a a ginisovci dolaze u novi sad - serbian mirror · dogadjaj.-direkcija kompanije “ginisova...
TRANSCRIPT
O ^ U V A N J E T R A D I C I J E
Pi{e: Marko Lopu{ina
Kada je Milan Veselinovi},
prvak Folklornog
udru`enja “Veliko kolo“
2011. godine u de~ijem vrti}u u
Veterniku slikao svoje ~lanove u
no{njama i predlo`io im da odi-
graju “najve}e srpsko kolo na
svetu“, nije ni slutio da }e kroz
~etiri godine to postati svetski
dogadjaj.
-Direkcija kompanije
“Ginisova knjiga rekorda“ iz
Londona nam je javila da je
odlu~ila da u Srbiju po{alje svoje
sudije da snime “Veliko srpsko
kolo“ i upi{u ga u svetske reko-
rdere. Ako sudije dodju 10. okto-
bra na lice mesta, u Novi Sad, gde
}e kolo igrati 12.000 ljudi, odluku
}e doneti tog dana. A ako mi sve
to snimimo i njima po{aljemo,
odluka da smo svetski Ginisovi
rekorderi u igranju narodnog kola,
done}e najkasnije za dve nedelje.
Mi ovu {ansu ne `elimo da pro-
pustimo. Odlu~ili smo da budemo
svetski {ampioni folklora – kate-
gori~an je Veselinovi}.
U Ginisovoj knjizi reko-
rda ne postoji nijedna velika
masovna igra u obliku kola.
Postoji upisano kao rekord samo
jedno okupljanje ~lanova hora u
krug, koji su pevali, ali nisu igrali.
To je ohrabrilo organizatore srp-
skog takmi~enja, da mogu da
postanu svetski rekorderi. Prvi
korak na javnom predstavljanju
ovog trenutno najve}eg kulturnog
projekta Srbije u svetu, bi}e
u~injen na predstoje}em Sajmu
turizma u Beogradu, kada }e
“Veliko kolo“ da zaigra
“Moravac“ i da otvori svoj {tand.
U Srbiji, Australiji i SAD bilo je
ve} tri poku{aja da se odigra
najve}e srpsko kolo. U Lazarevcu
je proletos u kolu bilo oko 1.300
ljudi, a u dalekom Volongongu i
Sidneju “kolovej“, kako su ga naz-
vali australijski Srbi, zaigralo je
oko 600 igra~a. Udru`enje iz
Veternika je za Ginisov rekord
prijavilo kolo od 12.000 do 15.000
igra~a.
Najve}e kolo na svetu
zaigra}emo u Novom Sadu 10.
oktobra na prostoru dugom 6
kilometara koji obuhvata Bulevar
kneza Milo{a, Futo{ki put,
Bulevar Evrope i Bulevar
vojvode Stepe. Igra}e se tri kola
“Veliko ba~ko kolo“, “Katanka“ i
“U`i~ko kolo“. U njemu }e
u~estvovati igra~i starosti od
sedam do 77 godina – obja{njava
Veselinovi}.
Za u~e{}e vlada ogromno
interesovanje, jer se prijavljuju
folklorna dru{tva iz Srbije,
Republike Srpske, Crne Gore, sa
Balkana i iz srpske dijaspore.
O~ekuje se dolazak u Novi Sad
240 kulturno-umetni~kih dru{tava,
{to stvara problem za sme{taj,
boravak i uigravanje za najve}e
srpsko kolo na svetu. U vreme
igranja najve}eg srpskog kola na
svetu u Novom Sadu bi}e po
punktovima postavljeno ozvu~enje,
kako bi igra~i ~uli muziku i
sinhronizovano igrali. Glavna bina
bi}e postavljena na uglu Bulevar
Jovana Du~i}a i Kneza Milo{a
odakle }e se u`ivo izvoditi
melodije u izvodjenju Narodnog
orkestra “Veliko kolo“ i njihovih
specijalnih gostiju. U saradnji sa
Savezom amatera istog dana
odr`a}e se i de~ija Republi~ka
smotra.
-Grad Novi Sad i
Pokrajina Vojvodina su podr`ale
na{ projekat. O~ekujemo da }e to
u~initi i Vlada Srbije, ali i svi grad-
jani koji smatraju kao i mi, da je
ovo sjajna prilika da podignemo
ugled srpske nacije i kulture u
svetu – ka`e Milan Veselinovi},
koji o~ekuje d a}e posle prezentaci-
je projekta na Sajmu turizma dobiti
punu podr{ku ~itave Srbije.
GINISOVCI DOLAZE U NOVI SAD
Direkcija kompanije ”Ginisova knjiga rekorda” iz Londona {alje u Srbiju svoje sudije da snime Veliko srpsko kolo i upi{u ga u svetske rekordere
Kada desetog oktobra u Novom Sadu zaigramo kolo od 12.000 igra~a posta}emo svetski {ampioni i najbolji promoteri Srbije u svetu – ka`e tvorac ovog projekta Milan Veselinovi}
NOLE KOLOVODJAOrganizatori su pozvali Novaka Djokovi}a sa porodicom
da bude kolovodja najve}eg srpskog kola. Dok ~ekaju
Djokovi}ev odgovor, organizatori su pozvali muzi~are,
peva~e, glumce, slikare, sve umetnike mladjih generacija da
ulep{aju ovu narodnu igranku.
11www.serbianmirror.comMart 2015.
N A [ B E O G R A D D U [ U I M A
Mart 2015.12
Ove godine kraj zimese uskladio saSajmom turizma, koji
je odr`an od 19. do 22. feb-ruara u na{em Beogradu,ustupaju}i mesto prole}u takoda su Beogradjani posun~anom danu mogli da seprepuste dobroj energiji puto-vanja i letovanja. [tandovitour operatera su isijavali{arenilom sunca, bo`anstven-im pla`ama, tradicionalnimsuvenirima kandiranog vo}a, bogatoopremeljenim katalozima i ta vedrina sevidela na licima ljudi koji su posetili sajamu rekordnom broju od 65.000! Na Sajmuturizma je bilo 1.100 izlaga~a iz 50 zemal-ja, gost-doma}in je bio Abu Dhabi. Ovegodine na Sajmu turizma prvi put jeu~estvovala Jamajka, koja je u Srbiji pre-poznala interesantno tr`i{te. Istovremenosa Sajmom turizma, odr`ane su jo{ trimanifestacije – Medjunarodni sajamopreme za hotelijerstvo i ugostiteljstvoHORECA, Sajam vina BeoWine i Sajamsuvenira.
O zna~aju turizma kao privrednegrane ide u prilog podatak da je prvi putSajam turizma sve~ano otvorio visokipredstavnik dr`ave, kao i da su sve halebile pune {tandova izlaga~a. Na po~etkuotvaranja D`asim Al Darmaki, v.d. gener-alnog direktora Ustanove Abu Dabija zaturizam i kulturu, potpisao je memoran-dum o razumevanju iz oblasti turizma.Beograd je ostvario 1,5 miliona no}enjavi{e u odnosu na prethodnu godinu, odnos-no 50% no}enja u nekom od 16 novihhotela. Broj turista koji je boravio uBeogradu je zabele`io porast od 14%.Evidentno je se na ulicama sre}u turisti iz
najrazli~itijih delova sveta,mladih sa ran~evima kojiodsedaju u hostelima koji semogu na}i na svakom }o{ku,po vrlo pristojnim cenamapreno}i{ta. Najavljuje se iotvaranje hotela na vodi kodhotela Jugoslavije, koji sezove Mr. President ~ija posa-da nam je pozirala specijalnoza “Srpsko ogledalo“!
“Beograd nije grad,to je stil `ivota“ su re~i Mome
Kapora i sasvim izvesno da je ta dobraenergija prepoznata i u Skadarliji, beograd-skom pristani{tu, rekama i Savamali, kojoj
je vra}en stari sjaj kao najstarijem deluBeograda. Ponuda Srbije je neopravdano,vrlo skromna. Beogradjane je privuklaponuda za letovanje sa popustima, “firstminute ponude”, ali jedno je sigurno da
malo znamo {ta sve Srbija ima, u svoj svo-joj lepoti. Toliko malo znamo o na{im man-astirima, novim spa centrima u banjama,sala{ima i seoskom turizmu, vodopadimaisto~ne Srbije... Zna se za Gu~u, Exit,Mokru Goru, Andri} grad odnosno za sve{to je zaista vredno ali i promovisano napravi na~in. Preko dobro izgradjenog imid`aBeograda sa jedinstvenim vrednostima ulepoti i pre svega u ljudima, jer Beogradjanidobijaju komplimente da su topao i prijatansvet, trebalo bi predstaviti i na{u lepuSrbiju. U skladu sa tim, nedavno se pojav-ila inicijativa da se na{a lepa Srbija nadje uponudi u turisti~kih agencija {irom sveta ~ijisu vlasnici na{i ljudi umre`avanjem sa tur-
isti~kim agencijama koje se bave receptivn-im turizmom. Srbija bi bila promovisana nanajbolji mogu}i na~in, ostvarila bi adek-vatan devizni priliv, a turisti~ke agencijekoje bi organizovale grupe bi ostvarile
svoju dobit i lep ose}aj da promovi{u svojuSrbiju, kojoj se stalno vra}aju. Sasvim sig-urno ova inicijativa, koja je pokrenuta uSrbiji, ima dobru perspektivu jer intereso-vanje postoji ali do sada nije bilo nikakveorganizovane turisti~ke ponude!
U ponudi izlaga~a je popravilubila najinteresantnija Gr~ka, koju zovu “srp-sko more“, Turska sa svojim izvanrednimhotelima, slovena~ki spa centri, Crnogorskoprimorje sa svojim novoizgradjenim hotel-skim kompleksima kao i daleke destinacijeTajlanda, Indije... Popusti su bili zna~ajni,od 5% do 47% za rane uplate, kao imogu}nost otplate letovanja do samogpolaska. Sve u svemu na zadovoljstvo obestrane. Za eksluzivni odmor moglo seodabrati skijanje na belom pesku uDubaiju, jahanje slona u Tajlandu, lov nasabljarke na Kubi, prisustvo verskomprazniku na [ri Lanki kada stanovni{tvofarba i ukra{ava slonove ili posetite sajamkamila u Indiji. Letovanje na Kubi u tra-janju od dve nedelje za 1.100 evra.Programom putovanja je predvidjeno devetno}enja u hotelu na bazi “all inclusive“ itri no}enja u Havani u hotelu s tri zvezdicena bazi no}enja s doru~kom. Za turiste kojisvoj odmor `ele da provedu u Tajlandu, tozadovoljstvo ko{ta 2.229 evra.
Od avio kompanija svoj {tand suimale “Air Srbija “ i “Etihad“, kao i “FlyDubai“.
Na ovogodi{njem Sajmu turizmabilo je turisti~kih aran`mana prilagodjenihsvakom posetiocu, od apartmana u Gr~kojdo boravka na Tajlandu koji je sada naj-tra`enija destinacija. Upravo je to razlog zaosmehe na licima ljudi koji su za ovo letona{li svoje “mesto pod Suncem“, zaista suih zaslu`ili. Beogradjani su iskoristili trenu-tak na pravi na~in.
Pi{e: Jasna Stanojev
37. SAJAM TURIZMA U BEOGRADU
ISKORISTI TRENUTAK
i Z � M a T i c E
15. februar
Danas je Dan dr`avnosti Srbije.Za dva veka mi Srbi smo 12 puta donosiliUstav, a Amerikanci samo jednom.O~igledno je da kao vladari ne znamo {taho}emo, pa se spremamo i 13 put da men-jamo najvi{i dr`avni dokument. Uvek kas-nimo, kao u onoj {ali, kada je brodolomnikdoplivao do obale, a `ena ga sa~eka i izgr-di:
– Pa gde si ti do sada ? Brod jepotonuo jo{ ju~e!“
[iptari nam pretr~avaju Srbiju,njih 100.000 bi da sa Kosmeta pobegli uEU. To ih Ameri nagovorili i dali im po1.000 evra za ilegalno putovanje i prelaz uMadjarsku. Umalo da Srbija ispadne krivaza to. Mi moramo da glumimo da smodobre kom{ije, pa se izvinjavamo EU zbogtih [iptara. Premijer ide u Zagreb da seljubi sa novom predsednicom Hrvatske,koju predsednik Nikoli} ne mo`e o~ima davidi.
Kod mene je bolje. Sin Du{anje uspe{no operisan od meniskusa, koji jeskr{io na skijanju. A iza{la mi je iCRNA KNJIGA o 1.020zabranjenih ljudi i njihovih3.000 dela sa novim korica-ma. Karikaturu uradioslavni Jugoslav Vlahovi}.
23. februar
V r e m eleti. Evo krajaf e b r u a r a .Napredujemou svakomp o g l e d u .Srbija je nadobrom putuda postanemi{ koji izazi-va slona.Stalno seka~imo sam o } n o mAmerikom, kojanam je oduzelagasovod Ju`nitok, a sada i` e l e z a r u
Smederevo. Ostadosmo bez velikog posla.Imamo, ka`e vlast, plan B, samo niko nezna kako izgleda. A vladarima u Srbiji nijelako, jer je stanje sve sli~nije ban~enju ukafani, za koje se zna ko ga pla}a – sirot-inja.
Ako kao konobar po~nemoda sabiramo ra~un za lumpovanjedolazimo do ovih cifara, koje ods-likavaju dana{nju Srbiju:
– 45.000 dinara je prose~naplata,
– 28.500 je minimalac u Srbiji– 20.000 je dinarskih milion-
era,– 105 dolarskih
milionera ima uSrbiji, i
- ima jednogevro milijardera,koji je u na suduzbog nelegalnog
boga}enja, ali– 106.019
porodica primasocijalnu pomo},
– 780.000 imanezaposlenih. To jemilion bednika.
Sre}noMarkoLopu{ina
Markovi�konaci
Pi{e:Marko�Lopu{ina
www.lopusina.com
Idok svetska industrija grabi u budu}nostuz pomo} komjuterskih mozgova i strugo-va, srpske fabrike se mu~e sa rdjom koja
je okovala njihove ma{ine. Ameri~ka privred-na agencija USAID i srpski privrednici pre-cizno su nedavno izra~unali da su ma{ine usrpskoj industriji stare u proseku 28,5 godina.Ima onih starih i pola veka. USAID i srpskiprivrednici nisu dali obja{njenje za{to su sesrpske industrijske ma{ine na samrti.Izgleda da nekima od njih se}anjena pro{lost od pre 28,5 godinane prija. Zaborav je posled-njih decenija najbolji srps-ki lek. Treba samoizra~unati da su strugovi,glodalice prese i industri-jske trake prestale darade 1987. godine. Bilo jeto doba kada je radni~kaklasa predvodjena socijalisti-ma krenula na ulice i trgove damitinguje. Neki su to radili zaradsvoje tek probudjene nacionalne svesti, amnogi i zato jer im je SPS pla}ao 20 marakada napuste radna mesta i izadju na ulice.Mahalo se od te 1987. godine, pa nadalje poulicama i livadama, transparentima sa krupnoispisanim porukama o srpskoj slozi i pravdi zasrpski narod.
Od vremene mitingovanja, radnici senikada vi{e nisu vratili u svoje fabrike. Izbioje gradjanski i NATO rat. Uveden nam jeembargo. To stru~njaci USAID iz SAD danas
ne pominju. Zapo~ela je tranzicija komunizmau kapitalizam, koja jo{ nije zavr{ena. Toprivrednici ne pominju. Dogodila se i petatehniolo{ka revolucija, koja je zbog polit~arakoji su se borili za svoju i strana~ku vlast, ane za srpsku privredu, mimoi{la Srbiju. Novema{ine nisu kupljene, a stare su zardjale. Ustrana~koj dr`avi kakva je Srbija, gde je par-tija va~nija od naroda i radni~ke klase, rdja sa
industrijskih ma{ina pre{la je na ljude. Ina{a radni~ka klasa je zardjala. A
narod, koji 28,5 godina nijeodlazio na posao u fabrike,ve} na buvljake i pijace da{vercuje, zaboravio je daradi.
Stigla nam jedanas surova cena mitin-govanja, upotrebe naroda
za partijske svrhe i NATOokupacije. Prema zvani~nim
podacima proizvodnja srpskeindustrije danas je na nivo od svega
38,4 odsto od nivoa iz vremena, s krajaosamdesetih, kada su radnici i njihovi direktorinapustili frabike da bi se bavili uli~nom poli-tikom. Takva dezindustrijalizacija industrije uSrbiji, ka`u ekonomisti, nije zabele`ena ni ujednoj evropskoj zemlji nakon Drugog svet-skog rata. Na{a radni~ka klasa i danas mitin-guje po ulicama i trgovima. Ma{e transparen-tima i {trajkuje. Ne bori za vi{e za uzvi{enosrpstvo ve} protiv nezaposlenosti, arogancijedr`avne administracije i za svoj goli `ivot.
Marko Lopu{ina, publicista
28 GODINA RDJE
Traking�kompanija�iz�^ika{ke�erije�nudi�novi�programza�vlasnike�kamiona.
Sa�mese~nom�otplatom�od�1,300�i�mogu}no{}u�da�se�kvalifikujete�za�$0�u~e{}a,�mo`ete�za�2,5�godine�
postati�vlasnik�kamiona.�Takodje�imaju�otvorena�mesta�za�voza~e�kamiona�.Zavi{e�informacija�pozovite�Mirvet�na:�773.573.8003
13www.serbianmirror.comMart 2015.
F I L M
14 Mart 2015.
Da nema Oskarami koji `ivimou Los
Andjelesu ne bismovideli ki{u. Kao ipro{le, a i pretpro{legodine, ba{ na taj danje padala i temperaturase spustila dovoljno dapola grada ne izlazi izku}e, – na ~itavih 12stepeni Celzijusovih. Zanas koji `ivimo u blizi-ni Kodak bioskopa i imamo prilikuda vidimo kako se scena polako isigurno razvija iz dana u dan, ti daniizgledaju ovako: ta~no dve nedeljepred Oskara, jedna mala ulica seblokira, dolazi par kamiona saogromnim prikolicama iz kojih vadekilometre kabla. Za dve nedelje, dvamiliona kablova se prostre okoKodaka pa sve do Capital Recordszgrade (tu se nalazi Oskarovskiorkestar obzirom da je Kodak malida primi i njih – 2.7 sekundi trebainformaciji od Kodaka do Capital inazad da se razmeni), svakim danomse sve vi{e ulica blokira i saobra}ajmenja. Na ulicama se nalazi oprema,sto od postavke bine u Kodaku, stodo crvenog tepiha, tende, reflektoraza ispred bioskopa. Preko putaKodaka je zgrada u kojoj se odr`avaJimmy Kimmel Show i njihov park-ing se pretvara u stovari{te Oskarstatua, sve pra}eno obezbedjenjem.Policija sa ku~i}ima za eksplozive idetektorima proverava ulice dan-dvapred snimanje kao i ujutru, na danOskara. Tada vi{e nema saobra}aja,barikade su postavljene, policijade`ura, patrolira, helikopteri su iznadHolivud bulevara, i gomila limuzinakru`i po kraju ~ekajuci svoj red.Treba}e samo 48 sati da se sve vratiu normalu... do slede}e godine.
Doma}in ovogodi{njeg 87.Oskara je glumac Nil Patrik Haris,poznat po seriji “Kako sam sreotvoju majku“. Skoro 4 sata progra-
ma donelo je slede}epobednike:
N a j b o l j are`ija, originalni sce-nario – AlehandroGonzales Injaritu
Najbolji film– ^ovek ptica(Birdman)
N a j b o l j iglumac – Edi Redmejn
Najbolja glu-mica – D`ulian Mur
Najbolji sporedni glumac– J.K. Simons
Najbolja sporedna glumica– Patrisha Arket
Najbolji strani film – Ida(Poljska)
Najbolji direktor fotografi-je – Emmanuel Lubezki
Najbolji dokumentarac–Citizenfour (pri~a o EdvardSnoudenu)
Ovogodi{nje nominacijesu za ljubitelje filma mo`da i najs-
labije nominacije do sada. Da li jerazlog toga novi sistem po kojimase sada glasa u filmskom udru`enjuili nemanje motiva i novca za lobi-ranje ne znam, ali ~injenica je da suneki filmovi upravo zbog toga ispaliiz trke. Jedan od njih jeste i mojomiljen Najtkroler (Nightcrawler) i
glumci D`ejk D`ilinhol i ReneRuso. Sjajan scenario, odli~nagluma i re`ija, prava je poslastica zaljude koji vole dobrutriler-akciju-dramu.
Zamerka ovogodi{njemOskaru je i sam doma}in Nil PatrikHaris. Njegove {ale ~esto nisu bilesmesne ili su u pogre{no vremeizjavljene. Falilo je sjaja i `ara kojije Elen pro{le godine sjajno izvodi-la. Obzirom da Oskar toliko dugotraje, verujem da }e za neku godinuOskar biti odr`avan bez doma}ina.Takodje su nedostajala i velikaimena kao {to su: Bred Pit, Kluni,D`oli, Met Dejmon, D`ek Nikolsonitd.
Sa vedrije strane ovo jejedan od retkih Oskara gde su stvaru svoje u ruke uzeli nagradjeni i
poznate li~nosti koje su najavljivalenominovane. Tako se na{la prediv-na Patri{a Arket na bini sazaslu`enim Oskarom u ruci.Ostavi}e pe~at kao `ena koja jedigla glas za ista prava i iste novce
kao {to imaju mu{karci u filmskojindustriji i van nje. Pred 200 mil-iona ljudi, danas, u 21.veku. Da li}e ova jasna politi~ka poruka imatiikakvog uticaja, javi}u Vam za kojugodinu. Kako god, Patri{a, koja jeodrastala u gluma~koj porodici ukojoj su svi glumci, u njenoj ulozimajke u Odrastanju pokazala jevrhunac savr{enstva gluma~kog tal-enta.
Slede}i nagradjeniOskarovac, fenomenalan J.K.Simons (Whiplash) u prvoj re~enicise zahvaljuje Akademiji {to suglasali za njega da bi zatim ostatakmonologa iskoristio da podsetiporodice da ne budu usamljene, dane {alju elektronske i tekst porukeve} da pozovu svog oca, majku,sestru, brata, k}er. Sigurna sam dasvi koji su imali prilike da zovusvoje najbli`e da su ih okrenuliposle njegove izjave. Ko bi rekao daje J.K. Simons tako emotivanobzirom da lik koji tuma~i u filmu
je vi{e nego brutalan: profesormuzike koji ne preza da verbalno ifizi~ki napada svog u~enika.Diskutabilno je da li su mu metodiispravni, prili~no sam sigurna da sei danas takav sistem obrazovanjanegde primenjuje i da li je topona{anje opravdano talentom kom
treba vodi~, ali J.K. Simmons jeoti{ao sa najve}om filmskomnagradom ku}i.
Zatim ispovest nagrad-jenog Graham Mura za adaptiraniscenario (Igra kodova) kako je kao16. godi{njak poku{ao samoubistvoi da nikada ne odustajemo bezobzira koliko smo mo`da drugima~udni; ili John Ledzend koji je nas-tupao sa Komonom i izjavljujekako danas vi{e crnaca ima pozatvorima nego robova 1820.godine, ili super talentovani re`iserInjaritu gde u svom govoru direkt-no upire u korumpiranu vlast uMeksiku.
Ovaj Oskar }e ostatatiupam}en po velikim, te{kim i jas-nim re~ima upereno ka Holivudu,ka vlasti kao i jakomdru{tveno-politi~kom pe~atu.
Stari glamur Oskara naveliko iznenadjenje svih nas donelaje i o`ivela Lejdi Gaga. Svi jeznamo kao kontraverznu peva~icupop muzike u neobi~nim kostimima,ali ovo je prvi put da je ve}ini nasuspela da otvori o~i: da je ona,zapravo jedna stara du{a, naslednik`enskih vokalnih divova poput LajzeMineli, Barbre Strajsend, BetMidler. Sa besprekornom inter-pretacijom, Lejdi Gaga je digla celudvoranu na noge uz ogroman iduga~ak aplauz kao i veliku podr{kuD`uli Endrujs (koja peva u origi-nalu).
87. Oskar odlazi polako upro{lost. Ispra~a ovu pri~u uznaglasak na par toaleta: D`ulienMur u Sanelu, D`enifer Lopez uhaljini Eli Sab, D`enifer Aniston iD`estin Turou, D`ena i CheningTatum kao epitomi holivudskogglamura. Dodala bih i elegantnogD`oni Led`end u Gu~i smokingu,novonagradjanom Edi Redmejnu uplavom odelu Aleksanra Mekkvina.Ki{a je po zavr{etku Oskara, nar-avno, prestala.
PRODJE I 87.OSKAR
POBEDNICINajbolja re`ija,
originalni scenario –
Alehandro GonzalesInjaritu
Najbolji film
^ovek ptica (Birdman)Najbolji glumac
Edi RedmejnNajbolja glumica
D`ulian MurNajbolji sporedni glumac
J.K. SimonsNajbolja sporedna glumica
Patrisha ArketNajbolji strani film
Ida (Poljska)Najbolji direktor fotografije
Emmanuel LubezkiNajbolji dokumentarac
Citizenfour (pri~a o Edvard Snoudenu)
Pisala: Sa{a Nasti}
na{ dopisnik izHolivuda
V A [ E P O R U K E
15www.serbianmirror.comMart 2015.
O G L E D A L O N A L I C U M E S T A
Sa premijere pozori{ne predstave Vlast - Branislava Nu{i}a, prve uovoj sezoni u kojoj }e Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} obele`iti svoj
desetogodi{nji jubilej rada.
Uz tortu za desetu godi{njicu Srpskog pozori{ta
Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}se zahvaljuje svim ljubiteljima
pozori{ta koji su protekle decenijepodr`avali njihov rad.
Hvala svima koji su u~estvovali ustvaranju predstava i od srca hvalana{oj odanoj publici, koja nas je
verno podr`avala i dala nam snageda istrajemo sve ove godine.
Predstave koje ste rado gledali proteklih 10 godina:
-Vlast-Pokondirena tikva
-Balkanski kabare bre-Zvezdana pra{ina
-Mala srpska komedija-Ko{tana
-Gospodja ministarka-Lari Tompson-
Tragedija jedne mladosti-^orba od kanarinca
-Djavolja posla-Emigranti
-Profesionalac-@anka
16 Mart 2015.
Deo predstave bili su i ~lanovi grupe LA KAMPANELA
O G L E D A L O N A L I C U M E S T A
Sa uspe{ne ~ika{ke premijere filma LOVE HUNTER 14. februara, 2015.
Glavni lik u filmu tuma~ila je glumica Jelena Stupljanin
Vladimir Pi{talo, pisac, Savo Rako~evi}slikar sa urednicom na{eg lista.
Profesor Nada Petkovi} i Vladimir Pi{talo
Sa promocije knjige na engleskom "Tesla portret medju maskama" Vladimira Pi{tala. U SAMS -u Sv. Sava u ^ikagu.
Knjiga je dobila NIN-ovu nagradu, a sada je prevedena na engleski.
Milan Mumin, uticajna i intrigantna figura srpskog rokenrola, frontmen Love Hunter-sa, ~ika{ku publiku poveo je na jo{ jednu od svojih taksi vo`nji ulicama Njujorka, predstavljaju}i im, kakoautori filma ka`u, "sudbinu jednog strastvenog ~oveka, umetnika
i imigranta koji se na{ao na `ivotnom raskr{}u".
Re`iser i producent Filma Nemanja Bala, Jelena Stupljanin glumica sa urednicom Ogledala
17Mart 2015. www.serbianmirror.com
V A [ E P O R U K E
18 Mart 2015.
N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A
19www.serbianmirror.comMart 2015.
D@EZABEL
Kad god bihprolazio timkrajem grada,zastao bihpored kafane
“Tri gavrana“ i zagledao se upolumrak, pilje}i kroz zatvore-na vrata. Kafana je ve} godinudana zatvorena, a zgradaobele`ena crvenim “X“,znakom za ru{enje. Jo{ uveksu unutra {ank, stolice, nekefla{e, oka~ene i okrenutenadole, stolovi bez ~ar{afa ipokoja stolica. Stajao bih takoi gledao dugo, a neki od pro-laznika dobacio bi mi da jekafana zatvorena za sva vre-mena i da je zgrada spremnaza ru{enje.
“Znam, znam, samogledam, samo gledam unutra“,obja{njavao sam jednom star-cu koji nije imao {ta da radipo~injao je razgovor sa mnom.
“[ta tu, do vraga,ima da se gleda?”
Htedoh da ga oteramu maj~inu i opsujem, onakouzgred, jo{ ne{to, ali dedica mise u~ini simpati~nim i ja zapo-denuh razgovor.
“Kako – {ta tu imada se gleda? Postoji jo{ uvek{ank, visoke stolice, a i fla{e sapi}em nisu sve prazne. Moglabi koja i da poslu`i `ednomprolazniku bez kinte u d`epu.“
“Vrata su otvorena,~ove~e, danas dolazi nekiKinez da pokupi inventar i ve}sutra bi}e sve prazno i sprem-
no za veliki bager “destrojer“,koji }e polako oboriti ovuzgradu, kao testera trulodrvo.”
Otvorismo vrata iu|osmo unutra. Neka fla{a sapi}em bila je na {anku, i jana|oh dve ~a{e, oprah ih i,gledaju}i starca, upitah:
“@edni?““Da”, re~e on, ja tek
tada primetih da ima zelenepantalone i baburast nos, punisprskanih kapilara.
Do vraga, ovaj Irac jeovde izgleda svra}ao s ‘vreme-na na vreme i pijuckao pre-ostalo pi}e, a mo`da je i obioglavna vrata. Zgrada je ina~eza ru{enje i niko nije obra}aopa`nju na bar, koji je jo{ uvekimao ne{to od inventara i pokoju polupraznu fla{u, alio~igledno da smo dedica i jabili dobri poznavaoci teku}inei po mirisu ta~no znali da seniko nije popi{ao u njih, nitiubacio neki otrov.
“@iveli, mister…?““D`ek”, re~e starac.“Ok, mister D`ek, da
jo{ dugo `ivite!”“Vi, tako|e, staro
mom~e…?““D`o’, rekoh.“Da, D`o. i Vi terajte
koliko god mo`ete. Ima ovaj`ivot lepih ponuda, a Vi semnogo ne pla{ite da u`ivate unjima.”
“Ne pada mi napamet, strah nije ba{ najbolji
saradnik u `ivotu, ali, tu jeponekad, dok ga ja ne oteramovom te~no{}u. Vidite ovute~nost? Strah ne podnosialkohol.”
Ja dosipah jo{ usvoju i D`ekovu ~a{u.
“Da, da, znam.Koliko sam samo puta dobiobatine zbog te te~nosti.Alkohol me oslobadjao straha,pa sam se obi~no tukao sanekim kome nikada nisamvideo ni o~i, niti mu imeznao.“
“Ni ja nisam biobolji, D`ek, voleo sam kafans-ki ambijent i veselo dru{tvo.”
“Gospodine D`o, mis-lim da sam Vas i ranije vi|aoda zavirujete u ovu kafanu, ilije to bio neko drugi, ali ~inimi se da sam, {to Vas vi{egledam, sve sigurniji da ste tobili vi.”
“U pravu ste, D`ek.U ovoj kafani sam dobio svojprvi posao, pre ravno 22godine. Bio sam `utokljunac, abila mi je potrebna lova daodem u Kaliforniju kod nekogro|aka koji je dobro stajaofinansijski i stalno mi predla-gao da do|em kod njega iradim kao ba{tovan. Dobio bihi stan i hranu, a lova nije bilani{ta naro~ito, ali bi mogla dase ostavi na stranu.“
“I, {ta ste u~inili,D`o? Jeste li ikada stigli doKalifornije?”
“Zaposlio sam se u
ovom baru, u ovoj kafani, iradio prvo kao sudopera,pomo}nik kuvara, pa kona~no,posle godinu dana, kao bar-men. Tu sam upoznao i nju,D`ezabel.”
D`ek napravi jedvaprimetan, sarkasti~ni osmeh.Ja ga pogledah upitno.
“Samo nastavite,~ove~e, slu{am, ali znam samoda se radilo o nekoj `enskoj.Ne dolazi neko da zaviruje uodavno zatvoreni restoran beznekog razloga. Znao sam da jeneka dama bila u pitanju.”
“Da, Dzek, bila jedama. Prava dama u ovomsmrdljivom baru, tri stepenikaukopanom u zemlju. Do{la jeiz nekog gradi}a izPensilvanije, gde joj je mu`umro i, osim dugova, ni{ta jojnije ostavio. Bila je jo{ mlada,vredna, pametna, ali bez sre}eda na|e neki bolji posao.Sprijateljili smo se i jednogdana se dogovorili da se prese-lim kod nje u Mot Strit, gde jeimala stan~i} sa dve sobe.Delili smo kiriju i `iveli tu~itavih godinu dana, rade}izajedno u ovom baru. Gazda,neki Italijan, bacio je oko nanju i, s’ vremena na vreme,zvao bi je u svoju kancelarijui udvarao joj se. Ona je bilasuvi{e po{tena, jedna od retk-ih, i oterala ga do vraga, a on,i mene i nju – na ulicu. Sedelismo tada, u tom malom stanuu Mot stritu, bez posla i para.
Se}am se da je ona popun-javala formulare da dobijebonove za besplatnu hranu, aja odlazio u neka skladi{tavojnih zaliha gde su delilihranu u konzervama kojima jeisticao rok. Kiriju nismo platilitri meseca. Vlasnik zgrade bioje neki Jevrejin, i jedne ve~erinas je posetio i vrlo ljubaznoobavestio da }e, ukoliko neplatimo kiriju, dovesti {erifa, ida }e nas taj dasa izbaciti naulicu na silu. Zakon nas je{titio, jer je zima bila napragu, i mi ostadosmo tu doprole}a. D`ezabel se, tu negdeu martu razbolela i oti{la ubolnicu. Doktor me je jednompozvao, dok sam bio u poseti,i pitao da li imamo novca daplatimo le~enje, jer zra~enja ihemoterapija su skupestvar~ice. Zaboleo me je stom-ak. Iza{ao sam na ulicu ipored jednog kontejnerapovra}ao ne{to grozno izeleno. Saznanje da ima rak ida nemamo para, a imamonepla}en stan… Kupio samkafu i cigarete i sedeo u parkupreko puta bolnice. Ona jebila tamo, unutra, i ~ekalapomo}. Htela je da `ivi, volelaje `ivot, ta moja D`ezabel,volela je provode, lepe haljine,pozori{te, filmove i, na `alostmene. Za{to nije na{la nekogko bi mogao sve to da jojpru`i, za{to me nije ostavila ioti{la sa vlasnikom onogbara koji je bio ludo
Z A K O N
Generalni konzulat Republike Srbije
obave{tava da je Ministarstvo kul-
ture i informisanja Republike Srbije
raspisalo Konkurs za finansiranje ili sufinan-
siranje projekata u oblasti kulturnih delatnos-
ti Srba u inostranstvu u 2015. godini.
Cilj konkursa je podsticanje i
prezentacija kulturnog stvarala{tva pripadni-
ka srpskog naroda u inostranstvu i o~uvanje
njihovog kulturnog identiteta. Na konkursu
iz oblasti kulturnih delatnosti Srba u inos-
transtvu bi}e podr`ani projekti koji se
odnose na o~uvanje kulturnog identiteta Srba
u inostranstvu, ja~anje kapaciteta,
umre`avanje i profesionalizacija rada pojed-
inaca, ustanova i organizacija Srba u inos-
transtvu, uklju~enost dece i mladih i mul-
tukulturalnost. Bi}e podr`ani projekti iz
slede}ih oblasti: vizuelne umetnosti, scensko
stvarala{tvo, knji`evnost i izdava{tvo, umet-
ni~ka muzika, izvorno, narodno i amatersko
stvarala{tvo, kulturna delatnost za decu i
mlade i nau~na istra`iva~ka i edukativna
delatnost u kulturi.
Takodje, Ministarstvo kulture i
informisanja je raspisalo i Konkurs za
finansiranje i sufinasiranje projekta u
oblasti prevodjenja reprezentativnih dela
srpske knji`evnosti u inostranstvu u 2015.
godini. Cilj konkursa je podsticanje pre-
vodjenja reprezentativnih dela srpske
knji`evnosti na strane jezike. Na konkurs u
oblasti prevodjenja reprezentativnih dela
srpske knji`evnosti na strane jezike mo`e
se aplicirati iz slede}ih knji`evnih oblasti:
poezija, proza, drama, knji`evnost za decu
(izuzimaju}i slikovnice i ud`benike),
antologije i tematski izbori i teorijska dela
iz oblasti kulture i umetnosti namenjena
{iroj ~itala~koj publici. Prioritet za podr{ku
prevodima na strane jezike }e biti dat deli-
ma srpske knji`evnosti koja su osvojila ili
su bila u naju`em izboru za relevantne
doma}e knji`evne nagrade (NIN-ova,
nagrade “Ivo Andri}“, “Milo{ Crnjanski“,
“Me{a Selimovi}“, “Isidora Sekuli}“ i dr).
Na zvani~noj internet strani
Ministarstva www.kultura.gov.rs mogu se
preuzeti prijavni formulari, na}i informacija
o potrebnim dokumentima, kao i drugi
detalji u vezi za u~e{}em na oba konkursa.
Oba konkursa su otvorena do
31.03.2015. godine.
Prijave sa potrebnim dokumentima
za oba konkursa se dostavljaju isklju~ivo
po{tom i to direktno na adresu: Ministarstvo
kulture i informisanja, Vlajkovi}eva 3,
11000 Beograd, Republike Srbija, sa naz-
nakom konkursa za koji se aplicira.
Za dodatne inforamcije mo`e se
kontaktirati gospodin Mladen Veskovi} u
Ministarstvu kulture i informisanja na e-mail
[email protected] ili na tele-
fon + 381 11 3398 026.
Rezultati oba konkursa }e biti
objavljeni na zvani~noj internet stranici
Ministarstva kulture i informisanja, najkas-
nije 45 dana od datuma zaklju~enja
konkursa.
KONKURS ZA PROJEKTE DIJASPORE
20 Mart 2015.