MATLABИз Википедије, слободне енциклопедије

MATLAB

Razvoj MathWorks

Prva verzija 1970-ih

Najnovija verzija R2013b / 5. mart 2013.

Pisano u C, Java

OS Višeplatformski

Vrsta Tehničko računarstvo

Licenca Vlasnička

Veb adresa MATLAB

MATLAB je okruženje za numeričke proračune i programski jezik koji proizvodi firma MathWorks. MATLAB omogućava lako manipulisanje matricama, prikazivanje funkcija i fitovanje, implementaciju algoritama, stvaranje grafičkog korisničkog interfejsa kao i povezivanje sa programima pisanim u drugim jezicima.

MATLAB je nastao kao skraćenica za „MATrix LABoratory“ („laboratorija za matrice“). Izumio ga je kasnih 1970ih Kliv Moler (engl.Cleve Moler), šef katedre za informatiku na Univerzitetu „Novi Meksiko“.

Procjena je da preko milion ljudi zaposlenih u industriji i na univerzitetima koristi MATLAB.

MATLAB je moguće nabaviti zajedno sa Simulinkom kao i brojnim dodacima.

Dodaci su svrstani po sledećim kategorijama:

Matematika i optimizacija

Statistika i analiza podataka

Kontrola i analiza sistema

Procesiranje signala i komunikacija

Obrada slike

Test i mjerenja

Finansijsko modelovanje i analiza

Povezivanje sa drugim aplikacijama

Povezivanje baza podataka i izvještavanje

Distribuirano računanje

Literatura[уреди]

Gilat, Amos (2004). MATLAB: An Introduction with Applications 2nd

Edition. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-69420-5.

Quarteroni, Alfio; Fausto Saleri (2006). Scientific Computing with MATLAB

and Octave. Springer. ISBN 978-3-540-32612-0.

Ferreira, A.J.M. (2009). MATLAB Codes for Finite Element Analysis.

Springer. ISBN 978-1-4020-9199-5.

Lynch, Stephen (2004). Dynamical Systems with Applications using

MATLAB. Birkhäuser.ISBN 978-0-8176-4321-8.

[прикажи]

П

Р

У

Programski jezici

Спољашње везе[уреди]

MATLAB на Викимедијиној остави.

 Овај чланак везан за рачунарство је у зачетку. Можете помоћи Википедији, тако што ћете га проширити.Категорије: 

Софтвер

Математика

Програмски језици

Обрада слике  | [+]

Навигациони мени Отвори налог

Пријави ме

Чланак

Разговор ћир/lat

Читај

Уреди

Историја

Главна страна

Садржај

Помоћ

Актуелности

Случајна страница техничке

Скорашње измене

Трг

Радионица

Новчани прилози Алатке

Шта води овде

Сродне измене

Посебне странице

За штампање

Трајна веза

Подаци о страници

Ставка на Википодацима

Цитирај ову страницу Други језици

العربية

Azərbaycanca

Bahasa Indonesia

Bahasa Melayu

Български বাং��লা�

Bosanski

Català

Čeština

Dansk

Deutsch

Ελληνικά

English

Español

فارسی

Français

עברית हि�न्दी�

Hrvatski

Íslenska

Italiano

日本語 ಕನ್ನ�ಡ 한국어 Lietuvių

Magyar

Македонски

မြ�န်���ဘာ�သာ� Nederlands

Norsk bokmål

Norsk nynorsk ଓଡ଼ି�ଆ

Polski

Português

Qaraqalpaqsha

Română

Русский

Shqip

Slovenčina

Slovenščina

کوردی

Suomi

Svenska தமி�ழ்

Tagalog ไทย Tiếng Việt

Тоҷикӣ

Türkçe

Türkmençe

Українська

اردو

中文 Уреди везе

Ова страница је последњи пут измењена у 11:41, 25. август 2014.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим

условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за више

информација.

Политика приватности

О пројекту Википедија

Одрицање одговорности

За програмере

Мобилни приказ

Istorija pravilnih poliedara ne pocinje otkricem pojedinih pravilnihgeometrijskih tela,vec saznanjem da ta tela imaju neka zajednicka svojstvakoja ih karakterisu.Dokazacemo da postoji tacno pet topoloskih pravilnih poliedara, koji senazivaju Platonovim telima.Platon (429-348 p.n.e.) se zalio na neznanje svojih savremenika.Licno senije bavio cisto matematickim istrazivanjima, ali je podsticao svoje ucenikena taj rad:Njegovi savremenici i ucenici su ispunili mnoge praznine u nauci.Dok su,npr., pitagorejci (uza skola Pitogorina), od pravilnih poliedara poznavalisamo kocku i tetra edar, a mozda jos i dodekaedar, Teetet (umro 369 p.n.e.)im dodaje oktaedar i ikosaedar i prvi postavlja teoriju svih pet pravilnihpoliedara.Da su pitagorejci mogli poznavati dodekaedar, vidi se iz toga stosu ga Etrurci vestacki predstavljali po ugledu na kristalni oblik u kome sejavlja pirit u severnoj Italiji i obelezavali ga narocitim znacima kao predmetkulta.Jedan takav vestacki primerakiz steatita nadjen je i brizljivoproucen.Utvrdeno je da potice iz prvog gvozdenog doba (La Tene-period31000-900 p.n.e.).Etrurci ili Gali mogli su to znanje preneti u juznu

Italiju,gde su ga primili pitagorejci.Teetetovi radovi se javljaju u I u XIIIknjizi Euklidovih Elemenata , a (325p.n.e.) u kojoj se rapravlja upravo opravilnim poliedrima.I Aristotel (384-322p.n.e.) je poznavao pravilne poliedre, ali njegova“Matematicka rasprava” nije sacuvana, a i “Istorija geometrije” koju jenapisao njegov ucenik Teofrast (374-287p.n.e.), I druga koju je napisaonjegov ucenik Eudem (350-290p.n.e.) su izgubljene.Kasnije, Papo (oko 295p.n.e.) izvesne brojne odnose izmedu osnovnihelemenata pet pravilnih poliedara .Kepler (1571-1630g.) je nastavio teoriju pravilnih poliedara svojimzvezdastim poliedrima, a pokusao je i da redukuje rastojanja planetaSuncevog sistema na metricke osobine Platonovih tela alternativno upisanihi opisanih oko nebeskih sfera pridruzenih planetama:Saturnu,Jupiteru,Marsu,Zemlji,Veneri i Merkuru koje su odvojeneredom,kockom,tetraedrom,dodekaedrom,oktaedrom i ikosaedrom.Naravno,Kepler nije nista znao o Uranu,Neptunu i Platonu koji su otkrivenikasnije 1781.,1846.,i 1930-te godine.Teorija pravilnih poliedara igra vrlo vaznu ulogu ne samo u teorijskojmatematici I geometriji, vec i u primenjenoj matematici,mehanici i fizici.