VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT

FJUČERSI KAO INSTRUMENAT FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Mentor: Student:Prof. dr Vid Ristanović Ivana Glavonjić Broj indeksa 100-019/09

U Čačku, novembra 2010. godine

Sadržaj

I UVOD 3

1. UOPŠTENO O TERMINSKIM TRŽIŠTIMA 4

2. FJUČERSI 5

2.1. Opšte o fjučersima 5

2.2. Definicija 6

Primer 9

3. KARAKTERISTIKA I PODELA FJUČERSA 10

3.1. Karakteristike tržišta fjučersa 10

3.2. Berze fjučersa 12

3.3. Podela fjučersa 12

4. VELIČINA UGOVORA 13

II ZAKLJUČAK 14

III LITERATURA 16

2

I UVOD

U ovom radu bavićemo se problematikom fjučers ugovora s obzirom na njihovu sve

veću ulogu u finansijskim strategijama u budućnosti. Ono zbog čega su ovi ugovori postali

jako interesantni za korišćenje je neizvesnost sa kojom su suočeni svi učesnici u finansijskom

poslovanju.

Samo do pre dvadesetak godina obične akcije i obveznice predstavljale su primaran

način da preduzeće dođe do potrebnog kapitala i da investitiori učestvuju u cash flow-u

preduzeća. Od sedamdesetih godina okruženje u kome se nabavlja kapital drastično se

izmenilo.

Tehnološki napredak, slobodno kretanje kamatnih stopa, eskalacija inflacije,

regulatorne promene koje se dešavaju mnogo brže nego u prošlosti, sve su ovo karakteristike

koje poslednju dekadu označavaju kao dekadu nečuvene nestabilnosti. Sa druge strane,

okretanje preduzeća međunarodnom tržištu sa fleksibilnim deviznim kursevima, izlaže

preduzeće valutnom riziku (kroz rizik transakcija, rizik razmene i ekonomski rizik).

Ovakve promene okruženja zahtevale su od finansijskog menadžera da na njih reaguje

u potrazi za profitom. lz njegovog nastojanja da nađe nove fleksibilnije načine pribavljanja

kapitala i u krajnjem snizi cenu kapitala, iz potrebe investitora da ostvare prinos koji odgovara

riziku njihove investicije, 70-ih godina počinje razvoj specifičnih hartija od vrednosti, tj.

fjučersa.

Glavni motiv nastanka i korišćenja fjučersa je svakako bio profit. Čineći finansijska

tržišta efikasnijim, u smislu širenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja

transakcionih troškova, ove finansijske inovacije su korisne kako za investitore tako i za

rukovodioce preduzeća. Kod prvih, one pružaju dodatnu mogućnost da diversifikuju portfolia

uz niz prednosti (poreske olakšice, korišćenja laverage-a). Fjučersi se koriste od strane

finansijskih menadžera uglavnom kao forma osiguranja od napred navedenih nepovoljnih

kretanja u okruženju preduzeća, tj. kao sredstva za upravljanje različitim vrstama rizika.

Porast značaja ovih finansijskih instrumenata za korporativne finansije prati povećanu

aktivnost na finansijskim berzama. On je takođe u vezi sa porastom međunarodne trgovine i

sve većim međunarodnim povezivanjem kompanija. Kao rezultat ovih tendencija, fjučersi

predstavljaju nezaobilazni sadržaj portfolia mnogih kompanija u razvijenim tržišnim

ekonomijama. Analiza osnovnih karakteristika ovih izvedenih finansijskih instrumenata u

ovom radu će obuhvatati četiri celine.

3

1. UOPŠTENO O TERMINSKIM TRŽIŠTIMA

Na tržištu izvedenih hartija se načelno trguje svim izvedenim hartijama od vrednosti.

Ipak, relativno najveći značaj ima trgovina fjučersima i opcijama koja se obavlja na tzv.

terminskim tržištima. Trgovina fjučersima i opcijama datira od davnina, ali savremena tržišta

fjučersa nastaju sa nastankom Čikaške opcione berze 1848. godine koja je nastala u sled

potrebe rešavanja problema u trgovini žitaricama i omogućavanje njihove prodaje na neki

termin u budućnosti po prethodno utvrđenoj ceni.

Slicno fjučersima i nastanak opcija u savremenom smislu reči vezuje se za 19. vek

kada su ponuđene kupovne i prodajne opcije na akcije. Početkom 20. veka u SAD Udruženje

brokera i dilera prodajnim i kupovnim opcijama je stvorilo tržište opcijama.

Tokom poslednjih pedesetak godina fjučersi i opcije zauzeli su svoje mesto na

međunarodnom tržištu. Originalno fjučersi i opcije koristili su se na berzansku robu, a u ranim

sedamdesetim počinje njihova primena i na finansijske instrumente. Valutni fjučersi

doživljavaju ekspanziju padom Bretton Woods sistema fiksnih deviznih kurseva. Pad ovog

sistema najavio je nove finansijske instrumente koji će se koristiti kao sredstva za smanjenje

rizika u sve više i više nestabilnom okruženju.

Opcijama se trguje na terminskim tržištima. Terminska tržišta obavezuju ucesnike u

trgovini na određeno postupanje u budućnosti, koje podrazumeva da u tačno buduće vreme,

može biti utvrđen dan i vremenski period u zavisnosti od vrste ugovora, da jedna ugovorna

strana isporuči aktivu koja je predmet ugovora, a druga strana plati ugovoreni novčani iznos.

Ugovoreni novčani iznos za koji se vrši isporuka ugovorene aktive, predstavlja terminsku

cenu, koja odgovara odnosu ponude i tražnje na terminskom tržištu. Ugovor koji se zaključuje

na terminskom tržištu predstavlja na neki način opkladu izmedu učesnika u trgovini u vezi sa

budućim kretanjem aktive sa kojom se trguje. Način trgovine koji je karakterističan za

terminska tržišta pružaju mogućnost učesnicima da se prilikom svojih investicionih ulaganja

zaštite od neželjenih kretanja cena na tekućem tržištu i na taj način u svoju investicionu

odluku ugrade očekivanu razliku između kretanja cena na tekućem i terminskom tržištu.

Jedna od podela daje finansijskom tržištu karakter terminskog tržišta čije operacije

uključuju odloženo izvršavanje obaveza prodavaca ili kupaca. U ovom slučaju, učesnici u

trgovini se obavezuju na određeno postupanje u budućnosti, imajući u vidu pretpostavljeni

odnos ponude i tražnje.Ovim načinom trgovine omogućava se učesnicima da u svoje

investicione odluke ugrade oćekivanu razliku između kretanja cena finansijskih instrumenata

4

na tekućem tržištu i svojih očekivanja o budućem kretanju cena u terminskoj ceni, i da

koristeći razliku izmedu ove dve cene, zaštite prihod ili ostvare profit/gubitak.

Terminsko tržište derivata je segment finansijskog tržišta, koje posreduje i terminskim

ugovorima koji glase na isporuku robe u budućnosti. Na ovom tržištu se posluje robnim i

finansijskim derivatima putem terminskih ugovora. Cena terminskih ugovora uslovljena je

kretanjem cena robe i finansijskih instrumenata koji im se nalazi u osnovi. Cena proizilazi –

derivira iz cena robe i finansijskih instrumenata. Zato se terminski instrumenti nazivaju

derivati. Izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati, su veoma značajni instrumenti

finansijskih instrumenata koji su nastali bumom finansijskih inovacija u poslednjih 25 godina.

Njihova pojava dala je berzanskom poslovanju novu dimenziju, dovodeći do krupnih

promena na finansijskim tržištima razvijenih zemalja, ali i na međunarodnom finansijskom

tržištu. Kao što je već spomenuto, izvedene hartije od vrednosti se nazivaju tako što se

njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge osnovne aktive, koja se nalazi u njihovoj

osnovi. Ali za razliku od osnovnih hartija, finansijski derivati ne održavaju niti jedan od dva

osnovna odnosa: kreditni i vlasnicki. One zapravo predstavljaju određenu vrstu kontigentnih

prava na druge oblike finansijske aktive (akcije, npr. ili ostale osnovne hartije od vrednosti,

kamatna stopa, tržišni indeks, kurs)

2. FJUČERSI

Fjučers je po svojoj suštini pravi ugovor koji nosi prava i obaveze kako za kupca, tako

i za prodavca. Kupac fjučers ugovora ima pravo na aktivu koja je ugovorena fjučersom i

obavezu da plati tu aktivu. S druge strane, prodavac fjučers ugovora ima pravo da dobije

sredstva i obavezu da isporuči aktivu. Oko izvršenja obaveza stara se klirinška kuća, koja

uvek ima nultu poziciju, i ne pogadaju je promene cena pojedinačnih fjučers ugovora, jer su

sume profita i gubitka medusobno jednake.1

2.1. Opšte o fjučersima

Fjučers predstavlja obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijska aktiva

kao što su npr. žito, zlato ili hartije od vrednosti određenog dana, po unapred poznatoj ceni.

Fjučers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum između dve strane o kupovini

1 Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 81-82.

5

ili prodaji aktive u poznato buduće vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog ugovora,

fjučers ugovorom se normalno trguje na berzi. Da bi se omogućila trgovina, berza postavlja

izvesne standarde za fjučers ugovore. Pošto dve strane u ugovoru ne moraju da se međusobno

poznaju, berza utvrđuje i garantne mehanizme za izvršenje ugovora.

Valutni fjučersi i opcije predstavljaju derivativne finansijske instrumente, koji su

implementirani u okviru finansijskih tržišta radi zaštite od kursnih rizika ili valutnih

špekulacija. Za razliku od spot i terminskih poslova, koji se obavljaju na OTC deviznom

tržištu, trgovanje sa valutnim fjučersima i opcijama vrši se na specijalizovanim berzama.

Poznato je da su valutni fjučersi (currency futures) modifikovani oblici terminskih

ugovora (forwadrs), koji se kupuju i prodaju na specijalizovanim deviznim berzama. Dok se

standardni terminski ugovori (forwadrs) zaključuju prema posebnim potrebama dve ugovorne

strane, dotle se valutni fjučersi zaključuju u standardizovanim oblicima radi olakšanja

prometa tih ugovora na specijalizovanim berzama. Valutni fjučersi su ugovori o kupovini ili

prodaji određene valute po određenom deviznom kursu i sa rokom isporuke u određenom

budućem terminu. Za razliku od terminskih ugovora, valutni fjučersi imaju dospeća samo u

četiri termina godišnje i to svake treće srede u martu, junu, septembru i decembru. Visina

fjučers ugovora za kupovinu i prodaju određenih valuta je takođe standardizovana.

Za razliku od terminskih ugovora, kod fjučersa obično nije specificiran tačan datum

isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotična berza utvrđuje period unutar

meseca kada se mora izvršiti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je često ceo

mesec. Kod fjučers ugovora postoje dve pozicije. Kratka pozicija (short position) je pozicija

prodavca koja ga obavezuje da o dospeću isporuči osnovni instrument iz ugovora. Duga

pozicija (long position) je pozicija kupca fjučers ugovora, koja ga obavezuje da preuzme

(kupi) osnovnu aktivu o dospeću. Holder kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom

trajanja perioda kada će izvršiti isporuku. Obično ugovor ima nekoliko različitih meseci

isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvrđuje tačan iznos aktive koji mora biti

isporučen po jednom ugovoru, kako će se kotirati buduća cena i, možda, ograničenje iznosa

do kojeg se može kretati fjučers cena (u ugovoru) u toku jednog dana.

2.2. Definicija

Fjučers - (futures) predstavlja standardizovani ugovor, odnosno sporazum izmedu

kupca i prodavca o kupovini, „odnosno prodaji odredcne aktive, na odredeni dan i po unapred

6

utvrđenoj ceni2. Reč je o terminskom ugovoru o kupoprodaji određene aktive, gde će se

isporuka i plaćanje izvrsiti u budućnosti.

Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti, tako se nazivaju jer njihova

vrednost zavisi od vrednosti neke druge osnovne aktive koja se nalazi u osnovi. Paralelno sa

razvojem terminskih finansijskih poslova, ovaj segment finansijskog tržišta se snažno razvija

u mnogim delovima sveta u poslednjih 30 godina. Njihova pojava predstavlja jednu od

najznačajnijih finansijskih inovacija na finansijskim tržištima širom sveta. Kompleksni su i

vrednost im se menja, ali spadaju u korisne investicione instrumente. U ovu grupu hartija od

vrednosti uključujemo Fjučerse i Oopcije.

Na taj način razlikujemo dva osnovna segmenta tržišta izvedenih hartija od vrednosti:3

- Tržište fjučersa – Fjučersi predstavljaju likvidne terminske ugovore, kojima se

reguliše kupovina ili prodaja određene finansijske aktive u budućnosti, kao što su kuk

uruz, zlato ili obveznice Trezora, određenog dana po unapred određenoj ceni. Fjučersi

su visoko standardizovani ugovori i to u pogledu: aktive kojom se trguje (količina,

kvalitet), isporuke (vreme, mesto) i načina plaćanja. Fjučersi imaju višestruki značaj, a

najvažniji ogleda se u smanjenju rizika.

- Tržište opcija – Opcije su hartije od vrednosti koje svom vlasniku daju pravo da kupi

ili proda određene robe, kao što su akcije, plemeniti metali ili obveznice Trezora po

unapred utvrđenoj (ugovorenoj) ceni tokom određenog vremenskog perioda. Odnosi

između kupaca i prodavaca opcija se regulišu opcionim sporazumom, u kome su

sadržana sva relevantna pitanja u vezi emisije opcija. Kao finansijski instrument,

opcije pružaju veći broj mogućnosti kako za hedžere,4 tako i za špekulante5.

Rok za koji fjučersi ili opcije traju, ističe određenog dana svakog meseca. Trgovina na

berzama finansijskih derivata je slična načinu poslovanja na sekundarnim tržištima osnovnih

hartija od vrednosti (kao što je trgovanje na berzi akcija). Jedna od razlika je u tome što ne

postoji klasični sistem dilera, već brokeri na parketu koji izvršavaju naloge svojih klijenata.

Trgovina je visoko standardizovana i obavlja se elektronskim putem.

Često se koristi strategija levridž – ulaže se mala suma novca, da bi se kupilo nešto što

ustvari košta mnogo više od onoga što je inicijalno uloženo, kao što je strategija na cenu zlata

2 Bogojević Vesna. Strategije fjučersima—srednjoroćne i dugoročne kamatne stope, str. 343.

3 Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 1024 Hedžeri – igrači na tržištima fjučersa, igrači koje interesuje roba

5 Špekulanti – za razliku od hedžera, trguju fjučersima isključivo da bi ostvarili zaradu, nikad ne koriste robu,

koja je predmet ugovora

7

ili nekog plemenitog metala. Promene koje se dešavaju na brojnim područjima ljudske

aktivnosti (politika, ekonomija, telekomunikacija, informatika, i drugo) imaju veliki uticaj na

regulisanje i funkcionisanje finansijskih tržišta širom sveta. Mnoge promene su se javile kao

direktna posledica promena u realnom sektoru privrede, što se poklapalo sa napretkom u sferi

tehnike, tehnologije, komunikacija i same nauke.

U domen finansijskih fjučersa, kao osnovni tržišni materijal spadaju:6

- vrednosni papiri,

- kamatne stope,

- devize i valute, i

- tržišni indeksi.

Cena fjučers ugovora formira se na berzi, uz aktivno dejtvo tržišnog mehanizma

ponude i tražnje. Tržište fjučersa, Bez obzira kako je organizovano i kako funkcioniše, postoji

radi obezbeđenja dve vitalne ekonomske funkcije, i to:7

- Prenosa rizika;

- Utvrdivanja budućih cena. Ovo tržište omogućava svima onima koji žele da upravljaju

rizikom da prenesu ceo ili deo rizika na one koji su voljni da ga prihvate (špekulanti).

Spekulisanje fjučersima je jedan od najinteresantnijih poslova8. Sam mehanizam

trgovanja dozvoljava da se, u slučaju uspešnog predviđanja kretanja cena na tržištu,

vrlo brzo ostvari enormna zarada. Naravno, srazmerno dobitku, postoji i odgovarajući

rizik.

Praktično, na tržištu bi bez ovih preuzimača rizika, bilo teško, pa i nemoguće za

hedžere da se dogovore o ceni, jer je prisutan tržišni antagonizam: prodavci žele najveću, dok

kupci žele najnižu cenu. Prodavci bi morali da prihvate cenu koju su kupci spremni da plate

ma koliko bila niska, dok bi kupci morali da prihvate ponudu ma koliko cena bila visoka.

Spekulanti premošćuju jaz izmedu njih, čineći tržište cenovno efikasnijim, jer kada špekulanti

udu na tržište, broj spremnih kupaca i prodavaca raste.

Spekulanti trguju na tržištu fjučersa da bi profitirali iz fluktuacije cena, Naime, pri

špekulisanju su mogući i dobici i gubici, pa zato špekulanti kupuju ugovore kada očekuju da

će cene da rastu, nadajući se da će kasnije nadoknaditi prodajom po većoj ceni i na taj način

ostvariti profit i prodaju ugovore kada očekuju da će cene pasti, nadajući se da će kasnije

kupovinom po nižoj ceni ostvariti profit. Jedinstvena specifičnost na tržištu fjučersa je da

6 Bogojević Vesna. Strategije fjučersima—srednjoroćne i dugoročne kamatne stope, str. 3867 Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 145

8 Đordević Dušan, O špekulaciji fjućerstima, Berza, 3 , 1996, str. 44

8

špekulant može ući na tržište samom kupovinom ili prodajom fjučers ugovora, a odluka o

tome, da li će najpre kupiti ili prodati zavisi od njegovog očekivanja i racionalnog

rezonovanja, pa je, praktično, samim tim veličina profita proporcionalna sumi rizika koji

preuzima i samoj veštini špekulanta u predvidanju kretanja kursa. Prodaja fjučers ugovora

znači zaradu ako kurs opada, a gubitak ako kurs raste. Kurs se uspostavlja na nivou koji

uravnotežuje kupovine i prodaje i svakog poslovnog dana na regulisanim berzama fjučersa

odvijaju se pozitivni i negativni novčani tokovi.

Učesnici su dužni da smesta isplaćuju gubitke, odnosno mogu da naplate dobitke, što

iziskuje razrađeni mehanizam prebijanja i likvidonosnu rezervu u vidu minimalnih depozita,

koje učesnici drže kod posrednika - brokera, a ovi opet kod klirinške kuće. Pozitivni novčani

tokovi mogu da budu ponovna uloženi radi ukamaćivanja, a negativni novčani tokovi povlače

za sobom povećanje obaveznog depozita i time gubljenje kamate.

Fjučers ugovori su potpuno standardizovani, kako u pogledu iznosa inostrane valute

tako i u pogledu roka dospelosti. Njihova svrha je osiguranje od kursnog rizika i špekulacija, a

ne stvarno kupovanje ili prodaja deviza. Za berzu fjučersa nije karakteristična disperzija

kurseva koja je prisutna na terminskom deviznom tržištu.

Zato je kurs koji se formira na tržištu fjučersa služi kao najbolji orijentir

međubankarskim deviznim tržištima za promptne i terminske transakcije.

2.3. Primer

U momentu prodaje, ograničenje dnevnog kretanja cena za fjučers ugovor za naftu je

jedan dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kaže da.je na donjem

ograničenju (limit down). Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kaže se da je na gornjoj

granici (limit up). Kretanje cena u navedenim okvirima se označava kao kretanje u granicama

(limit move). Cilj utvrđivanja dnevnih ograničenja za kretanje cena je da se spreče velike

oscilacije zbog potencijalno špekulativnih ponašanja. U slučaju berzanskih proizvoda, berza,

takođe, utvrđuje kvalitet proizvoda i IdRaciju isporuke. Posmatrajmo, na primer, fjučers

ugovor za pšenicu kojim se trguje na Chicago Board of Trade (CBOT). Veličina ugovora je

5.000 bušela (1 galon = 4,55 litara ; 1 bushel = 8 galona). Ako je, na primer, cena pšenice

3,20 $ po bušelu,vrednost jednog ugovora iznosi 16.000 dolara. Ugovor za pet meseci

isporuke (mart, maj, juli, septembar i decembar) raspoloživ je za jednu godinu ubuduće. Berza

utvrđuje kvalitet pšenice koja može biti isporučena i mesto gde se može izvršiti isporuka.

3. KARAKTERISTIKA I PODELA FJUČERSA

9

Fjučersi imaju višestruki značaj: u upravljanju rizikom, hedžingu, u savladavanju

gapp-a u finansiranju i sl. U zavisnosti od vrste tržišnog materijala koji je predmet trgovanja u

fjučers ugovorima, egzistiraju robni i finansijski fjučersi.

3.1. Karakteristike tržišta fjučersa

Osnovnim karakteristikama tržišta fjučersa bi se mogle smatrati:9

- standardizovanost predmeta trgovine,

- pretežno berzanska trgovina,

- regulisanost,

- trgovci fjučersima, i

- marž.

Na tržištu fjučersa se trguje fjučers ugovorima, odnosno ugovorima koji su

standardizovani u pogledu veličine, jedinice kotacije, minimalne fluktuacije cena i datuma

isporuke. Standardizacija fjučersa je i uslovila da se trgovina njima pretežno odvija na berzi, a

manje na vanberzanskom tržištu. Fjučersima se trguje na centralizovanim berzama, koje

predstavljaju entitet korporativnog tipa koga čine članovi. Iako pojedine berze dopuštaju

korporativno članstvo, većinu članova čine pojedinci. Fjučersima se trguje na većem broju

berzi u SAD, pri čemu najveći značaj imaju: čikaška opciona berza, njujorška berza fjučersa,

kanzaška opciona berza i filadelfijska opciona berza. Pored ovih, i u drugim berzama postoje

berze fjučersa, pri čemu njihov broj stalno raste, tako da danas gotovo svaka velika zemlja, pa

čak i neke manje, imaju berzu fjučersa. Najaktivnije su berze fjučersa u Sidneju, Hong

Kongu, Tokiju, Osaki, Parizu, Londonu, Singapuru itd. Ove berze su visoko automatizovane i

međusobno povezane. Npr. berza fjučersa u Londonu je popvezana sa Sidnejskom berzom.

U poslednjih 10 godina, Japan je postao veliki igrač na tržištima fjučersa. Japanska

tržišta fjučersa otpočela su sa radom 1985. godine sa uvođenjem ugovora na obveznice u

japanskim jenima. Ipak, sve do juna 1987. godine japanskim firmama nije dozvoljeno da

trguju na inostranim tržištima. Krajem te godine, Japanci su otpočeli trgovinu fjučersima na

indekse akcija i to na indekse japanskih akcija. Od tada je uvedeno nekoliko fjučersa i danas

je obim njihove trgovine veoma veliki, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

9 Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 178

10

U SAD, najveća berza je čikaška opciona berza, koja u ukupnom obimu trgovine

učestvuje sa preko 40%, slede čikaška merkantilna berza, njujorška merkantilna berza, robna

berza u Njujorku, itd. Trgovina na berzi se odvija na dva načina:10

1. aukcijski,

2. elektronski.

Poslovanje na tržištu fjučersa je dobro regulisano, pri čemu se stepen regularnosti

razlikuje od zemlje do zemlje. Trgovina fjučersima je u najvećoj meri regulisana u SAD i to

na tri nivoa: preko klirinških kuća i berzi, preko nacionalne asocijacije fjučersa i preko

komisije za trgovinu robnim fjučersima.

Trgovci fjučersima se mogu klasifikovati na više načina. Prema opštoj klasifikaciji, svi

trgovci fjučersima mogu biti:

- trgovci na parketu, i

- trgovci van parketa.

Trgovci fjučersima na parketu su brokeri i lokalni trgovci. Brokeri mogu istupati

nezavisno izvršavajući trgovinu za druge pojedince ili institucije, ali i mogu istupati kao deo

velike brokerske kuće (tzv. komisioni trgovci fjučersima). Brokerski ostvaruju zaradu na

osnovu provizije na svaku transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju na svoje ime i

za svoj račun. Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u ceni (kupuju fjučerse po datoj ceni i

prodaju ih po višoj).

Prema strategiji kojku realizuju, trgovci fjučersima na parketu se dele na: hedžerse,

špekulante, sprederse i arbitražere. Trgovci fjučersima na parketu se mogu klasifikovati i

prema stilu trgovine koji primenjuju u praksi. Postoje tri trgovinska stila: skalpiranje, dnevno

trgovanje i trgovanje pozicijom. S tim u vezi razlikuju se skalperi, dnevni trgovci i trgovci

pozicijama. Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni. Oni

retko drže svoje pozicije duže od nekoliko minuta. Dnevni trgovci drže svoje pozicije na

period ne duži od jednog dana. Trgovci pozicijama drže svoje transakcije otvorenim mnogo

duže od skalpera i dnevnih trgovaca. Oni veruju da mogu ostvariti profit na taj način što će

čekati da dođe do velikih promena cena na tržištu.

Pored ovih trgovaca koji trguju na berzanskom parketu, postoji veliki broj pojedinaca

koji trguju van berzanskog parketa a koji koriste iste tehnike. Pod trgovcima fjučersima van

berzanskog parketa se podrazumevaju na hiljade pojedinaca i institucija (npr. banke,

finansijski posrednici, investicione banke, zajednički fondovi, penzijski fondovi idr.). Broj

10 Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 196

11

ovih trgovaca značajno je povećan u prethodnih deset godina zbog popularnosti fjučersa na

indekse akcija i pojave novih fjučers ugovora. Fjučersi imaju sledeće karakteristike:11

- Standardizovanost – u pogledu veličine, trgovinskog ciklusa u toku meseca u kome se

odvija trgovina, dana isporuke, kotacije, minimalne promene cene itd.

- Mogućnost trgovine hartijama i neutralisanja prvobitnog ugovora istom ili trgovinom

u suprotnom pravcu. Svega nekoliko fjučersa dočeka istek važnosti (dospeće).

- Javno tržište na kome su cene ugovora raspoložive – trgovanje se vrši uzvikivanjem na

berzanskom parketu i cene se objavljuju na tablama berze, u finansijskoj štampi ili

preko agencija.

Motiv zaključenja fjučersa je osiguranje od kursnog rizika, odnosno promene kurseva

ili kamatnih stopa, ostvarenje što većeg dobitka iz špekulativnih poslova i ostvarenje profita

od arbitraže.

3.2. Berze fjučersa

Najveće berze na kojima se trguje fjučers ugovorima su CBOT (počela 1860. godine

sa trgovinom fjučersima) i Chicago Mercantile Exchange (CME). Na ovim i ostalim berzama,

širok asortiman berzanskih proizvoda (robni fjučersi) i finansijskih aktiva (finansijski fjučersi)

čini fundamentalnu aktivu u različitim ugovorima. Proizvodi uključuju svinjsko meso, živu

stoku, šećer, vunu, tesanu građu, bakar, aluminijum, platinu, zlato, čelik, kakao, kafu, pšenicu,

kukuruz, soju, sojino ulje, uljanu repicu i dr. Finansijske aktive uključuju indekse akcija

(stock index) valute, obveznice, kamatne stope, opcije.

3.3. Podela fjučersa

Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjučersi se dele na robne i finansijske. U

osnovi finansijskih fjučersa nalazi se neki finansijski instrument (kratkoročni i dugoročni),

kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi. Cene fjučers ugovora se utvrđuju na

berzi, mada još uvek nisu identifikovane čvrste veze između fundamentalnih ekonomskih

kretanja i cena valutnih i indeksnih fjučersa. Kamatni fjučersi omogućuju transfer rizika

kamatne stope. Oscilacije kamatnih stopa na finansijskom tržištu su dosta izražene, pa su ovi

fjučersi zgodni za transakcije hedžinga portfoliia investitora.

4. VELIČINA UGOVORA11 Goran Pitić, Berzanski pojmovnik, str. 46

12

Veličina ugovora utvrduje iznos aktive koji se mora isporučiti u okviru datog ugovora.

Ovo je važna odluka za berzu. Ako je ugovor isuviše veliki, mnogi investitori koji bi želeli da

pokriju relativno malu izloženost ili koji bi želeli da steknu relativno malu špekulativnu

poziciju, bili bi onemogućeni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuviše mali,

trgovina može biti skupa, jer svaki ugovor podrazumeva određene troškove. Konkretna

veličina ugovora normalno zavisi od želje korisnika. Dok vrednost onoga što se isporučuje u

okviru fjučers ugovora na poljoprivredne proizvode može biti od 10.000 do 20.000 $, ova

vrednost je mnogo veća za neke finansijske fjučerse.

Na primer, u okviru fjučers ugovora na državne obveznice kojim se trguje na CBOT,

isporučuju se instrumenti čija je nominala vrednost oko 100.000 dolara. Standardizovan

fjučers ugovor za aluminijum na COMEX je 40.000 lbs., uz minimalne fluktuacije 0,05 c/lb =

20,00 $; za bakar na istoj berzi je 25.000 lbs. i minimalne fluktuacije od 0,05 c/lb. = 12,50 $;

za ziato na istoj berzi je 100 troy ozs. i minimalne fluktuacije od 10 c/oz = 10,00 $; za sirovu

naftu na NYMEX je 1.000 barela i minimalne fluktuacije od 1c/barrel = 10,00 $.

I I ZAKLJUČAK

13

Fjučers predstavlja obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijska aktiva

kao što su npr. žito, zlato ili hartije od vrednosti određenog dana, po unapred određenoj ceni.

Fjučers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum između dve strane o

kupovini ili prodaji aktive u poznato buduće vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog

ugovora, fjučers ugovorom se normalno trguje ne berzi. Da bi se omogućila trgovina, berza

postavlja izvesne standarde za fjučers ugovore. Pošto dve strane u ugovoru ne moraju da se

međusobno poznaju, berza utvrđuje i garantne mehanizme za izvršenje ugovora.

Kod fjučersa obično nije specificiran tačan datum isporuke. U ugovoru se poziva na

mesec isporuke, a dotična berza utvrđuje period unutar meseca kada se mora izvršiti isporuka.

Vreme isporuke za berzanske proizvode je često ceo mesec. Kod fjučers ugovora postoje dve

pozicije.

„Kratka pozicija“ je pozicija prodavca koja ga obavezuje da o dospeću isporuči

osnovni instrument iz ugovora. „Duga pozicija“ je pozicija kupca fjučers ugovora, koja ga

obavezuje da preuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeću. Držalac kratke pozicije ima pravo da

izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke kada će izvršiti isporuku. Obično ugovor ima

nekoliko različitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme.

Berza utvrđuje tačan iznos aktive koji mora biti isporučen po jednom ugovoru, kako

će se kotirati buduća cena i ograničenje iznosa do kojeg se može kretati fjučers cena (u

ugovoru) u toku jednog dana. Na primer, u momentu prodaje, ograničenje dnevnog kretanja

cena za fjučers ugovor je 1 dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kaže

da je na donjem ograničenju. Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kaže se da je na gornjoj

granici. Kretanje cena u navedenim okvirima se označava kao kretanje u granicama. Cilj

utvrđivanja dnevnih ograničenja za kretanje cena je da se speče velike oscilacije zbog

potencijalno špekulativnih ponašanja.

Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjučersi se dele na robne i finansijske. U

osnovi finansijskih fjučersa nalazi se neki finansijski instrument (kratkoročni i dugoročni),

kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi.

Cene fjučers ugovora se utvrđuju na berzi, mada još uvek nisu identifikona čvrste veze

između fundamentalnih ekonomskih kretanja i cena valutnih i indeksnih fjučersa. Kada je

aktiva za fjučers ugovor berzanski proizvod moguće su varijacije u kvalitetu. Zbog toga je

nakon izbora aktive važno da berza tačno odredi stepen kvaliteta robe koji je prihvatljiv.

14

Veličina ugovora utvrđuje iznos aktive koji se mora isporučiti u okviru datog ugovora.

Ovo je važna odluka za berzu. Ako je ugovor isuviše veliki, mnogi investitori koji bi želeli da

pokriju relativno malu izloženost ili koji bi želeli da steknu relativno malu špekulativnu

poziciju, bili bi onemogućeni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuviše mali,

trgovina može biti skupa, jer svaki ugovor podrazumeva određene troškove.

15

I I I LITERATURA

1. Bogdan Ilić, Politička ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1992.

2. Petar Ivanović, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, Financing, Novi Sad,

1995.

3. Slobodan Jokić, Politička ekonomija, Proinkom, Beograd, 2003.

4. Miodrag Mićović, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Ekonomski fakultet,

Beograd, 2000.

5. Goran Pitić, Berzanski pojmovnik, Beograd, 1996.

6. Vid Ristanović, Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Grafopak-Aranđelovac,

VPŠ Čačak, 2010.

7. Milutin Ćirović, Bankarstvo, Bridge Copmany, Beograd, 2001.

8. Internet adresa:

- http://www2.bankerinter.net/pond/body_savremena_kretanja_u_bankarstv.html

(pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)

- www.nbs.yu (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)

- www.invest-in-serbia.com (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)

- www.psbroker.co.yu (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)

16