bezbednost u saobracaju wiener

7/28/2019 Bezbednost u Saobracaju Wiener

1/21

Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju

Ni

SEMINARSKI RAD

Predmet: Bezbednost u saobraaju

Tema:

ULOGA SAOBRAAJNOG MENADMENTA U

UPRAVLJANJU BEZBEDNOU SAOBRAAJA

Mentor Student

Doc.dr Milorad Opsenica Wiener Dragana

Br. indeksa: 127-P/09

Ni, 2012.


2/21

2

SADRAJ

Uvod ........................................................................................................................................... 31. Saobraaj, tetne posledice saobraaja, bezbednost saobraaja .......................................... 42. Savremene koncepcije saobraajne politike Evrope ........................................................... 53. Nebezbednost saobraaja je drutveni problem (zato se to dogaa?)................................ 54. Prvi pokuaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobraajnih nezgoda (kako se to dogaa?)65. Zatitni sistem omoguuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobraajnihnezgoda (sistem upravljanja) ...................................................................................................... 76. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobraaja ................................. 87. Meunarodne organizacije i udruenja ............................................................................... 98. Predmet i ciljevi bezbednosti saobraaja .......................................................................... 11

8.1. Predmet bezbednosti saobraaja .................................................................................... 11

8.2. Ciljevi bezbednosti saobraaja ..................................................................................... 12

8.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobraaja .................................................................. 12

9. Metode bezbednosti saobraaja ........................................................................................... 139.1. Metod merenja ............................................................................................................... 13

9.2. Statistiki metod ............................................................................................................ 13

10. Zatitni sistem u bezbednosti saobraaja....................................................................... 1511. Mesto i uloga OUP u zatitnom sistemu ....................................................................... 17

11.1. Bezbednost saobraaja ........................................................................................... 17

11.2. Organizacija i nain realizacije sektorskog rada .................................................... 18

11.3. Poslovi i zadaci na sektoru ..................................................................................... 18

Zakljuak.................................................................................................................................. 20Literatura .................................................................................................................................. 21


3/21

3

Uvod

U ovom seminarskom radu bie predstavljeno kako saobraajni menadment utie nabezbednost u saobraaju.

Upravljanje je skup trenutnih akcija ili akcija tokom vremena kojim se deluje na

sistem sa namerom da se se realizuju ciljevi upravljanja. Upravljanje se sastoji iz odreivanja

upravljanja iz skupa dopustivih upravljakih akcija i sprovoenja upravljakih akcija.Saobraajni menadment ima cilj smanjenje zaguenja, poveanje nivoa bezbednosti i

smanjenje negativnih uticaja saobraaja naokruenje.Rzvijene zemlje svet su jo 70-desetih godin prolog vek shvtile d se moe

uprvljti bezbednou sobrj, d se moe unprediti bezbednost sobrj i smnjititetne posledice koje su neminovne zbog sobrj. Ko osnov z unpreenje sobrjkoriste se preventivne mere. U poetku je idej bil d se prti stnje bezbednosti sobrj,nezgode i ostli pokztelji, p posle njihove nlize predlgti mere z unpreenje

bezbednosti sobrj. Ukrtko i jednostvno reeno, eklo se d neko pogine d bi seunpreivl bezbednost sobrj.

Dnnji koncept unpreivnj bezbednosti sobrj jeste preventiv, to zni dse ne dozvoli d neko pogine d bi se predlgle mere z unpreenje bezbednosti sobrj.


4/21

4

1.Saobraaj, tetne posledice saobraaja, bezbednostsaobraaja

ta je to saobraajna delatnost, ta je saobraaj, ta znai saobraati? Ma kolikonavedena i druga slina pitanja izgledala nevana, a odgovori jednostavni, neophodno je datiadekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaaj bezbednostisaobraaja.

Saobraajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ilisaoptenja.Saobraajna delatnost je postala znaajna za oveka, sa pojavomprvih ljudskihnaseobina (mlae kameno doba). Naime, tada se pojavila potrebada se svakodnevno promenimesto znaajne koliine hrane, znaajnog brojaljudi, odnosno saoptenja. Pojavila se potrebaza saobraanjemza saobraajnomdelatnou. Zato se pojava saobraajne delatnosti vezujeza mlae kameno dobaneolit.

Pronalazak vatre je omoguio veu pokretljivost ljudi i nomadski ivot i u hladnijimpredelima. Pojava zemljoradnje uveala je potrebe za saobraanjem. Uveane su koliinedobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja, sada se prevoze i

proizvodi zemljoradnje. S druge strane, porasla su i rastojanja prevoza, jer su se ljudinastanjivali na due vreme oko mesta proizvodnje.Saobraaj nije isto to i saobraajna delatnost i moe se definisati na razliite naine.

Za nae potrebe istaiemo nekoliko definicija saobraaja. Saobraaj (1) je samostalna ljudskadelatnost iji je cilj promena poloaja ljudi, stvari ili saoptenja. Saobraaj kao samostalnaljudska delatnost je nastao u okviru tree velike podele rada. Izdvojio se iz trgovine. Danas sesve ee govori o transportnoj (saobraajnoj) industriji (privredi), ime se skree panja naekonomski smisao saobraaja. Saobraaj (2) je organizovano kretanje saobraajnih jedinicasaobraajnim putevima.U ovoj definiciji sadrani su osnovni elementi saobraaja: saobraajni

put, saobraajna sredstva i organizovanost (ureenost). Saobraajna sredstva su sva sredstvakojima se odvija saobraaj. U drumskom saobraaju to su drumska prevozna sredstva

vozila, u eleznikom saobraaju to su lokomotive i eleznika kolavagoni, u vazdunomsaobraaju to su avioni, letelice i baloni, a u vodnom saobraaju to su brodovi, amci i drugaplovila.

Saobraajni put je deo prostora koji se, prvenstveno, koristi za kretanje saobra ajnihsredstava. To su magistralni, regionalni i lokalni putevi (drumski saobraaj), glavne isporedne pruge (elezniki saobraaj), meunarodni i domai koridori (vazduni saobraaj),frekvencije (radio saobraaj i telekomunikacije).Vazduni put predstavlja deo vazdunog

prostora koji je odreen po pravcu pruanja, po visini i po irini i u kome je bezbednostplovidbe obezbeena radionavigacionim ureajima.

Meutim, za nae potrebe najznaajnija je sledea definicija saobraaja: Dakle,saobraaj je egzistencijalna funkcija. Bez saobraaja nije mogue funkcionisanje i trajan

opstanak ivotnog prostora. Saobraaj nije sam sebi cilj. Smisao saobraaja se odnosi nauspeno povezivanje ostalih funkcija. Konano, u definiciji saobraaja pominju se i odreeniuslovi ogranienja: uz to manje negativnih efekata. Bezbednost saobraaja se bavinegativnim efektima saobraaja, tj. daje odgovor na pitanje: Kako saobraati, uz to manjenegativnih efekata?

Bezbednost saobraaja je nerazdvojni deo definicije saobraaja. Pri tome, ne oekujese potpuna sigurnost. Potpuna sigurnost u saobraaju, na dananjem nivou razvoja, nijemogua. S druge strane, mora se saobraati, jer je to egzistencijalna funkcija. Zato teimouspostavljanju optimalne sigurnosti, uz odriv dalji razvoj saobraaja.

Saobraaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan odvanih elemenata ovog razvoja. Meutim, tetne posledice saobraaja prete da omalovae iznatno umanje koristi od saobraaja.


5/21

5

Bezbednost saobraaja je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem tetnih posledicasaobraaja i metodama njihovog smanjivanja. Dakle, bezbednost saobraaja daje odgovor na

pitanje kako saobraati uz to manje tetnih posledica. Mada se bezbednost saobraaja bavisvim tetnim posledicama saobraaja, mi emo se, za poetak, ograniiti i detaljnije izuavatisaobraajne nezgode kao predmet bezbednosti saobraaja. Ako se predmet bezbednostisaobraaja svede na saobraajne nezgode, onda moemo razlikovati dva pristupa, dva aspekta

bezbednosti saobraaja: aktivna i pasivna bezbednost saobraaja.Aktivna bezbednost saobraaja odnosi se na spreavanje nastanka saobraajnihnezgoda, tj. smanjenje verovatnoe da se desi nezgoda. Merama aktivne bezbednostisaobraaja postie se smanjenje broja saobraajnih nezgoda.

Pasivna bezbednost saobraaja se odnosi na smanjivanje tetnih posledicasaobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Dakle, cilj pasivne bezbednosti saobraaja nijesmanjenje broja nezgoda, ve smanjenje ansi da posledice nezgode budu vee. Pasivna

bezbednost saobraaja dolazi do izraaja onda kada se dogodi saobraajna nezgoda.Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti

saobraaja smanjuju se broj nezgoda i veliina njihovih posledica.

2.Savremene koncepcije saobraajne politike EvropeEvropska unija, pa i druge evropske drave sve vie koordiniraju svoje saobraajne

politike, tako da se mogu definisati osnovni elementi saobraajne politike koji suopteprihvaeni u Evropi. Opti cilj globalne saobraajne politike je razvoj saobraajnogsistema, a ne pojedinih vidova i grana saobraaja. Drave obezbeuju drutveno racionalnukoordinaciju i usmeravanje prevoza, a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora

saobraajnog sredstva od strane korisnika.Zemlje EU, ali i druge evropske zemlje usklauju svoje saobraajne politike, a

posebno u pogledu razvoja i unapreenja evropskog saobraajnog sistema (izgradnjamagistralnih mrea puteva, pruga, cevovoda, kanala, vazdunih koridora). Koordinirano se

biraju optimalni magistralni pravci,35 obezbeuje se zajedniko finansiranje, dinamikoplaniranje izgradnje itd. Ovo bi trebalo da obezbedi to racionalnije tokove roba i putnika nanivou Evrope, da podri meunarodnu robnu razmenu, razvoj turizma, privrede, nauke itd.

Saobraaj je postao oblast u kojoj se najbre ide na meunarodne, a posebno evropskeintegracije (jedinstvene tarife, jedinstveni marketing, jedinstveni menadment, jedinstvenarazvojna politika, jedinstveni standardi za saobraajne puteve i saobraajna sredstva,

jedinstvena mrea EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd.).U tom smislu je prihvaena politika i strategija razvoja saobraaja u EU kojom se

predvia i smanjenje broja poginulih u saobraaju sa 40.000 na 20.000 u periodu od 2001. do2010. Drave i drugi subjekti (eleznike uprave i preduzea) posveuju posebnu panju brojmodernizaciji eleznikog saobraaja kao osnove saobraajnog sistema.

U tom smislu se razvijaju koncepti eleznice za velike brzine. Usvojeni su zajednikievropski kriterijumi koji predviaju da se velike brzine postiu izgradnjom novih pruga (za

brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeih (za brzine do 250 km/h).

3.Nebezbednost saobraaja je drutveni problem (zato se todogaa?)

Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakterie masovna proizvodnja i nagli porastbroja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1.000 stanovnika), a posebno


6/21

6

u razvijenim zemljama. Ovu fazu karakterie i vrlo buran razvoj svih grana saobraaja,izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva.

Automobili su predmet divljenja okoline. Ogranienja brzine od oko 20 km/h (koja suobuzdavala rast broja saobraajnih nezgoda) sve vie su zaostajala za tehnikimmogunostima vozila i postajala su neodriva. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) brojasaobraajnih nezgoda u svetu, a posebno u razvijenim zemljama.

Osnovna ideja saobraajnog projektovanja svodi se na prilagoavanje oveka daupravlja svim saobraajnim situacijama. Dakle, u prvoj fazi su savladani problemi upravljanjavozilom (vozila su na viem tehnikom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se panja

posveuje kontroli i reavanju saobraajnih situacija.Postavljeni su temelji doktrine tri E (Engineering Education Enforcement).

Prihvaeno je da e se saobraajnim situacijama moi uspeno upravljati(saobraaj e bitibezbedan), ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering), ako ljudi budu dobro

obueni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da potuju pravila saobraaja(Enforcement). U tom smislu poinje se pridavati velika panja projektovanju vozila i puta,osposobljavanju vozaa i kontroli saobraaja. U reavanje problema, pored pravnika,ukljuuju se inenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje prilagoavanje

linosti).Dalje se razvijaju teorija i praksa, ali nezavisno i izolovano. Rezultat ukupnih napora

bilo je ublaavanje porasta broja saobraajnih nezgoda, ali i nagli porast broja nastradalih unjima (zbog veih brzina). Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobraaja (broj nezgoda, brojnastradalih u nezgodama itd.) rastu progresivno (bre od linearnog rasta), dok relativni

pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika, broj nastradalih na sto milion vozilo

kilometara itd.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). Dakle, prvi put je zapoetoublaavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobraaja.

Sve vie se problem bezbednosti saobraaja priznaje kao znaajan drutveni problem(a ne samo problem pojedinca), ali se mogunosti reavanja i dalje vezuju za pojedinca(tumai se nedostatkom vetina ili nepotovanjem pravnih i moralnih normi). Uspostavljaju se

prve nacionalne baze podataka o saobraajnim nezgodama. Sve vie panje se posveujestrunoj analizi saobraajne nezgode, otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanjeZATO?. Ovu fazu karakteriu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobraaju, alina dobrovoljnoj osnovi. Do izraaja dolazi teorija sklonosti.

Velika panja se posveuje otkrivanju i zatiti od vozaa koji su skloni saobraajnimnezgodama(recidivistima). Dakle, u ovoj fazi sve vie se istie znaaj saobraaja za razvojdrutva, ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobraaju, pa se nedovoljno ceniznaaj bezbednosti saobraaja. Dalje se razvijaju teorija i praksa, ali nezavisno i izolovano.Rezultat ukupnih napora bilo je ublaavanje porasta broja saobraajnih nezgoda, ali i nagli

porast broja nastradalih u njima (zbog veih brzina). Apsolutni pokazatelji bezbednostisaobraaja (broj nezgoda, broj nastradalih u nezgodama itd.) rastu progresivno (bre odlinearnog rasta), dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika, broj

nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta).

Dakle, prvi put je zapoeto ublaavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobraaja.

4.Prvi pokuaji upravljanja i obuzdavanja rastasaobraajnih nezgoda (kako se to dogaa?)

U treoj fazi, koja zapoinje ezdesetih godina47 (od 1965/70. do 1980/85) nastavljase razvoj saobraajnih potreba, porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1.000stanovnika) i dalji razvoj saobraaja. Sve ozbiljnije se pokuava (i uspeva) upravljatisaobraajem na putevima.


7/21

7

Kao osnovna ideja upravljanja odreuje se smanjivanje eliminisanje rizikaizsaobraajnog sistema. U reavanje saobraajnih problema (pored projektanta puta,

projektanta vozila i psihologa), sve vie se ukljuuju saobraajni inenjeri, strunjacisaobraajne medicine i primenjene statistike i matematike. tetne posledice saobraaja,narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobraaja (pa iukupnog drutvenog razvoja). Sve vie panje posveuje se zagaivanju ivotne sredine

(bukom, izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). Meutim, ovaj periodkarakterie fenomenoloki pristup izuavanju tetnih pojava u saobraaju. Naime, pojave sesamo opisuju i definiu kao problem. Izuavaju se samo spolja vidljiva obeleja pojava.

Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (voza). Shvatajui velikiraskorak izmeu prirode oveka i tehnikih karakteristika vozila, sve vie se namee potrebaobazrivog i strpljivog korienja vozila. Kao uzrok nebezbednosti u saobraaju prihvataju se

problemi i nesavrenost sistema ovekvozilookruenje. U istraivanjima se nameecost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje KAKO spreiti nezgode?. Programiraneakcije i napori polako dobijaju zaokruenu formu i postaju sastavni deo saobraajne politike.Kao tipine kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i eme za smanjivanje rizika usaobraaju. Usaglaavaju se definicije osnovnih pojmova (saobraajna nezgoda, poginuli u

saobraajnim nezgodama itd.) i nacionalne evidencije saobraajnih nezgoda.Prvi rezultati postiu se u multidisciplinarnom istraivanju i analizi uzroka

saobraajnih nezgoda. Posebna panja se posveuje ljudskom faktoru. Otkriva se da su eezdruene greke vozaa i drugih uesnika, nego njihove pojedinane greke.Nekoliko teorija

pokuava da opie uticaj ponaanja oveka na bezbednost saobraaja,a posebno uloguljudskog faktora u nastanku saobraajnih nezgoda. Na osnovu empirijskih istraivanja,teorijskih formulacija i modela koji koriste statistike analize, struno se dolazi donajefikasnijih mera i modela zatite.Ovako se strunjacima daju dobri argumenti za uvoenjenovih i menjanje postojeih pravila saobraaja. Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo dotoga dasu primenjene mere sve vie utemeljene na teoriji i istraivanjima. Meutim, naunaznanja su se, najee, vezivala za pojedinane mere i probleme.

Mada su ovakvi napori dali dobre poetne rezultate, vrlo brzo se ispostavilo da njihovefekat nije trajan i beleen je dalji rast tetnih posledica, a posebno porast broja saobraajnihnezgoda. Dakle, u ovoj fazi se posebno ceni znaaj saobraaja, a sve vie se prihvata i znaaj

bezbednosti saobraaja. Meutim, nije sazrela svest o mogunosti upravljanja u ovoj oblasti.Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobraaja (broj nezgoda, broj nastradalihitd.), ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila, broj nastradalih na

100 milion vozilo kilometara itd.). Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast

apsolutnih pokazatelja) je prihvaeno kao zakonitost i cilj kome se teilo.

5.Zatitni sistem omoguuje kontinuirano smanjivanjebroja i posledica saobraajnih nezgoda (sistemupravljanja)

U etvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na1.000 stanovnika). Saobraaj i saobraajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim

planovima, u saobraajnoj i ukupnoj razvojnoj politici drutva. Strunjaci najraznovrsnijihprofila (pored inenjera, lekara i psihologa, sve ee su prisutni strunjaci primenjenetehnologije, sistemske analize, sociologije, teorije komunikacija itd.) razvijaju teorije i modele

bezbednosti saobraaja.Kao konani cilj definie se upravljanje ukupnim transportnim sistemom, tako da se ne

ometa njegov razvoj, a da se pobolja bezbednost saobraaja. Uzima se u obzir rizik u


8/21

8

saobraaju, regulisanje saobraaja i transportni sistem u celini. Posledice saobraajne nezgodese analiziraju integralno. Pored materijalnih posledica (tete, gubici i trokovi), sve vie seuvaavaju nematerijalne posledice saobraajnih nezgoda (bol, patnja, socijalno zagaivanjeivotne sredine itd.). Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta, aautomobil kao potreba savremenog oveka. Izloenost riziku se povezuje sa nebezbednou usaobraaju.

Baze podataka se prikupljaju sistematski i viedimenzionalno, sa naglaenompotrebom za ujednaavanjem definicija i baza. Uspostavljaju se meunarodne baze podatakao saobraaju i saobraajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje CD), CARE(baza podataka za zemlje lanice EU) itd. Poslovi bezbednosti saobraaja su maksimalnodecentralizovani i dolazi do izraaja lokalno upravljanje. Kontramere se preduzimaju namrei, uz voenje rauna o ceni i ukupnim transportnim trokovima (vremenski gubici,

problemi u protonosti saobraaja, poremeaji na saobraajnoj mrei i sl.).Tvorci saobraajne politike shvataju da saobraajne nezgode prete da omalovae sve

koristi koje drutvo ima od saobraaja. Ljudski, materijalni, vremenski i drugi gubici usaobraaju mobiliu na izgradnju i uvrivanje stabilnih sistema zatite. U toku 1990. godinesaobraajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzronika smrtnosti

(prema izgubljenim godinama ivota). Procenjuje se da e se do 2020. popeti na tree mesto.Problemi bezbednosti saobraaja nameu se kao prioritet u ukupnoj saobraajnoj politici (pa iire). Prihvaeno je da se problemi bezbednosti saobraaja mogu i preduprediti, a ne samonaknadno opisivati i tumaiti. Bezbednost saobraaja ula je, na velika vrata, u svesaobraajne, ali i u urbanistike, ekonomske i druge planove. Uspostavljaju se povoljnijiukupni odnosi izmeu pojedinih grana saobraaja (koje drava nizom mera namee iodrava), bezbednost saobraaja postaje znaajna stavka u dravnim trokovima (dravetrajno i povoljno reavaju finansiranje bezbednosti saobraaja), osnivaju se nacionalne, pa imultinacionalne nauno-istraivake ustanove. Okuplja se, do tada nevien, nauni i struni

potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobraaja. Ove ustanove, naosnovu neprekidnog i sveobuhvatnog praenja stanja bezbednosti saobraaja u dravi i usvetu planiraju i predlau veoma iroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednostisaobraaja.

6.Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednostisaobraaja

Da bi se nekim sistemom uspeno upravljalo, neophodno je:poznavati postojee stanje,definisati eljeno stanje i

odabrati upravljake mere kojima e se postojee stanje pribliiti eljenom.U oblasti bezbednosti saobraaja moe se slino definisati pojam upravljanja. Dakle,

da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobraaja, neophodno je dobro poznavati postojeestanje, realno definisati eljeno stanje i preduzimati mere da se postojee stanje pribliieljenom. Pri definisanju postojeeg stanja neophodno je uoiti i osnovne tendencije u razvoju

pojave, kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Dakle, postojee stanjepodrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeeg stanja (na primer, prognozubroja saobraajnih nezgoda i njihovih posledica, pod pretpostavkom da se nastavi postojeitrend, tj. ako se ne preduzimaju nikakve mere). U svetu su razvijeni i precizno definisani

postupci istrage saobraajnih nezgoda i praenja postojeeg stanja. Danas je u tokuusklaivanje ovih postupaka na nivou Evrope, pa i ire. Veoma je vano da sve zemlje svoj

postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije, kako bi serezultati mogli uporeivati i korektnije definisati eljeno stanje. Ovo moe podrazumevati


9/21

9

redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobraajne nezgode, pojam nastradalih, pojammaterijalne tete i dr.), redefinisanje metodologije evidentiranja saobraajnih nezgoda,redefinisanje i striktno potovanje procedure uviaja i razjanjavanja saobraajnih nezgoda islino. Pozitivni efekti ovih mera nee se brzo uoiti, a napori za njihovo preduzimanje suveliki. Meutim, usaglaavanje na nivou Evrope je preduslov za korienje proverenihmetodologija upravljanja bezbednou saobraaja.

Pri definisanju eljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. Vizije sedefiniu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer, vizija su bezbedniputevi, tehniki ispravna i bezbedna vozila itd.). Ciljevi su precizniji, vremenski ogranieni iobino definisani odreenim vrednostima (na primer, da se u narednih 5 godina smanji broj

poginulih za 40%, da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i

sl.). eljeno stanje u bezbednosti saobraaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina, a uzavisnosti od postojeeg stanja, od dosadanjih rezultata u upravljanju, od optih prilika uzemlji i raspoloenja da se ulae u ovu oblast. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisaneciljeve i odgovarajue efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja, u razvijenimzemljama. Veoma je vano da se eljeno stanje definie to realnije, tako da se njegovomrealizacijom opravdaju uloena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti

saobraaja i drutva u celini.Do optimalnih upravljakih mera moemo doi na osnovu sagledavanja i

sveobuhvatne analize strategija i programabezbednosti saobraaja u razvijenim zemljama,kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraivanjai iskustava. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobraaja bio bi strunoosmiljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobraaja. Pri tome bi trebaloimati u vidu preporuke UN, iskustva razvijenih i nae specifinosti. Primera radi, nacionalni

program podizanja nivoa bezbednosti saobraaja koji je razvijen u TRRL (London), a koji suUN prihvatile kao preporuku, obuhvata sledee faze:

analiza postojeeg stanja i definisanje prirode i veliine problema,formiranje radne grupe za istraivanje i ocenu problema,

definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobraajaNRSC(National Road Safety Council),

razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC),osnivanje NRSC i obezbeenje tehnike, finansijske i svake druge podrke,osnivanje drugih koordinacionih tela,osmiljavae programa hitnih, kratkoronih mera,poboljavanje prikupljanja baze podataka iprimena prioritetnih mera i razvoj petogodinjeg Programa.

Vlada bi trebalo da, odmah, formira struni tim koji e, u to kraem periodu,sagledati stanje bezbednosti saobraaja, pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednostisaobraaja. Strategiju bezbednosti saobraaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo dausvoji Parlament i zadui Vladu za sprovoenje. Vlada bi, u skladu sa usvojenom strategijom,donela konkretan Nacionalni izvrni (akcioni) plan bezbednosti saobraaja za period 1 do 2godine i krenula sa njegovom realizacijom. Svi subjekti bezbednosti saobraaja bi donosilisvoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka to im je postavilaVlada.

7.Meunarodne organizacije i udruenjaU ovoj oblasti deluje veliki broj meunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija iudruenja. Meunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Vladine meunarodne

organizacije okupljaju predstavnike drava ili vlada. Nevladine organizacije okupljaju


10/21

10

predstavnike privrednika, agencija i drugih nevladinih organizacija. Neke meunarodneorganizacije okupljaju jednovremeno predstavnike drava ili vlada i predstavnike nevladinihorganizacija, a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja drava dala tom udruenju(meovite organizacije).

Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaajnija vladinameunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobraaja. Osnovan je 1947. u enevi i

okuplja predstavnike veine evropskih drava/vlada, kao i predstavnike SAD, Kanade, Japanai Australije. Koordinira istraivanja u oblasti saobraaja, prati normativno regulisanje oveoblasti i aktuelne probleme, a zatim putem preporuka, rezolucija, izvetaja radnih grupa i dr.dokumenata utie na politike drava i vlada u ovoj oblasti.

Meunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaajnijih meovitihorganizacija koja radi na unapreenju preventive u saobraaju na putevima. Danas okuplja

predstavnike 47 drava Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Daje doprinos nauno-istraivakomradu, primeni rezultata u praksi i irenju ideja bezbednosti saobraaja irom sveta, a naroito unerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. U nizu vanih dokumenata, posebno mestozauzima Meunarodna strategija bezbednosti saobraaja na putevima koju je usvojio PRI i

predloio dravama da rade na implementaciji. Ova strategija, ali i drugi dokumenti PRI

predstavljaju odlian vodi za sve koji se bave bezbednou saobraaja, ali se u primeni uvekmoraju uzimati u obzir nacionalni, regionalni i lokalni faktori.

Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna

organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliitim oblastima, pa i u oblastibezbednosti saobraaja. Komitet za unutranji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan uenevi, 1947) koji priprema meunarodne konvencije, sporazume, standarde, rezolucije,

preporuke i druge dokumente UN, predlae i podrava najznaajnije meunarodne projekte usaobraaju (na primer, projekat E-puteva). Putem preporuka vladama i nevladinimorganizacijama radi na unapreivanju drumskog, vodnog i eleznikog saobraaja. Komitetima tri potkomiteta za tri grane saobraaja. Za pojedine projekte postoje stalne i povremeneradne grupe. Tako, na primer, sedam radnih grupa stalno prouava probleme drumskogsaobraaja: grupa za pravna pitanja, za reim u meunarodnom drumskom prevozu, zaspreavanje saobraajnih nezgoda, za glavne meunarodne puteve, za meunarodni prevoz

putnika, za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.

Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meunarodnaorganizacija koja stalno usaglaava i donosi meunarodne standarde u razliitim oblastima, pai u oblasti saobraaja (standardi za vozila, puteve, prevoznike, kontejnere, palete itd.). Ovistandardi su obavezujui, tj. potovanje ISO standarda esto je uslov za uee umeunarodnom saobraaju. ECD (Organisation for Economic Co-operation andDevelopment) je organizacijaza ekonomsku saradnju i razvoj. Okuplja predstavnike 30

drava, a tesno sarauje sa 70 drugih drava. Bavi se razliitim pitanjima ekonomskograzvoja, podstie i inicira najznaajnije istraivake projekte, podrava razliite baze

podataka, meunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Posebne grupe i komisije obraujuteme u vezi saobraaja i bezbednosti saobraaja.

Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45

drava. Savet Evrope raspravlja teme iz razliitih oblasti drutvenog ivota, pa i u vezisaobraaja, odnosno bezbednosti saobraaja.

Skuptina EUje veoma znaajna institucija koja okuplja predstavnike dravalanicaEU. S obzirom na to da EU, pored SAD, postaje lider u istraivanjima u bezbednostisaobraaja, tako preuzima i primat u normativnom ureenju ove oblasti. Najznaajnijinormativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skuptine EU.

Meunarodno udruenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja

okuplja predstavnike najznaajnijih drumskih transportera i njihovih udruenja. Koordinirasaradnju izmeu prevoznika i titi interese prevoznika svojih lanova. Veoma je aktivno upripremi i donoenju propisa koji ureuju prevoz. Pored navedenih organizacija postoji i


11/21

11

veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobraaja i daju doprinosdaljem razvoju saobraaja, pa i bezbednosti saobraaja. Meu njima su: Svetska turing iautomobilska organizacija (OTA), Meunarodna organizacija policije (INTERPOL),Meunarodna organizacija efova policije (IFSO), Svetska zdravstvena organizacija (WHO),Meunarodna federacija inenjera i tehniara za motore i motorna vozila (FISITA),Meunarodno udruenje za nesree i saobraajnu medicinu (IAATM), Meunarodni komitet

za alkohol, droge i saobraajnu bezbednost (ICADUS), Meunarodno udruenje zaistraivanje ponaanja vozaa (IDBRA), Meunarodno udruenje za kolovanje vozaa isaobraajno vaspitanje (IVV) Meunarodna putna federacija (IRF), Meunarodnaautomobilska federacija (FIA), Meunarodna motociklistika federacija (FIM), Meunarodnaunija za javni transport (UITP), Velika je korist od delovanja navedenih i drugih

meunarodnih organizacija. S jedne strane, saobraaj, a posebno bezbednost saobraaja, nepoznaje granice, pa je oigledan interes svih da unaprede saobraaj u svojoj zemlji, ali i uokruenju. S druge strane, saobraajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih iskupih istraivanja i naunih dostignua u oblasti saobraaja. Uspostavljanje i izmenasaobraajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. Danas se najvee inajbogatije drave udruuju kako bi zajedniki finansirale projekte bezbednosti saobraaja.

Rezultate ovih makroistraivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi, uemu posebnu ulogu imaju meunarodne organizacije. Posebni zadaci ovih meunarodnihorganizacija su:

usaglaavanje i pripremanje svih meunarodnih izvora prava (konvencija, sporazuma,protokola, rezolucija itd.),

unapreivanje i stalno usaglaavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavajuputevi,

usaglaavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehnikih normativa koje moraju daispunjavaju vozila,

definisanje usaglaenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozakih ispita,ujednaavanje sistema kazni za saobraajne prekraje, a posebno uslova za oduzimanje ilisuspenziju vozakih dozvola,

organizovanje i koordinacija naunoistraivakog rada u oblasti bezbednosti saobraaja,unapreenje meunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd.

Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti

saobraaja i da se on vremenom sve vie suava. Delovanje meunarodnih organizacija je sveznaajnije: obuhvata sve vie oblasti i ureuje ih sve detaljnije, a s ciljem opteg napretka inapretka svake zemlje pojedinano. Zato je, danas, veoma znaajno biti aktivan u ovimorganizacijama, pratiti njihov rad, aktivno uestvovati u radu i stalno unapreivati nacionalnozakonodavstvo u ovoj oblasti i saobraaj uopte. Na primer, prva pravila saobraaja su se

pojavila u 17. veku, u Rusiji. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobraaja bila jeSAD (1896). Zatim je Rusija, poetkom 20. veka inovirala i izmenila svoja pravila. Vrlo brzo

je shvaeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Zato je 1909. u Parizuodrana meunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meunarodna konvencija o

putovanju automobilima. Ovom konvencijom prvi put su usaglaena pravila saobraaja iusvojeni simbolni sistem saobraajnih znakova koji i danas postoji. Srbija je bila potpisnicaove konvencije, mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobraaj.

8.Predmet i ciljevi bezbednosti saobraaja8.1. Predmet bezbednosti saobraaja


12/21

12

U irem smislu, predmet bezbednosti saobraaja su sve tetne posledice saobraaja. Tuspadaju saobraajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama, zauzimanje ivotnog

prostora, iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaivanje okoline (bukom, izduvnim gasovima iotpadnim materijalima koji potiu iz saobraaja), negativni psiholoki uticaji saobraaja na

pojedinca, negativni socijalni uticaji saobraaja, socijalno zagaivanje sredine itd.U uem smislu, predmet bezbednosti saobraaja vezuje se samo za saobraajne

nezgode ili jo preciznije za lako merljive posledice saobraajnih nezgoda. Naime,saobraajne nezgode su, na dananjem nivou razvoja, najznaajniji negativni efekatsaobraaja i ima smisla posebno ih istraivati. Do danas su najvie istraivani lako merljiviefekti saobraajnih nezgoda. Ipak, neekonomske posledice saobraajnih nezgoda sve viezaokupljaju panju strune, ali i najire javnosti. Sa druge strane, ovek je pre svih drugihnegativnih efekata, poeo ozbiljno izuavati saobraajne nezgode. U meuvremenu su naraslii ostali negativni efekti i, vremenom, postaju sve znaajniji.

8.2. Ciljevi bezbednosti saobraaja

Opti cilj bezbednosti saobraaja je smanjivanje svih tetnih efekata uz neometano

odvijanje saobraaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobraaja, onda se i cilj moe suzitina smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobraajnih nezgoda.Meutim, ovo se postiena dva naina: smanjivanjem broja saobraajnih nezgoda i smanjivanjem posledicasaobraajnih nezgoda koje su se ve dogodile. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne iciljevi pasivne bezbednosti saobraaja. Aktivna bezbednost saobraaja ima opti cilj daspreava saobraajne nezgode, odnosno da smanjuje verovatnou (ansu) nastankasaobraajne nezgode.

Smanjivanjem ansi nastanka svake nezgode pojedinano, doprinosi se i smanjivanjubroja saobraajnih nezgoda. Na primer, dobrom obukom uesnika u saobraaju (posebnovozaa i peaka), dobrim odravanjem vozila i puta moe se smanjiti ansa da se nekanezgoda dogodi. Tako se smanjuje broj saobraajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobraaja

ima opti cilj smanjivanje posledica saobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Naime, kadase, ipak, desi saobraajna nezgoda, ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti

posledice te nezgode, odnosno kako smanjiti broj nastradalih, smanjiti teinu stradanja ismanjiti materijalnu tetu u toj nezgodi. Na primer, kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve

pomoi, konstrukcija i upotreba sistema zatite na vozilu (sigurnosni pojasevi, vazdunijastuci, nasloni za glavu itd.), koncept samoobjanjavajuih (obeleja puta definiu iobjanjavaju oekivanja u projektovanju, odravanju i eksploataciji puteva), i opratajuih

puteva (sa blagim kosinama nasipa, sa niskim rastinjem oko puta, sa posebnim trakama za

prihvat vozila koja silaze sa puta itd.) smanjuju se posledice saobraajnih nezgoda koje su sedogodile. Trebalo bi uoiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobraaja su prisutni dok senezgoda ne desi, a pasivna bezbednost saobraaja dolazi do izraaja tek kada se nezgode desi.Meutim, uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobraaja.

8.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobraajaUslovno je mogue razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobraaja.Aktivna bezbednost saobraaja je deo naune discipline bezbednosti saobraaja koji

ima cilj da spreava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobraajnih nezgoda.Dakle,skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoe da se desi saobraajnanezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobraaja.

Pasivna bezbednost saobraaja ima cilj da smanji broj i teinu posledica saobraajnihnezgoda koje su se, ve, dogodile. Mada neki elementi preteno doprinose aktivnoj(ispravnost vozila, stanje puta, obuenost i psihofizika sposobnost vozaa itd.), a neki


13/21

13

preteno doprinose pasivnoj bezbednosti saobraaja (konstrukcija i oprema vozila, opremaputa i ureenje prostora oko puta, obuka graana u urgentnoj medicini itd.), korektno je istaida veina elemenata utie i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobraaja. Ovi uticaji mogu

biti veoma kompleksni i njihovo merenje je, po pravilu, veoma skupo, a nekad podrazumeva i

metode pokuaja i pogreki. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina praenja iistraivanja. Veoma retko neki element vozila, oveka, puta ili okoline u istom smeru deluje

na sve faktore bezbednosti saobraaja. ei su sluajevi razliitih, pa ak i suprotnih uticaja: razliiti suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobraaja, u razliitim situacijama (naprimer, upotreba svetala danju smanjuje broj eonih sudara, ali poveava broj obaranjapeaka), razliiti suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobraaja (vazduni jastuci smanjujupovrede i smrtnost kod snanih eonih sudarapri upotrebi sigurnosnih pojaseva, ali mogupoveati posledice ili, ak izazvati smrt suvozaa, kod nekih manjih sudara ako ovaj sedinepravilno i ne koristi pojaseve),

pozitivni uticaji na aktivnu, a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobraaja (na primer,unutranje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnou nastanka nekih saobraajnih nezgoda, alimoe povrediti lica u vozilu, pri sudaru) i

negativni uticaji na aktivnu, a pozitivni na pasivnu bezbednost saobraaja(1. primer: upotreba mobilnih telefona u toku vonje poveava verovatnou nezgode, ali

posedovanje mobilnog telefona omoguuje brzo obavetavanje i efikasno zbrinjavanje ispaavanje povreenih, 2. primer: vazduni jastuci negativno utiu na aktivnu bezbednost, jerse mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima, ali

pozitivno utiu na pasivnu bezbednost jer, u proseku, smanjuju smrtnost i teinu povreda kodsnanih sudara).

9. Metode bezbednosti saobraaja

9.1. Metod merenja

Merenjima se uporeuje nepoznata i poznata jednorodna veliina. Primera radi,merenje duine se vri tako to se nepoznata duina poredi sa poznatom duinometalonom(metar, pantljika, lenjir). U nedostatku opteprihvaene veliine (etalona, standarda) koriste serelativna poreenja nepoznatih veliina. Na primer, ne znamo duinu deonice puta, ali se

poreenjem utvruje da li je manja od duine druge deonice.U bezbednosti saobraaja, primenjuje se metod merenja. Mere se razliite veliine.

Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobraaja moemo navesti: merenja koja se svode nabrojanja (broj nezgoda, saobraajni protok, broj nastradalih u nezgodama itd.) ili pravamerenja (koliina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu, brzine kretanja vozila,

irine puta, radijusi krivina itd.). Meutim, posebnu panju zasluuje merenje nivoabezbednosti saobraaja. Danas se koriste razliiti metodi merenja bezbednosti saobraaja, alinema opteprihvaenog metoda merenja. Pri tome se koriste direktni i indirektni, apsolutni irelativni pokazatelji bezbednosti saobraaja. Pokazatelji se koriguju i ponderiu u zavisnostiod konkretnih uslova i ciljeva istraivanja itd. Zbog nedostatka opteprihvaenih etalona mera esto se merenje vri tako to se uporeuju nepoznate veliine sa repernim veliinama.Izbor reperne vrednostije jedno od osetljivih pitanja koje se mora reiti pre ili u tokuistraivanja.

9.2. Statistiki metod

Statistiki metod je nezaobilazan metod u istraivanjima bezbednosti saobraaja ipodrazumeva obradu uzoraka. Saobraajne nezgode, a posebno konflikti u saobraaju su


14/21

14

pogodne za primenu statistikog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja nazakone velikih brojeva) i numerikih obeleja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih, brojnezgoda itd.). Primena statistikog metoda, a posebno tanost zakljuaka, zavise od nainaformiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Posebno su korisni sluajni i stratifikovani uzorci.Zakljuci su bolji ako su uzorci vei i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). Za

potrebe istraivanja bezbednosti saobraaja, u naim uslovima, mogu se koristiti razliite baze

podataka.Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim

saobraajnim nezgodama kod kojih je vren uviaj. Neposredno posle saobraajne nezgode,policija popunjava statistiki upitnik o saobraajnoj nezgodi (policijski izvetaj) koji obuhvataunapred odreene podatke o mestu nezgode, o putu, o vremenu, o vozilima, o licima i o samojnezgodi. Ranije su se podaci vodili samo runo. Posle uvoenja raunara (osamdesetih godina20-tog veka), ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobra ajnimnezgodama. U prvom periodu bile su obuhvaene samo nezgode sa obelejima krivinog dela,a danas se, u Srbiji, evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vren uviaj. Ove baze podatakaobuhvataju ona obeleja saobraajnih nezgoda koja su evidentirana u SN upitniku. Uzorcisu vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleja saobraajne nezgode koja su se mogla

pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloka analiza). Meutim, oviuzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode, za preciznu analizu

mesta kontakta, brzina uesnika u nezgodi, za analizu propusta itd (etioloke i druge analize).Dnevni policijski izvetaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaaja za sve

saobraajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Ove baze pomau da se shvati dogaaj, da seodredi tip nezgode, da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Ovako se evidentiraju

sve nezgode koje su bile prijavljene policiji, bez obzira da li je vren uviaj. Ovako formiranuzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. Policijski izvetaji bi trebalo da sedostavljaju organima nadlenim za puteve (radi tane lokacije nezgode), ali i centralnomstatistikom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). Policijski izvetaji nisusveobuhvatni, niti pouzdani u svim sadrajima.

Izvetaji iz zdravstvenih ustanova pruaju kvalitetnije podatke o povredama uesnikau saobraajnim nezgodama. Meutim, ove evidencije nisu organizovane, niti uvezane u

jedinstveni informacioni sistem. Zato nije zaivelo stvarno korienje bolnikih izvetaja uoperativne svrhe analize stanja bezbednosti saobraaja. U budunosti bi trebalo unaprediti iautomatizovati ovaj sistem izvetavanja i usaglasiti ga sa meunarodnim standardima. Sadruge strane, trebalo bi ga uvezati sa policijskim izvetavanjima.

Evidencije osiguranja pruaju dobre podatke o lakim saobraajnim nezgodama kojesu raspravljala osiguranja (kada nije vren uviaj, niti pokretan sudski postupak). Meutim,ove evidencije nisu standardizovane, niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Zato se slabo

koriste. Ekspertize saobraajnih nezgoda pruaju najdetaljnije podatke o saobraajnojnezgodi, a posebno o nainu nastanka opasne situacije, brzinama, mehanizmu sudara,

propustima uesnika nezgode i mogunostima izbegavanjanezgoda.Za potrebe istraivanja saobraajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci kojidopunjuju prve dve baze podataka. Ove baze podataka nisu standardizovane, automatizovane,

niti uvezane.

Reeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formirajuspecifini uzorci. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opteprihvaenih (pravosnanih)stavova o propustima, o sankcijama, o posledicama i drugim finijim obelejima nezgoda.Meutim, ni ove baze nisu automatizovane, pa se nedovoljno koriste. Danas su i nameunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. Pored baza koje se formiraju naosnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka, vano je napomenuti da postoje i

posebne baze podataka o saobraaju i saobraajnim nezgodama. O znaaju ovih baza govori ipodatak da ih podravaju CCD, UN, EU, CEMT i druge institucije. Najznaajnija


15/21

15

meunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobraaja jeIRTAD (International Road Traffic and Accident Database).

Obradom navedenih uzoraka omoguuje se shvatanje i analiza pojave, uoavanjeveliine problema, analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda, tipizacija saobraajnihnezgoda, analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda, analiza mogunosti izbegavanja ovihnezgoda itd. Posebno je znaajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i

omoguuje nauno definisanje mera u ciljusmanjivanja broja i posledica nezgoda. Statistiki metod se koristi i pri primeni ostalihmetoda. Na primer, primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke

koji se statistiki obrauju.

10.Zatitni sistem u bezbednosti saobraajaDa bi se moglo uspeno upravljati bezbednou saobraaja, neophodno je

koordinirano sprovoditi niz vrlo opsenih mera i aktivnosti. Ovo ne moe da realizuje ni jedansubjekt samostalno, ve je neophodno uspostaviti i stalno jaati zatitni sistem bezbednosti

saobraaja, koji obuhvata niz vrlo znaajnih elemenata (subjekata). Svaki od ovih elemenataima veoma vanu ulogu i znaajan je za uspeno funkcionisanje zatitnog sistema.

Najznaajniji elementi zatitnog sistema su: skuptine (zakonodavni organi), dravniorgani (izvrni organi vlasti), privredni subjekti, obrazovne institucije i odgovarajui sistemobrazovanja, strune organizacije, politike partije i organi-zacije, nevladine organizacije,

pravosue (organi sudske vlasti), nauno-obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove,meunarodne organizacije i institucije, osiguranja,

prirodni pomagai i ostali subjekti.Skuptine (republika, pokrajinska, gradska i optinska) ureuju normativno-pravni

ambijent u kome funkcionie zatitni sistem bezbednosti saobraaja. U ovim telima seanaliziraju izvetaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobraaja, utvruje se eljenostanje (vizije, dugoroni i kratkoroni ciljevi), kljune oblasti rada i upravljake mere.Skuptine utvruju koncept, donose strategiju bezbednosti saobraaja, utvruju odgovornosti iobaveze izvrnih organa i drugih subjekata.

Izvrni organi (vlada, izvrni odbori gradova, gradsko vee, organi za saobraaj,organi unutranjih poslova, organi prosvete i obrazovanja, i sl.) realizuju mere iz svojenadlenosti. Posebno je znaajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje

bezbednosti saobraaja, organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobraaja, priprema ipredlae skuptini strategije bezbednosti saobraaja, priprema i donosi akcione planove zasprovoenje strategija, podstie i pomae rad drugih subjekata i sl.

Privredabi trebalo da prepozna svoj interes u unapreivanju bezbednosti saobraaja.Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoai vozila, prevoznici, putari, tehniki

pregledi vozila, autokole i sl.), ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnihtetnih posledica saobraaja (jer sve posledice na razne naine plaa privreda).

Obrazovno-vaspitne ustanove (deije predkolske ustanove, osnovne kole, srednjekole, vie kole, fakulteti, autokole itd.) su jedan od najznaajnijih subjekata koji doprinosiunapreenju znanja, stavova, vetina i ponaanja uesnika u saobraaju, ali i drugih subjekata.Ove ustanove treba da daju odluujui doprinos u kreiranju i unapreivanju svesti o znaaju

bezbednosti saobraaja, o nainima i mogunostima smanjivanja tetnih posledica saobraaja.Politike partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloe i koncepte

unapreivanja bezbednosti saobraaja za koje e se zalagati. Naime, ovo je znaajan segmentivota za koji su graani vrlo zainteresovani i oekuju od partija da ga u svojim programima

obrade i dosledno sprovode.Nevladine organizacije su slobodna i esto vrlo kritiki nastrojena udruenja graanakoji koriste razliite naine da podstiu aktivnosti u pojedinim segmentima drutvenog ivota.


16/21

16

Nevladine organizacije treba da kritiki sagledavaju i javnosti saopavaju drukije poglede nastanje bezbednosti saobraaja (od zvaninih stavova), na pojedine aktivnosti koje vlastrealizuje, na propuste, na konkretne probleme i mogunosti njihovog reavanja. S obzirom nato da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa strunom javnou i da prate meunarnodnaiskustva, njihov rad moe umnogome pomoi unapreivanju rada u bezbednosti saobraaja.

Nevladine organizacije esto imaju odlinu saradnju sa slinim organizacijama iz drugih

zemalja, kao i podrku meunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreivanjebezbednosti saobraaja.Strune organizacije i udruenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za

stanje bezbednosti saobraaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Ove organizacije okupljajustrunu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovornesubjekte u bezbednosti saobraaja. Strune organizacije pomau svim drugim subjektima udomenu svoga delovanja.

Pravosue (sudije za prekraje, sudovi, tuilatva, vaspitno-popravne ustanove),svojim efikasnim i strunim radom, mogu doprineti unapreivanju zatitnog mehanizma, a

posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobraaju, menjanju stavova i unapreivanjuponaanja u saobraaju.

Zdravstvene ustanove pomau u selekciji vozaa, a posebno u stalnom praenjuzdravstvenog statusa vozaa profesionalaca. Kroz redovno leenje, mogu se uoiti vozai ijezdravlje je bitno oslabilo tako da vie ne mogu da voze itd. Sa druge strane, zdravstveneustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i

leenju povreenih u saobraajnim nezgodama, mogu bitno smanjiti posledice nezgoda naputevima.

Meunarodne organizacije pomau u uporeivanju i preuzimanju najbolje prakse uupravljanju bezbednou saobraaja. Preko ovih vladinih, meovitih i nevladinih organizacijaujednaava se praksa, prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreujenacionalni zatitni sistem. Posebno su znaajne organizacije sa velikom politikom teinom(UN, EU i sl.), ali i meunarodne organizacije koje okupljaju privrednike, strune asocijacije isl.

Naune ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava, za razvojdomaih znanja, razvoj i testiranje modela bezbednosti saobraaja, za neprekidno praenjestanja bezbednosti saobraaja, za projektovanje mera i njihovo praenje. Naune organizacijemoraju neprekidno odravati komunikaciju sa svetom, ali i sa svim subjektima bezbednostisaobraaja u zemlji.

Osiguranja su znaajan subjekt koji ima vane poluge uticaja na ponaanje uesnika usaobraaju, a posebno na vozae. Doslednim sprovoenjem savremenih koncepata osiguranjai naknade tete, osiguranja motiviu vozae da unapreuju svoje ponaanje, a posebno da neine saobraajne prekraje itd. Sa druge strane, ulaganjem u razvoj nauke, u preventivneaktivnosti, osiguranja bi trebalo da pomau sve druge subjekte bezbednosti saobraaja, naobostranu korist. Naime, osiguranja imaju najveu i najoigledniju korist od unapreivanja

bezbednosti saobraaja (manje isplate za nastale tete u nezgodama).Struna javnost treba da neprekidno obezbeuje struno i nepristrasno praenje stanja

bezbednosti saobraaja, da prati savremena nauna dostignua, vri transfer znanja iiskustava, razvija naa znanja i praksu, odreuje vizije, ciljeve i naine upravljanja

bezbednou saobraaja. Struna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstie strunerasprave o bezbednosti saobraaja, da unapreuje stavove i razvija svest o znaaju

bezbednosti saobraaja.Politika javnost ima podrku graana koja je verifikovana na demokratskim izborima.

Na osnovu takve podrke, ova javnost najbolje predstavlja interese graana, najbolje moe da

izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Politika javnost najbolje moe izbalansiratiulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobraaja sa ostalim drutvenim potrebama. Sa drugestrane, politika javnost je nosilac i pokrovitelj najvanijih aktivnosti u upravljanju


17/21

17

bezbednou saobraaja. Struna javnost treba da pomae politikoj javnosti da doneseadekvatne odluke.

Zainteresovana finansijska javnost, na osnovu stavova strune javnosti i podrkepolitike javnosti, obezbeuje ili unapreuje finansiranje poslova bezbednosti saobraaja.Struna javnost pomae finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednostsaobraaja, a s ciljem smanjivanja izdataka i poveavanja profita. U razvijenim zamljama

drava je prepoznala znaaj teme i svojim odlukama obezbeuje osnove finansiranja, ali ipodstie druga ulaganja u bezbednost saobraaja. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaunapore da obezbede to direktniju vezu izmeu privrede i subjekata bezbednosti saobraaja,odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ula u u

bezbednost saobraaja.Medijska javnost, na osnovu stavova strune javnosti, obezbeuje komunikacione

kanale ka najiroj javnosti, ali i ka politikoj i drugim javnostima. Obezbeujui promocijuideja i aktivnosti u bezbednosti saobraaja, mediji pomau strunjacima da proverene strunestavove saopte drugim javnostima i tako pokrenu drutvene i druge aktivnosti.

Konano, najira javnost, pod uticajem strunjaka, medija i delom politikih i drugihlidera, unapreuje svoju svest o znaaju teme, izgrauje ispravne stavove i shvata znaaj

pojedinih aktivnosti. Najira javnost podrava strategiju i plan koje donosi politika javnostna osnovu strunih stavova. U nekim sluajevima najira javnost moe i da zahtevasprovoenje odreenih aktivnosti u bezbednosti saobraaja, a na osnovu strunih stavova kojesaoptavaju mediji.

Proces usaglaavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaan za dobrofunkcionisanje zatitnog sistema u bezbednosti saobraaja. Neprekidni meuuticaji ovih

javnosti stalno menjaju njihove uloge i meusobno usaglaavaju stavove i interese. U jednomtrenutku politika javnost namee reenja, najira javnost ih prihvata, ali ima i drugaijih

procesa kada najira javnost trai od strune i politike javnosti da preduzme neke mere iaktivnosti.

11.Mesto i uloga OUP u zatitnom sistemu11.1. Bezbednost saobraajaOUP imaju znaajnu funkciju u bezbednosti saobraaja. Naime, u skladu sa

zakonskim ovlaenjima i odgovornostima, OUP u znatnoj meri participira u poslovimazatite graana i njihove bezbednosti uopte, pa i u zatiti graana u saobraaju i u

bezbednosti saobraaja.Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobraaja je zatita organizovanog

funkcionisanja drumskog saobraaja i zatita graana i materijalnih vrednosti u procesu

prevoenja. To se postie primenom mera zatite bezbednosti i sprovoenjem preventivnihaktivnosti, uz podrku jedinstvene baze podataka o vozilima, vozaima, saobraajnim

prekrajima i saobraajnim nezgodama.Najvanije usluge saobraajne policijesu:

obezbeenje i poboljanje protoka saobraaja, obezbeenje potovanja utvrenog reima saobraaja, otkrivanje i obrada delikata usaobraaju i saobraajnih nezgoda,

saobraajno inenjerstvo podrka bazama podataka, analitiko praenje,predvianje,planiranje i uee u organizovanju bezbednosne zatite, podrka i doprinos optimalnoj obuenosti vozaa i unapreenju bezbednosnih svojstavavozila u saobraaju,

podrka i uee u sprovoenju programa prevencije bezbednosti saobraaja i u ostvarivanjuposebnih programa zatite rizinih grupa i ranjivihuesnika u saobraaju,


18/21

18

iniciranje i pomo unapreenju administrativno-regulativnog ureenja bezbednostisaobraaja, u skladu sa evropskim standardima,

podrka drugim organizacionim jedinicama MUP-a iupravljanje i stalno unapreivanje organizovanosti saobraajne policije.

Najvaniji korisnici usluga saobraajne policije su: graani, uesnici u saobraaju,lokalna samouprava, dravna administracija, nevladine i druge organizacije, strune

organizacije i institucije u oblasti saobraaja, saobraajna privreda i industija vozila,institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajue kompanije.Zadaci saobraajne policije su:

saobraajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobraaja,otkrivanje delikata u saobraaju i sprovoenje saobraajno-policijskih procedura,policijsko obezbeivanje saobraaja u posebnim prilikama, saobraajno inenjerstvo analitiko praenje, predvianje i podrka u organizovanjubezbednosne zatite,prevencija i unapreenje bezbednosti saobraaja,praenje sticanja prava uea vozaa i bezbednosnih svojstava vozila usaobraaju,

iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreenje bezbednostisaobraaja,

posebni programi bezbednosne zatite u saobraaju,podrka bazama podataka o saobraaju i saobraajnim nezgodama,uee u izvravanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva iorganizacija i menadment saobraajno-policijskih poslova.

Dakle, uloga OUP u oblasti bezbednosti saobraaja je vrlo specifina i realizuje sekroz vrenje vrlo razliitih poslova bezbednosti saobraaja. Osim uloge neposrednog izvrioca

pojedinih poslova, OUP ima vrlo znaajnu funkciju pomaganja, koordinacije, nadgledanja inadzora u bezbednosti saobraaja. Meutim, ma koliko bila velika uloga OUP-a, nikada netreba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobraaja. Samo kao deozatitnog sistema bezbednosti saobraaja, OUP moe biti uspean i efikasan. Ukoliko ceozatitni sistem dobro funkcionie, lake e i efikasnije funkcionisati i OUP. S druge strane,OUP moe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalihsubjekata. Mnogo se gubi ako seOUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. Naime, tada slabi efikasnost OUP-a u

izvravanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju), slabi zainteresovanost ostalihsubjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti), slabi ugled saobraajne policije i

podrka graana u izvravanju poslova.

11.2. Organizacija i nain realizacije sektorskog radaOrganizaciju i nain realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim,

internim aktom Uputstvom, kojeg donosi ministar unutranjih poslova. Ovim aktom suureeni organizacija, zadaci i nain vrenja poslova na sektoru i nain voenja evidencija.Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu, a moe da obuhvata podruje jedne ili viemesnih zajednica ili deonice puteva. Prema veliini sektora, obimu problematike i brojuangaovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. Naelnik SUP-a predlae(Ministru) podelu podruja na sektore. Naelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvruju

patrolni i pozorniki rejoni na sektoru. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskomprincipu, ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutranjih poslova na sektoru(planiranje, usmeravanje, koordinacija, kontrola i odgovornost).

11.3. Poslovi i zadaci na sektoruNajznaajnijiposlovi i zadacikoji se realizuju na sektoru su:


19/21

19

zatita bezbednosti i ustavnog poretka,zatita ivota, line i imovinske sigurnosti graana,odravanje javnog reda i mira,obezbeenje zborova i drugih okupljanja graana,obezbeenje odreenih linosti i objekata ibezbednost saobraaja na putevima,kontrola prelaenja preko dravne granice,

kontrola kretanja i boravka stranaca,nabavljanje, dranje i noenje oruja i municije,zatita od poara,line karte,putne isprave, prebivalite i boravite graana i drugo.

Na saobraajnom sektoru se, pored nabrojanih, posebno realizuju i sledei poslovi izadaci bezbednosti saobraaja:

praenje stanja bezbednosti saobraaja na sektoru,vrenje kontrole vozaa, vozila i drugih uesnika u saobraaju,regulisanje saobraaja i pruanje pomoi vozaima i dr. uesnicima u saobraaju,spreavanje vrenja i otkrivanje krivinih dela i prekraja iz oblasti bezbednosti saobraaja,obezbeenje lica mesta i vrenje uviaja saobraajnih nezgoda,

vrenje nadzora i obezbeenje vrenja vanrednog prevoza na putevima,uoavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje,vrenje nadzora i pruanje strune pomoi organima, organizacijama i preduzeima kojimaje zakonom povereno vrenje odreenih poslova u nvezi bezbednosti saobraaja (tehnikipregledi, centri za obuku vozaa,AMSA, preduzea za odravanje puteva i dr.).


20/21

20

Zakljuak

Dakle, bezbednost saobraaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. Bezbednostsaobraaja je drutveni fenomenkojim se moe upravljati.

Poboljanje nivoa bezbednosti saobraaja se moe ostvariti delovanjem na sveelemente ovek-vozilo-put-okolina. U ovom sistemu ljudski faktor je najmanje pouzdanelement koji ima najvei uticaj na bezbednost saobraaja. Imajui u vidu da u oko 90 %saobraajnih nezgoda sa nastradalim licima uestvuje ljudski faktor jasno je zato centar

panje, svih ozbiljnihpokuaja da se redukuje broj saobraajnih nezgoda, ine napori da sepromeni nebezbedno ponaanje i povea nivosaobraajne kulture svih uesnika u saobraaju.Upravo iz tog razloga su mnogobrojne mere bezbednosti saobraaja usmerene ba kauesnicima u saobraaju, a vrlo esto cilj tih mera je promena njihovog nebezbednog

ponaanja. Zanjihovo pravilno i bezbedno ponaanje je od izuzetnog znaaja pravovremeno,organizovano i sistematsko saobraajno obrazovanje i vaspitanje.


21/21

21

Literatura

1. Adamovi. M., Uvod u saobraaj 1, Saobraajni fakultet, Beograd, 1999.2. Adamovi. M., Uvod u saobraaj 2, Saobraajni fakultet, Beograd, 2000.3. Lipovac K., Bezbednost saobraaja, Javno preduzee Slubeni list SRJ, Beoggrad,

2008.

4. Grupa autora, Automobilizam u Srbiji 1903-1933, knjiga 1, Saobraajni fakultet,Beograd, 1993.

bezbednost u saobracaju wiener

Documents