Pojam lipida obuhvata veliki broj po sastavu veoma različitih jedinjenja, koja su rasprostranjena u biljnom i životinjskom svijetu.Lipidi imaju veliku fiziološku ulogu i u velikom broju slučajeva su estarska jedinjenja. Nerastvorljivi su u vodi, a rastvorljivi u organskim rastvaračima.Čine 10% čovjekove mase.Važan izvor energije,štite organizam od hladnoće, glavna strukturna komponenta ćelijskih membrana,• imaju zaštitnu ulogu (na primjer kod kože životinja,listova biljaka),.Oko 95% lipida vezano je u obliku lipoproteina, a ostatak je u slobodnom stanju-u vidu slobodnih masnih kiselina.Lipidi koji stižu u krvotok mogu da se deponuju u masnim tkivima ili masnim depoima.

Neki od njih dobro se rastvaraju u acetonu, a drugi su skoro nerastvorljivi,ali je i vrlo značajno da se lipidi rastvaraju jedni u drugima. Važna osobina emulgovanja-u obliku finih sitnih kapljica masti dispergovanih u vodenoj sredini.Ovakva emulzija masti javlja se u organizmu i vrši se pod uticajem žučnih kiselina-vrši se dalje enzimsko razlaganje masti na osnovne komponente.

Lipidi se dijele na proste i složene lipide. Prosti lipidi su: 1. Trigliceridi (masti i ulja) 2. Voskovi (ceridi) 3. Steroidi Složeni lipidi su: 1. Fosfolipidi 2. Lipoproteini 3. Glikolipidi 4. Vitamini rastvorljivi u mastima i uljima Prostaglandini

PROSTI LIPIDIU sastav prostih lipida ulaze estarska jedinjenja koja najčešće

kao alkoholnu kompenentu sadrže glicerol,cetil ,miricil alkohol ili sterol.

Kiselinska komponenta je najčešće palmitinska, stearinska, oleinska i nezaisećene vise masne kiseline sa većim brojem dvostrukih veza.

Kiseline koje ulaze u sastav prostih lipida su sve monokarbonske, uglavnom normalnog niza i parnog broja ugljenikovih atoma.

Trigliceridi (masti i ulja)Trigliceridi su estri glicerola i viših masnih kiselina.Opšta

formula svih triglicerida moze se predstaviti na slijedeći nacin:

R-COO-;R1-COO-;R2COO-su ostaci masnih kiselina esterski vezani za glicerol.

Nomenklatura triglicerida se izvodi prema kiselinama koje ulaze u sastav tog triglicerida.

U slucaju kada je samo sa stearinskom, oleinskom ili- palmitinskom kiselinom glicerol esterifikovan imamo:tristearat, trioleat, tripalmitat To su tzv. proste ili homogene masti.

Ako se esterifikacija izvrši sa jednim molekulom oleinske i dva molekula stearinske kis. onda se takav triglicerid naziva oleodistearat. To su tzv. mjesovite ili heterogene masti. Ako su pak u gliceridu zastupljene oleinska, palmitinska i stearinska kiselina, onda takav glicerid nazivamo oleopalmito stearat.

U mastima i uljima zastupljeno je od 5 do 20 različitih kiselinaRed kojim se kiseline vezuju za glicerol nije utvrđen kao

npr.oleinska kis. pored neke druge moze biti vezana za bilo koje mjesto za glicerolu. Ako samo dvije kiseline A i B učestvuju u izgradnji jedne masti postoji 6 različitih kombinacija: AAA, AAB, ABA, ABB, BAB, BBB,ali ako u sastav ulazi tri različite kis. Imamo 16 kombinacija.

Prirodne masti su uglavnom smjese mješovitih triglicerida. U prirodnim proizvodima nalaze se i masti kod kqjih je esterifikovana samo jedna alkoholna grupa glicerola, a druge dve nisu. To su tzv. monogliceridi.U slucaju dvije alkoholne grupe imamo digliceride,a potpuno esterifikovan glicerol daje triglicerid.

Od zasićenih kiselina po pravilu u sastav masti dolaze kiseline sa parnim brojem ugljenikovih atoma i sa normalnim nizom,dok u njihov sastav najčešće ulaze one sa većim brojem C-atoma ,a pre svega PALMITINSKA i STEARINSKA kiselina

Od nezasićenih kiselina najčešća jeOLEINSKA.Važno je prisustvo linolne, linolenske i arahidonske kis. One

se zovu "bitne" posto se ne mogu sintetizovati u visim organizmima.Kod njih moguc i cis- i trans-oblik. U prirodi se nalaze uglavnom u cis-obliku.

Fizičke osobine :Ukoliko u trigliceridu preovladavaju nezasićene masne kiseline,

takvom trigliceridu opada tačka topljenja, pa je taj triglicerid ulje, pod običnim uslovima. Obrnuto, ako je triglicerid sastavljen pretezno od zasićenih organskih kiselina, onda se radi o masti koja je čvrsta na običnoj temperaturi.

Hemijske osobine: Uglavnom zavise od prisustva estarske veze u molekulu, kao i od

dvostrukih veza. Najcesce reakcije kod masti i ulja su:  Adicija Oksidacija nezasićenih veza Saponifikacija esterske vezeAdicija-adiranje halogenih elemenata na olefinsku vezu masti je

vrlo važno, jer se na taj način iz količine adiranog halogena vrši određivanje broja nezasićenih veza u mastima i uljima.

Hidrogenizacijom(adiranje H2) se nezasićene kiseline prevode u odgovarajuće zasićene kiseline, što pruža mogućnost prevođenja ulja u masti .

Oksidacija -Usljed polagane hidrolize estarske veze dolazi do oslobađanja masnih kiselina, a oksidacijom dvostrukih veza grade se peroksidi, a zatim aldehidi, koji su i odgovorni za neprijatan miris.

Za određivanje kvaliteta masti i njene pogodnosti za Ijudsku ishranu služe određene konstante:

a) Kiselinski broj- predstavlja broj mg KOH potrebnih za neutralizaciju 1 g masti. Što je ovaj broj veći, mast je lošijeg kvaliteta, jer KOH neutrališe slobodne masne kiseline u ispitivanoj masti.

b) Saponifikacioni broj- predstavlja broj mg KOH potrebnih za neutralizaciju slobodnih i estarskih vezanih masnih kiselina,sto je broj veći mast je lošijeg kvaliteta.

c) Esterski broj- predstavlja razliku vrijednosti saponifikacionog i kiselinskog broja.To je broj mg KOH da se u 1g masti izvrsi saponifikacija i neutralizacija estarski vezanih masnih kiselina.

d) Jodni broj-predstavlja broj mg joda koji se adira na 1g masti, što je broj veći utoliko su u masti vise zastupljene nezasićene kiseline, pa je takva mast podložnija kvarenju.

Jedna od važnijih osobina masti je njihova sposobnost da emulguju . Emulgovana mast se javlja u obliku finih sitnih kapljica dispergovanih u vodenoj sredini.(u organizmu se vrši pod uticajem zučnih kis.)

Emulgovana mast enzimskom razlaganju (lipaza) estarskih veza

daje glicerol i vise masne kiseline.

Saponifikacija-je reakcija nastajanja glicerola i soli viših masnih kiselina-SAPUNI

Dodatkom viška NaCl sapun se taloži i cijeđenjem odvaja od vodenog rastvora glicerola. Primjer nastajanja sapuna:

Natrijumov sapun je cvrst, a kalijumov je mek. Sapuni imaju veliki medicinski i higijenski značaj.

Osnovni principi dejstva sapuna sastoji se u tome da anjon masne kiseline koji je sastavljen iz dva dijela, nepolarnog alkil-ostatka i polarnog karboksilnog anjona vezuje za vodu. Anjon kiseline ce se udružiti sa molekulima vode(polarni) na taj način što će voda rastvarati polarne djelove, a istiskivati nepolarne djelove kiselinskog ostatka.

Nepolarne grupe se udružuju jer ne postoje nikakve sile koje ih odbijaju,koji imaju značajnu ulogu u procesu pranja. Između molekula vode i prljavštine ne postoje nikakve sile privlačenja i voda ih ne kvasi i ne pere.Dodatkom sapuna,anjon kiseline ce opkoliti cestice masnoce(prljavština).Polarne grupe ostau rastvorene u vodi,dok se nepolare molekule okreću prema stranoj čestici. Čestica prljavštine ispliva na površinu vode, što omogućava njeno udaljavanje sa predmeta koji se pere.

Dio masti koji se pri dejstvu baze razloži nazvamo osapunjeni dio masti ,a dio masti koji je rezistentan na dejstvo baza nazivamo neosapunjenim dio.Sapun u H2O reaguje bazno:

Voskovi(ceridi) su takođe estarska jedinjenja. U njima su estarski vezani monohidroksilni alkoholi(miricil ,cetil i ceril alkoholi) sa višom masnom kis.

Steroidi-predstavljaju neosapunjen dio u procesu saponifikacije. U svojoj građi imaju sistem kondenzovanih prstenova, ciklopentanoperhidrofenantren – steran.

U grupu steroida spadaju važna jedinjenja, kao sto su: holesterol, zučne kiseline, muški i ženski hormoni,vita mini D-grupe itd.

Molekul sterana nije planaran. Cikloheksanski prstenovi koji ga sačinjavaju mogu postojati u obliku stolice i obliku lađe.(najčešće u obliku stolice) Konfiguracija ugljenikovih atoma na čvorovima moze biti cis-odnosno trans-.

Za aktivnost sterana potrebne su promjene osnovnog jezgra,kao što je prisustvo dvostrukih veza,keto i hidroksilnih grupa i drugi alkil-ostataka itd.

HOLESTEROL-je steroid koga ima u svim tkivima. U krvi se javlja u slobodnom i u esterifikovanom obliku,zatim ga ima u mozgu, nervnom tkivu, zidovima krvnih sudova, zuci, itd.

Holesterol je sekundarni alkohol, koji osim alkoholne grupe koja se nalazi na 3C-atomu, ima dvostruku vezu u položaju 5-6; CH3-grupu u položaju 10 i 13 i duži ugljovodonični niz na 17.

Uloga-transport masnih kiselina u organizmu.(sa lecitinom omogućava ćelijskim membranama propuštanje materija rastvorljivih u vodi,sa fosfolipidima neutrališe hemoloitičko dejstvo raznih otrova.U žuči i eritrocitima slobodan holesterol, a u plazmi u obliku estera.

ŽUČNE KISELINE su veoma važne, pošto učestvuju u resorpciji masti u crijevima. Žučne kiseline zajedno sa slobodnim masnim kiselinama grade neku vrstu koordinativnih jedinjenja- holeinske kiseline. (emulguju

mast i vrše enzimsko razlaganje)

Sve žučne kiseline se izvode iz holanske kiseline.

Uvođenjem alkoholne grupe u polozaj 3 dobija se litoholna kiselina,dok uvodjenjem alkoholnih funkcijau položaju 3 i 7 dobije se dezoksiholna kis.,a ako se u holansku kiselinu uvedu tri alkoholne grupe u polozaje 3, 7 i 12 dobija se hoIna kis.

Žučne kiseline mogu se vezivati peptidnom vezom (-CO-NH-) sa taurinom i glikokolom i da daju glikoholnu i tauroholnu kiselinu.

SEKSUALNI HORMONI-su po svojoj građi steroidi. Od muških polnih hormona su navedeni testosteron koji se nalazi u testisima i androsteron koji se javlja u mokraci. Testosteron je znatno aktivniji. Oba ova hormona djeluju na primarne i sekundarne seksualne osobine. Testosteron

Ženski seksualni hormoni se dijele u dvije grupe, i to na grupu koja se izlučuje iz folikula ovarijuma i grupu koja se nalazi u žutom tijelu . U prvu grupu spadaju estriol i estradiol.

PROGESTERON-spada u drugu grupu ženskih hormona.Pokazuje mnoge fiziološke efekte, među koje spada i priprema uterusa za prijem oplođene jajne ćelije.Stvara uslove za održanje ploda.

Iz žljezda sa unutrašnjim Ijučenjem izolovano je do sada preko 50 različitih steroidnih jedinjenja. Mogu se podjeliti u dvije grupe, one koje regulišu metabolizam ugljenih hidrata i

one koje regulisu metabolizam minerala.Predstavnik prve grupe je kortizon ,a druge aldosteron.

Kortizon Aldosteron

Kortizon ima antiinflamatorno dejstvo pa se upotrebljava kao lijek, spolja kod zapaljivih procesa.

VITAMINI D-grupe. Vtamin  D1 je smjesa više različitih steroida. Značajniji su vitamini D2 (kalciferol) i vitamin D3. Oba nastaju iz provitamina steroidnog tipa ergosterola i 7-dehidrosterola pod uticajem ultraljubičaste svjetlosti-

Dalje mogu da nastanu toksične supstance.Nedostatak vitamina D dovodi do rahitisa.

SLOžENI LIPIDI:a) Fosfolipidi: fosfogliceridi i fosfosfingozini.Oni su jednim djelom po svom hemijskom sastavu slični prostim

lipidima.Razlika je samo što oni u svom molekulu imaju ostatak fosforne kiseline.I jedni i drugi u svom hemijskom sastavu imaju dva molekula viših m. k. I ostatak fosforne kis. ,a razlika je u tome sto fosfogliceridi u svom sastavu imaju alkohol glicerol dok fosfosfingozini imaju alkohol sfingozin.

Najprostiji glicerofosfatid je fosfatidna kiselina.

Iz fosfatidne kis. mogu se izvesti i drugi fosfogliceridi, kada jedna slobodna hidroksilna grupa u ostatku fosforne kiseline reaguje sa : holinom, kolaminom, serinom ili inozitolom.

Kao proizvodi ovih reakcija dobijaju se slijedeći fosfogliceridi: fosfatidilholin ili lecitin, fosfatidilkolamin ili kefalin, fosfatidilserin i fosfatidilinozitol.

lecitin kefalin

Neki fosfolipidi (lecitin) nalazi u obliku dvopolnog, tzv. cviter jona. Lecitin je bijela voskasta supstanca, rastvorljiva u rastvaračima masti izuzev u acetonu.Imamo dvije vrste lecitina u zavisnosti od položaja ostatka fosforne kis. u glicerolu,kefalin se razlikuje od položaja ostatka fosforne kis.,a i po grupama vezanim za fosfornu kis.

Kardiolipidi su vrsta glicerofosfatida koja nastaje vezivanjem dva molekula fosfatidne kiseline preko ostatka glicerola.

Kardiolipidi su izolovani iz srčanog mišića.

Plazmalogen je posebna vrsta fosfoglicerida,a naziv su dobili jer se izoluju iz krvne plazme.Imaju tri strukture:

Fosfosfingozini su složeni lipidi koji kao alkoholnu komponentu imaju sfingozin za koga su vezane razlicite grupe. Sfingomielin hidrolizom daje alkohol sfingozin, jedan molekul masne kiseline, fosfornu kiselinu i holin. Masna kiselina u sfingomielinu vezana amidnom vezom (-NH-CO-).

Poznati su i drugi sfingomielini. Jedan od njih umjesto holina ima etanolamin. Sfingomielini se normalno nalaze u nervnom tkivu, a poznata su neka oboljenja (Niman-Pik-ova bolest) kod kojih dolazi do povecanja koncentracije sfingomielina u mozgu, jetri i slezini.

Fosfolipidi ulaze u sastav bioloških membrane i svojim osobinama omogućavaju biološke funkcije. Amfipatične su strukture što znači da imaju jedan nepolaran dio molekula koji je hidrofoban i jedan polaran dio koji je hidrofilan.

Molekuli fosfolipida u vodi grade micele gdje je hidrofobni dio potisnut unutra ,a hidrofilnia glava je orijentisana prema vani.Kada se molekula fosfolipida nađe između 2 vod. faze grade biomolekulski sloj(selektivno propustljiv)

b) Lipoproteini su složeni lipidi koji pored lipidne imaju i proteinsku komponentu. Lipoproteini nastaju obično u jetri ili u crijevima, a nakon izlučivanja modificiraju ih razni enzimi.

Lipoproteini se dijele prema razlici u gustoći koja je odraz njihove veličine:

hilomikroni - prenose egzogene lipide od probavnog sustava do svih stanica

VLDL (lipoproteini vrlo male gustoće) - prenose endogene lipide iz jetre do stanica

LDL (lipoproteini male gustoće) - nastaju iz VLDL-a i prenose kolesterol do stanica

HDL (lipoproteini velike gustoće) - prenose kolesterol od stanica do jetre.

c) Glikolipidi –Mogu se smatrati izvedenim iz sfingolipida, kada se umesto fosforne kiseline u sfingolipidu uvede ostatak monbsaharida galaktoze.To su tzv.cerebrozidi kojih najviše ima u bijeloj moždanoj supstanci. Od masnih kiselina koje su vezane amino vezom kao i kod sfingomielina najcešce su lignocerinska sa C24, cerebronska i nervonska kiselina.

Sulfatidi ili sulfolipidi-po hemijskom sastavu slični su glikolipidima, sadrže galaktozu za koju je na 3 ugljenikovom atomu vezan ostatak sumporne kiseline.

Gangliozidi-Ova jedinjenja se sastoje iz alkoholne komponente sfingozina za koju je vezana amino vezom masna kiselina, glukoza za koju je sa jedne strane vezana galaktoza, a sa druge strane N-acetil-glukozamin, pa opet molekul galaktoze i na kraju jedan molekul N-acetil-neuraminske kiseline.

Međusobo se razlikuju uglavnom po različitim ostacima sećerne komponente. Gangliozid moze da postoji i kada se od njega odvoji ostatak N-acetil-neuraminske kiseline Gangliozidi se nalaze uglavnom u sivoj moždanoj supstanci i membranama eritrocita.

Pretpostavlja se da prenose nadražaje,a takodje neutrališu toksin tetanusa. Formula neuraminske kiseline je :

d) Vitamini rastvorljivi u mastima i uljima. . U ovu grupu lipida spadnju vitamini A i D grupe.

Prostaglandini su posebna molekulska vrsta,a razlog da ih svrstamo u grupu lipida je u tome što se prostaglandini stvaraju u organizmu iz visoko nezasićenih masnih kiselina.Njihovo dobijanje mozemo šematski prikazati:

U navedenom primjeru, jedan od prostaglandina, nastaje iz masne kiseline sa C20 i pet nezasićenih veza.

vala na pažn