magiszteri

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli

UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN

UTICAJ PRIMENE SAVREMENIH NASTAVNIH SREDSTAVA NA POVEANJE EFIKASNOSTI NASTAVE U OSNOVNOJ KOLIMAGISTARSKA TEZA

Mentor: Doc. dr Dragana Gluac

Kandidat: olt Namestovski Br. dosija: 84/04M-8 Smer: Informatika u obrazovanju

Zrenjanin, 2008.

1


Univerzitet u Novom SaduKljuna dokumentacijska informacija

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: TD Tip zapisa: TZ Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): VR Ime i prezime autora: AU Mentor (titula, ime, prezime, zvanje): MN Naslov rada: NR Jezik publikacije: JP Jezik izvoda: JI Zemlja publikovanja: ZP Ue geografsko podruje: UGP Godina: GO Izdava: IZ Mesto i adresa: MA

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Magistarska teza olt Namestovski Doc. dr Dragana Gluac

Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Srpski jezik Srpski / Engleski Srbija Zrenjanin, Vojvodina 2008. Autorski reprint 23000 Zrenjanin Ul.: ure akovia

2

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Fiziki opis rada: FO Broj poglavlja: 8 Broj stranica: 96 Broj slika: 22 Broj grafikona: 6 Broj tabela: 12 Informatika u obrazovanju Informatika Savremena nastavna sredstva, efikasnost nastave, osnovna kola, raunar, softver, obrazovni softver

Nauna oblast: NO Nauna disciplina: ND Predmetna odrednica, kljune rei: PO UDK uva se: U Vana napomena: VN Izvod: IZ

U biblioteci tehnikog fakulteta Mihajlo Pupin u Zrenjaninu

Ideja za temu ove magistarske teze je proizala iz saznanja da su digitalizovane karte u obrazovnim sistemima razvijenih zemalja sastavni deo nastavnog procesa od najniih razreda osnovne kole. Kroz njih se uenici navikavaju na korienje savremenih tehnologija u nastavi pre svega na zanimljiv nain. Takoe, predpostavka je, odakle i proizlazi osnovna hipoteza magistarske teze da korienje ovakvog sredstva u nastavi Priroda i drutvo doprinosi poveanju motivacije uenika za rad i efikasnijem usvajanju znanja iz te oblasti. U tu svrhu projektovan je softver Digitalizovana karta Vojvodine iji e se efekti primene u nastavi meriti u istraivanju. 28.11.2007.

Datum prihvatanja teme od strane NN vea: DP Datum odbrane: DO lanovi komisije: (ime i prezime / titula / zvanje / naziv organizacije / status) KO

2008. predsednik: Prof. dr Kosta Voskrsenski, red. prof. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin lan: Prof. dr Milka Oljaa, red. prof. Filozofski fakultet Novi Sad lan: Doc. dr Dragana Gluac, doc. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin

3


University of Novi SadKey word documentation

Accession number: ANO Identification number: INO Document type: DT Type of record: TR Contents code: CC Author: AU Mentor: MN Title: TI Language of text: LT Language of abstract: LA Country of publication: CP Locality of publication: LP Publication year: PY Publisher: PU Publication place: PP Physical description: PD

Monograph documentation Textual printed material Master`s thesis olt Namestovski Doc. dr Dragana Gluac The effects of using comprehensive educational means in order to improve the efficiency of education in elementary schools Serbian English / Serbian Serbia Zrenjanin, Vojvodina 2008. Author`s reprint 23000 Zrenjanin ure akovia bb, street Number of chapters: 8 pages: 96 pictures: 22 diagrams: 6 table: 12

4

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Scientific field SF Scientific discipline SD Subject, Key words SKW UC Holding data: HD Note: N Abstract: AB Informatics Informatics in education Comprehensive educational means, effect of educational process, elementary school, computer, software, educational software In the library of the Technical Faculty Mihajlo Pupin Zrenjanin, Serbia, 23000 Zrenjanin, Dj. Djakovica bb. None Digitalised maps have been the part of education system in developmed countries, since the lower classes in elementary school. Using this maps leads into the using of developed technology, first of all in interesting way. Our hypothesis is: using the developed means in the subject Nature and Society has results in the rising of motivation and the effect of learning. The softver: Digitalised map of Vojvodina has been projected to test the effects of using it in education. The effects has been measured through the survey. 28.11.2007 2008. president: Ph.D. Kosta Voskrsenski, full professor of the University TF Mihajlo Pupin Zrenjanin member: Ph.D. Milka Oljaa, full professor of the University Faculty of Philosophy Novi Sad member: Ph.D. Dragana Gluac, adjunct professor of the University TF Mihajlo Pupin

Accepted on Scientific Board on: AS Defended: DE Thesis Defend Board: DB

5


SadrajSADRAJ 1. UVOD I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU 1.1. O nastavi i uenju 1.2. Primena softvera u interdisciplinarnim projektima trendovi u Evropskoj Uniji 1.2.1. Uvod 1.2.3. Projektna nastava 1.2.4. Primena softvera u interdisciplinarnim projektima 2. KONCEPCIJSKE I POJMOVNE RELACIJE 2.1. Definicija kljunih operativnih pojmova 2.1.1. Nastavna sredstva 2.1.2. Moderne tehnologije u modernom drutvu 2.1.3. Uenici i raunar 2.1.4. Psiholoke i pedagoke osnove primene softvera u nastavi 2.1.5. Definicija, znaaj multimedije u obrazovnom procesu 3. PSIHOLOKO, DIDAKTIKE I METODIKE KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE PRIMENA MEDIJA U NASTAVI 3.1. Primena raunara u nastavnom procesu 3.1.1. Pojava raunara u kolama 3.1.2. Modeli korienja raunara u nastavi 3.1.3. Primena softvera u nastavnom procesu 3.1.4. Specifinost primene raunara kod uenika niih razreda osnovnih kola 3.1.5. Promena uloge nastavnika u modernoj nastavi 3.1.6. Promena uloga uenika u modernoj nastavi 4. RAUNAR, MULTIMEDIJALNI OBRAZOVNI SOFTVERI I NJIHOV UTICAJ NA EFIKASNOST NASTAVE OSNOVNE KOLE 4.1. Komparacija klasinih i digitalizovanih mapa 4.1.1. Klasine mape 4.1.2. Digitalizovane mape 4.2. Klasifikacija softvera 4.2.1. Pojam Obrazovnog raunarskog softvera (ORS) 4.2.2. Istorijat obrazovnog raunarskog softvera 4.2.3. Klasifikacije obrazovnog raunarskog softvera 4.2.4. Didaktiko - metodiki kriterijumi klasifikacije ORS 4.2.5. Pedagoko - psiholoki kriterijumi klasifikacije ORS 4.2.6. Kibernetika klasifikacija ORS 4.2.7. Informatiko - kompjuterski kriterijumi klasifikacije ORS 4.3. Klasifikacija softvera Digitalizovana mapa Vojvodine 4.4. Opis interfejsa softvera 4.4.1. Opti podaci 4.4.2. Autorun meni 6 9 9 10 10 11 12 13 13 13 15 15 16 19 21 21 21 22 23 23 24 25 27 27 27 27 30 30 30 31 31 32 32 33 35 36 36 37 6

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli 4.4.3. Mapa 4.4.4. Jezici 4.4.5. Panel za poveavanje 4.4.6. Dugmeta za brzu modifikaciju mape 4.4.7. Specijalne mape 4.4.8. tampanje i kopiranje u memoriji 4.4.9. Panel za traenje 4.4.10. Panel za podeavanje reljefa 4.4.11. Panel za ukljuivanje i iskljuivanje grupe za modifikacije karte 4.4.12. Panel za modifikacije karte 4.4.13. Kartica naselja, optina, okruga i pokrajine 4.4.14. Lokalne mape, pomona kartica, galerija slika 4.5. Didaktike karakteristike softvera 4.5.1. Modul Obrada gradiva, Gradivo 4.5.2. Pojam didaktike igre 4.5.3. Ostvarivanje didaktikih igara na raunaru uz pomo multimedije 4.5.4. Modul Didaktike igre 4.5.5. Modul Test 4.6. Projektovanje softvera Digitalizovna mapa Vojvodine 4.6.1. Izbor sadraja 4.6.2. Prikupljanje materijala 4.6.3. Obrada materijala i dizajniranje 4.6.4. Testiranje programa i ispravka greaka 4.6.5. Izrada programske dokumentacije - kataloga programa 4.6.6. Faza evaluacije programa 4.6.7. Macromedia Flash 8 alat za izradu obrazovnih softvera 4.6.8 Primeri primene Flash-a u obrazovanju http://www.multisoft.co.yu http://www.malivelikiljudi.org 4.6.9. ActionScript u softveru Digitalizovana karta Vojvodine 5. IMPLEMENTACIJA MULTIMEDIJALNOG INTEGRATIVNOG ORS-A U NASTAVNE PROCESE U OSNOVNOJ KOLI 5.1. Uvod 5.2. Primena softvera u nastavi predmeta Priroda i drutvo (Svet oko nas) 5.3. Priroda i drutvo - Trei razred 5.3.1. Cilj i zadaci predmeta 5.3.2. Aktivnosti uenika 5.3.3. Nastavne metode 5.3.4. Analiza sadraj programa Priroda i drutvo u treem razredu i mogunost primene softvera u okviru ovog predmeta 5.3.5. Orijentacija na geografskoj karti Republike Srbije (uoavanje oblika reljefa, voda, naselja, saobraajnica, granica ... 39 39 40 40 41 41 41 42 42 43 44 45 47 47 48 49 49 51 52 52 53 55 56 57 57 57 65 65 66 67 70 70 72 72 72 73 74 75 76

7

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli zaviaja na karti Srbije) 5.4. Primena softvera u nastavi predmeta Od igrak do raunara 5.4.1. Izborni predmet Od igrak do raunara 5.4.2. Primena softvera u nastavi predmeta Od igrak do raunara 5.5. Primena softvera u nastavi uenje jezika 6. EMPIRIJSKO ISTRAIVANJE 6.1. Hipoteze i podhipoteze istraivanja 6.2. Metodologija istraivanja 6.3. Inicijalno ispitivanje znanja 6.4. Finalno ispitivanje znanja 6.4.1. Uzorak istraivanja 6.4.2. Varijable istraivanja 6.4.3. Ujednaavanje grupa ispitanika 7. INTERPRETACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA 7.1. Statistika obrada podataka, rezultati istraivanja 7.2. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja 7.3. Analiza ankete o motivisanosti uenika eksperimentalne grupe 8. ZAKLJUNA RAZMATRANJA 8.1. Opravdanost postavljenih hipoteza LITERATURA PRILOZI 76 76 79 80 81 81 82 82 83 83 84 85 86 86 88 88 90 90 91 95

8


1. UVOD I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU1.1. O nastavi i uenjuPria kako je nagli razvoj raunarstva osamdesetih i naroito devedesetih godina prolog veka izmenio svet, nije vie nikakva novina. Nove tehnologije, mikroprocesori i globalne raunarske mree napravile su od raunara ureaj bez koga se ne moe zamisliti iole ozbiljniji posao, kao ni svakodnevni ivot na ovoj planeti. ivot pored raunara i sa raunarom, u stvari, postaje svakodnevnica. U poslednjih nekoliko godina sa masovnijim korienjem raunara u kolama stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. Nastava sa multimedijalnom sadrinom postoji u nastavnoj praksi due vreme, ali je termin multimedijalna nastava pedagoka kategorija novijeg datuma. Multimedijski sistem u nastavi izgrauje se zbog potrebe funkcionalne i tehnike integracije brojnih i raznovrsnih medija u nastavi u sistematine sklopove, odatle i naziv multimedijski sistem. Sve vie se namee potreba za savremenom kolom i savremenim uiteljima. Postavlja se pitanje kako utie tehnologija obrazovanja na nastavu i uenje. Postavlja se i drugo pitanje: u kojoj meri su kole spremne za prihvatanje novih tehnologija i informatike u nastavi. Oba pitanja su kljuna za proces uenja, a naroito su aktualna za proces aktivnog uenja. Veina psihologa tvrdi da i pored znaajnih rezultata, jo uvek postoje ozbiljni nedostaci u nastavnom procesu. Prvi takav nedostatak je nedovoljna aktivnost dece u nastavnom procesu, kao i nesamostalnost uenika. Usvajanje znanja u najeem sluaju je reproduktivno, uenik reprodukuje znanje koje mu uitelj/nastavnik prenosi. Ako uenik nije pasivan, nego aktivno uestvuje u toku predavanja, uenje e biti mnogo efikasnije. Drugi nedostatak je to uenik ne dobija povratne informacije o rezultatima delatnosti. kolske ocene imaju informativni karakter. Uenici ocene najee ne dobijaju na osnovu uenja, i uenik ne zna tano da odredi ta je u odgovaranju dobro, a ta loe. Ispitivanja dokazuju da je uenje mnogo efikasnije, ako se uenik informie o rezultatima uenja. Nastavnikovo obrazlaganje ocene doprinosi uspehu uenja. Ocene date u tajnosti negativno utiu na tok uenja. Za uklanjanju gore navedenih nedostataka trae se nove metode u nastavi. Jedna od mogunosti je programirana nastava. Programirana nastava obuhvata programirani (materijal) udbenik i primenu maine za uenje u procesu nastave. Programirana nastava bi delimino uklonila gore navedene nedostatke u tradicionalnoj nastavi. Uenik je aktivan, jer planira proces nastave tako to samostalno radi, moe da kontrolie sopstveno usvajanje gradiva. Uenik postepeno, korak po korak, usvaja gradivo, tempo uenja je primereno sposobnostima uenika. Iako su programirani udbenici, pokazali dobre rezultate, oni ne mogu zamene ivu re nastavnika. Uz pomo ovih sredstava ne moe se usvojiti sloeno gradivo 9

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli (odreeni pojmovi usvojiti sloenije povezanosti). Uenici koje bi uili uz pomo ovih sredstava bili bi siromaniji u meuljudskim odnosima. Ako je cilj kole da priprema uenike za ivot, treba uiniti ozbiljne korake, da uenik, koji izlazi iz obrazovne ustanove ima praktina znanja na polju korienja raunara. Danas se zna da su raunari i Internet su veoma vani faktori za obuavanje odraslih, ali jo mnogi sumnjaju da virtuelna stvarnost doprinosi obuci mladih generacija. Poetkom osamdesetih godina u srednje kole se uvodi nastava informatike. Polovinom devedesetih informatika, kao izborni predmet se uvodi u osnovnu kolu i do danas ima takav status. U meuvremenu primena informatike se javlja i u drugim nastavnim predmetima. Razliiti obrazovni softveri su sve ei izvori znanja u svakodnevnom obrazovnom radu. Pored izvora znanja, oni imaju i drugu ulogu u nastavi, te je njihova primena od velikog znaaja. Obrazovna tehnologija napreduje. Ova injenica je podstakla autora rada da ispita realnu sliku u obrazovanju: da li postoje objektivni i subjektivni uslovi za primenu savremene obrazovne tehnologije, i ako postoje, u kolikoj meri postoje. Istraivanjem su obuhvaene osnovne i srednje kole Severne Bake. Raunar moe da zameni maine za uenje, koje su koriene sredinom prolog veka, a bile su poznate po veliini i tekom rukovanju. Prednost raunara je da moe da stane na pisai sto, ima multimedijalne karakteristike, pripremljeni materijal se lako menja. Nije sporedno ni to, da meu uenicima raunar ima veliku popularnost. Pored toga, prednost je da su raunari u velikom broju raireni u porodicama osnovaca.

1.2. Primena softvera u interdisciplinarnim projektima trendovi u Evropskoj Uniji1.2.1. Uvod U vremenu, kada znanje oveanstva raste ogromnom brzinom, nerealno je oekivati da obrauje sadraj, koja e za kratko vreme biti prevazieni. Trendovi u Evropskoj Uniji za reavanje ovih problema su: problemska nastava (umesto da su sadraji u centru, u centru nastave se nalazi problem, koji uenici reavaju svojom aktivnou), uenje celog ivota, interdisciplinarnost i projektna nastava. Uslov da bi odrasli ljudi dosledno i trajno uili, je hteti uiti. Ako u ranom detinjstvu neko preivi negativno iskustvo vezano za znanje ako su prvi pokuaji bezuspeni, posle zavretka kolovanja oni nee nastaviti uenje. Najvaniji faktori, koje utiu na uenje kroz celi ivot su samostalna motivacija koji podstie na uenje i irok izbor mogunosti uenja. Moramo se truditi, da svakom pruimo mogunost za izbor sadraja uenja, umesto prisiljavanja na unapred odreene sadraje. Sve to znai da sistem obrazovanja i strunog usavravanja mora da se prilagodi potrebama pojedinca, a ne obrnuto [Momerandum opn Lifelung Learning, Brussels, 30. 10. 2000.]. Iako u Memorandumu nije direktno reeno, ova teorija sadri injenicu da glavni izvor uenja nije gradivo, nego aktivnost i interesovanje deteta. Aktivan ovek, prilikom svoje delatnosti stie iskustvo, saznanje i znanje. Prilikom ovakvog organizovanja nastave dete nee nauiti, nego e usvojiti. Na ovaj nain usvojeno znanje ini asocijativnu osnovu za usvajanje drugih znanja. U procesu uenja umesto motivacije 10

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli izraena je motivisanost. Za odravanje motivacije isprobana je i prihvaena je metoda projekti i projektna nastava. Interdisciplinarnost je sve vanija u dananjoj nastavi. Ruenjem zida izmeu predmeta postiemo efekat interdisciplinarnosti, gde se efektivnije, prirodnije i na integrisan nain vodi obrazovni proces. Jedan od najveih problema ovakve nastave je dokumentacija nastavnih jedinica i predmeta, poto nastavni plan i program predvia odreeni raspored i broj nastavnih asova pojedinih predmeta. 1.2.2. Projektna nastava Znaenje projekta je plan, planiranje, pronalaenje, optimalnog reenja jednog problema. U svakodnevnom ivotu, u drutvu i u privredi esto ujemo re projekat. Politiari, ekonomisti i privredni, strunjaci razmiljaju u projektima i esto priaju o projektima prilikom izrade i ostvarivanja novih ideja. Projektna nastava za upoznavanje sveta akceptira na iskustvo, interesovanje, motivisanost i aktivnost uenika. Nije preterivanje, ako kaemo da pedagogija projekta korenito menja nastavu. Nasuprot strategiji koja sutinu obrazovanja vidi u gradivu (uenika prilagoava gradivu), sutina pedagogije projekta je da se prema ueniku odreuje gradivo. Od najveih vrednosti ove metode je da demokratizuje obrazovanje. Stvara okruenje za uenje u kome je ueniku omogueno da izabere teme i podteme u zavisnosti od svog interesovanja. Definicija projekta u obrazovanju je dosta nerazjanjena. Jedina identinost ovih definicija je da se projekat u nastavnom asu vie od obrazovanja (FritscheHubertKopfermannSiegle). Najznaajnije definicije projekta u obrazovanju su: C. Nelson i L. Borsing: Projekat je praktina delatnost, gde se stavlja akcenat na zadatak, koji su planirali deca i reavaju deca, na prirodan nain. Koristei razna pomona sredstva dolaze do novih iskustava i irih saznanja K Hortobagyi: Projekat je poseban nain uenja, gde u centru stoji jedan zadatak (problem). Zadatak nije samo reavanje ili odgovor, nego otkrivanje povezanosti, koji postoje i u realnosti za dati problem. Na stav da je obrazovanje uz pomo projekta: obrazovna strategija, koja je bazirana na reavanju problema (tema), koji su uenici izabrali. Reavanje problema se moe ostvariti pojedinano ili grupno. Prestaje vezanost za nastavni as i za razred. Rezultat projekta je uvek mentalni ili fiziki produkt, koji se moe prikazati, prezentovati. Projektna nastava (ostvarivanje cilja projekta) sastoji od sledeih faza: izbor teme izrada plana (definicija ciljeva i zadataka) organizacija sakupljanje podataka obraivanje teme sastavljanje rezultata u formu, koji se moe prikazati vrednovanje projekta, korekcija prikazivanje produkta - objavljivanje za javnost delatnost posle zatvaranja projekta

11

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli 1.2.3. Primena softvera u interdisciplinarnim projektima Softver se moe primeniti u interdisciplinarnim projektima u obrazovanju, kao pomono sredstvo. Moe se primeniti u gore navedenih temama i sadrajima. Najefektivnije se moe koristiti u temama, koji su vezani za geografske sadraje. Softver se moe primeniti najefikasnije u sledeim fazama projektne nastave: sakupljanje materijala, obraivanje teme. Ogranieno se moe primeniti u fazama: izbor teme, izrada plana i prikazivanje produkta objavljivanje za javnost.

12


2. KONCEPCIJSKE I POJMOVNE RELACIJE2.1. Definicija kljunih operativnih poljmovaU skladu sa rastuom demokratizacijom i humanizacijom obrazovanja nastoji se postii formiranje autentine i autonomne, emancipovane i kreativne linosti. To je, zapravo, mogue ostvariti pod uslovom da se konstitue takvo vaspitanje i obrazovanje koje je dovoljno fleksibilno, alternativno i polivalentno. U centru interesovanja nije, dakle individua koja ui, ve pojedinac koji konstruktivno i stvaralaki razmilja. Problem ovog istraivanja je da li raunar odnosno multimedijalan softver kao nastavno sredstvo i uopte kao elemenat nove obrazovne tehnologije, moe da se uvede u obrazovanje i vaspitanje dece nieg kolskog uzrasta tj. da li postoje psiholoke, intelektualne i motorike opravdanosti za ovakav vid uenja, i koje su posledice tj., ta je to to savremene obrazovne tehnologije razvijaju kod dece. Akcenat je stavljen na multimedijalnost i interaktivnosti programa. Iz svega ovog zakljuujemo da je predmet istraivanja ovog rada istraivanje mogunosti poveanja efikasnosti predmeta Priroda i drutvo primenom savremenih multimedijalnih sredstava i putem obrazovnog softvera Digitalizovana mapa Vojvodine. 2.1.1. Nastavna sredstva Nastavna sredstva su sredstva prenoenja informacija i generalizacija. Ona predstavljaju izvore znanja. Jedna od najprihvatljivih klasifikacija nastavnih sredstava je podela na verbalna, vizuelna, auditivna, audiovizuelna i tekstualna nastavna sredstva. Nastavna pomagala su orua za primenu nastavnih sredstava. Ovde spadaju: grafoskop, dijaprojektor, aplikator, magnetna tabla, radio, Cd-kasetofon, TV, videorekorder, raunar, bim-projektor. U novije vreme u didaktici se primenjuje termin didaktiki mediji. Organizatorima savremene nastave stoje na raspolaganju brojna nastavna sredstva i uila: ona koja se nalaze u prirodi ona koja su proizvedena i predstavljaju poslednju re tehnike Uz pomo modernih nastavnih sredstava kao to su obrazovni softver, elektronske laboratorije za multimedijalnu nastavu, mogue je doslednije realizovati, obogatiti i aktuelizovati osnovne principe uenja i nastavu uopte. Vrednost primene odgovarajuih nastavnih sredstava bi se mogla svesti na sledee, ve proverene injenice: Nastavna sredstva omoguavaju lake upoznavanje sa pojmovima i dogaajima

13

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Nastavna sredstva pruaju mogunost nastavniku i ueniku da se oslobode mnogih rutinskih poslova, te da se u nastavi ispolji vei stepen kreativnosti Upotrebom nastavnih sredstava nastavnik e lake prilagoditi nastavu prethodnim znanjima uenika, interesovanjima, sposobnostima Nastavna sredstva znaajno doprinose da se bre modernizuju oblici, metode i postupci u nastavi Zahvaljujui nastavnim sredstvima uenici vie ue uvianjem, istraivanjem i reavanjem problema, ona ih podstiu na mobilnost i samostalnost Savremena nastavna sredstva obeleavaju stepen ulnog saznanja koje upuuje na stvari, pojave i njihove osobine, to omoguava bolji nain uenja, uslova za trajnije pamenje, sigurno prepoznavanje i upotrebu onoga to je zapameno. Prednosti korienja novih nastavnih sredstava su: olakano pripremanje i izvoenje nastave uenicima se prua mogunost samostalnog rada i primena steenih znanja u praksi

S obzirom na zadatke predmeta, a na osnovu didaktikih istraivanja, celokupna materijalna osnova se moe grupisati na: klasina nastavna sredstva i moderna nastavna sredstva U klasina nastavna sredstva spadaju: verbalna vaspitno-obrazovna sredstva tekstualna vaspitno-obrazovna sredstva vizuelna vaspitno-obrazovna sredstva auditivna vaspitno-obrazovna sredstva audio-vizuelna vaspitno-obrazovna sredstva manuelna vaspitno-obrazovna sredstva eksperimentalna vaspitno-obrazovna sredstva pomona tehnika vaspitno-obrazovna sredstva Moderna nastavna sredstva su: obrazovni raunarski softver, multimedije, elektronska komunikacija, ekspertni sistemi, nastavne baze znanja, inteligentni tutorski sistemi i slino. Da bi se obezbedila didaktika vrednost primene nastavnih sredstava, neophodno je da sredstva koja se upotrebljavaju budu koriena: Odmereno, Pravovremeno, Potpuno, Spretno, Ekonomino i Kombinovano.

14

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli 2.1.2. Moderne tehnologije u modernom drutvu Teoriju, da e raunar i raunarske mree (Internet) dovesti do kraja klasine kole, i da je budunost u daljinskom uenju najbolje negira primer klasinog i kunog bioskopa (gledanje filmova). Kao to dobro znamo, osamdesetih godina prolog veka su se pojavili uslovi gledanje filmova u domovima. Ti uslovi su bili brzo i jeftino presnimanje VHS kaseta i pojavljivanje velikog broja videoteka. Danas ti uslovi su skoro jednaki sa uslovima bioskopa (gledanje filmova na velikim ekranima, 5.1 zvuni sistemi). Ali znamo da bioskopi nisu nestali. Psiholozi trvde da ljudi u bioskop ne idu samo zbog gledanja filmova, nego i zato da emocionalno doive film sa vie stotina ljudi. Zbog slinih razloga nee nestati klasino obrazovanje ili klasino radno mesto. Jer, raunar i Internet nai svoju primenu, kada imamo nekakve neoekivane probleme i ne moemo da odemo na radno mesto. Ali ljudi e traiti i dalje meuljudske odnose koje prua radno mesto. Efekat viedokonferencije e ostati nizak, ako u pozadini tih konferencija nema klasinih konferencija, konsultacija, ili barem telefonskih razgovora i e-mail komunikacija. PC raunari u kolama u sve veoj meri se koriste, ne samo kao objekat, nego kao okolina uenja. Nastavnici moraju da znaju da koriste raunare, ne samo kada se pripremaju na nastavni as, nego i u toku asa. Moraju da poseduju osnovne informatika i telekomunikaciona znanja. Samo takav nastavnik moe da priprema uenika za izazove informcionog drutva, u kome i sam ivi. Nastavnik mora znati koristiti i sluiti se sa beskrajnom koliinom informacija. Za prikupljenje tih informacija, osnovno sredstvo je raunar i moderni telekomunikacioni sistemi. A najznaajniji izvor informacija je Internet, kao svetska raunarska mrea. Internet je izvor beskrajnih informacija u obliku slika, teksta, video snimaka i multimedije, koje moemo da koristimo u nastavnom procesu. 2.1.3. Uenici i raunar Kad su u pitanju deca, o raunaru se najee govori kao o bauku i izvoru brojnih opasnosti. Pritom se esto zaboravlja na brojne prednosti koje raunar ima u procesu obrazovanja dece te u razvoju vetina i sticanju oseanja samopouzdanja. Raunar i Internet su tu i sigurno nee nestati iz savremenog ivota, nego e se jo vie razvijati i napredovati. Decu ne treba izolovati od novih tehnologija s kojima e se morati sluiti u ivotu i kasnije na radnom mestu, treba samo posmatrati njihovu upotrebu raunara i nauiti ih da budu oprezni, da raunar koriste kao alat koji e im olakati uenje, a izradu zadataka uiniti brim, tanijim i zanimljivijim. Decu ne treba plaiti raunarom nego im treba pomoi da ga upoznaju i ovladaju znanjima i vetinama koje su neophodne za korienje raunara. Brojne su prednosti upotrebe raunara, ako ga dete koristi pametno i mudro. Roditelji moraju nadzirati dete i pobrinuti se da upotreba raunara bude pre svega sigurna. Vano je odabrati programe primerene dejem uzrastu, i barem povremeno proveriti ime se dete bavi na raunaru.

15

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Igra je najprirodnija delatnost dece, i jo uvek vodea i neprevaziena pedagoka metoda kod mlaih uzrasta. Najvea prednost raunara je da omoguuje deci da ue kroz igru i zabavu. 2.1.4. Psiholoke i pedagoke osnove primene softvera u nastavi Imajui u vidu rezultat predistraivanja i sugestije uitelja, prilikom anketiranja smo smislili konanu koncepciju softvera. Softver i uenje uz pomo softvera se zasniva na igri, kao najlakem, najprirodnijem nainu uenja mlaih uzrasta. Program sledi psihiku i motorinu razvijenost dece. Najvaniji psihiki faktor za korienje naeg softvera motorike sposobnosti korienja raunara, su u najveem delu sluajeva se ograniava na korienje mia. Drugi vaan faktor je vetina itanje mape. itanje mape je sloen psihiki proces, poto je mapa umanjena i apstraktovana forma objekta, izraena uz korienje odreenih pravila. Oteava shvatanje mape jo i injenica, da je prostor oko nas trodimenzionalan, a mapa je dvodimenzijalna. Razvijanje itanje mape je vezano za psihike procese i za psihiku razvijenost uenika. Razvoj itanja mape se deli na tri faze: Mehaniko itanje mape je najjednostavniji nain itanje mape. Ograniava se na imenovanje odreenih objekata na mapi. Vetina mehanikog itanja mape je razvijena ve u prvom i drugom razredu osnovne kole Logiko itanje mape je ve sloeniji proces. Prvi korak je shvatanje odnosa realnog sveta i mape. Vano je i shvatanje mogunosti mape. Objanjenje i shvatanje geografskih legendi, uloga boja na geografskoj mapi pripada ovoj fazi. Orijentacija na mapi je jedna od najvanijih vetina, koji se razvija u ovoj fazi. Vetina logikog itanja mape se razvija poevi od drugog razreda osnove kole. Najvaniji psihiki proces logikog itanja mape je apstrakcija. Kompleksno itanja mape sadri sve vetine itanja mape (tumaenje: legenda, boja i specijalna dela mape). Kompleksno itanja mape sadri jo itanje specijalnih mapa i izvrenje novih apstrakcija. Ova faza se poinje razvijati u etvrtom razredu osnovne kole. Uzimajui u obzir psihiki razvoj uenika, nastavni plan i program predvia sledei raspored upoznavanje okolinu: I razred Moja okolina (neposredno okruenje) II razred Moje mesto (naselje sa okolinom) III razred Moj zaviaj (prirodno i drutveno okruenje, kraj odnosno krajina) IV razred Moja domovina (drava Srbija, deo sveta)

16

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Slika br. 1.: Raspored upoznavanja okoline

Pored uenje kroz igre vani psihiki faktori efektivne nastave su aktivnost uenika i povratne informacije. Dobro smiljen softver odrava aktivnost uz pomo igre, multimedija i povratnih informacija. Povratne informacije su vane za nastavak uenja (pokazuje dobro nauene i manje nauene jedinice) i za odravanje i za pojaavanje stepena motivacije. Aktivnost uenika i povratne informacije su najmanje izraene u klasinoj (najee frontalnoj) nastavi. Prilikom ostvarivanja ciljeva i zadataka predmeta, mora se imati u vidu da su sadraji i aktivnosti neodvojivi u nastavnom procesu kao i ambijent u kome se nastava realizuje. Vano je odabrati aktivnosti koje angauju kako pojedina ula, tako i vie ula paralelno. Sinhronizacija ulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvaava razliitosti u sklonostima dece pri upoznavanju sveta i procesu uenja. Dobra integracija ulnih utisaka uslov je za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za transformaciju predstava i opaajno praktinog miljenja u pojmovno. Kad god je to mogue, u procesu uenja treba omoguiti uenicima izbor razliitih aktivnosti i sadraja, shodno njihovim subjektivnim sklonostima, radi postizanja eljenih ciljeva. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz oprez) dete isprobava svoje mogunosti. Neophodno je pruiti mu priliku da kroz aktivnosti pokae svoju osposobljenost u praktinoj primeni usvojenih znanja. Aktivnosti koje su primenjive prilikom korienja obrazovnog softvera u nastavi [Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik 2004., 2006.]: Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom panjom radi jasnog zapaanja i uoavanja sveta u okruenju (uoavanje vidnih karakteristika); Opisivanje verbalno ili likovno izraavanje spoljanjih i unutranjih zapaanja; Procenjivanje - samostalno odmeravanje; 17

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Grupisanje - uoavanje slinosti i razliitosti radi klasifikovanja; Beleenje - zapisivanje grafiko, simboliko, elektronsko beleenje opaanja; Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom ivotu i spontanoj igri i radu; Istraivanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzrono-posledinih odnosa; Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i drutvenog okruenja; Aktivnosti u okviru mini-projekta osmiljavanje, realizacija i prezentacija.

Izbor nastavnih metoda je zadatak uitelja. Uz pravilnu organizaciju i realizaciju kolskog asa, obrazovni softver je prilagoen za korienje skoro svih nastavnih metoda. Na izbor nastavnih metoda ima uticaj: znanje i iskustvo uitelja, psihika i motorika razvijenost dece, tehnika opremljenost kole (domova). Klasini nastavni oblici su: Frontalni rad je zastupljen u najveoj meri u naem obrazovanju. Strunjaci tvrde da je razlog popularnosti ove metode udobnost i iskustvo uitelja. Udobnost znai, da je ovo najkrai i najjednostavniji nain predavanja i za pripremu asa oduzima najmanje vreme. Ova metoda je bila koriena kod ostvarivanja najbrojnijih nastavnih ciljeva. Korienje softvera u frontalnom radu mogue je uz korienja BIM projektora, digitalne table ili velikog ekrana (monitora), kako bi celi razred jasno video sliku. Rad u paru se moe ostvarivati na takav nain, da parovi rade na jednom raunaru. Povezanost individualca moe omoguiti i raunarska mrea, koja moe da bude lokalna mrea ili Internet. Grupni rad se ostvaruje tako, da jedna grupa uenika radi na jednom raunaru ili pojedinci (i raunari) rade koordinirano na jednom zadatku. Povezanost individualaca omoguuje kolska mrea, koja moe da bude lokalna mrea ili Internet. Individualni rad: u veem delu sluajeva se ostvaruje korienjem sofvera na nastavnom asu na jednom raunaru (jedan uenik-jedan raunar). Individualni rad se moe koristiti prekidanjem frontalnog rada (reavanje zadataka korienje softvera individualno na raunaru ili kod table, elektronske table ili kod raunara). Najefikasnije metode uenja u nastavi jesu one metode koje uenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu sticanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija uenja u kojima e doi do izraaja razliite aktivnosti uenika koje omoguuju razliite naine uenja. Sledee metode su primenjive prilikom korienja softvera na nastavnom asu: Participativne metode uenja pored sticanja znanja omoguuju razvoj sposobnosti i vetina, a posebno doprinose razvoju kognitivnih procesa, zahvaljujui delanju - praktikovanju odreenih radnji. Reavanje problem-situacija koje dovode do kognitivnog konflikta, pogoduju razvoju misaonih sposobnosti.

18

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Kooperativne metode uenja omoguuju socijalne aktivnosti na zajednikim zadacima, veliki stepen linog angaovanja i snalaenje u socijalnom kontekstu. Interaktivne metode, od rada u paru do timskog rada, omoguuju razne oblike socijalne participacije i obogaivanje sopstvenog iskustva kroz razmenu sa drugima.

Prilikom primena softvera u nastavi (ili planiranja softvera) najvaniji pedagoki principi su: princip oiglednosti uoavanje sveta po principu: od blieg ka daljem usvajanje geografskih pojmova po principu od jednostavnog ka sloenom usvajanje geografskih pojmova na mapi uzimajui u obzir princip: od konkretnog do apstraktnog princip individualizacije 2.1.5. Definicija, znaaj multimedije u obrazovnom procesu Moderni pojam "multimedij" oznaava vezu vie medijskih kanala i izraajnih formi. Sa vodeim medijem RS-ijem sjedinjuju se razliiti "tradicionalni" mediji kao to su pismo, slika, film i auditivni mediji. Time je relativno lako stvoriti vizuelno-auditivno -tekstualne proizvode. Tako je mogue realizovati ciljeve pedagogije medija koji su orijentisani na proizvode. Multimediji predstavljaju u velikoj meri aktivno uee, uestvovanje, kompleksna znanja i iskustva to iziskuje vreme, energiju i strpljenje. Medijski bitna povezanost obrade teksta, obrade slike i tona, video snimka, grafike i animacije doputa mnotvo medijsko-pedagokih projekata za primene na samom raunaru, internet, istraivanje i komunikaciju na mreama, za multimedijske prezentacije. Uenici razliitih talenata mogu zajedno da rade na projektu prilagoavajui ga sebi, vremenu i realizaciji. Ideja da multimedij predstavlja predstavu u kojoj su tehnike dimenzije povezane dominirala je due vreme. Nakon druge polovine 80-tih godina XX veka, kada su PC raunari preuzeli upravljanje drugim medijima, raunar je korien na stari nain, ali su se sadraji ipak izmenili. Vie nije bilo dovoljno rei da je multimedij prosto veza raunarskog podraavanja medijuma kao to je tekst, slika, grafikoni, glas, video, zvuk i animacija koji se mogu koristiti interaktivno. Nije dovoljno rei: multimedij je proirenje PC raunara sa audio i video mogunostima sa opremom za CD-ROM drajvovima i sl. (Lipovac 2002.). Multimedija treba da obezbedi sledee multi modalitete: Multitasking - rad vie procesa istovremeno, Paralelnost - mediji se mogu paralelno prikazivati i izvravati Interaktivnost

Osnovni medijumi prikazavanja i nosilaca informacije su: tekst, slike, zvuk, animacije i video.

19

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Kao nova vrsta multimedija u poslednje vreme se javljaju Cyberspace ili Virtual Reality (VR -Virtuelna realnost) koja se kao nova tehnologija kompjutera upotrebljava kao istinska simulacija. Upotrebne kategorije u kojima se moe koristiti multimedij su: Banke sistemskih podataka, Sistemi komunikacija, Supermedijski sistemi, Specifini autorski sistemi...

Multimedija predstavlja jedan koncept koji predstavlja povezanost tehnikih i softverskih dimenzija. Multimedija predstavlja jednu sveobuhvatnu medijsku integraciju. Drugim reima: ukljuujete raunar i izdajete mu naredbe (direktive) reima. Naredbe se raunaru izdaju govorno. On vam odgovara takoe jeziki, ali uz to moe da primi i izgovorene beleke. On bira i sprovodi telefonske pozive. U mogunosti ste da koristite video-prezentaciju, pa ak i da koristite svetsku mreu podataka, snimate i gledate televizijske emisije. Kod svih tih aktivnosti, koristili ste i druge medijume. Raunar preuzima upravljanje sticanjem znanja i pomae u dijalogu za pronalaenje potrebnih informacija. Multimedijski pristup realizaciji sadraja i ciljeva vaspitanja i obrazovanja nastavnik moe osigurati smiljenom integracijom sopstvenog izlaganja uz korienje medija. Kao pomo nastavnicima u novije vreme izgrauju se multimedijski paketi za potrebe jedne nastavne celine pomou kompjutera. Multimedijalni paket je skup nastavnih medija - sredstava za multimedijalni pristup obrazovanju, koji omoguava uenicima da individualno i individualizovano ue i samoobrazuju se. Razliiti mediji, kao izvori znanja, daju se u paketu (tj. svi najednom mestu) radi lakeg i racionalnijeg uenja, uz ostvarenje principa oiglednosti i uenike aktivnosti. Njihova funkcionalna i tehnika integracija omoguuje uenicima razliite prilaze uenju nastavnog gradiva, to poveava efikasnost i optimalnost nastavnog procesa i procesa uenja. Multimedijalni paket je u stvari obraen program za multimedijsku nastavu.

20


3. RAUNAR, MULTIMEDIJALNI OBRAZOVNI SOFTVERI I NJIHOV UTICAJ NA EFIKASNOST NASTAVE OSNOVNE KOLE3.1. Primena raunara u nastavnom procesu3.1.1. Pojava raunara u kolama Intenzivno korienje raunara u svakodnevnom ivotu i u kolama poinje od 1990-te godine. U to vreme poinje i korienje satelit antena, i pored dravnih kanala pojavljuju se i kanali stranih drava. Deca su pritiskom dugmeta menjali kanale, kulture, drave i to im bilo jako privlano. Ideoloki i pedagoki korisne emisije su bile promenjene sa agresivnim i besmislenim emisijama. U ovakvom okruenju se pojavio raunar i odmah dobio znaajnu poziciju u obrazovanju. Nastavnici su na tri naina reagovali na novo pomono sredstvo (Raschke 1998.): Prva grupa se plaila novog naina obrazovanja. Osetili su da raunar moe znatno da promeni ulogu i odnos uenika i nastavnika. Bili su protiv ove vrste tehnike i protiv raunara. Razlog za ovakvo ponaanje je bio veliki strah od rukovanja raunarom, koji se inio jako komplikovanim. Mislili su da oni nikad nee moi da naue da koriste raunar. Njihova znanja e postati staromodna i nee moi da dre korak sa savremenim nastavnim procesima, nee imati vremena na uenje pored obaveza u koli. Druga grupa je bila oduevljena sa pojavom raunara i raunarskog sistema u kolama. Oni su brzo nauili (ili su ve znali) da koriste raunar i neki programski jezik (u ovo vreme je Basic vladao na tritu). Iz ove grupe su neki pojedinci konstruisali prve primitivne edukativne softvere (Commodore raunari su bili najee korieni). Trea grupa je bila najbrojnija. Pasivno su oekivali da li e doi do implementacije raunara u nastavu. Oni su ve doiveli programiranu nastavu, kolsku televiziju, reforme nastave. I kada je ve bilo jasno da je raunar vie od najmodernije igrake za decu, ostali su ve u znanju bili jako daleko.

Pre par godina Komisija za obrazovanje Evropske Unije je napravila anketu o korienju raunara od strane nastavnika. Jedna grupa pitanja je traila odgovor, na pitanje: Zato nastavnici ne vole raunar? Najei odgovori su: Strah od promena i od novog naina obrazovanja Ja sam tehniki nepismen! - duhovne prepreke u uenju 21

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Ja sam ovde (moda) nepotreban?! nemogunost prilagoavanja na novu ulogu nastavnika Znanje o raunaru prednost uenika se ini nedostinim Ovde je sve na engleskom?! plae se od dominacija drugog jezika i druge kulture Strah od otuenja linosti u obrazovanju

3.1.2. Modeli korienja raunara u nastavi Raunar u nastavi ima vie funkcija. Koristi se pri uvebavanju motorikih vetina uz korienje mia i tastature. Koristi se i kao nastavno sredstvo. PC moe da zameni najvei broj nastavnih sredstava (televizor, video, grafoskop, episkop, magnetofon). Primenom raunara mogu se izbei nedostaci tradicionalne nastave (Nmesztovszki 2006.): Uenik nije pasivan receptor, objekat nastave, nego ui aktivno, samostalno prema svom tempu. On je subjekt nastave. Uenik tano zna ta je u njegovom odgovoru tano, a ta je pogreno. Kontinuirano dobija povratne informacije o tanosti sopstvenih odgovora, na taj nain kontrolie sam sebe. Kompjuterski programi, koji se primenjuju u nastavi, dele se: Programi za uvebavanje - koji formiraju navike, sposobnosti kod uenika. Stalno informiu uenike o rezultatu, uvruju dobre odgovore, ocenjuju uspeh uenika. Programi koji saoptavaju nova znanja - programi za uenje Programi za reavanje raznih problema (programi za otkrivanje) - uenik samostalno radi, i pokuava reavati probleme, koje daje raunar.

U obrazovanju u niim razredima, moe se koristiti raunar sa svojim ulaznim i izlaznim ureajima po sledeim modelima: Korienje raunara kao pomono sredstvo (za nastavnike): izrada i tampanje testova, izraunavanje proseka, izrada rasporeda asova, kalendara, itd. Izvor informacija koje su potrebne za odravanje nastavnog asa (za nastavnike): korienje on-line enciklopedija, sajtova za pretragu. Sredstvo za komunikaciju (za nastavnike): elektronska pota, et, video konferencije, uenje na daljinu. Sredstvo uz koje ostvarujemo programiranu nastavu (za uenike i za nastavnike): hipermedijalni softveri. Nastavno sredstvo (za uenike i za nastavnike): sa kojim prikazujemo slike, zvuk, video snimke, multimedije. Raunar moe se koristiti umesto klasinih nastavnih sredstava (diaprojektor, episkop, grafoskop, magnetofon, CD plejer, DVD plejer).

22

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli 3.1.3. Primena softvera u nastavnom procesu od strane nastavnog kadra Najpoznatiji softveri su softveri programskog paketa Microsoft Offic-a. Ovaj paket je prvenstveno planiran da zadovolji potrebe u razliitim delatnostima, ali jako brzo se pojavio se i na raunarima u domovima. Prvi stepen da nastavni kadar naui da koristi softvere ovog softverskog paketa. Uz pomo ovih softvera reavamo sledee probleme i na sledeim oblastima moemo da radimo efikasnije (Nmesztovszki 2006.): Microsoft Word (softver za obradu teksta). Izrada testova, priprema na as, nastavnog plana i programa, skica, diploma, kolskih novina, pozivnica na kolske manifestacije, itd. Microsoft Excel (softver za izradu tabela). Izrada rasporeda asova, tabela, programirano izraunavanje (i prezentacija uz pomo grafikona) proseka uenika, prosek razreda. Microsoft Power Point (softver za izradu prezentacija). Izrada multimedijalne prezentacije za kolski as, za seminar, jednostavnije softvere sa zadacima, na osnovu hiperlinka. Microsoft Front Page (softver za izradu Internet prezentacija veb stranica). Izrada sopstvene veb stranica ili veb stranica kole (poetna faza daljinskog uenja).

Pored programskog paketa Office u nastavi se mogu primeniti razliiti programi, poevi od digitalne enciklopedije, preko obrazovnog softvera, sve do raunarske igre. Vano je da predznanje nastavnika iz oblasti informatike ne bude leksikalno, nego otvoreno i fleksibilno. Ova injenica je zato vaan, jer se grafiki izgled i raspored menija i naredbih esto menja kod novih verzija programa. 3.1.4. Specifinost primene raunara kod uenika niih razreda osnovnih kola Deca u kolama imaju znaajno znanje to se tie korienje raunara. Uenici su otvoreni prema novim saznanjima. Uglavnom nisu doiveli neuspeh u korienju raunara i njihov stav je pozitivan prema raunarima. Oni (naroito 1-2. razred) sve doivljavaju kao sredstvo za igru. To nije drugaije ni kod raunara. Spretan i struan uitelj planira i sprovodi uenje uz pomo raunara i (uvodne) asove informatike da bi ih uenik doivljavao kao jednu novu i interesantnu igru. U niim razredima osnovne kole, vano je da uenici (preko igre) zavole raunar. Da koriste raunar za nova saznanja i da upoznaju ogromne mogunosti raunara (mo raunara i mo raunarske mree). Vano je da uenici upoznaju obrazovne softvere i multimedijalno uenje (uenje uz pomo vie ula). Uenici bi trebali da naue osnovne informatike izraze (mi, ekran, tampa, itd.). Elemente hardvera da prepoznaju. Sutina ovakvog uenja je da bude neprimetljivo i da se zasniva na igri, kao prirodnoj delatnosti uenika. Nije nam cilj, da raunar prikaemo kao sredstvo bez nedostataka, jer znamo da to nije tako. Znamo i to da ljudsku re, oseaje, i gestikulacije ne moe da zameni nikakva maina. U razviljanju komunikacione sposobnosti i u razviljanje neke drutvene norme raunar jako malo moe da pomogne. Znamo da, ljudi (naroito deca), koja u velikoj meri

23

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli koriste raunar se otuuju od spoljnog sveta. Ali znamo da zabrana korienja raunara donosi jako skromne rezultate i puno puta ima suprotan efekat. Pored brojnih pozitivnih, Internet sadri nekoliko negativnih, tetnih i opasnih osobina za decu. Ograniiti korienja tih opasnih sajtova je tepko, ba zbog osnovne osobine Interneta, a to je otvorenost i sloboda toka informacija. Raunari i jezik korisnika raunara imaju negativan uticaj na jeziku kulturu. Jezik Interneta je osiromaena verzija engleskog jezika, koji je prepun skraenica i znakova emocije. Korisnici se trude da budu kratki i zato uglavnom koriste proste reenice i zato nijanse rei, reenica i celog jezika nestaju iz jezika Interneta. I zato taj jezik komunikacije postaje primitivniji. Druga stvar je to to engleske rei imaju dominanciju u jeziku informatike i Interneta. Tako nastaje neka vrsta meavine jezika. Uenici koriste raunar za razne igre. Na irokoj skali ovih igara najpopularnije su agresivne igre, FPS (First Person Shooter) igre. Ove igre su takozvane refleks igre. Sutina FPS igre je da junak koji upravlja, korisnik raunara, to vei broj protivnika uniti (esto na vrlo agresivan nain). Druge popularne igre su strategijske igre. Ovde itavu vojsku upravlja korisnik. Cilj je konana pobeda po svaku cenu (ak i sa jednim preivelim od sto). Nije nam cilj da analiziramo delovanje ovih igara na razvoj linosti. Ipak, injenica je, da oveji ivot (sa svim ljudski osobinama) gubi vrednost, zahvaljujui ovim igrama. Naalost, logike igre nisu ni priblino popularne kao FPS i strateke igre. Jedan od ciljeva informatiara u obrazovanju trebao bi da bude iznalaenje alternativnih reenja nasuprot agresivnim softverima (kao to je to u ostalim razvijenim dravama). Ta alternativa preporuljiva je da bude na maternjem jeziku uenika i po planu i uz mentorstvo odreenih strunjaka (pedagog, psiholog, uitelj itd.). Kod izrade ovakvih softvera dolazi do izraaja timski rad. Vano je jo da ovakvi projekti potuju plan i program Ministarstva prosvete i sporta. Verujemo da je svaki minut koji uitelj posveuje metodiki ispravnim edukativnim softverima je posebno priznanje i uspeh za nas, koji pokuavamo da damo doprinos ovoj oblasti (Ceku 2005). 3.1.5. Promena uloge nastavnika u modernoj nastavi U klasinoj nastavi uvek je dominiralo aktivno predavanje nastavnika. On je bio jedini i iskljuivi izvor znanja i on je bio centar obrazovnog procesa, koji je predavao i odreivao (sa ocenama) koliko je uspeno uenje. Instrukcije nastavnika su dominirale, on je bio aktivan, a uenici su bili pasivni receptori. Ovaj sistem je sistem zatvorenog tipa i nije elastian. Ovo je doprinelo stvaranju srednjeg nivoa u znanju. Nova koncepcija uenja se zasniva na novim uslovima. U centru obrazovnog procesa je uenik i zato se program nastave formira prema njegovim mogunostima. Vrlo je znaajno samostalno sticanje znanja uenika, koji pomae sredina uenja. Ovu sredinu nastavnik osmiljava, organizuje i odrava. Za vreme uenje uenik samostalno konstruie svoje znanje i na osnovu toga gradi svoj unutrunji svet. Ovo znanje je lino i adaptivno a uspeh se vidi u praktinoj primeni. Ovakvo znanje uenika priprema za uspeno snalaenje u dinaminom svetu. Po ovom modelu kola funkcionie kao otvorena sredina za nova saznanja. Nije vie zatvorena, kruta i izolovana sredina, nego otvorena u vie pravaca i elastina. Otvoren hipersvet priprema uenika za korienje sajber prostora i na navigaciju u svetu

24

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli hipermedija. Ove promene e znaajno promeniti klasian odnos izmeu nastavnika i uenika. Samostalno napredovanje uenika omoguuje i mnotvo obrazovnih programa. Zadatak nastavnika e se proiriti na dve oblasti (Hegeds 2002.): Organizuje i osmiljava sredinu uenja Daje pomo i motivie uenika, uvruje njegovo znanje

Promena sredine uenja je vrlo sloen zadatak, naroito u prelaznim fazama. Nove tehnike mogunosti prvo moramo da uskladimo sa klasinim nainom uenja. Ovo podrazumeva upoznavanje multimedijalnih programa, eventualno njihovu pripremu, upoznavanje sa bazama podataka sa Interneta, pripremu kataloga i veb stranica. Priprema uenike za samostalno uenje, daje im do znanja da su odgovorni za svoje uspeno uenje, pomae im da procene svoj nivo znanja, motivie ih i ohrabruje, daje im savete kako da se snalaze, koje sadraje i na koji nain da naue. Nastavnik i sam neprekidno ui u ovakvom otvorenom sistemu, kao i uenici. Poto ima vie iskustva, on je struni savetodavac na ovom podruju. Karakteristika ove nove, otvorene informacione tehnologije omoguava da uenik ranije stekne neko novo znanje nego nastavnik. Nastavnik mora nauiti da vlada ovakvim situacijama. Nastavnici treba da shvate da je re o otvorenom, dinaminon sistemu, koji se stalno proiruje novim informacijama. 3.1.6. Promena uloge uenika u modernoj nastavi Stav strunjaka to se tie kole budunosti je da e uenik postati centar nastavnog procesa. Mora na najbolji i na najefektniji nain da razvija svoje sbosobnosti. Za ovaj proces on da snosi odgovornost. Mora da razvija i svoje metode uenja i da naui organizovanje i upravljanje procesa uenja. Pod ovim se podrazumeva: izbor gradiva, planiranje i tempo uenja. Naravno ovakav uenik ne postoji i oigledno je da ovakav sistem uenja nee biti jednako efektivan kod svakog uenika i ova metoda ne moe da bude jedina. I ovakvo intenzivno uenje ne odgovara svakome. Obrazovanje je ve krenulo u ovom pravcu. Razvijanje nastave u ovom smeru e rezultovati veim priznanjem nastavnog rada. Nastavnici koji e u uionici unositi elan, energiju i kreativnost e biti priznati efektivnim. Rae vrednost dobre kole i dobrog nastavnog kadra, zbog izazova moderne ere. Brzi pristup informacijama ne znai automatski da je to znanje. Da bi mogli da iskoristimo mreu koja spaja ceo svet, moramo da raspolaemo sa jako dobrim intelektualnim sposobnostima. Ali ovu sposobnost i znanje ne moemo stei sedenjem pred raunara surfovanjem na Internetu. Jako je vano to, da informatina superstrada (Internet) pretpostavlja sposobnost rasuivanja i samostalno kritino razmiljanje, ali to Internet ne gradi sam po sebe. Vaan faktor je jo i linost nastavnika, da je u odnosu uenik-nastavnik re o interakcija odraslog oveka i deteta. Uloga nastavnika nije planiranje uenenja, prenos i kontrolisanje efikasnosti prenosa gradiva. Pored toga nastavnik ima vaspitnu ulogu, mora da izgradi dobar odnos sa uenikom, da motivie puno puta individualno, da pomogne u reavanju pojedinih problema i to je najvanije on je model pred uenicima. On

25

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli predstavlja drutvo odraslih, sa svim osobinama. On predsavlja drutvo za koje kola priprema uenika.

26


4. PROJEKTOVANJE MULTIMEDIJALNOG ORS-A ZA POTREBE NASTAVE OSNOVNE KOLE4.1. Komparacija klasinih i digitalizovanih mapa4.1.1. Klasine mape Kako bismo definisali pojam digitalne mapa korisno je poi od definicije obine, takozvane analogne mape kao grafiko prikazivanje geografskog prostora. Karta ili mapa (grki list papira; na srednjovekovnom latinskom, mappa; na engleskom, map), umanjena slika Zemljine povrine, nekog dela Zemljine povrine ili neba. Zemljina povrina, zbog zakrivljenosti, ne moe se prikazati u ravni bez deformacija, a ne mogu se prikazati ni sve pojedinosti i svi objekti na Zemljinoj povrini. Prema tome karte su deformisane i pojednostavljene slike Zemljine povrine sa unapred odreenom svrhom. Upotrebljavaju se za razliite naune, tehnike, ekonomske, vojne i kulturne potrebe, pa se i dele prema razmeri, sadraju i ulozi. Mapa kao pojednostavljen prikaz prostora i navigacijske pomoi istie odnose meu objektima unutar prostora. Karta je dvodimenzionalni, geometrijski pouzdan prikaz trodimenzionalnog prostora. Nauka i umee izrade karata naziva se kartografija. Mape ve od davnih vremena slue oveku da vidi svet koji je suvie velik i sloen da bi se mogao izravno videti. Ba kao to nam izgovorena i pisana re pomae da se izrazimo ili razumemo sagovornika, tako nam i karta pomae da prikaemo odnose u prostoru. Dobro je imati na umu da ono to prikazuje mapa nije umanjena, ili idealna slika sveta, ve apstraktno prikazivanje neega to nam je pristupanije i razumljivije nego svet. Dve vane funkcije mape su: Mapa kao medij izvor informacija, koje su potrebne za oveanstvo Mapa kao slika sveta koja nam pomae razumeti prostorne obrasce, odnose i sloenost okoline u kojoj ivimo

4.1.2. Digitalizovane mape Od poslednje etvrtine 20. veka, nezamenljiv alat kartografa je raunar. Korienje raunarske tehnologije u kartografiji naziva se digitalna kartografija. Upotreba raunara uticala je na promenu ili dopunu funkcija analognih karata. Neke od tih promena su:

27

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Digitalna baza podataka koja zamenjuje analognu mapu kao medij i izvor geografskih informacija; Kartografska vizualizacija na brojnim razliitim medijima zadovoljava potrebu na koju je pre odgovarala tampana karta.

Korienju personalnih raunara i ostalih elektronikih ureaja, npr. GPS-a i satelita donela je revoluciju u izradi i korienju mapa, omoguivi gotovo svakom korisniku raunara i Interneta da napravi pravu mapu zadovoljavajueg kvaliteta. Moemo rei, da digitalizovana kartografija omoguila nam je da svet vidimo i uimo drugim oima. Vei deo kartografije, posebno kod geodetskog prikupljanja podataka, obuhvaen je geografskim informacionim sistemom (GIS). ak i kada se ne radi o GIS, veina kartografa sada koristi razliite raunarske grafike programe za stvaranje novih karata. Interaktivne, raunarski obraene karte komercijalno su dostupne i dozvoljavaju korisnicima zumiranje (uveliavanje), ponekad i mogunost zamene jedne karte s drugom razliite razmere sa sreditem u istoj taki. Satelitski navigaconi sistemi u automobilu su raunarski obraene karte s planiranom rutom i obavetajnim ureajima koje posmatraju poloaj korisnika putem satelita. Zumiranje u odreenom redu jedne ili kombinacije vie njih: zamenjuje kartu drugom detaljnijom poveava istu kartu bez poveanja piksela, dakle pokazuje vie detalja poveava istu kartu s poveanjem piksela (zamenjenih pravouglovima piksela); bez dodatno prikazanih detalja, ali zavisno od kvaliteta neijeg pogleda mogue je videti vie detalja; ako raunarski prikaz ne pokazuje susedne piksele stvarno odvojene, nego preklopljene (to ne ukljuuje LCD, ali moe katodnu cev), onda zamenjivanje jednog piksela pravouglim pikselom pokazuje vie detalja. Razlika u ovoj metodi je izvoenje interpolacije.

Na primer: Tipino se primenjuje na datoteku prenosivog formata dokumenta (PDF). Poveanje u detaljima je, naravno, ogranieno na informaciju koju sadri datoteka: poveanjem krive moe na kraju rezultirati u serijama standardnih geometrijskih oblika poput ravnih linija ili okruglih lukova. Moe se primeniti na tekst i na skicu obeleja karte poput ume ili zgrada. Moe se primeniti na tekst (prikazujui oznake za vie obeleja), dok se primenjuje na ostatak slike. Tekst se ne mora poveavati kada se zumira. Slino, put prikazan dvostrukom linijom moe ali i ne mora postati iri prilikom zumiranja. Karta moe takoe imati slojeve koji su delimino rasterska, a delimino vektorska grafika. Za pojedinanu sliku rasterske grafike primenjuje se sve dok pikseli na slici datoteke ne odgovaraju pikselima na prikazu, prema tome primenjuje se.

28

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Dakle, digitalnu mapu bi najjednostavnije mogli definisati kao svaku kartografsku vizualizaciju u digitalnom formatu koju je mogue prikazati na monitoru raunara ili otisak tampati. S obzirom na sloenost, neki autori razlikuju digitalne i elektronske mape. Digitalnom mapom nazivaju prikaz u vektorskom i/ili rasterskom formatu izraen na nosiocima pogodnim za raunarsku obradu. Takva mapa sadri softver i sve atribute za prikaz na ekranu monitora ili crtanje ploterom ukljuujui potpunu signaturu, nazive i opis karte. Elektronskom mapom nazivaju interaktivni kartografski sastav za pretraivanje i pokazivanje informacija koji se sastoji od jedne ili vie karata izraen u rasterskom ili vektorskom formatu i baze podataka s opisnim podacima o pojedinim objektima. Sadri i softver za pretraivanje i pokazivanje mapa i opisnih podataka na ekranu personalnog raunara ili radne stanice. Osim mape i teksta elektronika mapa sadri zvuk i pokretne i nepokretne slike. Moda najvaniji napredak korienja raunarnih tehnologija u kartografiji je ubrzanje izrade mapa. Tradicionalno, ovaj proces bio je vrlo dug i sloen, a nova karta je ve prilikom dovretka proizvodnje bila zastarela. Konstantnim prikupljanjem podataka (npr. satelitom) i njihovim unoenjem u digitalnom obliku znatno se unapreuje obnavljanje geografskog sadraja mape. Korienjem tampaa visoke rezolucije, te plotera, ubrzava se i crtanje mapa, a smanjuje se i njihova cena. Digitalne karte dele se u dve osnovne grupe: statine (prikaz na ekranu nije u pokretu) i dinamine (prikaz na ekranu u pokretu). Kod ovih vrsta mogu se izdvojiti one kod kojih postoji samo mogunost gledanja karte ili one kod kojih je mogue neki oblik interakcije s mapom. Izdvojimo jo neke prednosti digitalizovane karte: Olakano pronalaenje (npr. automatsko pozicioniranje) podataka s prostornom dimenzijom na mapi (ukoliko je vizualizacija povezana s bazom podataka; npr. prikaz odreenog naselja, adrese ili objekta bolnice, benzinske pumpe...) Olakana izrade i koritenje tematskih mapa sa mogunou odabiranja slojeva na digitalizovanoj mapi, s odreenim sadrajima (npr. podaci o temperaturi, padavinama, sastavu stanovnitva, gustoi stanovnitva) Mogunost poveavanja i smanjivanja delova karte (tzv. zumiranje) Mogunost pomeranja karte i prikazivanje prema elji korisnika (tzv. pan) Korienje funkcija hiperveza (hiperlink) i integriranih multimedijalnih sadraja povezanih s podacima na mapi (slika, zvuk, video, animacija) Digitalizovana mapa na Internetu dostupna je velikom (i rastuem) broju korisnika Digitalizovana mapa na Internetu, pod uslovom redovitog obnavljanja, je trenutno najaktualniji mogui oblik kartografske vizualizacije Digitalizovana karta na internetu, povezana s bazom podataka, prua mogunost sinkronih i asinkronih kolaborativnih projekata (npr. u prostornom planiranju).

Nedostaci i ogranienja:

29

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Nedostatak lakoe u manipuliranju mapom, posebno na terenu (savijanje, preklapanje, crtanje, merenje na mapi) Limitirana veliina prikaza (veliina i rezolucija ekrana) Rezolucija ekrana i boje limitiraju prikazivanje detalja jer analogna karta (na papiru) ima veu rezoluciju i verovatno veu gustou detalja i informacija od digitalizovane mape u istom merilu.

Neki strunjaci kau da bi trebalo redefinisati pojam mape tako da se odnosi na interaktivni kartografski prikaz. Ako korisnik ne moe kontrolisati proces izrade karte, onda to nije mapa. Ako nema mogunosti interakcije, to takoe nije mapa. Mapa nije ni prikaz, koji ne omoguuje interakciju. Ono to mi danas nazivamo mapom to su samo statiki elementi karte.

4.2. Klasifikacija softvera14.2.1. Pojam Obrazovnog raunarskog softvera (ORS) "Softver u oblasti obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i naziva se obrazovni raunarski softver (ORS), koji obuhvata programske jezike i alate, odreenu organizaciju nastave i uenja, a koji se bazira na logici i pedagogiji." (Nadrljanski) Pod pojmom obrazovni raunarski softveri podrazumevaju se gotovi kompjuterski programi, koji se mogu koristiti u okviru sadraja nastave, a koji pomau i usmeravaju individualnu fazu uenja. 4.2.2. Istorijat obrazovnog raunarskog softvera Pojava i razvoj obrazovnog raunarskog softvera ima vrlo interesantnu istoriju. Prapoeci datiraju jo iz kasnih 1950. godina i ranih 1960. godina, kada su uveni logiari, matematiari i mislioci, kao to su Alan Turifig, Marvin Minsky, John McCarty i Allen Nowell, smatrali da mogu da se stvore kompjuteri koji mogu da "misle". Takoe su verovali da jednom kreirana takva maina moe da izvri bilo koji zadatak koji je povezan sa ljudskom milju. Poetkom 1960 - tih godina istraivai su kreirali nekoliko tzv. kompjuterski podranih sistema - Computer Assisted Instructional (CAI). Ovi programi su sadrali skup problema, dizajniranih da utiu na poveanje spretnosti studenata u reavanju problema, prvenstveno iz aritmetike i renika. Bili su dizajnirani da studentu postave problem, prime i snime njegov odgovor, i sastave tabelarno izvoenje zadatka. Mnogi od napora dizajnera sistema, u programiranju ovih sistema, posveeni su borbi sa tehnikim izazovima skupih kompjutera tog vremena. Ovi sistemi nisu tano odreivali kako korisnik da ui, ve su pretpostavljali da, ako sistem prikae informaciju koja treba biti nauena, uenik e jednostavno da je primi - apsorbuje. Dakle, Computer Assisted Instruction (CAI) je obrazovni medijum u kojem je instrukcija sadraj ili aktivnost koju daje kompjuter. Student ui u interakciji sa1

Klasifikacija softvera raena je po literaturi prof. dr. Dragica Radosav

30

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli kompjuterom i odgovarajua povratna informacija je obezbeena. Odnosno, CAI je aplikacija u kojoj se kompjuterski sistem korisiti kao asistent u instrukciji studenta i obuhvata dijalog izmeu studenta i kompjuterskog programa koji informie o grekama i tanosti koje student pravi, u toku interakcije sa mainom. 4.2.3. Klasifikacije obrazovnog raunarskog softvera Problem klasifikacije obrazovnog raunarskog softvera (ORS-a) je vrlo sloen jer zahteva odreene standardizacije i unifikacije. Svake godine se poveava broj novih reenja i verzija, stoga je razumljivo zato se nijedna klasifikacija ne moe uzeti za konanu, a kako veliki broj naunika posveuje panju klasifikaciji softvera po raznim osnovama, to su i razliite klasifikacije. U svim datim klasifikacijama za kriterijume klasifikovanja uzete su metode uenja, funkcije u procesu obrazovanja, samostalnost u upravljanju, naini korienja kompjutera i klasifikacije po predmetima. U veini klasifikacija navode se isti modeli ili tipovi softvera, ali je u zavisnosti od kriterijuma klasifikovanja i rangiranja objanjena njihova posebnost. Klasifikacija softvera je izvrena, prema sledeim kriterijumima: 1. didaktiko - metodikim kriterijumima 2. pedagoko - psiholokim kriterijumima 3. kibernetikim kriterijumima 4. informatiko - kompjuterskim kriterijumima 4.2.4. Didaktiko - metodiki kriterijumi klasifikacije ORS Sa didaktiko - metodolokog aspekta postoje tri mogunosti koje pruaju kompjuteri u obrazovanju: 1. stvaraju se takva okruenja, u kojima deca itaju i piu, to im pomae da naue da lake, bolje i savremenije komuniciraju, 2. stvaraju se okruenja u kojima deca da bi uspeno reila zadate probleme, moraju da savladaju tehniku itanja, 3. na taj nain stvoreni su uslovi za lako itanje, a posebno pisanje zadataka. Na osnovu ovoga moe se izvriti klasifikacija obrazovnog raunarskog softvera koja obuhvata: 1. sredine (okruenja) za nastavnike, za realizaciju prakse, 2. obrazovni kompjuterski softver za specijalno obrazovanje (obrazovanje hendikepiranih), 3. interaktivna jezika okruenja, 4. komplete instrumenata jezikog alata, 5. kompjuterske podrane testovi.

31

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Posmatrajui navedenu klasifikaciju, moe se zakljuiti da su ove vrste obrazovnog raunarskog softvera namenjene specifinom uzrastu i specifinim korisnicima, pa navedena klasifikacija nema opti karakter. 4.2.5. Pedagoko - psiholoki kriterijumi klasifikacije ORS Prema pedagoko - psiholokim kriterijumima, ORS se deli na: 1. nastavnike programe - namenjeni su za struno osposobljavanje i usavravanje nastavnika za praktinu realizaciju nastavnog procesa i zadataka, 2. programe za samostalno obrazovanje - uenje - namenjeni su onim korisnicima koji ele da svoje znanje upotpune uz redovne planove i program, 3. programe za razvoj vetina i navika - omoguava korisnicima da odreene aktivnosti, koje se ne mogu ponavljati jednostavno i lako, u realnom vremenu i prostoru, steknu pomou ovakvog programa, 4. programe za modeliranje razliitih situacija, 5. programe bazirane na modelima i metodama igara. 4.2.6. Kibernetika klasifikacija ORS Kao polazite za ovu klasifikaciju uzeta je samostalnost korisnika u upravljanju softverom. Tipovi ORS - a su ovde tako klasifikovani i navedeni da se ouava poveanje stepena samostalnosti korisnika u uenju: 1. upravljaki obrazovni raunarski softver 2. tutorski obrazovni softver 3. dijagnostiki obrazovni raunarski softver 4. obrazovni raunarski softver za vebanje 5. obrazovni raunarski softver tipa banke podataka 6. obrazovni raunarski softver tipa eksperimenta 7. obrazovni raunarski softver simulacije 8. softverski alati 9. inteligentni tutorski sistemi Upravljaki obrazovni raunarski softver - program u potpunosti vodi korisnika kroz proces uenja i sadri uputstvo koje korisniku daje sugestije kada da prekine korienje kompjutera i da uenje nastavi iz udbenika ili da napravi eksperiment. Tutorski obrazovni softver - je predvien za uenje onih obrazovnih sadraja koje korisnik mora da savlada u istom redosledu i koji se ue u vidu programiranih vebi. Dijagnostiki obrazovni raunarski softver - je predvien za proveru znanja, sposobnosti i spretnosti korisnika za odreene sadraje obrazovanja. Na osnovu povratne sprege, koju dobija od softvera, korisnik donosi odluke o daljem toku uenja. Obrazovni raunarski softver za vebanje - koristi se iskljuivo za utvrivanje znanja ili izgradnju vetina. Ovaj oblik softvera ne daje nova znanja. Obrazovni raunarski softver tipa banke podataka - korisnik moe dobiti samo one informacije koje su po odreenom nainu organizacije i sadraju interpretacije smetene u banci podataka.

32

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Obrazovni raunarski softver tipa eksperimenta - koristi se za oglede u laboratorijama, i za merenje i upravljanje procesima, aparatima i mainama u praktinoj nastavi. Obrazovni raunarski softver tipa simulacije - u ovom programu se pomou modela na kompjuteru predstavljaju realni sistemi i na njima se simuliraju procesi tih sistema. Ovi programi pruaju mogunost da se otkriju funkcionalna i strukturalna obeleja sistema koji se izuava. Softverski alati - predstavljaju programe koji su namenjeni za samostalno oblikovanje obrazovnih sadraja, koje treba savladati - alati za obradu teksta, formiranje baza podataka, razna izraunavanja, grafike. Inteligentni tutorski sistemi - temelje se na ostvarenjima u oblasti vetake inteligencije i predstavljaju najvii kvalitet obrazovnog raunarskog softvera. Na bazi komunikacija sa korisnikom, daju potrebna znanja i savete, koje obrazlau na adekvatan nain, zbog ega se moe rei da su dijaloko-orijentisani sistemi. Predstavljaju najvii stepen samostalnosti sa stanovita upravljanja korisnika. 4.2.7. Informatiko - kompjuterski kriterijumi klasifikacije ORS Kao polazite za ovu klasifikaciju uzima se metod poznatog strunjaka Taylor - a, koji je objavljen u studiji "Information Technologies and Basic Learning: Reading, Writing, Science and Mathematics a po kojoj postoje etiri naina korienja kompjutera u obrazovanju: 1. kompjuter kao uitelj 2. kompjuter kao korisniko sredstvo za rad 3. kompjuter kao sredstvo koje korisnik ui da bi on uio sebe i druge 4. istraivanje i otkrie Kompjuter kao uitelj - sutina obrazovnog raunarskog softvera ovog tipa je da se kompjuter koristi kao sredstvo za poduavanje. Softver je koncipiran tako da kompjuter izloi odreeni obrazovni sadraj ueniku, kompjuter ocenjuje odgovor uenika, i na osnovu rezultata ocenjivanja, program odreduje dalje faze rada sa uenikom. Ovde se ubrajaju: 1. Dril i vebanje - koristi se za utvrivanje ranije obraenog obrazovnog sadraja i ne prezentuju se novi. 2. Tutorski programi - na poseban nain se struktuira gradivo koje uenik treba da savlada, a sadre i veliki spisak greaka, njihovog porekla i sa njima povezane sugestije i objanjenja. 3. Simulacije i stvaranje modela - omoguuje modeliranje realnog sveta i realnih stanja, da bi se mogli jednostavnije prouavati. Sam korisnik moe da proverava hipoteze, menjajui varijable modela i da posmatra efekte tih promena. 4. Reavanje problema - korisniku se postavlja problem, a on mora da definie algoritam za njegovo reavanje. Postoje modeli softvera gde korisnik odredi strategiju reavanja problema, a izraunavanje izvri kompjuter.

33

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli 5. Obrazovne igre - ugraena je ideja da se putem igre ostvare odreene obrazovne vrednosti, kao na primer: vetina manipulisanja podacima, istraivanja, planiranja, analiziranja, postavljanja hipoteza, otkrivanja, posmatranja itd. Kompjuter kao korisniko sredstvo za rad - da bi se kompjuter koristio kao sredstvo za rad, treba da ima programsku podrku kao to su statistike analize, obrada teksta, grafika, baze podatka itd. Ovde razlikujemo: 1. Pretraivanje podataka - dominiraju dve strategije: prva, omoguuje korisnicima da koriste postojee baze podataka, i druga, da se omogui korisnicima da sami prikupljaju podatke, posmatranjem ili istraivanjem, da ih organizuju u kategorije, da odluuju o vrstama podatka u tim kategorijama i da potom unose podatke. 2. Obrada teksta - ovi programi su namenjeni za osposobljavanje korisnika da savlada ogroman broj aktivnosti koji se svodi na pisanje. 3. Primenjeni programi - namenjeni su za reavanje odreenog problema ili odreene vrste problema, a koji pomae nastavniku u realizaciji tradicionalne nastave (tabele za izraunavanje, programi za razrednu administraciju, itd.) 4. Kompjuterski voeno uenje - kompjuter se koristi u uionici za upravljanje pomonim nastavnim sredstvima u tradicionalnoj nastavi, ili za konstruisanje teksta, ili za neke druge svrhe kao to je praenje napredovanja uenika itd. 5. Kompjuter kao instrument ili laboratorija - kompjuter se primenjuje kao ureaj za merenje, prikazivanje ili kontrolu razliitih veliina (merenje elektrinih, mehanikih, hemijskih veliina, kontrolu ureaja, tampanje ili crtanje grafikona, itd.) Kompjuter kao sredstvo koje korisnik ui da bi on uio sebe i druge - korisnik mora znati da programira i priprema kompjuter za funkciju "uitelja". Ova vrsta ORS pomera fokus obrazovanja od usvajanja injenica do razumevanja i manipulisanja njima. Ovde se ubrajaju: 1. Istraivanje i razvoj - akcenat u ovoj vrsti ORS je na razvijanju miljenja i sposobnosti za reavanje problema. 2. Prilagoavanje uenja - softveri kod kojih postoji prilagoavanje na bilo kakve razlike meu uenicima ili individualne promene uenikih znanja, spretnosti i motivacije u razliitim etapama uenja. 3. Interakcija talentovanih - da bi ostvarili optimalan uspeh u obrazovanju primenjuju se razliite metode uenja, jer je poznato da se uenici razlikuju po svojim sposobnostima, interesovanjima i karakteristikama. Zbog svoje heuristike prirode, interakcija izmeu procesa obrazovanja i metoda uenja se zove "postupak talentovane interakcije". 4. Tutorski programi - tutorski programi se mogu klasifikovati na osnovu toga koliko doputaju uenikih inicijativa: "sokratovski dijalog" i mikrosvet. Sokratovski dijalog se sastoji od tutorske analize uenikih odgovora i uoavanja nepoznatih pojmova i greaka u njima i na osnovu toga davanje usmeravajuih instrukcija. Mikrosvet ima ugraen simulacioni model koji oponaa realan sistem,

34

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli na kom se moe menjati nekoliko ulaznih veliina da bi se dobio uvid u modeliranje, posmatrao odreeni proces, itd. Istraivanje i otkrie - u radu sa ovakvim softverom, uenik se dovodi u poziciju istraivaa koji treba da rei neki problem ili da utvrdi neku zakonitost.

4.3. Klasifikacija softvera Digitalizovana mapa Vojvodine2Obrazovni softver Digitalizovana Mapa Vojvodine je jedan komleksan softver (takozvnai softverski paket). Prema pedagokim - psiholokim kriterijumima klasifikacije, Digitalizovana mapa Vojvodine spada u sledee kategorije: nastavniki program, program za samostalno obrazovanje, program za modeliranje razliitih situacija, program baziran na modelima i metodama igara. Prema didaktiko - metodikim kriterijumima klasifikacije, Digitalizovana mapa Vojvodine spada u sledee kategorije: sredina (okruenje) za nastavnike, za realizaciju prakse, interaktivna jezika okruenja, kompjuterski podrani testovi.

Prema kibernetike kriterijumima klasifikacije, Digitalizovana mapa Vojvodine spada u sledee kategorije: upravljaki obrazovni raunarski softver tutorski obrazovni softver obrazovni raunarski softver za vebanje obrazovni raunarski softver tipa banke podataka Prema informatiko - kompjuterskim kriterijumima klasifikacije, Digitalizovana mapa Vojvodine spada u sledee kategorije: Kompjuter kao uitelj Dril i vebanje Tutorski programi Simulacije i stvaranje modela Reavanje problema Obrazovne igre

Kompjuter kao sredstvo koje korisnik ui, da bi on uio sebe i druge

2

Klasifikacija softvera raena je po literaturi prof. dr. Dragica Radosav

35


4.4. Opis interfejsa softvera4.4.1. Opti podaci Digitalizovana karta Vojvodine je vektorgrafina karta, koji je namenjena deci koja pohaaju nie razrede osnovne kole. Softver smo projektovali, na takvom CD-u gde se nalaze sve potrebne aplikacije, koje su neophodne za ispravno funkcionisanje softvera. Player je snimljen u fajl Start.exe i tako ostvarujemo visoku kompaktibilnost, za funkcionisanje programa u razliitim softverskim i hardverskim okruenjima. Dalje, postoji mogunost da se svi fontovi potrebni za prezentaciju u Flashu ukljue u dokument, tako da interfejs ne zavisi od fontova instaliranih na raunaru. Mapa funkcionie na takav nain, da se samo otvaraju delovi koje se u datom momentu koriste. Svaki panel u softveru je poseban SWF fajl. U trenutku promena interfejsa i panela (npr.: promena jezika), otvaraju se novi fajlovi i zatvaraju se nepotrebni. Ovu metodu smo preuzeli od Internet sajtova (gde se skidaju samo oni delovi sajta esto SWF fajlovi koji su potrebni). Prednost ove tehnike je, da nepotrebni fajlovi ne optereuju snagu procesora i ne zauzimaju memoriju. Ove prednosti obezbeuju bre startovanje i rad softvera. Obrazovni softver za nastavu Prirode i drutva izbegava nedostatke tradicionalne nastave. Koristei softver, uenik stalno usavrava svoje praktino znanje na raunaru. Pored toga edukativni softver slui kao globalni i interesantan izvor znanja. Ovakav izvor informacija deluje na vie ulnih organa, i obezbeuje interaktivnost. Sa ovakvim prednostima, softver sa vie rezultata deluje na panju uenika, u odnosu na danas najdominantniju metodu nastave, metod krede-table-ive rei. Poznato je, da Priroda i drutvo se oslanja na neposredno posmatranje (porodica, mesto stanovanja, saobraaj, pojedine osobine materije, osobine ivih bia, itd.) tako da se ovi pojmovi najbolje usvajaju neposrednim posmatranjem. Neposredno posmatranje se koristi ako za to postoje realni uslovi. Ovim softverom aci upoznaju stvarnost na drugaiji nain, jer isti cilj se moe ostvariti na razliite naine. Ovaj materijal daje viestruku priliku nastavnicima u praksi, i acima koji znaju da koriste raunar. Iteresantnim sadrajima i mogunostima ovaj softver probuuje interesovanje, i podstie ake da napuste stanove, i da se upoznaju sa okolinom na licu mesta, ili da urade ve poznate eksperimente. Softver je izraen po vaeem nastavnom planu i programu (Slubeni glasnik, Prosvetni glasnik, 2001), udbenika (Trebljeanin, 2001/a), radne sveske Razmiljanka (Gaanovi, 2001/b), i metodikog prirunika (Trebjeanin, 2001). Minimalna konfiguracija za rad je procesor Pentium I. Potreban je jo CDROM, video kartica sa rezolucijom 800x600, zvuna kartica, i operativni sistem Windows 98, ili novija verzija Windows-a. Olakanje u rukovanju je da se CD ne instalira, jer programi za instalaciju su uglavnom na engleskom jeziku. Softver ne zauzima mesto na hard disku (radi i na raunarima sa manjim hard diskom). Za startovanje CD-a nije potreban nikakav spoljanji softver, na CD-u su snimljeni svi softveri, koji su potrebni za rad softvera.

36

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Dovoljno je disk staviti u CDROM, a posle nekoliko sekundi pojavljuje se meni na monitoru. Softver je tako sagraen, i napravljen da ga mogu koristiti i uenici, i uitelji i roditelji. Struktura i rukovanje CD-om je jednostavna, prilagoena je za nivo uenika drugog razreda osnovne kole. Dovoljno je znati koristiti mi. ak i manje uvebana deca mogu jednostavno da ga koriste. Prezentacija se koristi na uvodnim asovima, na asovima ponavljanja i sistematizacije Na asovima obrade novog gradiva korisno je pomono sredstvo uitelja. Digitalizovana karta Vojvodine izraena je u softveru Macromedia Flash MX 8.0 i snimljeno je u fajl mapa.swf. Fajl start.exe sadri odgovarajui plejer za swf fajlove. 4.4.2. Autorun meni Posle stavljanja diska u CDROM, meni softvera automatski se pokree autorun meni. U sluaju, da je Auto insert notification iskljuen, moramo ukljuiti, da bi pokrenuo meni sam od sebe. Ako ne elimo da menjamo ovu funkciju, onda jednostavno pokreemo sa CD-a fajl Start.exe. Autorun meni je trojezian (srpski, maarski, engleski). U meniju softvera se moe birati: Gradivo klikom na dugme, izaberemo proces uenja i obraivanja gradiva. Ovaj proces je interaktivan, i bazira se na igri i aktivnosti uenika. Veliki znaaj dobijaju povratne informacije u toku uenja uz pomo ovog dela softvera. Gradivo sadri informacije o Vojvodini. Opisuje geografiju, istoriju, politiku, stanovnitvo Vojvodine i sadri galeriju slika. Mapa pritiskom dugmeta pokreemo softver. Vreme ekanja zavisi od koliine RAM memorija, brzine CDROM-a, i procesora (naravno to je vie memorije, i to je bri CDROM i procesor, manje treba ekati) Pomo daje upustvo o korienju softvera i sadri animacije koje pomau uenje i usvajanje pojmova. Izlaz pritiskom dugmeta izlazimo iz menija i iz celog softvera. U meniju se nalazi veb adresa softvera i e-mail adresa sastavljaa.

37

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Slika br. 2.: Autorun meni softvera

Slika br. 3.: Interfejs softvera

38

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Slika br. 4.: Iseak iz karte sa svim ukljuenim lajerima

4.4.3. Mapa U centralnom delu ekrana se nalazi karta, a na ivicama pomona sredstva za podeavanje karte. Program sadri puteve (auto-putevi, magistralni meunarodni putevi, magistralni putevi, asfaltni putevi, lokalni putevi i pruge), reljef, reke, jezera, movare, granice optina, granice okruga, granice pokrajine, granice drave, oblik naselja, irinski i duinski krugovi koje prolaze kroz Vojvodinu. Navedeni slojevi mape se mogu posebno pokriti i pokazati i s time olakavamo prezentaciju softvera i traenje. Na mapi je mogue i uveanje, koji se ostvaruje bez gubljenja na kvalitetu slike (vektorgrafika). 4.4.4. Jezici U zavisnosti od izbora jezika u autorun meni mapa se pokree sa interfejsom tog jezika. Promena jezika je mogua posle autorun menija. Jezik mape biramo sa klikom na zastavicu odreenog jezika. Promenom jezika menja se jezik interfejsa, dugmeta i internog programa za traenje geografskih jedinica (pored ostalog i imena naselja i kartica geografskih jedinica).

39

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Slika br. 5.: Panel za izbor jezika

4.4.5. Panel za poveavanje U levom gornjem delu ekrana se nalazi panel za poveavanje. Sa dugmetima + i uveavamo i smanjujemo kartu u centralnom delu. Sa strelicama pomeramo kartu. Strelice za pomeranje su u obliku zvezdica. Sa krugom u sredini zvezdice vraamo kartu u osnovni poloaj, kada se vidi cela karta, i procenat uveanja je 100. Na desnoj strani panela za poveanje nalazi se procenat uvaanja, ija vrednost moe da se kree izmeu 100 i 400 %. Ispod procenata za uveanje nalaze se dve strelice, kojima podeavamo skokove uveanja ili smanjivanja. Procenat koji dodajemo kod uveanja i oduzimamo kod smanjivanja. Vrednost skokova moa da se kree izmeu 10 i 50. Na primer ako je skok uveanja 50, onda kod poveanja procenat e biti 150 %. Ispod strelica se nalazi broj koji oznaava skok uveanja. Slika br. 6.: Panel za poveavanje

4.4.6. Dugmeta za brzu modifikaciju mape Uz pomo ovih dugmeta moemo istai (ostale slojeve mape sakrije) puteve, povrinske vode, granice, prirodna bogatsva, reljef i koliinu godinjih padavina. Ova funkcija omoguuje efektivnije prikazivanje odreenih sadraja, bez onih lejera, koji ne pripadaju odreenoj temi. Mapu moemo modifikovati, da se vide: putevi, povrinske vode, granice. Slika br. 7.: Panel za brzu modifikaciju mape

40

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli 4.4.7. Specijalne mape Specijalne mape prikazuju neke specijalne drutvene ili geografske pojmove delatnosti stanovnitva, prirodna bogatsva, najzastupljenije etnike zajednice po optinama, godinju koliinu padavina, reljef. Sa specijalnim mapama se pojavljuje i pomona kartica, koja prikazuje specijalne simbole i boje na specijalnoj mapi. Slika br. 8.: Panel za startovanje specijalnih mapa

4.4.8. tampanje i kopiranje u memoriji Dugme za tampanje se nalazi iznad mape, u sredini. Posle biranja objekta (mapa, kartica, pomona kartica) i tampaa, i tampanje je automatino. Dugme za kopiranje u memoriju se nalazi pored dugmeta za tampanje. Isti sadraji se mogu izabrati za kopiranje, kao i za tampanje. Kopiranje je vano kod izvoza i korienja objekata iz mape u drugim programima, pre svega u grafikim programima (Paint, Photoshop, CorelDRAW) Slika br. 9.: Panel za tampanje i za kopiranje u radnu memoriju

4.4.9. Panel za traenje Digitalizovana mapa sadri 496 naselja Vojvodine. Naselja smo grupisali na osnovu broja stanovnika. Podatke o naseljima smo smestili u posebne prozore, koje moemo pomerati i zatvoriti. Prozori su providni u 50 %. U ovim prozorima se nalaze nazivi naselja, optina i okruga kome naselje pripada, broj stanovnika i etniki sastav (istakli smo 5 najbrojnijih etnikih grupa). Pored ovih informacija, dostupni su jo sledee informacije: srpsko (maarsko) ime naselja, potanski broj i pozivni broj. Naselja koja su sedita okruga (Sombor, Subotica, Novi Sad, Kikinda, Zrenjanin, Panevo i Sremska Mitrovica) imaju i svoje galerije slika. Na informacionom listu 45 optina moemo nai sledee informacije: ime optine, sedite optine, okrug kome pripada, teritorija optine, broj stanovnika, etniki sastav (5 najveih etnikih grupa). Na istom listu moemo pogledati grb optine i poloaj optine u odnosu na okrug i na pokrajinu (male, interne mape). Na informacionom listu 7 okruga moemo nai ime okruga, sedite okruga, imena optina, koje ine okrug, teritoriju, broj stanovnika i njihov etniki sastav (5 najveih etnikih grupa). Male mape pokazuju poloaj okruga unutar Vojvodine i poloaj optina u okrugu.

41

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Sadraj informacionog lista 3 regije je slian informacionom listu okruga. Informacionu listu pokrajine (Vojvodine) moemo nai ime pokrajine, sedite pokrajine, okruge koje ine pokrajinu, teritorija pokrajine, broj stanovnika i njihov etniki sastav (10 najveih etnikih grupa). Tu moemo nai i dugme, koje e nam pokazati grb pokrajine. Kod digitalizovanja etnikog sastava koristili smo podatke Republikog zavoda za statistiku Popis stanovnitva, domainstava i stanova u 2002 godini. Njihov redosled i broj u procentima izraunava softver. Slika br. 10.: Panel za traenje

4.4.10. Panel za podeavanje reljefa U gornjem srednjem delu ekrana se nalazi panel za podeavanje reljefa. Sa strelicama moemo odrediti providnost reljefa. Mala uzduna crta pokazuje u kojoj meri je reljef providan. Sa strelicama pomeramo i crtu, koja se kree na jednoj skali. Ispod skale je procenat providnosti (ako je taj broj 100%, onda se reljef vidi u celini, ako je ovaj broj 0%, onda se reljef ne vidi). Ako iskljuimo reljef na karti, pojavljulju se razliite boje na panelu. Sa biranjem ovih boja odreujemo celu pozadinu karte. Slika br. 11.: Panel za podeavanje reljefa u oba poloaja

4.4.11. Panel za ukljuivanje i iskljuivanje grupe za modifikacije karte Panel se nalazi u gornjem desnom uglu ekrana. Na ovom panelu se vide sledea dugmeta: irinski i duinski krugovi Granice Sakrivanje okruga Povrinske vode Putevi Naseljena mesta

42

olt Namestovski: Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli Legenda Jezik Informacije o sastavljau Izlaz

Sa ovim dugmetima se mogu iskljuiti i ukljuiti opcije za modifikaciju mapa, koje su vezane za odreenu grupu. Na desnom delu dugmeta se vidi jedna lampica, koja je crvena kada je grupa iskljuena i zelena kada je grupa ukljuena. 4.4.12. Panel za modifikacije karte Na ovom delu moemo modifikovati pojedine osobine karte. Moemo skloniti i pokazati razliite geografske i drutvene osobine karte. Dugmeta za modifikacije se nalaze u sledeim grupama: irinski i duinski krugovi sakrije i pokazuje duinske i irinske krugove (zajedno i posebno) Granice - sakrije i pokazuje granice Drave, Pokrajine, okruga i optine. Pokrivanje okruga - sakrije i pokazuje okrug. Moemo sakriti celu Baku, ali moemo i pojedine delove (Severna Baka, Juna Baka, Zapadna Baka). Ista je situacije je kod Banata. Na ovom panelu moe se ukljuiti kompas, koji se moe pokretati i pomae u odreivanju strane sveta. Moe se sakiti ceo Banat, ali i pojedini delovi (Severni Banat, Srednji Banat, Juni Banat). Srem moemo sakrtiti i pokazati u jednoj celini Povrinske vode - sakrije i pokazuje povrinske vode Vojvodine. Ovoj grupi pripada: Dunav, Tisa, Sava, ostale reke, kanal Dunav-Tisa-Dunav, jezera i movare. Putevi - sakrije i pokazuje puteve na karti. Moemo pokazati i sakriti uz pomo odreenih dugmeta: auto-puteve, magistralne meunarodne puteve, magistralne puteve, asfaltne puteve, lokalne puteve i eljeznike pruge. Naseljena mesta naseljena mesta su grupisana po broju stanovnika. Postoje sledea dugmeta: naselje ispod 5 000 stanovnika, naselje izmeu 5 000 i 10 000 stanovnika, naselje izmeu 10 000 i 25 000 stanovnika, naselje izmeu 25 000 i 50 000 stanovnika, naselje izmeu 50 000 i 100 000 stanovnika, naselje isnad 100 000 stanovnika. U ovu grupu smo stavili dugme za oznaavanje glavnog grada Pokrajine, dugmeta za oznaavanje sedita okruga, dugme za oznaavanje sedita optine. Na ovom panelu moe se jo sakriti i pakazati oblik naseljenih mesta. Na ovom panelu s

magiszteri

Documents