VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA MENADMENT U SAOBRAAJU NISEMINARSKI RAD

TEMA: STRUKTURA SAOBRAAJNIH USLUGAPREDMET:PLANIRANJE U SAOBRAAJU Predmetni nastavnik: Student:

dr Milisav Miljkovi Marko orevi

Br. indeksa: MS 8-S/14Ni, 2014.Sadraj....................................................................................................2

Uvod.......................................................................................................3

1. Marketing u saobraaju.......................................................................4

2. Vidovi i vrste saobraaja......................................................................5

2.1. Usluge u eleznikom saobraaju.....................................................5

2.2. Usluge u drumskom saobraaju.........................................................6

2.3. Usluge u vodenom saobraaju...........................................................6

2.4. Usluge u avio (vazdunom) saobraaju.............................................7

3. Proizvodna i prodajna orjentacija u poslovanju saobraajnih preduzea..........................................................................................7

3.1. Sutina i specifinost saobraajne proizvodnje (usluge)....................8

4. Usluga kao proizvodna delatnost u saobraaju...................................9

4.1. Rezultat saobraajne usluge.........................................................10

5. Struktura saobraajnih usluga...........................................................11

6. Kvalitet pruanja usluga u saobraaju................................................14

7. Usluga u saobraaju- prevoz putnika.................................................14

7.1. Brzina prevoza putnika i robe......................................................15

Zakljuak

Literatura

Uvod

U savremenim ekonomskim teorijama saobraaj se najee smatra samostalnom oblau materijalne proizvodnje i znaajnom privrednom delatnou. Njegova samostalnost se ogleda u tome to se za organizaciju i izvrenje procesa transporta angauje posebna radna snaga i transportna sredstva. Saobraajna delatnost ini jedan od znaajnih faktora drutvene delatnosti, koja istovremeno predstavlja samostalnu privrednu oblast, ali i znaajan preduslov za razvoj drugih privrednih oblasti. Saobraaj kao privredna delatnost stimulie razvoj industrije obavljajui funkciju prevozioca masovnih koliina proizvoda. Saobraaj znatno utie i na ubrzanje obrta sredstava. Poboljanjem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su uloena u proizvodnju roba to pre vrate iz procesa prometa u proces proizvodnje.Transportpredstavlja jedan od kljunih elemenata sa kojima se moe racionalisati. Da bi se uspeno upravijalo transportnim aktivnostima, trebalo bi poznavati sve vrste transporta i njihove karakteristike.

1. Marketing u saobraaju

Marketing u saobraaju kao podsistem u sistemu marketingusluga.Primena marketinga u uslunim delatnostima posebno je potencirana intenzivnim razvojem i sve veim znaajem sektorauslugau nacionalnim ekonomijama. Predvianja eksperata idu u pravcu daljeg rasta tercijarnog sektora, te se namee kao neophodnost primena marketinga (usluga) u poslovanju uslunih delatnosti u cilju kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba sve izbirljivih i zahtevnijih korisnikausluga. U toj poziciji je i saobraaj sa svim osobenostima koje ga diferenciraju od ostalih uslunih delatnosti. Poslovanjesaobraajnihpreduzea na principima trinog poslovanja s izraenom konkurencijom na transportnom tritu u prvi plan stavlja marketing kao jednu od najznaajnijih funkcija preduzea.Primena marketinga u saobraaju zasnovana je na optim karakteristikama korienja marketinga u uslunim delatnostima, ali njena bit potie iz odreenih osobenosti saobraajnog (transportnog) trita i saobraaja u celini. U strunoj literaturi prisutna je izvesna tranzicija u razumevanju uslune orijentacije i moi marketinkog uticaja. Mnogi autori misle da vrh hijerarhije organizacije ine osoblje za kontakt s kupcima, fiziki resursi i operacioni sistemi koji su u meusobnom odnosu s potroaima. Kako saobraajna preduzea predstavljaju kompleksan saobraajno transportni sistem uslune delatnosti, vrlo je poeljno ovaj koncept uvaiti i primeniti na saobraajna preduzea. Uticaj marketinga mora se ogledati u svim segmentima pristupanja procesu usluivanja klijenta. Stoga je funkcionalna koherencija izmeu marketinga i proizvodnje sutinski bitna za saobraajne sisteme Kao i u ostalim privrednim delatnostima i u saobraaju je razumevanje motiva korienja saobraajnihusluga osnova za razumevanje potreba korisnika i kretanja tranje za saobraajnim uslugama. Utvrene potrebe korisnika su osnove za definisanje proizvodnih, razvojnih, i drugih programasaobraajnihpreduzea. Dakle, praenje izmenjenih zahteva tranje na tritusaobraajnihuslugaosnov je racionalne poslovne politike. Istovremeno, saobraajno preduzee mora primenjivati odgovarajue strategije u domenu instrumenata trinog nastupa, kako bi se intergisalo sa sredinom. Marketing orijentacijasaobraajnihpreduzea ima za posledicu znatno prilagoavanje saobraajnihuslugakorisnicima. Za preduzee koje se bavi uslunim delatnostima od velikog znaaja je inoviranje programausluga. Istraivako-razvojna aktivnost nije od manjeg znaaja kod uslunog preduzea, mada je karakter rada i sprega sa marketingom dosta razliita od proizvodnog preduzea. U saobraaju postoje velike mogunosti za razne inovacije koje bi doprinele ostvarenju dodatnih prihoda. Nove potrebe i zahtevi za savremenim saobraajnim uslugama, kao i brz razvoj nauke i tehnike, doprineli su da svaka grana saobraaja razvije svoje mobilne transportne kapacitete, meusobno razliite po tehniko-tehnolokim, saobraajnoekonomski, i organizacionim osobenostima. Tako, naspram procesa formiranja novih potreba i potranje za saobraajnim uslugama, vremenom se proirivalastrukturasaobraajnihgrana i razvijala sloena organizacionastrukturasaobraajnog sistema i transportnog trita. Treba istai da jedan globalni sistem upravljanja u sektoruuslugakoji predstavlja podlogu u strategijskom nastupu razliitih podruja u okviru sektora usluga, uz primenu interaktivnog marketinga, mora biti primenjen i na saobraajna preduzea. Dugoroan uspeh u uslunom poslovanju mogue je jedino ukoliko potroa i usluna kompanija zajedno ulau napore u prizvodnju i potronju odeenihusluga. Najjednostavniji oblik saradnje u praksi marketingauslugapredstavljaju prijateljski odnosi izmeu uslunog osoblja i potroaa.

2. Vidovi i vrste saobraajaPodela saobraaja moe se vriti na razne naine. Kao kriterijum za podelu mogu nam sluiti izvesna tehnike karakteristike, zatim nain organizacije prevoza kao i izvesne ekonomske funkcije pojedinih saobraajnih delatnosti. Tehniki kriterijumi za podelu saobraaja su: vrsta saobraajnog puta, vrsta pogonske snage.

Poznato je da su osnovni elementi svakog saobraaja put i prevozno sredstvo i to kako pogonska maina, tako i sama vozna sredstva. Prema savremenoj tehnici saobraajnih sredstava, saobraaj se moe odvijati na kopnu, vodi i vazduhu. Otuda i osnovna podela saobraaja na tri vida: suvozemni, vodeni i vazduni. Transportna ponuda je ponuda prevoznih i infrastrukturnih kapaciteta, kao potencije za proizvodnju prevoznih usluga odredjenog kvaliteta, uz trino prihvatljivu cenu. Ona je kapitalno intenzivna, sa dugim rokovima izgradnje i znaajno specijalizovana izmedju pojedinih vidovatransporta. Prati je velika optereenost fiksnim trokovima. Proizvodjai i maloprodavci moraju stalno da ispituju produktivnost i efikasnost svogtransporta. Smatra se da se maksimiranjem efikasnosti transporta mogu smanjiti trokovi prevoza od 10% do 30%. Svaki vidtransportaima prednostiusvojoj oblasti. Postoje sledei vidovi transporta: elezniiki transport drumski transport vodeni transport avio transport ostali pruioci transportnih usluga

2.1 Usluge u eleznikom saobraaju

Jedna od velikih prednosti eljeznikog transporta je sposobnost da se preveze razliita vrsta robe, poev od suvih, rasutih i tenih roba, zamrznute hrane, sveeg voa i povra koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika i velikih gabarita i slino. Prevoznici koji se bave eljeznikim transportom se smatraju "prirodnim monopolistima". Razlog za ovo su visoke investicije koje su neophodne za otpoinjanje ovog posla (ovde seuobzir uzimaju transportne organizacijeurazvijenim ekonomijama, poto kod nas, praktino, postoji samo jedan prevoznik). Uz pretpostavku da je infrastruktura razvijena, prevoznik mora da obezbedi terminale za pristup vagonima, opremu za podrku utovaru, manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone. Zbog ovakvih uslova, eljezniki transport,usvetu, vai za deo industrije "uopadanju", odnosno, udeo eljeznikog trasportauukupni trokovima zaradama opada. Kako eljeznikom transportu ostali vidovi transporta intenzivno oduzimaju poslove, eljeznike organizacije su prinuene da unapreuju svoje poslovanje i sniavaju trokove transporta po kilometar-toni prevezene robe.2.2 Usluge u drumskom saobraajuDrumski transport deli prednosti sa eleznikim transportom, po pitanju vrsta roba koje moe da preveze. Pored ovoga, drumski transport ima i dodatnih prednostiuvidu: razvijene infrastrukture, koja mu omoguuje transport, praktino, od skladita proizvoaa do bilo kojeg odredita, relativno niskih trokova transportnih sredstava, to omoguuje gotovo svakoj organizaciji da ih poseduje i relativno visoka brzina transporta. Za kvaliteta drumski transport, jedan od osnovnih preduslova je razvijena infrastruktura. Dok je kod eljeznikog transporta, to predstavljalo problem, i gotovo sopstveni problem transportne organizacije, kod drumskog transporta, infrastrukturu razvija drava, a prevoznici plaaju nadoknadu za korienje te infrastruktureuvidu taksi prilikom registracije vozila, drumarine ili doprinosa kroz cenu goriva. Na taj nain su korisnici drumskog transporta poteeni visokih investicionih trokova koji su karakteristini za eljezniki transporti. Nedostaci drumskog transporta su relativno visoki trokovi transporta i relativno niska pouzdanost transporta, poto na vreme prispea poiljkeuznatnoj meri utiu guve na drumovima, meteoroloki uslovi i nepouzdanost samog prevoznog sredstva. Jo jedan nedostatak ovog vida transporta se javlja poslednjih decenija jeste ekoloki faktor. Sve si vei pritisci na proizvoae prevoznih sredstava da snize nivo zagaenja vazduha, poto se motori sa unutranjim sagorevanjem, koji pokreu celokupni drumski transport, visoko kotiraju na listi zagaivaa ovekove okoline.2.3 Usluge u vodenom saobraajuVodni transport karakterie korienje postojeih puteva reka, jezera, mora i okeana, koji uglavnom ne zahtevaju odravanje (ovde se moe navesti izezetak odravanja pristanine zone, kao i renog korita, koje je zbog nanosa peska i mulja potrebno oistiti). Od prevoznika koji se bave ovim vidom transporta, se oekuju investicijeuplovne objekte i objekteupristanitu. Od pristaninih objekata, najvaniji je nain utovara / istovara i najee se koriste veliki kranovi ili je omoguen ulaz motornim vozilima direktno na plovni objekat. Izgradnja pristaninih objekata, uglavnom, pada na teret drave ili gradauijoj zoni se nalazi pristanite, a zatim grad / drava vraaju uloeni novac kroz naplaivanje usluga koje pruaju prevoznicima (privez, utovar, istovar, energija, takse i slino). Postoje i sluajevi da neka privredna organizacija izgradi svoje pristanite, za svoje potrebe. Kao primer za ovo reenje, mogue je navesti rafinerije nafte i novosadska i panevaka rafinerija imaju svoja pristanita, ili beoinsku cementaru. Prednosti vodnog transporta su niski trokovi po kilometru-toni prevezene robe. Iako vodni transport ima visoke osnovne trokove, usled prevoza ogromnih koliina robe na, po pravilu, velike udaljenosti, trokovi po jedinici tereta su najmanji od svih vidova transporta. Vodnim transportom se uglavnom transportuju robe visoke specifine teine (ugalj, rude, nafta), koje je potrebno transportovatiuvelikim koliinama. Veliki nedostatak vodnog transporta su visoki inicijalni trokovi (cena plovnog objekta) i niska brzina prevoza,remont plovnog objekta i odravanje. Jedan od ozbiljnih problema koji se javljaju kod vodnog transporta jeste utovar, odnosno istovar robe. Kako su pristanita skupa za izgradnju, nije ih mogue izgraditiublizini svakog korisnika vodnog prevoza, tako da je potrebno organizovati i prevoz robe do utovarnog pristanita, kao i prevoz od istovarnog pristanita. Ovo znaajno podie nivo trokova, ali i nivo rizika od oteenja robe prilikom transporta od proizvoaa do kupca. 2.4 Avio(vazdune) saobraajne uslugeAviotransport je specifian po svojoj visokoj brzini transporta, visokim trokovima i visokoj pouzdanosti. Zbog visokih trokova transporta, prevoz je ogranien na robu koja ima veliki znaaj, malu teinu ili visoku specifinu cenu (pota, nakit, umetnika dela) ili na robu koja se transportujeuuslovima kada cena nije bitna (prirodne katastrofe, vojna tehnikauratnim, ali i mirnodopskim uslovima). Ovo je imalo za posledicu da se aviotransport tretira kao putniki transport, poto preko 90% kilometar-tona ostvarenihuavioprevozu ini prevoz putnika, a manje od jednog procenta ukupno prevezenih kilometartona robe pripada avioprevozu. Ovo ima za posledicu da se prevoz robe tretira kao nuspojava prevoza putnikKao kod drumskog i vodnog prevoza, niavioprevoznici ne izgrauju infrastrukturu neophodnu za obavljanjeavioprevoza. Aerodromi su vlasnitvo posebnih organizacija dok avioprevoznici samo koriste usluge aerodroma. Od avioprevoznika se oekuje da investirajuuletelice. Nii trokovi radne snage su jo jedan u nizu vida smanjenja trokova u poreenju s konvencionalnim prevoznicima. Prema istraivanjima piloti low cost avio-kompanija u proseku lete 25% vremena vie od pilota nacionalnih avio-kompanija. Osim dueg letenja, piloti i posada imaju manje vremena za odmor i obavljaju jo neke dodatne zadatke - planiranje leta, nadgledanje utovara kofera i toenja goriva, ienje aviona i sl. Smanjenje trokova osoblja ukljuuje i outsourcing svih neletakih dunosti.

3. Proizvodna i prodajna orjentacija u poslovanju saobraajnih preduzeaProizvodna i prodajna orijentacija u poslovanjusaobracajnihpreduzeca roba Poslovna koncepcija (filozofija) definise nacin poslovnog razmisljanja , odlucivanja , i akcije organizacije.Izbor poslovne koncepcije dobrim delom je uslovljen karakterom sredine u kojoj organizaciji obavlja svoju poslovnu aktivnost.Upravljanje marketingom u okviru razlicitih poslovnih koncepcija podrazumeva odabir jasnih i unapred utvrdjenih marketing aktivnosti , baziranih na smisljenoj filozofiji poslovanja. U tom smislu , najcesce su isticane tri koncepcije: proizvodna orijentacija; - prodajna orijentacija; - marketing orijentacija. Proizvodna orijentacija polazi od pretpostavke da potroai favorizuju proizvode s najniom cenom tako da se efikasnost proizvodne funkcije smatra dominatnim ciljem poslovanja. Proizvodna orijentacija u poslovanju konkretno znai da su poslovni subjekti dominatno usmereni na interne faktore, da su okrenuti proizvodnji saobraajne usluge, te da nastoje da na trite plasiraju sve to se proizvesti moe kako bi se ostvario cilj poslovanja. Maksimirati dobit preko obima prodaje jeste cilj poslovanja. Preduzee koje primenjuje proizvodni koncept fokusira se na probleme korienja kapaciteta i stvaranje proizvodnog programa. Akcenat je na korienju kapaciteta i ceni kotanja, a ne na obimu prodaje i prodajnoj ceni. Menadment preduzea tretira proizvodne kapacitete proizvodni (usluni) program kao neto fiksno, dok prodaju vidi u funkciji proizvodnje. To znai da prodaja ima zadatak da obezbedi kontiniurano odvijanje procesa proizvodnje, uz mali promocioni napor u vezi s plasmanom usluge na trite. Pogrena poslovna orijentacija prema proizvodu, a ne prema kupcima, dovela je do gubitaka u poslovanju preduzea. Od sredine 60-ih godina, prodajna orijentacija postepeno poinje da zamenjuje proizvodnu orijentaciju. Sredstva da se potencijalni kupci pretvore u stvarne potroae jesu agresivna prodaja i raznovrsne promotivne aktivnosti. Komercijalna sluba utie na formiranje proizvodnog programa, donekle uvaavajui zahteve korisnikasaobraajnihusluga. Snana komercijalna propaganda preduzea u okviru pojedinihsaobraajnihgrana nastoji da obuhvati to vee trite. Masovno trite stvara mogunost da se stvaraju velika preduzea koja uspeno podmiruju potrebu nacionalnog trita i izvoze svoje proizvode na inostrana trita. Kao dobar primer moe posluiti snano razrastanje uloge vazduhoplovnog saobraaja na turistikom tritu, kroz korienje carter prevoza u avio-saobraju. Marketing orijentacija saobraajnihpreduzea imala prilagodjavanjesaobracajnihusluga korisnicima. Mogunost prilagodjavanjasaobraajnihusluga novim potrebama korisnika su ogranicene samo u kratkom roku, ali veoma prilagodljive u drugom roku. Inovacija na poljusaobraajnihuslugapretpostavlja usku koordinaciju tehnolokih i marketing istraivanja. Implementacija novih tehnologija daje potpuno novi kvalitet, ne samo u pogledu karekteristikasaobraajnihusluga, ve i u pogledu instrumenta marketing miksa.3.1 Sutina i specifinost saobraajne proizvodnje (usluge)Saobraajna proizvodnja je, videli smo, takva vrsta proizvodnje u kojoj se upotrebne vrednosti korisnosti dobijaju promenom mesta, za razliku od drugih vrsta proizvodnje kod kojih se rezultati dobijaju menjanjem oblika ili strukture. Ljudska delatnost koja menja mesto nekome ili neemu jeste saobraajna delatnost. Kome, emu i kada treba promeniti mesto? Iz ranijeg jednostavnog primera videli smo da mesto treba promeniti nekom predmetu iz prirode (vodi) kako bi se on naao na mestu gde e biti upotrebljen. i u mnogim drugim sluajevima bie potrebno da predmete iz prirode najpre prenesemo na neko drugo mesto, a tek potom upotrebimo ili dalje preraujemo. U mnogim proizvodnim procesima nije mogue da se sve promene oblika i strukture obave na istom mestu. Posle jedne promene oblika ili strukture predmete emo preneti na neko drugo mesto, gde emo im izvriti neke promene oblika ili strukture itd. U mnogim sluajevima rezultati rada dobijeni kroz promene oblika ili strukture ne mogu se koristiti na mestu na kome su izvrene ove promene. A ako se ne mogu koristiti oni i nemaju upotrebnu vrednost. Proces njihove proizvodnje, znai, nije zavren. Zavrna promena na tim predmetima jeste promena mesta, tj. premetanje predmeta sa mesta promene oblika ili strukture na mesto potronje. Iz svih ovih primera moe se zakljuiti da se promene mesta predmeta mogu vriti pre promena oblika ili strukture, izmeu dve promene oblika ili strukture i posle promene oblika ili strukture. Ali, u svakom od ovih sluajeva, promena mesta ima isti proizvodni karakter, jer su sve ove promene sastavni deo procesa proizvodnje. Pored promene mesta stvarima (predmetima), saobraajna delatnost menja mesto i ljudima. Da bi se na nekom mestu (njivi, fabrici) mogla obaviti proizvodnja, pored toga to na to mesto treba dovesti predmete rada (sirovine i sl.) i orua za rad (maine, alate i sl.), tu treba dovesti i ljude radnike, proizvoae. Ali pre nego to se radnici ponu prevoziti na mesto proizvodnje, odakle e se posle rada vraati kui da se odmore i osposobe za dalju proizvodnju moraju se najpre osposobiti za posao koji e obavljati, odnosno za ivot u datim drutvenim okvirima. Znai, moraju se prevesti u kolu gde e stei znanja, potrebna za budui rad i budui ivot u ljudskoj zajednici. Zadovoljavanje mnogih potreba ljudi takoe e zahtevati da se oni prevezu na mesto na kome e zadovoljiti tu potrebu: do stana, do restorana, do pozorita ili bioskopa, do mesta odmora, oporavka itd. Dakle, i promene mesta ljudi, koje obavlja saobraajna delatnost, takoe su proizvodnog karaktera. Prevoz putnika ima proizvodni karakter i kada se vri zbog proizvodnje (na radno mesto), i kada se vri zbog pripreme za proizvodnju i ivot (u kolu), i kada se vri zbog nabavke dobara za potronju (u trgovinu), i kada se vri zbog potronje (na mesto podmirenja potreba). Saobraajna delatnost obuhvata i prenoenje vesti, poruka ili raznih drugih saoptenja izmeu prostorno udaljenih ljudi, kako u procesu proizvodnje ili u vezi sa proizvodnjom tako i prilikom raspodele stvorenih vrednosti, prilikom razmene dobara ili u potronji, a i u svim drugim oblicima drutvenog ili privatnog ivota ljudi.

4. Usluga kao proizvodna delatnost u saobraajuSavremena nauka definie saobraajnu delatnost kao proizvodnu delatnost a saobraaj kao vrstu proizvodnje koja stvara odreene upotrebne vrednosti, odnosno rezultate koji imaju sposobnost zadovoljavanja potreba pojedinaca ili drutveno-ekonomskih zajednica. Saobraajna proizvodnja je takva vrsta proizvodnjeu kojoj se upotrebne vrednosti korisnosti dobijaju promenom mesta, zarazliku od drugih vrsta proizvodnje kod kojih se rezultati dobijaju menjanjem oblikaili strukture.Osnovo pitanje je zato postoji potreba za ovakvom vrstom proizvodnje i kada se ona javlja. Ili, kome, emu i kada treba promeniti mesto? U mnogim proizvodnim procesima nije mogue da se sve promene oblika i structure obave na istom mestu. Posle jedne promene oblika ili strukture predmeti se prenose na neko drugo mesto, gde se vre neke promene oblika ili strukture itd.U mnogim sluajevima rezultati rada dobijeni kroz promene oblika ili structure ne mogu se koristiti na mestu na kome su izvrene ove promene. A ako se nemogu koristiti oni i nemaju upotrebnu vrednost. Proces njihove proizvodnje,znai, nije zavren. Zavrna promena na tim predmetima jeste promena mesta, tj. premetanje predmeta sa mesta promene oblika ili strukture na mesto potronje. Oigledno da se promene mesta predmeta mogu vriti pre promena oblika ili strukture, izmeu dve promene oblika ili strukture i posle promene oblika ili strukture. Ali, u svakom od ovih sluajeva, promena mesta ima isti proizvodni karakter, jer su sve ove promene sastavni deo produetak procesa materijalne proizvodnje. Proizvodnja koja stvara upotrebne vrednosti promenom mesta ljudima, teretu i porukama u definisanom vremenu jeste saobraajna proizvodnja.Da bi se na nekom mestu mogla obaviti proizvodnja, pored toga to na to mesto treba dovesti predmete rada i orua za rad (maine, alate i sl.), tu treba dovesti i ljude radnike, proizvoae, zaposlene.Ali pre nego to se zaposleni ponu prevoziti na mesto proizvodnje, odakle e se posle rada vraati kui da se odmore i osposobe za dalju proizvodnju moraju se najpre osposobiti za posao koji e obavljati, odnosno za ivot u datim drutvenim okvirima. Znai, moraju se prevesti u kolu gde e stei znanja, potrebna za budui rad i budui ivot u ljudskoj zajednici. Zadovoljavanje mnogih potreba ljudi takoe e zahtevati da se oni prevezu na mesto na kome e zadovoljiti tu potrebu: do stana, do restorana, do pozorita ili bioskopa, do mesta odmora, oporavka itd. Dakle, i promene mesta ljudi, koje obavlja saobraajna delatnost, takoe su proizvodnog karaktera.4.1 Rezultati saobraajne usluge Saobraajna proizvodnja ne bi bila proizvodnja kada ne bi imalarezultat proiz-vodjnje, kada ne bi stvarala upotrebne vrednosti.Upotrebnu vrednost proizvoda ,rezultat proizvodnje ,ini sposobnost toga prizvoda da zadovolji neku potrebu ljudi. Pri tome je bitna upravo ta sposobnost, a ne materijalni oblik "opipljivost" ili "neopipljivost" proizvoda, jer za razliku od ostalih proizvodnih delatnosti, rezultat rada u procesu saobraajne proizvodnje nije opipiljivi, materijalizovan gotov proizvod, ve korisni uinak u vidu obavljene prevozneusluge. Ovaj korisni uinak se moe utroiti samo za vreme procesa proizvodnje. injenica da je u saobraaju potpuno sinhronizovan process proizvodnje i potronje ima poseban znaaj za formiranje cena prevoznih usluga.Transportna usluga se ne moe akumulirati, skladititi pa prodavati posle zavrenog procesa prevoza.Rezultat saobraajne proizvodnje je korisni uinak-prevozna usluga koja se moe kvantitativno izraziti kao proizvod teine robe i daljine prevoza, odnosno broja putnika i daljine prevoza. Jedinice za merenje obima prevoza u saobraaju su neto tonski i putniki kilometri. Ovim jedinicama merimo koristan uinak, odnosno ono to saobraaj prua privredi odnosno korisnicima transporta. Da bi saobraajno preduzee moglo da proizvede odreenu koliinu prevoznih usluga (neto rada), ono mora izvriti znatno veu koliinu bruto rada (u koji ulazi i sopstvena teina voznog/plovnog parka). Diferenciranje obima proizvodnje i obima radau saobraaju je jedna od njegovih znaajnih specifinosti od ije veliine zavisi veliina trokova.U literaturi se ponekad mogu nai i neka pogrena tumaenja rezultata saobraaja posvome obliku i strukturi, predmet rada saobraaja jednak i pre i posle prevoenja; i drugo, iz injenice da saobraajna preduzea,popravilu, ne prodaju"prevezeni predmet" nego sam prevoz. Naime, tano je da se prevozom ne menjaju ni oblik ni struktura predmeta koji se prevozi. Ali to nikako ne znai da saobraaj "ne vrifizikepromene" na predmetu svoga rada. Moe li biti ita "fizikije" od kretanja, premetanja, prevoenja. Prevoz je svakako fizika pojava a prevoenjem se vri fizika promena. Promena mesta je samaposebi i materialna promena. Prevozom se menja i kvalitet prevezenih predmeta. Ako, a drugaije ne moemo, pod kvalitetom podrazumevamo, pored drugih odlika, i mesto u prostoru, onda je promena mesta i promena kvaliteta. Jer, ugalj u jami moe imati isti oblik, istu strukturu, istu kalorinu vrednost itd. kao i ugalj pred kotlarnicom ali ne i istu sposobnost zadovoljavanja ljudskih potreba, pa prema tomeni isti kvalitet.Prema tome saobraajna proizvodnja ,promena mesta, prevoz ,jestfizika, jestematerijalnai jestekvalitativnapromena predmeta prevoenja.Drugi razlog koji takoe moe dovesti do pogrenih shvatanja rezultata saobraajne proizvodnje proizilazi iz injenice da saobraajna preduzea,popravilu, prodaju sam proces proizvodnje (prevoz) a ne rezultat te proizvodnje (stvar,putnika, vest ka novom mestu).Da li e neki proizvoa, u robnoj proizvodnji, izai na trite sa samom proizvodnjom ili sa njenim rezultatimane zavisi od vrste proizvodnje(kovanje, ivenje, presovanje, prevoenje ili neto peto) negozavisi od odnosa toga proizvoaa prema predmetima njegovog rada da li jesu ili nisu njegova svojina. Naime,ako jedan kroja kupi tof i od njega napravi odelo, prodae muteriji odelo (rezultat proizvodnje); ali ako isti kroja saije isto takvo odelo od materijala koji mu je donela muterija on ne moe prodati rezultat proizvodnje (odelo) nego samo proces proizvodnje (ivenje). Slinih primera moemo nai nmogo: mlinar koji samelje tue ito moe prodati samo meljavu a ne brano kao rezultat proizvodnje;mostogradnja prodaje montau mosta, a ne most; graevinari (popravilu) neprodaju izgraene zgrade (poprojektu, od materijala i na zemljitu investitora)nego samo graenje; itd. Kako ni saobraajna preduzea ne kupuju niti mogu"kupiti" svoje putnike niti poruke koje prenose a,popravilu, ne kupuju ni teret koji prevoze, ne mogu ni prodati rezultat proizvodnje , prevezenog putnika, vest ili teret, nego prodaju sam proces proizvodnje prevoz.U izuzetnim sluajevima, u kojima saobraajno preduzee prevozisvojteret onda e i prodatiprevezeni tereta ne prevoz. Tako posluje, recimo, Bagersko-brodarsko preduzee iz Beograda, koje utovaruje pesak i ljunak sa obala (ili dna) Save i Dunava u sopstvene teretnjake, prevozi do deponija, pretovaruje u sopstvene kamione i kupcima prodaje prevezeni pesak i ljunak (a ne prevoz peska i ljunka).Poovom principu posluje samo mali broj saobraajnih preduzea te se stvarno radi samo o izuzetku. Ali, izuzetku koji je dovoljan dokaz da saobraaj ne prodajeprocesprevoenja zato to obavlja saobraajnu proizvodnju ne zato to menja mesto a ne oblik ili strukturu nego zato to ovu promenu vri na predmetima rada koji nisu njegova svojina.

5. Struktura saobraajnihuslugaUsluga kao primer uslune delatnosti, je veoma kompleksno i dinamino. Promene su dosta izraene kako na strani ponude, tako i na strani tranje. U analizi tranje, smatra se da treba razlikovati tranju za prevoznim uslugama na nivou: pojedinih teritorijalnih celina, pojedinih vrsta saobraaja i vrsta saobraajnih preduzea. Na strain ponude, kvalitet i cenauslugarazliitih sistema saobraaja opredeljuju postojee i potencijalne korisnike saobraajnih usluga. Vremenska dinamika tranje je posebno podruje istraivanja saobraajnih organizacija, zbog tekoa u prilagoavanju ponude tranji u kraim vremenskim intervalima. Preko redefinisanja elemenata marketing moemo doi do sledeih zakljuaka. Cena predstavlja veoma bitan element marketing miksa i ujedno je element trinih konkurentnosti u odnosu na pojedine vidove transporta. Cena transportnog proizvoda bitno opredeljuje poziciju prevoznika, utie na opredeljenje potroaa za korienje odreenog vida saobraaja, i ima direktni uticaj na ukupni prihod i ostvarenu dobit preduzea. Odluke o ceni direktno utiu na ostvarivanje finansijskih i drugih ciljeva korporacije. Donoenje odluke o ceni obino zahteva kompletnu analizu brojnih faktora, ukljuujui konkurentske proizvode i njihove cene, socio-ekonomske i demografske karakteristike kupca i opte ekonomske uslove. Ova analiza postaje veoma kritian korak u razvijanju strategije cena i u odreivanju trinih cena za pojedine proizvode. Principi i nain formiranja cena imaju zajednike osnove u svim vrstama saobraaja. U savremenim uslovima dostignuti stepen razvoja saobraajnog sistema kao i visok stepen konkurencije u prvi plan istiu trinu poziciju transportera kod formiranja prevoznih cena. Umesto proizvodnog nuno se zahteva primena trinog marketing koncepta ukupne poslovne politike saobraajnih preduzea, a u okviru njega i trino zasnovane politike cena, kao bitnog instrumenta marketing miksa.Pitanje koje se nuno namee u trinim uslovima poslovanja je sa kojom cenom prevoza se moe pridobiti prevoz tj.koja cena poveava konkurentnost prevoznika ? U uslovima kada na tritu ne postoje uslovi za opstanak monopolskih I oligopolskih struktura tj. kada je prisutna globalna konkurencija transportera, osnova za formiranje prevoznih cena je cena kotanja odnosno trokovi proizvodnje jedinice prevozne usluge. Nain i formiranje cena u ijoj osnovi se nalazi cena kotanja jedinice prevozne usluge, moraju da budu u skladu sa dinamikom i strukturom trokova poslovanja transportera. U trenutku formiranja cene, koji uvek prethodi poetku procesa proizvodnje transportnihusluga, stvarni obim prevoza nije poznat, tako da transporter i ne moe da zna stvarni iznos pojedinanih fiksnih trokova. On se projektuje na osnovu prosenog stepena iskorienja kapaciteta. to se tie udaljenosti prevoza, za formiranje prevoznih cena bitna je struktura dinamika poetno-zavrnih operacija i trokova prevoza.Uticaj strukture i dinamike trokova na stepen iskorienosti kapaciteta kao i na udaljenost prevoza sprovodi se na dva naina: diferenciranje cena u zavisnosti od stepena iskorienosti kapaciteta

diferenciranje cena u zavisnosti od udaljenosti prevozato se tie prvog naina on se koristi u cilju stimulisanja korisnika prevoza na bolje korienje tovarne sposobnosti, potpunije eksploatacije tehniko-ekonomskih karakteristika prevozmih kapaciteta. Primenom ovog naina posebno se stimuliu stalni korisnici koji prevoze velike koliine roba. Poizvod kao element marketing miksa je svaki rezultat procesa proizvodnje namenjen za podmirenje transportnih potreba. U odnosu na ostale proizvode transportni proizvod ima svoje specifinosti jer delovanje svake promene u faktorima tranje za prevozom putnika i robe, direktno se odraava na ostvarenje postavljenih ciljeva i marketing poslovne orijentacije transportne organizacije. Vremenska i teritorijalna neravnomernost tranje nepovoljno deluje na ve definisani program proizvodnje saobraajnog proizvoda i ini ga neadekvatnim i neprilagoenim zahtevima trita. Pri tome se ne mogu zanemariti visoki fiksni trokovi koji optereuju saobraajni proizvod i ogromna finansijska sredstva za njihovu proizvodnju. Diferenciranost i raznovrsnost tranje za saobraajnim uslugama je sve vea, to treba da predstavlja izazov za sve transportne kompanije da poboljaju ponudu i kvalitet usluge. Veoma bitno pitanje koje se namee saobraajnim kompanijama je pitanje ouvanja ivotne sredine. Ako uzmemo primer JP eleznica Srbije, vezano za to pitanje moemo rei da ono ima prednost u odnosu na ostale saobraajne kompanije. To je odlina ansa za marketing eleznice da eleznica dobije funkciju prioritetnog prevoznika, naroito robe za iji prevoz eleznica ima pogodne ekonomsko-eksploatacione karakteristike. Takoe karakteristike infrastrukturnih kapaciteta eleznice, dug vek trajanja kapaciteta i njihova velika vrednost daju upravljanju marketingom eleznice poseban znaaj. Upravljanje transportnim proizvodom podrazumeva: istraivanje trita, planiranje, implementaciju dobijenih rezultata, kontrolu proizvoda i postprodajni marketinki proces. Organizovanje marketing aktivnosti u saobraajnom preduzeu za proizvodnju transportnihusluga, prema zahtevima trita (korisnikausluga), mogue je izvriti prema funkcijama, vrstamausluga, tritima, korisnicimauslugai dr. Funkcionalna organizacija marketing aktivnosti podrazumeva obavljanje istraivanja trita, propagande, poslova prodaje, reklamacije, uvoenja novih i unapreenja kvaliteta postojeihuslugai dr. Organizacija marketinga po vrstama transportnihuslugazahteva da se za svaku vrstu usluge organizuje posebno njihova proizvodnja i prodaja na principima marketinga (istraivanje, planiranje, organizovanje i sprovoenje svih elemenata marketing miksa-vrsta i kvalitetusluga, cena i tarifski uslovi, prodaja i nain prodaje, propaganda). Organizacija marketinga po tritima vri se posebno za meunarodne transportne usluge, za usluge unutranjeg prevoza, za trite koje obuhvata znaajne relacije saobraaja prema vrsti robe koju prevozi, prema relacijama koje su od stratekog znaaja za privredu i drugim opredeljujuim elementima za trinu podelu prema vrstamausluga. Promocija predstavlja podruje marketinga kome se posveuje velika panja u saobraajnoj organizaciji. Ona oznaava razliite aktivnosti koje preduzima saobraajna organizacija kako bi saoptila karakteristike svojih proizvoda (usluge) i navela ciljne kupce da ih kupi. Promocija sadri sledee : ekonomsku propagandu (plaeni oblik nepersonalnih prezentacija), linu prodaju (prezentacija usluge u razgovoru sa ednim ili vie oekivanih kupaca), publicitet (stimulacija traznje za uslugom putem medija), unapreenje prodaje ( stimulisanje potroaa da kupuju usluge i poveavaju efikasnost dilera). Dajui osvrt na pozicioniranje saobraajnihuslugana tritu neophodno je uoiti vezu izmeu promocije i logistike kao i kanala distribucije, i vezano za to treba analizirati osnovne strategije promocije, kao i njihovu korelaciju sa sektorom logistike. Odluka o kanalima obuhvata odluke o transakcionom kanalu i odluke o kanalu fizike distribucije. Zato je na menaderima marketinga da donesu odluku o transakcionim kanalima i o tome da li e se roba prodati preko posrednika (distributera), ili direktno. Najznaajniji trend je da su marketing menaderi poeli da shvataju strateku vrednost kanala u marketing miksu, kao i znaaj visoko kvalitetnihuslugalogistike na poveanje prihoda i satisfakcije potroaa. Kao rezultat toga, mnoge firme shvataju da je pruanje usluga potroaima aktivnost koja povezuje marketinguslugai logistiku i zato agresivno i efikasno promoviu usluge potroaima, istiui kljuni znaaj promocije kao elementa u marketing miksu. Efikasnim projektovanjemuslugapotraima identifikovanjem potreba za uslugama kao i kvalitetom pruanjausluga, znaajno se unapreuje konkurentska pozicija firme na tritu.6. Kvalitet pruanja usluga u saobraajuU putnikom saobraaju za poslovanje saobraajnih preduzea bitni su odreeni aspekti kvaliteta: U vezi sa putovanjem: brzina, tanost, konfor, cena, izbor reda vonje. Direktni uticajni faktori su: ponaanje (transportnog osoblja), informacije, rezervacije.Indirektni faktori su: sigurnost, uslovi putovanja, istoa, ugostiteljske suluge, okolina. Aspekte kvaliteta usluga koju putnik unapred plaa, putnik saznaje tek u toku putovanja. U cilju obezbeenja kvaliteta uslugeunapred, saobraajna preduzea moraju da preduzimaju posebne organizacione mere procesa rada u saobraaju. Npr savremene eleznice utvruju mape kriterija kvaliteta iorganizuju ponude za meunarodni i domai saobraaj (INTER-CITY, EURO-CITY), Razliite ciljeve i norme usluga za dnevni i noni saobraaj.Posebne organizacione mere za obezbeenjem kvaliteta usluga koje se propisuju su: uslugepre i posle putovanja uslugeputnicima u stanicama kriterijumi u vezi sa vonjom voza kriterijumi u vezi sa kvalitetom vagona pomo putnicima za reavanje svih problema u toku puta uslugeputnicima u vozu arifska politika sigurnost putovanjaOsnovna podela putnika je na: decu, omladince, studente, odrasle, penzionere, poslovne , turiste, tranzitne, individual.

7. Usluga u saobraaju- prevoz putnikaPrevoz putnika ima proizvodni karakter i kada se vri zbog proizvodnje(na radno mesto), i kada se vri zbog pripreme za proizvodnju i ivot (ukolu, fakultet i sl) i kada se vri zbog nabavke dobara za potronju (u trgovinu), i kada se vri zbog potronje (na mesto podmirenja potreba). To znai da se svrsishodna delatnost u saobraaju sastoji u realizaciji kretanja - putovanja bez obzira na motive tog putovanja. Saobraajna delatnost obuhvata i prenoenje vesti, poruka ili raznih drugih saoptenjaili informacija u najirem smilsu, izmeu prostorno udaljenih ljudi kako u procesu proizvodnje ili u vezi sa proizvodnjom tako i prilikom raspodele stvorenih vrednosti, prilikom razmene dobara ili u potronji, a i u svim drugim oblicima drutvenog ili privatnog ivota ljudi. Saobraaj je samostalna privredna delatnost samostalnost se ogleda u angaovanju posebne organizacije, sredstava i radne snage za izvrenje procesa transportovanja. Osim toga, saobraaj se u okviru drutvene podele rada jasno razgraniava sa ostalim privrednim delatnostima-mogue je tano utvrditi odkog momenta nastaje proces transportovanja i gde se on zavrava.7.1 Brzina prevoza putnika i robeBrzina prevoza jeste jedna od vrlo znaajnih tehnikih i eksploatacionih osobina pojedinih saobraajnih sredstava. Brzina prevoza na prvom mestu zavisi od tehnikih karakteristika jednog saobraajnog sredstva. Brzina prevoza svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava, i ona naroito raste uporedo sa porastom kapaciteta pojedinih saobraajnih sredstava. Kada se govori o brzini saobraajnih sredstava, kao faktoru koji utiu na kvalitet prevozneusluge, a isto tako na prevoznu sposobnost pojedinih saobraajnih grana, treba imati u vidu razlikovanje nekoliko vrsta brzina. Tako, na primer, treba razlikovati:

maksimalno moguu brzinu koju jedno saobraajno sredstvo prema svojim tehnikim karakteristikama moe da dostigne (tehnika brzina); brzinu vonje, brzinu sa kojom jedno saobraajno sredstvo proseno vozi brzinu putovanja odnosno komercijalnu brzinu, tj. brzinu sa kojom se jedan putnik odnosno tona robe prevezu od polaznog do uputnog mesta.

Da bi tehnike brzine pojedinih saobraajnih sredstava stvarno mogle da dou do izraaja, potrebno je da se organizacijom prevoza obezbedi to povoljniji odnos izmeu maksimalne-tehnike brzine i brzine vonje na jednoj strani, a na drugoj strani izmeu brzine vonje i brzine putovanja odnosno komercijalne brzine. Ukoliko je komercijalna brzina blie brzini vonje, utoliko vie dolaze do izraaja tehnike karakteristike i prednosti jednog saobraajnog sredstva nad drugim. Zbog toga je organizacija prevoza, a naroito vreme zadravanja na usputnim stanicama, broj tih zadravanja, organizacija prikljunih veza itd. vrlo znaajna za uspostavljanje to racionalnijeg odnosa izmeu brzine stvarnog kretanja roba i putnika i tehnikih brzina saobraajnih sredstava.

Zakljuak

Moe se sa pravom rei da je visok nivo transportnih i saobraajnih usluga deo kulture kvaliteta savremenog graanskog drutva, gde je intermodalna, korisniki prihvatljiva saobraajna usluga, pravi odgovor na drutvene i ekonomske zahteve za mobilnou.Uisto vreme, saobraajni sistem mora da zadovolji zahteve koji su posledica proirenja EU. Od logistike se zahteva da povee urbane sredine, gradove, regione i drave kao i trgovinske i ekonomske centre na regionalnom i Panevropskom nivou uz odreeni nivo kvalitetausluge. Takoe, liberalizacija trita saobraajnih usluga predstavlja vanu oblast liberalizacije integrisanog trita EU. Briga o korisniku i kvalitetuuslugepostaju kljuni faktori poslovnog uspeha i vaan preduslov opstanka provajdera saobraajneuslugena evropskom tritu od osnovnog okvira datogudokumentima koji definiu saobraajnu politiku transporta promovie i podrava unapreenje kvaliteta transportneuslugekroz etiri osnovna elementa: bezbednost, ivotna sredina, zatita interesa korisnika, kompetentnost. Kao posledica toga, za domaa transportna preduzea je od izuzetnog znaaja definisanje strategije kvaliteta po uzoru na praksu evropskih kolega za koje menadment kvaliteta saobraajnih usluga postaje realnost. Sve je vei broj kako privatnih, tako i javnih preduzeausektoru koja imaju pozitivna iskustva vezano za uspostavljanje, monitoring i kontinualno unapreivanje kvaliteta saobraajnih usluga.

Literatura1. Doc.dr Gruja A. Kostadinovi, Marketing u saobraaju, Ni, 2010.2. Grupa autora, Ekonomski renik, Beograd

3. Lali Z., Saobraajna Sredstva i infrastruktura, Miroslav, Bgd, 2008.

4. Markovi B., Integralni transport, VTM, Bgd-Zemun, 2007.

5. Dr. Stojan Novakovi, Racionalizacija prevoza robe, Studija IKS Beograd, 1977. Doc.dr Gruja A. Kostadinovi, Markenting u saobraaju, Ni, 2010.

Markovi B., Integralni transport, VTM, Bgd.-Zemun, 2007

Grupa autora, Ekonomski renik, Bgd, str.703

Lali Z., Saobraajna sredstva i infrastruktura, Miroslav, Beograd, 2008.

Dr. Stojan Novakovi, Racionalizacija prevoza robe, Studija IKS Beograd, 1977, str.30

23