SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Ekonomske integracije

Dodatni materijal2008/2009

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJAU periodu posle Drugog svetskog rata uoena je potreba za stvaranjem novog meunarodnog ekonomskog okvira. Njega bi inili: Meunarodni monetarni fond (International Monetary Fund-IMF), Meunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development-IBRD) i meunarodna organizacija koja bi delovala u oblasti trgovine. Bilo je predvieno da to bude Meunarodna trgovinska organizacija (International Trade Organisation - ITO), kao trea meunarodna ekonomska organizacija koja bi regulisala meunarodnu trgovinu, za razliku od prve dve koje su prvenstveno finansijskog karaktera.

Nakon tekih ratnih godina trebalo je dati podstrek razvoju trgovine, to se na najbolji nain moglo uraditi ostvarenjem liberalizacije trgovine i zaustavljanjem protekcionistikih mera, koje su ostale na snazi jo od 30-ih godina prolog veka. Zato je u Havani sazvana Konferencija o trgovini i zaposlenosti pod okriljem Ekonomsko-socijalnog saveta UN (ECOSOC). Razgovori na tu temu su rezultirali u Havanskoj povelji iz 1948. godine, kojom je trebalo stvoriti osnove jedne takve meunarodne organizacije, kao i privremenu komisiju iji bi zadatak bio sazivanje prve konferencije ove organizacije.

Radi izrade nacrta povelje budue meunarodne trgovinske organizacije, februara 1946. godine, u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o osnivanju Pripremnog komiteta za Konferenciju Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti. Na drugom zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947. godine, u enevi, voeni su bilateralni pregovori o carinskim koncesijama. Pregovori su zavreni uspehom, a rezultat je konkretizovan u okviru Opteg sporazuma o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade - GATT). GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. godine i bilo je predvieno da predstavlja samo privremeno, prelazno reenje za regulisanje meunarodne trgovine na multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila Meunarodne trgovinske organizacije. Zamiljen kao privremeni trgovinski sporazum, GATT u samom poetku nije imao institucionalnu strukturu. Ona se razvijala postepeno.

Havanska konferencija, odnosno Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti, zapoela je rad 21. XI 1947. godine na Kubi, a okonala 24. III 1948. godine, kada je potpisana Havanska povelja o Meunarodnoj trgovinskoj organizaciji. Za ITO se smatralo da e biti specijalizovana ustanova Ujedinjenih nacija, koja bi se bavila, do tada nedovoljno istaknutim, pitanjem meunarodne trgovinske saradnje. Povelju je potpisalo 50 zemalja, a bilo je potrebno 20 ratifikacija. I tih 20 ekalo je na odluku amerikog Kongresa. Posle odbijanja amerikog Kongresa da to uini, preostalo je okretanje Sporazumu GATT-a. Moe se zakljuiti da je ova velika ideja naila na znaajan i presudan otpor od strane velikih sila, naroito SAD, koje nisu mogle prihvatiti da nacionalnu trgovinsku politiku podvrgnu multilateralnoj kontroli jedne nadnacionalne institucije.

Stvaranje ITO imalo je cilj kompletiranje procesa institucionalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa koji je zapoet u Breton Vudsu 1944. godine, osnivanjem Meunarodnog monetarnog fonda i Meunarodne banke za obnovu i razvoj. Tako bi se stvorila jedna integrativna celina koja bi obuhvatala: meunarodne novane tokove (IMF), meunarodne investicije (IBRD) i meunarodnu trgovinu (ITO).

Do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation - WTO) 1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji regulie meunarodnu trgovinu. GATT je meudravni ugovor koji regulie oblast meudravne trgovinske saradnje. Formulisani su ciljevi osnivanja GATT-a. To su: podizanje ivotnog standarda, obezbeivanje pune zaposlenosti, obezbeivanje rastueg realnog dohotka i efektivne tranje, poveanje upotrebe resursa, proirenje proizvodnje i razmene dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olaka smanjenje barijera trgovini i obezbedi veu jednakost uz potovanje trinog pristupa za sve ukljuene strane. Prema nekim autorima vano je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj.

Odrane runde pregovora pod okriljem GATT-a:

godinabr. uesnikaoblast

1947. eneva23carine

1949. Anesi13carine

1951. Torki38carine

1956. eneva26carine

1960./1961. eneva, Dilon runda26carine

1963./1967. eneva, Kenedi runda62carine i antidamping

1973./1979. eneva, Tokijska runda102carinske, necarinske mere i sistemski sporazumi

1986./1993. eneva

Urugvajska runda123Carine,

necarinske mere, pravila,

usluge,

pravo intelektualne svojine,

reavanje sporova,

tekstil,

poljoprivreda, osnivanje WTO

Tokom 70-ih godina, a naroito tokom 80-ih, dolo je do takvih ekonomskih promena za koje se moe konstatovati da su znaajno ugrozile kredibilitet GATT-a. S obzirom da je tih decenija dolazilo do uestalih recesija, vlade mnogih zemalja su pribegavale primeni sve mnogobrojnijih necarinskih barijera trgovini, kako bi zatitile svoje privrede od nadolazee konkurencije. Uspeh prethodnih rundi pregovora u pogledu postepenog smanjenja carina, doveden je u pitanje upravo pojavom nekada i teko prepoznatljivih necarinskih barijera (mimikrija). Pored toga, jaaju tendencije formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija, a to treim zemljama naruava mogunosti za pristup tim tritima i ujedno time se naruava princip liberalizacije meunarodne trgovine.

Rezultati Urugvajske runde pregovora izloeni su u Finalnom aktu, koji je potpisan 15. IV 1994. godine, u Marakeu. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (Agreement Establishing the World Trade Organisation), sa pripadajuim aneksima, Ministarske deklaracije i jo 25 razliitih odluka. Najvaniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske organizacije koja je poela sa radom 1. I 1995. godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je Sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 104 zemlje. Ve poetkom 1995. godine, Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja. Meu njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. To su zemlje ije je uee u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%.

Do jula 2008. godine, pravo lanstva u WTO je steklo 152 drave, dok status posmatraa ima 30 zemalja. Za sedite rada WTO odreena je eneva.

Svetska trgovinska organizacija je meunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne elemente da bi se mogla tako klasifikovati: dravu kao osnivaa i tipinu lanicu, meunarodni ugovor kao osnivaki akt, stalne organe koji sprovode odredbe statuta, odreenu oblast delovanja, svojstvo pravnog lica i subjekt je meunarodnog prava. WTO je meunarodna organizacija koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti robne trgovine (GATT), trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs). WTO se ne bavi kontrolom privatnog biznisa. Njen rad obuhvata samo vlade zemalja, uvodei red meu instrumente trgovinske politike (carine, kvote, subvencije). Dakle, WTO je regulator rada vlada zemalja koji se tie trgovine, kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na domaem tritu suoavaju uveeni proizvodi. U tome se ne razlikuje od GATT-a. Svetska trgovinska organizacija ne samo da proiruje GATT, ve se u mnogo emu i razlikuje. Formalno gledano, GATT nije bio meunarodna organizacija, ve ugovor sklopljen izmeu vlada zemalja. Kao rezultat toga nije imao zemlje lanice, ve zemlje ugovornice, odnosno zemlje potpisnice. Dok je GATT predstavljao multilateralni sporazum bez institucionalne osnove (sa malim pridruenim Sekretarijatom nastalim krajem 40-ih godina), WTO ima svoj Sekretarijat. GATT je primenjivan na privremenoj osnovi, mada je to sa uspehom trajalo 47 godina. GATT se odnosi na regulisanje trgovine robom, a WTO je objedinila i GATT i GATS i TRIPs.

WTO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera. Nain njenog delovanja jesu sporazumi koji reguliu oblasti znaajne sa aspekta meunarodne trgovine. Sporazumi koji reguliu meunarodnu robnu trgovinu se dele u tri grupe: prva grupa se odnosi na sniavanje carinskih i necarinskih barijera u meunarodnoj trgovini, kako bi se omoguio jedan konkurentan pristup na trite zemalja lanica. Delovi ove grupe sporazuma su: GATT iz 1994. godine, Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima, Sporazum o tekstilnim proizvodima. Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na unifikaciju pravnih normi u zemljama lanicama. Ovakvim ujednaavanjem nestale bi pravne barijere koje znaajno komplikuju dosadanju meunarodnu trgovinu. Ovu grupu ine: Sporazum o investicionim merama koje utiu na trgovinu, Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektualnom svojinom. Treu grupu sporazuma ine sporazumi koji reguliu realizaciju spoljnotrgovinskog posla. To su sporazumi o: antidampingu, tehnikim preprekama trgovini, carinskoj vrednosti, kontroli pre isporuke, pravilima o poreklu robe, procedurama za izdavanje uvoznih dozvola, zatitnom sistemu, sanitarnim i fitosanitarnim merama.

Osnovni cilj formiranja jedne ovako kompleksne meunarodne institucije, odnosno strukture, jeste ostvarenje venog ideala trgovine koji od njenog nastanka, pa sve do danas ipak nije ispunjen. To je ostvarenje trgovinske liberalizacije kako bi dolo do poveanja blagostanja naroda zemalja lanica. Dakle, cilj je ostvarenje liberalizacije meunarodne trgovine uz eliminisanje svih necarinskih barijera i restrikcija.

Zadaci stvorene WTO kako bi se bre i lake dolo do ostvarenja ovog cilja, jesu: administriranje trgovinskim sporazumima i donoenje propisa kojima bi se omoguilo pojednostavljenje i ubrzanje realizacije spoljnotrgovinskog poslovanja.Od instrumenata trgovinske politike WTO se zalae za korienje iskljuivo carina, a ostale esto upotrebljavane instrumente, meu kojima su: subvencije, kvote, kontingenti, tehnike i ostale necarinske barijere, zabranjuje i ima naine da zemlje lanice koje prekre ova pravila kazni.

etiri principa WTO (koji nisu uvek meusobno komplementarni) su:

Princip nediskriminacije. Princip nediskriminacije ima dve dimenzije. Prva se odnosi na princip najpovlaenije nacije (most-favoured-nation MFN). Po ovom principu zahteva se da ukoliko zemlja lanica WTO odobri trgovinske olakice nekoj drugoj zemlji, onda je duna da odmah i bezuslovno odobri iste i svim drugim zemljama lanicama WTO, koje su zainteresovane za izvoz date grupe proizvoda u tu zemlju. Na primer, ako se zemlji dobavljau odobri carina od 5% onda se ova stopa mora primeniti odmah na uvoz ove vrste robe iz svih zemalja lanica WTO. MFN je dopunjen pravilom nacionalnog tretmana pod kojim se podrazumeva da inostrana roba kada pree granicu i kada se na nju primene sve mere koje su tom prilikom uobiajene, treba da bude jednako tretirana kao i domaa roba, dakle, da na tom tritu ne bude tretirana manje povoljno (insistira se na terminu no less favourable) od domae robe.

Princip reciprociteta. Princip reciprociteta zasniva se na ravnotei prava i obaveza koja se formiraju izmeu zemalja po pitanju njihove meusobne trgovine.

Pristup tritu. Cilj osnivaa GATT-a bio je promovisanje otvorenog trgovinskog sistema koji bi se bazirao na pravilima koja ojaavaju zdrav konkurentski odnos izmeu dobavljaa koji se nalaze u razliitim zemljama.

Fer konkurencija. Na primer, subvencioniranje izvoza od strane vlada nekih zemalja, zemlje uvoznici mogu osuditi i ak i zabraniti takav uvoz.

Na sastancima Ministarske konferencije ocenjuje se dotadanji rad konferencije, daju se smernice za rad organa WTO, postavljaju se okvirni zadaci za budui rad i odreuje forum za reavanje politikih sporova.

esta ministarska konferencija odrana je u Hong Kongu 2005. godine. Voene su konsultacije o: plasmanu na trite nepoljoprivrednih proizvoda i formulama i drugim detaljima koji odreuju skalu redukcije u oblasti carina za hiljade proizvoda, pravilima STO-a i drugim razvojnim temama. Bila su izraena neslaganja po velikom broju pitanja.

Izvrni organ WTO je Generalni savet koji izvrava zadatke poverene od strane Ministarske konferencije, donosi odluke izmeu dve sednice, osniva pomone organe, koordinira rad, usvaja izvetaj o radu organizacije, odluuje o budetu WTO, priprema sednice Ministarske konferencije. Odnos koji postoji izmeu Ministarske konferencije i Generalnog saveta je odnos subordinacije. U njegov sastav ulaze predstavnici svih zemalja lanica. Generalni savet se sastaje radi preuzimanja nadlenosti dva organa: Organa za reavanje sporova (Dispute Settlement Body) i Organa za ispitivanje trgovinskih politika (Trade Policy Review Body).Generalnom savetu su podreeni komiteti koje je osnovala Ministarska konferencija, a to su: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansne restrikcije, Komitet za budetska, finansijska i administrativna pitanja i Komitet za trgovinu i okolinu.

Administrativni organ WTO je Sekretarijat koji obavlja tehnike poslove i zaduen je za izvravanje odluka.

Predvieno je da WTO nastavi praksu GATT-a u odluivanju konsensusom, a ukoliko se on ne moe ostvariti, odluka se donosi glasanjem, a za njeno usvajanje je potrebna dvotreinska veina. Primenjuje se princip jedna zemlja jedan glas. Za neke odluke je potrebna troetvrtinska veina, a to su: odluke o oslobaanju lanice WTO od pojedinih obaveza predvienih Multilateralnim trgovinskim sporazumima i odluke o povlaenju lanice WTO ako ona ne glasa za izmenu Statuta WTO.

Proces odluivanja u praksi odvija se kroz nekoliko krugova, koji se postepeno suavaju prema stepenu ostvarene ekonomske moi. To su krugovi odluivanja. etiri najmonije zemlje, EU, SAD, Japan i Kanada ine Kvadrilateralu ili etvorku koja prva stvara nacrt neke odluke, posle usklaivanja svojih interesa alju je na dalje razmatranje neto iroj grupi, zelenoj sobi. To je grupa samoodabranih zemalja sa adekvatnim resursima koji im omoguuju rad u ovakvoj grupi. Zemljama u razvoju nije dozvoljeno uestvovanje u ovoj vrsti pregovora. U ovom sistemu odluivanja data je izvesna uloga samo velikim zemljama u razvoju. Usvojeni predlozi iz zelene sobe dolaze do Ministarske konferencije, odnosno, dalje do Generalnog saveta.

Znaajno je istai i postojanje interesnih grupa. To je kategorija poznata jo iz perioda GATT-47. U ove grupe udruuju se drave sa slinim interesima i stavovima, ojaavajui tako svoju pregovaraku mo. Jedna od takvih grupa je CRAINS grupa, a njene lanice su ujedno i lanice WTO, mada samo one koje se zalau za ostvarenje liberalizacije u oblasti poljoprivrede. Osnovana je 1986. godine, na poetku pregovora Urugvajske runde. Neke od njenih lanica spadaju u vodee proizvoae i izvoznike najznaajnijih poljoprivrednih proizvoda.

Vlada Republike Srbije je na sednici odranoj 19. novembra 2004. godine donela odluku o podnoenju zahteva za lanstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Odluka je doneta na principu dvostrukog koloseka (Srbija i Crna Gora) i imajui u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Republike Srbije u tom momentu.

Ulazak u lanstvo STO je regulisan lanom XII Sporazuma o osnivanju STO koji predvia da i zasebne carinske teritorije koje poseduju punu autonomiju u voenju spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim pitanjima koja su regulisana Sporazumom o STO i multilateralnim trgovinskim sporazumima mogu da pristupe STO.

Odluku o pristupanju, nakon pregovora, donosi Ministarska konferencija koja odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje dvotreinskom veinom glasova lanica STO.

Nakon prihvatanja zahteva za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji 15. februara 2005. godine, Generalni savet STO je oformio Radnu grupu za pristupanje Republike Srbije STO. Mandat Radne grupe je da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovita njene usaglaenosti sa pravilima STO i saglasnosti sa obimom obaveza koje e se kroz bilateralne pregovore preuzeti prema svim lanicama ove organizacije u vezi sa liberalizacijom trita industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i trita usluga.

Ubrzo posle formiranja Radne grupe za proces pristupanja STO Vlada Republike Srbije je usvojila Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu RS koji je dostavljen Sekretarijatu STO 4. marta 2005. godine. Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu ima standardan format za sve zemlje i daje prikaz ne samo spoljnotrgovinskog sistema, nego i drugih aspekata ekonomske politike i zakonodavstva koje je od uticaja na trgovinu.

Do 2007. godine STO lanice su, u etiri runde, podnele vie od 500 pitanja na Memorandum o spoljnotrgovinskom reimu Republike Srbije. U koncipiranju odgovora nastojalo se da budu dovoljno sveobuhvatni i jasni, kako bi se predupredila dodatna pitanja, ali i da se ne preuzimaju eventualne dodatne obaveze, koje bi Republika Srbija trebalo da preuzme u toku procesa pristupanja STO.

Prvi sastanak Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO, odran je 7. oktobra 2005. godine u enevi. Radnu grupu za pristupanje RS ine predstavnici: SAD, EU, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Turske, vajcarske, Kine, Kanade, Norveke i Kineskog Tajvana. Drugi sastanak Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO odran je 8. juna 2006. godine, a trei 6. decembra 2006. godine, takoe, u enevi. etvrti sastanak Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO odran je 8. maja 2008. godine u enevi kojim se iz faze pitanja i odgovora napreduje u kvalitativno novu fazu procesa pristupanja. Na sastanku je zakljueno da bi Republika Srbija mogla da postane lanica STO-a do sredine 2009. godine.Proces pristupanja tee kroz nekoliko faza. To su : podnoenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom reimu, pitanja drava lanica STO i odgovor Srbije, odravanje sastanaka Radne grupe STO, podnoenje ponude za robu i usluge, bilateralni i multilateralni pregovori, priprema finalnog dokumenta - Nacrta protokola o pristupanju i prijem u lanstvo.Dodatni rezultati koji su postignuti u postupku pristupanja RS STO-u su: osnovna dokumentacija koja se podnosi u procesu pristupanja je uglavnom pripremljena; reforma propisa u oblasti intelektualne svojine je u velikoj meri zavrena; spoljnotrgovinski i carinski zakoni revidirani u cilju postizanja usaglaenosti sa zahtevima STO; pripremljena je specifina dokumentacija, ukljuujui ponudu za pristup tritu u oblasti roba i usluga.

Osnovne prednosti lanstva u STO ogledaju se u: mogunosti pristupa tritima drugih zemalja pod ravnopravnim uslovima, signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidljivosti ekonomskog sistema, korienje meunarodno dogovorenih pravila, korienje meunarodno dogovorenog mehanizma reavanja trgovinskih sporova u zatiti sopstvenih trgovinskih interesa, uivanje koristi multilateralno dogovorene klauzule najpovlaenije nacije.

Materijal pripremili:

Prof. dr Filip TurinoviNikolina Vrcelj, asistentPAGE 6