti~kog vo|u

Antoneskua za{to je promenio mi{qe-

we? Da li je stvarno tako mislio ili je

samo bio oportunista? Uporedi to sa

nekim drugim primerima vo| koji su

promenili svoju politi~ku orijentaciju.

I9. Komunisti~ka ideologija LN, utuma~ewu Sejfule Maqe{ove (SejfullaMalshova)8

Albanski narod, bore}i se protiv okupa-

tora i reakcionarnih klanova, odnedavno

se politi~ki obrazovao, stekao je svest o

svojim interesima i shvatio da nema dru-

gog ispravnog puta izuzev onoga koji vodi

narodnoj demokratiji. Priroda budu}egreìma u Albaniji i narodni demokratski

pokret direktno su povezani sa aktivno{-

}u i doprinosom na{eg naroda u dana{wem

ratu. Danas, u bitkama narodnooslobodi-

la~kog rata, odlu~uje se sudbina sutra{we

Albanije. îwenica da je ve}ina Albanaca

okupqena oko nacionalnog antifa{isti~-

kog oslobodila~kog fronta; ~iwenica da

smo organizovali slobodne izbore u naj-

razvijenijim regionima i odràli kongres

uz prisustvo predstavnika iz svih krajevaAlbanije; ~iwenica da danas imamo anti-

fa{isti~ko ve}e, koje reprezentuje poli-

ti~ku snagu naroda albanske dràve; ~i-

wenica da danas imamo vojsku sastavqenu

od brigada i divizija, armiju qudi sposob-

nih da se odupru nema~kim divizijama i

reakcionarnim bandama i da ih uni{te sve to daje garanciju za trijumf demokrat-

skog narodnog reìma u Albaniji. (...) Na{

narod, zajedno sa ~itavim progresivnim

svetom, ne}e dopustiti drugima, koji su ga

do danas tla~ili i eksploatisali, da ube-

re ètvu wegove krvi. Ono {to se do sada

dogodilo ne}e se ponoviti; narod ubijaju, a

drugi, koji rade protivno wegovom intere-

su, zaposedaju vode}e poloàje.Bashkimi, jun 1944.

Sejfula Maqe{ova bio je jedan odnajistaknutijih vo|a albanskog anti-

fa{isti~kog otpora. Komunisti~ka ideolo-

gija LN, izloèna u ovom izvoru, promovi-{e wihov manifest za vo|ewe zemqe posle

rata. Manifest predstavqa situaciju tako

da sve druge grupe izgledaju kao kolabora-

cionisti~ke i izdajni~ke. îtaju}i ovaj

~lanak, moè se ste}i realisti~an utisak o

komunisti~koj propagandi za vreme rata.

Analiziraj jezik u ovom odlomku.Koji elementi ovog ~lanka se mogu

smatrati propagandom?

I10. Letak Oblasnog komiteta Komunis-ti~ke partije Jugoslavije za Makedoni-

ju, upu}en makedonskom narodu

Novembar 1941.

... Bugarske vlasti po~inile su masakre u

Kumanovu, bilo je 78 mrtvih, me|u wima sui ène. (...) Na{i gradovi su opkoqeni i

34

POLITI^KI KONTEKST

8 Sejfula Maqe{ova (Sejfulla Malshova) rodio se 1900. u mestu Maqe{ove (Malshov) u blizini mestaPermeta (Prmet). U 24. godini po~eo je da pi{e poeziju i prve ~lanke. Kasnije je oti{ao u Moskvu kao ~lanKominterne. Veoma je aktivno u~estvovao u Drugom svetskom ratu. Posle rata imenovan je za predsednika

Udruèwa pisaca, a kasnije za ministra obrazovawa u Albaniji. Preveo je Geteova, Nekrasovqeva etc. dela.Komunisti~ki reìm ga je zbog liberalnih politi~kih pogleda uhapsio i poslao na robiju u trajawu od 20 god-

ina. Sejfula Maqe{ova umro je u Fieriju, gde je bio poslat u egzil.

?

?


35/146

okupirani i narod je prisiqen da danima

boravi u ku}i; u Prilepu (i u nekim drugim

mestima) stotine qudi su uhap{ene, pqu-

vane, batinane na ulici. Na ulicama ~esto

moète da vidite kako bugarska fa{isti-

~ka policija vodi u zatvor po{tene Ma-kedonce najboqe sinove makedonskog

naroda. Ko ~ini sve to? Jesu li to Bugari?

Ne. Bugarski narod nema nikakve veze sa

time; to ~ine izdajnici bugarskog naroda,

koji se prodaju za {aku prqavog fa{isti~-

kog srebra. Ti izdajnici ~ine sve {to je u

wihovoj mo}i da budu poslu{ni monstrumu

Hitleru i da navedu nas Makedonce da za-

mrzimo Bugare, Ruse, Srbe i druge sloven-

ske narode, i da udarimo na wih. Krvolok

Hitler ho}e da uni{ti slovenske narode i

da ih pretvori u feudalno robqe robqekoje }e orati i kopati zemqu za nema~ke

grofove i barone. Bezuman, Hitler urla da

45 miliona Slovena treba da nestane

kako bi tamo gde su oni bili zaorao nema~-

ki plug, i to je razlog {to je krenuo protiv

sovjetske Rusije, zemqe socijalizma, za{-

titnika svih obespravqenih qudi, poseb-

no malog slovenskog naroda.Danas je herojska borba sovjetskog naroda

borba svih slovenskih naroda protiv za-

jedni~kog zla. Wihova pobeda je i na{a po-

beda, pobeda koja }e okon~ati ropstvo,

glad i strah koji je doneo fa{izam.Izvori za Osloboditelnata vojna i

Revolucija vo Makedonija, 19411945, str. 2829

[ta su bili ciqevi ovog letka? Ka-

kav je stav Oblasnog komiteta Komu-

nisti~ke partije Makedonije prema bu-

garskom narodu? Objasni ulogu SSSR-a uborbi makedonskog naroda. Uporedi jezik

ovog dokumenta sa jezikom prethodnih.

35

DRUGI SVETSKI RAT

9 Balist: ~lan Balli Kombetar.10 LN Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa), pod rukovodstvom komunista.

Op{ta pitawa za potpoglavqe Ia.Da li izvori realisti~no prikazuju politi~ke vo|e? Kakve sli~nosti moè{ da

uo~i{ u opisima razli~itih vo|a? Kakve razlike moè{ da uo~i{ u opisima razli~i-

tih vo|a?

Prona|i opise vo|a u svojoj zemqi iz istog perioda. Moè{ li da utvrdi{ sli~nosti

me|u wima? Prona|i neke druga~ije opise istih vo|a. [ta misli{, zbog ~ega je ista

li~nost opisana na razli~ite na~ine?

[ta moè{ da zakqu~i{ o propagandnim slikama {ta one pokazuju? [ta je trebalo

da one kaù qudima? Poku{aj da to utvrdi{ za svaki izvor: koju je ideologiju on

podràvao? Za{to je propaganda bila tako va`na za vreme rata? Moè{ li da odredi{

glavne ideolo{ke i politi~ke konflikte u svakoj zemqi? Moè{ li da uo~i{ zajed-

ni~ke trendove u svim zemqama?

istorijska_čitanka_drugi_svetski_rat____2005

Documents