fiskalna politika

Fiskalna politikaFiskalna politika

Pojam fiskalne politike

Fiskalna politika predstavlja deo ekonomske politike koja preko upravljanja javnim prihodima i javnim rashodima teži ostvarenju odredjenih ciljeva Fiskalna politika može uticati:

na nivo proizvodnje, zaposlenosti, cena, platni bilans, preraspodelu dohotka i bogatstva, promenu strukture proizvodnjeIzlazak iz recesije i dr.

Pojam fiskalne politike

Stalna tendencija rasta javne potrošnje

Ratovi utiču na rast javne potrošnje

Javna potrošnja se ne vraća na prethodni nivo

Fiskalna politika ima dve strane: javne prihode i javne rashode

Javni prihodi

Najznačajnija stavka javnih prihoda su poreziNajznačajniji porezi:

porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na imovinu, porez na dobit, porez na kapitalnu dobit, porez na upotrebu dobara, porez na nasledje i poklon i dr.

Javni prihodi

TakseAkcizeCarineDoprinosiKazneProdaja imovineDonacijaKoncesione naknadeJavni zajmovi i krediti

Javni rashodi

Javni rashodi predstavljaju upotrebu javnih prihoda

Iz javnih rashoda se mora obezbediti normalno funkcionisanje države

Javnim rashodima se obezbedjuju brojne funkcije države

Javni prihodi Javni rashodi

PoreziTakse AkcizeCarineDoprinosiKaznePrihodi od prodaje i upotrebe državne imovinePrivatizacijaDonacijeJavni zajmoviKoncesijeI dr.

Rashodi za državnu upravuUnutrašnja i spoljna bezbednostSudstvo i tužilaštvoObrazovanjeZdravstvoKulturaNaukaSportEkonomske intervencijeInvesticijeEkologijaSocijalna politikaI dr.

Ciljevi fiskalne politike

Fiskalna politika ima tri najvažnije funkcije:

Alokativnu,

Redistributivnu i

Stabilizacionu.


Zbog tržišnih anomalija ili zbog nekih drugih razloga, tržište ne obezbedjuje uvek optimalnu alokaciju resursa S toga preko fiskalne politike se može uticati na poboljšanje tržišne alokacije resursa Preko promene poreskih stopa država može uticati na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredjenih grana


Redistributivnom funkcijom država utiče na korekciju primarne raspodele Ova funkcija je driektno povezana sa socijalno funkcijom državeRazlike u visini primanja se mogu smanjiti primenom progresivnih poreskih stopa, poreskim oslobodjenjima i olakšicama, diferenciranim oporezivanjem pojedinih delova dohotka, kroz različite oblike socijalne pomoći i dr. Na zastupljenost redistributivne funkcije dominanto utiče političko opredeljenje zemlje.


Stabilizaciona funkcija podrazumeva da država interveniše kada se pojavi neka krizna situacija ili preti opasnost od pojave krizne situacije

Fiskalna poltika se ne koristi samo da bi se lakše prevazila recesija, već i da bi se “usporila” prebrza ekspanzija, odnosno da bi se sprečilo “pregrejavanje” tražnje

Budžet

Budžet se najjednostavnije može definisati kao godišnji plan javnih prihoda i javnih rashoda Izvor uticaja na političke i socijalne odnose u društvu Ukoliko su javni prihodi jednaki javnim rashodima budžet je uravnotežen Ukoliko su javni rashodi veći od javnih prihoda postoji budžetski deficit, a ukoliko su javni prihodi veći od javnih rashoda postoji budžetski suficit

0

Kada realni BDP rastedeficit opada

BDP

Budzetskideficit/suficit

Kada realni BDP opadadeficit raste

Deficit

Suficit

A B C

Različite definicije budžeta

Centralni budžet

Konsolidovani budžet

Kvazi-fiskalni budžeti

Primarni budžet

Usvajanje budžeta

Po pravilu budžet krajem tekuće godine za narednu godinu predlaže nacionalnom parlamentu na usvajanje: predsednik, vlada ili ministar finansija

Najčešće se donosi u formi zakona po posebnoj proceduri

U velikom broju zemalja ukoliko se ne usvoji budžet dolazi do “pada” vlade

Usvojeni budžet predstavlja u osnovi predlog - rebalans

Budžet

Uravnotežen budžet može produbiti ciklične fluktuacijeAnticiklična fiskalna politika podrazumeva povećanje javne potrošnje u periodu recesije, a sniženje u periodu ekspanzijeDeficit iz perioda recesije treba da bude pokriven suficitom u periodu ekspanzije

Načini pokrića deficita

Ne postoji idealan oblik pokrićaEmisija obveznica – efekat istiskivanjaKredit centralne bankeDonacijeZaduživanje u inostranstvuProdaja imovineOdlaganje izvršavanja obaveza

Efekti fiskalne politike

Diskreciona politika versus ugradjeni stabilizatori

Koordinacija sa monetarnom politikom

Subvencionisanje odredjenih delatnosti

Uticaj na likvidnost

Socijalni položaj

Fiskalna politika protiv recesije

45

P+I

(P+I)’

A

B

BDP

P+I

Z

Z

Deflacionijaz

Fiskalna politika protiv recesije

Snižavanje poreza

Javni radovi

Povećanje javne potrošnje Povećanje nivoa agregatne tražnje Povećanje nivoa cena i nivoa BDP

Poreske olakšice, sniženje javnih rashoda, sniženje poreza Rast agregatne ponude

Fiskalna politika protiv inflacije

45P+I

BDP

P+I

Z

Z

A

B

Inflacionijaz

(P+I)’

Fiskalna politika protiv inflacije

Rast agregatne tražnje preko nivoa pune zaposlenosti vodi inflaciji

Sniženje javnih rashoda ili povećanje poreza Sniženje nivoa agregatne tražnje Sniženje nivoa inflacije

Uticaj fiskalne politike na deficit tekućeg računa platnog bilansa

I + G + X = S + T + M

G – T = (S – I) + (M – X)

Ako je S = I, a G > T, tada je M > X

Može voditi i sniženju investicija, ukoliko deo štednje ide na pokriće budžetskog deficita

Spoljnotrgovinske restrikcije u takvim uslovima su kontraproduktivne

Budžetski deficit i fiskalna konsolidacija

Tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka, većina zemalja je imala ili male budžetske deficite ili male suficite Situacija se drastično promenila tokom I svetskog rata, pa nakon II sv. rata Šezdesetih ponovo je prisutna fiskalna ekspanzijaPotreba za fiskalnom konsolidacijom se javlja kada fiskalna politika ugrožava makroekonomsku stabilnost ili rast ili kada javni dug ili deficit postanu dugoročno neodrživi


Sve zemljesu podložne različitim šokovima

Zemlje koje imaju finansijske rezerve iz perioda ekspanzije će lakše prevazići ove probleme

Danas problem nije što država povremeno kreira budžetski deficit tokom recesije, već je problem što su budžetski deficit postali redovna pojava većine razvijenih zemalja

Ciklični deficit


Ciklični deficit se može dobiti kao razlika tekućeg deficita i strukturnog deficita

Strane strukturni budžetski deficit je onaj nivo budžetskog deficita koji se javlja na nivou pune zaposlenosti, odnosno na nivou potencijalnog BDP

Strukturni deficitPotencijalni BDP

Tekuci BDP je manji od potencijalnog

0

Strukturnideficit

Tekucideficit

Tekuci BDP jednakpotencijalnom BDP

BDP

Budzetskideficit


U uslovima kontinuiranog rasta budžetskog deficita finansijska tržišta postaju zabrinuta i zahtevaju sve više kamatne stope Na taj način finansiranje budžetskog deficita postaje sve skuplje, raste udeo javnog duga u BDP, što može dovesti državu u situaciju da više nije u stanju otplaćivati dug. Moratorijum na otplatu duga?Finansijska tržišta dugo vremena će odbijati mogućnost zaduženja države i vlada će izgubiti kredibilitet,


Javni dug/BDP u % Deficit/BDP u %

Zemlja 1981. 1995. 2000. 2006. 2006.

SAD 25,8 49,2 34,7 59,6 -2,6

EU 24,0 53,5 47,7 n.a. -1,8

Italija 56,4 108,7 98,7 106,8 -4,4

Francuska 21,6 55,0 56,6 64,7 -2,6

Nemačka 34,9 55,1 58,7 66,8 -1,7


Zašto je budžetski deficit nepoželjan:Država svoju potrošnju treba da prilagodi svojim prihodima,Deficit znači zaduživanje države, a ono znači prenošenje tereta potrošnje od sadašnjih ka budućim generacijama,Deficit znači višak domaće tražnje što predstavlja inflatorni pritisak,Deficit često vodi dodatnoj emisiji novca, što takodje dovodi do inflacije,Pokriće deficita preko emisije obveznica vodi rastu kamatnih stopa, koje mogu značajno usporiti ekonomski rast, naročito u kombinaciji sa rastom inflacije.


Upravljanje očekivanjima je veoma bažno – ukoliko vlada uspe da ubedi javnost o uspšenoj fiskalnoJ politici, onda će biti lakše održavanje javnog duga i finansiranje deficita

Eliminisanje budžetskog deficita je moguće preko sniženja javnih rashoda, povećanja javnih prihoda, njihovom kombinacijom ili preko strukturnih mera koje preko rasta BDP-a utiču na povećanje poreske osnovice.


Povećanje poreza se često smatra nepopularnom merom, ali je često nužnoSniženje javnih rashoda nije jednostavno:

opasnost od recesije, zakonom garantovane obaveze, sniženje zaposlenosti, ali i niže kamatne stope, nižu inflaciju i poboljšana očekivanja


Konsolidacija deficita mora biti prilagodjena specifičnostima zemlje, ali to ne znači da ona nema neke osnovne zajedničke principe.Odgovor na pitanje da li je odredjena vladina aktivnost neophodna, da li nju može obezbediti privatni sektorSniženje javnih rashoda:

eliminisanje neproduktivnih i manje značajnih usluga, prilagodjavanje cena tržišnim, privatizacija javnog sektora, poboljšanje menadžerskih performansi, povećanje efikasnosti i efektivnosti javnog sektora, sniženje broja zaposlenih u javnom sektoru i dr.


Reforma penzionih sistema – produžavanje radnog vekaParticipacija u zdravstvuOgraničavanje rasta zarada – gubitak kvalifikovane radne snageReforma javnih preduzećaKapitalne investicije je najlakše “srezati”Smanjenje socijalnih izdataka


Povećavanje javnih prihoda:Poboljšanje poreske administracije

Eliminisanje korupcije

Smanjenje poreske evazije

Jedinstveni porezi i eliminisanje izuzeća

Koncentracija svih javnih prihoda na računu trezora


Zemlje koje su sprovele uspešnu konsolidaciju registrovale su rast zaposlenosti, BDP i kamatnih stopaEmpirijski faktori uspešne fiskalne konsolidacije:

Viši stepen fiskalne kontrakcijeU sklopu širih reformskih procesaGlavni pravac sniženje javnih rashodaU periodu recesije je teško sprovesti fiskalnu konsolidaciju

Održivi razvoj i fiskalna politika

Cilj ekonomske politike svake zemlje je postizanje održivog razvoja Održivi razvoj se bazira na tri dimenzije: ekonomski razvoj, socijalni razvoj i zaštita okruženjaFiskalna politika svojim merama i instrumentima utiče na sve tri komponente održivog razvoja – ekonomsku, socijalnu i ekološku

Uticaj fiskalne politike na ekonomski rast

U zemljama sa visokim deficitom i javnim dugom, smanjenje budžetske neravnoteže utiče na ubrzani ekonomski rastNiži deficit utiče i na povećanje raspoloživih sredstava za investicijeNiži deficit smanjuje verovatnoću pojave ekonomske krizeIzdaci na infrastrukturu i ljudski kapital ubrzavaju razvojObrazovana i zdrava populacija (povećanje očekivanog trajanja života za 10% povećava BDP za 0,4 p.p. godišnje)Povećani izdaci na sudski sistem i vladavinu prava

Uticaj fiskalne politike na socijalni razvoj

Porezi na različite oblike potrošnje (na primer, oslobadjanje od oporezivanja nekih osnovih proizvoda)Na ovaj način se poboljšava i položaj bogatijih slojevaBolja solucija da se i ovi proizvodi oporezuju, a da se sredstva prikupljena na ovaj način iskoriste za finansiranje socijalnih programa za najsiromašnije Pravilna fiskalna politika treba da obezbedi da socijalne subvencije uživaju samo oni kojima su one zaista potrebneJavni radovi, besplatno školovanje, zdravstvena zaštita, direktna finansijska pomoć i dr.

Uticaj fiskalne politike na prirodno okruženje

Značajan deo dohotka baziran na ekspolataciji prirodnih resursa može značajno degradirati prirodni ambijent Šta kada se rudna bogatstva iscrpe?Cena upotrebe prirodnih resursa treba da reflektuje pune socijalne troškove Koncesije na upotrebu javnih dobara Sprečiti prekomernu eksploataciju prirodnih resursaOporezivanje zagadjivačaEnergetska efikasnostPoresko oslobadjanje zaštitnih sredstava u poljoprivredi je dovelo do zagadjenja

Uticaj fiskalne politike na ravnomerni regionalni razvoj

Glavni gradovi, industrijski centri, primorski delovi se mnogo brže razvijaju od ostatka zemlje Ove tokove često prate i velike migracije stanovništvaRezultat: povećavanje socijalnih razlika, opadanje nivoa aktivnosti u nekim tradicionalnim delatnostima (poljoprivreda) preveliki pritisak na infrastrukturu u velikim gradovima i dr.Poreske olakšice za investiranje u manje razvijene delove zemlje, poboljšanje kvaliteta života (izgradnja infrastrukturnih objekata, bolnica, i sl.), direktnim državnim investicijama, različitim oblicima socijalne pomoći i dr.

fiskalna politika

Documents