BEHIJA ZLATAR

Neki podaci о sandzak-begu Mehmed-begu

Obrenovicu

Poznato је da је dolaskom Turaka u nase zemlje veliki broj do­maceg stanovnistva presao na islam. Narocito u Bosni, gdje је proces islamizacije Ьiо mnogo siri i brzi nego u ostalim nasim pokrajinama. Takav tempo i sirina tog procesa dovoaena је uglavnom, u vezu s »bosanskom crkvom« i progonima njenih pristalica pred samo potpada­nje Bosne pod tursku vlast. Plemstvu koje је primalo islam Turci su, kako se zna, oblcno ostavljali u posjed njihove zemlje kao timare. Prem­da su i hriscani-spahije u ranom periodu doblvali timare bez nekih ve­cih uslova, osim potvrde vjernosti sultanu, Turci su se ipak oslanjali na muslimansko stanovnistvo. Takva uocljiva orijentacija osmanske poli­tike djelovala је na sve vecu islamizaciju hriscanskih spahija.1 ) Zna se, takoaer, da је meau tim domacim ljudima koji su prihvatili islam veli ki broj dosao do visokih polozaja u Osmanskom Carstvu.

Licnost о kojoj zelim nesto da kazem је sin hriscanskog feudalca Mehmed-beg Obrenovic. On је potjecao iz vlasteoske porodice kneza Petra Obrenovica, koga su Dubrovcani nazivali »dubrovackim gradani­nom«. Tako se Petar spominje u zapisniku Vijeca umoljenih od 19. juna 1487. godine.2 )

') А. Handzic. О islamizaciji u sjeveroistocnoj Bosni, Prilozi za orijentalnu filo­logiju, XVI-XVII/1966-67, Sarajevo 1970, str. 11.

') с. Truhelka, Tursko-slovilenski spome11ici dubrovacke arhive, Glasnik Zemalj­skog muzeja u Sarajevu XXIII/1911, str. 443-444.

341

Petar Obrenovic imao је svoj timar u nahiji Neretvi. U njegov timar spadalo је i selo Padhum sa feudalnim porezom od 7.455 akci, а ukupan prihod timara iznosio је 40. 225 akci.3 ) U istom defteru (iz 1485. go­dine) u kojem је upisan timar Petra Obrenovica upisan је ј njegov cjfluk sa prjhodom od 600 akcj, kao i cifluk Radjce, sina spomenutog Petra, takoder sa prihodom od 600 akci.4 ) Moguce је da је ovaj Radjca Ьiо jedan od njegovih sjnova kojj је kasnjje primio islam. Zna se da је, najme. Petar Obrenovic, osjm Mehmed-bega, jmao jos dva sjna: HaJjJ-pasu ru­melijskog begler-bega5) i Hamza-bega. lz turskjh popjsanih deftera od 1485. i 1489. godine moglo se jos utvrditj da је Hamza-beg drzao dio visegradskog zeameta sa prihodom od 73.685 akci.6)

Prije nego sto је dosao na polozaj hercegovackog sandzak-dega, Mehmed,beg је Ьiо sandzak-beg Moreje. Jos u to vrijeme on је Ьiо u dobrim odnosima sa Dubrovcanima, koji su za njega nabavljali tkanine u Mlecima.7) Zna se da је Mehmed-beg godine 1499. Ьiо sultanov kapi­dzibasa, te је kao prijatelj Dubrovcana posredovao na Porti u njihovu korist. Zbog ovog njihovog prijateljstva, Dubrovcane је veoma obrado­vala vijest о dolasku Mehmed-bega na polozaj hercegovackog sandzak­·bega. Na ovaj polozaj Mehmed-beg је dosao u oktobru 1500. godine.s) Cim је stupio na novu duznost, Dubrovcani su mu poslali svoje pokJjsare da ga pozdrave ј da mu uruce uoЬicajene darove. On im se zahvalio odmah pocetkom 1501. godine poslavsj im darove ро mostarskom vojvodj.9)

Stjgavsj u Hercegovjnu, Mehmed-beg је nastojao da ucvrstj svoju vlast. Vec u martu 1501. godine sam је krenuo u Novi, gdje mu је

prireden srdacan docek od strane Dubrovacke RepuЬJjke. 1 tokom 1502. godine Mehmed-beg је jsao u Novj, Вјо је tada primoran da od Dubro­vacke RepuЬiike zatrazi novcani zajam koji mu је ona i odobrjla. 1o) Као svom susjedu, Dubrovcanj su mu slali svoje ljekare, donosiJj razne poklone, obavjestavaJj ga о novostjma koje su ga jnteresovale, cak mu slaJj ј vijestj za Portu.Н)

Premda Н. sabanovjc navodj da је hercegovackj namjesnjk Me­hmed-beg, imenovan 1500. godine, Ьiо rodom jz РоЈјјса,tз) mogJj Ьi se jznijeti neki indirektni podacj kojj govore da је on vjerovatnije Ьiо rodom jz Hercegovine, ј to jz okoJjne Konjica. Naime, jos njegov otac knez

342

' ) lstambul, Basbakanlik Arsivi (dalje: ВВА) , Topu defter (dalje: TD) Na 10 (1485) . Sarajevo Orijentolni institut (dolje: OIS), fotokopije deft .. br. 61, fo 26.

') lsto, OIS, br. 61, fo 4. 5

) Т. Popovic, Turska i Dubrovnik u XVi veku, Beagrad 1973, str. 52. •) lstambul, ВВА, TD No 18 (1485) i No 974 (1489) OIS, deft. br. 61 , fo 56 i br. 88,

fo 63; lstorija Naroda Jugoslavije knj. 11, str. 112. 7

) Т. Popovic, Turska i Dubrovnik, str. 52. ") Т. Popovic, Spisak hercegovacklh namesnlko u XVI veku, Prilozi za orijentalлu

filologiju XVI-XVIIf1966-Q7, Sarajevo 1970, str. 93. ') С. Truhelka. nav. djelo str. 443-444.

10) Т. Popovic, Turska i Dubrovnik, str. 53-54.

" ) lsto. "Ј т. Popovic, Spisak hercegovackih namesnika u XVI veku, str. 94.

Petar Obrenovic imao је svoj · cjfluk ј timar u nahjji Neretvj,н) а spo­menuto је da је 1 sam Mehmed-beg jmao cifluk u nahjji Neretvi. Upravo је karakterjsticna i znacajna zablljeska u bosanskom defteru jz 1540. godine о spomenutom Mehmed-begovom cifluku. Т ustojj: »Cifluk Me­hmed-bega, sina Obrena. То su sela Podhum ј Seonica koja pripadaju Neretvi; а ta mjesta је ranije pokojni Mevlana Ohri-zade Sinan celebiia dao uz tapiju. U potvrdj spomenutog pokojnjka upisane su: Opseg i granice livada, vinograda ј stabala voca. Mehmed-beg, bog mu opro­stjo grljehe, dugo vremena је to posjedovao kao mulk. Kasnije је to uvakufio za medresu i tekiju koju је, u ime Allaha, sagradio u kasabl Рес. Do sada је to bilo zadrzano za vakuf i tako posjedovano. U defteru је na sljedeci nacin objasnjeno i upisano: »Sada, kada је izvrsena revizija, spomenute zemlje nisu bile upisane u defter. nego su bile izvan deftera. Kada su defteri stigli u prijestonicu, izdata је naredba da se usrovi obracunaju kao ј kod drugih sljcnih cifluka ј da se daju u timar, јег nisu donijeli i pokazalj muafname i mulkname, te је serijatska de­setina spomenutog cifluka upisana kao prihod nosioca timara.« А kad su oni sto su imali ispravne muafname i mulkame donijeli i pokazali na sretnom pragu (prijestolu), izvoljele su se obnovjtj naredbe i odluke i izdat је ferman u kojem se nareduje sljede6e: >>Neka ih prema ranijoj odredbl posjeduju kao muafi. Nakon sto plate serijatske i zakonske obaveze koje su kao mukata odredene u iznosu od 260 akci, ostatak prlhoda zadrzava se za vakuf.«15)

U kliskom defteru. nedatiranom, ali svakako iz sredine XVI vi­jeka, takoder је upisan ovaj Mehmed-begov cifluk. On је obuhvatao dio sela Seonica i jedan dio sela Podhum.1°) Medutim, prema kasnijem kliskom defteru iz 1573,17) ovaj cjfluk је vec pripadao Mehmed-begovom vakufu. Tamo је upisano: »Cjfluk (obuhvatao је) jedan dio se/a Podhuma i jedan dio se/a Seonice, а poznat је pod imenom ёlfluk Obren - sa travnjacima, pasnjacima i livadama, pripada nahiji Neretvi. U posjedu је Mehmed-begovog vakufa (zavjestanog), za medresu i tekiju u kasabl Рес u skadarskom sandzaku«.

Selo Seonica, koje је pripadalo Mehmed-begu bllo је jos u XV vijeku dosta nastanjeno mjesto, cijl se stanovnici spominju kao pri­stalice »bosanske crkve«.18) U tursko doba u Seonici је zivje/o nekoliko begovskih porodica, koje su imale velike posjede.1e)

Treba istaknuti da se u srednjovjekovnim izvorima u okolini Ko­njica navode naselja sa crkvom koja su predstavljala srediste izvjesne grupe sela. То su, kako se istice, Ьile stare slovenske male zupe ili

") Н. sabanovic, Bosanski pasaluk, Sarajevo 1973. str. 191. Н. sobanovi6 to pl§e па osnovu podataka koje је nasao u knjlzl, 1. Plvcevic, PovJest Poljlca, Spllt 1921.

") Navedenl defter iz 1485. godine, 0\S, deft. br. 61, fo 4 1 26. ") lstambul. ВВА. то. No 211 (1540---42). OIS, deft. br. 75, fo 399; В. Zlatar,

Popis vakufa u Bosni u XVI stoljecu, Prilozl za orijentalnu filologiju XX-XXI 197D-1971. Sarajevo 1974. str. 136.

16) ВВА, Maliye, No 284, fo 5.

17) lstambul, ВВА. ТО, No 533, OIS, deft. br. 92, fo 14.

'") Н. Hasandedic, Povljest Seonlce 1 nJenih porod/ca, Novl behar 1938-39, str. 136

343

ор6iпе.20) Medu · tim selima · koja pripadaju Sеопјсј пavodj se ј selo Obreпovac. Та podudarпost јmепа пavodj паs па pretpostavku da se to selo veze za stareпike porodice Obrenovjca. D. Buturovjc pretpo­stavlja da је knez Petar Obrenovjc osnjvac porodice Buturovjc, spa­hjjske porodjce сјјј su se timarj nalazjli prete.Zno u nahiji Neretvi.21)

Kako је spomeпuto, Mehmed-beg је otisao jz Hercegoviпe na po­lozaj skadarskog sandzak-bega. Svakako, dok је jos Ыо · na tom polo­zaju, sagradjo је medresu ј tekiju u Ресј koja је u to vrjjeme pripadala skadarskoin sandzaku. О Mehmed-begovim zadu.ZЬinama sacuvana је njegova vakufnama jz druge dekade mjeseca redzepa 922 (10-19. au-gusta 1516. godjne).22 · ·

U toj vakufnamj stoji da је Mehmed-beg podigao medresu ј tekjju u Pe6i i ·dalje doslovno: » ... zatim је podigao spomenutu medresu i uva­kufio (prihod) za njene ucenike koji stanuju u njoj, · kojj su sposobnj ј kojj stjcu korjsna znanja, koji uce osnove svijetloga serijata; а spo­menutu tekiju podjgao ј uvakufjo (prihode) za one koji odlaze i dolaze. za sjromahe ј Ьijednike. za namjern jke ј one kojj (tu) stalno borave. Tjme је osnovao vakuf na serijatu zasnovan, koji sadrzi punova ljane uvjete u kojjma ·nema nicega sto Ьi (:jnifo vakuf nistavпjm_ Zatjm је vakjf kao dobro obavjjesten - пеkа ga uzvjsenj Allah pomogпe Ьistrj ­nom mjslj ј razuma - zelecj da ova dobra potraju dokle traju danj i по6i, dok teku mjesecj i godjne, uvakufjo za ор6е dobro sva ta zapj­sana dobra, tj. sve опо sto оп jma, sto је u njegovoj vlastj, u njegovjm rukama, ј sto је Ьilo пjegovo vlasnistvo do vremeпa dok njje uspostavjo ovaj vakuf ... «. А to sto је uvakusjo jesu: dva sela zvana Yavusler, cetvrdeset bunara kojj se nalaze u nahjji Dimetoka, zatjm mezre u gradu Plovdjv, te miinove u selu Doljcj u okoliпj Ресј, te sest mlinskjh zrv­njeva. па vodj Cehotjnj u Focj. Ovdje treba napomenutj da је Foca Ьi la sjedjste hercegovackog sandzak-bega u vrijeme kada је · Mehmed-beg Ьiо hercegovackj sandzak-beg, ра је logjcno da је оп ј tu jmao svoje posjede. . · - ·. ·, .

Pored navedenih dobara, Mehmed-beg је uvakufio i mljпove па rijeci Bistrici koji su se пalazili u podrucju Ресј, te dosta gotovog novca, kao ј kuce u selu cavuslu ј Plovdivu, zatjm jos cetjri mljпa (пе zna se па kojoj vodj, јег је ј u tekstu vikufname izostavljeno jme rijeke). tucak za rjzu koji se nalazjo '· u ЬЈјzјпј Plovdjva. te jos neke kuce i jednu konjusnjcu.

: Nakon· sto је Mehmed-beg odredjo plote za sluzbenike tek jje ј medrese (za mutevJjju svakog dana 10 dirhema, za muderisa u medresi svakog dana 9 djrhema, za ucenjke ро 10 dirhema, za vratara medrese 1 dirhem. za slugu svakog dana ро 1 dirhem) i za potrebe tekije dnevno ро 10 dirhema odredio је jos da se novac koji preostaпe nakoп pod-

344

'") lsto. · "'Ј Р. Andelic.Srednlevjekovna kultn(l mjesta u ~kolini Konjica, Glosnik Zemoljskog

muzejo u Sorajevu, 1957, str. 197. "Ј D. Buturovic, lsprave spohijskih porodica iz nahije Neretve, Prilozi zo orijen·

tolnu filologiju i istoriju jugoslovensklh naroda pod turskom viadovinom, ·:: VI-VII / 1956-57. Sorajevo, 1958, str. 206. , 1

mirenja navedenih troskova cuva kod mutevelije, te da se utrosj za imaret kojj се se sagradjtj na pogodnom mjestu od jedne trecine va­kifovog jmetka.

Као sto se vjdj iz Mehmed-begove vakufname, on је Ьiо dosta jmu­can covjek. lmao је posjede u raznim krajevima Osmanskog Carstva. То svoje bogatstvo, kako se cini, zavjestao је sve u dobrotvorne svrhe, izgradivsj medresu i tekiju, objekte kojj su u ono vrijeme predstav ljali vazne prosvjetne objekte.

U Peci danas postoje dvije medrese. Prema podacjma А. Bejtjca, to su: Stara medresa (Atik medrese), koja је u arhjtektonskom smjslu veoma vrijedna gradevina ј Velika medresa, koja је sada, kao i Stara medresa, u dosta dotrajalom stajnu. Buducj da se nijednoj od ovih medresa ne zna osnivac, moguce је da је jedna od njih Mehmed-begova. U zgradi Stare medrese nalazi se i ЬiЫjoteka.23

$to se tjce tekija, u Peci su se do danas oeuvale dvjje tekjje (takoder podatak А. Bejti6a). То su Kaderjjska ј Rufajiska tekjja. Оо danas njje utvrdeno vrjjeme njjhovog nastanka, te prema tome ne moze se znatj ni ko је njjhov osnjvac.

Dok је Ыо sandzak-beg Hercegovjne, kao i sandzak-beg Skadra, Mehmed-beg је Ыо veoma cijenjena ј ugledna ijcnost. sto se zakljucuje jz njegove prepjske sa Dubrovackom RepuЫjkom. Као svjedoci u nje­govoj vakufnami javljaju se sljede6e licnosti: Kasib-beg, sin Abdulaha, zajjm, Jakub-beg, sjn Abdullaha, zajjm, Sjnan-beg, sin Hamze dzjndija (al cindi), kadija Mevlana Mehmed-beg СеlеЫ, Sjnan-beg, sin Abdullaha tadasnji zapovjednik (emir), Ferhad-aga iz kruga ucenjaka (emir) itd .).

lz vakufname ј drugjh jzvora saznajemo da је Mehmed-beg ostavjo iza sebe nekoliko sinova i zenu. Kucu koju је kupio iz zaostav§tjne Mehmed-bega, sina Mjhala, (Mihajlovj6) 24) » ... kupjo је, (kako u vakuf­namj stojj): »svojim uglednim sjnovjma ј potomcima s koljena na ko­ljeno s pokoljenja na pokoljenje sve dok ne jzumru ј ne nestanu ... « О zeni Mehmed-bega Obrenovi6a postoji samo podatak da је »kao zena sandzak begova, velikog prjjatelja Dubrovcana doblla na dar svilene tkanine u vrjjednostj od trjdeset dukata.«25

Vec sam podatak da је Mehmed-beg tri puta Ыо sandzak-beg u tri razlicite pokrajine Osmanskog Carstva govori о njegovom utjcaju u ono vrijeme. О njegovom po1itickom i vojnickom djelovanju u Moreji

22) Topkapi Mi.izesi Soray Arsivi. Pocetak је pod signoturom Е 4127, а kroj pod

signaturom D 7093. ") М. Be6irbegovi6, Prosvjetnl objekti islamske arhitekture, Priloza za orijentalnu

filologiju XX-XXI/ 1970-71, Sarajevo 1974, str. 346. " ) Prema S. Basagicu (Kratka uputa u proslost BiH) Mehmed-beg Mihajlovic Ыо

је па polozaju bosanskog sandzakbega 1517. godine. " ) С. Truhelka, nav. djelo str. 444.

345

ј Skadru nema za sada dovoljno podataka. Као hercegovackj sandzak­·beg istakao se u odbranj zemlje ј u normalizovanju dosta teske sjtu­acije koja је Ьila posljedjca stalnjh upada Mlecana.

Zaduzblne Mehmed-bega Obrenovjca svjedoce da se on dosta jstakao i na podrucju kulturne djelatnostj. Podizanjem dvjje prosvjetne ustanove ucjnjo је u ono doba znacajan doprinos gradu kao sto је Рес. Poput mnogjh drugjh ljcnostj, rodenih u nasoj zeml ji, koje su se uklopjle u vladajuci sistem Osmanskog Carstva, ј Mehmeg-beg је zasluzjo istak­nuto mjesto u jstorijj nasjh naroda u doba turske vladavine.

346