plantazni uzgoj lesnika u srbiji

7/23/2019 Plantazni Uzgoj Lesnika u Srbiji

1/9

PLANTANI UZGOJ LENIKA U SRBIJI


2/9

Znaaj gajenja lenika

U dosadanjem razvoju poljoprivrede Jugoslavije, a posebno voarstva, moese rei da je najmanje panje posveeno jezgrovitim vonim vrstama, gde spada ilenik. Svoje potrebe naa zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine seodvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lenika. Meutim, kod nas

postoje povoljni ekoloki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome lenika. Saracionalnim korienjem zemljinog kapaciteta, moemo se osloboditi uvoza lenikasa velikom perspektivom da postanemo znaajni izvoznici.

Sa privredne take gledita, u povoljnim ekolokim uslovima i sa relativnoskromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voaka, lenik dajedobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod lenika ima iroku primenu, kako uprehrambenoj industriji i domainstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgrolenika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu samirisom kakaoa. Pored nabrojanih upotreba, plod lenika se koristi i u preciznoj i avioindustriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod lenika ima veliku hranljivu vrednost i po toj

osnovi zauzima najznaajnije mesto u odnosu na ostale vrste voaka. U jezgrulenika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao tosu belanevine, masti, eer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i drugebioaktivne materije.

Kada govorimo o vanosti lenika, treba istai jedan vrlo bitan momenat zapodruja sa povoljnim ekolokim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura naerozionim terenima, jer lenik ima plitak korenov sistem koji odlino vezuje zemljite ina strmim naputenim terenima moe da odigra vanu ulogu u preorijentacijipovrine zemljita i zapoljavanje radne snage za negu i berbu plodova lenika.

Porastom ivotnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama,

trite troi sve vie plodova lenika. Zbog toga vei broj evropskih zemalja (panija,Italija, Grka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekoloke uslove zagajenje lenika, u poslednje vreme znatno poveavaju povrine pod zasadimalenika. Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode ukupno 90% svetske proizvodnje.

Lenik ima veoma irok areal uspevanja, pa zbog velike potronje i povoljnecene kao i deficitarnosti na svetskom tritu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje naplantanim zasadima na veim povrinama. I kod nas je podignuto nekolikoplantanih szasada lenika namenjenih za industrijsku i stonu upotrebu.

U Takovu lenik je glavna sirovina. Ova fabrika je do sada uvozila lenik ali ipodigla svoje plantae. Meutim zbog manjkavosti pogodnih povrina u okolini

neophodno je podizati zasade lenika i na teritoriji cele zemlje kako bi se oslobodiliuvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne kapacitete samo za Takovo jepotrebno podii najmanje 7000 hektara pod lenikom. A gde su druge fabrike kojekoriste lenik kao sirovinu.

Iz svega se vidi da nijedna vrsta voa u Jugoslaviji nije tako deficitarna natritu, a toliko potrebna kao lenik. Stalno poveanje potornje lenika u svetuukazuje na postojanje iroke perspektive i za izvoz.

U prirodnim uslovima lenik raste uglavnom na krenjakoj podlozi do oko 1500metara nadmorske visine. U kulturama lenik se moe uzgajati do 600 metara uuslovima gde druge vone sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski

efekat. Lenik zahteva svetlost i toplotu sa to manjom godinjom i dnevnomtemperaturnom amplitudom. Srednja godinja temperatura vazduha treba da je iznad


3/9

9.50 C i godinjom koliinom padavina preko 1000 mm. U uslovima estih mrazevatreba voditi rauna o sastavljanju opraivaa koji su otporni na niske temperature,odnosno koji ne cvetaju u vreme moguih pojava mrazeva. Lenik se sadi narastresitom, vlanom, propustljivom dubokom zemljitu koje ne sme biti kiselo.

Formiranje leskara

1. Planiranje leskara i ograivanjeZasadi lenika moraju biti ograeni bodljikavom icomu visini od 1.5 metara sa

7 redova ice, kako bi se spreilo upadanje nepoeljnih posetilaca i stoke. Stubovitreba da budu izraeni od bagrema duine 2.2 m. Prethodno je potrebno uklonitipojedinana stara stabla, iblje, kamenje, kao i uklanjanje ostatka korenova ila imebi se spreila mogunost razvoja tetnih mikroorganizama. Posle krenja obaveznoizvriti ravnjanje i planiranje povrina u cilju to lakeg izvoenja kasnijihmehanizovanih i runih radova.

2. Rigolovanje zemlj ita pravljenje teraseU cilju obezbeenja vodno-vazdunog i toplotnog reima radi normalnog

razvoja korenovog sistema, neophodno je izvriti rigolovanje na dubini od 50 cm.Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje lenika, kako bi se zemljitesteglo i delovima krune a time favorizuje formiranje cvetnih pupoljaka. Takoe, trebavriti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje. Lenik raa na jaim

jednogodinjim letorastima duine preko 10 cm. Ukoliko vremenom (obino 10 do 12godina) doe do zaguenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces podmlaivanjatreba poeti neto pre nune potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godinje, kako bi se

obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodova lenika, jer podmlaena stabla ne daju uprvim godinama pun rod.

1. Program primene agrotehnike u toku investicionog odravanjaDa bi vonjak to pre stupio u punu rodnost i dao oekivane rezultate, potrebno

je primeniti pravovremenu i punu negu.

U prolee prve godinepotrebno je u toku marta obaviti ubrenje lenika okostabala sa 100 gr. KAN-a po sadnici u preniku oko jednog metra. Tokom godinevriti redovnu obradu zemljita i ne dozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi nekabolest ili tetoina preduzeti mere zatite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi sua

i due potraje, obavezno treba izvriti zalivanje svake sadnice dva puta po 10 litaravode u razmaku od 15 dana.

U prolee druge godinevri se takoe ubrenje KAN-om po 100 gr. Po jednojsadnici i po 10 kg stajnjaka koji e se kopanjem oko stabala uneti u rizosferu sadnice.Kada korovi u vonjaku dostignu jednu odreenu visinu (u periodu cvetanja) vri senjihovo unitavanje tanjiranjem ili freziranjem. Posle toga zemljite se obrauje iodrava u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem, a ono to ne zahvatimaina praenjem kopanjem ili morokultivatorom.


4/9

U prolee tree godinevri se ubrenje sa 200 kgr po hektaru NPK 10: 30: 20ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Odravanje zemljita vri se kao i prethodnegodine, s time to se u redovima unitavanje korova vri pomou herbicida Reglan,Cramokson i dr.

U prolee ostalih godina (zakljuno sa petom godinom) obavljaju se isteagrotehnike mere kao i u prethodnim, s tim to se koliina azotnih i NPK ubrivadodaju u onim dozama koje su predviene u predraunu trokova po pojedinimgodinama.

Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i funkcijukorenovog sistema. Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu. Posle rigolovanjazemljite treba da se prosui a onda izvri freziranje i ravnjanje povrine, kako bi sesadnja izvrila to lake i uspenije. Rigolovanje pravljenje terase obavie separalelno sa padom terena kako bi se omoguilo oticanje vode koja se nagomilavaiznad neobuhvaenog sloja zemljita a time bi se omoguilo nesmetano oticanje

vika vode. Na gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanalgde e se viak vode zadravati posle obilnih kia, i na taj nain bi se poboljaovodni reim zemljita a samim tim i vlanost vazduha koja ima vrlo znaajnu ulogu zavreme letnjih sua.

Sorte lenika za gajenje i njihove karakteristike

Izbor sort i

Uzimajui u obzir klimatske, zemljine i ekonomsko-organizacione uslove kao i

mogunost prerade i plasmana plodova lenika, treba izabrati najpogodnije sorte.Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi isorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonupotronju, a takoe i kao opraiva glavne sorte. Sadnja e se obaviti sa dobrooiljenim sadnicama. Lenik je uglavnom samopesplodna biljka, pa u zasadima kojise podiu moraju biti zastupljene vie sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditinajmanje 4-6 sorti radi uspene oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da budezastupljena sa oko 60%, a ostale sorte opraivai sa 40%. U tom cilju predlau sesledee sorte:

1. Istarsti 60%

2. Apolda (Rimski) 10%3. Davijana (Fihtverder) 10%4. Ludolf 10%5. Avelino (Halski) 10%

Rapored sor ti

Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta iopraivai u redu neizmenino smenjuju. Kao primer dajemo emu iz koje se vidikako se vri raspored i sadnja glavne sorte i opraivaa.


5/9

Istarski (broj 1), Apolda (broj 2), Davijana (broj 3), Ludolf (broj 4), Avelino (broj 5)1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 51 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 11 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 11 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1

2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3 4 1 1 13 4 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 4 5 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 1 11 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5 1 1 1 4 5 1 11 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 12 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 35 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 34 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 . . . . . . . . . . .

..

Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i drugesorte kao na primer. Pijemondski, Landberki, Gustavcelski, Tonda Gentile, Romana

i dr.

Opis i karakteristike sorti

ISTARSKA - Stablo (bun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednjerano i razvija vrlo malo resa, praktino je protandrina sorta, samopesplodna je,sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno raa. Plod je srednjekrupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najveom irinom na samoj sredini. Boje jesvetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlaicama. Kupula (omota)

je dui od ploda i vrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljoten a po duini sa jasnonaznaenim rubom. Plodovi obino ne ispadaju sami iz kouljice. Jezgro je krupno,

ukasto-bele boje, veoma ukusno i aromatino. Plodovi uvani godinu ipo dana uobinom skladitu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi12%. upljih plodova je malo. Dobro ga oprauje halski, rimski, landberki i umskilenik.

APOLDA Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupenom kapicom.Kupola (omota) je dua od ploda. Na vrhu je zupasto izreckana i malo otvorenatako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotaa. LJuska ploda je tamne bojesa jako izraenim paralelnim prugama. Prosena teina ploda je 3.11 gr, a jezgro1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, meutim ima jako sladak iprijatan ukus.

RIMSKIStablo (bun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednjerano, u poetku raa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva poetkomseptembra. Plod je krupan i neujednaeno pljosnatog oblika. LJuska je svetlo smeasa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smeurano. Omotaploda je neto dui od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima to omoguavada plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika teine 1.4 gr..Teina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenatueglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu sese koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je opraiva.

DAVIJANA- Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotaploda sastavljen


6/9

je iz dva dela i dui su od ploda a u vie sluajeva i list omotaa je krai. Zreli plodovilako ispadaju iz omotaa. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraenim tamnimprugama i izraenim rubom. Prosena teina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Imadug period cvetanja

PIENT VERDENPlod je jajastog oblika sa jasno izraenim pupkom. Omota jeneto dui od ploda, sastavljen je od dva lista koji su meusobni odvojeni. Zreliplodovi se lako odvajaju od omotaa i sami ispadaju. LJuska ploda je svetle boje saslabo izraenim rubom. Prosena teina ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Ranocveta i duina cvetanja se kree od 8 do 22 dana.

LUDOLFStablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilinokasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje raa ako joj se obezbediopraiva. Plod je krupan i okruglasto-trbuastog oblika, teine oko 2.9 do 3.2 gr.Jezgro je prosene veliine oko 1.5 gr. Omotaploda je iste duine kao i plod. Vrh

omotaa je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dugperiod cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno raa i odlina je sorta za sveupotronju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemakoj i ekoj.

HALSKIStablo (bun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodanje, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Raa dobro.Sazreva septembra, plod je teak 3.4 gr., proseno pri osnovi je irok a ka vrhukonusan. Iz omotaa lako ispada. LJuska je debela i vrsta, smee boje sa uoljivimprugama. Teina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine uvanja uegne oko 15%, aposle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske preradekoristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemakoj.

Podizanje zasada lenika i odravanje

2. Razmak sadnjeNa osnovu predloenih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su

mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i odreuje razmak sadnica. Preporuujese sadnja na rastojanju od 4 metra izmeu redova odnosno izmeu terasa (gde jemogue i vee rastojanje zbog razliitog nagiba terena) i 3 metra izmeu sadnica.Redovi po mogustvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.

3. Vreme i nain sadnjeNajpogodnije vreme za sadnju lenika je u jesen, poto korenov sistem imaznaajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki sluajevi da lenik pri povoljnimvremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predvieno gigolovanje ilipravljenje terase, guranjem i razvlaenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje,nee se kopati jame u klasinom smislu. Posle pripreme zemljita izvrie serazmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamicadovoljno duboka i iroka da se moe u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Trebavoditi rauna da sadnice od momenta vaenja iz trapa pa do sadnje ne provedu vieod jednog sata nepokrivene kako se ne bi suile korenove dlaice koje su vrloosetljive. Poto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilitu, na

ile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje seopet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Ukoliko je zemljite pripremljeno bez


7/9

prethodnog rigolovanja, ve obinim oranjem, neophodno je kopanje rupa veliine60x60 cm.

Obrazovanje oblika kruna i rezidba lenika

Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablaice tri grane polaze iz jednogmesta. U prolee prve godine posle sadnje vri se skraivanje sadnica na 30 cm.Iznad zemlje sa ciljem pospeivanja izbijanja dva do tri izdanka koji e initi buduioblik krune za formiranje trostabljaice. U drugoj godini posle sadnje vri se izdornajbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraivati i ujednaiti dovisine rasta. U narednim godinama vri se uklanjanja suvinih grana. Cilj je da seobezbedi dovoljno prosunavanja u svim plodonoenja

Od pete godine pa nadalje smatra se da je lenik stupila u punu rodnost. Lenikod 7 do 15-te moe da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punojrodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kgpo hektaru KAN-a.Ishrana lenika u punoj rodnosti podeava se po veliini prinosa, premavegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze ubrenja lenika zavisie od rezultataanalize lista lenika i zemljita u zasadu.

Zemljite u zasadu odrava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjemkao i primenom herbicida. Unitavanje izdanaka vri se mehanikim ili hemijskimputem.

4. Program zatite zasada od bolesti i tetoina

Zasadi lenika se mogu uspeno tititi sa relativno malim brojem prskanja.Nedovoljna zatita, meutim, moe permanentno iz godine u godinu dovesti dopotpunog gubitka roda usled kombinovanog tetnog dejstva tetoina i u vezi sanjima pojaanom pojavom gljivinih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod vonihvrsta, zbog mogunosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivinihobolenja lia, mogunost pojava i irenja trulenica korena, pored programaprskanja neophodna je i odreena higijena zasada. Ona se najee sastoji uuklanjanju suvih grana, zaraenog lia, spreavanju preteranog vlaenja zemljita,unitavanju korova itd.

Radi zatite lenika od bolesti i tetoina potrebno je izvriti 5-7 prskanja

godinje.I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5%Oleadijazinona u cilju zatite od mrazovca i titastih vai.II prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednogod sledeih fungicida: jednoprocentni bakarni kre, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili1% Dorosala u cilju spreavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze igleosporijuma.III prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istihfungicida, a protiv istih gljivinih i bakterijskih bolesti.IV prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle treeg prskanja sa istim fungicidima i

protiv istih bolesti. Ovo prskanje se moe izostaviti u sunim godinama ali jeneophodno da se obavi u vlanim.


8/9

V prskanje se obavlja poetkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida:0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja lenika.VI prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0%Thiodana, kojima se moe dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva lenika.VII prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle estog prskanja uz primenu 0.1%Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova.U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od tree godinepa nadalje moraju se obavljati sva predviena prskanja.

Berba plodova lenika

Berba treba da se vri to kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziolokezrelosti. Za lesku je karakteristino da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevajuistovremeno. Zato se eka da plodovi sasvim dostignu svoju fizioloku zrelost a to je

kada se kupula (omota) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno poinju dapadaju na zemlju. Tada se vri treenje stabala i berba plodova sa prethodnopostavljenim platno.

Suenje plodova lenika

Suenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom moe doipojave bui i propadanja plodova. Jo prilikom berbe jedan deo plodova paezajedno sa omotaem. Omotasadri znatno vie vode pa ga zato treba skinuti.

Plodovi koji su obrani zajedno sa omotaem a nemoemo ih runo skinutiodmah, prvo se sue 6 do 8 dana na suncu uz esto meanje. Posle ovakvogsuenja 80% plodova bie odvojeno od omotaa, a ostali plodovi se jo malo morajudopunski osuiti. Ukoliko ostane omotakod nekih plodova, takvi plodovi se stavljajuu magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vremestalno se meaju da bi se suenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omota. Sve ovotreba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvriti kada su plodovi u punoj fazizrelosti. Kada su svi plodovi oieni onda se oni ue na suncu jo dva do tri dana iliu specijalnoj sunici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da jetemperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za suenje. Dobro osueni plodovimogu se uvati 2 do 3 godine. Meutim, bolje je da sae ne uvaju vie od godinudanajer gube na teini i boji, a ponekad radi visokog sadraja vlage mogu i da

uegnu.uvanje plodova lenika

uvanje je neophodno ukoliko proizvoaposle suenja nije u mogunosti daodmah proda plodove lenika. U tom sluaju lenik se mora skladititi u prostorijamakoje treba da budu suve i osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzopropadaju, buaju i zbog toga gube na teini i kvalitetu. U odgovarajuem skladinomprostoru plodovi lenika treba da budu u tankim slojevima razvueni i da sepovremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporuuje se povremeno da seu magacinskom prostoru pali sumpor radi unitavanja pojedinih gljivica, a takoe da

se uva i negaeni krekoji smanjuje vlanost u prostoriji. Pod magacinskog prostoratreba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba


9/9

postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljanje i sa unutranjestrane. Prostorija treba da ima elektrini ventilator koji e odstaranjivati suvinuvlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspenog uvanjatreba ugraditi i elektrine kalorifere. Broj i veliina kalorifera e zavisiti od veliineprotorije odnosno od koliine lenika koji se uva. Kaloriferi treba da budu sa

termostatom i sluie za odravanje temperature zagrevanje skladita na 300

C.Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije ikretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedanboks treba da ima 6 m2, a izmeu njih je prostor u irini od 1 m koji slui za kretanjeranika i izvoenje svih manipulativnih poslova.

5. Trokovi proizvodnje

GodinaTrokovi

proizvodnj

e

Vrednostproizvodnj

e

+ Dobitak- Gubitak

Kumulativnovreme povrata

stredstava

Prinosjezgra po

stablu0. Ograivanj

e1324 -1324 -1324

Podizanje 3344 -3344 -46681. Nega 870 -870 -55382. Nega 864 -864 -64023. Nega 1515 -1515 -79174. Nega 1892 -1892 -98095. Nega 2109 9600 +7491 -2318 1kg6. Nega 2109 12480 +10371 8053 1.2 kg

Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 po hektaru zasada. Ugodini punog uroda oekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg pohektaru. Ovaj prinos obezbeuje prihod od 15.650,00

plantazni uzgoj lesnika u srbiji

Documents