Laboratorijska veba 5

Korienje Windows operativnog sistema

Uvod Tema ove laboratorijske vebe je korienje Windows operativnog sistema, rad sa DOS konzolom, sa fajl sistemom i nekim od popularnih fajl servisa (Dropbox).

Tekstualno upravljanje operativnim sistemom (konzole) Prvi operativni sistemi nisu pruali grafiki interfejs prema korisniku. Korisnik je operativnom sistemu zadavao komande kucanjem teksta, a okruenje su najee inili crna pozadina i zelena ili narandasta slova. I na dananjim raunarima mogue je na taj nain zadavati komande operativnom sistemu. Ovaj nain nosi naziv "konzolni" izraz potie od nekadanjih konzola za pristup raunarima, radnih mesta koja se sastoje od ekrana, tastature i stolice (dok bi sm raunar bio u drugoj prostoriji, zbog tadanjih ogromnih dimenzija). Kada se danas kae "konzola", misli se na prozor sa crnom pozadinom u kome je mogue operativnom sistemu zadavati komande kucanjem teksta.

U grafikom okruenju operativnog sistema Windows XP, konzolni prozor najjednostavnije je pokrenuti iz Start menija, klikom na Run, a potom unoenjem u polja za ime programa rei "cmd":

Nakon ovoga kliknuti taster Enter ili dugme OK. Na ekranu de se pojaviti konzolni prozor sa crnom pozadinom, spreman da prihvati komande korisnika u tekstualnoj formi.

Konzolni prozor takoe sve vreme pokazuje trenutnu "poziciju" korisnika, odnosno folder "u kome je"

korisnik trenutno. Poetna pozicija korisnika e zavisiti od konkretnog raunara. Kod raunara sa slike,

poetna pozicija korisnika pri pokretanju konzole je disk "C:" i na njemu folder "Martin" koji se pak nalazi u folderu "Documents and Settings". Pogledati tekst nakon sledee slike.

Korisnik je duan da zna ispravnu sintaksu naredbi, inae operativni sistem nede moi da prepozna ta se od njega oekuje. Recimo, ukoliko eli da pogleda ta sve postoji u folderu u kome "se trenutno nalazi", korisnik treba da ukuca naredbu "dir" (skraeno od "directory" u znaenju direktorijum, to je sinonim za folder), kao to je prikazano na slici gore. Nakon to otkuca "dir" i pritisne taster Enter, konzola de mu prikazati koji sve folderi i fajlovi postoje u tom folderu. Sadraj direktorijuma (foldera) e biti razliit na

razilitim raunarima. Pritiskom tastera Tab, raunar e pokuati da zavri zapoetu komandu. Npr. dir D e izbacivati sve predloge koji poinju zadatim tekstom - kao prvi predlog dir Desktop. Ponovnim pritiskom na Tab se pojavljuje drugi predlog, u ovom sluaju dir Downloads, itd.

Ispravan nain za gaenje konzolnog prozora je unoenje naredbe "exit" i pritisak na taster Enter.

Grafiko okruenje operativnog sistema ("GUI") Savremeni operativni sistemi pruaju korisniku grafiko radno okruenje (Graphic User Environment, skraeno GUI). U pitanju je samo "maska" na primer dupli levi klik na ikonu My Documents pokrenue prozor u kome de biti izlistan sadraj foldera My Documents. Ova operacija je potpuno identina kucanju

naredbe "dir" u prethodnom primeru, samo to je prikaz foldera lepi, i to postoji mogunost zadavanja komandi operativnom sistemu pomou strelice i klikova na odreena mesta na ekranu (ikone, dugmie i sl). Na slici je dat primer za isti folder kao u sluaju konzole:

Sadraj foldera je isti. Takoe, u liniji za upis lokacije stoji isti "put" kao i kod primera sa konzolom: "C:\Documents and Settings\Martin". Dakle u pitanju je samo lepi prikaz iste stvari, a mehanizam strelice/ikona/dugmia i klikova je samo zamena za kucanje tekstualnih komandi zato da korisnici ne bi morali da ue puno razliitih komandi napamet. U tom smislu je grafiko okruenje "zasluno" to su

raunari postali popularni meu graanstvom.

Grafiko okruenje operativnog sistema Windows XP sastoji se od nekoliko osnovnih elemenata koji su

pobrojani na narednoj slici. Osnovna radna povrina ekrana zove se "desktop" (engl. povrina stola). Grafiki simboli za foldere i fajlove zovu se ikone. Povrina koju zauzima neki program naziva se prozor (window odatle naziv operativnog sistema: Windows). U donjem levom uglu ekrana nalazi se "Start" (ali ne vie i u Windows 8 okruenju) dugme koje otvara Start meni, a koji je pomono sredstvo za pokretanje programa i otvaranje fajlova (jedna vrsta preice koja je uvek dostupna). Linija du donje

ivice ekrana naziva se taksbar (linija sa zadacima); u njoj su grafiki reprezentovani svi trenutno otvoreni prozori. U donjem desnom uglu nalazi se tzv. System Tray, mesto gde Windows prikazuje sat, status mree i specijalne informacije odreenih programa.

Na svakom prozoru iznad radne povrine stoji titlebar (linija sa nazivom), a ispod radne povrine stoji statusbar (linija sa statusom, koja prikazuje razne korisne informacije, npr. koliko fajlova i foldera ima u datom folderu i sl). U gornjem desnom uglu svakog prozora nalaze se dugmii za minimizaciju, maksimizaciju i gaenje prozora. Ispod titlebara se nalazi paleta sa alatima (opcije File, Edit, View itd), a odmah iznad radne povrine nalazi se addressbar (linija za adresu). U addressbar moemo direktno ukucati put (path) do nekog eljenog foldera ili fajla. Put uvek ima formu DISK:\folder\podfolder\podpodfolder\...\fajl. Diskovi koji su vezani na raunar obeleavaju se, po konvenciji, slovima C, D, E itd, pri emu je slovo praeno znakom ":". Jo jedna od pogodnosti koju prvi put uvodi Windows u verziji 98 je quicklaunch posebno izdvojeni deo taskbara na kome mogu da stoje ikone najede korienih programa i/ili fajlova. U Windows verziji 7 su se quicklaunch i taskbar vie nisu odvojene celine.

Jedna od najkorisnijih pogodnosti koju nudi grafiko okruenje operativnog sistema Windows su tzv. kontekstni meniji. U pitanju su meniji (liste ponuenih opcija) koji se dobijaju desnim klikom na bilo koji objekat (ikonu, oblast ekrana itd). Zovu se kontekstni zato to zavise od konteksta bie razliiti zavisno od objekta nad kojim se izvrava desni klik. Sadraj kontekstnog menija ne varira samo od objekta do objekta, ve zavisi i od toga koji programi su instalirani na konkretnom raunaru. to vie instaliranih programa, vee su anse da de kontekstni meni biti bogatiji. Na sledeoj slici dat je primer kontekstnog menija dobijenog desnim klikom na folder workspace.

Osnovne operacije u Windows Exploreru:

Rename - Promena imena fajla ili foldera: otvoriti kontekstni meni desnim klikom na eljeni fajl/folder i pritisnuti Rename. Preica sa tastature je F2

Copy -Kopiranje u radnu memoriju (clipboard): otvoriti kontekstni meni desnim klikom na eljeni fajl/folder i pritisnuti Copy. Preica sa tastature je Ctrl + C

Cut - Pomeranje u radnu memoriju (clipboard) (objekat se kopira u memoriju i potom brie sa diska) : otvoriti kontekstni meni desnim klikom na eljeni fajl/folder i pritisnuti Copy. Preica sa tastature je Ctrl + X

Paste - Kopiranje iz radne memorije na disk: Pod predpostavkom da je eljeni fajl ili folder u radnoj memoriji (prethodnim izvravanjem Cut ili Copy), otvoriti kontekstni meni u folderu u koji elimo da sauvamo

objekat, a potom pritisnuti Paste. Preica sa

tastature je Ctrl + V

Usluni programi kao deo operativnog sistema Operativni sistemi, osim usluga koje pruaju korisnikim programima, pruaju i niz usluga samom

korisniku. Za te funkcionalnosti zadueni su programi koje proizvoai isporuuju uz operativni sistem i

koji se mogu smatrati delom istog. Jedan od najkorienijih programa u okviru operativnog sistema Windows (u gotovo svim verzijama) je Windows Explorer. U pitanju je program namenjen pregledavanju sadraja foldera. Svaki dvostruki klik na ikonu nekog foldera pokrenude novu instancu Windows Explorera koja de korisniku prikazati sadraj kliknutog foldera. Korisnici esto nisu svesni da je u pitanju

program, zato to je njegova funkcionalnost vrsto integrisana sa operativnim sistemom (mnogi korisnici

ga grekom zovu My Computer i sl). Izgled Windows Explorera dat je na prethodnoj slici. Osim njega, korisnicima Windows-a na raspolaganju je program za konzolni pristup (i to je poseban program), belenica za tekst (Notepad), primitivni program za crtanje (Paint), primitivni snima zvuka (Sound

Recorder), nekoliko elementarnih igara itd. Jedan od znaajnih programa je Task Manager, program za prikaz i manipulaciju pokrenutim procesima, o kome e biti rei u nastavku.

Vieprogramski operativni sistemi multitasking Operativni sistem Microsoft Windows spada u multiprogramske operativne sisteme. Ovo znai da operativni sistem moe da pokrene vie programa istovremeno. Svakom programu operativni sistem dodeljuje odreenu koliinu radne memorije i odreeno procesorsko vreme, u skladu sa politikom

dodele procesora procesima. Prilikom pokretanja bilo kog programa, operativni sistem pokree tzv. proces. Postoje procesi koji su aktivni sve vreme rada operativnog sistema (ak iako nije pokrenut ni

jedan korisniki program) u pitanju su neki sistemski procesi koji omoguavaju normalan rad sistema. Procesi programa koje je pokrenuo korisnik aktivni su dok god su ti programi pokrenuti, sa gaenjem programa prestaje i rad odgovarajuih procesa.

Program za pregled aktivnih procesa u sistemu naziva se Task Manager. Moe se pokrenuti preicom sa tastature (CTRL + ALT

+ DEL pa Task Manager, ili direktno CTRL + SHIFT + ESC) ili iz Start menija (Start Run "taskmgr"). Task Manager omoguava uvid u trenutno aktivne procese, kao i nasilno prekidanje procesa eventualno blokiranog programa. Takoe omoguava i pokretanje proizvoljnog procesa, uvid u trenutno opteredenje procesora i memorije, stanje mree, uvid u trenutno logovane korisnike itd. Izgled Task Managera u Windows-u XP dat je na slici.

Broj i vrsta procesa varira od raunara do raunara i razliita je u razliitim trenucima za isti raunar. Spisak procesa na raunaru u laboratoriji verovatno de biti razliit od spiska na slici.

Korienje WinZIP-a Kontekstni meni vezan za neki objekat dobija se desnim klikom na taj objekat. Ukoliko je na raunaru instaliran WinZip, desnim klikom na fajl e se, meu opcijama kontekstnog menija, pojaviti opcija Add to Zip. Meutim ukoliko se ta opcija ne pojavi, to znai da na raunaru nije instaliran WinZip. Windows sam po sebi ukljuuje jednu varijantu WinZip-a, i u sluaju da on nije instaliran, koristiemo Windowsovu ugraenu varijantu.

AKO JE INSTALIRAN WinZip:

Pakovanje u arhivu 1. Odabrati jedan fajl iz foldera My Documents. 2. Desnim klikom na fajl otvoriti kontekstni meni. 3. Izabrati opciju: Add to Zip. 4. U dijalogu WinZipa dati ime arhivi u koju de biti spakovan fajl.

5. Za parametar "Compression" izabrati nivo kompresije

Raspakivanje arhive 1. Otvoriti kontekstni meni desnim klikom na Zip arhivu. 2. Izabrati opciju: "Extract To...". 3. WinZip izbacuje dijalog za izbor foldera za raspakivanje arhive. 4. Izabrati novokreirani folder: "My Documents\xyz". 5. Kliknuti dugme "Extract".

AKO NIJE INSTALIRAN WinZip:

Pakovanje u arhivu 1. Odabrati jedan od fajlova iz foldera My Documents. 2. Otvoriti kontekstni meni desnim klikom na fajl 3. Izabrati Send to -> Compressed (Zipped) Folder. 4. Windows e zipovati taj fajl, i zipovana verzija fajla (ikona izgleda kao folder sa rajsfelusom) se

pojavljuje u istom folderu.

Raspakivanje arhive Korienjem Windows Explorera, arhivi se pristupa kao i obinom folderu.

Upotreba servisa za sihronizaciju fajlova (Dropbox) Trenutno su dosta aktuelni tzv cloud servisi, tj. servisi gde se korisniki podaci smetaju online, tj. na servere na Internetu. Neki od njih su Google Drive (pandan Microsoft Office-u, ali se dokumenti smetaju online), Dropbox (online skladitenje podataka), Apple iCloud i sl.

Dropbox je komercijalni Internet servis za sinhronizaciju fajlova. Naime, aplikacija e sinhronizavati odreeni lokalni direktorijum sa verzijom uskladitenom na Internetu. Svaki korisnik otvara nalog i dobija odreenu koliinu prostora na Internetu tzv.cloud servis. Ukoliko korisnik modifikuje/ doda/ obrie neki fajl ili folder uokviru lokalnog Dropbox foldera, sistem e aurirati promenu i u verziji na Internetu, a potom e aurirati i sve ureaje koji su vezani za isti Dropbox nalog. Alternativni servisi su Syncplicity, Sharefile, Cubby, itd.

Postoje verzije klijent aplikacije za desktop raunare (npr. za Windows), kao i za mobilne ureaje (iOS, Andriod).

1. Preuzeti Dropbox aplikaciju sa zvaninog sajta www.dropbox.com i instalirati je 2. Uneti postojei Dropbox nalog ili napraviti novi 3. Deljenje fajlova se vri ili preko Windows Explorera ili preko Web-a:

Web pristup odlaskom na www.dropbox.com, logovati se na prethodno kreirani nalog. Zatim kliknuti na link Sharing. Bie ponuena opcija da se kreira novi folder koji e odmah biti podeljen sa navedenim korisnicima, ili se to moe uraditi za bilo koji postojei folder (Options za taj fajl).

Poto ste izabrali folder koji ete podeliti, potrebno je navesti listu ljudi sa kojima elite podeliti folder. Moete navesti njihova imena, u sluaju da imaju Dropbox nalog. Ukoliko nemaju, moete navesti

njihove emailove, i u tom sluaju e oni morati da prvo otvore Dropbox naloge.

Zadatak za samostalni rad 1. Osnovne radnje u grafikom okruenju Windows-a XP

1. Kreirati stablo direktorijuma na sledei nain kao na priloenoj slici.

2. Podesiti nain gledanja u folderima na detaljni pogled (detailed view). Folder nazvati prema svom broju indeksa.

3. Krerati na desktopu preicu (shortcut) prema fajlu tekst.txt. 4. Kopirati tekst.txt u folder UUR I zatim ga preimenovati u tekst2.txt. 5. Pomeriti (Cut, Paste) tekst2.txt u folder

2. Vieprogramski rad (multitasking) u Windows-u 1. Pogasiti sve aktivne programe. 2. Otvoriti Taks Manager (Start meni Run "taskmgr"). 3. Uoiti koji procesi su trenutno aktivni. 4. Pokrenuti nekoliko programa (npr. Notepad, Paint, Solitaire, Calculator, Wordpad po izboru). 5. Uoiti koji su se novi procesi pojavili u Task Manageru. 6. Nasilno prekinuti rad Notepad-a iz Task Managera (desni klik na proces notepad.exe i End Task).

3. Korienje programa WinZIP u kontekstnom meniju 1. Odabrati jedan fajl iz foldera My Documents i spakovati ga u arhivu, koristei maksimalnu

kompresiju 2. Pomeriti arhivu u folder C:\UUR\ 3. Raspakovati je u uokviru ovog foldera

4. Korienje Dropboxa 1. Instalirati Dropbox na lokalnom raunaru 2. Povezati postojei ili kreirati novi Dropbox nalog 3. Uokviru Dropbox foldera napraviti podfolder 4. Prekopirati pdf fajl sa uputstvom za trenutnu lab vebu u novokreirani podfolder 5. Podeliti (share) navedeni podfolder sa jos bar dvoje studenata korienjem Dropboxa 6. Presnimiti proizvoljan fajl u neki od foldera koji je prethodno neko od prisutnih studenata

podelio/la putem Dropboxa