mpp, predavanja nedelja xiv

Meunarodno privatno pravoPredavanja, 7.6.2013.

Meunarodne trgovinske arbitraeMeunarodne trgovinske arbitrae: nedravne institucije za reavanje sporova koje su im poverile same stranke.Prednosti arbitraa u poreenju sa sudskim reavcanjem sporova:Elastini procesni okviri koji umnogome mogu da oblikuju same strankeBrzinaNii trokoviNeutralnost (umesto da sudi sud drave jednog ili drugog parniara, odluuje institucija koja ne pripada ni jednoj ni drugoj dravi, a arbitri ili makar predsednik vea po pravilu su iz tree zemlje)Zbog velikog uspeha i iroke prihvaenosti Njujorke konvencije o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka iz 1958. godine, vee su anse da se van zemlje donoenja prizna i izvri arbitrana nego sudska odluka.

Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodne trgovinske arbitraeNegativne strane arbitranog odluivanja: Poto same stranke stvaraju maineriju odluivanja i poto od njih samih zavisi i nain odluivanja, poveane su mogunosti zloupotreba, nametanja nepravinih reenja ekonomski slabijoj ili neopreznoj strani Ovo se potencira time to je arbitrano odluivanje jednostepeno, prvostepena odluka je ujedno i konana, eventualne greke se ne mogu ispraviti albom.Pozitivne strane arbitrae imaju oiglednu prevagu, budui da se danas znaajna veina sporova u oblasti meunarodne trgovine reava arbitranim putem.Vrste meunarodnih trgovinskih arbitraa: dve osnovne vrste spoljnotrgovinskih arbitraa: Ad hoc arbitraeInstitucionalne (stalne) arbitrae.


Meunarodne trgovinske arbitraeAd hoc arbitrae: stvaraju stranke za reenje jednog sluaja, nakon donoenja odluke arbitraa prestaje da postoji i pravno i organizaciono.Institucionalne (stalne) arbitrae: one koje imaju stalnu organizacionu strukturu, tehnike uslove (prostorije, administraciju) i pravila postupka organizaciono one postoje i pre i nakon donoenja odluke za ta su ih ovlastile stranke; postoje slino nekom servisu kojem stranke mogu da se obrate ako to ele; razlikujemo:Zatvorene institucionalne arbitrae koje reavaju samo sporove u kojima se kao jedna strana javlja lanica organizacije, udruenja koje je osnovalo institucionalnu arbitrau; stalne arbitrae najee osnivaju trgovaka udruenja, banke, berze, privredne komoreOtvorene institucionalne arbitrae kojima se mogu obratiti dve stranke, od kojih nijedna nije lanica organizacije ili udruenja pri kojem postoji arbitraa.Veina poznatih arbitranih institucija je otvorenog tipa.


Meunarodne trgovinske arbitraeUstanove sline arbitraama: U meunarodnoj praksi esta je pojava da stranke iznose sporna pitanja pred ustanovu ili ad hoc telo koje je samo slino arbitrai, a koja ne donosi odluke ve miljenje, stavove, predloge za reenje spora koji nisu podobni da se pretvore u izvrni naslov, iako mogu biti veoma autoritativni; najee su dati od strane strunjaka, nakon to ocene problem koji im je iznesen a to je po pravilu pitanje tehnike prirode.Postoje i prave arbitrane ustanove koje donose odluke podobne za prinudno izvrenje, ali koje svoju delatnost ograniavaju iskljuivo na razmatranje tehnikog pitanja tipian primer predstavlja Arbitrani sud za pamuk u Avru, Francuska.Ustanove za koncilijaciju i medijaciju posebne ustanove, ali vrlo esto i redovne arbitrae; uloga koncilijatora (medijatora) ponekad se svodi samo na tumaenje i objanjenje stavova, a ponekad se uz to predlae i komrpomis medijacija se zavrava sugestijama ili predlozima, sudbina spora ostaje u rukama stranaka, za razliku od arbitrae ija odluka obavezuje stranke.


Meunarodne trgovinske arbitraeNorme koje ureuju arbitrani postupak: Autonomija volje stranakaInstitucionalna pravila ne-dravnog poreklaDravne procesne normeMeunarodni sporazumi.Nadlenost meunarodnih trgovinskih arbitraa: meunarodne trgovinske arbitrae mogu da budu nadlene za reavanje jednog spora samo na osnovu sporazuma stranaka; zakljuenjem valjanog arbitranog sporazuma zaista se obezbeuje arbitrano reavanje spora, jer su sudovi praktino svuda u svetu obavezni da daju primat arbitranom sporazumu.Vrste arbitranog sporazuma: Kompromis pismeni sporazum stranaka da podvrgnu arbitrai jedan spor koji je ve nastaoKompromisorna klauzula deo glavnog ugovora koji se zakljuuje meu strankama; klauzula se odnosi na sve sporove koji mogu proizai iz ugovornog odnosa stranaka.


Meunarodne trgovinske arbitraeAutonomija arbitranog sporazuma: arbitrana klauzula predstavlja jednu posebnu pravnu celinu ija je pravna sudbina nezavisna od sudbine glavnog ugovora; eventualna nitavost glavnog ugovora ne pogaa automatski arbitranu klauzulu; arbitraa moe da odluuje na bazi kompromisorne klauzule i o punovanosti glavnog ugovora.Princip "Kompetenz-Kompetenz": arbitri su kompetentni da sami odlue o svojoj nadlenosti bez tog principa lako bi se osujetila efikasnost arbitranog postupka; ako stanu na stanovite da su nadleni, mogu i doneti odluku.


Meunarodne trgovinske arbitraeUslovi za punovanost arbitranih sporazuma: Spor iz meunarodnih poslovnih odnosaArbitrabilitet podobnost spora da bude reen putem arbitraeDa nije predviena iskljuiva nadlenost domaeg pravosuaOdreivanje broja arbitara nije uslov punovanosti arbitranog sporazuma odreivanje parnog broja arbitara povlai za sobom nevanost arbitranog sporazumaPismena formaRaspravljanje samo onih sporova koje su stranke podvrgle arbitrai ne manje i ne vie.


Meunarodne trgovinske arbitraePostupak pred meunarodnim trgovinskim arbitraama: 1. O postupku spoljnotrgovinskih arbitraa uopte ne bi se moglo govoriti, a ne moe biti rei ni o jedinstvenim pravilima postupanja arbitraa unutar jedne drave, jer na postupak mogu bitno da utiu u svakom sluaju same stranke ili arbitriPosebno bi teko bilo izvesti neke opte zakljuke o postupku arbitraa ad hoc nemaju unapred formiranu proceduralnu zaleinuInstitucionalne arbitrae vode postupak na osnovu svojih pravilnika; ako isti nemaju reenje za neko konkretno pitanje, dolazi u obzir primena nekih drugih normi:Supsidijarne procesne norme koje odreuju same strankeMoe se prepustiti arbitrima da odrede pravila postupkaMogu se primeniti i pravila parninog postupka jedne drave obino drave u kojoj se vodi arbitrani postupak.


Meunarodne trgovinske arbitraeArbitre biraju same stranke; u sluaju da one to ne urade:Institucionalne arbitrae reenje za mogue probleme na tom polju pronalaze u svojim pravilnicimaKod ad hoc arbitraa reenje se trai konstituisanjem tzv. organa imenovanja koji bi zaista mogao da imenuje arbitre i na taj nain da omogui da valjani arbitrani sporazum ipak dejstvuje; mogue pomono reenje predstavlja i imenovanje arbitara od strane suda. Nakon to je konstituisana, arbitraa vodi postupak prevashodno prema pravilniku koji su izabrale stranke (samim izborom institucionalne arbitrae ili na drugi nain); relevantne su i konkretne instrukcije stranaka, kao i minimalne procesne garancije koje postavlja zakon zemlje arbitrae (lex arbitri).Primena materijalnog prava od strane meunarodnih trgovinskih arbitraa: odreivanje merodavnih materijalnih pravila na osnovu kojih meunarodne trgovinske arbitrae reavaju sporove spada meu veoma sloene probleme.


Meunarodne trgovinske arbitraeNajznaajniji tipovi reenja problema odreivanja merodavnih pravila:Prvi nain polazi od kolizionih normi jednog nacionalnog prava (obino kolizionih normi drave u kojoj arbitraa zaseda) primenjuje se materijalno pravo one drave na koju te kolizione norme ukazujuKarakteristika drugog tipa reenja su ne-nacionalne kolizione norme kao polazna taka, kolizione norme koje nisu uzete iz meunarodnog privatnog prava odreene draveTrei tip karakterie reenje spora na bazi optih principa, pravinosti etvrti tip reenja odluivanje putem oslona na autonomno pravo meunarodne trgovine U znaajnom broju odluka arbitri koriste istovremeno vie metoda u obrazlaganju meritornog reenja u sluajevima kada razne norme opravdavaju isti rezultat, te se smatra da pozivanje na vie autoriteta moe da utie na meunarodni ugled odluke.


Meunarodne trgovinske arbitraePravna sredstva protiv arbitranih odluka pravna sredstva koja se mogu koristiti protiv arbitranih odluka u pojedinim zakonodavstvima veoma su brojna i raznolika; tri osnovna tipa ovih pravnih sredstava su:alba vioj arbitranoj instanci ili sudu (kod nas ne postoji)Tuba za ponitaj i neka slina pravna sredstva protiv domae arbitrane odlukeKontrola strane arbitrane odluke u postupku njenog priznanja i izvrenja.Nae pravo poznaje dva pravna sredstva protiv arbitranih odluka. Domaa arbitrana odluka kod nas proizvodi dejstvo kao i domaa pravnosnana i izvrna sudska presuda, ali se moe napadati tubom za ponitaj. Strana arbitrana odluka ne proizvodi kod nas dejstvo dok ne bude priznata, odnosno proglaena izvrnom od strane domaeg suda.


Meunarodne trgovinske arbitraeUtvrivanje porekla arbitrane odluke dva osnovna kriterijuma su:1. Personalni kriterijumi (prema jednom shvatanju: dravljanstvo i domicil arbitara, odnosno predsednika vea, ako bi arbitri bili razliite nacionalnosti; prema drugom shvatanju: dravljanstvo i domicil stranaka) shvatanja o odluujuem znaaju personalne veze su manje zastupljena u teoriji i bez veeg su odjeka u praksi; danas se primat daje teritorijalnoj vezi2. Teritorijalni kriterijumi: Prema jednom shvatanju: poreklo arbitrane odluke odreuje se prema mestu sedita arbitrae; kritike ovog shvatanja: tekoe pri utvrivanju sedita arbitrae (posebno ako je re o ad hoc arbitraama), mogunost da arbitraa zaseda u vie drava Prema drugom shvatanju: poreklo arbitrane odluke odreuje se prema mestu donoenja odluke; kritike ovog shvatanja: mesto donoenja odluke moe u nekim sluajevima da bude incidentno, moe biti teko utvrdivo (naroito ako se odluka donosi putem prepiske)


Meunarodne trgovinske arbitraePored dva osnovna pristupa, poznati su jo neki naini lokalizacije arbitrane odluke: Pomou zakona arbitrae, odnosno zakona kojem su stranke podvrgle arbitrani procesPomou primenjenog procesnog prava (bez obzira na to da li su to pravo birale stranke).U naem pravnom sistemu stranim se smatraju dve kategorije arbitranih odluka:Odluke koje su donete van domae teritorijeOdluke koje su donete na domaoj teritoriji, ali pri ijem je donoenju primenjeno procesno pravo strane dravePrimena Pravila UNCITRAL-a, ili nekog drugog model-pravilnika, ne pretvara donetu odluku u stranu odluku (pomenuta pravila nisu domai propisi, ali nisu ni pravila neke strane drave).


Meunarodne trgovinske arbitraePriznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka je od velikog znaaja uslovi koji moraju da budu ispunjeni:1. Uslovi koji se cene po zahtevu stranke:Nadlenost arbitrae koja je donela odlukuPotovanje prava odbranePrekoraenje ovlaenja od strane arbitara (kada arbitri donesu odluku o pitanjima koja im stranke nisu poverile)Povreda odredbe arbitranog sporazuma u pogledu sastava arbitrae ili arbitranog postupkaKonanost arbitrane odluke 2. Uslovi koji se cene po slubenoj dunosti:ArbitrabilnostPovreda javnog poretka.


Meunarodne trgovinske arbitraePriznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka prema meunarodnim sporazumima: meunarodna aktivnost na planu formulisanja jedinstvenih uslova za priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka veoma je intenzivna i donela je do danas vredne rezultate; uslovi za priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka postavljeni su u:Multilateralnim sporazumimaenevski protokol o arbitranim klauzulama iz 1923. godineenevska konvencija o izvrenju arbitranih odluka iz 1927. godineEvropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1961. godineNjujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka iz 1958. godineBilateralnim sporazumima.


Meunarodne trgovinske arbitraeDomaa arbitrana odluka: ima snagu domae pravnosnane sudske odluke i izvrava se u skladu sa odredbama zakona koji ureuje izvrni postupak.Dejstvo domae arbitrane odluke: nije uslovljeno nikakvom kontrolom, ali postoji mogunost da se domaa arbitrana odluka napada tubom za ponitaj:Tuba za ponitaj: podnosi se u roku od tri meseca od dana prijema arbitrane odluke; ako doe do ispravke, tumaenja ili dopune odluke, rok od tri meseca poinje da tee od dana kada je modifikovana odluka dostavljenaRazlozi za ponitaj: sasvim su bliski razlozima za odbijanje egzekvature; razlikuju se razlozi koje e sud uzeti u obzir samo po inicijativi strane koja trai ponitaj i koja nosi i teret dokazivanja, i razlozi koje sud moe da utvruje po slubenoj dunosti.


Meunarodne trgovinske arbitraeRazlozi koji se uzimaju u obzir po inicijativi stranke:Punovanost arbitranog sporazumaPovreda prava na odbranuPrekoraenje ovlaenja datih arbitrima u arbitranom sporazumuPovreda odredbe arbitranog sporazuma u pogledu sastava arbitrae ili arbitranog postupkaZasnivanje odluke na lanom iskazu svedoka ili vetaka, ili na falsifikovanoj ispravi, odnosno ako je do odluke dolo usled krivinog dela arbitara ili stranke2. Razlozi koji se uzimaju u obzir po slubenoj dunosti:Arbitrabilnost podobnost spora da bude reen putem arbitraePovreda domaeg javnog poretka.Nakon ponitaja arbitrane odluke, arbitrani sporazum i dalje vai stranke mogu ponovo da se obrate arbitrai, izuzev kada stranke u svom arbitranom sporazumu odrede i imena arbitara.


mpp, predavanja nedelja xiv

Documents