nastavnici_su_bitni

Kako privui, usavravati i zadrati efikasne nastavnike

Nastavnici su bitni

Politike obrazovanja i usavravanja

Sa engleskog preveli: Nina Pupovac i Bojan orevi Stru ire en ent: n c z Mr Nataa Panti

Prevod i strunu recenziju ovog izdanja je finansirao Fond za otvoreno drutvo - Srbija

Organizacija za ekOnOmSku Saradnjuirazvoj(oECd)

OECD je jedinstveni forum u okviru kog zajedno deluju vlade 30 demokratskih drava kako bi odgovorile na ekonomske, drutvene i ekoloke izazove globalizacije. OECD takoe predvodi napore u cilju razumevanja novih trendova i problema, poput korporativnog upravljanja, informacione ekonomije i izazova populacije koja stari, i pomae vladama da na njih reaguju. Organizacija obezbeuje okruenje u kome vlade mogu porediti svoja iskustva, traiti odgovore na zajednike probleme, identifikovati dobre prakse i raditi na koordinisanju domaih i meunarodnih politika.

Zemlje lanice OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, eka, Danska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Island, Italija, Japan, Kanada, Koreja, Luksemburg, Maarska, Meksiko, Nemaka, Norveka, Novi Zeland, Poljska, Portugal, Sjedinjene Amerike Drave, Slovaka, panija, vajcarska, vedska, Turska, Velika Britanija. Evropska komisija uestvuje u radu OECD-a. OECD-ovo izdavako preduzee (OECD Publishing) ini javno dostupnim rezultate prikupljenih statistika Organizacije i rezultate istraivanja o ekonomskim, drutvenim i ekolokim temama, kao i konvencije, smernice i standarde oko kojih su se dogovorile zemlje lanice. Za objavljivanje ovog dela odgovoran je Generalni sekretar OECD-a. Izloeni stavovi i korieni argumenti ne predstavljaju nuno zvanino gledite Organizacije ili vlada zemalja lanica.

5

Svojim ueem projektu znatno su doprinele organizacije i njihovi nastavnici, kolski rukovodioci, roditelji, uenici, oni koji obrazuju nastavnike, kao i poslodavci nacionalnih savetodavnih odbora koji su prilagali pismene predloge, sastajali se sa timovima za evaluaciju i uestvovali na konferencijama i radionicama.

Napori OECD-a omoguavaju dravama da ue jedne od drugih. Takoe mogu i pokrenuti teme i predloiti strategije o kojima je moda teko raspravljati na meunarodnim debatama. Obe stavke su oevidne u ovom izvetaju i u radu koji iza njega stoji. Obim aktivnog angaovanja zemalja lanica i partnerskih zemalja takoe je jasan. 25 zemalja uesnica posvetilo je znatnu koliinu sredstava tokom perioda od dve do tri godine i preuzelo rizik podvrgavanja svojih politika koje se tiu nastavnika eksternim ispitivanjima i debatama. Kooperativni pristup omoguio je dravama da naue vie o sebi i pri tom doprinesu iroj bazi znanja putem skupljanja meunarodnih indikacija o uticaju reformi politike, kao i o okolnostima u kojima su one najdelotvornije.

u aprilu 2002. godine Obrazovni odbor OECD-a pokrenuo je meunarodni pregled politika koje se tiu nastavnika, koji bi pomogao razmenu inovativnih i uspenih inicijativa meu dravama, kao i da bi se identifikovale strategije za privlaenje, izgraivanje i zadravanje efikasnih nastavnika. Ova publikacija je rezultat tog rada pri kojem je nastalo i 25 izvetaja od strane drava koje su uestvovale, 10 izvetaja od strane nezavisnih timova koji su poseivali te drave, te nekoliko ovlatenih istraivanja. Ovaj projekat OECD-a verovatno predstavlja najsveobuhvatniju analizu ikad raenu na temu politika koje se tiu nastavnika na meunarodnom nivou.

Mnoge drave OECD-a imaju velike potekoe pri zapoljavanju dovoljnog broja kvalifikovanih nastavnika koji bi zamenili veliki broj kolega koji e se penzionisati u sledeih 5-10 godina. Veina zemalja je zabrinuta povodom efikasnosti nastavnika, bez obzira na to da li ih imaju ili nemaju u dovoljnom broju. Osim toga, uloge nastavnika se menjaju, te su im potrebne nove vetine da bi odgovorili na potrebe razliitijih grupa uenika i efikasno saraivali sa novim vrstama osoblja u kolama i drugim organizacijama.

Predgovor

Projektu je doprinelo i uee Poslovnog i industrijskog savetodavnog odbora OECD-a, (Business and Industry Advisory Committee to the OECD; BIAC) i Savetodavnog sindikalnog odbora (Trade Union Advisory Committee; TUAC)

NASTAVNICI Su BITNI: Kako privui, usavravati i zadrati efikasne nastavnike

6

i drugih meunarodnih organizacija takoe zainteresovanih za politiku nastavnika: Savet Evrope; Evropska komisija; Evropska fondacija za obuku; Informaciona mrea o obrazovanju u Evropi (Eurydice); Internacionalna asocijacija za ocenu edukativnih dostignua (International Association for the Evaluation of Educational Achievement; IEA); Meunarodna organizacija rada (International Labour Organisation; ILO); Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization; UNESCO); uNESCO Evropski centar za visoko obrazovanje (UNESCO European Centre for Higher Education; CEPES); uNESCO Meunarodni institut za planiranje obrazovanja (UNESCO International Institute for Educational Planning; IIEP) i Svetska banka. u prvom dodatku ovog izvetaja navedene su osobe i organizacije koje su doprinele projektu u svojstvu nacionalnih koordinatora, autora nacionalih izvetaja o stanju, autora ovlatenih istraivanja i lanova nacionalnih evaluacionih timova. Vie od 150 ljudi preuzelo je ove uloge i njihov rad je imao znaajan uticaj na projekat. Pored toga, uspostavljanje nacionalnih savetodavnih odbora, konsultativni procesi koriteni pri sastavljanju nacionalnih izvetaja o stanju i tokom evaluacionih poseta dravama, kao i veliki broj kola i tercijarnih institucija koje su posetili evaluacioni timovi, govore o tome da je ovom projektu doprinelo jo nekoliko stotina ljudi. Nadamo se da ovaj izvetaj adekvatno odraava njihov trud i dodatno unapreuje zajedniku bazu znanja.


u okviru OECD-a, projekat je sproveo Direktorij za obrazovanje, Odeljenje politika obrazovanja i usavravanja pod rukovodstvom direktora odeljenja, Abrara Hasana. Filip Makenzi (Phillip McKenzie) i Paolo Santjago (Paulo Santiago) odgovorni su za istraivanje i pripremu ovog izvetaja. Ane Slivka (Anne Sliwka) (univerzitet u Manhajmu) je kao savetnik preuzela glavnu odgovornost u oblasti razvoja nastavnika (etvrto poglavlje) u izvetaju i Hirojuki Hase (Hiroyuki Hase) iz Sekretarijata OECD-a obezbedio je znaajnu koliinu materijala. Jael Dutileul (Yael Duthilleul) (IIEP), koji je bio na privremenom premetaju iz Svetske banke, doprineo je razvoju koncepcije projekta i preuzeo odgovornost za dve nacionalne evaluacione posete. Statistiku saradnju obezbedila je pokojna Katrin Duen (Catherine Duchne) sa Odseka za indikatore i analizu obrazovanja. Sabrina Leonarduci (Sabrina Leonarduzzi) odgovorna je za sve administrativne poslove, organizovanje radionica i komunikaciju sa zemljama uesnicama. Don Kulahan (John Coolahan), (Irski dravni univerzitet u Majnutu) obezbedio je vane savete u kljunoj fazi pripreme ovog izvetaja. Vivijan Konsoli (Viviane Consoli) i Melisa Pirles (Melissa Peerless) su saradnice urednika ovog izvetaja. Veliki broj drugih kolega zaposlenih u Direktoriju

za obrazovanje doprineo je svojim savetima u vanim fazama. Posebno bliska saradnja uspostavljena je pri radu na razvoju pokazatelja kvaliteta nastavnika i poduavanja, i sa radom Centra za obrazovna istraivanja i inovacije (Centre for Educational Research and Innovation; CERI) na radovima: kolovanje za sutra i Formativno ocenjivanje: Poboljanje uenja u srednjim kolama. OECD namerava da odrava podsticaje svog rada na nastavnike i poduavanje i da razvija projekat politika koje se tiu nastavnika i ideje iz ovog izvetaja. Izvetaj je izdat pod odgovornou generalnog sekretara OECD-a. Bari Makgo (Barry McGaw) Direktor obrazovanja OECD Maj 2005.

7


9

SadrajPredgovor .............................................................................................................. 000 .................................................................................................................................... 000 Sa e ak .................................................................................................................... 000 t Pr opo la lje:uvod:Fo usnana tav i i a ........................................... 000 v g v k s ncm 1.1. Porast zanimanja za problem nastavnika ................................................. 000 1.2. Okvirni pregled ciljeva politika ...................................................................... 000 1.3. Metodologija i uee drava .......................................................................... 000 1.4. Organizacija izvetaja ......................................................................................... 000

dru opo la lje:za tosupo i i eko eseti una tav i abit e?....... 000 g g v ltk j s nk n 2.1. Kvalitetno poduavanje je kljuno za poboljanje uenja ................... 000 2.2. Znaaj nastavnika u radnoj snazi i kolskim budetima ..................... 000 2.3. Sve vee brige oko politika koje se tiu nastavnika ............................... 000 2.4. Analiza politika koje se tiu nastavnika ..................................................... 000 2.5. Analiza trita nastavnika ................................................................................ 000

Pe opo la lje:re ru o a je,bi a jeiza o lja a jena tav i a ...... 000 t g v g t v n r n p v n s nk 5.1. Poduavanje i zapoljavanje u dravnoj slubi ........................................ 000 5.2. uslovi zapoljavanja nastavnika..................................................................... 0001

e vr opo la lje:raz i a jezna jaive ti ana tav i a .................... 000 t t g v vj n n n s nk 4.1. uloge nastavnika se menjaju000 ................................................................... 000 4.2. Zakljuci istraivanja o efikasnim nastavnicima ..................................... 000 4.3. Poetno obrazovanje nastavnika1.................................................................. 000 4.4. Sertifikacija novih nastavnika ........................................................................ 000 4.5. Programi uvoenja novih nastavnika u posao ......................................... 000 4.6. Profesionalno usavravanje ............................................................................. 000 4.7. Prioriteti pri buduem razvoju politika ...................................................... 000Pod poetnim obrazovanjem nastavnika (Initial Teacher Education/Pre-Service Education) podrazumeva se formalno visoko obrazovanje nastavnika. prim.prev.

Tre epo la lje:Ka opre vo i ipo ao g v k t rt s na tav i aupri la uka i e u .................................................................... 000 s nk v n rj r 3.1. Zabrinjavajui aspekti privlanosti poduavanja ................................... 000 3.2. Procena budue potranje za nastavnicima.............................................. 000 3.3. Faktori privlanosti nastavnike karijere .................................................. 000 3.4. Prioriteti pri buduem razvoju politike ..................................................... 000


10

e topo la lje:za r a a jeuspe nihna tav i auko a a ............. 000 s g v d v n s nk l m 6.1. Zabrinutosti u vezi sa zadravanjem uspenih nastavnika u kolama .................................................................................................. 000 6.2. Faktori zadravanja uspenih nastavnika u kolama............................ 000 6.3. Prioriteti za razvijanje buduih politika ..................................................... 000

5.3. Regrutovanje i selekcija nastavnika ............................................................. 000 5.4. Probni periodi za nastavnike poetnike ..................................................... 000 5.5. Odgovori na potrebe za osobljem u kratkom periodu .......................... 000 5.6. Pokretljivost nastavnika .................................................................................... 000 5.7. Prioriteti za razvijanje buduih politika ..................................................... 000

Sed opo la lje:raz ojiim le en a i ana tav i ihpo i i a ....... 000 m g v v p m t cj s n k ltk 7.1. Angaovanje nastavnika na razvoju i implementaciji politika .......... 000 7.2. unapreivanje baze znanja radi podravanja nastavnikih politika ................................................................................................... 000 Pr ido a ak:Spro o e jeak iv o ti ......................................................... 000 v d t v n t n s Pozadina aktivnosti OECD-a .................................................................................... 000 Svrha aktivnosti OECD-a ........................................................................................... 000 Metodologija i uee zemalja ................................................................................. 000 dru ido a ak:okvir iiz ledupo na a ja g d t n g z v n sana tav i impo i i a a ............................................................................. 000 s n k ltk m


Saetak - 11

Sa e ak tva nostpo i i ako eseti una tav i a ltk j s nkPolitike koje se tiu nastavnika vana su tema na dnevnom redu mnogih drava. Zbog trenutnih dalekosenih ekonomskih i drutvenih promena, visokokvalitetno kolovanje vanije je nego ikad. Zahtevi koji se stavljaju pred kole i nastavnike postaju sve sloeniji. Ministri obrazovanja OECD-a svojim su dravama postavili cilj da se svim uenicima pobolja kvalitet uenja. Ovaj ambiciozni cilj bie ostvariv samo ako se svim uenicima obezbedi poduavanje visokog kvaliteta.

Zahtevi koji se stavljaju pred kole i nastavnike postaju sve sloeniji. Drutvo sada oekuje da kole efikasno rade sa razliitim jezicima i poreklima uenika, da budu osetljivi prema pitanjima kulture i pola, da promoviu toleranciju i drutveni sklad, da efikasno odgovore na potrebe drutveno ugroenih uenika i uenika sa problemima u uenju ili ponaanju. Od kola se oekuje i da koriste nove tehnologije, da budu u toku sa ubrzano razvijajuim saznanjima i nainima ocenjivanja uenika. Nastavnici bi trebalo da budu sposobni da pripreme uenike za drutvo i ekonomiju u kojima se od njih oekuje da budu samo-inicijativni uenici, sposobni i motivisani da ue celog ivota. Problemi oko nastavnika takoe su na visokom mestu na dnevnom redu politika zbog briga koje su i sami nastavnici izrazili po pitanju budunosti nji-

Ovaj izvetaj temelji se na rezultatima velikog projekta OECD-a Kako privui, usavravati i zadrati efikasne nastavnike, koji je sproveden u periodu od 2002. do 2004. godine. Projekat je ukljuivao pripremu nacionalnih izvetaja o stanju, posete nekim dravama od strane eksternih evaluacionih timova, skupljanje podataka, ovlatena istraivanja i radionice. injenica da je u projektu uestvovalo 25 zemalja kazuje nam da su problemi nastavnika prioritet u javnoj politici i da e verovatno stei i veu vanost u godinama koje dolaze.

Sve zemlje su u potrazi za nainima da poboljaju svoje kole i da bolje odgovore na visoka drutvena i ekonomska oekivanja. Poto su najvaniji resurs u kolama, nastavnici imaju centralnu ulogu u naporima za unapreenje kolovanja. Da bi poboljali efikasnost i jednakopravnost kolovanja, moramo se postarati da kompetenti ljudi ele da rade kao nastavnici, da je njihovo poduavanje na visokom nivou i da svi uenici imaju pristup poduavanju visokog kvaliteta.


12 - Saetak

hove profesije da li je dovoljno privlana novim talentovanim kandidatima i da li su nastavnici dovoljno nagraivani i podravani na svom poslu. S obzirom na to da su nastavnici u svakodnevnom kontaktu sa uenicima koji mogu postati sledea generacija nastavnika, entuzijazam i moral trenutne nastavnike radne snage imaju veliki uticaj na sastav nastavnika u budunosti. Trenutni tajming porasta interesovanja za problematiku politika koje se tiu nastavnika posebno je bitan. Veliki broj nastavnika koji su zapoljavani tokom perioda ekspanzije u ezdesetim i sedamdesetim sada su blizu penzionisanja. Ova injenica je i ogroman izazov i jedinstvena prilika u veini zemalja. Iako je potrebna velika koliina iskustva i vetina da bi se zamenili nastavnici koji e se penzionisati, mnoge drave sada imaju jedinstvenu ansu da se oblikuju i da iskoriste sutinske promene u nastavnikoj radnoj snazi. Mnogo vei broj novih nastavnika poee se baviti poduavanjem u sledeih 5-10 godina nego to je to bio sluaj u proteklih 20. Priliv povelikog broja novih nastavnika sa savremenim vetinama i sveim idejama ima potencijal da znaajno obnovi kole. Postoji i mogunost da e se osloboditi i sredstva za razvoj poto radna snaga sastavljena od mladih nastavnika znai i manje pritisaka na budet. Sa druge strane, ako se poduavanje ne bude smatralo za privlanu profesiju, ako se poduavanje ne promeni iz korena, postoji rizik da e kvalitet kola poeti da opada i da e to biti teko popraviti.

Glav ipro le i n b m

Iako informacije nisu dosledne, nedostaju dogoroni podaci i nisu sve drave u istoj poziciji, stvorila se okvirna slika stanja. Zabrinjavajui aspekti privlanosti karijere nastavnika Priblino pola zemalja izrazilo je ozbiljnu zabrinutost oko zadravanja adekvatnog broja kvalitetnih nastavnika, posebno u oblastima gde postoji manjak nastavnika.

Rasprostranjena je zabrinutost povodom dugotrajnih trendova sastava nastavnike radne snage, npr. manjak ambicioznih i manjak mukaraca. Zarade nastavnika su u veini zemalja sve nie.

Postoji zabrinutost za imid i status poduavanja, i nastavnici esto smatraju da je njihov rad potcenjen.


Saetak - 13

Postoji velika zabrinutost povodom ograniene povezanosti izmeu obrazovanja nastavnika, njihovog profesionalnog usavravanja i potreba kola. u mnogim zemljama ne postoje sistemski programi za uvoenje nastavnika poetnika u posao.

Skoro sve drave izrazile su zabrinutost povodom manjka kvalteta: da li postoji dovoljno nastavnika ije znanje i vetine mogu da podmire potrebe kola.

Zabrinjavajui aspekti razvoja znanja i vetina nastavnika

Starenje nastavnike radne snage dodatno poveava gore navedene brige. u proseku 25% uitelja i nastavnika u osnovnim kolama i 30% profesora u

Procedura reagovanja u sluaju neefikasnog poduavanja esto je komplikovana i spora.

u veini zemalja postoje veoma ograniena sredstva za prepoznavanje i nagraivanje nastavnikog rada.

Nastavnici su zabrinuti da velika zaduenja, stres i loe radno okruenje utiu na zadovoljstvo poslom i na uspenost poduavanja.

Nekoliko drava suoava se sa velikim stepenom osipanja nastavnika, posebno kada su u pitanju novi nastavnici.

u nekim zemljama postoji prekomeran broj kvalifikovanih nastavnika, to predstavlja dodatne izazove politikama koje se tiu nastavnika. Zabrinjavajui aspekti zadravanja uspenih nastavnika u kolama

kole esto imaju premalo direktnog uea pri primanju nastavnika u slubu.

u veini drava postoji zabrinutost zbog nepravedne raspodele nastavnika meu kolama i oko toga da li uenici u siromanim podrujima imaju dovoljno kvalitetne nastavnike.

Zabrinjavajui aspekti regrutacije, odabira i zapoljavanja nastavnika


14 - Saetak

srednjim kolama ima preko 50 godina, a u nekim dravama vie od 40% nastavnika su stariji od 50 godina. u sledeih nekoliko godina dosta njih e se penzionisati.

Analize ukazuju na to da su problemi kvantiteta i kvaliteta nastavnika u bliskoj vezi. u sluajevima manjka nastavnika, kolski sistemi esto nau kratkorona reenja tako to zapoljavaju manje kvalifikovane nastavnike; dodeljuju nastavnicima predmete za koje oni nemaju dovoljne kvalifikacije; poveavaju nastavnicima radnu normu ili poveavaju broj uenika u razredima. Takva reenja se pobrinu za to da uionice ne ostanu bez nastavnika i da manjak ne bude odmah oigledan, ali svakako dovode u pitanje kvalitet poduavanja i uenja.

Meutim, postoje i sigurni znaci da politike mogu da menjaju stanje, to se oituje u primerima iz ovog izvetaja. Postoje zemlje u kojima su nastavnici na visokom drutvenom poloaju i gde postoji vie kvalifikovanih kandidata nego upranjenih mesta. ak i u zemljama koje ve neko vreme imaju manjak nastavnika javljaju se znaci veeg interesovanja za poduavanje, i izgleda da su inicijative politike bile efikasne.

Ako se ne primene strateke politike, postoji opasnost da e profesija nastavnika postepeno propasti. S obzirom na to da su drutva postala bogatija, a obrazovne kvalifikacije vee kao i mogunosti za zaposlenje, izgleda da je izbledela privlanost poduavanja kao sigurnog zaposlenja i puta ka viem poloaju u drutvu. iroko rasprostranjena zabrinutost povodom tekoa sa kojima se suoavaju mnoge kole, potpomognuta esto veoma negativnim izvetavanjima od strane medija, unitila je privlanost profesije nastavnika. Od kola se oekuje i zahteva sve vie, a mnoge drave nemaju dovoljno sredstava da to ispune. Ograniena sredstva igraju veliku ulogu u mnogim od navedenih problema.

Sa druge strane, i zemlje u kojima ne postoji manjak kvalifikovanih nastavnika mogu se suoiti sa problemom (ne)dovoljnog kvaliteta nastavnika posebno u sluajevima kada proces selekcije ne rezultira nalaenjem najboljih kandidata.

im li a i epo i i anadvani oa p k cj ltk v


Kvalitet poduavanja nije odreen jedino kvalitetom nastavnika iako je ono od vitalnog znaaja nego i radnim okruenjem. ak ni sposobni na-

Inicijative politike neophodne su na dva nivoa. Prvi se tie profesije nastavnika u celini i tei ka tome da pobolja njen status i konkurentnost na tritu rada. Drugi skup strategija je ue usmeren i ima za cilj da privue i zadri odreene tipove nastavnika, kao i da privue nastavnike da rade u odreenim kolama. Prva tabela sumira glavne ciljeve politike prema tome da li su usmereni na profesiju nastavnika u celini ili su vie usmereni na odreene tipove nastavnika ili kola.

stavnici moda nee dostii svoj pun potencijal ako im okruenje ne obezbedi adekvatnu podrku i dovoljan izazov i nagradu. Politike koje imaju za cilj da privuku i zadre efikasne nastavnike imaju za zadatak da zaposle kompetentne ljude u profesiju, ali i da obezbede podrku i podsticaje kako bi se nastavnici profesionalno usavravali i obavljali svoj posao na visokom nivou.

Saetak - 15


16 - Saetak

Cilj politika

Akcije usmerene na profesiju nastavnika kao celinu

Tabela 1. im li a i epo i i a p k cj ltk

Akcije usmerene na odreene tipove nastavnika ili kola Pro i i iiz orpo en ial ihna tav i a rt v t cj n s nk Ostva i iflek i il iime a i amna rt sb nj h nz gra i a ja v n Po olj a iuslo eprie ano ihna b t v j m v stav i a nk Razmotritikompromiseizmeubroja uenikaponastavnikuiprosene zaradenastavnika Una re i iiz oroso akoeseobra u p dt b b j z juzazva jena tav i a n s nk Po olj a iprak uto omobra o a ja b t s k z v n Ser i o a ino ena tav i e t fik v t v s nk Osnaitiprogrameuvoenjauposao

Pre va a jepro t r n fe iena tav i sj s n kaupri la an v iz orka ie e b rj r

Po olj a iimidista uspod b t t u a a ja v n Po olj a ikon u ent ostza a e b t k r n r d na tav i a s nk Po olj a iuslo eza o le ja b t v p s n Iskoristitiviaknastavnika

Una re i a je p v n zna jaive ti a n n na tav i a s nk

Raz ia jepro ana tav i a vj n fil s nk Po ma ra iusa r a a jena tav s t t v v n s ni akaopro es k c Ostva i iflek i il ieiefi a nie rt sb nj k s j obra o a jena tav i a z v n s nk Akre i o a ipro ra ezaobra dt v t g m zo a jena tav i a v n s nk Integrisatiprofesionalno usavravanjetokomcelokupne karijere Omo u i iflek i il ieobi e g t sb nj lk za o le ja p s n Omo u i ikoa ave uod o g t l m g vor ostpriru o o e juna tav n k v n s ni imka rom k d Re i ipo re ezapri re e im t t b v m n za o lja a jem p v n Poboljavatirazmenuinformacija inadgledanjeponudenastavnika Oce ji a iina ra i a iefi a no n v t g v t k s pod a a je u v n Omo u i ivi emo u o tiza g t g n s raz ia jerazi i ihka ie a vj n lt rj r Po olj a a iru o o e jeiat b v t k v n mos e uukoa a f r l m Poboljavatiusloverada Uklju i a ina tav i euraz oji v t s nk v im le en a iupoi i e p m t cj ltk Raz ia jezaed i azapro e i vj n j nc f so nal oue je n n Poboljavatibazuznanjakojabi podravalapolitikunastavnika

Pro aa e n l nje,oda iri b za o lja a je p v n na tav i a s nk

Ra i i ikri e iumseek iena tav i a rt t rj l cj s nk Usta o i ioba e anprob ipe iod n vt v z n r Podsticativeupokretljivost nastavnika

Za r a a jeefi d v n ka nihna tav i s s n kaukoa a l m

Re o a iuslu ae i ane a nih ag v t j vm efik s na tav i a s nk Obez e i ive upo r kuzana tav i b dt d s n kepo et i e nk Omoguitifleksibilnijeradnovremei radneuslove

Raz ia jeipri vj n me apoi i e n ltk na tav i a s nk


Ovaj plan predstavlja veliki izazov, ali pokuaj reavanja jedne oblasti bez pridavanja adekvatne panje blisko povezanim aspektima proizveo bi samo delimine rezultate. I pored toga, teko je posvetiti se svim oblastima, a zbog ogranienih sredstava nemogue je izbei kompromise.

Saetak - 17

Zabrinutost u sistemima baziranim na karijeri uglavnim je u vezi sa kvalitetom. Naime, javlja se strah da obrazovanje nastavnika nije uvek u skladu sa potrebama kole, da kriterijumi pri zapoljavanju ne stavljaju akcenat na znanja, vetine i sposobnosti neophodne za efikasno poduavanje, da nakon zaposlenja nastavnici ne dobijaju podsticaj za dalje usavravanje i da strogo insistiranje na potovanju pravila ograniava kapacitete i podsticaje kola da se izbore sa razliitim lokalnim potrebama. Takoe se javlja pitanje da li su ovakvi sistemi neprivlani onima koji nisu sigurni da ele tako rano posvetiti ceo svoj radni vek karijeri nastavnika, ili onima koji imaju iskustva u drugim karijerama. u skladu sa tim, glavni prioriteti u ovakvim dravama su

u sistemima baziranim na karijeri, od nastavnika se uglavnom oekuje da ostanu u drutvenoj slubi tokom celog radnog veka. Zapoljavanje se najee desi u mladom dobu, bazira se na akademskim kvalifikacijama i/ili dravnom ispitu i kriterijumi su obino visoki. Nakon zapoljavanja, nastavnici se rasporeuju prema internim pravilima. unapreenja se temelje na sistemu ocenjivanja koji je ustanovljen u odnosu na pojedinca, a ne u odnosu na odreeno radno mesto. Poetne plate su esto relativno male, ali postoji jasan put ka boljoj zaradi, a izgledi za penziju su uglavnom relativno povoljni. Francuska, Japan, Koreja i panija predstavljaju primere drava sa mnogim odlikama drutvene slube bazirane na karijeri. u globalu, zemlje sa nastavnikom slubom baziranom na karijeri nemaju ozbiljnih problema sa ponudom nastavnika. Veina njih ima mnogo vie kvalifikovanih kandidata nego upranjenih radnih mesta. u ovim zemljama zaposlenja u drutvenom sektoru uglavnom se uveliko razlikuju od zaposlenja u privatnom sektoru i smatraju se superiornijim prema brojnim merilima (prosena zarada, sigurnost zaposlenja, penzija).

Veina nastavnika zaposlena je u drutvenom sektoru, ali osnovni modeli zaposlenja u drutvenom sektoru razlikuju se od drave do drave. Postoje dva osnovna modela koji uobliavaju zapoljavanje nastavnika, a koji su vidljivi u zemljama uesnicama: model baziran na karijeri i model baziran na poloaju. Poto ni jedna od drava ne opisuje tipian primer ovih modela, distinkcija je korisna u razjanjavanju odlika zapoljavanja nastavnika.

Neke od implikacija politika nije mogue primeniti na isti nain u svih 25 zemalja uesnica. u brojnim sluajevima, mnogi od ovih ciljeva ve su ostvareni, dok su u drugim zemljama moda manje bitni s obzirom na drutvene, ekonomske i obrazovne strukture i tradicije.

im li a i epre araz i i imti o i adr a a p k cj m lt p vm v


18 - Saetak

ostvarivanje snanije povezanosti izmeu prvobitnog obrazovanja, selekcije i profesionalnog usavravanja nastavnika, uvoenje fleksibilnijih radnih mesta, otvaranje ka mogunostima vanrednog zapoljavanja, davanje lokalnim obrazovnim vlastima i direktorima kola vie prostora za odluivanje o kadru i uspostavljanje rukovoenja prema ciljevima.


Kao odgovor na ove tekoe, prioriteti politike u dravama sa ovakvim poduavanjem podrazumevaju pridavanje vee vanosti sistematizovanju kriterijuma pri selekciji osoblja, evaluaciji rada i izgradnji karijere. Poto lokalne vlasti imaju presudnu ulogu pri rukovoenju kadrovima i prilagoavanju kolskih programa potrebama lokalne zajednice, ove zemlje moraju da obrate veu panju na odabir i usavravanje direktora i ostalih kolskih rukovodilaca. uzevi u obzir da je proces odabira i rukovoenja nastavnicima u sistemima koji se baziraju na poloaju vie nalik trgovanju, kolama u siromanim i nepopularnim mestima mora se obezbediti mnogo vie sredstava kako bi se mogle nadmetati za kvalitetne nastavnike. Takoe, potrebno je ustanovi-

Veliki broj ovakvih sistema ima problema sa zapoljavanjem nastavnika, posebno u oblasti matematike, prirodnih nauka i informacionih i komunikacionih tehnologija. Iako su uslovi zaposlenja u drutvenom sektoru uglavnom slini zaposlenju u privatnom sektoru, drutveni sektor nema dovoljno kapaciteta i fleksibilnosti da bi se merio sa privatnim. Zbog toga je esto teko zadrati iskusne nastavnike izvan starosne dobi od 30 do 40 godina. Stoga kole u ovim zemljama esto menjaju kadrove, posebno u siromanijim mestima. S obzirom na to da se sistemi bazirani na poloaju manje od sistema baziranih na karijeri oslanjaju na propise pri dodeljivanju osoblja kolama, javljaju se vee razlike meu kolama u pogledu nastavnikih kvalifikacija i iskustva.

Drutvene slube bazirane na poloaju imaju tendenciju da biraju najpogodnijeg kandidata za svako radno mesto putem novih zapoljavanja ili unapreivanja ve zaposlenih nastavnika. Takvi sistemi su u globalu otvoreniji razliitim starosnim grupama i esto se deavaju zapoljavanja kandidata sa drugaijim radnim iskustvom, kao i naputanja, te ponovna vraanja poduavanju. Iako su poetne plate uglavnom privlane, one se ustale prilino rano u karijeri. Napredovanje nastavnika zasniva se na uspenom konkurisanju na nova radna mesta, a broj viih pozicija je najee ogranien. u ovakvim sistemima, odabir i rukovoenje kadrom uglavnom su decentralizovani i obavljaju ih kole ili lokalne uprave. Drave koje imaju mnoge od odlika drutvene slube bazirane na poloaju su Kanada, vedska, vajcarska i ujedinjeno Kraljevstvo.

ti vee razlike u zaradi i radnim uslovima kako bi se privukli odreeni tipovi nastavnika kojih nema u dovoljnom broju. Jednake plate i uslovi imaju mnogo vee anse da dovedu do prekomernog broja nekih tipova nastavnika, a do manjka drugih.

Saetak - 19

za ed i ici je ipo i i a j n k l v ltk

I pored velikih razlika meu tradicijama drutvenih slubi baziranih na karijeri ili poloaju, postoji nekoliko zajednikih ciljeva politika.

Veliki broj istraivanja ukazuje na to da meu faktorima na koje politike moe uticati, kvalitet nastavnika i njihovog poduavanja imaju najvaniji uticaj na uenike rezultate. Postoje i jasni pokazatelji da postoje drastine razlike u efikasnosti nastavnika. uspeh uenika se vie razlikuje u okviru kole nego meu razliitim kolama. Poduavanje je zahtevan posao i ne mogu ga svi uspeno obavljati i initi to konstantno. Ipak, generalni pristup odabiru i zapoljavanju nastavnika podrazumeva da su nastavnici uglavnom meusobno zamenljivi, te se temelji na broju nastavnika, a ne na kvalitetima koje imaju ili mogu usavriti. Kljune stavke pri insistiranju na kvalitetu nastavnika su poboljavanje kriterijuma selekcije pri obrazovanju i zapoljavanju nastavnika, konstantne evaluacije tokom itave nastavnike karijere u svrhu indentifikovanja oblasti u kojima ima mesta za poboljanje, prepoznavanje i nagraivanje efikasnog poduavanja i obezbeivanje sredstava i podrke nastavnicima kako bi ispunili visoka oekivanja. Projekat nesumnjivo pokazuje da nastavnike veoma motiviu sutinske dobrobiti samog poduavanja rad sa decom i mladima, pomaganje njihovom razvoju, doprinos drutvu te da dravni sistemi i kolska radna mesta moraju omoguiti nastavnicima da se fokusiraju na te zadatke.

Insistiranje na kvalitetu nastavnika, a ne na kvantitetu

u svom najradikalnijem obliku vee insistiranje na kvalitetu nastavnika moglo bi dovesti do toga da se rad nastavnika oblikuje tako da se vie bazira na aspektima profesionalnosti i znanja; kako bi se zapoljavalo manje nastavnika, dok bi bilo vie zaposlenih za obavljanje zadataka koje trenutno obavljaju nastavnici, a za koje nisu neophodne profesionalne vetine. Takoe bi i plate nastavnika bi bile znatno vee kako bi se privukli i zadrali najbolji mogui kandidati.


20 - Saetak

iroko je raireno uverenje da je potrebno da drave saeto preciziraju kakva se znanja i sposobnosti oekuju od nastavnika i da se ti profili nastavnika moraju uvesti u kole i u sisteme obrazovanja nastavnika. Profil kompetencije nastavnika treba da proizilazi iz ciljeva uenja i da obezbedi profesionalne standarde i zajedniki sporazum o tome kakvo se poduavanje smatra uspenim.

Pro i i a jena tav i auci juuskla i a jaraz o aiuspe a fls n s nk l v n v j h na tav i asapo re a a kole s nk t b m

Profili nastavnika moraju da obuhvate odlino poznavanje predmeta poduavanja, pedagoke vetine, sposobnost efikasnog rada sa irokom paletom uenika i kolega, doprinoenje koli i profesiji i kapacitet za nastavak usavravanja. Profil bi mogao da izraava razliite nivoe uinka prilagoene nastavnicima poetnicima, iskusnim nastavnicima i onima koji snose vee odgovornosti. Jasan, dobro strukturisan i generalno podravan profil nastavnika moe biti moan mehanizam za usklaivanje elemenata koji sainjavaju znanje i vetine nastavnika u razvoju, i za omoguavanje sredstava kojima bi se procenili uspesi razvojnih programa.

Potrebno je da faze poetnog obrazovanja, uvoenja u posao i profesionalnog usavravanja nastavnika budu mnogo bolje meusobno povezane da bi se stvorio dosledniji sistem uenja i usavravanja nastavnika. Standardi kompetencija i uinka nastavnika u razliitim fazama njihove karijere obezbedie okvir za kontinuum usavravanja nastavnika. uz to, potrebno je i precizirati kakva oekivanja postoje povodom odgovornosti samih nastavnika za njihovo konstantno usavravanje kao i osmisliti sistem podrke koji bi potpomogao njihov razvoj. Perspektiva doivotnog uenja nastavnika znai da se u veini zemalja mnogo vie panje mora posvetiti podrci nastavnicima u ranim stadijumima njihove karijere i obezbeivanju podsticaja i sredstava za konstantno struno usavravanje. u principu, bilo bi bolje unaprediti regrutovanje i usavravanje nastavnika tokom njihovih karijera nego produavati trajanje poetnog obrazovanja nastavnika.NASTAVNICI Su BITNI: Kako privui, usavravati i zadrati efikasne nastavnike

Usa r a a jena tav i akaokon i u m v v n s nk tn u

Saetak- 21

u mnogim dravama odluku da se postane nastavnik potrebno je doneti na poetku tercijarnog obrazovanja. Meutim, studente bi to moglo osuditi na specifinu karijeru iako postoji mogunost da e promeniti miljenje, i onda e poduavati zato to su tek nakon zavretka studiranja shvatili da ih program nije pripremio ni za ta drugo. u takvim sistemima nastavniku karijeru ne mogu da izaberu uenici koji su ve u poodmakloj fazi tercijarnog obrazovanja, kao ni ljudi iz drugih profesija koji su odluili da bi bili zadovoljniji profesijom nastavnika.

Ostva i iflek i il i eobra o a jena tav i a rt sb nj z v n s nk

Fleksibilniji sistem obrazovanja nastavnika omoguio bi vie puteva ka nastavnikoj profesiji ukljuujui: postdiplomske studije nakon sticanja prvobitne kvalifikacije iz oblasti predmeta poduavanja; davanje anse ljudima koji su radili u kolama kao nesertifikovani nastavnici ili pomonici nastavnika da se kvalifikuju na osnovu iskustva u radu u koli i mogunosti da ljudi koji menjaju profesiju odravaju manje asova nego to je propisano nastavnikom normom i u isto vreme uestvuju u progamima za obuku nastavnika. Takav sistem bi podrazumevao i blisku saradnju sa kolama ukljuujui i neposredniju podrku nastavnicima poetnicima rano u karijeri. Takve promene, koje se ve uvode u nekim zemljama, pomau da se sredstva za obrazovanje nastavnika usredsrede na ljude koji e ih najbolje iskoristiti.

Imajui u vidu zahteve drutva znanja, jedan od glavnih izazova za autore politike je kako odrati kvalitet nastavnika i postarati se da svi nastavnici konstantno nastavljaju efikasno profesionalno uenje. Istraivanje odlika efikasnog profesionalnog usavravanja pokazalo je da je neophodno da nastavnici budu aktivni pri ocenjivanju sopstvenog rada po profesionalnim standardima kao i pri analiziranju napretka svojih uenika uzimajui u obzir standarde poduavanja. Posao poduavanja uglavnom je ostao isti kao oduvek, dok su se druga zanimanja drastino promenila. Mnogi drugi profesionalci zapoinju svoj radni vek sa oseajem da preuzimaju ulogu oblikovanu prolim istraivanjima koja e se tokom njihovih karijera i dalje menjati kroz budua istraivanja. Ovo uzbuenje je neto to poduavanje nikada nije nudilo. u pojedinim dravama javljaju se naznake promena i postoje nastavnici koji pored poduavanja razvijaju i ulogu istraivaa, nastavnici koji se aktivno ukljuuju u nova saznanja, dok se profesionalno usavravanje sve vie temelji na dokazima u svrhu unapreivanja prakse.

Pre va a jepod a a jaupro e i ubo a uzna jem t r n u v n f sj g t n


22 - Saetak

Omo u i iko a ave uod o or ostpriru o o e ju g t l m g v n k v n na tav i imka rom s n k d

unutar obrazovnog sistema, kola je postala glavni posrednik za unapreenje uenja to znai da kole treba da imaju veu odgovornost i da budu odgovorni za zapoljavanje, radne uslove i usavravanje nastavnika. Meutim, kako bi efikasno koristili ovu odgovornost, oigledno je da e mnogim kolama biti potrebni veti rukovodei timovi i snanija podrka. Naroito e kolama u siromanijim zajednicama gde se esto javljaju veliki problemi pri privlaenju i zadravanju nastavnika, biti potrebno znatno vie sredstava da bi pretvorili rad u tim kolama u odgovarajuu karijeru. uspena decentralizacija upravljanja kadrom zahteva da centalne i regionalne vlasti imaju veliku ulogu u omoguavanju adekvatne i pravine raspodele nastavnikih resursa irom zemlje. Takoe su neophodni i nezavisno ustanovljeni standardi rada kako bi se postarali da vea uloga kola u rukovoenju kadrovima ne pogora nejednakosti u dravnim kolama.

uspeni preduzetnici esto kau da su najvanije odluke koje donose one pri zapoljavanju osoblja. to se tie poduavanja, dokazi nagovetavaju da proces zapoljavanja suvie esto potuje pravila kvalifikovanosti i statusa koja nisu usko povezana sa kvalitetima potrebnim kod uspenih nastavnika. ak i sama veliina kolskih sistema u mnogim zemljama govori o tome da je proces odabira nastavnika krajnje bezlian i da je nastavnicima teko da izgrade oseaj posveenosti kolama kojima su dodeljeni - kao to je i kolama da izgrade oseaj posveenosti nastavnicima.

raz ojipri e apo i i ako eseti una tav i a v m n ltk j s nk


Pitanja koja se postavljaju u ovom izvetaju seu do same sri nastavnikog posla i karijera, a uspenost bilo koje reforme zahteva od samih nastavnika da budu aktivno ukljueni u razvoj i primenu politike. ukoliko se nastavnici ne ukljue aktivno u osmiljavanje politike i ne osete neku vrstu vlasnitva nad reformom, teko da e se doi do znaajnih promena. Sa druge strane, zainteresovane strane ne bi trebalo da budu u poziciji da stave veto na obrazovne reforme pod mandatom demokratskih politikih procesa. u tom sluaju rizikovali bi gubitak javne podrke koja je od presudne vanosti za obrazovanje. Nije lako pronai ravnoteu, ali osnovu ovog procesa treba da ine otvoreni konstantni dijalog i konsultacije.

Institucionalno ureenje takoe moe da napravi velike razlike. Nekoliko drava uspostavilo je Savete poduavanja koji nastavnicima i drugim zainteresovanim stranama omoguavaju forum za razvoj politike i, to je jo vanije, mehanizam za profesionalno voeno postavljanje standarda i osiguravanje kvaliteta u obrazovanju nastavnika, njihovom radu i razvoju karijere. Takve organizacije se bore da zvanju nastavnika obezbede kombinaciju profesionalne autonomije i javne odgovornosti, to odavno postoju u drugim zanimanjima poput medicine, ininjerstva i prava. Na taj nain bi nastavnici imali veu ulogu u postavljanju kriterijuma za ulazak u profesiju, odreivanju standarda napredovanja u karijeri, kao i ustanovljavanju sluajeva u kojima bi neefikasni nastavnici trebalo da napuste profesiju. Potreba da se nastavnici aktivnije ukljue nije samo politika i pragmatika. S obirom na zahteve drutva znanja, jedan od glavnih izazova za autore politike je kako odrati kvalitet nastavnika i postarati se da svi nastavnici konstantno nastave efikasno profesionalno uenje. Politike imaju kljunu ulogu pri pomaganju nastavnicima da razviju zajednice za profesionalno uenje u okviru kola i van njih.

Saetak - 23

u mnogim zemljama postoje velike praznine u istraivanju povezanom sa nastavnicima, njihovom pripremom, njihovim radom i karijerom. Takva istraivanja su bitna ne samo da bi se unapredila baza znanja za nastavniku politiku, nego i da bi se uvele nove informacije i ideje u kole i nastavnici aktivnije ukljuili u nova saznanja. Posebno je uoljiv nedostatak istraivanja koji bi uporedio radne uslove i karijere nastavnika i drugih zanimanja. Velika koliina podataka i istraivanja koja su koritena u formulisanju politika koje se tiu nastavnika su samoupuujua, te bi uporeivanje informacija sa drugim zanimanjima pomoglo da se stekne bolji uvid u trendove i zakljuke koji se odnose na nastavnike kao i u ideje za uvoenje promena.

Procesu osmiljavanja politike takoe bi veoma koristilo rasprostranjenije nadgledanje i ocenjivanje inovacija i reformi. Drave su dole do saznanja da se razlike unutar sistema mogu bolje iskoristiti ako se pre uvoenja promena reforme politike testiraju na bazi probnih projekata u volonterskim kolama i regionima. Za efikasnu strategiju implementacije od presudnog je znaaja identifikovati faktore koji sainjavaju uspene inovacije, i u drugim kolama stvoriti uslove za njihovo irenje, prihvatanje i odravanje.NASTAVNICI Su BITNI: Kako privui, usavravati i zadrati efikasne nastavnike

uVOD: FOKuS NA NASTAVNICIMA - 25

Prvo poglavlje uVOD: FOkuS na naSTaVnicimaOECD je izvrio znaano meunarodno istraivanje politika za privlaenje, razvijanje i zadravanje uspenih nastavnika u kolama. Bazirajui se na iskustvima 25 zemalja irom sveta, i na obimnim informacijama i istraivanjima, projekat OECD-a izanalizirao je kljune momente koji utiu na nastavnike i njihov rad, i razvio predloge politike koji su izneti dravama na razmatranje. Postavljaju se bitna dugorona pitanja o potrebi da kolski sistemi postanu vie takmiarski nastrojeni pri zapoljavanju vetih i motivisanih ljudi na mesta nastavnika i o tome kako poboljati uspeh poduavanja. u ovom poglavlju razmatra se zato su politike koje se tiu nastavnika bitna stavka na dnevnom redu svih zemalja, opisuje se metodologija koritena na projektu i naglaava se koji su to glavni izazovi koje politike stavljaju pred drave. Projekat se bazira na problemima politika koje se tiu nastavnika u 25 zemalja: Australiji, Austriji, Belgiji (flamanskoj zajednici), Belgiji (francuskoj zajednici), Kanadi (Kvebeku), ileu, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemakoj, Grkoj, Maarskoj, Irskoj, Izraelu, Italiji, Japanu, Koreji, Meksiku, Holandiji, Norvekoj, Slovakoj Republici, paniji, vedskoj, vajcarskoj, ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Dravama. Meu dravama postoje drastine razlike u traenju nastavnika, u njihovom obrazovanju, u zaradi, radnim uslovima, zaposlenju, evaluaciji i organizaciji karijere. Meunarodna analiza dala je zemljama ansu da naue vie o sebi tako to su uporedile svoja iskustva sa iskustvima drugih zemalja i pri tom skupljale dokaze uticaja razliitih pristupa na nastavniku politiku. Izvetaj nudi mnogo primera inovativnog i obeavajueg razvoja politika koje se tiu nastavnika irom sveta. Mnogo vei broj novih nastavnika poee se baviti poduavanjem u sledeih 5-10 godina nego u proteklih 20. Priliv povelikog broja novih nastavnika sa savremenim vetinama i sveim idejama ima potencijal da znaajno obnovi kole. Meutim, ako se poduavanje ne bude smatralo za privlanu profesiju, ako se poduavanje ne promeni iz korena, postoji rizik da e kvalitet kola poeti da opada. Mnogo toga zavisi od politika koje se tiu nastavnika.

Kra akpre led t g


26 - uVOD: FOKuS NA NASTAVNICIMA

1.1.Po astza i a jazapro lemna tav i a r nm n b s nk

Politike koje se tiu nastavnika nalaze se visoko na listi nacionalnih problema. Zbog trenutnih dalekosenih ekonomskih i drutvenih promena visokokvalitetno kolovanje vanije je nego ikad. Zahtevi koji se stavljaju pred kole i nastavnike postaju sve sloeniji. Ministri obrazovanja OECD-a svojim su dravama postavili cilj da se svima pobolja kvalitet uenja. Ovaj ambiciozni cilj bie ostvariv samo ako se svim uenicima obezbede visokokvalitetna poduavanja. Sve zemlje su u potrazi za nainima da poboljaju svoje kole i da bolje odgovore na visoka drutvena i ekonomska oekivanja. Obrazovanje u kolama predstavlja osnovu za uenje tokom celog ivota, kao i za razvoj individua i drava. Poto su najvaniji resurs u kolama, nastavnici imaju centralnu ulogu u naporima za unapreenje kolovanja. Da bi poboljali efikasnost i jednakopravnost kolovanja, moramo se postarati da kompetenti ljudi ele da rade kao nastavnici, da je njihovo poduavanje na visokom nivou i da svi uenici imaju pristup visokokvalitetnom poduavanju. Ministri obrazovanja OECD-a sloili su se da je uloga nastavnika i njihovog rada presudna za kvalitet kolovanja.


Problemi oko nastavnika takoe su na visokom mestu na dnevnom redu politika zbog briga koje su i sami nastavnici izrazili po pitanju budunosti njihove profesije da li je dovoljno privlana novim talentovanim kandidatima i da li su nastavnici dovoljno nagraivani i podravani na svom poslu. S obzirom na to da su nastavnici u svakodnevnom kontaktu sa uenicima koji mogu postati sledea generacija nastavnika, entuzijazam i moral trenutne nastavnike radne snage imaju veliki uticaj na buduu dostupnost nastavnika.

Meutim, u mnogim zemljama kolski kadar sastavljen je preteno od starijih nastavnika i sve je tee privui kandidate sa dobrim kvalifikacijama i zadrati ih na due vreme nakon to su primljeni kao nastavnici. Druge drave pak nemaju problema sa manjkom ljudi koji ele poduavati i kadrovske promene su niske. Ipak, iako manjak nastavnika nije vidljiv, postavlja se pitanje kvaliteta. Sve zemlje uesnice izraavaju zabrinutost povodom spremnosti nastavnika na sve razliitije grupe uenika, sve vea drutvena oekivanja koja se stavljaju pred kole, na rastua polja znanja i na nove vrste zaduenja. Stoga politike koje se tiu nastavnika moraju da obuhvate pitanja i kvaliteta i kvantiteta koji su veoma esto u bliskoj vezi.

Trenutni tajming porasta interesovanja za problematiku politike nastavnika posebno je bitan. Veliki broj nastavnika koji su zapoljavani tokom perioda ekspanzije u ezdesetim i sedamdesetim sada su blizu penzionisanju. Ova injenica je i ogroman izazov i jedinstvena prilika u veini zemalja. Iako je potrebna velika koliina iskustva i vetina da bi se zamenili nastavnici koji e se penzionisati, mnoge drave sada imaju ansu koja se javlja jednom u generaciji da se oblikuju i da iskoriste sutinske promene u nastavnikoj radnoj snazi. Mnogo vei broj novih nastavnika poee se baviti svojim zanimanjem u sledeih 5-10 godina nego u proteklih 20. Priliv povelikog broja novih nastavnika sa savremenim vetinama i sveim idejama ima potencijal da znaajno obnovi kole. Postoji i mogunost da e se osloboditi i sredstva za razvoj poto radna snaga sastavljena od mladih nastavnika znai i manje pritisaka na budet. Takve promene doprinele bi realizaciji scenarija dokolovavanja pri emu bi kole znaajno doprinele razvoju zajednica i uivale vii nivo javnog poverenja (OECD, 2001). Sa druge strane, ako se poduavanje ne bude smatralo za privlanu profesiju, ako se poduavanje ne promeni iz korena, postoji rizik da e kvalitet kola poeti da opada i da e to biti teko popraviti. Ovim nepoeljnim izgledima dat je naziv najgori scenario po kojem se manjak nastavnika pretvara u pravu krizu zapoljavanja kadra (OECD, 2001). Mnogo toga zavisi od politika koje se tiu nastavnika. Ovaj izvetaj bavi se politikama koje doprinose privlaenju, razvoju i zadravanju uspenih nastavnika u kolama. Bazira se na rezultatima znaajnog projekta OECD-a na temu politika koje se tiu nastavnika, u kojem je uestvovalo 25 zemalja iz celog sveta. injenica da je u projektu uestvovao toliki broj drava kazuje nam da su problemi nastavnika prioritet u javnoj politici i da e verovatno stei i veu vanost u godinama koje dolaze. Cilj izvetaja je da prikae sveobuhvatnu meunarodnu analizu: tendencija i razvoja u nastavnikoj radnoj snazi, dokaza o kljunim faktorima privlaenja, razvoja i zadravanja efikasnih nastavnika,


1.2.okvir ipre ledci je apo i i a n g l v ltk

inovativnih i uspenih politika koje se tiu nastavnika i njihovog rada, predloga politika koje se tiu nastavnika koji su izneti dravama na razmatranje,



Neke od implikacija politike nije mogue primeniti na isti nain u svim dravama. Drave imaju razliite drutvene, ekonomske i obrazovne strukture i tradicije, i u razliitim su fazama razvijanja politike. u tom svetlu, ovaj izvetaj pokuava da odredi glavne prioritete zemalja u drugaijim okolnostima. Ipak, i pored razliitih situacija u dravama, moemo okvirno identifikovati nekoliko zajednikih ciljeva koji e biti razmotreni u sledeim poglavljima. Jednim delom ove inicijative su nastale iz potrebe da kolski sistemi postanu vie takmiarski nastrojeni pri zapoljavanju vetih i motivisanih ljudi na mesta nastavnika, a takoe odraavaju i miljenja da e rezultirati unapreenjem kvaliteta uenja i poduavanja. Postavljaju se bitna dugorona pitanja o tome kako nainiti poduavanje prijatnijim i zanimljivijim i kako poboljati efektivnost rada nastavnika.

Kvalitet poduavanja nije odreen jedino kvalitetom nastavnika iako je ono od vitalnog znaaja nego i radnim okruenjem. ak ni sposobni nastavnici moda nee dostii svoj pun potencijal ako im okruenje ne obezbedi adekvatnu podrku i dovoljan izazov i nagradu. Politike koje imaju za cilj da privuku i zadre efikasne nastavnike imaju za zadatak da zaposle kompetentne ljude u profesiju, ali i da obezbede podrku i podsticaje kako bi se nastavnici profesionalno usavravali i obavljali svoj posao na visokom nivou.

Izvetaj prikazuje da inicijative politike deluju na dva nivoa. Prvi se tie nastavnike profesije u celini i podrazumeva mere kojima bi se postiglo da se rad nastavnika ceni, da se poduavanje smatra zanimljivim i vrednim zanimanjem i da se pobolja usavravanje i radno okruenje nastavnika. Drugi nivo je usmereniji, posebno na injenicu da ne postoji jedno jedinstveno trite rada za nastavnike. Tanije, postoji skup razliitih trita rada koji se razlikuju po tipu kole (osnovna, srednja, struna itd.) i po individualnim karakteristikama (pol, godite, prethodno radno iskustvo, akademska sposobnost i specijalizacija predmeta). Takve inicijative usmerene su na faktore koji privlae odreene tipove ljudi ka poduavanju i zadravaju ih u profesiji, a nastavnike privlae da rade u odreenim kolama.

prioriteta za budui rad na nacionalnom i meunarodnom nivou.


Projekat je baziran na meusobnoj saradnji zemalja volontera i Sekretarijata OECD-a. Sastoji se od ispitivanja problema specifinih za odreene drave

1.3.Me o o o i aiue edr a a t d l gj v

Projekat je ukljuivao dva komplementarna pristupa: Analitiki pregled; i Nacionalni pregled. u Analitikom pregledu koriteno je nekoliko sredstava Izvetaji o nacionalnom stanju, pregledavanje literature, analize podataka i ovlateni izvetaji. Svrha je bila da se analiziraju faktori presudni za privlaenje, razvoj i zadravanje efikasnih nastavnika i mogue reakcije na politiku. u ovom pregledu uestvovalo je svih 25 zemalja. Pored toga, devet drava pristalo je da budu domaini Nacionalne evaluacije, to je ukljuivalo nezavisne evaluacione timove koji su ili u intenzivne studijske posete i iji su zakljuci ukljueni u Nacionalnoj napomeni. Zemlje koje su uestvovale u projektu su 2:

i reakcija na politiku privlaenja, razvoja i zadravanja efikasnih nastavnika, kao i postavljanja tih iskustava u iru, meunarodnu perspektivu kako bi se dolo do uvida i reenja bitnih za drave kao celine. u prvom dodatku navedeni su procesi ukljueni u projekat, nacionalni izvetaji i druga dokumenta nastala tokom projekta, kao i veliki broj organizacija i ljudi koji su doprineli projektu i pripremi ovog izvetaja.


Analitiki pregled (25 zemalja, 26 izvetaja o stanju): Australija, Austrija, Belgija (flamanska zajednica), Belgija (francuska zajednica), Kanada (Kvebek), ile, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Irska, Izrael, Italija, Japan, Koreja, Meksiko, Holandija, Norveka, Slovaka Republika, panija, vedska, vajcarska, ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Drave.

1

starost: u Nemakoj i Italiji vie od 50% nastavnika imaju 50 i vie godina, dok samo 10% korejanskih nastavnika spada u ovu grupu.Ipak, i drave OECD-a koje nisu uestvovale u projektu ukljuene su u analizu i predstavljene u grafikonima i tabelama u izvetaju, ukoliko postoje u Obrazovnoj bazi podataka OECD-a.

Pristup saraivanja omoguio je dravama da naue vie o sebi pomou uporeivanja iskustava sa drugim dravama. Postoje drastine razlike meu zemljama u pogledu nastavnikih radnih snaga, to je ilustrovano putem nekoliko indikatora iz OECD-a (2004):

Nacionalni pregled (9 zemalja, 10 evaluacionih poseta): Austrija, Belgija (flamanska zajednica), Belgija (francuska zajednica), Nemaka, Maarska, Italija, Koreja, panija, vedska i vajcarska.



obrazovanje nastavnika: u Italiji je potrebno u proseku 8 godina tercijarnog obrazovanja za posao srednjokolskog profesora, a u Australiji i Engleskoj 4 godine. Dokumentujui takve razlike meu dravama i pokuavajui da pronae razloge i posledice, komparativna analiza moe pomoi da se dovedu u pitanje ustaljene prakse, kao i da se sakupe dokazi o uticaju razliitih pristupa politike.

rod: u ekoj Republici i Maarskoj ene sainjavaju 80% nastavnikog kadra, dok su u Japanu samo 40% nastavnika ene.

plate: uitelj sa 15 godina radnog iskustva u Koreji zarauje 2.7 BDP-a po glavi stanovnika (opta mera prosenog prihoda), dok u Slovakoj Republici to iznosi 0,55 BDP-a po glavi stanovnika.


Sledea poglavlja prikazuju mnoge primere nacionalnih inicijativa u politikama i programima koji se tiu nastavnika. Nekoliko posebno inovativnih i obeavajuih inicijativa posebno je naglaeno u zasebnim dodacima gde se

Izvetaj sadri jo est poglavlja. u drugom poglavlju nalazi se obrazloenje studije i nain na koji je sprovedena, ukljuujui i meusobnu povezanost kljunih oblasti politika koje se tiu nastavnika. Od treeg do estog poglavlja obrauju se glavna pokretaka pitanja projekta: privlaenje kompetentnih ljudi u profesiju poduavanja (tree poglavlje); usavravanje znanja i vetina nastavnika (etvrto poglavlje); regrutacija, selekcija i zapoljavanje nastavnika (peto poglavlje); i zadravanje uspenih nastavnika u kolama (esto poglavlje). u svakom od ovih poglavlja raspravlja se o zabrinjavajuim trendovima i dogaajima, o glavnim faktorima obuhvaenim politikama koje se tiu nastavnika, o primerima reagovanja na inovacije politike, o dokazima uticaja politike i opcijama koje su predloene dravama na razmatranje. Sedmo poglavlje raspravlja o tome kako ukljuiti nastavnike, obrazovne sindikate i druge zainteresovane strane u razvoj i implementaciju politike, o glavnim prazninama u istraivanju i bazi podataka i o prioritetima za nastavak rada. Prvi dodatak navodi proces sprovoenja ovog projekta i razne izvetaje koji su nastali tokom rada. Drugi dodatak nudi okvirne smernice za upoznavanje sa politikama koje se tiu nastavnika i procenjuje dostupnost podataka na nacionalnom i meunarodnom nivou.

1.4.or a i a i aiz e ta a g nz cj v j

nudi vie detalja o reformama. Meutim, zbog ogranienog prostora nismo bili u mogunosti da prikaemo sve detalje, te upuujemo itaoce da se upoznaju sa izvetajima o nacionalnom stanju, izvetajima o nacionalnoj evaluaciji i istraivanjima. Svi dokumenti nastali tokom projekta navedeni su u prvom dodatku i dostupni su na www.oecd.org/edu/teacherpolicy.


Literatura




ZATO Su POLITIKE KOJE SE TIu NASTAVNIKA BITNE? - 33

Drugo poglavlje za ToSuPo i i EKo ESETi u LTK j na Tav i aBiT E? S nK nOvo poglavlje nudi obrazloenje analiziranja politika koje se tiu nastavnika i nain na koji su prouavane njihove glavne komponente i njihova meusobna povezanost. Nastavnici su bitni zbog njihovog uticaja na uenje uenika. Istraivanja ukazuju na to da je poboljanje kvaliteta nastavnika najbitnija stavka politika koje se tiu nastavnika jer ima najvie izgleda da znaajno unapredi uspeh u kolama. Meutim, postoji mnogo vanih aspekata kvaliteta nastavnika koji ne spadaju pod kvalifikacije, iskustvo i testove akademske sposobnosti. Pri pripremi i zapoljavanju nastavnika potrebno je istai one osobine nastavnika koje je tee meriti, a koje mogu biti od presudne vanosti za uenje. Znaaj nastavnika ogleda se u veliini nastavnike radne snage. u profesiji poduavanja zaposlen je najvei broj ljudi sa fakultetskim obrazovanjem, i u proseku 64% trenutnih kolskih trokova odlazi na naknade nastavnika. Politike koje se tiu nastavnika imaju uticaja na mnogo ljudi i mogu se znaajno odraziti na kolske budete. Problemi politika koje se tiu nastavnika poveali su se u poslednjih nekoliko godina usled trenutnih dalekosenih ekonomskih i drutvenih promena i usled potrebe da kole obezbede osnove za uenje tokom celog ivota. Svi kolski sistemi ukljuili su se u ozbiljne reforme kurikuluma i istakli vanost rodne ravnopravnosti u kolama, vanost inkorporacije informacionih i komunikacionih tehnologija i vee integracije uenika sa posebnim potrebama. Ovi dogaaji zahtevaju preispitivanje uloge nastavnika, njihove pripreme, rada i karijera. Glavni izazov predstavlja razumevanje sloene kombinacije zabrinjavajuih faktora drutvenih, na nivou kolskog sistema, na nivou kole koji imaju veliki uticaj na nastavniku politiku. Potrebno je identifikovati na koje naine ti faktori utiu jedni na druge i na koje faktore bi se moglo uticati primenom politike. Posebno je vano razumeti nain funkcionisanja nastavnikog trita rada. u kljune aspekte spadaju: faktori koji utiu na ponudu i potranju za nastavnicima, reagovanje nastavnika na podsticaje, kompromisi sa kojima se suoavaju vlade pri odreivanju broja potrebnih nastavnika i mehanizmi rasporeivanja nastavnika po kolama.

Kra akpre led t g


34 - ZATO Su POLITIKE KOJE SE TIu NASTAVNIKA BITNE?

Ovo poglavlje nudi obrazloenje analiziranja politika koje se tiu nastavnika i nain na koji su prouavane njihove glavne komponente i njihova meusobna povezanost. Termin politike koriten je zato to su nastavnici u veini zemalja uglavnom zaposleni u drutvenom sektoru ili u kolama koje su makar delom finansirane od strane drave (primer 2.1. sadri definiciju nastavnika u meunarodnim istraivanjima). u zemljama OECD-a proseno 90% svih trokova osnovnih i srednjih kola namiruje se iz dravnih izvora (OECD, 2004a). Nacionalni troak na kole iznosi u proseku 3,5% GDP po glavi stanovnika ili jedva ispod 10% ukupnih dravnih trokova. Kao to je prikazano ispod, plate nastavnika najvea su stavka utroka na kole. Pored toga, drave su te koje uglavnom menjaju organizaciju kola, glavne odlike obrazovanja nastavnika i njihove radnih uslova. Rezultati uenja veoma variraju meu uenicima istog uzrasta. Na primer: istraivanje o sposobnostima itanja sprovedeno 2000. godine pod nazivom Program meunarodne procene postignua uenika (Programme for International Student Assessment, PISA), dolo je do saznanja da je samo 10% petnaestogodinjaka u dravama OECD-a sposobno da obavlja komplikovanije zadatke kao to je rad sa informacijama koje je teko nai u nepoznatim tekstovima i prilagoavanje pojmova koji bi mogli biti suprotni oekivanjima (OECD, 2001a). Sa druge strane, nivo pismenosti 18% uenika bio je na prvom nivou ili nii; tj. u najboljem sluaju bili su u stanju da poveu informacije u tekstu sa optim, svakodnevnim znanjem. Njihov nizak nivo pismenosti znai da postoji vea verovatnoa da e se takvu uenici muiti tokom kolovanja i da e imati velikih potekoa da se zaposle ili nastave kolovanje. u nekim zemljama razlike u najboljim i najloijim sposobnostima itanja petnaestogodinjih uenika bile su jednake efektu dodatnih 7 godina kolovanja. Mnogi faktori imaju uticaj na uenje uenika: njihove sposobnosti, oekivanja, motivacija i ponaanje; porodino finansijsko stanje, stav i podrka porodice; sposobnosti, stavovi i ponaanje vrnjaka; organizacija, sredstva i atmosfera kole; struktura i sastav kurikuluma; vetine, znanje, stavovi i postupci nastavnika. kole i uionice su sloena, dinamina sredina i odreivanje meusobne povezanosti i uticaja svih ovih razliitih faktora na razliite tipove uenika i razliite tipove uenja oduvek je bio glavna tema istraivanja u obrazovanju.

2.1.Kva i et opod a a jejeklju oza lt n u v n n po olj a jeue ja b n n


Sprovoenje istraivanja faktora koji utiu na uenje predstavlja izazov u pogledu koncepta, metodologije i podataka Vinjole et al.(Vignoles et al., 2000). Istraivai su bili prisiljeni da koriste podatke i metodologije koji omoguavaju samo ogranieno merenje uenja i delimine pokazatelje itavog spektra uticaja na uenje uenika. Rezultati, tumaenja i implikacije politike takvih istraivanja esto su osporavani. Neophodan je oprez pri generalizovanju rezultata istraivanja jer se ona najee ne mogu odnositi na drugaije mesto i vreme, a posebno ako su u pitanju razliite drave. Mnoga istraivanja potiu iz SAD-a gde se obrazovanje razlikuje od obrazovanja u drugim zemljama u mnogim vanim aspektima, izmeu ostalog po upravljanju, finansiranju i pravilima o kurikulumu i ocenjivanju.




Primer 2.1.definicijanastavnika

Nastavnik je osoba ija profesionalna aktivnost ukljuuje prenoenje znanja, stavova i vetina koje se garantuju uenicima upisanim u program obrazovanja. Ova definicija ne zavisi od kvalifikacija koje nastavnik poseduje, niti od mehanizma isporuivanja. Bazira se na tri koncepta:

ukoliko se ne naznai drugaije, termin nastavnik u ovom izvetaju bazira se na definiciju koje je usvojena od strane OECD-ovog projekta Indikatori obrazovnih sistema (INES), u priruniku podataka odakle potie veliki deo podataka koritenih u ovom izvetaju.

Nastavniki kadar podrazumeva struno osoblje koje je direktno ukljueno u poduavanje uenika ukljuujui redovne nastavnike, nastavnike posebnog obrazovanja, nastavnike koji rade sa uenicima kao itavim razredom u uionici u malim grupama u kabinetima, ili individualno poduavanje unutar ili izvan regularne uionice. u nastavniki kadar spadaju i predstavnici odseka u ije dunosti potpada odreena koliina poduavanja (tj. najmanje 0,25% punog radnog vremena), ali tu nije ukljueno nestruno osoblje koje pomae nastavnicima u poduavanju uenika kao to su pomonici nastavnika i drugo nesertifikovano osoblje.

1. aktivnost, ime se iskljuuju nastavnici bez aktivnih dunosti poduavanja to se ne odnosi na nastavnike koji trenutno ne rade (npr. zbog bolesti ili povrede, porodiljskog ili roditeljskog odsustva, praznika ili godinjeg odmora), 2. profesija, to iskljuuje ljude koji rade povremeno ili kao dobrovoljci u obrazovnim institucijama, 3. obrazovni program, to iskljuuje ljude koji pruaju neke druge usluge, a ne formalnu nastavu uenicima (npr. supervizori, organizatori aktivnosti, itd.).

Takoe, uglavnom se pod nastavnike ne klasifikuju direktori, zamenici direktora i drugi upravitelji koji nisu zadueni za poduavanje u obrazovnim institucijama, kao ni nastavnici koji nisu aktivno ukljueni u poduavanje uenika u obrazovnim institucijama. Podaci o platama nastavnika odnose se samo na nastavnika sa punim radnim vremenom.


U sluaju strunog i tehnikog obrazovanja, nastavnici prakse u dualnom sistemu smatraju se za nastavnike, za razliku od onih koji, u okviru dualnog sistema, obrazuju uenike unutar neke kompanije.


nastavnici zaposleni sa punim radnim vremenom i sa pola radnog vremena Klasifikacija obrazovnog kadra na nastavnike zaposlene sa punim radnim vremenom i sa pola radnog vremena zasniva se na konceptu radnog vremena. ugovaranje zaposlenja sa punim radnim vremenom najee se bazira na zakonom propisanoj normi ili normalnoj ili zakonskoj radnoj normi (a ne na stvarnom ili ukupnom radnom vremenu ili vremenu provedenom poduavajui). Zaposlenje sa pola radnog vremena odnosi se na osobe koje su zaposlene da obavljaju manje od zakonom ugovorenog radnog vremena za zaposlene sa punim radnim vremenom. Nastavnik koji je zaposlen sa najmanje 90% normalne ili zakonske radne norme propisane za nastavnika zaposlenog sa punim radnim vremenom tokom perioda od jedne kolske godine, smatra se nastavnikom sa punim radnim vremenom. Nastavnik koji je zaposlen na manje od 90% normalne ili zakonske radne norme propisane za nastavnika sa punim radnim vremenom tokom perioda od jedne kolske godine, smatra se nastavnikom sa pola radnog vremena. Detaljnije informacije o ovim optim definicijama i pravilima mogu se nai u publikaciji Pogled na obrazovanje: indikatori OECD-a (Education at a Glance, OECD Indicators, 2004). (Videti takoe www.oecd.org/edu/eag2004)




Trei opti zakljuak istraivanja, koji je neto vie sporan, tie se pokazatelja ili meusobnih odnosa kvaliteta nastavnika. Veina ispitivanja istraivala su vezu izmeu uenikog uspeha, najee merenog rezultatima standardizovanih testova, i merljivih nastavnikih karakteristika kao to su kvalifikacije, iskustvo u poduavanju i pokazatelji akademskih sposobnosti ili poznavanja predmeta. Takva istraivanja obino pokazuju da postoji veza izmeu ovih izmerenih nastavnikih karakteristika i uspeha uenika, ali je ona manja nego to se moda oekivalo. Na primer: Hanuek (Hanushek, 2002, 2003) u svojim izvetajima o istraivanjima u SAD-u nalazi da u globalu ne postoje jasni sistematini efekti karakteristika poput nastavnikog obrazovanja ili iskustva na uenika postignua, iako postoji srazmerno jaka podrka efektima akademskih sposobnosti nastavnika (to je izmereno rezultatima testova za

Drugi opti zakljuak je da meu promenljivim koje su potencijalno podlone uticajima politike, najvaniji faktori uticaja na uenje su oni koji se tiu nastavnika i poduavanja. Tanije, postoji opte slaganje da je kvalitet nastavnika najvanija kolska promenljiva koja ima uticaja na uspeh uenika (pogledati izvetaje: Santjago (Santiago, 2002), akter I Tum (Schacter and Thum, 2004) i Ajdi (Eide et al., 2004). Efekti prouzrokovani razlikama u kvalitetu nastavnika od sutinske su vanosti. Na primer: u radu Rivkina et al. (2001) navodi se da e, ako se poduavanje od strane prosenog nastavnika zameni poduavanjem koje je na 85% kvaliteta poduavanja, uenici popraviti svoje rangiranje za 4 procenta u jednoj godini, to po njihovoj proceni predstavlja efekat koji je otprilike jednak efektu uenja u uionici sa 10 uenika manje. Sanders i Rivers (Sanders and Rivers, 1996) procenjuju da uticaj nastavnika nije samo velik uenici najefikasnijih nastavnika (kvaliteta izmeu 80-100%) etiri puta su uspeniji u uenju od uenika najmanje efikasnih nastavnika (kvaliteta izmeu 0-20%) nego se taj uticaj poveava tokom vremena. Nekoliko uspenih nastavnika za redom moe znaajno smanjiti prosek razlika u uspehu uenika iz porodica sa niskim i visokim dohotkom i manje uspeni uenici imaju vie koristi od efikasnijih nastavnika. Rokof (Rockoff, 2004), koji je koristio veoma obimne podatke pri praenju iste grupe nastavnika tokom 10 godina, procenjuje da razlike meu nastavnicima objanjavaju do 23% varijacija u uspehu uenika na testovima na koje bi se moglo uticati politikom.

Imajui ove propise na umu, javljaju se tri opta zakljuka istraivanja o uenju uenika. Prvi i najpouzdaniji zakljuak je da najvee varijacije u uenju potiu od razlika u onome to uenicu donesu u kolu njihove sposobnosti i stavovi i obrazovanje steeno u porodici i zajednici. Na ove faktore je teko uticati politikom, makar u kratkoronom periodu.

Generalno, rezultati istraivanja ukazuju na to da je poboljanje kvaliteta nastavnika od vitalne vanosti za unapreenje uenikog uspeha i da upravo ta inicijativa politike ima najvie ansi da znaajno doprinese radu kole (Hanuek, 2004). Ipak, rezulatati takoe ukazuju na to da inicijative moraju uzeti u obzir da postoje velike razlike u efektivnosti meu nastavnicima sa slinim merljivim karakteristikama. Tanije, s obzirom na nedostatak vrstih dokaza koji bi povezali rezultate uenika sa akreditivima nastavnika poput kvalifikacija i iskustva, od presudne su vanosti alternativni pokazatelji kvaliteta nastavnika. I pored toga, one karakteristike koje se lake mogu izmeriti obezbeuju nam osnovne informacije o kvalitetu nastavnike radne snage. Ako se negde pojavi stvarni manjak ili se makar nazire smanjenje u broju nastavnika sa datim karakteristiakama, znai da postoji i rizik da opadanja nastavnikog kvaliteta.

injenica oko koje se razne studije slau je da postoji mnogo bitnih aspekata kvaliteta nastavnika koji se ne mogu obuhvatiti uobiajenim merilima kao to su kvalifikacije, iskustvo i testovi akademskih sposobnosti. Meu karakteristike nastavnika koje je teko meriti, a koje mogu biti kljune za uenje uenika, spadaju: sposobnost jasnog i uverljivog prenoenja ideja, stvaranje efikasnog okruenja za uenje s obzirom na razliite potrebe uenika, odravanje produktivnog odnosa sa uenicima, entuzijazam i kreativnost, efikasna saradnja sa kolegama i roditeljima.

Mogue objanjenje za nedostatak doslednih i jasnih efekata uobiajeno merenih karakteristika kvaliteta nastavnika je to da su istraivanja esto suoena sa veoma malim varijacijama u sluaju nekih karakteristika (npr. formalne kvalifikacije) meu nastavnicima unutar istog kolskog sistema. Pored toga, u veini ovih karakteristika, najee se primenjuje efekat praga: da bi bili efikasni, nastavnici moraju imati odreeni nivo kvalifikacija ili iskustva, ali vea dostignua izvan toga su verovatno progresivno manje bitna za uspeh uenika (istraivanja o uticajima obrazovanja i profesionalnog usavravanja nastavnika detaljnije su obraena u etvrtom poglavlju).

nastavnike). Drugi istraivai ne slau se sa nekim od ovih zakljuaka. u svojim meta-analizama, Grinvald et al. (Greenwald et al., 1996) i Hedis i Grinvald (Hedges and Greenwald, 1996) doli su do zakljuka da su promenljive poput obrazovanja, iskustva, i sposobnosti nastavnika snano povezano sa uspehom uenika. Gustafson (Gustafsson, 2003) u svojim izvetajima takoe sugerie da postoje vane korelacije izmeu uspeha uenika i raznih pokazatelja kompetentnosti nastavnika ukljuujui njihovo obrazovanje, iskustvo, izmereno znanje i vetine i obuavanje u slubi.




2.2.zna ajna tav i aurad ojsna ii s nk n z kol kimbu e i a s d tm

Broj nastavnika u svetu nije zanemarljiv. u proseku, nastavnici OECD zemalja sainjavaju 2,6% ukupne radne snage (videti tabelu 2.1) i u profesiji poduavanja zaposlen je najvei broj ljudi sa fakultetskim obrazovanjem. Na primer, u kolskoj 2002/03. godini u Australiji, skoro 300 000 ljudi bilo je zaposleno kao nastavnici u kolama, to je iznosilo 60% vie od broja medicinskih sestara i duplo vie od broja raunovoa (Centar za istraivanje politike, 2004). Velik broj nastavnika odraava se na trokove kola. u proseku oko 64% trenutnih kolskih trokova odlazi na naknade nastavnika (videti tabelu 2.1). To iznosi 5% ukupnih drutvenih trokova ili oko 2% BDP-a u proseku. Politike koje se tiu nastavnika imaju uticaja na mnogo ljudi i mogu se znaajno odraziti na kolske budete kao i na ukupno zaposlenje graana sa fakultetskim obrazovanjem a posebno na zaposlenje u drutvenom sektoru.

Problemi politika koje se tiu nastavnika poveali su se u poslednjih nekoliko godina usled trenutnih dalekosenih ekonomskih i drutvenih promena i usled potrebe da kole obezbede osnove za uenje tokom celog ivota. Kulahan (Coolahan, 2002) tvrdi da kada drutvo prolazi kroz ubrzane i znaajne promene, javljaju se dodatni pritisci da bi se obrazovni sistemi uskladili sa novonastalim potrebama drutva. Poduavanje je kljuno posredniko zanimanje u drutvu zbog toga to nastoji da ide u korak sa promenama i preokretima. Meutim, nastavnikoj profesiji potrebne su vetine, znanje i usavravanje kako bi se izborila sa velikim brojem promena i izazova koji nadolaze. Profesija poduavanja mora se u velikoj meri prilagoavati kako bi imala konstruktivan uinak pri ubrzanim drutvenim promenama, te zadrala drutveno poverenje.

2.3.Sveve ebri eokopo i i ena tav i a g ltk s nk


Tabela 2.1. Pro en u l iod osna tav i auraz e i auod o una c t an n s nk r dm n s ukup urad usna uiudeona tav i ihpla autre ut imkol kim n n g s n k t n n s to ko i a vm


Udeona tav i au s nk Udeoplaana tav i aiukup ogkol kogoso lja t s nk n s b osnov imisred jimko utre ut imtro ko i aizdru tve ihipri at ih n n n n vm n v n la auukup ojrad oj iz o anaobra ov ein tiu ieosnov og,sred jeg m n n v r z n s t cj n n sna inaosno upo i a ipost red jegneer iar ogobra o a ja(2001) z v ps s n t cj n z v n (1999) Platenastavnika PlateukupnogosobljaAustralija1 Austrija Belgija Belgija(flamanskazajednica)a Kanadab ilecd ekaRepublika Danska Finska2 Francuska Nemaka Grkac Maarskac Island Irskac Izrael3c Italija Japan Koreja Luksemburg Meksikoc Holandija NoviZeland Norveka Poljskac Portugalija SlovakaRepublika panija vedska vajcarskac Turskac UjedinjenoKraljevstvo SjedinjeneDravebc 2,3 2,6 m 3,6 1,7 m 2,1 2,8 2,4 2,7 1,9 m 3,6 3,3 2,8 m 2,9 1,5 1,4 2,9 2,5 2,8 2,6 3,7 m m m 2,7 2,8 2,3 2,0 2,4 2,2 58 71 77 68 62 m 49 53 55 m m m m m 77 m 64 m 62 81 81 m m m m m 62 76 49 72 m 53 56 75 79 87 82 78 61 65 78 67 79 85 91 75 m 83 78 81 88 70 91 94 78 m 83 76 94 79 86 65 85 95 74 81

Nacionalne napomene: Napomene oznaene brojevima odnose se na prvu kolonu, dok se napomene oznaene malim slovima odnose na drugu i treu kolonu. 1. Broj nastavnika izaen je ekvivalentom zaposlenja sa punim radnim vremenom. 2. Podaci ukljuuju samo nastavnike u obrazovnim institucijama u redovnom obrazovnom sistemu, a iskljuuje sportske, muzike, narodne i vojne kole. 3. Neznatno nie zato to nisu ukljueni nastavnici koji rade na programima tipa regionalnog strunog obrazovanja. a. Podaci iz 2000. godine. b. Nije ukljueno postsrednje i netercijarno obrazovanje. c. Samo javne institucije d. Podaci iz 2002. godine Simbol m: Podaci nedostupni Izvori: Podaci iz prve kolone: OECD (2001b, table D2.4); podaci iz druge i tree kolone: OECD (2004a, table B6.3).

Prosek svih drava

2,6

64

80



Oko polovine drava koje su uestvovale u OECD-ovom projektu izrazilo je ozbiljnu zabrinutost za odravanje adekvatnog broja kvalitetnih nastavnika. Pored podataka iz izvetaja o nacionalnom stanju, i podaci OECD-ovog Programa meunarodne procene postignua uenika (PISA) pokazuju da u polovini OECD drava veina petnaestogodinjih uenika pohaa kole iji direktori smatraju da je uenje unazaeno manjkom ili neadekvatnou nastavnika. Anketa o srednjokolskom obrazovanju 15 OECD drava iz 2001. godine prikazuje da oko 15% stalno zaposlenih nastavnika i 30% nastavnika sa pola radnog vremena nije dovoljno kvalifikovano (OECD, 2004b). Najee je tee popuniti upranjena radna mesta u oblastima kao to su informacione i komunikacione tehnologije, matematika, strani jezici i prirodne nauke, poto tu, osim poduavanja, postoji dosta privlanih ansi za zapoljavanje. u sluaju manjka nastavnika javlja se i problem jednakopravnosti: u zemljama gde postoji opti manjak nastavnika, uenici u kolama koje se nalaze u udaljenim ili siromanim podrujima esto dobiju najmanje iskusne i kvalifikovane nastavnike. Pored bojazni da nemaju dovoljno novih kvalifikovanih nastavnika, neke od drava izrazile su zabrinutost povodom kvaliteta i motivacije pripravnika nastavnika. upis u programe obrazovanja nastavnika esto je drugi ili trei izbor i ima tendenciju da privue one sa niim akademskim kvalifikacijama. Prolaznost na nekim programima je niska i broj diplomiranih studenata najee je ispod oekivanog.

Svi kolski sistemi su u poslednjih nekoliko godina ukljueni u program reforme kurikuluma, pedagogije i ocenjivanja i ne postoje naznake da tempo reforme poputa (Kulahan, 2002). Reforme kurikuluma podrazumevaju osavremenjivanje sadraja, ali i uvoenje novih kurseva. Jedan od teih izazova za kole je uvoenje informacionih i komunikacionih tehnologija u administrativni i obrazovni ivot kole. Takoe, neizbean izazov savremenim kolama predstavlja i unapreivanje rodne ravnopravnosti u kolama u smislu sadraja i izbora kurikuluma, pedagokih stilova i meuljudskih odnosa. Pored toga, veina razvijenih zemalja usvojila je politiku vee integracije uenika sa posebnim potrebama u tradicionalno kolovanje (OECD, 2003). Sva ova deavanja zahtevaju preispitivanje uloge nastavnika, a samim tim i njihovih priprema, njihovog rada i karijera.


Starenje nastavnike radne snage dodatno poveava gore navedene brige. u proseku, 26% uitelja i nastavnika u osnovnim kolama i 31% profesora u srednjim kolama ima preko 50 godina, a u nekim dravama vie od 40%

nastavnika su stariji od 50 godina (OECD, 2004a). u sledeih nekoliko godina dosta njih e se penzionisati. Takoe, u poslednje vreme privlanost poduavanja to pokazuje prosena zarada i drutveni status znatno je izbledela u nekim zemljama. u 14 od 19 zemalja koje imaju te podatke, plata nastavnika sa 15 godina radnog staa je izmeu 1994. i 2002. rasla sporije od BDP-a po glavi stanovnika. Problemi manjka nastavnika, sa kojima se susreu neke drave, ee se mogu pripisati estim promenama radnog mesta na poetku karijere nego nedostatku kvalifikovanih kandidata. Istraivanja pokazuju da jedan brog nastavnika napusti oblast poduavanja zato to su doli do saznanja da je aspekte koji su ih privukli poduavanju rad sa uenicima i kolegama, profesionalna autonomija, anse za lini i intelektualni razvoj teko postii u svakodnevnoj stvarnosti posla. Iako je stepen osipanja kadra najvii u prvih nekoliko godina poduavanja i opada sa godinama, u veini zemalja i dalje posoji srazmerno velik broj iskusnih nastavnika koji naputaju posao pre penzionisanja, a koji navode sline razloge. Mnoge drave navode da ih zabrinjava opadanje broja mukih nastavnika, posebno zbog toga to su zabrinute i za uspeh deaka u kolama. u proseku, mukarci sainjavaju samo 20% kadra u osnovnim kolama OECD zemalja, a podaci koje smo skupili tokom ove studije kazuju nam da e meu pripravnicima u kolama u budunosti biti sve manje mukaraca. Neke zemlje takoe su izrazile zabrinutost povodom neuravnoteenosti kulturnih i jezikih razlika uenika i nastavnika u vremenu u kojem se poveava broj manjinskih uenika.


u pojedinim zemljama uesnicama trenutno ne postoji manjak nastavnika, te imaju vie kvalifikovanih kandidata nego upranjenih mesta. I pored toga, drave sa prevelikim brojem nastavnika i dalje se susreu sa velikim izazovima politike. Kada se znaajna sredstva uloe u obrazovanje nastavnika, a mnogi diplomirani studenti nisu u mogunosti da nau posao u poduavanju, mogu se javiti visoki individualni i drutveni trokovi, posebno tamo gde kvalifikacije nastavnika nisu opteprihvaene na tritu rada. Nekoliko zemalja izvetava da je zbog zasienja nastavnike radne snage teko osigurati da sposobni i motivisani ljudi nau posao i ne napuste profesiju nastavnika. ak i ako trenutno nemaju manjak nastavnika, takve drave zabrinute su za kvalitet nastavnika. Skoro sve drave navode da nisu uverene da nastavnici imaju vetine i znanje potrebne za rad u modernom kolovanju sa sve razliitijim uenicima.



Glavni izazov predstavlja razumevanje sloene kombinacije zabrinjavajuih faktora drutvenih, na nivou kolskog sistema, na nivou kole koji imaju veliki uticaj na nastavniku politiku. Potrebno je identifikovati na koje naine ti faktori utiu jedni na druge i na koje faktore bi se moglo uticati primenom politike. Grafikon 2.1. prikazuje okvirnu koncepciju sumirajui razne faktore politike i nain na koji utiu jedni na druge. Prikaz je izveden iz pregleda literature koja je koritena za studiju (Santjago, 2002). Bazirajui se na postavci da je sveukupan cilj politike da osigura efikasnost nastavnike radne snage u svim kolama i uionicama, grafikon 2.1. grupie faktore koji oblikuju nastavniku politiku u 5 glavnih grupa. Grupa Priprema i usavravanje nastavnika ukljuuje faktore u vezi sa poetnim obrazovanjem i sertifikacijom nastavnika, kao i sa profesionalnim usavravanjem nastavnika tokom karijere. Struktura karijere i podsticaji grupie faktore koji definiu voljnost individua da rade kao nastavnici. Grupa Potranja za nastavnicima sadri elemente koji odreuju broj potrebnih nastavnika, dok Struktura trita rada ukljuuje aspekte koji odreuju nain na koji ponuda i potranja nastavnika utiu jedno na drugo ukljuujui i procedure regrutacije i selekcije. Naposletku, grupa kolski procesi obuhvata sve aspekte rada u koli koji utiu na efektivnost nastavnika. Pored ovih grupacija koje su specifine za nastavniku politiku, grafikon takoe ukljuuje i uticaj organizacije kolskog sistema, interakciju sa tritima rada van poduavanja, i efekte drutvenog razvoja.

2.4.analizapolitikenastavnika


Grafikon 2.1. okvirnakoncepcijaaktivnostiOrganizacija kolskog sistema kolskibudetifinansiranje;izborkole;sistemevaluaci jeiodgovornosti;rasporeivanjedunostiunutarsistema; organizacijainadleneoblastikola

ZATO Su POLITIKE KOJE SE TIu NASTAVNIKA BITNE? - 45Drutvo

PrivlaenjePolitika kole Politike koje se tiu nastavnika

Trita rada i ostali sektori aktivnosti

Potranja za nastavnicima Brojuenika Veliinarazreda Zaduenjanastavnika Potrebnovremeuenja Ostalo

Struktura karijere i podsticaji ravnistatus,vrstaugovora P ansezaunapreenje Novanipodsticaji Profesionalnaautonomija Diferencijacijanagrada leksibilnostradnog F vremena Ostalo

Usavravanje

Priprema i usavravanje nastavnika

Efikasnost nastavnike radne snageProfesionalno usavravanje i obrazovanje za vreme rada

Prvobitno obrazovanje nastavnika Modeli Programskisadrajifokus Trajanjeifleksibilnost Alternativninainiobuke Akreditacijaievaluacija Partnerstvosakolama

Licenciranje i sertifikacija nastavnika

Struktura trita rada Stepennadmetanja;poslodavci Institucijetritarada lternativniputevidokarijere A poduavanja ehanizmilakemobilnostii M reagovanjananeuravnoteenosti Zamenanastavnika raznineuinformisanostii P nivotransparentnosti

kolski procesi:Evaluacija i odgovornost Uvoenje

Procedure odabira, regrutacije, rasporeivanja i otputanja

Dostupnost,finansiranje, modeli,snabdevai,fokus, onikojiobrazujunastavnike, priznanje,evaluacija

Regrutacijakolska autonomija i rukovoenje Prakse poduavanja i uenja

Organizacija posla, pomono osoblje

Radni uslovi

Zadravanje


Grafikon 2.2. nacrtzanastavnikotriterada(naosnovuSantjaga,2004)Organizacija kolskog sistema

Drutvo

Trita rada u drugim sektorima aktivnosti

kolskibudetifinansiranje;izborkole;sistem evaluacijeiodgovornosti;rasporeivanjedunosti unutarsistema;organizacijainadleneoblastikola

Nastavniko trite rada

Potranja za nastavnicima

Rezultati nastavnikog trita rada Rasporedbrojanastavnikainjihovihvetina Raspodelanastavnikameukolama

Dostupni nastavnici

Strukturni elementi nastavnikog trita radaInstitucije trita rada tepencentralizacijei S pregovaranja redstvaza S pregovaranje Ugovornielementi Regrutacija, selekcija i otputanje ovriregrutacijui K selekciju? Kriterijumselekcije Komoedaotputa? Kriterijumotputanja Ostalo raznineu P informisanju Trokovirada

Brojuenika Veliinarazreda aduenja Z nastavnika otrebnovreme P uenja Pomonoosoblje ehnologijai T uenjenadaljinu Ostalo

Stepen nadmetanja

Ulogavlade rojiosobine B poslodavaca nastavnika eliinaprivatnog V sektora

Privlanostprofesije Novanipodsticaji ematerijalni N podsticaji Obrazovanjei sertifikacijanastavnika rvobitno P obrazovanjei profesionalno usavravanje nastavnika ertifikacija S nastavnika


Analiza politika koje se tiu nastavnika u ovom projektu bazira se na etiri glavna problema: politike kojima je cilj da pretvore poduavanje u privlanu karijeru (Privlaenje, grafikon 2.1); da unaprede obrazovanje, profesionalno usavravanje i sertifikaciju nastavnika (Usavravanje); da unaprede regrutaciju, selekciju i rasporeivanje nastavnika po kolama (Regrutacija) i da zadre efikasne nastavnike u kolama (Zadravanje). Ovakav poredak kljunih problema politike generalno se poklapa sa fazama izgraivanja nastavnike karijere. I pored toga, ove probleme politike ne bi trebalo posmatrati odvojene jedne od drugih. Na primer: mnogi faktori koji ine poduavanje privlanim zanimanjem za potencijalne nove kandidate (plata, mogunosti za izgradnju karijere i slino) takoe su bitni i pri zadravanju uspenih nastavnika u kolama. Ipak, navodei ih odvojeno, ostavlja se mogunost da e neki faktori postajati sve vaniji nakon to nastavnici provedu neko vreme poduavajui u koli (npr. kolsko rukovodstvo, radni uslovi i zadovoljstvo poslom), a o njima potencijalni nastavnici nee imati neposredna saznanja. Prema tome, pozicija etiri kruga u grafikonu 2.1. odraava faktore koji e verovatno imati direktan uticaj na svaki od etiri glavna problema. Oni e se pojedinano razmotriti u raznim poglavljima ovog izvetaja, ali ukljuujui i opseno upuivanje jednih faktora na druge.


2.5.analizatritanastavnikaKljuneodlikenastavnikogtritaradaVeliki deo projekta bavi se boljim razumevanjem funkcionisanja nastavnikog trita rada u zemljama uesnicama. u kljune aspekte ubrajaju se reagovanja nastavnika na podsticaje, kompromisi koje vlada pravi pri odreivanju broja potrebnih nastavnika i mehanizmi kojima se nastavnici rasporeuju po kolama. Svaki od ovih aspekata obrauje se u posebnim poglavljima u nastavku teksta. u ovom delu data je globalna slika nastavnikog trita rada.

nastavnici_su_bitni

Documents