primer bp 2007 vezbe
DESCRIPTION
1TRANSCRIPT
PRAKTIAN PRIMER IZRADE FORMALNO
Investitor: "Peri produkt" d.o.o.
POSLOVNI PLAN
PROIRENJA PROIZVODNOG ASORTIMANA
IZGRADNJOM POGONA ZA PROIZVODNJU PRENE KAFE
Autor poslovnog plana: Ekonomski fakultet u Beogradu
Maj 2006. godine
SADRAJ
1. UVODNI DEO41.1.Osnovni podaci o investitoru 41.2.Osnovni podaci o autorima poslovnog plana 51.3.Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora 6
1.4.Rezime 8
1.5.Ponuda garancije 102. OPERATIVNI PLAN 112.1. Tehniko-tehnoloka analiza 112.1.1.Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja 112.1.2.Opis odabranog tehnolokog reenja 122.1.3.Opis odabranih tehnikih reenja i graevinskih objekata 122.1.4.Popis neophodnih sredstava za rad 132.1.5.Kapaciteti i obim proizvodnje132.1.6.Normativi utroaka materijalnih inputa142.1.7.Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom14
2.1.8.Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje14
2.2.Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata15
2.2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbeenja i
obuka radne snage15
2.2.2. Predviena organizaciona struktura16
2.2.3. Kljune osobe17
2.3.Analiza lokacije182.4.Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu192.4.1.Analiza zatite ivotne sredine192.4.2.Analiza zatite na radu193. MARKETING PLAN213.1.Plan prodaje213.1.1.Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike21
3.1.2.Analiza i procena tranje22
3.1.3.Analiza i procena promocije, distribucije i cene 273.1.3.1. Promocija273.1.3.2. Distribucija283.1.3.3. Cene28
3.1.4.Analiza i procena ponude30
3.1.5.SWOT analiza313.1.6.Projekcija plasmana proizvoda 313.2.Plan nabavke323.2.1.Karakteristike osnovnih inputa323.2.2.Mogunosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije323.2.3.Analiza i procena uslova nabavke inputa 343.2.4.Projekcija uslova nabavke inputa 36
4.FINANSIJSKI PLAN
4.1.Ulaganja u stalnu imovinu37
4.2.Ulaganja u trajna obrtna sredstva 384.3Izvori finansiranja 394.4.Ukupan prihod 404.5Rashodi 404.6.Sintetiki finansijski izvetaji 45
4.6.1.Bilans uspeha 45
4.6.2.Izvetaj o novanom toku 46
4.6.3.Bilans stanja 47
4.6.4.Ekonomski tok 48
4.7.Racio analiza 49
4.8.Z test 50
4.9.Statiki i dinamiki pokazatelji efikasnost 514.10Prelomna taka rentabiliteta 524.11.Analiza osetljivosti 541. UVODNI DEO
1.1. Osnovni podaci o investitoru
Naziv: "Peri produkt", preduzee za proizvodnju i promet osveavajuih pia, drutvo sa ogranienom odgovornouSkraeni naziv: Peri produkt (u daljem tekstu koristie se skraeni naziv)Sedite: Crnotravska 32, 11 000 Beograd, Srbija i Crna GoraTelefon:+389111/ 262-36-08, 262-24-50Faks: +389111/ 262-24-50Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeu:
Petar Peri (diplomirani inenjer graevine) +389164/223-97-64
/veinski vlasnik i predsednik upravnog odboraLokacija fabrike: Crnotravska 32, 11 000 Beograd, Srbija i Crna GoraVrsta delatnosti: Iako je Peri produkt registrovano za iroki spektar delatnosti, osnovna delatnost je proizvodnja negaziranih sokovaDatum osnivanja preduzea: Preduzee je osnovano ugovorom o osnivanju 15.04.1994. godineRegistracija: Preduzee je registrovano 17.05.1994. godine u Trgovinskom sudu u Beogradu pod brojem FI 127, a poslednju dopunu registracije izvrilo je 17.8.2004. godine, kojom je doregistrovano za proizvodnju i promet prene kafeVlasnitvo:
Ime i prezime vlasnikaVisina udela
Petar Peri80%
Milo Miloevi10%
Marko Markovi10%
Organi upravljanja: Upravni odbor ine tri vlasnika preduzea, a predsednik upravnog odbora je veinski vlasnik Petar PeriMatini broj: 707123
Poreski identifikacioni broj: 101603
Tekui rauni kod poslovnih banaka:
Naziv poslovne bankeVrsta tekueg raunaBroj tekueg rauna
Komercijalna bankadevizni150-205-142
Komercijalna bankadinarski117-605-243
HVB bankadinarski1254-651-7536
1.2. Osnovni podaci o autorima poslovnog plana
Institucija koja je izradila poslovni planEkonomski fakultet u Beogradu
Voa projektaProf. dr Relja Mihailovi, dipl. ekon.
Autori poslovnog plana
Ime, prezime i
zvanje autoraDeo poslovnog plana koji je autor izradio Preduzee u kome je autor zaposlenPotpis
autora
Simo Vuji, dipl. in.Tehniko- tehnolokiMainogradnja- - - - -
Vesna Baji,
dipl. in.Arhitektonsko- graevinskiMainogradnja- - - - -
Maa Santo, dipl. in.MainskiTehnika- - - - -
Zoran Mili,
dipl. in.ElektroTehnika- - - - -
Igor Paji, dipl. in.HidroTehnika- - - - -
Mr Ljiljana Vujovi, dipl. ekon.Plan prodaje i plan nabavkeEnergorpojekt Industrija- - - - -
Prof. dr Relja Mihailovi, dipl. ekon.Finansijski planEkonomski fakultet u Beogradu- - - - -
1.3. Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora
Trini aspekti dosadanjeg razvoja:
Od osnivanja, preduzee je u svom asortimanu imalo samo sok od pomorande "Peri" koji je kao marka postao prepoznatljiv na tritu i koji je prodavan iskljuivo u Srbiji i Crnoj Gori.
Peri produkt spada u brzo rastue kompanije o emu najbolje svedoe podaci o rastu proizvodnje i prodaje u poslednje dve godine. U tom periodu proseni godinji rast iznosio je vie od 40% (u 2002. godini proizvedeno i prodato 30.000 litara soka, a u 2004. godini proizvedeno i prodato 55.000 litara soka). Usled tog rasta, uee na tritu negaziranih sokova povealo se sa 1,25%, koliko je iznosilo 2002. godine, na 2,14% u 2004. godini.
Rastu je prevashodno doprinela promocija (od 2003-2004. godine proseno se godinje za promociju izdvajalo oko 50.000 EUR), pogotovo to preduzee u ovom periodu nije menjalo supstancu proizvoda, tako da je kvalitet proizvoda ostao isti.
Glavni konkurenti su "A", "B" i "C". Preduzee "A" ima preko 50% trinog uea, emu je prevashodno doprinela promocija.
Kupci proizvoda su mnogobrojni veleprodavci i maloprodavci koji su uglavnom locirani na teritoriji grada Beograda. Distribucija veleprodavcima se vri od strane kupaca, a maloprodavcima od strane preduzea koje za te namene raspolae sa dva kombija.
Nabavka inputa se vri od dobavljaa sa lokalnog trita i nema ogranienja po pitanju kvantiteta i kvaliteta. Distribucija inputa se vri od strane dobavljaa
Tehniko-tehnoloki aspekti dosadanjeg razvoja:
Instalisani kapaciteti odgovaraju optimalnoj godinjoj proizvodnji od 100.000 litara soka, to znai da je prologodinja iskorienost kapaciteta 55%. Usled sezonskog karaktera samog proizvoda, iskorienost kapaciteta u letnjim mesecima prelazi 70%.
Tehnoloka oprema je u proseku stara 5 godina i po starosti i kvalitetu slina je opremi sa kojom raspolau konkurentska preduzea. U momentu kupovine, tehnoloka oprema je plaena 1.200.000 EUR. Od ostalih investicionih aktivnosti treba napomenuti da je pre 3 godine preduzee kupilo dva kombija vrednosti po 15.000 EUR.
Organizacioni aspekti dosadanjeg razvoja:
U preduzeu je trenutno zaposleno 30 radnika i to:
predsednik upravnog odbora (veinski vlasnik) dipl. in. i njegov pomonik (dipl. ekon.),
20 u proizvodnji (jedino direktor proizvodnje ima visoku strunu spremu),
5 u administraciji (jedan radnik ima viu strunu spremu) i
3 u prateim delatnostima (istaica, kafe kuvarica i radnik na obezbeenju).
Suvlasnici aktivno uestvuju u upravljanju preduzeem.
Finansijski aspekti dosadanjeg poslovanja:
Preduzee od osnivanja posluje sa pozitivnim finansijskim rezultatom, a u narednoj tabeli prikazani su osnovni finansijski pokazatelji iz poslednje tri godine.
Pokazatelji2002.2003.2004.
Neto dobit u EUR120.000140.000260.000
Neto obrtna sredstva u EUR1.200.0001.340.0001.800.000
Koeficijent obrta kupaca12,0012,0012,00
Udeo pozajmljenim u ukupnim izvorima25,27%23,24%19,65%
Stopa neto dobitka7,12%7,36%7,51%
Stopa neto prinosa na ukupna sredstva7,02%8,05%13,07%
Analiza budueg razvoja:
Strateka razvojna orijentacija usmerena je na uvoenje prene kafe u asortiman investitora, to je predmet ovog poslovnog plana. Pored rasta usled uvoenja novog proizvoda u asortiman, moe se oekivati da e novi "brend" doprineti daljoj afirmaciji investitora, to e podstai dalju prodaju proizvoda iz postojeeg asortimana.
1.4. Rezime
Predmet poslovnog plana je otvaranje pogona za proizvodnju prene kafe, koja bi se prodavala na tritu Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije). Konkretno radi se o dva tipa prene kafe od kojih je jedan izuzetnog kvaliteta (proizvod "B"), a drugi na nivou kvaliteta konkurentskih preduzea (proizvod "A"). Naime, proizvod "B" e u svojoj meavini imati 75% Arabike, a 25% Robuste, dok je kod proizvoda "A" projektovan identini procenat kvalitetnije i manje kvalitetnije sirove kafe.
Proizvod e se pakovati u kesicama od 100 grama, 200 grama i 1 kg.
Primenom restriktivnog pristupa, projektuje se sledee trino uee:
2006. godina
2,11%
2007. godina
2,38%
2008-2015. godine
2,64%.
Projekcija plasmana prene kafe u kg
Vrsta kafe2006. godina2007. godina2008-2015. godine
Proizvod "A"800.000900.0001.000.000
Proizvod "B"80.00090.000100.000
UKUPNO880.000990.0001.100.000
Cena e biti uglavnom unificirana, odnosno koliinski rabati e se odobravati samo najveim kupcima. Cena za proizvod "A" e biti neto nia od cene najznaajnijih proizvoaa i projektuje se na nivou od 3,00 EUR za 1 kg. Cena za proizvod "B", koji je vieg kvaliteta projektuje se na nivou od 4,00 EUR za 1 kg, s tim to e ovaj proizvod imati limitirane mogunosti plasmana prevashodno zbog cenovne elastinosti tranje, kao i zbog niskih planiranih trokova promotivnih aktivnosti.
Trokovi promocije se projektuju na godinjem nivou od 108.000 EUR, pri emu e najvei deo ove sume biti utroen na oglaavanje manjeg intenziteta.
Kako preduzee ne raspolae svojim maloprodajnim objektima, a nema snagu za neposredniju prodaju velikim kupcima, prevashodno e koristiti "srednji" i "dugi" kanal distribucije. Primenjivae se intenzivna distribuciona politika, a fiziki transport e se vriti, kako od strane kupaca, tako i od strane proizvoaa. Iz tog razloga je planirana kupovina dodatna dva kombija.
Proizvod e se prodavati uz 30 dana prosenog odloenog plaanja, s tim to e vei kupci imati povoljnije uslove, odnosno odobravae im se due vreme kreditiranja.
Planirana je proizvodnja na sadanjoj lokaciji, gde e biti izgraena nova fabrika. Lokacija je u Beogradu i izuzetno je povoljna za brzo reagovanje na zahteve kupaca.
Planirana je kupovina najsavremenije opreme od inostranog proizvoaa "Maffa Lum" koji je ve dugo godina svetski lider u proizvodnji ove opreme. Proizvoa obezbeuje i neophodnu obuku radnika.
Predinvesticiona faza traje est meseci (30.6.2005.-31.12.2005. godine), a poetak redovne proizvodnje planiran je za 1.1.2006. godine.
Tehno-ekonomski vek projekta je 10 godina (1.1.2006.-31.12.2015. godine).
Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) prikazana je sledeom tabelom:
Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EURIzvor finansiranja
Objekat1.000.000.00Sopstvena sredstva
Tehnoloka oprema1.000.000,00Kredit
Elektro oprema50.000,000Sopstvena sredstva
Transportna sredstva30.000,00Sopstvena sredstva
Trajna obrtna sredstva651.594,11Sopstvena sredstva
UKUPNO2.731.594,11
Planirano je zapoljavanje novih 23 radnika, a istovremeno bi sadanji predsednik upravnog odbora fokus svojih poslovnih aktivnosti preorijentisao na novi projekat, dok bi za proizvodnju negaziranih sokova neposredno bio odgovoran njegov pomonik. Shodno tome, za sam projekat bilo bi vezano 24 radnika ija je struktura prikazana u sledeoj tabeli.
Radno mestoBroj radnikaStruna sprema
Predsednik upravnog odbora1VSS
Tehniki direktor1VSS
Komercijalni direktor1VSS
Referenti prodaje5SSS
Referenti za prijem i izdavanje robe2VKV
Radnici u proizvodnji6KV
Radnici u operativi4SSS
Pratee osoblje4NKV
UKUPNO24
Projektovani finansijski rezultati su pozitivni to se moe videti iz sledee tabele.
Finansijski pokazateljiIznos pokazatelja
Prosean neto dobitak u EUR520.068
Prosean neto priliv u EUR693.227
Interna stopa rentabilnosti 22,24%
Neto sadanja vrednost u EUR
(diskontna stopa 10%)1.884.892
Period povraaja4 godine i 254 dana
Proizvod je osetljiv na promenu cene sirove kafe, koja kao berzanska roba trpi svakodnevne promene. Analizom trita ustanovljeno da na tritu sirove kafe ne treba oekivati ozbiljne turbulencije u vremenskom periodu koji odgovara veku trajanja projekta.
1.5. Ponuda garancije
Preduzee kao garanciju nudi objekat sa tehnolokom opremom, ija je vrednost na dan 31.12.2004. godine procenjena u iznosu od 2.050.000 EUR. Procena je uraena od strane konsultantskog preduzea "Coopers".
2. OPERATIVNI PLAN
2.1 TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA
2.1.1 Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenjaPrilikom izbora isporuioca tehnoloke opreme preduzee je analiziralo ponude: austrijskog proizvoaa "Krausa Limena", holandskog proizvoaa "Maffa Lum" i belgijskog proizvoaa "Samsa Pul".
Komparativni prikaz osnovnih elemenata iz ponude proizvoaa tehnoloke opreme dat je u narednoj tabeli.
Prikaz osnovnih elemenata
iz ponude"Krausa
Limena""Maffa
Lum""Samsa
Pul"
Nabavna vrednost (u EUR)1.100.0001.000.0001.200.000
Godinji tehniki kapacitet
(u kg kafe) 2.400.0002.000.0002.800.000
Godinji optimalni kapacitet
(u kg kafe)2.000.0001.600.0002.400.000
Godinji trokovi investicionog odranja (% nabavne vrednosti)1,20 %1,00 %1,50 %
(ili odnos postojeeg i novog reenja)Nabavna vrednost je data na paritetu "franko kupac", tako da osim fakturne vrednosti ukljuuje i ostale zavisne trokove nabavke (transport, carinu itd.). Pored navedenog, u nabavnu vrednost ukljuena je montaa, a svaki od proizvoaa predvia obuku u trajanju od dva dana. Uzevi u obzir potrebne kapacitete, cenu i godinje trokove odravanja, prihvaena je ponuda holandskog proizvoaa "Maffa Lum".
Prilikom izbora izvoaa objekta razmatrane su ponude: "Energoprojekt Visokogradnje", "Gemaxa" i "Ratka Mitrovia".
Ponuda je data na osnovu grube skice investitora i osim same gradnje ukljuuje izradu projektne i druge dokumentacije, ureenje graevinskog zemljita, izgradnju pristupnih puteva, parkinga, ograda i gromobranske zatite, kao i dobijanje dodatnih dozvola za izgradnju potrebnih prikljuaka na vodovod, kanalizaciju, energetiku i PTT mreu.
Obzirom da se radi o gotovo identinim poslovima, kao i da se radi o renomiranim preduzeima, cena je jedini kriterijum koji je korien prilikom izbora. Investitor se opredelio za preduzee "Ratko Mitrovi", obzirom da je njegova ponuena cena (1.000.000 EUR) za 10% povoljnija od "Gemaxa" (1.100.000 EUR), odnosno za 20% povoljnija od "Energoprojekt Visokogradnje" (1.200.000 EUR).
2.1.2. Opis odabranog tehnolokog reenja
Sirova kafa se skladiti u magacinu sirovina odakle se upuuje na prenje. Po okonanu postupka prenja vri se ienje, a oiena se odnosi na mlevenje. Mlevenje se vri u silosima za mlevenje kafe. Mlevena kafa se pakuje u posebnim mainama, ubacivanjem u kesice za kafu teine 100 grama, 200 grama i 1 kg. Kesice za kafu se pakuju u kutije u koje staje 5 kg kafe. Otvor kutija se zatvara selotejpom.
Iz opisa tehnolokog procesa uoljivo je da je skoro kompletan postupak automatizovan i da se radi o zaokruenoj tehnolokoj celini, odnosno da e se sve potrebne faze proizvodnje gotovog proizvoda obavljati u preduzeu.
U okviru kontrole kvaliteta bie organizovana procesna i kontrola gotovog proizvoda. Procesna kontrola je kontrola u toku procesa proizvodnje. Pomenutu kontrolu obavlja obueni radnik iz proizvodnje i radnik koji radi na odgovarajuoj maini. U ovom delu treba naglasiti da je kontrola posebno bitna kod ienja prene kafe, obzirom da se, posle procesa prenja, kafa mora oistiti od pleve i ostalih neistoa. Kontrola gotovog proizvoda vri se pregledom kesica za kafu i za to su zadueni radnici koji po okonanju tog postupka kutiju zatvaraju selotejpom.
Za proizvodnju kafe "A" potrebno je 50% kvalitetnije sirove kafe "Santos" (Arabika) i 50% manje kvalitetnije sirove kafe "Uganda" (Robusta). Kod kvalitetnijeg proizvoda "B", odnos je 75% kvalitetnije i 25% manje kvalitetnije sirove kafe.
Tehnoloku opremu ini oprema za: prenje kafe, mlevenje kafe i pakovanje kafe. Celokupna oprema se nalazi u proizvodnom delu objekta i zauzima 25 m2.
Za 1 kg gotovog proizvoda potrebno je obezbediti 1,2 kg sirove kafe, obzirom da 20% sirove kafe nestane u procesu prenja i u procesu pakovanja.
Jedini potreban energent za tehnoloku opremu je elektrina energija. Prilikom proizvodnje 1 kg gotovog proizvoda, utroi se 1 kWh elektrine energije.
2.1.3. Opis odabranih tehnikih reenja i graevinskih objekata
Predvieno je da se proces proizvodnje prene kafe obavlja u fabrici, iji su osnovni delovi:
proizvodni deo - 100 m2
skladite sirove kafe - 75 m2 (kapaciteta tridesetodnevnih potreba)
skladite gotovog proizvoda - 75 m2 (kapaciteta dvadesetodnevne proizvodnje) skladite ambalae - 40 m2 (kapaciteta dvadesetodnevnih potreba)
administrativni deo - 50 m2Konstrukcija objekta je prizemna, sa noseim zidovima od blokova debljine 19 cm. Krovna konstrukcija je elina, a ostali elementi su armirano-betonski. Trafo stanica je dimenzije 30 m2 i betonske je grae.
Utroci elektrine energije netehnolokih potroaa (vezani za objekat) iznose oko 100.000 kWh godinje. Osim elektrine energije uslovljene tehnolokim procesom i potrebama objekta, potrebno je obezbediti dizel gorivo za kombije koje odvoze gotove proizvode. Godinja potreba se procenjuje oko 10.000 litara dizel goriva.
2.1.4. Popis neophodnih sredstava za rad
Osim navedene tehnoloke opreme, nabavie se dva kombija nosivosti od po 1,5 tone koji e sluiti za prevoz gotovog proizvoda. Pored toga, potrebno je obezbediti opremu za zatitu na radu, koja je detaljno objanjena u okviru posebnog poglavlja.
2.1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje
Obim proizvodnje
(informacije se dobijaju iz plana prodaje)GodinaProizvodnja
prene kafe "A" u kgProizvodnja
prene kafe "B" u kg Ukupno
2006.800.00080.000880.000
2007.900.00090.000990.000
2008- 2015.1.000.000100.0001.100.000
Kako se oba proizvoda iz asortimana proizvode na istoj tehnolokoj opremi jedino je mogue prikazati zbirnu iskorienost kapaciteta.
Iskorienost kapaciteta
GodinaObim proizv. u kg kafeGodinji tehniki kapacitet u kg kafeGodinji optimalni kapacitet u kg kafeGodinja iskorienost tehnikog kapaciteta u %Godinja iskorienost optimalnog kapaciteta u %
2006.880.0002.000.0001.600.00044,00 %55,00 %
2007990.0002.000.0001.600.00049,50 %61,88 %
2008-
2015.1.100.0002.000.0001.600.00055,00 %68,75 %
2.1.6. Normativi utroaka materijalnih inputa
Standardni (normirani) utroci materijalnih inputa za 1 kg gotovog proizvoda
MaterijaliJedinica merePrena kafa "A"Prena kafa "B"
Sirova kafa "Santos"kg0,600,90
Sirova kafa "Uganda"kg0,600,30
Uzevi u obzir obim proizvodnje, kao i planirani asortiman, mogue je izraunati utroene materijalne inpute po godinama veka trajanja projekta.
Dinamika utroaka materijalnih inputa po godinama veka trajanja projekta
Utroeni materijalJedinica
mereGodina trajanja projekta
2006.2007.2008-2015.
Sirova kafa "Santos"kg552.000621.000690.000
Sirova kafa "Uganda"kg504.000567.000630.000
Kesice od 100 gramakom. 4.400.000 4.950.000 5.500.000
Kesice od 200 gramakom. 1.100.000 1.237.500 1.375.000
Kesice od 1 kgkom.220.000247.500275.000
Kutije za kafukom.176.000198.000220.000
(proizvod utroaka i cena po jedinici utroaka ini trokove)2.1.7. Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom
Neposredno povezani sa tehnolokom procesom su sledei radnici: kontrolor rada tehnoloke opreme, procesni kontrolori (2 radnika) i kontrolori gotovog proizvoda (3 radnika). Svih 6 radnika predvieno je da imaju trei (III) stepen strune spreme. Dodatni posao za sve radnike je odnoenje kutija sa kafom u magacin gotovih proizvoda i utovar u prevozna sredstva dobavljaa, odnosno prevozna sredstva (kombije) investitora.
2.1.8. Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje
Vrsta troka Iznos ulaganja u EURRok trajanja u godinamaGodinji troak investicionog odravanja
(% nabavne vrednosti)
Objekat 1.000.000,00400,50 %
Tehnoloka oprema 1.000.000,00101,00 %
Elektro oprema 50.000,00201,00 %
Transportna sredstva 30.000,00103,00 %
2.2. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA
2.2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain obezbeenja i obuka zaposlenih
Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih
Predsednik upravnog odboraVSS1
Tehniki direktorVSS1
Komercijalni direktorVSS1
Referenti prodajeSSS5
Referenti za prijem i izdavanje robeSSS2
Radnici u proizvodnjiKV6
Radnici u operativiSSS4
Pratee osobljeNSS4
UKUPNO24
Osim predsednika upravnog odbora (veinski vlasnik preduzea) svi ostali radnici (23 radnika) e biti novozaposleni. Tehniki direktor e se preuzeti iz preduzea Kafa i sa njim su dogovoreni uslovi angaovanja. Preduzee jo nije odabralo komercijalnog direktora, ali su u toku pregovori sa petoro potencijalnih kandidata. Obzirom na strukturu ostalih 22 radnika ne bi trebalo da bude nikakvih tekoa da se oni obezbede putem oglasa u dnevnim novinama. Poeljno je da svi, a najmanje 3 referenta prodaje imaju vozaku dozvolu. Za referente za prijem i izdavanje robe primie se radnici koji imaju najmanje dve godine iskustva na slinim poslovima.
Obuku proizvodnih radnika vrie proizvoa opreme i predvieno je da se celokupna obuka izvri za dva dana.
2.2.2. Predviena organizaciona struktura
Iz organizacione sheme moe se zakljuiti da su kljuni menaderi:
predsednik upravnog odbora,
komercijalni direktor i
tehniki direktor.
Predsednik upravnog odbora je odgovoran za poslovanje celokupnog preduzea i svoje aktivnosti ostvaruje u saradnji sa komercijalnim i tehnikim direktorom.
Komercijalni direktor je odgovoran za aktivnosti na polju marketinga, kao i za ostale operativne ekonomske poslove. Svojim angaovanjem na poslovima plasmana finalnih proizvoda doprinosi realizaciji predvienih planova prodaje.
Tehniki direktor je prevashodno odgovoran za proizvodni proces. Voenjem proizvodnog procesa i brigom o stanju tehnoloke opreme i svih inenjerskih sistema doprinosi realizaciji predvienih planova proizvodnje i poslovnih rezultata u celini.
Predsednik upravnog odbora, komercijalni direktor i tehniki direktor pripremae godinje i mesene planove proizvodnje i stvarati uslove za ispunjenje tih planova.
2.2.3. Kljune osobe
Za predsednika upravnog odbora (Petar Peri) i tehnikog direktora (Zoran Vasi) biografije su priloene u dodatku poslovnog plana.
Osim neto plate (predsednik upravnog odbora 1.000 EUR, a tehniki direktor 800 EUR) nisu predvieni drugi oblici kompenzacije. Naime, predsednik upravnog odbora je istovremeno i veinski vlasnik, tako da dodatna primanja oekuje po osnovu vlasnitva. Plata tehnikog direktora je za 50% via nego to je imao u ranijem preduzeu. U sluaju izuzetnih poslovnih rezultata predviena je isplata stimulacije.
Predsednik upravnog odbora je istovremeno i najvei vlasnik. Osim njega, lanovi upravnog odbora su preostala dva vlasnika, odnosno:
Milo Miloevi i
Marko Markovi
Ime, prezime i datum roenja : Milo Miloevi, 08.12.1964. godine
Obrazovanje: Diplomirao na elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, 1989.
Poslovno iskustvo: 1996-2004. godine obavlja funkciju tehnikog direktora u preduzeu "MM Komerc" koje se bavi izvozom grae (parene bukve), hrasta, maline i peurke, kao i uvozom kafe i sokova.
1990-1995. godine zaposlen u preduzeu "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
Ime, prezime i datum roenja : Marko Markovi, 08.12.1960. godine
Obrazovanje: 1978. godine zavrio srednju trgovaku kolu
Poslovno iskustvo: 1995-2004. godine zaposlen u "CC Prometu" u sektoru koji se bavi uvozom sirove kafe, kao direktor sektora.
1989-1994. godine u "CC Prometu" obavlja funkciju pomonika direktora za komercijalne poslove.
1980-1988. godine zaposlen u preduzeu "CC Promet" koji se bavi uvozom bezalkoholnih pia, kao komercijalista.
2.3. ANALIZA LOKACIJE
Lokacija predviena za gradnju je u vlasnitvu investitora i nalazi se u optini Vodovac u Beogradu u ulici Crnotravska 32. Lokacija je od samog centra grada udaljena 15 km i nalazi se 100 metara od auto puta Beograd - Ni.
Gradnja je predviena u zoni koja je urbanistikim planovima odreena da bude industrijska.
Zemljite predvieno za gradnju ima povoljne geotehnike karakteristike, odnosno ne postoji opasnost od klizita i od podzemnih voda.
Objekat ima pristup energetskim potroaima, a potrebno poveanje instalisane snage obezbedie se izgradnjom trafo stanice.
Gradnja ne zahteva nikakva raseljavanja.
2.4. ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU
2.4.1. Zatita ivotne sredine
Imajui u vidu karakteristike tehnolokog procesa moe se oekivati da e u toku rada nastajati sledee otpadne materije i polutanti, potencijalni zagaivai ivotne okoline: otpadne vode, vrsti otpad i buka.
Otpadne vode se mogu svrstati u dve kategorije: sanitarne i atmosferske. Reenje otpadnih voda planirano je izgradnjom fekalne i kine kanalizacije u samom objektu, koja bi se prikljuila na postojeu kanalizaciju.
vrsti otpad se javlja u procesu proizvodnje kao rastur. vrsti otpad se u toku radne smene sakuplja i odlae u kontejnere.
Buka nastaje usled rada maina i ureaja u pogonima u proizvodnom kompleksu. Predvieno je da celokupna oprema bude smetena u zatvorenim prostorijama sa odlinom izolacijom, tako da se moe oekivati da e nivo buke u okolini biti znatno ispod dozvoljene.
Na osnovu svega opisanog i uz striktnu primenu planiranih mera zatite ivotne sredine moe se zakljuiti da rad preduzea za proizvodnju prene kafe nee ugroziti, odnosno nee izazvati pogoranje kvaliteta ivotne sredine.
2.4.2. Zatita na radu
Samo preduzee po svojoj prirodi, koncepciji, kao i savremenoj opremi (proizvoa opreme je u ponudi dao sva uputstva za sigurnost u radu, kao i potvrde da je oprema proizvedena uz maksimalno potovanje mera i normi zatite operatera), u principu nije izvor negativnog uticaja na radnike.
Eventualno, kao uzroci nepovoljnog uticaja proizvodnje na radnike mogu se razmotriti sledei faktori:
neadekvatno radno vreme,
nedovoljna obuenost radnika,
nekorienje zatitne opreme,
nedovoljna osvetljenost radnih prostorija,
nepovoljna temperatura za rad,
buka,
opasnost od strujnog udara,
hronine bolesti radnika,
neupuenost radnika u postupke i pravila zatite na radu i
nedostatak uputstava u vezi sigurnosti na radu.
U okviru mera zatite radnika na radnom mestu predviaju se mere i postupci koji se i do sada (pri proizvodnji sokova) primenjuju u preduzeu i to:
radnici e raditi 8 sati uz korienje dnevnog odmora od pola sata,
radnici rasporeeni na obavljanju tehnolokih operacija pre samostalnog obavljanja operacija moraju najmanje dva dana provesti na obuci koju e organizovati isporuilac opreme, kada e se upoznati sa svim merama zatite na radu,
svi radnici u toku rada moraju da koriste osnovno zatitno odelo, koje oblae neposredno pre ulaska u proizvodnu halu;
radne prostorije e biti osvetljene svetlou intenziteta 220-250 luxa, prirodnim i dodatnim vetakim osvetljenjem; prozori, svetlosni otvori i drugi elementi osvetljenja e se odravati u istom i ispravnom stanju;
temperatura u radnim prostorijama e biti izmeu 15(C i 20(C,
radnici koji e biti izloeni negativnom uticaju buke nosie specijalne zatitne slualice,
sve opasnosti od udara struje e biti vidno obeleene sa: "Opasno po ivot", "Visoki napon" i sl.; jednom u toku godine obavljae se merenja otpora uzemljenja i rezultati merenja vodie se u posebnoj svesci;
radnici sa hroninim bolestima nee se zapoljavati na radnim mestima gde mogu nastati opasne posledice po njihovo zdravlje; u proizvodnom procesu zapoljavae se samo radnici koji imaju adekvatno zdravstveno uverenje;
u svim radnim prostorima postavie se i vidno obeleiti kutije prve pomoi i
u cilju preduzimanja to sveobuhvatnijih mera zatite na radu, svake godine vrie se provera obuenosti radnika za zatitu na radu, kao i provere ispravnosti zatitnih sredstava i mikro klime radnog prostora.
Predloene mere zatite na radu prevazilaze trenutne zakonske obaveze zatite na radu ne samo u Republici Srbiji, ve i u zemljama Evropske Unije.
3. MARKETING PLAN3.1 PLAN PRODAJE (daje ulazne podatke za utvrdjivanje ukupnog prihoda)3.1.1. Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike(generike karakteristike i specifine karakteristike proizvoda)Asortiman investitora koji je predmet ovog projekta prikazan je sledeom tabelom:Vrsta proizvodaNaziv proizvoda
Prena kafa"A"
Prena kafa"B"
Prena kafa spada u kategoriju proizvoda koji zadovoljavaju finalne potrebe potroaa. Pored prijatnog ukusa i mirisa, prena kafa ima i izvesna korisna svojstva: jaa raspoloenje i volju za rad, ublaava astmatine napade, pomae savladavanje umora, jaa mentalnu i fiziku energiju i titi zube od karijesa. Danas se kafa besplatno slui u ustanovama i fabrikama u razvijenim zemljama, sa ciljem da doprinese izdrljivosti, kreativnosti i produktivnosti.
Najbolje je konzumirati nekoliko oljica kafe dnevno, jednu ujutru, a druge u toku dana, ali ne kasno uvee. Na taj nain se postie budnost i koncentracija, raspoloenje, mentalna i fizika izdrljivost i vea produktivnost u radu. Smatra se da je pet oljica kafe dnevno optimalno, a preterane doze (15-20 oljica kafe dnevno) mogu izazvati neke neeljene pojave kao to su: uznemirenost, lupanje srca, nesanica i dr.
Investitor je planirao da prenu kafu prodaje na tritu Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije), a obzirom na karakter potreba koje zadovoljava i broj potencijalnih kupaca nemogue je precizno odrediti kupce, ve su potencijalni kupci svi potroai koji konzumiraju navedeni proizvod na ciljnom tritu.
Prena kafa se na tritu Srbije i Crne Gore ve dugi niz godina nalazi u zreloj fazi ivotnog ciklusa. Uzevi u obzir kulturoloke faktore nema indicija da bi u skorije vreme prena kafa na ciljnom tritu iz zrele faze ivotnog ciklusa mogla da pree u fazu opadanja.
Proizvod nije komplementaran sa drugom vrstom proizvoda, dok se supstitutima prevashodno mogu smatrati druge vrste kafenih proizvoda, kao to su:
instant kafa,
nes kafa,
filter kafa i sl.
Pored navedenih, deliminim supstitutom se moe smatrati i aj.
Navedeni supstituti na ciljnom tritu ne predstavljaju ozbiljnu konkurenciju, tako da ne zahtevaju detaljniju analizu.
Prena kafa se dobija kao meavina kvalitetnije kafe Arabika i manje kvalitetnije kafe Robuste, a ije su pojedinane karakteristike opisane u analizi nabavnog trita. Diferencijacija po pitanju kvaliteta izmeu kafe razliitih proizvoaa, vri se na osnovu kvaliteta meavine. Kvalitetnija je prena kafa onog proizvoaa u kojoj ima vie Arabike, a manje Robuste.
U sledeim tabelama prikazana je komparativna analiza proizvoda investitora i konkurentskih proizvoaa.Struktura projektovane meavine u prenoj kafi investitora
Naziv proizvoda% Arabike u gotovom proizvodu% Robuste u gotovom proizvodu
"A"50%50%
"B"75%25%
Preduzee je planiralo da svoju meavine pravi od najkvalitetnije sirove kafe iz grupe Arabika pod nazivom "Santos" i od proseno kvalitetne sirove kafe iz grupe Robusta pod nazivom "Uganda".
Meavina konkurentskih prenih kafa koje postoje na tritu Srbije i Crne Gore je uglavnom ujednaena i njihova struktura je prikazana sledeom tabelom.
Struktura projektovane meavine u prenoj kafi konkurentskih preduzea
Vrsta kafe% u gotovom proizvodu
Arabika50 %
Robusta50 %
Dodatna diferencijacija izmeu proizvoaa i konkurentskih preduzea u pogledu kvaliteta kafe moe se ustanoviti ukoliko se prihvati injenica (objavljena u sredstvima javnog informisanja) da postoje osnovane sumnje da pojedini mali proizvoai 5%-10% Robuste u svojim meavinama zamenjuju jeftinijim surogatima. Konkretno, zamena se moe vriti: jemom, penicom, raom, jemenim sladom, sladom drugih itarica, korenom cikorije, suenom smokvom, rogaem, nautom i sojom.
3.1.2. Analiza i procena tranje
Analiza trita je uglavnom izvrena "desk metodom" korienjem eksternih izvora informacija, s tim to je u odreenim sluajevima korien "field" metod.
Prilikom definisanja tekue i prethodne tranje postojao je objektivni problem, obzirom da se proteklih godina prena kafa malih proizvoaa u velikom procentu prodavala van legalnih tokova. Iz tog razloga, kao najobjektivniji podaci mogu se prihvati oni do kojih se dolo terenskim istraivanjem koje je uradilo preduzee "C".
Potronja kafe na teritoriji Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije)
u periodu 2000-2004. godine
GodinaPotronja kafe u hiljadama tona
2000.42.500
2001.43.000
2002.40.500
2003.41.000
2004.41.600
Izvor: Terensko istraivanje proizvoaa "C"
Da bi se na pravi nain ustanovili relevantni faktori tranje izvrena je analiza kretanja tranje za prenom kafom u drugim zemljama, s tim to ne postoje podaci po pojedinim vrstama kafenih proizvoda, ve samo zbirni. U narednim tabelama prikazano je kretanje potronje kafe:
u celom svetu,
u dravama proizvoaa kafe u kojima stanovnitvo, po pravilu, ima manju kupovnu mo,
u okolnim dravama, to je posebno znaajno, obzirom da investitor ova trita tretira kao potencijalna i
u dravama znaajnih uvoznika kafe, a to su zemlje, po pravilu, sa visokim drutvenim proizvodom po glavi stanovnika.
Svetska potronja kafe u periodu 1990-2003.
GodinaPotronja u milionima kg kafe
1990.6.246
1991.5.886
1992.6.186
1993.5.904
1994.5.934
1995.5.526
1996.6.000
1997.6.048
1998.6.108
1999.6.180
2000.6.240
2001.6.420
2002.6.480
2003.6.600
Izvor: "Agro Tec" - brazilski meseni asopis za kafu Potronja u dravama proizvoaa (izvoznika) kafe u 2003. godini
DravaPotronja 2003. u kg kafeBroj stanovnikaPotronja
"per capita"
u kg kafe
Brazil825.000.000182.032.6044,53
Kolumbija84.000.00041.662.0732,02
Venecuela41.400.00024.654.6941,68
Kosta Rika13.800.0003.896.8923,54
Haiti20.400.0007.527.8172,71
Dominikanska
Republika20.400.0008.715.6022,34
Honduras12.000.0006.669.7891,80
Gvatemala18.000.00013.909.3841,29
Kuba13.440.00011.263.4291,19
Meksiko90.000.000104.907.9910,86
Etiopija109.980.00066.557.5531,65
Madagaskar19.980.00016.979.7441,18
Obala Slonovae19.020.00016.962.4911,12
Kongo12.000.00056.625.0390,21
Filipini55.020.00084.619.9740,65
Tajland30.000.00064.256.2760,47
Indonezija100.020.000234.893.4530,43
Vijetnam30.000.00081.624.7160,37
Indija68.040.0001.049.700.1180,06
Ostali77.340.000
UKUPNO1. 659. 840. 000(prosek) 0,76
Izvori: 1. International Coffe organization; 2.The World Factbook
Prosena potronja prene kafe u zemljama u okruenju
u periodu 2000-2004. godine
DravaProsena godinja potronja kafe u periodu 2000-2004.
(u tonama kafe)Broj stanovnikaPotronja "per capita" u kg
Bosna i Hercegovina23.333,333.989.0185,85
Makedonija11.666 ,672.063.1225,65
Hrvatska23.333,334.522.2455,16
Albanija6.0003.582.2052,32
Izvori:1. Terensko istraivanje proizvoaa "C"; 2. The World Factbook
Potronja po glavi stanovnika u dravama uvoznika kafe u periodu 1980-2003.
DravaPotronja "per capita" u kg 1980- 1999.Potronja "per capita" u kg 2000- 2001.Potronja "per capita" u kg 2002.Potronja "per capita" u kg 2003.
Finska12,0611,1511,2411,38
Belgija/Luksemburg 5,906,439,149,49
Norveka10,159,189,159,01
Danska10,489,249,028,15
vedska10,808,258,337,93
vajcarska7,276,856,787,37
Nemaka7,146,806,596,97
Holandija8,206,846,106,86
Austrija8,4047,277,105,88
Italija4,605,405,365,64
Grka2,873,875,185,60
Francuska5,655,405,545,35
Kipar3,514,854,484,56
Portugalija2,804,284,304,34
SAD4,404,053,954,25
panija3,804,444,334,21
Japan2,473,243,273,16
Irska1,601,802,082,33
Velika Britanija2,452,282,192,21
PROSEK4,524,554,544,67
Izvori:1. Interantional Coffe organization; 2. The World Factbook
Iz prethodnih tabela mogu se uoiti sledei relevantni faktori tranje:
ekonomski, generalno vai pravilo da to je zemlja razvijenija, vea je potronja kafe, kulturoloki, u zemljama u kojima se tradicionalno konzumira aj, mala je potronja kafe (Velika Britanija, Irska i Albanija),
klimatski faktori, najznaajniji potroai kafe su Skandinavske zemlje, to se, izmeu ostalog, objanjava dugom i hladnom zimom;
demografski faktori, postoje male razlike u okolnim zemljama sa aspekta potronje kafe po glavi stanovnika.
Od znaaja za ciljno trite posebno je vano analizirati prethodno kretanje i izvriti projekciju budueg kretanja sledeih relevantnih faktora tranje:
demografskih,
kreditiranje kupaca i
ekonomskih.
Demografske karakteristike se najbolje uoavaju iz popisa. Iako je najbolje pratiti kretanje punoletnog stanovnitva kao osnovnog segmenta ciljnog trita, zbog uporedivosti sa prikazanim podacima susednih zemalja, prikazae se ukupno stanovnitvo.
Broj stanovnika u Srbiji (bez Kosova i Metohije) u popisima 2002. i 1991.
Podruje2002.1991.apsolutni porast- pad 2002-1991.Indeks
1991=100
Centralna Srbija5.454.9505.582.611-127.66197,7
Vojvodina2.024.4871.966.36758.120103,0
Ukupno7.479.4377.548.978-69.54199,1
Izvor: Savezni zavod za statistiku
Trite treba uveati za 650.000 stanovnika Crne Gore, tako da je trite Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije) oko 8,1 miliona stanovnika. Uzevi u obzir nisku stopu prirodnog prirataja, objektivno je oekivati da se u projektovanom veku trajanja projekta znaajnije nee menjati broj stanovnika.
Kreditiranje kupaca na tritu prene kafe vri se kada su kupci velika distributerska preduzea. Poslednjih godina prena kafa se prodavala uz odloenu naplatu od 30 do 60 dana. Sa uvoenjem poreza na dodatu vrednost realno je oekivati skraenje kreditnog perioda, tako da se u narednim godinama projektuje prodaja kafe uz 30 dana odloenog plaanja.
Ekonomske karakteristike se mogu pratiti preko razliitih pokazatelja, a najznaajniji indi-kator potencijala potronje je dinamika prosenih bruto plata radnika.
GodinaRast prosenih bruto plata u EUR u Republici Srbiji (procentualno iskazan u odnosu na prethodnu godinu)
2001.84,03 %
2002.9,02 %
2003.6,58 %
2004. 3,38 %
Izvori: 1. Savezni zavod za statistiku;
2. Web prezentacija Narodne banke Srbije (www. nbs.co.yu)
Uoljive su pozitivne tendencije, mada su one znatno manje od oekivanih. Sva ozbiljna istraivanja govore o buduem niskom rastu, odnosno zadravanju prosenih plata na sadanjem nivou (iskazano u EUR).
Na osnovu kretanja relevantnih faktora tranje i sadanjeg stanja tranje za kafama moe se projektovati tranja u tehno-ekonomskom veku trajanja projekta. Uzevi u obzir da je sadanja tranja na nivou od 41.600.000 kg kafe godinje i da se relevantni faktori tranje nee bitnije menjati u budunosti, projektuje se da e tranja u naturalnim jedinicama ostati ista.
3.1.3. Analiza i procena promocije, distribucije i cene
3.1.3.1. Promocija
Na tritu kafe intenzivna je promotivna aktivnost. Obzirom na prirodu i namenu proizvoda, relevantna su prevashodno dva nivoa komuniciranja i to:
sa finalnim potroaima i
sa kanalima distribucije.
Glavni vid komuniciranja proizvoaa sa krajnim potroaima je oglaavanje. Najee se oglaava preko televizije, a nisu retki sluajevi korienja i drugih medija, kao i reklamnih plakata (panoa i "bilborda"). Uzevi u obzir da se proizvoai sa najznaajnijim trinim ueem svakodnevno oglaavaju interesantno je videti tekui cenovnik pojedinih oblika oglaavanja.
Cene pojedinih oblika oglaavanja
Vrsta medijaIntenzitet oglaavanjaMeseni iznos promotivnih trokova iskazani u EUR
Televizija sa visokom gledanou5 puta dnevno po 10 sekundi u udarnim terminima30.000
Novine sa velikim tiraom10 puta meseno na punoj stranici15.000
Radio stanica sa visokom sluanou10 puta dnevno2.000
Izvor: Interno istraivanje od strane investitora
Osim oglaavanja, u komuniciranju sa krajnjim potroaima koristi se i unapreenje prodaje. Od najznaajnijih oblika unapreenje prodaje mogu se navesti:
sezonske promocije u veleprodajnim objektima,
dnevne promocije u samostalnim trgovinskim radnjama,
popust 2-3% za vreme promocije i
specijalni pokloni najboljim kupcima. Osnovni vid komuniciranja proizvoaa sa kanalima distribucije je unapreenje prodaje, uz posebnu koncentraciju promotivnih napora na velika trgovinska preduzea sa razgranatom maloprodajnom mreom. Osim nagrade pojedinim distributerima, uobiajeno se koristi prospekt i nastupi na sajmovima.
Odnosi sa javnou se prevashodno ogledaju u stvaranju i zadravanju pozitivnog imida pojedinih proizvoaa. Osim toga, generalno pozitivan odnos prema kafi kao proizvodu moe se uoiti iz tekstova u strunim asopisima i u dnevnim novinama. Posebno su vani tekstovi o pozitivnim zdravstvenim efektima usled potronje kafe. I pored toga, lobiranje da se snizi akcizno optereenje nije do sada dalo rezultate.
Uzevi u obzir intenzivnu konkurenciju, realno je oekivati da e se i u budunosti troiti znaajna sredstva za finansiranje promotivnih aktivnosti. U sutini, u budunosti se ne oekuju znaajne promene vezane za promotivne aktivnosti.
3.1.3.2. DistribucijaU plasmanu prene kafe uestvuju sve osnovne vrste kanala distribucije, s tim to je "kratki kanal" rezervisan za prodaju od strane malih proizvoaa (u svojim prodajnim objektima), kao i za eventualnu prodaju velikim potroaima (zdravstvo, obrazovanje, velika preduzea i sl.).
Obzirom na karakter kupaca i disperziju potroaa vodi se intenzivna distrubutivna politika. U praksi se distributivna politika realizuje u saradnji sa veletrgovinama i trgovinskim preduzeima koja imaju razvijenu maloprodajnu mreu, kao to su: Centroprom, Pekabeta, Maxi, Rodi, Vero, itd.
U "kratkom" kanalu fizike distribucije koristi se vozni park proizvoaa, a u "srednjem" i "dugom" kanalu koristi se kako vozni park kupaca, tako i vozni park proizvoaa.
Najznaajniji proizvoai imaju svoja predstavnitva i skladita u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Niu.
U narednom periodu ne oekuju se znaajnije promene kako u korienju kanala distribucije, tako i u pogledu distributivne politike. Realno je oekivati znatno poveanje fizike distribucije od strane proizvoaa, to e usloviti angaovanje dodatnih finansijskih sredstava u odravanje postojeih i proirenje voznih parkova. Postoje indicije da e u narednim godinama veina najveih proizvoaa otvoriti dodatne distributivne centre (kako na postojeim, tako i na novim lokacijama), to e biti jedan od osnovnih naina za odravanje i poboljanje njihove konkurentske pozicije.
3.1.3.3. Cena
Analizom podataka o kretanju cena prene kafe u poslednjih pet godina na ciljnom tritu mogu se ustanoviti sledee osnovne pravilnosti:
Cena prene kafe je dugorono uslovljena cenom sirove kafe kao najznaajnijim inputom koji opredeljuje cenu kotanja. Cena za kilogram prene kafe kretala se na nivou 45%-52% cene za kilogram sirove kafe iz grupe Arabika, odnosno na nivou 38%-40% za kilogram sirove kafe iz grupe Robusta.
Cena prene kafe je stabilnija od cene sirove kafe, tako da proizvoai prene kafe ostvaruju veu dobit kada cena sirove kafe pada na svetskom tritu. Osnovni cilj najveih proizvoaa prene kafe jeste maksimiziranje trinog uea, dok mali proizvoai nastoje da maksimiziraju tekui profit.
Na cenovnu elastinost tranje utiu dve grupe faktora. S jedne strane, prena kafa uslovno predstavlja jednu od osnovnih ivotnih namirnica, zbog ega cenovna elastinost tranje na nivou celog ciljnog trita nije velika, odnosno promena cena ne utie znaajno na visinu ukupne tranje za prenom kafom. S druge strane, trite prene kafe je veoma konkurentno tako da je tranja visoko cenovno elastina na promenu cena pojedinih proizvoaa. Razlika u kvalitetu nije prepoznata kod potroaa, posebno izmeu proizvoda najpoznatijih proizvoaa, tako da lojalnost konkretnoj marki nije znaajno izraena. Uzevi to u obzir, kao i nisku kupovnu mo stanovnitva na ciljnom tritu, diferencijacija putem cena je dobar osnov za stvaranje konkurentske prednosti.
Unificiranost cena nije izraena, odnosno postoje razni popusti koji se odobravaju kupcima, prevashodno na bazi koliinskog rabata.
Od ostalih elemenata marketing mixa najznaajniji uticaj na cenu imaju trokovi promocije. Proizvoai koji se vie oglaavaju i koji primenjuju znaajnije promotivne aktivnosti u okviru unapreenja prodaje imaju veu mogunost za poveanje cena.
Cena prene kafe tokom poslednjih pet godina bila je podlona oscilacijama u zavisnosti od promena cene sirove kafe. Stoga e se u analizi koristiti tekue cene.
Tekue cene prene kafe proizvoaa sa ciljnog trita
na paritetu "franko proizvoa"
ProizvoaCena za kg prene kafe u EUR
"C"3,80
"D"3,80
"E"3,80
"F"3,70
"G"3,70
"H"3,65
Mali proizvoai3,50
Izvor:Terensko istraivanje proizvoaa "C"
Prosene tekue cene prene kafe na potencijalnim tritima
na paritetu "franko proizvoa"
DravaCena za kg prene kafe u EUR
Hrvatska4,10
Bosna i Hercegovina3,90
Makedonija3,80
Izvor:Terensko istraivanje proizvoaa "C"
Prosene tekue cene kilograma prene kafe u zemljama u okruenju ukazuju da se radi o atraktivnim tritima.
U budunosti se ne oekuju znaajne promene cene, osim ako ne bude veih promena cene sirove kafe. Uzevi u obzir zasaene povrine na plantaama kafe i oekivanu tranju, nije realno oekivati znaajnije promene cene sirove kafe.
3.1.4. Analiza i procena ponude (konkurencija)Od raspada SFRJ na tritu Srbije i Crne Gore ostaje samo jedan veliki proizvoa prene kafe, a to je "Centroproizvod". Vrlo brzo, veliki broj malih proizvoaa otvorio je svoje male prionice sa prevashodnom orijentacijom na lokalna trita. Neki od njih su se ubrzano razvijali i danas predstavljaju najznaajnije proizvoae na ciljnom tritu. Imajui u vidu injenicu da se znaajan deo prodaje prene kafe odvija van legalnih tokova i da su, stoga zvanini podaci o prodaji nepouzdani, u tabeli su prikazani rezultati terenskog istraivanja prodaje sirove kafe na tritu Srbije i Crne Gore u 2004. godini.
Prikaz prodaje prene kafe na tritu Srbije i Crne Gore u 2004. godini
Proizvoa
Godinja prodaja prene kafe u t% ukupnog trita
"C"9.98624%
"D"7.49018%
"E"1.6644%
"F"1.6644%
"G"4161%
"H"4161%
Mali proizvoai19.97448%
UKUPNO41.610 100%
Izvor: Terensko istraivanje proizvoaa "C"
Od 2005. godine (neposredno posle zavretka istraivanja) dolo je do promene u odnosu na podatke prikazane u tabeli. Ove promene su izazvane, pre svega, veom kontrolom "sive" ekonomije od strane drave, kao i znaajnim promotivnim aktivnostima proizvoaa "C". Poslednjih meseci proizvoa "C" prodaje vie od 1,2 tone prene kafe meseno (oko 35% ciljnog trita), a njegov rast je prevashodno uticao na smanjenje trinog uea malih proizvoaa.
U budunosti se na strani ponude mogu oekivati novi proizvoai koje je trenutno ne mogue predvideti. Ograniavajui faktor njihovog ulaska mogu da budu ulazne barijere koje se prevashodno ogledaju u visokom iznosu finansijskih sredstava, koja nisu toliko neophodna za otvaranje proizvodnih pogona, koliko za finansiranje raznih oblika promotivnih aktivnosti. Izlazne barijere ne postoje, obzirom da su proizvoai potpuno samostalni prilikom donoenja odluke o naputanju poslovanja. Takoe, uglavnom se proizvoai kafa bave samo proizvodnjom ovog proizvoda, tako da eventualni prestanak poslovanja ne bi imao negativan uticaj na ostale njihove poslovne aktivnosti.
Horizontalne integracije ne postoje obzirom da ne postoje razliiti tipovi prene kafe. Takoe, ne postoji opasnost od budue konkurencije po osnovu vertikalne integracije. Naime, sirova kafa ne raste na ciljnom tritu, a diversifikacija poslovne aktivnosti od strane proizvoaa ambalae je malo verovatna jer se radi o potpuno razliitim privrednim delatnostima.
Najvea opasnosti preti od potencijalnih inostranih proizvoaa obzirom na visok nivo globalizacije proizvoda. 3.1.5. SWOT Analiza
SNAGESLABOSTI
- kvalitet proizvoda "B"
- savremena oprema
- ulazak na visoko konkurentno trite
- nedostatak finansijskog potencijala za
potreban nivo promotivnih aktivnosti
MOGUNOSTIPRETNJE
- nia cena radne snage
- mogunost izvoza,
prevashodno
u zemlje u okruenju
- trite sa visokim nivoom politikog
i ekonomskog rizika
- velika fiskalna optereenja prilikom
uvoza sirove kafe
- visok nivo globalizacije proizvoda
3.1.6. Projekcija plasmana proizvoda
Uvaavajui do sada navedene faktore, kao i finansijski potencijal investitora, procenjuju se trokovi promotivnih aktivnosti u celom veku trajanja projekta na 9.000 EUR meseno, odnosno 108.000 EUR godinje. Navedeni iznos preteno e biti utroen na oglaavanje manjeg intenziteta.
Kako preduzee nema sopstvene maloprodajne objekte, a nema ni snagu za neposrednu prodaju velikim kupcima, uglavnom e koristiti "srednje" i "duge" kanale distribucije. Primenjivae se intenzivna distribuciona politika, a fiziki transport e se vriti kako od strane kupaca, tako i od strane proizvoaa.
Proizvod e se prodavati uz 30 dana prosenog odloenog plaanja, s tim to e vei kupci imati povoljnije uslove, odnosno odobravae im se due vreme kreditiranja.
U kesicama od 100 grama prodavae se 50%, a u kesicama od po 200 grama i od 1 kg po 25% ukupne koliine kafe. Iz toga sledi da e se 20 puta vie prodavati kesice od 100 grama u odnosu na kesice od 1 kg, odnosno 4 puta vie od kesica u koje stane 200 grama kafe.
Cena e biti uglavnom unificirana, odnosno koliinski rabati e se odobravati samo najveim kupcima. Cena za proizvod "A" e biti neto nia od cene najveih proizvoaa i projektuje se na prosenom nivou od 3,00 EUR za 1 kg. Cena za proizvod "B" koji je vieg kvaliteta projektuje se na prosenom nivou od 4,00 EUR za 1 kg, s tim to e ovaj proizvod imati ograniene mogunosti plasmana, pre svega zbog cenovne elastinosti tranje, kao i zbog niskih trokova promocije. Relacija u plasmanu izmeu proizvoda "A" i proizvoda "B" projektuje se u odnosu 10:1. Cene su date na paritetu "franko proizvoa" i odnose se na ceo ekonomski vek trajanja projekta.
Primenom restriktivnog pristupa projektuje se prodaja samo na tritu Srbije i Crne Gore (bez Kosova i Metohije) na kome e investitor u prvoj godini imati 2,11%, u drugoj godini 2,38%, a od tree godine 2,64% trinog uea.
Projekcija plasmana prene kafe u kg
Vrsta kafe2006. godina2007. godina2008-2015. godine
Proizvod "A"800.000900.0001.000.000
Proizvod "B" 80.000 90.000 100.000
UKUPNO880.000990.0001.100.000
3.2. PLAN NABAVKE3.2.1. Karakteristike osnovnih inputa
Osnovni materijalni inputi neophodni za proizvodnju prene kafe dele se u:
sirovine i
ambalau.
Sirovine su sirove kafe Santos i Uganda, koje se meaju prilikom pravljenja finalnog proizvoda. Santos spada u grupu najkvalitetnijih kafa iz grupe Arabika. Osnovne karakteristike su: srednja veliina zrna, izraena aroma i mali procenat sastojka kofeina. Uganda spada u grupu srednje kvalitetnih kafa iz grupe Robusta. Manje izraena aroma, vea koliina kofeina i gorak ukus su njene osnovne karakteristike.
Ambalaa za kafu su kesice od 100 grama, 200 grama i 1 kg, kao i kutije u koje se pakuju kesice za kafu. U jednu kutiju pakuje se 5 kg kafe.
Kesice za kafu su od triplex folije koja je sainjena od kombinacije poliestera, alufolije i polietilena. Kafa je aromatina namirnica koja se ne sme pakovati u kesice od istog polietilena, ako kesice nisu "kairane" nepropusnim materijalom. Kairanje e se izvriti laminatom od celofana. Na kesicama za kafu stajae sledee oznake: naziv proizvoda, naziv i sedite proizvoaa, neto masa, datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili samo podatak "upotrebljivo do".
Kutije za prenu kafu su od valovite lepenike tri puta kairane, dimenzija 380 mm x 270 mm x 220 mm. Na njima su istaknuti osnovni podaci o vrsti i koliini kafe, kao i osnovni podaci o investitoru. 3.2.2. Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije
Na osnovu projektovanih veliina u planu prodaje i na osnovu podatka o 20% rastura sirove kafe iz operativnog plana, projektovane potrebe za sirovinom i ambalaom u veku trajanja projekta investitora su prikazane u sledeim tabelama.
Potrebe za sirovom kafom od strane Investitora iskazane u kg
Vrsta sirove kafe2006.2007.2008-2015.
Santos552.000621.000690.000
Uganda504.000567.000630.000
Potrebe za ambalaom od strane Investitora iskazane u komadima
Vrsta ambalae2006.2007.2008-2015.
Kesice od 100 grama 4.400.0004.950.0005.500.000
Kesice od 200 grama 1.100.0001.237.5001.375.000
Kesice od 1 kg 220.000247.500275.000
Kutija za kafu 176.000198.000220.000
Sirova kafa se proizvodi u podrujima gde je srednja godinja temperatura oko 20C i gde ne postoji mogunost mrazeva. Uglavnom uspeva u tropskim krajevima sa dobrom humusnom zemljom, a posebno na iskrenim zemljitima, kao to je to u Brazilu.
DravaProizvodnja
2001.
u kg sirove kafeProizvodnja
2002.
u kg sirove kafeProizvodnja 2003.
u kg sirove kafe
JUNA AMERIKA3.021.600.0003.897.960.0002.675.640.000
Brazil2.024.580.0002.908.800.0001.707.600.000
Kolumbija719.940.000702.840.000705.000.000
Ostali277.080.000286.320.000263.040.000
MEKSIKO I CENTRALNA AMERIKA1.030.620.000983.520.0001. 001.280.000
Meksiko252.000.000240.000.000273.000.000
Gvatemala220.140.000244.200.000180.000.000
Honduras182.160.000149.820.000171.000.000
Kosta Rika129.960.000116.160.000138.180.000
El Salvador100.020.00086.520.00075.120.000
Ostali146.340.000146.820.000163.980.000
AFRIKA871.500.000819.480.000937.320.000
Etiopija225.360.000221.580.000259.980.000
Uganda189.960.000174.600.000186.000.000
Obala Slonovae209.520.000139.320.000139.500.000
Ostali244.660.000283.980.000351.840.000
AZIJA I OKEANIJA1.632.780.0001.465.680.0001.468.680.000
Vijetnam787.980.000693.300.000675.000.000
Indonezija403.860.000340.080.000363.080.000
Indija298.200.000275.280.000270.480.000
Ostali142.740.000157.020.000160.200.000
UKUPNO ARABIKA4.324.200.0004.821.180 0003.772.260.000
UKUPNO ROBUSTA2.232.300.0002.345.460.0002.310.660.000
UKUPNO6.556.500.0007.166.640.0006.082.920.000
Proizvodnja u dravama proizvoaa (izvoznika) kafe 2001 - 2003. godine
Izvor: International Coffe organization
Uzevi u obzir zasaene plantane povrine kafom i procenjenu buduu tranju, Meunarodna organizacija za kafu ocenila je da u budunosti ne postoji opasnost od deficita sirove kafe.
Na domaem tritu kesice za prenu kafu i kutije proizvodi veliki broj proizvoaa ambalae i pri njihovoj nabavci ne oekuju se nikakve restrikcije. Kako se znatan deo ovih proizvoda u proteklom periodu prodavao van legalnih tokova, zvanine informacije ne mogu se smatrati verodostojnim, te se stoga i ne navode.
Predviena tehnologija za pravljenje prene kafe uslovljava postojanje definisanih inputa te ne postoji mogunost supstitucije sa drugom vrstom inputa.
3.2.3. Analiza i procena uslova nabavke inputa
Proizvoai iz Srbije i Crne Gore sirovu kafu nabavljaju direktno od uvoznika iz luke Kopar i Solun, a u maloj meri nabavka se vri od strane distributera na lokaciji u Srbiji i Crnoj Gori.
Glavni distributeri u Solunu su sledea grka preduzea: "Kuidis", "Papas", "Vasilagas" i "Coffe Copton". U Kopru najvei dobavljai su multinacionalna distributerska preduzea i to: "Tarabaj" i "Sukafina". Pored navedenih, od znaajnih uvoznika treba napomenuti englesko preduzee "Man", kao i slovenako preduzee "Tropiko".
Kao to je navedeno u planu prodaje, sirova kafa je berzanska roba ija je cena izloena svakodnevnim oscilacijama. Iz tog razloga je najrealnije pratiti intervale cena koji su poslednje godine postojali kod razliitih proizvoaa, a identini su intervalima cena koji su vaili u periodu izrade poslovnog plana.
Cena za 1 tonu sirove kafe na paritetu "franko luka" iskazani u EUR
Vrsta kafeKoparSolun
Santos1.980-2.0002.010-2.020
Uganda1.480-1.5001.480-1.500
Izvor: Interno istraivanje od strane investitora
Proizvoai vode unificiranu politiku cena, odnosno ne odobravaju se koliinski rabati i ostali cenovni popusti.
Kupovina na paritetu "franko luka" prouzrokuje sledee zavisne trokove nabavke:
trokovi transporta u visini od 1.000 EUR za transport kamionima (leperima) do Beograda, pri emu svaki kamion u proseku transportuje po 20.000 kg sirove kafe,
carinski trokovi (carina i administrativni trokovi prilikom uvoza), u visini od 10% na fakturnu cenu sirove kafe i
trokovi pedicije u visini od 100 EUR po kamionu.
Plaanje se vri prilikom kupovine, odnosno dobavlja ne kreditira kupca.
Relevantni faktori od kojih e zavisiti budua ponuda sirove kafe su nivo zasaenih plantaa u zemljama proizvoaa i oekivani nivo tranje.
Najmerodavniju ocenu budue cene sirove kafe dala je Meunarodna organizacija za kafu, koja je predvidela da u narednih 10 godina dugoroni uslovi nabavke sirove kafe ne bi trebalo u znaajnijoj meri da odstupaju od sadanjih. Uzevi navedeno miljenje u obzir, kao i jaku trenutnu i buduu konkurenciju uvoznika, objektivno je oekivati da cena sirove kafe ostane na sadanjem nivou. Pored toga, nije realno da e se poboljati drugi uslovi nabavke, kao na primer da e dobavljai poeti da odobravaju neke popuste na cenu ili da e se produiti period plaanja.
Najvei proizvoai prene kafe iz Srbije i Crne Gore nabavljaju veu koliinu sirove kafe od svojih potreba, a razliku prodaju proizvoaima prene kafe koji imaju malo trino uee i nedovoljan finansijski potencijal da samostalno organizuju nabavku sirove kafe. Kupcima se odobrava 30 dana odloenog plaanja, cena se odreuje na paritetu "franko kupac", a fizika distribucija se obavlja od strane prodavca.
Cene za 1 tonu sirove kafe na paritetu "franko kupac" su poslednjih godina na tritu Srbije i Crne Gore u manjoj meri oscilirale oko iznosa koji su prikazani u sledeoj tabeli.
Vrsta sirove kafeCena za 1 tonu u EUR
Santos2.500
Uganda1.800
Izvor: Interno istraivanje od strane investitora
Kesice za prenu kafu se na tritu Srbije i Crne Gore mogu nabavljati od velikog broja proizvoaa, kao to su: Tipoplastika (Gornji Milanovac), Duga (Lapovo), Komeks (abac) i dr.
Cene ambalae se vrlo malo razlikuju izmeu proizvoaa i u pogledu zapremina kesica i kreu se na nivou prikazanom u sledeoj tabeli.
Vrsta kesica za kafuCena po komadu u EUR na paritetu "franko kupac"
Kesice za kafu od 100 grama0,01
Kesice za kafu od 200 grama0,02
Kesice za kafu od 1 kg0,10
Izvor: Interno istraivanje od strane investitora.
Distribucija se vri od strane dobavljaa, a kreditiranje kupaca je od 30 do 45 dana. U budunosti se ne oekuju znaajnije promene na tritu nabavke kesica za kafu, osim to je realno, da se sa uvoenjem poreza na dodatu vrednost snizi vremenski period kreditiranja kupaca.
Kutije za pakovanje, kao i kesice za kafu, proizvodi veliki broj privatnih proizvoaa. Poslednjih godina u ovoj oblasti proizvodnje nema veih promena, niti se one oekuju u budunosti. Realno je pretpostaviti da e u budunosti uslovi nabavke biti slini uslovima koji su predugovorom regulisani izmeu Investitora i preduzea Natura Trade iz Loznice. Najvaniji elementi potpisanog predugovora su sledei:
cena za 1 kutiju na paritetu "franko kupac" iznosi 0,10 EUR,
fiziku distribuciju vri kupac i
prodavac odobrava kupcu 60 dana odloenog plaanja.
3.2.4. Projekcija uslova nabavke inputa Analizom trita nabavke inputa moe se zakljuiti da ima osnova za tvrdnju da e se u narednom periodu nabavka realizovati pod uobiajenim, prihvatljivim uslovima. Kako na tritu sirovine, tako i na tritu ambalae prisutan je veliki broj prodavaca i proizvoaa, a ne postoji problem u obezbeenu transporta. Mogue je oekivati manja fiskalna optereenja prilikom uvoza sirove kafe, ali je to neizvesno, pa se stoga ova mogunost zanemaruje.
Planirano je da se sirovina nabavlja od distributera u luci Kopar, pre svega zato to je:
navedena lokacija blia od Soluna (zbog ega su nii transportni trokovi) i
cena sirove kafe Santos u Kopru nia je od cene u Solunu (zbog niih transportnih trokova dopreme sirove kafe iz Brazila).
Predvieno je promptno plaanje, a fizika distribucija bie organizovana od strane investitora, angaovanjem jednog od mnogobrojnih transportnih preduzea.
Carinski trokovi prilikom uvoza sirove kafe projektuju se na sadanjem nivou, odnosno 10% od nabavne vrednosti.
Kesice za kafu nabavljae se od domaih proizvoaa uz 30 dana odloenog plaanja. Fiziku distribuciju vrie dobavlja.
Kutije e se nabavljati od preduzea Natura Trade sa kojim je sklopljen predugovor kojim je regulisana fizika distribucija od strane dobavljaa i odloeno plaanje u trajanju od 60 dana.
Obzirom da se u toku trajanja projekta ne oekuju promene uslova nabavke, mogue je predvideti jedinstvene uslove za ceo vek trajanja projekta.
Uvaavajui postojee odnose na strani ponude i tranje, kao i oekivane promene, najrealnije je i najsigurnije (princip restriktivnosti), za projekciju trokova prihvatiti cene prikazane u sledeoj tabeli.
Projektovane cene potrebnih inputa u veku trajanja projekta
Vrsta proizvoda (usluga)Cena u EUR / jedinica
Sirova kafa Santos2,00 / kg
Sirova kafa Uganda1,50 / kg
Transport Kopar - Beograd1.000,00 / kamion
pedicija100,00 / kamion
Kesice za kafu od 100 grama0,01 / komad
Kesice za kafu od 200 grama0,02 / komad
Kesice od 1 kg0,10 / komad
Kutije0,10 / komad
4. FINANSIJSKI PLAN
4.1. ULAGANJA U STALNU IMOVINU
Obim i struktura ulaganja u stalnu imovinu prikazani su sledeom tabelom:Vrsta
ulaganjaNabavna
vrednost
u EURPoetak
radova / nabavkeRok
gradnjeUslovi plaanja
Objekat1.000.00030. jun 2005.6 meseci1. 50 % avansno na
poetku radova
2. 30 % posle etiri
meseca
3. 20% na kraju radova
Tehnoloka
oprema1.000.00030. jun 2005.1. 50% prilikom ugo-
varanja, odnosno na
poetku nabavke
2. 50 % posle 6 meseci
Elektro
oprema50.00031. oktobar 2005.2 meseca1. 50 % avansno na
poetku radova
2. 50% na kraju radova
Transportna
sredstva30.00031. decembar 2005.1. 100% prilikom
kupovine
UKUPNO2.080.000
Polazei od datih informacija, dinamike stvarnih ulaganja prikazana je u sledeoj tabeli:u EUR
Vrsta ulaganja30. jun
2005.31. oktobar
2005.31. decembar 2005.
Objekat500.000300.000200.000
Tehnoloka oprema500.000500.000
Elektro oprema25.00025.000
Transportna sredstva30.000
UKUPNO1.000.000325.000755.000
Dinamika ulaganja sa aspekta preduzea razlikuje se od dinamike stvarnih ulaganja za ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora finansiranja (tehnoloka oprema). Dinamika otplate glavnice kredita za tehnoloku opremu preuzima se iz dela u kome se izraunavaju obaveze prema izvorima finansiranja i prikazana je u sledeoj tabeli.
Datum ulaganjaIznos u EUR
30. juni 2007.170.734,07
31. decembar 2007.170.734,07
30. juni 2008.170.734,07
31. decembar 2008.170.734,07
30. juni 2009.170.734,07
31. decembar 2009.170.734,07
UKUPNO 1.024.404,42
Vrsta ulaganjaIznos ulaganja u EUR30/06/200531/10/200531/12/200530/06/200731/12/200730/06/200831/12/200830/06/200931/12/2009
Objekat 1,000,000.00 500,000.00 300,000.00 200,000.00
Tehnoloka oprema 1,024,404.42 170,734.07 170,734.07 170,734.07 170,734.07 170,734.07 170,734.07
Elektro oprema 50,000.00 25,000.00 25,000.00
Transportna sredstva 30,000.00 30,000.00
UKUPNO 2,104,404.42 500,000.00 325,000.00 255,000.00 170,734.07 170,734.07 170,734.07 170,734.07 170,734.07 170,734.07
Uvaavajui prethodne injenice, dinamika ulaganja sa aspekta preduzea data je u narednoj tabeli:4.2 ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVATrajna obrtna sredstva su nuna aktiva za nesmetano i kontinuirano odvijanje proizvodnog procesa.
Uobiajeno je da se ova ulaganja vre neposredno pre poetka redovne proizvodnje. Prilikom planiranja investicije u obrtna sredstva, polo se od analize reprodukcionog ciklusa. Analizom je utvrdjen broj dana vezivanja pojedinih faktora proizvodnje, a time i koeficijenti obrta pojedinih vrsta obrtnih sredstava. Na bazi toga, polazei od planiranog obima proizvodnje izvrena je projekcija potrebnih trajnih obrtnih sredstava.
Obrtna sredstvaVrednosno iskazanegodinje potrebeu 2006. u EURVrednosno iskazanegodinje potrebeu 2007. u EURVrednosno iskazanegodinje potrebeu 2008-2015. u EURKoeficijent obrtnaPotrebe u 2006.u EURPotrebe u 2007.u EURPotrebe u 2008-2015.u EUR
I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva 551,820.46 618,315.20 684,727.45
Zalihe sirove kafe 2,133,720.00 2,400,847.50 2,666,875.00 2488,905.00 100,035.31 111,119.79
Zalihe ambalae 135,020.00 151,897.50 168,775.00 602,250.33 2,531.63 2,812.92
Zalihe nedovrene proizvodnje 2,886,620.44 3,172,447.94 3,457,175.44 18016,036.78 17,624.71 19,206.53
Zalihe gotovih proizvoda 2,886,620.44 3,172,447.94 3,457,175.44 3680,183.90 88,123.55 96,032.65
Potraivanje od kupaca 3,280,000.00 3,690,000.00 4,100,000.00 12273,333.33 307,500.00 341,666.67
Gotovina 3,280,000.00 3,690,000.00 4,100,000.00 3691,111.11 102,500.00 113,888.89
II Izvori trajnih obrtnih sredstava 30,566.67 31,850.00 33,133.33
Dobavljai kutija za kafu 17,600.00 19,800.00 22,000.00 62,933.33 3,300.00 3,666.67
Dobavljai kesica za kafu 88,000.00 99,000.00 110,000.00 127,333.33 8,250.00 9,166.67
Obaveze po osnovu plata 243,600.00 243,600.00 243,600.00 1220,300.00 20,300.00 20,300.00
Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II) 521,253.79 586,465.20 651,594.11
Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu 0.00 65,211.41 65,128.91
Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva:Datum ulaganjaIznos u EUR
31. decembar 2005.521.253,79
31. decembar 2006.65.211,41
31. decembar 2007.65.128,91
4.3 IZVORI FINANSIRANJAKonstrukcija finansiranja pokazuje izvore iz koje e svako konkretno ulaganje biti pokriveno.
Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EURIzvor finansiranja
Objekat1.000.000,00sopstvena sredstva
Tehnoloka oprema1.000.000,00kredit
Tehnoloka oprema (interkalarna kamata)24.404,42kredit
Elektro oprema50.000,00sopstvena sredstva
Transportna sredstva30.000,00sopstvena sredstva
Trajna obrtna sredstva651.594,11sopstvena sredstva
UKUPNA ULAGANJA2.755.998,54
Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora:
sopstvena sredstva i
kredit.
Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EUR% od ukupnih ulaganja
Sopstvena ulaganja1.731.594,1162,83
Kredit1.024.404,4237,17
UKUPNA ULAGANJA2.755.998,54100,00%
Kredit pokriva 37,17% investicije i uzima se pod sledeim uslovima:Moratorijum6 meseci (samo za prvu uplatu)
Grejs period1 godina
Rok vraanja4 godine i 6 meseci
Dinamika plaanjaestomesena
Godinja kamatna stopa 10%
Metod vraanja u fazi otplatejednake otplate
U prvih 6 meseci nakon dobijanja kredita (period moratorijuma) ne plaa se ni kamata ni otplata. U tom periodu obraunava se interkalarna kamata koja iznosi 24.404,42 EUR i koja se na kraju datog perioda dodaje na ukupan iznos odobrenog kredita. Na taj nain dobija se ukupan iznos kreditnog zaduenja od 1.024.404,42 iji je plan otplate dat u narednoj tabeli:PeriodGlavnica (ostatak duga)AnuitetOtplataKamata
30-Jun-061,024,404.42 50,000.00 50,000.00
31-Dec-061,024,404.42 50,000.00 50,000.00
30-Jun-071,024,404.42 220,734.07 170,734.07 50,000.00
31-Dec-07853,670.35 212,400.74 170,734.07 41,666.67
30-Jun-08682,936.28 204,067.40 170,734.07 33,333.33
31-Dec-08512,202.21 195,734.07 170,734.07 25,000.00
30-Jun-09341,468.14 187,400.74 170,734.07 16,666.67
31-Dec-09170,734.07 179,067.40 170,734.07 8,333.33
UKUPNO1,299,404.42 1,024,404.42 275,000.00
4.4 UKUPAN PRIHOD
Polazei od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (iz plana prodaje) po kojima e dati proizvodi biti plasirani moe se projektovati ukupan prihod. Projekcija ukupnog prihoda prikazana je u sledeim tabelama:
2006. godina
AsortimanJedinicaProdaja u
jedinicamaCena po jedinici u EURUkupan prihod u EUR
Prena kafa "A"kg800.0003,702.960.000,00
Prena kafa "B"kg 80.0004,00 320.000,00
UKUPNO880.0003.280.000,00
2007. godina
AsortimanJedinicaProdaja u
jedinicamaCena po jedinici u EURUkupan prihod u EUR
Prena kafa "A"kg900.0003,703.330.000,00
Prena kafa "B"kg 90.0004,00 360.000,00
UKUPNO990.0003.690.000,00
2008-2015. godine
AsortimanJedinicaProdaja u
jedinicamaCena po jedinici u EURUkupan prihod u EUR
Prena kafa "A"kg1.000.0003,703.700.000,00
Prena kafa "B"kg 100.0004,00 400.000,00
UKUPNO1.100.0004.100.000,00
4.4 RASHODI
Polazei od karakteristika tehnolokog procesa, projektovanog obima proizvodnje, kao i ostalih relevantnih aspekata vezanih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje (navedenih u operativnom i marketing planu), mogu se projektovati rashodi preduzea koji obuhvataju: trokove sirovina i/ili repromaterijala,
trokove ambalae,
zavisne trokove nabavke,
trokove plata,
amortizacija,
trokove energenata,
trokove investicionog odravanja,
trokove osiguranja,
trokove marketinga,
trokove platnog prometa,
poreze i
ostale trokove poslovanja.
Trokovi sirovina i ambalae odreuju se na osnovu podataka iz plana nabavke i to mnoenjem projektovanih koliina i projektovanih cena.
Trokovi sirovina
u EUR
SirovinaTrokovi u 2006.Trokovi u
2007.Trokovi u
2008-2015.
"Santos" za kafu "A"960.000,001.080.000,001.200.000,00
"Uganda" za kafu "A"720.000,00810.000,00900.000,00
"Santos" za kafu "B"144.000,00162.000,00180.000,00
"Uganda" za kafu "B"36.000,0040.500,0045.000,00
Ukupni trokovi sirovina1.860.000,002.092.500,002.325.000,00
Trokovi ambalae
u EUR
AmbalaaTrokovi u 2006.Trokovi u
2007.Trokovi u
2008-2015.
Kesica od 100 grama za kafu "A" 40.000,0045.000,0050.000,00
Kesica od 200 grama za kafu "A" 20.000,0022.500,0025.000,00
Kesica od 1 kg
za kafu "A" 20.000,0022.500,0025.000,00
Kutija za kafu "A"16.000,0018.000,0020.000,00
Kesica od 100 grama za kafu "B" 4.000,004.500,005.000,00
Kesica od 200 grama za kafu "B" 2.000,002.250,002.500,00
Kesica od 1 kg
za kafu "B" 2.000,002.250,002.500,00
Kutija za kafu "B"1.600,001.800,002.000,00
Ukupni trokovi ambalae105.600,00118.800,00132.000,00
Zavisni trokovi nabavke odreuju se na osnovu podataka iz plana nabavke, a odnose se na visinu carine, broj potrebnih kamiona za transport, ceni transporta itd.
u EUR
Zavisni trokovi nabavkeParametar / JedinicaGodinji troak po
parametru /
Cena po jedinici u EURTrokovi u 2006.Trokovi u
2007.Trokovi u
2008-2015.
Carinski trokovinabavna vrednost10,00 %186.000,00209.250,00232.500,00
Transportkamion1.000,0053.000,0060.000,0066.000,00
pedicijakamion 100,005.300,006.000,006.600,00
Ukupni zavisni trokovi nabavke244.300,00275.250,00305.100,00
Na osnovu projektovanog broja radnika u operativnom planu i prosene plate za svako radno mesto (u dogovoru sa investitorom), za svaku grupu radnika projektuje se godinji troak radne snage.
Radno mestoBroj radnikaProsena mesena neto plata po radniku u EURGodinji troak
bruto plata u
2008-2015. u EUR
1234 = 23121,75
Predsednik upravnog odbora11.000,0021.000,00
Tehniki direktor1800,0016.800,00
Komercijalni direktor1800,0016.800,00
Referenti prodaje5600,0063.000,00
Referenti za prijem i izdavanje robe2400,0016.800,00
Radnici u proizvodnji6400,0050.400,00
Radnici u operativi4400,0033.600,00
Pratee osoblje4300,0025.200,00
UKUPNO 24243.600,00
Amortizacija se odreuje na osnovu korisnog veka trajanja sredstava i na osnovu nabavne vrednosti. Korisni vek trajanja sredstava je odreen u operativnom planu i predstavlja osnov za odreivanje amortizacione stope. Godinja amortizaciona stopa dobija se kao kolinik 100% i korisnog veka trajanja sredstava izraenog brojem godina.
Stalna imovinaNabavna
vrednost
u EURKorisni vek trajanja sredstava u godinamaGodinja
amortizaciona
stopaGodinja
amortizacija
u EUR
Objekat1.000.000,0040 2,50 %25.000,00
Tehnoloka oprema1.024.404,421010,00 %102.440,44
Elektro oprema50.000,0020 5,00 %2.500,00
Transportna sredstva30.000,001010,00 %3.000,00
Ukupno2.104.404,42132.940,44
Trokovi energenata utvruju se na osnovu:
normativa utroaka po jedinici proizvoda za varijabilne utroke (za proizvodnju 1 kg kafe troak tehnoloke energije je 1 kWh) i
ukupne godinje koliine za fiksne utroke.
u EUR
Trokovi energenataJedinicaCena po jedinici u EURTrokovi u 2006.Trokovi u 2007.Trokovi u 2008-2015.
Elektrina energija (oprema)kWh0,0544.000,0049.500,0055.000,00
Elektrina energija (fiksni deo)kWh0,055.000,005.000,005.000,00
Dizel gorivolitar0,707.000,007.000,007.000,00
UKUPNO56.000,0061.500,0067.000,00
Investiciono odravanje odreuje se kao procenat od iznosa stvarnih ulaganja i ovi podaci preuzeti su iz operativnog plana.
Trokovi tekueg i investicionog odravanjaParametarGodinji troak po parametruGodinji troak
2006-2015 .
u EUR
Objekatstvarna ulaganja0,50%5.000,00
Tehnoloka opremastvarna ulaganja1,00%10.000,00
Elektro opremastvarna ulaganja1,00%500,00
Transportna sredstvastvarna ulaganja3,00%900,00
UKUPNO16.400,00
Trokovi osiguranja odreeni su na osnovu cena koje vladaju na tritu, odnosno na osnovu tarifa osiguravajuih preduzea Dunav AD, kod koga je preduzee osigurano.
Trokovi osiguranjaParametarGodinji trokovi po parametruGodinji troak
2006-2015. u EUR
Objekatstvarna ulaganja0,20%2.000,00
Tehnoloka opremastvarna ulaganja0,40%4.000,00
Elektro opremastvarna ulaganja0,20%100,00
Transportna sredstvastvarna ulaganja3,00%900,00
Radnicibroj radnika140,003.360,00
UKUPNO10.360,00
Trokovi marketinga obuhvataju trokove reklame i propagande, trokove reprezentacije i druge trokove prodaje. Trokovi reklame i propagande preuzimaju se iz plana prodaje (gde su prikazani pod zajednikim nazivom "trokovi promotivnih aktivnosti"). Trokovi reprezentacije su u dogovoru sa investitorom odreeni na mesenom nivou od 1.000,00 EUR.
Trokovi marketingaGodinji troak 2006-2015. u EUR
Reklama i propaganda108.000,00
Reprezentacija12.000,00
UKUPNO120.000,00
Trokovi platnog prometa odredjeni su na osnovu predvidjenog obima aktivnosti preduzea i visine provizija koje naplauju poslovne banke.u EUR
Trokovi platnog prometaParametarGodinji troak po parametruTrokovi u 2006.Trokovi u 2007.Trokovi u
2008-2015.
Provizije poslovnih banakaukupan prihod0,50 %16.400,0018.450,0020.500,00
Konverzijanabavna vr.
sirove kafe0,70%13.020,0014.647,5016.275,00
UKUPNO29.420,0033.097,5036.775,00
Trokovi poreza obuhvataju porez na imovinu, naknadu za korienje gradjevinskog zemljita (zavisi od lokacije) i naknade za isticanje firme na poslovnom prostoru (zavisi od lokacije).Trokovi poreza i taksiParametarGodinji troak
po parametruTrokovi u
2006-2015.
u EUR
Porez na imovinustvarno ulaganje u objekat0,40%4.000,00
Naknada za korienje graevinskog zemljitalokacija2.000,00
Naknada za isticanje firme na poslovnom prostorulokacija2.000,00
UKUPNO8.000,00
Ostali trokovi poslovanja obuhvataju sve ostale izdatke koji nisu odvojeno prikazani.Ostali trokovi poslovanjaTrokovi u 2006-2015. u EUR
PTT15.000,00
Slubena putovanja10.000,00
Lini rashodi5.000,00
Komunalne usluge5.000,00
Ostalo25.000,00
UKUPNO60.000,00
4.5 SINTETIKI FINANSIJSKI IZVETAJI
4.5.1 Bilans uspehaSintezom svih prethodnih prorauna dolazi se do podataka na bazi kojih se moe izvriti projekcija bilansa uspeha.
u EUR
Godina2006.2007.2008.
Prihod od prodaje proizvoda3.280.000,003.690.000,004.100.000,00
Trokovi sirovina 1.860.000,002.092.500,002.325.000,00
Trokovi ambalae105.600,00118.800,00132.000,00
Zavisni trokovi nabavke 244.300,00275.250,00305.100,00
Trokovi plata243.600,00243.600,00243.600,00
Amortizacija132.940,44132.940,44132.940,44
Trokovi energenata56.000,0061.500,0067.000,00
Investiciono odravanje16.400,0016.400,0016.400,00
Trokovi osiguranja10.360,0010.360,0010.360,00
Trokovi marketinga 120.000,00120.000,00120.000,00
Trokovi platnog prometa 29.420,0033.097,5036.775,00
Trokovi poreza 8.000,008.000,008.000,00
Ostali trokovi60.000,0060.000,0060.000,00
Kamata 100.000,0091.666,6758.333,33
Ukupni rashodi2.986.620,443.264.114,613.515.508,78
Bruto dobitak293.379,56425.885,39584.491,22
Porez na dobit29.337,9642.588,5458.449,12
Neto dobitak264.041,60383.296,85526.042,10
Kumulativni neto dobitak264.041,60647.338,451.173.380,56
4.5.2 Izvetaj o novanim tokovimaIzvetaja o novanim tokovima razlikuje se od bilansa uspeha po osnovu:
iskljuenja amortizacije iz odliva,
dodavanja odlivima otplate kredita i
prilivima u poslednjoj godini dodata je rezidualna vrednost, kao zbir sadanje vrednosti stalne imovine na kraju roka trajanja projekta (iz tabele amortizacije) i vrednosti trajnih obrtnih sredstava u godini punog kapaciteta (iz tabele obrauna trajnih obrtnih sredstava).
u EUR
Godina2006.2007.2008.
Priliv od prodaje proizvoda3.280.000,003.690.000,004.100.000,00
Rezidualna vrednost
Ukupni prilivi3.280.000,003.690.000,004.100.000,00
Trokovi sirovina 1.860.000,002.092.500,002.325.000,00
Trokovi ambalae105.600,00118.800,00132.000,00
Zavisni trokovi nabavke 244.300,00275.250,00305.100,00
Trokovi plata243.600,00243.600,00243.600,00
Trokovi energenata56.000,0061.500,0067.000,00
Investiciono odravanje16.400,0016.400,0016.400,00
Trokovi osiguranja10.360,0010.360,0010.360,00
Trokovi marketinga 120.000,00120.000,00120.000,00
Trokovi platnog prometa 29.420,0033.097,5036.775,00
Trokovi poreza i taksi 8.000,008.000,008.000,00
Ostali trokovi60.000,0060.000,0060.000,00
Kamata 100.000,0091.666,6758.333,33
Otplata kredita0,00341.468,14341.468,14
Porez na dobit29.337,9642.588,5458.449,12
Ukupni odlivi2.883.017,963.515.230,853.782.485,60
Neto priliv396.982,04174.769,15317.514,40
Kumulativni neto priliv396.982,04571.751,20889.265,60
4.6.3 Bilans stanjaPolazei od sredstava koja su neophodna za kontinuirano i nesmetano obavljanje procesa proizvodnje, kao i predvidjenih izvora iz kojih e data sredstva biti finansirana moemo projektovati bilans stanja preduzea.
u EUR
Godina2006.2007.2008.
AKTIVA (A+B) 2.920.266,493.028.589,943.279.576,14
A. Stalna imovina 1.971.463,981.838.523,541.705.583,10
Objekat 975.000,00950.000,00925.000,00
Tehnoloka oprema 921.963,98819.523,54717.083,10
Elektro oprema 47.500,0045.000,0042.500,00
Transportna sredstva 27.000,0024.000,0021.000,00
B. Obrtna imovina 948.802,501.190.066,401.573.993,05
Zalihe 187.376,01208.315,20229.171,89
Potraivanja 273.333,33307.500,00341.666,67
Gotovina u trajnim obrtnim sredstvima 91.111,11102.500,00113.888,89
Gotovina iz neto priliva 396.982,04571.751,20889.265,60
PASIVA (C+D+E) 2.920.266,493.028.589,943.279.576,14
C. Kapital 1.865.295,392.313.803,662.904.974,67
D. Kratkorone obaveze 372.034,81373.318,14374.601,47
Dobavljai 10.266,6711.550,0012.833,33
Obaveze po osnovu plata 20.300,0020.300,0020.300,00
Deo kredita koji dospeva naredne godine 341.468,14341.468,14341.468,14
E. Deo kredita koji dospeva za vie od godinu dana 682.936,28341.468,140,00
U strukturi sredstava dominiraju osnovna sredstva. Dato stanje je posledica velike vrednosti tehnoloke opreme, kao i dobre uskladjenosti svih faza procesa reprodukcije, usled ega su obrtna sredstva na relativno niskom nivou.
Uee sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi je na visokom nivou. Ono raste od 63,87% u 2006. do 88,57% u 2008-2015. godini. To je veoma znaajno sa aspekta finansijske sigurnosti preduzea.
4.6.4 Ekonomski tok
Razlika izmeu ekonomskog toka sa aspekta preduzea i novanog toka, ogleda se u tome da su iz odliva ekonomskog toka iskljuuje otplata kredita i da se u ekonomski tok ukljuuje investiciono ulaganje.u EUR31.12.2005.2006.2007.2008.
UKUPNI PRILIVI 3,280,000.00 3,690,000.00 4,100,000.00
Prihod od prodaje proizvoda 3,280,000.00 3,690,000.00 4,100,000.00
Neto rezidualna vrednost projekta
UKUPNI ODLIVI 2,883,017.96 3,173,762.71 3,441,017.46
Trokovi sirovina 1,860,000.00 2,092,500.00 2,325,000.00
Trokovi ambalae 105,600.00 118,800.00 132,000.00
Zavisni trokovi nabavke 244,300.00 275,250.00 305,100.00
Trokovi plata 243,600.00 243,600.00 243,600.00
Trokovi energenata 56,000.00 61,500.00 67,000.00
Investiciono odravanje 16,400.00 16,400.00 16,400.00
Trokovi osiguranja 10,360.00 10,360.00 10,360.00
Trokovi marketinga 120,000.00 120,000.00 120,000.00
Trokovi platnog prometa 29,420.00 33,097.50 36,775.00
Trokovi poreza 8,000.00 8,000.00 8,000.00
Ostali trokovi 60,000.00 60,000.00 60,000.00
Kamata 100,000.00 91,666.67 58,333.33
Porez na dobitak 29,337.96 42,588.54 58,449.12
NETO PRILIV 2,755,998.54)396,982.04 516,237.29 658,982.54
Investiciona ulaganja (apsolutni iznos) 2,755,998.54
KUMULATIVNI NETO PRILIV (2,755,998.54)-2,359,016.49 -1,842,779.20 -1,183,796.65
Period povraaja 4 godine i 254 dana
Diskontni faktor 1.10 1.21 1.33
DISKONTOVANI NETO PRILIV (2,534,792.99)360,892.77 426,642.39 495,103.34
Investiciona ulaganja (diskontovani iznos) 2,534,792.99
DISKONTOVANI KUMULATIVNI NETO PRILIV (2,534,792.99)-2,173,900.22 -1,747,257.83 -1,252,154.49
NETO SADANJA VREDOST 1,884,891.95
Diskontovani period povraaja 5 godina i 309 dana
Red za izraunavanje interne stope rentabilnosti (2,534,792.99)396,982.04 516,237.29 658,982.54
INTERNA STOPA RENTABILNOSTI 22.24%
INDEKS RENTABILNOSTI 74.36%
4.7 RACIO ANALIZARacio brojevi predstavljaju smislene odnose izmeu pojedinih pozicija finansijskih izvetaja. Glavna prednost ovih pokazatelja lei u mogunosti sagledavanja relativnih odnosa dveju pozicija za razliku od izolovanih apsolutnih vrednosti pokazatelja koje esto mogu da zavaraju.
Analiza je bazirana na etiri grupe racio brojeva:
1. Pokazatelji likvidnosti
2. Pokazatelji aktivnosti
3. Pokazatelji finansijske strukture
4. Pokazatelji rentabilnosti
Pokazatelji2006.2007.2008.
1) Pokazatelji likvidnosti
Opti racio likvidnosti 2,553,194,20
Rigorozni racio likvidnosti 2,052,633,59
Neto obrtna sredstva (u EUR) 576.767,70816.748,261.199.391,57
2) Pokazatelji aktivnosti
Koeficijent obrta kupaca 12,0012,0012,00
Prosena odloena naplata
u danima 30,0030,0030,00
Koeficijent obrta dobavljaa 10,2910,2910,29
Proseno odloeno plaanje u danima 35,0035,0035,00
3) Pokazatelji finansijske strukture
Udeo pozajmljenih izvora
u ukupnim izvorima 36,13%23,60%11,42%
Udeo dugoronih izvora u ukupnim izvorima87,26%87,67%88,58%
Koeficijent pokria fiksnih rashoda na ime kamate (u EUR)3,935,6511,02
4) Pokazatelji rentabilnosti
Stopa poslovnog dobitka 11,99%14,03%15,68%
Stopa neto dobitka 8,05%10,39%12,83%
Koeficijent efikasnosti 109,82%113,05%116,63%
Stopa prinosa na ukupna sredstva 9,30%12,89%16,68%
Stopa prinosa na sopstvena sredstva 14,68%18,34%20,16%
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da isplauje svoje dospele obaveze na vreme. Dva su relevantna pokazatelja: opti i rigorozni racio. Opti racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive pokriva jedan dinar kratkoronih obaveza. U sluaju posmatranog preduzea, ovaj racio se kree izmeu 2,55 i 4,20. Budui da je svaki opti racio iznad 2 povoljan, moemo smatrati da je opasnost od ulaska u krizu likvidnosti zanemarljivo mali. Osim toga, imamo visoku vrednost neto obrtnih sredstava koja se mogu koristiti za pokrie dugoronog kredita. Rigorozni racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive, bez zaliha, pokriva jedan dinar kratkoronih obaveza. Ovaj racio je takodje na visokom nivou, tako da je likvidnost preduzea dosta dobra. Pokazatelji aktivnosti oslikavaju osnovne karakteristike nabavnog i prodajnog procesa, kao i efikasnost korienja sredstava preduzea. U posmatranom preduzea, moe se zakljuiti da postoji uskladjenost nabavnog i prodajnog procesa jer preduzee u kraem vremenskom periodu naplauje svoja potraivanja nego to izmiruje svoje obaveze.Od pokazatelja finansijske strukture dva se posebno istiu. To su odnos pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava i odnos dugoronih i ukupnih izvora. Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora opada sa 36,13% u 2006. godini na 11,42% u 2008. godini. Ovakav relativni pad pozajmljenih izvora u finansiranju poslovanja lei u injenici da se dugoroni kredit otplauje nakon etiri godine i est meseci i da mesto duga u finansiranju poslovanja pokriva neraspodeljena dobit. Udeo dugoronih izvora u ukupnim izvorima je takodje na visokom nivou to ukazuje na finansijsku sigurnost preduzea.
Kada su u pitanju pokazatelji rentabilnosti moe se zakljuiti da su svi pokazatelji rentabilnosti na dosta visokom nivou i da pokazuju tendenciju rasta, to govori u prilog visoke rentabilnosti projekta.4.8 Z TESTZa ocenu stanja odredjenog preduzea esto se koristi model poznat pod nazivom Z test. Ovim testom procenjuje se finansijsko stanje preduzea i verovatnoa likvidacije.Bilansne pozicije2006.2007.2008.
1. Neto obrtna sredstva576.767,70816.748,261.199.391,57
2. Ukupna sredstva 2.920.266,493.028.589,943.279.576,14
I = 1 / 2 0,710,140,190,26
3. Neto dobit 264.041,60383.296,85526.042,10
4. Ukupna sredstva 2.920.266,493.028.589,943.279.576,14
II = 3 / 4 0,840,080,110,13
5. Poslovni rezultat 393.379,56517.552,06642.824,56
6. Ukupna sredstva2.920.266,493.028.589,943.279.576,14
III = 5 / 6 3,100,420,530,61
7. Kapital1.865.295,392.313.803,662.904.974,67
8. Ukupne obaveze1.054.971,09714.786,28374.601,47
IV = 7 / 8 0,420,741,363,26
9. Ukupan prihod3.280.000,003.690.000,004.100.000,00
10. Ukupna sredstva2.920.266,493.028.589,943.279.576,14
V = 9 / 10 1,001,121,221,25
Z TEST = (I+II+III+IV+V)2,503,415,51
Na bazi prikazanih rezultata moe se zakljuiti su dobijeni rez