- Ugovor kojim se jedan ugovornik (ostavoprimac), obavezuje da uz naknadu ili bez nje, primi pokretnu stvar od drugog ugovornika (ostavodavca), da je čuva i da je vrati kad mu je ovaj bude zatražio.

- Član 712. ZOO:“(1) Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac

da primi stvar od ostavodavca, da je čuva i da je vrati kad je ovaj bude zatražio.

(2) Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari. “

- Ranije shvatanje-klasično shvatanje- ugovor o ostavi je realan ugovor, i njime jedan ugovornik predaje drugom na čuvanje određenu stvar, s tim da se ona, posle određenog vremena ima vratiti.

- ZOO-ugovor o ostavi nije realan ugovor, za njegov nastanak dovoljna je saglasnost volja o bitnim elementima.

- Ovaj ugovor ne predstavlja osnov za sticanje svojine.

- Ostavoprimac se obavezuje da primi određenu stvar na čuvanje, da je posle određenog vremena vrati i to sve uz određenu naknadu ili bez nje.

- Nema pravo da stvar upotrebljava (nezavisno od toga da li je reč o ostavi sa naknadom ili bez naknade).

- Razlikuje se i od ugovora o zakupu i od ugovora o posluzi.

a. Imenovan ugovor-zakon ga posebno predviđa i naziv mu je određen zakonom.

b. Prema ranijem shvatanju, bio je realan, danas zaključuje se solo consensu.

Ako je zakonom ili voljom stranaka predviđena određena forma, onda je formalan.

c. Može da bude jednostrano ili dvostrano obavezujući, zavisno od toga da li je bila ugovorena nagrada, da li je bilo troškova na strani ostavoprimca povodom čuvanja stvari, ili štete koju je povodom čuvanja stvari ostavoprimac pretrpeo bez svoje krivice.

d. Ako je ugovorena naknada, onda je teretan, ako nije, onda je dobročin.

e. Ugovor sa trajnim izvršenjem obaveza-obaveza čuvanja se obično prostire na jedan vremenski period i obično se sastoji iz jedne ili više kontuiniranih radnji.

f. Jednostavan a ne mešovit-elementi njegove sadržine su karakteristični samo za taj ugovor (sim nekih posebnih slučajeva ostave).

g. Može da bud ei ugovor po pristupu (npr. Unapred predviđeni uslovi pod kojima se jedna stvar ostavlja u garderobu) ili ugovor sa sporazumno određenom sadržinom.

e. Samostalan ugovor-postoji i proizvodi dejstva nezavisno od nekog drugog ugovora.

f. Može, ali ne mra da bude ugovor zaključen intuitu personae.

g. Ako se prihvati klasična koncepcija saglasnost strana je prdugovor čije ispunjnje predajom stvari znači zaključenje glavnog ugovora.

h. Kauzalan-vidi se cilj zbog koga su se stranke obavezale.

a. Predmet ostaveb. Vreme trajanjac. Nagrada

- Određena stvar koju ostavodavac predaje na čuvanje ostavoprimcu.

- Telesna stvar, ne i pravo.- Zamenljive i nezamenljive stvari, potrošne i

nepotrošne stvari, ali prema vladajućem shvatanju ne i nepokretne stvari.

- Ostavodavac je najčešće vlasnik odnosno nosilac prava raspolaganja, ali je moguća i ostava tuđe stvari-tada je ostavoprimac dužan da vrati stvar licu koje nije vlasnik niti nosilac prava raspolganja sa kojim je zaključio ugovor-osim ako je saznao da je stvar ukradena.

- Buduće stvari.

- Vremenski period trajanja ostave nije neograničen.

- Vreme može da bude ograničeno voljom strana, prirodom predmeta ostave ili drugim relevantnim okolnostima.

- Vreme može da se previdi i izričito i konkludentnim radnjama, može se ustanoviti s obzirom na cilj i prirodu konkretnog ugovora, uzimajući u obzir odgovarajući pravni standard.

- Ostavoprimac je dužan da vrati stvar čim je ostavodavac zatraži.

- Smatra se da je rok ugovoren u korist ostavodavac.

- Ako je ugovor o ostavi teretan, onda ostavodavac ne bi mogao bez snošenja odgovornosti za štetu da zahteva povraćaj stvari pre isteka roka.

- Ostavoprimac bi mogao da vrati stvar isteka pre roka, ako čuvanje obavlja bez nagrade, ako samoj stvari preti opasnost propasti ili oštećenja, ili ako bi mu daljim čuvanjem bila prouzrokovana šteta.

- Naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uložen trud oko čuvanja stvari.

- Kada je ostava teretan ugovor, nakanada je bitan element ugovora.

- Novac ili druga imovinska vrednost.- Treba da bude određena ili odrediva.- Određuje se ugovorom, obaveznom tarifom

ili prinudnopravnim propisima-naročit ako je ostavoprimac pravno lice.

- Ako je ugovorena naknada u nesrazmeri sa učinjenim trudom, ostavodavac može da zahteva pravnu zaštitu prema opštim pravilima kojima se štiti ekvivalentan odnos međusobnih prestacija kod teretnih ugovora.

- Može da bude ugovorena u fiksnom iznosu, ili da se njeno određivanje poveri trećem licu.

Član 720. ZOO:

“ Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na čuvanje, ili ako se naknada mogla očekivati s obzirom na okolnosti posla.”

a. Obaveza prijema stvari na čuvanjeb. Obaveza čuvanja stvaric. Obaveza vraćanja stvari

- Ostavoprimac je dužan da preduzme sve potrebne radnje kako bi prema konkretnim okolnostima i prirodi same stvari mogao da uspostavi faktički odnos na stvari u smislu njenog čuvanja.

- Prijem stvari prema načinu, vremenu i mestu predviđeno ugovorom.

- Ako ne izvrši blagovremeno i uredno svoju obavezu, ostavoprimac duguje nakanadu štete.

- Osnovna obaveza ostavoprimca.- Njenim ispunjenjem se ostvaruje glavni cilj ugovora.- Obuhvata redovno održavanje stvari u skladu sa

njenom prirodom i obavezu uzdržavanja od upotrebe stvari-ako je nedozvoljeno upotrebi duguje naknadu štete.

- Ako u toku trajanja ostave ostavodavac dozvoli ostavoprimcu da upotrebljava stavr ili da uživa njene plodove, onda to više nije ugovor o ostavi-ako je u pitanju nepotrošna stvar može da bude ugovor o posluzi ili zakupu.

- Ne sme da preda stvar drugom na čuvanje bez pristanka ostavodavca ili nužde-inače odgovara za njenu propast ili ošećenje.

Član 714. ZOO:

“ (1) Ostavoprimac je dužan čuvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin.

(2) Ako su ugovoreni mesto ili način čuvanja stvari, ostavoprimac ih može promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inače odgovara i za slučajnu propast ili slučajno oštećenje stvari.

(3) O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oštećene na ma koji način ostavoprimac je dužan obavestiti ostavodavca.”

- Ostavoprimac ima obavezu da sačuvanu stvar vrati na traženje ostavodavca, odnosno po isteku određenog vremena ili prestanka ugovora.

- Bitan elemenat ugovora o ostavi-ako bi se naknadno ugovorilo modifikovala ova obaveza da bi ostavoprimac zadržao stvar, onda je to neki drugi ugovor.

- Vraća se stvar koja je primljena, u stanju u kome je primljena, uz eventualnu redovnu amortizaciju stvari (kvantitativna i skupna ostava?).

- Vraćaju se i koristi koje je stvar eventualno dala-priraštaji i pripatci.

- Način vraćanja-ugovara se ili ako ne način proizilazi iz prirode stvari i konkretnog posla.

- Ako mesto vraćanja nije ugovoreno i ne proizilazi iz prirode stvari i konkretnog posla, vraća se u mestu u kome je stvar predata ostavoprimcu.

- Može da se vrati i licu koje ostavodavac odredi.

- Ako ostavodavac umre, stvar se vraća njegovim naslednicima.

Član 721. ZOO:

“ (1) Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno čuva stvar određeno vreme može je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja ili ako bi mu njeno dalje čuvanje moglo prouzrokovati štetu.

(2) Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava može u svako doba odustati od ugovora, ali je dužan ostavodavcu odrediti primeran rok za preuzimanje stvari.”

- Ako je ugovorena nagrada, ili je ostavoprimac imao troškove oko čuvanja stvari, ili pretrpeo štetu povodom čuvanja stvari bez svoje krivice, ugovor o ostavi je dvostrano obavezujući.

- Obaveze ostavodavca su:a.Obaveza naknade troškovab.Obaveza isplate nagradec. Obaveza naknade štete

- Ako čuvanje stvari iziskuje troškove, njih snosi ostavodavac, odnosno ako ih je ostavoprimac prethodno podneo, ostavodavac je dužan da mu ih naknadi.

- Obim i visina troškova može da bude određena ugovorom, ili procenjena s obzirom na okolnosti posla i odgovarajući pravni standard.

- Obuhvata troškove koji su pream uobičajenom toku stvari bili potrebni za čuvanje stvari.

- Ostavodavac je dužan da ostavoprimcu isplati nagradu, ako je u pitanju ostava sa naknadom.

- Ako je dobročin, nema ove obaveze na strani ostavodavca.

- Vreme isplate nagrade se određuje ugovorom-ako nije ugovoreno, a ne može da se odredi s obzirom na prirodu i cilj posla, nagrada se isplaćuje posle obavljenog čuvanja.

- Ako mesto nije ugovoreno, nagrada se isplaćuje u mestu u kome ostavoprimac ima prebivalište-ako je obaveza neneovčana u mestu u kome je ostavodavac u vreme nastanka obaveze imao prebivalište.

- Ako zadocni sa isplatom nagrade, ostavodavac duguje naknadu štete.

- Ako je štetu ostavoprimac pretrpeo povodom čuvanja stvari, bez svoje krivice.

- Ako je u pitanju ugovor o ostavi sa naknadom, ni u ovom slučaju, neće biti dužan da nakandi štetu.

- Šta podrazumeva ugovor o ostavi u osnovnom vidu?

- Kod ovog ugovora, strane se sporazumevaju da na čuvanje predaju zamenljive stvari, s tim da će ostavoprimac imati pravo da ih potroši i obavezu da vrati istu količinu stvari iste vrste.

- Elementi ugovora o zajmu.- Mešoviti ugovor-koja se pravila primenjuju?- Ugovora o zajmu, osim u pogledu vremena i

mesta vraćanja.

- Postoji kada je stvar poverena u slučaju nevolje, tako da je ostavodavac predaje na čuvanje onom ko se tada uz njega nađe.

- Zaključuje se prećutno, samim aktom predaje stvari koja je spasena, ili kojoj preti opsansot od oštećenja ili uništenja.

- Besplata je-predstavlja neku vrstu javne dužnosti.

- Nije unapred određen rok trajanja-ostavoprimac može da vrati stvar čim opasnost prestane.

Član 723. ZOO:

“ Kome je stvar poverena u slučaju kakve nevolje, na primer u slučaju požara, zemljotresa, poplave, dužan je čuvati je sa povećanom pažnjom.”

- Postoji u slučaju kada više ostavodavaca preda jednom ostavoprimcu na čuvanje određene količine zamenljivih stvari, ali tako da ih ostavoprimac može smešati, da bi ih tako smešane čuvao.

- Potreban je saglasnost ostavodavca, osim kada su u pitanju javna skladišta.

- Svi ostavodavci postaju suvlasnici stvari koje su smešane sa alikvotnim delom koji odgovara veličini, odnosno količini predatih stvari na čuvanje.

- Ugostitelj je ostavoprimac u pogledu stvari koje je gost doneo sa sobom, odnosno predao na čuvanje.

- Ugostitelj je pravno lice, ili fizičko lice (preduzetnik) koji obavlja dozvoljenu i registrovanu privrednu delatnost.

Član 725. ZOO:

“ (1) Ugostitelj je dužan primiti na čuvanje stvari koje gosti donesu i hoće da mu predaju na čuvanje, izuzev ako ne raspolaže podesnim prostorijama za njihov smeštaj, ili ako njihovo čuvanje prelazi njegove mogućnosti iz nekog drugog uzroka.

(2) Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na čuvanje, duguje potpunu naknadu štete koju gost usled toga pretrpi.”

- Odgovornost ugostitelja nastaje i pre nego što je gost zaključio ugovor o pansionu sa ugostiteljem ( u pogledu stvari za koje postoji ograničena odgovornost ugostitelja), ako je gost došao u ugostiteljski objekat sa namerom da zaključi taj ugovor.

- Za stvari koje su gosti doneli odgovornost ugostitelja u slučaju nestanka ili oštećenja stvari, ograničena je do iznosa utvrđenog posebnim propisima.

- Ako su u pitanju stvari direktno predate ugostitelju, pa nastane šteta krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara, ugostitelj duguje punu naknadu štete.

- U slučaju nestanka ili oštećenja predatih stvari, pretpostavlja se krivica ugostitelja-dozvoljen dokaz o suprotnom.

- Isključuje se njegova odgovornost ako su stvari uništene ili oštećene usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti (npr. požar, poplava).

- Isto i slučaju da su stvari uništene ili oštećene usled nekog uzroka u samoj stvari (npr. hrana se pokvarila).

- Isto i ako je do nestanka ili oštećenja stvari došlo usled ponašanja samog gosta, lica koje je doveo ili koja su mu došla u posetu.

- Za ostale slučajeve uništenja ili oštećenja stvari odgovara.

Član 727. ZOO:

“ Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se isključuje, ograničava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.”

- Ugostitelj koji primi goste na noćenje, ima pravo da zadrži stvari koje su gosti doneli do potpune naplate potraživanja za smeštaj i ostale usluge.

- Gost je dužan da bez odlaganja obavesti ugostitelja o nestanku ili oštećenju stvari.

- U suprotnom, ima pravo na naknadu samo ako dokaže da je šteta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koja on odgovara.

- Odredbe o ugostiteljskoj ostavi primenjuju se na zdravstvene ustanove, javne garaže, garderobe u bioskopima, pozorištima...

- Ugovor o čuvanju kod koga su ostavodavci lica koja se spore oko neke stvari,a ostavoprimac se obavezuje da stvar primi dok spor ne bude rešen.

- Ostavodavci se obavezuju da ostavoprimcu naplate određenu naknadu.

- Elementi ugovora o punomoćstvu?- Po završetku spora ostavoprimac je dužan da

stvar vrati ostavodavcu ili licu koje odredi sud.- Pored ugovorene nagrade, ostavoprimac ima

pravo na nakandu troškova koje je imao oko čuvanja stvari.

- Kod ove vrste ostave, ostavoprimcu je dozvoljeno da zameni stvar koja je kod njega na čuvanju, predajući ostavodavcu drugu stvar iste vrste i istog kvaliteta.

- Ugovor kod koga banka svom komitentu ostavlja na raspolaganje određene siguronosne pregrade (kasete, kutije, trezore)...

- Pregrada se otvara sa dva ključa-jedan je kod banke, a drugi kod komitenta, koji banci plaća naknadu za ustupljeni trezor.

Član 1061.ZOO:

“ (1) Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu naknadu.

(2) Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim.”

- Ako korisnik sefa ne plati makar samo jedan obrok naknade po dospelosti i po isteku mesec dana pošto korisnik preporučenim pismom bude opomenut na naplatu, banka može da raskine ugovor.

- Isto i u slučaju da korisnik u sef stavlja predmete koji bi mogli da ugroze sigurnost banke ili drugih sefova.

- Pošto raskine ugovor, banka može da pozove korisnika da isprazni sef i da joj preda ključ, a ako korisnik to ne učini, banka može zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadržina i nađene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na čuvanje.

- Banka ima pravo prvenstva naplate dužne naknade nastale iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa koji je pronađen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu.

- Kod ovog vida ugovora o ostavi, ostavoprimac od ostavodavca u ostavu prima stvari koje su zatvorene-zapečaćene, tako da nije upoznat sa njihovom sadržinom.

- Ovde ostavoprimac odgovara samo ako je povređeno pakovanje, omot, brava ili pečat.

- Ako to nije slučaj, ostavoprimac nije odgovoran za štetu.

- Primer-ostava zaključena sa garderobama na aerdromima, autobuskoj ili železničkoj stanici.

- Besplatna ostava koja nastaje posle zaključenja ili istovremeno sa zaključenjem glavnog ugovora.

- Nastaje uzgred, a proističe iz samostalnog ugovora.

- Primer: A kupac zaključi sa B prodavcem ugovor o prodaji navlaka za automobil, a onda se sporazume sa prodavcem B da mu određeno vreme čuva navlake za automobil.

- Ovim ugovorom se jedno lice-zajmodavac-obavezuje da drugom licu-zajmoprimcu- preda određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari na kojima stiče pravo svojine, a zajmoprimac se obavezuje da vrati zajmodavcu istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta u određenom roku, sa naknadom ili bez naknade.

Član 557. ZOO:

“ Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.”

- On je osnov za sticanje prava svojine, odnosno prava raspolaganja na stvari koju je pozajmio.

- Specifičnost- zajmoprimac će biti u obavezi da posle određenog vremena zajmodavcu vrati istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta, sa kamatom, ako je kamata ugovorena.

- Kod ugovora o zajmu specifično je generičko vraćanje pozajmljene stvari (ne in species kao kod ugovora o posluzi, zakupu ili ostavi).

1. Konsensualan ugovor-za njegov nastanak dovoljno je da su stranke postigle saglasnost o bitnim elementima ugovora. Ranije je bio realan.

2. Dvostrano obavezujući- zajmodavac je dužan da preda stvar koja je predmet zajma, a zajmoprimac da vrti zajam i plati kamatu ako je ugovor teretan.

3. Ugovor sa trajnim izvršenjem prestacija-ugovorni odnos traje duže vreme.

4. Može da bude dobročin ili teretan.- Ako zajmoprimac pored glavnice duguje i kamatu,

onda je teretan (kamata mora da bude ugovorena-izuzetak ugovori u privredi).

- Ako nije ugovor o zajmu u privredi, ili ako posebnim zakonom ili ugovorom nije propisana obaveza da se plati naknada, smatra se da je ugovor o zajmu dobročin.

a. Predmet ugovorab. Vreme trajanja ugovora- Ako je zaključen ugovor o zajmu sa

naknadom, bitan elemenat je i iznos kamate (ili druge koristi) i rok u kome je zajmodavac dužan da preda novac ili drugu zamenljivu stvar zajmoprimcu.

- Zamenljive stvari- Potrošne i nepotrošne stvari- Najčešće je predmet novac, ali mogu i druge

zamenljive stvari.- Mogu i buduće stvari, sa obavezom zajmodavca

da stvar preda u određenom roku.- Do momenta predaje zajmodavac snosi rizik

propasti stvari.- Od momenta kada mu je predata rizik propasti

stvari snosi zajmoprimac, tako da će biti obavezan da vrati istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

- Strane mogu da ugovore da zajmoprimac umesto pozajmljenih stvari vrati novac.

- I kada je to ugovoreno, zajmoprimac može po svom izboru da vrati pozajmljene stvari ili novac u vrednosti tih stvari u mestu određenom ugovorom.

- Vreme trajanja ugovora o zajmu, odnosno rok je bitan elemenat ugovora o zajmu.

- Ako rok nije određen, zajmoprimac je dužan da vrati zajam u primerenom roku, koji ne može biti kraći od dva meseca od kada je zajmodavac tražio vraćanje zajma.

- Ako je rok određen ugovorom, zajmodavac ne može da traži vraćanje stvari pre roka.

- Zajmoprimac može da vrati zajam pre isteka roka za vraćanje, ali je dužan da o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavaca i da mu naknadi štetu ako je ima.

- Od ugovorene kamate, razlikuje se zakonska zatezna kamata.

- Ona je vid građanskopravne sankcije za zakašnjenje u ispunjenju novčanog duga.

- Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem svoje novčane obaveze, pored glavnice duguje i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom.

- Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.

Član 399. ZOO:

“ (1) Stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju.

(2) U pogledu najviše ugovorne kamatne stope između pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.

(3) Ako je kamata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vreme dospevanja, između fizičkih lica važi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju, a između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sličnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za određeni slučaj nije predviđeno što drugo.

(4) Ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena stopa kamate.”

1. Predaja obećanih stvari2. Naknada štete zbog materijalnih

nedostataka pozajmljene stvari

- Zajmodavac je dužan da preda određene stvari u ugovoreno vreme.

- Predajom zajmoprimac stiče pravo svojine na stvari.

- Res perit domino-sve dopredaje, zajmodavac ostaje vlasnik stvari i snosi rizik slučajne propasti stvari.

- Ako stvari propadnu pre nego što su predate zajmoprimcu, zajmodavac se ne može osloboditi obaveze, pošto je predmet zajma stvar određena po rodu.

- Ako rok za predaju nije određen, zajmodavac će predati stvari, kad zajmoprimac to od njega zatraži.

- Zajmoprimac može da traži predaju stvari u roku od tri meseca od dana pada u docnju zakupodavca, a najkasnije u roku od jedne godine od zaključenja ugovora.

- Ako mesto ispunjenja ugovora nije određeno ugovorom, onda:

- Predmet nenovčanog zajma se predaje u mestu u kome je zajmodavac u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište-prebivalište (boravište);

- Predmet novčanog zajma se predaje u mestu u kome zajmoprimac ima sedište-prebivalište (boravište).

-Zajmodavac može da odbije da izvši predaju stvari iz zaključenog ugovora o zajmu:

a.Ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca tako teške da je neizvesno da li će moći da vrati zajam, ako u vreme zaključenja ugovora nije znao, odnosno bio je u zabludi o toj okolnosti

b.Ako se materijalne prilike zajmoprimca pogoršaju nakon zaključenja ugovora o zajmu (osim ako mu zajmoprimac pruži dovoljno obezbeđenja).

- Ova obaveza zavisi od toga da li je zajam sa naknadom ili bez naknade.

- Ako je ugovor o zajmu zaključen sa naknadom, zajmodavac je dužan da naknadi štetu koja bi zajmoprimcu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka stvari.

- Ako je zaključen bez naknade, samo ako su zajmodavcu nedostaci bili poznati ili nisu mogli da ostanu nepoznati, a o njima nije obavestio zajmoprimca.

a. Vraćanje pozajmljenih stvarib. Plaćanje naknade (kamate)

- Ova obaveza postoji bez obzira da li je u pitanju ugovor o zajmu sa naknadom ili bez naknade-zajmoprimac je dužan da u roku određenom ugovorom, vrati istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta.

- Ako zajmodavac bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči, dolazi u poverilačku docnju.

- Kada nije ugovoren rok za vraćanje zajma, a ne može da se odredi prema okolnostima zajma, zakjmoprimac je dužan da vrati zajam po isteku primerenog roka koji ne može da bude kraći od dva meseca od dana zajmodavčevog traženja da mu se vrati zajam.

- U protivnom, zajmoprimac pada u dužničku docnju.

- Tada, besplatni novčani zajam postaje zajam sa naknadom, a zajmoprimac pored glavnice duguje i zakonsku zateznu kamatu

- Ako predmet zajma nije novac, strane mogu da ugovore da zajmoprimac vrati zajam u novcu.

- Zajmoprimac može da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili novac u vrednosti tih stvari.

- Ovo važi i za slučaj kada nije moguće vratiti istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

- Posle zaključenja ugovora o zajmu, a pre predaje stvari zajmoprimcu, on može da odustane od ugovora.

- Ako je zajmodavac zbog toga pretrpeo štetu, zajmoprimac će biti dužan da je naknadi.

- Zajmoprimac može da vrati zajam pre roka određenog za vraćanje, ako o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavaca i naknadi mu štetu koja bi zbog toga nastala.

- Ova obaveza postoji samo ako se zajmoprimac obavezao da uz glavnicu duguje i kamatu.

- Izuzetak-ugovori u privredi.

- Ugovor o zajmu u kome je određena svrha u koju zajmoprimac može da upotrebi novac.

- Ako ga upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može da jednostranom izjavom volje raskine ugovor.

- Svrha zajma je ovde bitan elemenat ugovora.

- Ugovorom o posluzi davalac na poslugu (poslugodavac) se obavezuje da određenu nepotrošnu stvar preda uzimaocu na poslugu (poslugoprimcu) na besplatnu upotrebu, a poslugoprimac se obavezuje da istu stvar, po isteku tog vremena, vrati neoštećenu poslugodavcu.

- Ranije stanovište-ugovor o posluzi je realan ugovor.

- ZOO napušta klasično shvatanje o realnim ugovorima.

- Ugovor o posluzi nastaje solo consencu, osim ako je posebna forma određena zakonom ili voljom ugovornih strana.

- Na osnovu ugovora o posluzi poslugoprimac ne stiče pravo svojine na stvari koja je predmet posluge.

- Posluga je uvek dobročin ugovor (za razliku npr. od prodaje i razmene).

- Ovim ugovorom poslugoprimac stiče pravo upotrebe stvari koja je predmet posluge.

- Ovaj ugovor treba razlikovati i od:- Ugovora o zajmu (predmet posluge je potrošna, a zajma

nepotrošna stvar),- Ugovora o ostavi (ostavoprimac nema pravo da

upotrebljava stvar koja mu je poverena na čuvanje i ostava može da bude i teretan i dobročin ugovor),

- Ugovora o zakupu (iako i poslugoprimac i zakupac imaju pravo da stvar koja je predmet ugovora upotrebljavaju i vrate je posle određenog vremena, zakup je teretan, a posluga dobročin ugovor).

1. ZOO ne reguliše ovaj ugovor-na njega se primenjuju pravna pravila zakonika čija je važnost prestala-on je regulisan i imenovan.

2. Neformalan (osim ako je forma propisana zakonom ili voljom stranaka) i konsensualan.

3. Dvostrano obavezujući ugovor-njegovim zaključenjem nastaju obaveze za obe strane.

4. Klasična koncepcija-formalan je (realan) i jednostrano obavezan, obaveze nastaju samo za ostavoprimca.

5. Dobročin-zaključuje se u korist poslugoprimca.6. Komutativan- u vreme njegovog zaključenja su

stranama poznate njihova prava, obaveze i njihov uzajamni odnos.

a. Predmet ugovorab. Trajanje ugovora

- Telesna stvar (najčešće), ali mogu i bestelesne stvari (npr. Autorsko pravo, pravo službenosti).

- Nepotoršna stvar tako da se može vratiti poslugodavcu.

- Individualno određena pokretna ili nepokretna stvar.

- Ako je data zamenljiva stvar, poslugoprimac mora po isteku ugovorenog roka da vrati ostavodavcu baš tu stvar-ako je određeno da jedna strana vrati drugoj drugu stvar istog roda, količine i kvaliteta, nastaje ugovoor o zajmu.

- Postojeća ili buduća stvar.- Stvar u svojini poslugodavca ili tuđa stvar, pošto

poslugodavac ne prenosi na poslugoprimca pravo svojine, već pravo upotrebe stvari.

- Vreme trajanja se određuje ugovorom.- Ako nije određeno, a stvar je predata radi postizanja određene

svrhe, smatra se da je posluga ugovorena za vreme normalno potrebno za postizanje te svrhe.

- Ako vreme trajanja nije određeno, svaka strana može da prekine ugovor otkazom.

- Ugovor prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom, a ako nije određen ugovorom, prestaje po isteku roka određenog zakonom ili običajem, ili istekom primerenog roka.

- Pre isteka trajanja ugovora poslugodavac ne može da traži stvar natrag.

- Posluoprimac može pre isteka trajanja ugovora da vrati stvar poslugodavcu, osim ako bi mu to prouzrokovalo znatne teškoće i štetu.

- Ako poslugoprimac upotrebljava stvar protivno ugovoru ili protivno volji poslugodavca daje stvar drugom na poslugu, poslugodavac može da traži stvar pre isteka trajanja ugovora.

1. Predaja predmeta posluge uz obavezu da dopusti upotrebu stvari

2. Odgovornost za fizičke i materijalne nedostatke predmeta posluge

3. Snošenje vanrednih troškova održavanja stvari

- Najčešće se vrši faktičkim uručenjem stvari.- Može biti i simbolična.- Fiktivna-skraćenim putem (npr. vlasnik proda vozilo i

zaključi sa novim kupcem ugovor o poslupossessoriumzi u kome ima svojstvo poslugoprimca-constitutum ).

- Predaja se vrši u mestu određenom ugovorom ili zakonom.

- Predaja nepokretne stvari vrši se u mestu u kome se stvar nalazi.

- Ako mesto predaje nije ugovoreno, i ne može da se odredi prema prirodi ugovora i ostalim okolnostima, predaja se vrši u mestu u kome je poslugodavac u vreme zaključenja ugovora imao prebivalište (boravište).

- Ako rok nije ugovoren, a svrha i priroda ugovora kao i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poslugoprimac može odmah da zahteva ispunjenje ugovora i poslugodavac može da zahteva od poslugoprimca da odmah primi ispunjenje.

- Ako je rok ugovoren u interesu poslugodavca, on može da preda predmet posluge pre ugovorenog roka, ali je dužan da o tome obavesti poslugoprimca i da to ne bude u nevreme.

- Poslugodavac treba da poslugoprimcu omogući upotrebu predmeta posluge.

- Odgovara za štetu prouzrokovanu uznemiravanjem poslugoprimca u vršenju posluge ili oduzimanju predmeta posluge.

- Ako poslugoprimac izgubi stvar duguje poslugodavcu naknadu njene vrednosti.

-Ugovor o posluzi je dobročin i poslugodavac odgovara za štetu prouzrokovanu materijalnim ili fizičkim nedostacima predmeta poslge, samo ako su mu bili poznati ili nisu mogli ostati nepoznati, a nije o tome obavestip poslugoprimca.

- Posugodavac ili treće lice čija je stvar data na poslugu je i dalje vlasnik stvari.

- On snosi i rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari (res perit domino).

- Snosi i vanredne troškove održavanja stvari.- Ako je poslugoprimac preuzeo vanredne

troškove održavanja predmeta posluge bez naloga ili ovlašćenja poslugodavca ili trećeg lica, za njegov račun, zato što posao ne trpi odlaganje nastaje nezvano vršenje tuđih poslova.

1. Čuvanje i upotreba predmeta posluge u skladu sa ugovorom

2. Snošenje redovnih troškova3. Vraćanje stvari poslugodavcu

- Poslugodavac ima ovlašćenje da upotrebljava predmet posluge određeno vreme.

- Dužan je da sa predmetom posluge postupa kao dobar domaćin i u skladu sa ugovorom.

- Ako nije ugovoren način upotrebe, upotrebljava se prema potrebi radi koje je stvar uzeta na poslugu, i prema nameni stvari koja je predmet posluge.

- Oštećenje ili propast predmeta posluge koja je nastala usled slučaja ili više sile koja je nastala usled redovne upotrebe stvari snosi poslugodavac.

- Poslugoprimac koji je predmet posluge upotrebio protivno ugovoru, nameni ili potrebi, kao i onaj koji zadocni sa vraćanjem stvari, odgovara za slučaj ili višu silu.

- Ako nije drugačije ugovoreno, poslugoprimac snosi troškove vezane za redovno održavanje, čuvanje i upotrebu stvari.

- Ako je vreme trajanja poslgue ugovoreno, poslugoprimac je dužan da vrati predmet posluge u roku.

- Pre isteka ovog roka, poslugodavac može da raskine ugovor o posluzi ako poslugoprimac zloupotrebljava stvar, koristi je protivno cilju u kome je posluga ugovorena ili drugom neovlašćeno pozajmljuje stvar.

- Poslugoprimac i pre isteka roka može da vrati predmet posluge osim u slučaju kada bi to za poslugodavca predstavljalo teret ili mu prouzrokovalo štetu.

- Vraća predmet u stanju u kome je primljen ne računajući trošenje nastale redovnom upotrebom predmeta.

- Vraća i koristi koje je stvar dala.

- Poslugoprimac predmet ugovora o posluzi vraća o svom trošku.

- Ako mesto vraćanja nije određeno ugovorom ili zakonom i ne može da se odredi prema prirodi posla i okolnostima konkretnog slučaja, poslugoprimac predaje predmet posluge poslugodavcu u mestu prebivališta (boravišta) poslugodavca.