JANKO MATKO / SLUAVKA

POPULARNI ROMANIUREDNIK ZLATKO CRNKOVIC

JANKO MATKO

< O )lu aa v kDRUGO IZDANJE

ZNANJE ZAGREB 1975

CLUJ CC

a. O

LJLJ

cc

Kata Frani uurbano je slagala u koaru jaja, nadajui se da e ih dobro prodati jer je bio Veliki etvrtak. Najstarija djevojica Evica dodavala joj je jaja, a druga djeca vrzla su se oko nje i govorila joj: Meni, mama, kupite emlju! Meni perec! A djeak vie iz kreveta: Meni, mama, makar pol emlje i malo bombona. Kupila bum, tefek, cijelu emlju i bombona, samo ne krii da ne probudi manju brau. Motala je svitak te govorila jedanaestogodisnjoj Evici: Za frutuk skuhaj ganjcev, vrzi malo ocvirkov, a za objed baulja, ja u se, ako bog da, povrnuti do veera iz Zagreba, onda bum ja skuhala veeru. Die koaru punu jaja na glavu i sagne se da bi mogla izai kroz niska vrata. Opomene Evicu: Pazi na sestre i brau, prigledaj je li pura i kvoka sede na jajima, na sve prigledaj, dok se aa ne vrne iz trsja. Jo se nije sasma razdanilo. Kata se urila da stigne na prvi vlak za Zagreb.

Njihova je kuica bila na kraju Zlatara, dosta udaljena od eljeznike stanice. Putem je Kata mislila i raunala to e sve moi nabaviti od prodanih jaja: Nahodila sam se po naim zaselcima, dok sam skupila toliko jaja, ne alim truda, lijepo bum zasluila, jer je cijena jajima poskoila pred Vuzam. Za Jureka, Joeka, Ivicu kupila bum platna za duge rubae, tefeku bi se ve ikale gae, jer je zakoraio u peto leto, a za moje curice beloga platna i plavoga matveca, da im izvezem rubae. Bu ostalo, bu, ako bog da, i za emlje i perece, ak bum tak dobro prodala kak mi je povedala suseda Mara, koja veli da je dobra cena jajcima... Jo nije do kraja svrila misao kad se spotakne u hrpu odera, te na sav glas tuno zajaue: Joj meni, joj, nesretnoj, zakaj sam se tak jako veselila kak bum deici dare donesla ... Kata je leala potrbuke na hrpi odera, ali je spretno zadrala koaru tako da se nije izvrnula, ve je samo udarila u oder. Kata ustane, ne marei za bolove u koljenima i laktovima. Stade jadikovati kako iz koare cure razbita jaja: Da bar to imam vu kaj vri, to bi za slatki med pojelo mojih osmero deice. Otkrije koaru te se obraduje, jer su gornja jaja bila itava. Naglas se utjei: Fala ti, Boe, koji si mi dao toliko snage da sam mogla zadrati koaru, te se nije prevrnula na oder, si gurno bi se sva jajca razbila. Stade vaditi itava jaja, te ona natuena, a ako je u kojoj ljusci ostalo umanjka ili bjelanjka, to je popila s tunim rijeima: 8

Joj meni, joj, to bu skupi frutuk, obe i veera za mene sirotu! Oprala je koaru u grabi, te sloila preostala itava jaja, natuena stavila po vrhu, a suznim oima gledala razlupana jaja. Preskoi grabu, prstima iskopa jamicu, otkine jedan komad od krpe i stavi ga u jamicu, a onda na to poloi razlupana jaja, natrga draa i iblja i to pokrije. Digne koaru na glavu, te krene prema stanici. Ali stane i okrene se prema mjestu gdje je zakopala polupana jaja, tuno uzdahne i ree: Ak bum nala jajca dok se povrnem, to vam bude, deico, ispekla mjesto emlje, pereca i bombona. Na prvi je vlak zakasnila, pa je dola u Zagreb neto prije podneva. Pouri na trg. Sreom je brzo prodala itava jaja. Za natuena jaja nudili su joj kupci u bescjenje, pa im je odgovarala: Ne dam ih po toj ceni, odnesla bum ih nazad, spekla bum ih za Vuzam svojoj deci, koja su eljna pe enih jaja! Dok se Kata pogaala i premiljala da je ipak bolje nekaj dobiti za jajca nego nikaj, doli su ljudi koji slau klupe, te istjerali Katu s trga, jer je prolo vrijeme kupovanja i trgovanja. Kata pokupi stuena jaja te pode Ilicom od radnje do radnje nudei jaja. Zae u Mesniku ulicu u kojoj je bilo na lijevoj strani nekoliko obrtnikih radnji, prijee cestu na desnu stranu u elji da proda jaja, te stane pred kuom s brojem 6. Ugleda dugu i usku prostoriju. Uza zid su sjedile mnoge ene i djevojke. Ue u nadi da e prodati jaja tolikim enama i djevojkama, te veli: ene i cure, ispod cene bum vam dala natuena sveza jaja.

13 i

Trgne se, jer opazi kako u dnu sobe, na povienom mjestu, sjedi ugojena ena, te mae lepezom iako jo nije bilo vrue. Kaj ti to nudi i prodaje, kumice? Nesrea mi se pripetila, nudim natuena jaja! Dojdi sim do mene! veli otro ena. Kata plaljivo doe do nje, pogleda je i, ne skidajui oiju s nje, poloi koaru s jajima na pod. Kaj me tak gledi, kak da sam neko strailo! Ni, ni, gospica, jako mi se dopadate, zakaj vi tak na visokom sedite, gospica? -Jer sam gospodarica ovoga posla. Zakaj onda sediju tolike ene i cure tu bez posla? ekaju dok netko doe da izabere onu koja bi mu odgovarala za sluavku. Kroz vrata ue jedna gospoa te povie; Gospoo Vajs, rabi mi dobra dekla! Kaj niste zadovoljni, milostiva Grahor, s Anicom? Bila sam jako zadovoljna, ali ju je od mene premamila gospoa Miler, dala joj je dvostruko vie. Gospoa Grahor stade mjeriti djevojke, govorei: Ta mi je previe mlada ... ova je drempasta ... ti si prestara ... Gospoo Grahor, uzmite ovu Anicu, bit ete za dovoljni kao i s prvom. Uzet u je, gospoo Vajs, kad mi je vi preporu ujete! Djevojka se digne, pokupi svoj zaveljaj, a gospoa Grahor poloi novac pred gospou Vajs. Kata je zbunjeno to promatrala. Konano veli: Za pet rana bojih, zakaj sam toliko stara i ro dila osmoro dece, nigdar nis ula niti videla da ima sa jam ena i cura, to je kak i blago na sajmu; izabere

plati i vodi je sa sobom domov. Tak je i ova gospa otpeljala ovu curicu. Ti, guska bedasta, zalupana muaa! Ovo nije sa jam, ovo je poslovnica za namjetavanje sluavki. Oprostite, gospica, ja za to nisam znala! ene, puce, kupite jaja, zdravije vam je to popiti s kruhom nego stari ocvirki ili kobasice! Prodavi jaja, Kata poe do sjedala vlasnice Vajs, te joj veli: Fala vam, gospica, kaj ste mi pomogli da sam prodala jajca, smem li vas jo nekaj prosit? Gospoa Vajs podigne glavu i okrene se jer nije eljela da se sasma vidi njezino ugojeno lice. Kata nastavi jednako: Mila, dobra i lijepa gospica, bi li vi teli najti mesto za moju curicu, morti bi joj bilo bolje nek je meni! Gospoa Vajs je bila tasta na svoj izgled, pa su je veoma obradovale Katine rijei lijepa gospica. Koliko ti je stara curica? Jedanaest iet, lepa gospica! Previe je mlada. Mora imati bar dvanaest godina. Jaka je i zdrava, izgleda starija, ja bi je opeljala. Ak ju ne bu nigdo htel zeti za deklicu, bum ju nazad domov otpeljala. Dobro, dopeljaj ju! Ak zna koju curicu od e trnaest ili petnaest godina, takve se cure najvie trae! Bum se propitala, dobra i lepa gospica. Ostanite zbogom i Bog nek vam podeli zdravlje. Zbogom, ene i cure, budite delavne i potene, u ijoj god budete hii. Kata izae i zaputi se prema stanici. Putem je sama sa sobom govorila: Prav veliju stari da se i najvee zlo more okre nuti na dobro. Da se meni nisu razbila jajca, ja nigdar

10

11

ne bi saznala za tu gospu koja pronalazi mesta za slubu... Moja Evica je zdrava i vrsta curica, lepa je, samo me je strah kaj je muea, teko se iz nje izvlee xei. Bu, bu, ona dobila takvu-takvu slubicu ... Sjetila se da je djeci obeala emlje i pereca. Ve je htjela ui u pekarnu, kad se sjeti razbitih jaja koja je ostavila u jamici. Poe dalje prema stanici, te naglas preplaeno ree sama sebi: Ak jih je gdo pronael, s em bum onda dola pred svoju deicu? Ne, ne bu Bog dal da ba negdor nabasa, a s puta se ne more raspoznati. Zaustavi se pred trgovinom, stane promatrati lonce i odlui da umjesto pereca i emlja kupi jedan lonac. Ree sama sebi: Tak i tak mi rabi, a kam bi vrgla razbita jajca, preko krpe sve bi mi iscurelo do doma... Kada se pribliavala svome domu, u prozorima mnogih kua vie nije svijetlilo. Doe pred svoju kuicu, opazi svjetlo, ue u sobu, a mu joj prijekorno ree: Kate, Kate, kuliko smo se straha nauili, to ni tvoja navada da se tak kasno vraa. Sve ti bum, Jure mili, rekla. Zadralo me je zlo, koje bu morti izilo na dobro! Djeca su zaokruila Katu, pa stala govoriti: Mama, jeste li nam donesli emlje i pereca? Evica nam je skuhala malo skute, onda nam je aa dal akom nitu kruha. Majka vam je donesla nekaj boljega, samo malo priekajte, dok vam to pripravim. Pozove Evicu i Baricu u kuhinju da joj pomognu vaditi ljuske. Stavi suharke na ognjite, poloi veliku tavu, oisti nekoliko krumpira, naree tanke krike te ih baci

u vruu mast. Pomogla je djevojicama izvaditi ljuske, a onda sve istrese u tavu. Brzo se po kuhinjici poeo iriti miris. Kata ugrije na ognjitu veliku zemljanu zdjelu, a onda u nju istrese peena jaja, pa ue u sobu. Sva djeca iskoe iz kreveta, pograbe lice te stanu, strugajui po zdjeli, pohlepno jesti. Poto su se najela, djeca se smjeste u postelju. Onda Kata ree Juri svoju nevolju kako je pala s jajima na hrpu odera. Ispriala je kako je, prodajui razbita jaja, naila na gospou Vajs, koja dri sluinski zavod to uposluje djevojke. Znam, mila kerko, da bu nam teko bez tebe, ali sam obeala da te bum posle Vuzma dopeljala do nje, da ti najde slubu, morti ti bu, dete milo i drago, lake i bolje, neg bi ti bilo doma. Dobro majko, ja vas bum posluhnula, samo ak bu me gdaj htel zeti u slubu. Ak te ne bu nigdor htel zeti, onda te bum nazad domov dopeljala. Teko je pristala da tebe samo od jeda naest let zeme, neg me je prosila ak znam za koju cu ricu od etrnaest ili petnaest let, nek ju s tobom dopeljam.

II Ve treeg dana Uskrsa doe Tereza Zrni, izvadi iz njedara etiri jaja, stavi ih na krevet te ree: Suseda draga, dajte otpeljajte moju Ivku, zdrava je i lepa, jaka je kak da saki dan jede peenke, a ne zelje i baulj i kukuruznu skutu.

12

13

Nisi mi morala, Treze, donesti jajca, tvoja bi ih deca pojela za slatki med. Bum rado otpeljala Ivku. Ta kve, vu tim letima, rabi ona gospica. Tek to je otila Tereza Zrni, ue Jana Rubini sa svojom grbavom kerkom Veronikom te izvadi iz njedara est jaja. Kata joj veli: Ne bum zela ta jajca, Jane, tebi su vie potrebna neg meni, tvojih devetoro dece bi je pojelo s lupinkama! Raje bi ih polupala po putu neg nosila nazad, kokoi su mi poele dobro nositi, druga jajca bus mi ot kupila kad bus ila vu Zagreb. Bum, Jane, pripravi kuliko god ima. U ponedeljak idem u Zagreb, yodim svoju Evicu sa Trezinom Ivkom jednoj gospi koja bu im nala slubu. ula sam to, zato sam te dola prositi kak se dra goga Boga moli i prosi, daj popeljaj onu moju siroticu Veroniku. Jana draga, kak to more od mene iskati, gda bi nju spazila ona gospica, oterala bi mene, Evicu i Ivku, ne morem, Jane, ne morem. Smiluj se, Kate mila i draga, zemi ju sobom, nema dana da ne proplaem nad njezinom nesreom. Ona moja nesrea od Joe, gde mu je potenje i sram kad mi veli da to ni njegova ker. Gde bi se, veli, od Joe Rubinia tak nekaj nagrdnoga rodilo. Ovih osmoro dece, veli jo, priznam da su moji, ona ne, bogzna s kim si se ti vucarala. ula sam to, Jane, ve uda puta, al ja ti ne mo rem pomoi, bum ti po istini rekla, sram me je

da ju takvu pukljavu vodim vu Zagreb. Kate, kaj ti nema jednako rada svu svoju decu? Kaj me to pita, Jane, sva su mi mila i draga, za sakim mi srce drhe od miline, Bog im da zdravlja.

I ja svojih svih devetoro rada imam, ali nju naj vie poradi njenega izgleda. Koliko sam se Bogu namolila i dodijala Majki Boji Bistrikoj, da ju pobere s ovoga sveta, ali me nisu usliali, o siroto moje nesretno dete! ula sam tvoje jadikovke, Jane, kad god sam se sastala s tobom, sve znam i vidim, al ju ne bum vodila onak nakaznu, pukljavu vu Zagreb, takvoga bedaka ni Bog stvoril ki bi ju zel vu slubu! Moda se bu nala koja dobra dua, pak ju bu zela vu slubu. Ne bu se na nju poalila, ona ima.jake ruke i noge, uda puta si ju videla kak nosi na glavi kabal vode. Popeljaj ju, Kate, ak bude, kleknula bum pred tobom. 14

Veronika padne pred Katu na koljena. Ne vi, majko, evo ja kleim pred strinom Katom i sklopljenim rukama ju bum prosila naj i mene popelja vu Zagreb. Ne morem, Veronika, nikak ne morem, ustani,, dete! Ne bum ustala, strina Kato, dok mi se ne smilujete. Braa i sestre me se srame, nee z menom nikam iti, aa me ne prizna za svoju. Da nemam ove mile i dobre majke, morala bi si ivot undrati, ve sad pla em nad svojim ivotom, ak preivim majku, ja bum potrkalo pri hii od brae i nevesta... al mi te je, Veronika mila, al ti ne morem po moi, neu te peljati vu Zagreb. Veronika stane plakati te kroz pla govoriti: Joj meni, tunoj i nesretnoj, zakaj vam je srce tak tvrdo i nesmiljeno, a Boga sam celim putem prosila da vam da srce da se smilujete na mene sirotu! 15

Majko ree Evica Kati nek Veronika pdjde z nami, ak se nigdor ne najde ki bi ju htel zeti vu slubu, pak se bu povrnula domov. Jana zagrli Evicu, stane je milovati i ljubiti, govorei: Dete milo i drago, sam te je Bog nadahnul da tak divani! Kam bu drugam neg domov! Ak nigdor drugi, ali majino srce bu ju opet prigrlilo kak i dosad. uje li, Kate, kak je pametno reklo tvoje dete? Ustani, Veronika, nemoj vie plakati, vu ime boje, bum te popeljala z nami, kak bu da bu, nekak bu! Strinka mila i draga ree Veronika da vas .morem dosei, kuevala bi vas eli dart od sree da ste mi se smilovali.

III I tako je, 1911. godine, pola Kata na stanicu, nosei veliku koaru jaja, a za njom su ile tri djevojice. Vodila ih je u Zagreb, u sluinski zavod Sidonije Vajs u Mesnikoj ulici broj 6. Sa strahom ue Kata u prostoriju, te se zaputi do postolja na kojem je sjedila vlasnica poslovnice. Skine koaru i veli: Gospia milostivna, izaberite si jajac kuliko vam treba, debela i frika vrgla sem navrh koare. Vlasnica Vajs uzme nekoliko jaja te veli: Onda, gde su te curice? Kata je ve putem smislila kako e postupiti. Najprije predstavi lijepu, zdravu i dobro razvijenu Ivku. Gospoa Vajs utine Ivku za lice i veli: Za tebe ve imam mesto! 16

Za Evicu ree: Ti bus jo morala priekati! Kad ugleda Veroniku, naglo ustane te strogo ree: Kaj si mi tu nagrdu dopeljala, vodi ju odmah nazad! Ne jadite se, gospica milostivna, ima Iepo lie kak andjelak, ni ,ona kriva kaj je pukljava, ona zna i more sve delati. Pogledajte joj ruke! Dobro ju vidim, neu da mi kvari ugled, vodi ju odmah kam zna! Veronika udari u pla te stane kroz pla govoriti: Nemojte me isterati, gospa milostivna, imajte ma kar malo srca, smilujte se na moju nesreu, morti se naj de koja dobra dua koja bu me zela vu slubu. Premda je gospoa Vajs imala strogi izgled", a njezina visina i sto trideset kilograma teine jo su pridonosili tom strogom izgledu, ipak je imala mekano srce. Zadri pogled na Veroniki te zapovjednim glasom ree: Prestani plakati, sedni tam iza vrata, ali se ne dii bez moga odobrenja. Ne bum, ne bum, gospa milostivna! Poe prema odreenom mjestu te sva sretna zadri pogled na gospoi Vajs. Sad vidim da si istinu rekla da ima Iepo lie. Samo da nije ta grba na ledjima via od njezine glave! Hodi sada, kumice, prodaj jaja, pak se navrni prei neg pojde kui, ja bum jo promislila. Kata poe na trg. Brzo je prodala jaja. Ali nije otila do zavoda Sidonije Vajs, ve je pola po trgovinama traiti platno. Zapravo, malo je kupila, ali se dugo zadravala u toplim trgovinama da joj proe vrijeme. Ve je davno prolo podne kada sa strahom ue u prostoriju Sidonije Vajs.2 Sluavka

17

: SSS

Evica je sjedila pred Veronikom koja se od straha stisnula u kutu, tako da je izgledala jo sitnija i manja, gotovo nevidljiva. Kata prui Evici i Veroniki emlju, perec i naranu, te pogledom potrai Ivku. Nema nje vie ovde, kumice, dobru sam joj slubu nala kod gospoe Marte Kenig, u trgovini alkoholnih pia u Ilici broj 13. Uzmi, kumice, adresu i predaj Ivkinim roditeljima, da znaju gde im devojica slui. Fala, fala, gospa milostivna, bome budu veseli da je tak brzo dobru slubu nala. Za tvoju su pitali, al im je premlada. Joj meni, joj! Kaj si se preplaila, kumica, ne mora ju voditi doma. A i ona sirotica Veronika mi se smilila, nek ostane tam u kutu, da ni nikom na putu, morti se dogodi udo da ju neka obitelj primi vu slubu. Fala vam, gospa milostivna, ja se elo vreme molim Bogu i Majki Bojoj Bistrikoj da moje molbe usliaju. Zabranila sam ti plakati, prestani odmah! Ne plaem ja, dobra gospica milostivna, to su suze sree. Kata se nekoliko puta pokloni Sidoniji Vajs te poe natrake do vrata, pozdravi se s Evicom i Veronikom, pa brzo poe niz Mesniku ulicu. Nekoliko se puta od straha okretala, bojei se da se moda gospoa Vajs ne predomisli. U srijedu, im je prodala jaja, Kata se zaputi do za-' voda Sidonije Vajs. Nje nije bilo. Veronika stupi pred katu i veli:

Evicu su eli vu slubu daleko u Slavoniju, sve vam bu rekla, strina Kata, milostiva. Znate, tak se nju mora nazivati, a ne gospica milostivna, to su mi rekle starije cure. Dobro, dobro, Veronika, a kaj je s tobom? Dodijala sam, strina Kata, Bogu i Majki Bojoj Bistrikoj, toliko ih molim kod milostive, kad dou pi tati za dekle, ja se ponudim, prosim i molim, makar i bez plae, ali ne morem svojom pronjom ganuti srce tih gospica da me uzme vu slubu... Jedna veli: Imam malu decu, rugali bi ti se, delali bi pot iz tebe. Badava kaj ja velim da bi ja trpela i muala da me deca i tuku.'.. Druge veliju: Previe te nagruje grba, ne bi te mogla gledati .u svojoj kui tak nakaznu... Kata joj prui etiri emlje, dvije narane i komadi slanine. Fala vam, strina Kata, nije mi do jela, znate da ja imam tri forinta,, ali jelo ne more vu mene od straha da ne bum morala iti omov, joj meni, joj, evo milostive, samo da me ve danas ne poalje domov. Gospoa Vajs ue u prostoriju, poe do svoga postolja, otvori knjigu te stane pisati: Evicu Frani uzeli su u svoj dom Rua i Dragutin Kovai, bavar i posjednik u Okuanima ... Delala bu kaj bu mogla, ali ne bu gladna ni edna, pogaati se nisam mogla, jer je Evica maloletna, evo vam adrese. Kada puno -na jajcima zasluite, onda moete pohoditi vau Evicu. Fala vam, milostiva gospo, moja Evica je navena na posai, ona je najstarije od moje osmoro dece, pak je .uda puta mene zamenjivala, kada sam morala sabirati po selima jajca. * ..

18

19

To mi je drago, kumica, da Evica znade i hoe raditi, danas ste brzo prodali jajca, hoemo li poslati Ve roniku doma? Jo nije gospoa Vajs dovrila reenicu kad Veronika dotri iz svog kuta, klekne pred enu, digne ruke na molitvu te druim glasom stade govoriti: > Nemojte me, milostiva, jo isterati, sva mi nutrina osea i divani da bum dobila slubu. Ah, da vi znate, milostiva draga, dobra i lepa, da me nije Boga strah i al moje dobre sirote majke, koja z menom trpi, raje bi ila u vodu neg svome domu. Ustani, Veronika, kaj ti nisam zabranila plakati! Kad mi suze od straha same curiju. Ti meni, dete, nisi na putu, tu vu kutu, ali se bojim da se ne razboli, slabo jede, a ne znam kak probavi no na toj tvrdoj klupi, zna, mogla bih ja imati odgovornostil Ni se vi nemojte bojati, milostiva, ja sam druga zdrava, ja bum sve pretrpela, samo da doekam kakvu slubicu! Hodite vi, kumica, doma. Kad me tak milo prosila, nek ostane do petka, najkasnije do subote, jer u nedelju se zatvara poslovnica.

IV U etvrtak rano ujutro, im se umila, Veronika obue istu rubau. Dolazile su mnoge gospoe i odvodile djevojke u slubu. Veronika se dizala na prste, samo da bude to 20

via, sakrivala svoju grbu, ali se nitko nije osvrtao na ovu nesretnu djevojicu. Dola je veer, Veronika skine sa sebe rubau, pojede emlju te stane opet moliti, tako usrdno da su joj suze tekle iz oiju. U petak ujutru opet se obue. Pogleda na klupe. Bilo je tu samo nekoliko starijih ena i dvije-tri djevojke koje su traile petnaest i dvadeset forinti mjeseno plae. Nekakva nada ue Veroniki TI srce. Dolazile su gospoe, te govorile djevojkama: To mi ne moemo platiti! Badava je Veronika govorila: Uzmite mene, ja vas bum verno sluila, dajte mi kaj hoete. Tebe ne bi, dijete drago, uzela da mi badava hoe sluiti ree joj jedna. Druga joj veli: Da mi ti plae, ja te ne bih tako nagrenu uzela u svoju kuu! Veronika, Veronika, rekla sam ti da se ne mie iz kuta! ree gospoa Vajs. Pustite mi, milostiva, slobodu, danas je zadnji dan, u njemu je sva moja nada i ufanje. Vrata se otvore i ue gospoa s djeakom. Djeak je nosio koaricu u kojoj je bilo voa i povra. Gospoa premjeri oima po klupama te veli: Danas je slab izbor djevojaka! To su prvorazredne djevojke, gospoa Sui! Znadu sve poslove, naroito dobru kuhaju, spretne su za slubu oko stola, ako imate gostiju, ova trai petnaest fo rinti, ona nee uzeti mjesto ispod dvedeset forinti! To nije za mene! Moj je suprug vii inovnik, ali .tako skupe djevojke ipak ne moemo drati! 21.

Veronika nije mogla izdrati potri iz svog kuta pred gospou te veli: Zemite mene, milostiva, dajte mi, ak hoete, ikaj ili nikaj, ne glejte tak na moju nesreu, milostiva, zdrava sam, navena sam na delo, zemite me, ne budete poalili! Ne mogu te uzeti, smili mi se tvoj jadni izgled... Ak vam se mili moja nesrea, onda me zemite vu slubu. Sigurna sam da u vama bije dobro i mekano srce! Ne mogu, ne mogu, tvoj bijedni izgled me smeta, ne mogu te uzeti u na dom. Veronika je gubila posljednju nadu. Poela je drhtati od uzbuenja. Spusti se na koljena, plac i jecaj provalie iz nje te stane jecajui govoriti: Zemite me, milostiva, prosim vas kak se Boga i Majku Boju prosi, ak ne budete z menom zadovoljni, potjerajte me na cestu! Umjesto majke javi se djeak: Majko, uzmite siroticu u na dom, nije ona kriva to se nesretna rodila, rei u tati da sam vas ja nagovorio! Tihomile, Tihomile, dovodi me u iskuenje. Ti e tatu umiriti. Gospoa pogleda Veroniku na koljenima te ree: Ustani, djevojice! Na elju moga sina, poi s nama! Da je tko iglom ubo Veroniku, ne bi tako brzo ustala, pokupi svoje rubae, prieka dok gospoa Sui plati pristojbu, uzme Tihomilu koaricu te poe s njima prema njihovom domu. Kada su malo zatim ulazili u njihov stan, Veronika je stala hodati na prstima. Bila je sva uzbuena. Jo nije bila sigurna je li uistinu dobila slubu. Sad tek vidim da si jako blijeda. Moda ti je zlo? upita je gospoa Sui.22

Zdrava sam, milostiva, ali etiri noi nisam pravo spavala, sedila sam naslonjena na tvrdoj klupi. > Moda si gladna? Danas nisam htela ni kaplje vode popiti, htela sem biti na tae, samo da mi se Bog i Majka Boja smiluje, da dobijem slubu. Sad je ima, Veronika, smiri se i popij malo tople kave. Da prvo operem kuhinju i sue, milostiva? Ne, ne, najprije okrijepi tijelo, a onda na posao! Kak god vi velite, milostiva! Zovi me gospoa, kod nas u Primorju nije u obiaju rije milostiva. Veronika u slast pojede kavu s kruhom, a onda opere posue i poisti kuhinju. Upita kako se iste cipele. Spretno je oljutila krumpir. Upravo ga je prala kad se na vratima zauje zvonce. Pojdi, Veronika, u svoju sobu, dok ja pripremim svoga mua na tvoj izgled. Joj meni, joj, milostiva, morti me ne bu gospoa isteral od vas? Nita se ne plai, Veronika, samo se za sada skloni u svoju sobicu. Sui se pozdravi sa enom, ue u kuhinju te veli: Zato si prala sue, Valerijo, zna da ti ja rado pomaem kod brisanja! Oho, i kuhinju si oprala! Zato se nepotrebno mui, Valerijo? Dobili smo sluavku, doi, Andro, u sobu, da ti ispriam! Tihomil, zauvi kako je majka rekla ocu da e mu ispriati, ustane od glasovira, poe prema ocu, pozdravi ga i veli:

23