nikolo_makijaveli

8/14/2019 NIKOLO_MAKIJAVELI

1/5

NIKOLO MAKIJAVELI- VLADALAC

decembar 1513. godine .....star 43 godine- poslao je pismo Franesku Vetoriju, prijatelju koji je tada bio u Rimu na dvoru

pape Lava X, koji je predstavljao vezu izmeu Firence i mediijevskog pape- Makijaveli je povratkom Mediijevih u Firencu 1512. optuen za uestvovanje uzaveri, ali je dokazao nevinost

- posle toga se povukao u selo- spominje svoje delo De pricipatibus- O dravama (ta je drava, koliko vrsta

drava ima, kako se dolazi na vlast, kao se ona odrava i zato se gubi)- prvo je Vladaoca planirao da posveti ulijanu, najmlaem sinu Lorenca

Velianstvenog; ale ga prijatelju a ne direktno da ga ne bi drugi potpisali kaosvoje, a delo je posvetio Mediiju jer eli da mu se dodvori ne bi li ga ovajzaposlio

- posvetio je delo Lorencu Mediiju (ne Lorencu Velianstvenom), ali mu ovaj nijebio zahvalan niti je potvrdio oekivanja

I

- sve drave dele se na: monarhije ili republike- monarhije se dele na nasledne i nove; nove mogu biti sasvim nove ili delovi

dodati naslednoj dravi vladaoca koji ih zadobija- idealni tipovi novog vladara po Makijaveliju: Franesko Sforca

(Milan=Lombardija), ezaro Borija, Ferdinand Katoliki (kralj panije)II

- u delu ne raspravlja o republikama jer je to uinio uRaspravi o prvoj dekadi Tita

Livija (osvrt na rimsku istoriju)- logino, pria o naslednim monarhijama- tvrdi da je lake vladati nasleenom dravom jer su ljudi ve naviknuti na lozu,

treba samo upravljati pod ve doneenim uredbama predaka, a ak i da se izgubivlast, nesumnjivo e mu biti vraena

III

- vladar novoosvojeneom zemljom mora da brine o tamonjem stanovnitvu, da sene bi pobunili (a stanovnitvo po pravilu nije zadovoljno jer suvie oekuju napoetku)

- meutim, odmetnuta zemlja kada se ponovo dobije, tee se gubi, jer sekoncentrie na otkrivanju izdajica

- novoosvojene oblasti lake je odrati ako su istog jezika i ako nisu navikle dabudu slobodne

- ako to nije sluaj, najbolje reenje je da se osvaja tamo nastani; drugo reenje jeosnivanje naseobina (u jednom ili dva mesta) koje bi postale kljune take draveali da se u njima ne dre vojnici jer je to suvie veliki troak a i poveano jenasilje (i samim tim mogunost osvete)

- kada se o dravnim problemima sazna na vreme, lako ih je reiti i ne treba im datida uzmu maha

1


2/5

- nikada ne treba dozvoliti da neredi uzmu maha da bi se izbegao rat, jer se rat neizbegava, ve se odlae na sopstvenu tetu

IV

- dravama na koje je sauvana uspomena upravljaju se na 2 naina: ili jedangospodari a ostali su potinjeni, ili vladalac gospodari sa velikaima koji su tu

zahvaljujui starni svoje porodiceVosvojene drave naviknute na svoje zakone

- mogunosti: unititi ih, otii i nastaniti se tamo, ostaviti ih da ive naplaujuidanak, uspostavljajui u njima vladavinu nekolicine

VI

potpuno nove vladavine- tekoe prema vetini osvajaa- ironija pri spominjanju religije- oni koji postaju vladaoci svojom sposobnou, teko je zadobijaju ali lako

odravaju- svi naoruani proroci su pobedili, a nenaoruani propali

VII

oni koji oh obinih lica postaju vladaoci, hrabrou ili sreom- teko je da odre vlast: kao sve to naglo poraste, pod prvim naletom vetra se

savije- dobar potez je nakon osvajanja osnovati sopstvenu vojsku i postati jai u odnosu

na osobu koja te je dovela na vlastVIII

kada se zloinstvom doe na vlast ili naklonou ostalih sugraana- dobro upotrebljena svirepa dela su ona koja se vre odjednom, radi osiguranja

vlasti, a onda se ne nastavljaju- loe upotrebljena su ona koje vremenom rastu umesto da nestaju

IX

pristankom ostalih sugraana ili graanska vladavina- ili pomou naroda ili pomou velikaa; stvara se 1 od 3 posledice: tiranija,

demokratija ili rasputenost- onaj koji dolazi na vladu pomou velikaa tee se odrava jer se oni prema njemu

ponaaju kao prema jednakome- od nezadovoljenog naroda vladalac se nikada ne moe osigurati zato to ga je vrlo

mnogo- lake je menjati velikae od naroda- onaj koji postaje vladalac zahvaljujui narodu treba da ouva njihovo

prijateljstvo; to je lako jer narod samo trai da ne bude ugnjetavan- onaj koji postaje vladalac pomou velikaa treba prvo da zadobije narod

X

da li je za odravanje vladavine potrebna tua odbrana- mogu se odrati samo oni koji skupe dovoljno vojske ili oni koji dobro utvrde

grad i zidine iza kojih e se kritiXI

o crkvenim dravama

2


3/5

- tite ih odredbe koje se oslanjaju na veru, one su tako jake da one odravaju onekoji vladaju; samo su takve vladavine sigurne i srene

XII

- vladaoc mora imati dobre temelje; temelji su dobri zakoni i dobra vojska- vojska: lina ili najamnika, pomona ili meovita; najamnika i pomona su

nekorisne i opasne- plaenik i zapovednici ili su sposobni ili nisu; ako jesu, ne moe da se pouzda unjih jer e uvek teiti za svojom veliinom, ako nisu sposobni uvalie te u propast

- vojskom treba upravljati vladalac ili republika- iz iskustva, uspehe postiu samo vladaoci i naoruane republike

XIII

pomona vojska- moe biti korisna i dobra samoj sebi, ali je za onoga koji je zove tetna (ako

propadne, i ti gubi, pobedi li postaje joj zatoenik)- kod najamnike vojske opasnija je lenjost, kod pomone hrabrost- sopstvena vojska je ona koja je sastavljena ili od svojih podanika, ili od graana

ili svojih ljudi, dok je svaka druga ili najamnika ili pomonaXIV- prvi uzrok za gubljenje vladavine je zanemarivanje vojne vetine- vladalac koji se ne razume u vojnike stvari ne moe da bude potovan od svojih

vojnika niti se moe uzdati u njih- vladalac trea da dri vojnike dobro ureene i izvebane, stalno da lovi da bi

navikao telo na tekoe, da upozna prirodu njegove vladavine (da bi bolje saznaozatitna mesta; iz poloalja jednog kraja lako se moe doi do poznavanja ostalih)

- vebanje razuma: poruavanje istorije- u mirnim vremenima, vladalac nikada ne treba da sedi besposlen

XV

ophoenje vladaoca sa podanicima i prijateljima- jednom vladaocu koji hoe da se odri potrebno je da se navikne da ne bude

dobar, pa da se time slui ili ne slui, po potrebi- vladalac treba da izbegne one osobine koje mogu da mu stvore rav glas, a da

sauva one koje ne mogu da ga lie draveXVI

- dobro je biti smatran izdanim, ali ne javno jer to kodi i bolje je da ga zovucicijom

- izdanost je dobra samo dok si na putu da postane vladalac- vladalac treba da se uva da ne bude prezren i mrzak

XVII

- svaki vladalac treba da eli da ga smatraju blagim, a ne svirepim, ali trebasmiljeno da slui blagou

- da li je bolje da te ljudi vole ili da te se boje? i jedno i drugo bi bilo poeljno, alipoto je to teko, bolje da te se boje

- ljudi su pre skloni da vreaju onoga koji se trudi ga vole nego onoga koga se boje(pomisao na strah od kazne se nikada ne gubi)

- kada je vladalac sa vojskom, tada mu je svejedno da li e ga zvati svirepimXVIII

3


4/5

odranje date rei i poten ivot- 2 naina borbe: zakonima i silom; prvi je svojstven oveku, drugi ivotinjama- vladalac treba da ume da se ponaa i kao ovek i kao ivotinja; on treba da se

ugleda na lisicu i lava, jer se lav ne brani od zamke, a lisica od vuka; treba bitilisica i poznavati zamke i lav pa poznavati vukove (samo je potrebno veto sakriti

ovu prirodu, biti veoma pritvoren i dvolian)- potrebno je vladaocu da je spreman da se upravlja prema tome kako mu vetar ipromena sree nareuju

XIX

- vladalac treba da se trudi da izbegava ono to ga ini mrskim ili prezrenim- mrskim ga moe uiniti kad je grabljiv i dira u imanje i ene podanika- prezrenim ga moe uiniti ako ga smatraju nepostojanim, nestalnim, razneenim,

malodunim i neodlunim; treba da se trudi da se u njegovim delima videveliina, hrabrost, ozbiljnost i snaga i da nastoji da njegova odluka budeneopoziva

- vladalac treba da se plai 2 stvari: iznutra (podanika) i spolja (spoljanjih

neprijatelja); od spoljnih neprijatelja se brani dobrim orujem i dobrimprijateljima- uvek e biti bezbedan unutra ako je bezbedan spolja, osim u sluaju zavere- mono sredstvo protiv zavere je da vladalac ne bude omrznut od mase- vladalac treba da poveri drugima srpovoenje neprijatnih stvari (kao npr.

francuski kralj parlamentu, u to doba)XX

- kad vladalac zatekne obezoruane podanike, on ih naorua, jer tako to orujepostaje njegovo, podozrivi postaju privreni, privreni ostaju takvi, i od podanikapostaju pristalice

- kad ih obezorua, poinje da ih vrea, jer nema poverenje u njih- kad vladalac dobija novu dravu koju kao deo treba pridodati staroj, onda je

potrebno razoruati je (izuzev pristalica, pa i njih treba vremenom uiniti mekimai razneenima)

- potrebno je da, im se neprijatelj priblii, raspre izmeu gradova nestanu- mudar vladalac treba im mu se ukae prilika da lukavo usmeri mrnju nekog

neprijatelja protiv sebe kako bi mu mo postala vea kad ga uniti- vladalac vrlo lako moe da zadobije one koji su na poetku njegove vladavine bili

neprijatelji (oni se onda vie trude da se delima izbrie lo ugled koji su stekli kodvladara)

- podizanje tvrava: one su korisne ili ne, zavisi od prilika; ako su ti u jednompogledu od koristi, u drugom su ti od tete

- vladalac koji se vie boji naroda od stranaca- treba da podie tvrave; u obrnutojsituaciji- bolje mu je bez njih

XXI

- nita ne podie ugled vladaoca koliko veliki poduhvat i junaka dela; takoe,koristi mu kada daje primere svoje retke umenosti u unutranjoj upravi

- potuje se i kada se bez ikakve potede zalae za nekoga protiv nekog drugog- vladalac mora da pazi da se nikada ne povee sa monijim od sebe kako bi napao

drugog, osim kada ga natera nevolja (jer ako pobedi ostaje u njegovim rukama)

4


5/5

- vladalac treba da bude ljubitelj sposobnosti da odlikuje one koji su se istakli nakakvom poslu; isto tako, mora povremeno da okuplja narod na svetkovine ipredstave

XXII

ministri

- oni su dobri ili ravi, prema razboritosti vladara- kada su dobri i verni, vladalac se smatra mudrim- kada su drukiji, vladalac se smatra ravim (jer je doneo pogrean sud)- umne sposobnosti (postoje 3 vrste): prva shvata sama po sebi, druga prihvata ono

to drugi predoe, trea ne razume ni sebe ni druge- prva je izvrsna, druga dobra, trea nekorisna- kako vladalac da upozna svog ministra? kada on u svim stvarima vie misli na

sebe i svoju linu korist, nikada nee biti dobar ministar- vladalac treba ministru da ukazuje potovanje, daje mu bogatstvo, obavezuje ga

astima i dunostimaXXIII

- laskavci; najbolji nain uvanja od njih je uveriti ljude da te ne vreaju kadagovore istinu, a opet da vladalac bira za saradnike samo mudre ljude i samo njimada da slobodu da mu govore istinu (i to samo o stvarima o kojima ih pita)

- vladalac treba da se savetuje, ali kad on to hoeXXIV

- na dela novog vladaoca se mnogo vie polae nego na dela starog; a kada se vidida su uspeni zadobijaju mnogo vie ljudi i mnogo ih vie obavezuju negoli straloza

XXV

- sudbina moe da odluuje u polovini naih dela, ali nama ostavlja drugu polovinuili priblino toliko

- sudbina pokazuje svoju mo onde gde nema hrabrosti koja e joj se suprotstaviti- onaj vladalac koji se sav oslanja na sreu, propada im se ona promeni- obziran ovek, nastupi li vreme kada treba da istupi naprasito, ne ume to da uini,

i propada- ljudi su sreni, ostajui uporni u postupcima pri promeni sudbine, ako se njihovi

postupci podudaraju sa njom, a nesreni ako se ne podudarajuXXVI

- Makijaveli upuuje na to da je Italiji potreban dobar novi vladalac koji e jojpovratiti ivot

- Pravedan je rat kada ga vode oni kojima je neophodan, a sveto je ono oruje ukome ti jo jedino lei nada

- insistira na pripremi dobre vojske- Svakom je dozlogrdilo tuinsko gospodarstvo.

Vrlina protiv besaUzee oruje, i borba e biti kratka;Jer stara hrabrostU italskim srcima jo nije umrla.

5

nikolo_makijaveli

Documents