Lajbah je u mnogo čemu bio prvi sa ovih prostora. Bio je prvi bend iz nekadašnje Jugoslavije koji je uspeo da osvoji svet. Da potpi-

še ugovor sa čuvenom kućom Mute i da nastupa u najznačajnijim koncert-nim prostorima Evrope i Amerike. I pre dve godine su uspeli u onome što niko nije pre njih. Oni su postali prvi bend koji je nastupio u Severnoj Ko-reji, i to na praznik – sedamdesetogo-dišnjicu oslobođenja te zemlje.

Morten Travik je snimio doku-mentarni mjuzikl „Dan oslobođenja“ i on će otvoriti 1. novembra u Centru „Sava“ festival Slobodna zona.

Ceo svet je ispratio vaše gostova-nje u Severnoj Koreji. Kako da-nas vi pratite šta se dešava u toj zemlji?Pratimo sa naklonošću do Severne

Koreje. Napetost koja se stalno doga-đa u vezi sa tom državom, potrebna je da se održi status kvo, gde sever-nokorejska vladajuća politička struk-tura, uz pomoć „spoljne opasnosti“ i ideologije stalne prijetnje, zadrža-va svoju moć i poziciju u toj zemlji. Kina na drugoj strani nije naklonjena ozbiljnoj demokratizaciji Severne Ko-

reje, jer bi takav proces brzo rezulti-rao u ekonomskom i političkom spa-janju dveju Koreja, što nikako nije u kineskom interesu. Konfliktna situa-cija definitivno najviše odgovara SAD, koje, uz postojanje problematične, militantne, nepredvidive, nuklearne severnokorejske države, opravdavaju prisustvo svoje vojske u Južnoj Kore-ji (35.000 vojnika), u Japanu (40.000 vojnika), prisustvo Sedme flote i su-pernosača aviona „Ronald Regan“ u

neposrednoj blizini, kao i vojnih baza u Tajlandu, na Filipinima, u Singapu-ru, na Gvamu... Pravi razlog za svu tu nagomilanu vojsku SAD u Istočnom i Južnom kineskom moru, naravno, nije Severna Koreja, već potencijalno mnogo opasnija velesila Kina. Sever-na Koreja je samo pogodan diplomat-ski izgovor – problem, koji nikako ne sme da se reši.

Sloveniju ankete uvrštavaju među 30 najnaprednijih zemalja sveta. Slovenija je bila najnaprednija i u Jugoslaviji. Možda, ali mi smatramo da je u

istorijskom kontekstu cela Jugosla-vija bila napredna zemlja.

Slovenija se prepoznavala po Laibachu, NSK, skijanju i još mno-go toga, ali poslednja asocijacija je Melanija Tramp. Da li će ona biti upamćena kao dokaz da je ame-rički san i dalje moguć ili...?Ona će biti upamćena po tome da

demokratija prije ili kasnije vodi u krajnju banalizaciju politike, a ame-rički san je zapravo samo dobro is-promovirana noćna mora.

U Jugoslaviji Slovenija je imala

SEVERNA KOREJA JE PROBLEM

KOJI NIKAKO NE SME DA SE REŠIMilošević je bio diktator samo onoliko koliko je bio diktator veliki Čarli Čaplin u istoimenom filmu, ali bez njegovog humora i humanističke političke vizije. On je zapravo bio još jedna žrtva u procesu dezintegracije Jugoslavije, bezuspešno pokušavajući navući na sebe Titove čizme, ispričao je Branku Rosiću član benda Lajbah pred beogradsku premijeru filma o njihovom gostovanju u Severnoj Koreji

INTERVJU IVAN NOVAK, LAIBACH

55

26. oktobar 2017.

skijaške prvake, najbolju muziku, prve kontroverzne novine, onda se osamostaljenjem izgubila neka provokativnost, prestigli su je u skijanju, a onda je došao Prevc i košarkaši, da li je sad lakše?Koliko pratimo, Slovenija je –

uzevši u obzir njezin broj stanovnika – još uvek sportska velesila, u indi-vidualnim kao i u kolektivnim spor-tovima, a posebno u skijanju (Tina Maze, Ilka Štuhec, Boštjan Kline, Pe-ter Prevc, Domen Prevc, etc.), a da li je u Jugoslaviji zaista imala i najbolju muziku – to se mnogi ne bi složili, ali – kao što znamo – o ukusima se ne raspravlja.

Rekli ste da je Jugoslavija uvek bila inspirativan poligon za vašu akciju. Šta je danas Laibachu in-spiracija?Sve se može okrenuti u dobru in-

spiraciju, pa i sveprisutno ništavilo.

Nekada se turbo-folk gledao kao jedna od stvari koja razgraniča-va zapad i istok Jugoslavije. Danas je turbo-folk ultimativno popula-ran u Sloveniji i Hrvatskoj. Kako to komentarišete?To je sasvim logično: turbo-folk je

ekspresija najpreciznije, gole istine primarnog kapitalizma, kome dik-tira cinizam prvobitne akumulacije kapitala. Nijedan drugi muzički pra-vac na tako dosledan način ne od-slikava dominantnu želju pojedina-ca i celog društva za brzom zaradom, profitom i porno-ugođajem po svaku cenu, milom ili silom. Uz to, nijedan drugi muzički pravac nije u svojoj fi-lozofiji toliko autodestruktivan kao što je turbo-folk, a znamo da su Srbi, kao i ostale nacije na području bivše Jugoslavije, tradicionalno skloni ritu-alnoj autodestrukciji.

Nekada smo mi iz Srbije gledali u slovenačku muziku i sledili je od Buldožera do Laibacha, a danas mladi Slovenci dolaze da slušaju srpske folk trube na splavovima ili u Guči. Da li je to sad subverzi-ja ili šta već?Nije subverzija nego prkos, ali po

svom elementarnom sadržaju festi-val u Guči u principu nije bitno dru-gačiji od – recimo – festivala Exit.

Pre dve godine saopštili ste da ćete pokrenuti tužbu zato što je

ekstremistička stranka Branimira Glavaša HDSSB neovlašćeno kori-stila vašu pesmu u promotivnom filmu o svojoj tek osnovanoj pa-ravojnoj formaciji pod nazivom „Slavonska sokolska garda“. Šta se s tim desilo?To je već zatvorena priča jer je ta

stranka priznala svoju grešku i pla-tila cenu koju smo postavili, odno-sno koju su postavili zastupnici naših prava za Hrvatsku. No, treba prizna-ti da je taj koji je odabrao tu pesmu („Geburt einer Nation“, u prevodu „Rađanje nacije“) za promotivni spot Glavaševe garde, stranci dobro po-dvalio, jer naša verzija pesme bez su-višnog balasta mnogo jasnije i direkt-nije govori o karakteru, o sadržaju i o suštini te stranke nego njihov politič-ki program. Nažalost, tekst i vokal su izrezali iz pesme te tako još dodatno prekršili autorsko pravo, koje zabra-njuje bilo kakvu preradu i editiranje

snimka bez izričite dozvole autora (a uz Laibach, kao autora priredbe, ori-ginalni je autor ove pesme grupa Qu-een). Krivo značenje i nerazumevanje Laibacha je možda jedina prava inter-pretacija našeg rada i što se toga tiče, mi nemamo problema sa HDSSB. Je-dini je problem u tome što su takvom upotrebom prekršili zakon – a to ni-jedna politička stranka, koja traži po-verenje glasača – ne bi smela sebi dopustiti, bila ona desna ili leva. Kr-šenje zakona dopušteno je samo u umetnosti i u ljubavi.

Da li se ljutite kada neko pomisli da je Tompson ukrstio Bijelo dug-me i Laibach?Ha-ha, to prvi put čujemo i možda

čak ima i nešto istine u tome.

Pesmu „Marš na Drinu“ obradi-

li su i britanski pop bend Shado-ws ali i Laibach. U čemu je moć te pesme?Pesma „Marš na Drinu“ kao prvo

nosi veliko simboličko značenje u istorijskom kontekstu ujedinjenja Srba, a u muzičkom smislu ona je svakako jedan od najboljih vojnič-kih marševa ikada napisanih. Mo-žda je baš ta pesma, koju je Stanislav Binički napisao 1914. godine, done-kle inspirisala kasniji Ravelov „Bole-ro“, premijerno izveden 1928. godi-ne (srpski vojni orkestar je svirao taj marš na turneji po Francuskoj ubr-zo nakon kraja Prvog svetskog rata), pa čak i popularni Zorbin ples Miki-sa Teodorakisa iz 1964. godine, pred-stavljen u filmu „Grk Zorba“. Mi smo „Marš na Drinu“ obradili u kontek-stu albuma NATO („Mars on River Drina“), a svirali smo tu pesmu i na dva koncerta u Narodnom pozori-štu u opkoljenom Sarajevu 1995, a u Beogradu prvi put u Hali sporto-va 1997, nedugo prije izbijanja rata na Kosovu.

Godine 1989. u jeku ekspanzi-je Slobodana Miloševića upozori-li ste Srbe na koncertu u Beogra-du da su krenuli opasnim putem. Ove jeseni je 30 godina od dolaska Slobodana Miloševića na vlast. Ko je on bio po vama? Diktator, ili...?Milošević je bio diktator samo ono-

liko koliko je bio diktator veliki Čar-li Čaplin u istoimenom filmu, ali bez njegovog humora i humanističke političke vizije. On je zapravo bio još jedna žrtva u procesu dezintegracije Jugoslavije, bezuspešno pokušavaju-ći navući na sebe Titove čizme. Kao mnogi političari njegovog kova i vre-mena, možda je čak i hteo raditi do-bro, ali je producirao zlo. Svakako mu njegovo vreme nije bilo naklo-njeno, a sam nije imao dovoljno sna-ge niti mudrosti da ga okrene u svoju korist, niti da istupi iz vlasti i prepu-sti je drugima.

Da li danas imate neku poruku Srbima? Kako vam se danas čini to kuda je krenula Srbija između Putina i puta u EU?Ko smo mi da bismo delili podu-

ke Srbiji...? Ona će ionako ići svojim putem, i ako je taj put slalom izme-đu Putina i EU i ako to odgovara na-rodu Srbije, onda neka je sa srećom, pomoz Bog! N

Ko smo mi da bismo

delili poduke Srbiji...?

Ona će ionako ići svojim putem i ako je

taj put slalom između Putina i EU, i ako to

odgovara narodu

Srbije, onda neka je sa

srećom, pomoz Bog!