Ljuba Slijepčević dipl.pravnik

Pravosudni centar za stručno usavršavanje

Novi Sad

RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI U DOMAĆEM I KONVENCIJSKOM PRAVU

Uvod

Pacta sunt servanda je osnovno načelo ugovornog prava po kojem je zaključeni ugovor zakon za ugovorne strane, koje su dužne ispuniti svoje obaveze na način određen ugovorom i odgovorne su za ispunjenje tih obaveza.

Ugovorne strane ne mogu jednostrano menjati ugovorne odredbe niti odustati od ispunjenja ugovora.

Protiv ugovorne strane koja ne ispunjava ili neuredno ispunjava svoje ugovorne obaveze druga ugovorna strana može pokrenuti odgovarajući sudski postupak.Pitanje je dakle mogućnosti odustankla ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Ovo pitanje ima svoju evoluciju kako na pravnom tako i na moralnom planu.Još je rimsko pravo do kraja kraja ostalo verno principu “pacta sunt servanda” dok je u delima rimskih filozofa bila istaknuta ideja da nije nemoralno odustati od datog obećanja i neispuniti ugovora ako su se okolnosti u međuvremenu promenile.Čvrstina načela pravne sigurnosti dugo nije dozvoljavala da se prihvate ovi moralni stavovi rimskih filozofa stoičke škole.Teorija o promenjenim okolnostima (rebus sic santibus)dobila je precizniji izraz u italijanskoj doktrini17-og veka.Međutim ova teorija nije našla mesta u velikim evropskim kodifikacijama 19-og veka, jer je to bilo vreme vladavine autonomije volja i individualističke filozofije prava prema kojoj je ugovor “zakon stranke”i on se ima izvršiti bez obzira na promenjene okolnosti.Trebalo je čekati posledice Prvog i Drugog svetskog rata, da bi teorija rebus sic santibus dobila mesto u zakonodavstvu.Donošenjem opštih uzanci 1954 godine institut raskida ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti dobiva na određeni način status pozitivnopravne norme koja se primenjuje kao opšte pravilo na sve ugovore trgovinskog prava.Opšte uzance regulišu ovaj institut pod nazivom “Izmena i raskid ugovora zbog promenjenih okolnposti (uzance 55-59 Službeni glasnik FNRJ br 15 od 7.aprila 1954.)

Rešenje koje prihvataju Opšte uzance u velikoj meri odgovara rešenjima talijanskog Codice Civile.

Teorija o promenjenim okolnostima je danas među nama prisutna u pravničkoj javnosti i u našem zakonodavstvui u našem Zakonu o obligacionim odnosima. I išla je u pravcu proširenja mogućnosti pozivanja na promenjene okolnosti, jer su njegova pravila mnogo elastičnija i šira od pravila Opštih uzanci.Ova teorija sačinjena od elemenata pravnog i moralnog poretka danas je u našem pravu dobila značajno mesto, s obzirom na krupne i česte izmene ekonomskog života, što se sve odražava i na ispunjenje obligacionog ugovora.

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti regulisan je odredbama člana 133-136 Zakona o obligacionim odnosima.

Klauzula rebus sic santibus i pretpostavke za njenu primenu u domaćem zakonodavstvu

Pojam

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti je način prestanka ugovora zbog nastupanja određenih okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili zbog kojih se ne može ostvariti svrha ugovora Prema tome, putem klauzule rebus sic santibus zaštićuju se oni ugovorni odnosi kod kojih je, bez krivice stranaka, nastupila određena nesrazmera u vrednosti prestacija. To znači, da se usvajanjem pravila o izmeni i raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti, ne narušava princip pacta sunt servanda, jer se on primenjuje kada se nisu stekli uslovi potrebni za izmenu i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

.Ugovorne strane su dužne da izvrše svoje ugovorne obaveze samo ako su okolnosti ostale onakve kakve su bile u vreme zaključenja ugovora što znači da ugovorna strana kojoj je zbog promenjenih okolnosti otežano ispunjenje obaveze , odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora, može zahtevati da se ugovor raskine ili izmeni.

Uslovi

Mogućnost raskida ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti praćena je kumulacijom sledećih uslova :1)izvanrednost događaja2)otežano ispunjenje obaveze, odnosno neostvarenje svrhe ugovora3)da su promenjene okolnosti nastupile pre isteka roka određenog za ispunjenje obaveze.

1)Izvanrednost događaja

Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati. U stvari, prilikom zaključenja ugovora i određivanja visine prestacija, stranke imaju u vidu postojeće okolnosti, kao i one koje će, prema predviđanju koje je u domenu njihove moći, nastupiti u budućnosti. One, dakle, pretpostavljaju da će ugovor ispuniti pod okolnostima koje su postojale u vreme zaključenja ugovora ili pod nešto izmenjenim okolnostima sa čijim se nastupanjem moglo računati. Ali, ako tokom ispunjenja nastupe takve okolnosti koje su po svojoj prirodi izvinredne (odstupaju od redovnog toka stvari) u tom smislu da stranka prilikom zaključenja ugovora nije bila dužna da ih uzme u obzir odnosno da ih nije mogla izbeći ili savladati – onda je, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ovaj prvi uslov ispunjen.

Promenjene okolnosti odnosno događaji koji su nastupili posle zaključenja ugovora u gore iznetom smislu, po svojoj prirodi, mogu biti veoma različiti. To su, pre svega, prirodni događaji, kao što su poplava, suša, grad, zemljotres, i sl.; zatim, to mogu biti razne upravne mere, kao što su zabrana ili ograničenje uvoza ili izvoza i druga ograničenja prometa robe, promena sistema cena, promena tarifa i propisanih cena, promena standarda i sl.; najzad, to mogu biti i ekonomske pojave kao što je izuzetni nagli i veliki pad ili skok cena. Povodom dejstva ovih izvanrednih događaja potrebno je skrenuti pažnju na dva momenta: prvo, domašaj izvanrednih događaja na izvršenje ugovora treba da je takav da ne onemogućuje potpuno izvršenje obaveze, jer bi se u tom slučaju moglo raditi o događaju koji ima obeležja više sile, i drugo, samo prisustvo izvanrednog događaja nije dovoljno, već se zahteva da ono dovodi do otežanog ispunjenja obaveze jedne strane ili do toga da se ne može ostvariti svrha ugovora. Time je dosta sužen krug uzroka koji mogu dovesti do izmene ili raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti, iako se u praksi stranke na njih često pozivaju.

2)Otežano ispunjenje obaveze, odnosno neostvarenje svrhe ugovora

Otežano ispunjenje obaveze mora postići stepen očiglednosti da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je.

Prema odredbi člana 133 zakona o obligacionim odnosima ukoliko dođe do nastupanja okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, strana čije je ispunjenje znatno otežano odnosno koja ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.Ugovor se raskida putem suda, što znači da strana u ugovoru ne može dati izjavu volje suprotnoj strani kojom će ugovor raskinuti, naime tako data izjava neće proizvoditi pravno dejstvo.Neophodno je da se podnese tužba sudu sa zahtevom za raskid ugovora zbog nastupanja promenjenih okolnosti.Ono što je bitno to je činjenica da se u takvoj situaciji može tražiti samo raskid ugovora tužbom, a ne izmena ugovornih odredaba.U toku postupka po tužbi za raskid ukoliko se stranke saglase može doći do izmene ugovorenih odredaba , tako da ugovor bude prilagođen

novonastalim okolnostima.Iz tog proizlazi da postupak po tužbi može biti završen sporazumnim izmenama ugovora u kom slučaju sud neće izreći raskid ugovora.

. .. 3)Uslov da su promenjene okolnosti nastupile pre isteka roka određenog za ispunjenje obaveze

Ovaj uslov se odnosi na utvrđivanje vremena u kome treba da dođe do nastupanja promenjenih okolnosti. Opšteprihvaćeno pravilo je da samo one promenjene okolnosti koje su se desile pre isteka roka određenog za ispunjenje obaveze mogu biti od uticaja na sudbinu ugovora.. Zakon o obligacionim odnosima u tom pogledu predviđa pravilo, prema kome, strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze čl 133 st 3 ZOO. Takve promenjene okolnosti se ne uzimaju u obzir, jer dužnik snosi sve posledice koje proizilaze iz njegove docnje, pa i one koje se javljaju povodom promenjenih okolnosti. Objašnjenje toga pravila je logično: da je dužnik ispunio svoju obavezu u predviđenom roku, ne bi se ni postavilo pitanje otežanog ispunjenja obaveze, jer u to vreme nije ni bilo izvanrednih događaja. Zbog toga je od važnosti da se tačno ustanovi rok u kome je trebalo da stranke izvrše svoje obaveze. Ako stranke sporazumno produže prvobitno ugovoreni rok za ispunjenje, pa u međuvremenu od prvobitno ugovorenog roka do isteka produženog roka nastupe izvanredni događaji, onda će ti događaji takođe biti od uticaja, jer su se desili u toku izvršenja ugovora, tj. pre vremena koje je, prema saglasnosti stranaka, bilo određeno kao krajnje vreme u kome se ima ispuniti ugovorna obaveza.

Dejstvo

Pošto se ispune svi potrebni uslovi, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu Ugovora, može zahtevati da se ugovor raskine čl 133 st 1 ZOO, s tim što je dužna da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu čim je saznala da su takve okolnosti nastupile, jer odgovara za štetu lkoju druga strana trpi zbog propuštenog ili neblagovremenog obaveštavanja, čl 134 ZOO. Ugovor se neće raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene ( čl 133 st 4 ZOO) U pitanju je sudski raskid ugovora, što znači da sudska odluka ima konstitutivno dejstvo. Pri odlučivanju o o raskidu ugovora , odnosno njegovoj izmeni, sud se rukovodi načelima poštenog prometa, s tim što se treba voditi računa o cilju ugovora , o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste,o opštem interesu kao i o interesu obeju strana čl 135 ZOO.Da li će sud dosuditi raskid ili izmenu ugovora, to zavisi od izvesnih okolnosti koje je Zakon predvideo kao relevantne za odluku suda.Ako izrekne raskid ugovora sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj stran pravičan deo štete koji trpi

zbog toga čl 133 st 5 ZOO.

Pitanje mogućnosti prethodnog odricanja od prava na raskid ugovora zbog određenih promenjenih okolnosti nije sporno, jer Zakon o obligacionim odnosima tu mogućnost predviđa u čl 136 i navodi da se strane mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti , osim ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

Klauzula rebus sic santibus u konvencijskom pravu

Pravila Haške konvencije o međunarodnoj prodaji robe iz 1964 godine (ULIS)i pravila Konvencije UN-a o međunarodnoj prodaji robe iz 1980 (CISG) ne regulišu institut izmene ili raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Međutim institut izmene ili raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti regulišu Načela za međunarodne trgovinske ugovore utvrđena od strane UNIDROIT instituta i Načela evropskog ugovornog prava (PECL-The Principles of European Contract Law) .

Načela za međunarodne trgovinske ugovore utvrđena su 1994 god. od strane UNIDROIT instituta (Institute for the Unification of Private Law osnovanog 1926 u okviru Društva naroda , posle transformacije sprovedene 1940 UNIDROIT je uspostavio današnji oblik i strukturu i to je nezavisna , međunarodna vladina organizacija čije članice su države , a sedište mu je u Rimu.) i odražavaju veliki uticaj na Konvenciju UN-a o međunarodnoj prodaji robe iz 1980 (CISG) i izražavaju opšta pravila koja bi trebalo da važe za međunarodne trgovačke ugovore.Cilj im je da uspostave jedan neutralan i uravnotežen sistem pravila koji bi se koristio širom sveta bez obzira na razliku u pravnim sistemima zemalja.U osnovi načela imaju neobavezan karakter.

Na području Evropske unije kao regionalne organizacije evropskih država u kojoj članice ostvaruju zajedničke ciljeve uslovili su neophodnost harmonizacije privatnog i građanskog prava.Veliku ulogu u razvoju Evropskog privatnog prava i harmonizaciji nacionalnih prava ima Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i Sud pravde Evropskih zajednica u Luksemburgu.

Komisija za evropsko ugovorno pravo izradila je načela evropskog ugovornog prava -PECL-(The Principles of European Contract Law) .Njih je izradila posebna komisija za Evropsko ugovorno pravo na čijem je čelu bio Ole Lando po kome su i dobila naziv Landova načela. I smatraju se uvodom u evropsko ugovorno pravo.Ova komisija je 1998 god.objavila prvi i drugi deo načela , a 2002. god.treći deo načela.U pogledu primene predviđeno je da će se ova pravila primenjivati kao opšta pravila ugovornog prava u Evropskoj zajednici, ali nisu obavezna i imaju karakter preporuke, ali ukoliko se izabere primena ovih Landovih načela na

ugovorne strane se ne odnose pravila domaćeg prava.

Načela za međunarodne trgovinske ugovore utvrđena od strane UNIDROIT instituta i Načela evropskog ugovornog pravaq (PECL-The Principles of European Contract Law) sadrže pravila o promenjenim okolnostima.I jedan i drugi tekst polaze od načela pacta sunt servanda, tj određuju da su stranke u načelu vezane ugovorom iako je ispunjenje postalo otežano.I jedna i druga pravila , za razliku od rešenja u nacionalnim pravima, predviđaju dve faze postupka .Prvu fazu čine pregovori stranaka, ali razlika je u tome što UNIDROIT samo 0ovlaščćuje stranku da zahteva pregovore , a PECL obavezuje stranku da pristupi pregovorima. Druga faza je sudski postupak, koji mogu i prema jednim i drugim pravilima obje stranke inicirati ukoliko pregovori ne daju zadovoljavajuće rezultate.UNIDROIT daje sudu veoma široka diskrecijska ovlaštenja , tj.sud može ako ustanovi da su ispunjeni predhodno navedeni uslovi ili raskinuti ili izmeniti ugovor.Prema PCEL sud može raskinuti ugovor s istim ovlastima koja daju Načela UNIDROIT, a ako se odluči za izmenu okolnosti na način da pravično rasporedi među strankama gubitke i dobitke koji proizlaze iz promenjenih okolnosti.

Ni PECL ni UNIDRORIT Načela ne rangiraju sankcije već izbor između raskida i izmene ostavljaju oceni suda.

Literatura

1)Radoslav Ćosić i Tomislav Krsmanović “Zakon o obligacionim odnosima sa aktuelnom sudskom praksom i registrom pojmova “Poslovni biro, Beograd 2003

2)Gordana Ainšpiler “Postupak suda po zahtevu za raskid ugovora zbog promenjenih okolnost” Pravni informator , Beograd

3)dr Silvija Petrić “Izmjena ili raskid ugovora zbog promijenjenih okolnosti “Zbornik Pravnog fakulteta u Rijeci br 1 str 107-155 , 2007 godine

4)dr Miroslav Lazić “Načela evropskog ugovornog prava”dodatak za studente Pravnog fakulteta u Nišu

5)prof Jakov Radišić “Obligaciono pravo”, Niš

Tekst objavljen u Pravnom informatoru januar 2010. godine, www.informator.rs.casopisi