*INFORMACIONI SISTEMI POSLOVNIH PROCESA

*INFORMACIONI SISTEMI POSLOVNIH PROCESATransakcioni procesni sistemiDW sistemi

*Sistemi transakcione obrade podatakaIS koji se bave procesiranjem podataka koji su rezultat poslovnih transakcija (1. Unos podataka (automatizovan i neautomatizovan); 2. obrada (paketna obrada I obrada u realnom vremenu), 3. odrzavanje baza podataka, 4. izvestavanje (akciona, izvestajna-informativna,povratna, kontrolna) i obrada upita-klijent server arhitektura

*Veliki, jedinstveni, integrisani, prilagodljivi, elasticni I bezbedni registar podataka, koji sluzi kao infrastrukturna osnova za informacione softverske aplikacijePojam "Skladite podataka" ne iskazuje, nazadovoljavajui nain, sutinu pojma DW, to nije baza operativnih podataka, niti nestrukturirani skup podataka

*Zasto je bolji DW?

Jer kod klasicnih BP:- Ne postoji opta vremenska odrednica podataka Primena razliitih algoritama obrade za iste probleme Neusaglaenost naziva i znaenja atributa Gubitak informacija Nepostojanje procedura za usaglaavanje podataka Nepostojanje "drill-down" izvetajnih mehanizama- Otezana softverska podrka postupaka analize podataka- Klasicne baze podataka nisu dimenzione baze podataka

*DW je infrastruktura koja se gradi, a ne proizvod koji se kupuje1. Operativni podaci (operativni transakcioni sistemi)2. Pretraga, konverzija i migracija podataka3. Projektovanje i administriranje podataka4. Middleware-umrezavanje5. Izrada apikacija (prezentacioni sistemi, interrogativni sistemi, simulacioni sistemi, funkcinalni sistemi I automatizovani (ekspertni) sistemi)6. Prezentacioni sloj

*Izgradnja Data Warehouse-a11

*Meta baza=metaregistar=metaspremisteMeta baza podataka, odnosno renika podataka je baza podataka o bazi podataka.

Meta baza podataka uva sve podatke o podacima mapirajui izvorni u ciljni sistem i uspostavlja vezu izmeu podataka sa izvora i cilja. Oni uvaju informacije o transakcionim podacima, definiciju podataka u ciljnoj bazi i transformaciono-integracionu logiku.

Tek po postavci meta baze podataka moe se krenuti dalje u izdvajanje podataka iz transakcione baze podataka, pa potom sumiranje, sortiranje i organizovanje pre punjenja DW.

*

*

*

*

*Primeri dvodimenzionih i trodimenzionih modela podatakaMesecPro i zvodMesecGradPro i zvoda) Dvodimenzioni model podatakab) Trodimenzioni model podatakaPodaci o prodaji za svaku oblast se nalaze u razliitim tabelamaSvi podaci smeteni su u trodimenzioni niz

*Razliiti pogledi na iste podatkeMesecGradP r o i z v o dSvi proizvodi i meseci za jedan gradSvi proizvodi i gradovi za jedan mesecSvi gradovi i meseci za jedan proizvod

*Q4Q1Q2Q3Time DimensionProducts DimensionDallasDenverChicagoMarkets DimensionApplesCherriesGrapesAtlantaMelonsPravljenje upita nad kockomKocka Prodaja sadri tri dimenzije: Vreme, Proizvodi i Trita. injenice o prodaji su skladitene u presecima svih dimenzija u kocki. Korisnik koji nadgleda prodaju jabuka u Atlanti eli upit za Q4 prodajne vrednosti.

*ApplesQ4Q1Q2Q3Time DimensionProducts DimensionDetroitDenverChicagoAtlantaMarkets DimensionMelonsCherriesGrapesDefinisanje krike (engl. slice) ili podskupa kocke Menader distribucije voca eli da pregleda podatke o trenji po svim periodima i za sva trita.

*Mart podataka se odnosi na bazu podataka za podrsku odlucivanju, izgradjenu da se njome korristi jedna organizaciona jedinica ili poslovni proces ili grupa osoba (logicki podsku DW)

*Data MartData Mart Pokriva samo jedan segment poslovanja obuhvata podatke vezane za jednu temu poslovanja moe predstavljati pilot projekat za realizaciju obimnijeg DW sistema moe biti realizovan kao nezavisni Data Mart izolovan od drugih DW sistema zavisni Data Mart naslonjen na druge DW sisteme

*

*

*OLAP sistemi omoguavaju jednostavnu sintezu, analizu i konsolidaciju (agregacija podataka po zadatom kriterijumu) podataka.

Koriste se za intuitivnu, brzu i fleksibilnu manipulaciju transakcionim podacima.

OLAP sistemi podravaju kompleksne analize koje sprovode analitiari i omoguavaju analizu podataka iz razliitih perspektiva (poslovnih dimenzija).

OLAP sistemi kao skladita podataka koriste multidimenzionalnost i denormalizaciju.

Osnovni elementi OLAP sistema su:baza podataka, koja slui kao osnova za analizu,OLAP server, za upravljanje i manipulaciju podacima,interfejs sistem, prema korisniku i prema drugim aplikacijama,alati za administriranje.

*Zahtevi OLAP sistemaInterfejs OLAP sistema treba da omogui korisniku komforan rad, samostalno izvoenje analitikih operacija i dobijanje pregleda i poslovne grafike, bez znanja programiranja i strukture baze podataka.

Zahtevi koje OLAP mora da ispuni su:

mogunost rada sa velikim skupom podataka i velikim brojem korisnika,kratko vreme odziva na upit,mogunost rada sa podacima sa razliitim nivoima detalja,sposobnost prorauna sloenih matematikih funkcija,podrka za ta-ako analizu, modelovanje i planiranje,jednostavnost uvoenja i odravanja sistema,zatita podataka,mogunost rada sa velikim brojem alata pomou kojih e se pristupati podacima, vriti analiza i prikazivati podaci.

*OLAP dimenzije vs. Relacione dimenzijeOLAPRelational

*Arhitekture OLAP sistemaPostoje sledee arhitekture OLAP sistema:viedimenzioni OLAP (MOLAP),relacioni OLAP (ROLAP),hibridni OLAP (HOLAP).Elasticni OLAP (EOLAP)

MOLAP i ROLAP se razlikuju po nainu fizikog uvanja podataka. Kod MOLAP sistema podaci se uvaju u viedimenzionoj strukturi, a u sluaju ROLAP sistema podaci se uvaju u relacionim bazama podataka.

*a. Viedimenzioni OLAP (MOLAP)MOLAP baze podataka imaju sledea ogranienja:

ogranienje fizike veliine skupa podataka sa kojima mogu da barataju.ogranienje na broj dimenzija koje jo uvek obezbeuju dobre performanse sistema. da bi se vrila bilo kakva analiza, potrebno je prvo uitati podatke u viedimenzione strukture. Pri tome se vre razni prorauni da bi se kreirale agregacije i popunili podaci, to vremenski moe trajati relativno dugo. Po zavrenom procesu, korisnik moe zapoeti analizu.

Prednost MOLAP sistema je to obezbeuju odline performanse sistema kada se radi sa ve sraunatim podacima (agregacijama).

Nedostatak MOLAP sistema je tekoa dodavanja novih dimenzija.

*Arhitektura MOLAP sistema Podaci iz razliitih transakcionih sistema uitavaju u viedimenzionu bazu podataka pomou batch rutina. Kada se zavri sa uitavanjem podataka atomskog nivoa, prelazi se na kreiranje agregacija, nakon ega je baza podataka spremna za rad. Korisnici zadaju svoje zahteve za OLAP izvetajima putem interfejsa.

*b. Relacioni OLAP (ROLAP)ROLAP sistemi pristupaju podacima direktno iz skladita podataka i rade sa relacionim bazama podataka.

ROLAP sistemi mogu da rade sa velikim skupovima podataka. im se odredi izvor podataka, korisnik moe zapoeti analizu. S obzirom da se radi direktno nad bazom podataka, korisniku su uvek na raspolaganju tekui podaci.

Kod ROLAP sistema ne postoje ogranienja po pitanju broja dimenzija koja postoje u sluaju MOLAP sistema.

*c. Hibridni OLAP (HOLAP)HOLAP alati mogu pristupati i relacionim i viedimenzionim bazama podataka.

Cilj korienja HOLAP alata jeste da se iskoriste prednosti MOLAP alata (kratko vreme odziva sistema i analitike mogunosti) i ROLAP alata (dinamiki pristup podacima).

Pri tome se ne moe rei da je HOLAP prost zbir MOLAP-a i ROLAP-a. To je zapravo ROLAP koji ima mogunost izvravanja vrlo sloenih SQL naredbi.

Cilj je bio da se zadre sve prednosti ROLAP-a, ali da se pri tome dodaju i neke nove mogunosti za rad sa viedimenzionim bazama podataka.

Potrebe korisnika kod EOLAP-A su:viedimenzioni pogled na podatke ovu mogunost poseduju i MOLAP i ROLAP alati,odline performanse sistema ovu mogunost poseduju MOLAP alati,analitika fleksibilnost (za potrebe simulacija) ovu mogunost poseduju MOLAP alati,pristup podacima u realnom vremenu ovu mogunost poseduju ROLAP alati,veliki kapacitet podataka ovu mogunost poseduju ROLAP alati.

*DM-automatizovan, analiticki proces oblikovan za eksploataciju podataka u velikim zbirkama podataka, sa ciljem iskopavanja vrednih i skrivenih podataka

*KD-Otkrivanje znanja u bazama podataka

*Resavanje problemaObrada i razumevanje prirodnih jezikaRobotika Sistemi zasnovani na znanju, ekspertni sitemiMasinsko ucenjeAutomatsko zakljucivanjeTA JE VESTACKA INTELIGENCIJA? pesimistioptimisti

*EkspertizaRezonovanje manipulacijom simbolaOpsta sposobnost resavanja problema u datom domenuSlozenost i tezina ReformuulacijaRezonovanje o sebiVrsta zadatakata su ekspertni sistemi? Inteligentni racunarski program koji se koristi znanjima i procedurama zakljucivanja radi resavanja problema koje inace resavaju eksperti

*Organizacija ekspertnih sistemaBaza znanjaMehanizamzakljucivanjaPodsistem za uzimanje i azuriranje znanjaekspertPodsistem za obrazlaganjeKorisnicki interfejskorisnik

*Metode i tehnike crpljenja znanja1. Ispitivanje ekspertaRepertoarske resetkeMultidimenziono skaliranjeTehnika kriticnih dogadjajaTehnika uparivanja karakteristika problema i odluka po pitanju tih problemaRazlikovanje ciljevaReklasifikacija (rasclanjavanje) ciljevaAnaliza odlucivanja2. Posmatranje eksperta

*IS nabavkeIS upravljanja proizvodnjomFunkcionalna podjelaIS istraivanja i razvojaIS poslovnog planiranjaIS prodajeIS marketingaIS raunovod. i finan.IS upravljanja ljudskim resursima

*Oglasavanje i promocijaMenadzment prodaje i proizvodaInformacioni podsistemmarketinga Interaktivni marketingIstrazivanje trzistaCiljni marketing

*Arhiviranje projekata i rezultata istrazivanjaInformacioni podsistem istrazivanja i razvojaUpravljanje istrazivackim projektimaOcena rezultata istrazivanjaFinansiranje istrazivanjaIstrazivacki programi i projektiKomuniciranje u istrazivackim projektimaAkciona istrazivanja

*Planiranje ljudskih resursaPlaniranje opremeInf. podsistem poslovnog planiranjaPlaniranje proizvodnjePlaniranje materijalaPlaniranje prihoda i rashodaPlaniranje prodajeProjektovanje fin. izvestajaPlaniranje kriticnih faktora

*Nabavka i upravljanje zalihamaIzdavanje sirovina, repromaterijala i delova proizvodnjeInformacioni podsistemnabavkePlaniranje nabavke i odnosa sa dobavljacimaAnaliza nabavke

*Planiranje proizvodnih resursaRealizacija proizvodnjeInformacioni podsistemupravljanja proizvodnjomInzenjering

*Prodaja i distribucijaInternet prodajaInformacioni podsistemprodajePlaniranje prodaje i odnosa sa kupcimaAnaliza prodaje

*Glavna knjigaUpravljanje gotovinomInf. podsistem racunovodstva i finansijaRacuni potrazivanjaPlaniranje materijalaUpravljanje investicijamaRacuni dugovanjaBudzetiranjeFin. analiza i planiranjeZaradeImovinaBlagajna

*Regrutovanje, izbor uvodjenje i rasporedjivanjeRazvoj ljudskih resursaInformacioni podsistemupravljanja ljudskm resursima Projektovanje organizacijei poslova u organizacijiEvidentiranje, analiza i planiranje ljudskih resursaZarade i kompenzacijaIzvestavanje drzavnih organa i institucija

* INFORMACIONI SISTEMI U TRGOVINI Ekonomski fakultet Podgorica

*Sadraj predavanja

I INFORMACIONI SISTEMI U ROBNOM PROMETU IS za upravljanje nabavkom I zalihamaIS za upravljanje prodajom

II EDI SISTEM

III ELEKTRONSKA TRGOVINA

*

INFORMACIONI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE NABAVKOM I ZALIHAMA

Primjenom kompjuterizovanih informacionih sistema u podsistemu nabavke preduzea obezbjeuju:

a) potpunu i tanu evidenciju o svim proizvodima koji se nabavljaju ( ifru-oznaku proizvoda, naziv proizvoda i granu kojoj pripada),

b) potpunu i tanu evidenciju nabavnih cena,

c) potpunu i ta~nu evidenciju o svim dobavljaima (naziv dobavljaa i adresu, broj iro rauna itd..),

d) potpunu i tanu evidencija proizvoda koji su ugovoreni (narueni) sa dobavljaima (ugovorene koliine, vrijeme isporuke, magacin uskladitenja, maloprodajni objekti u kojima e se proizvodi prodavati),

e) potpunu i tanu evidenciju prispjelih i plaenih faktura dobavljaima.

*

EOS - (ENTRY ORDER SYSTEMS). Ovi sistemi se primjenjuju u veleprodaji za uspostavljanje komunikacije izmeu baze podataka veletrgovinskih preduzea i njihovih kupaca (esto trgovaca na malo).

EOS sistem podrava proces pripreme i slanja narudbenica. Elektronska obrada doputa preduzeu integraciju obrade narudbi, planiranja nabavke, zaliha, raunovodstva, kao i planiranja prevoza u sveukupnom informacionom sistemu.

*

2. Komunikacioni kanal izmeu veletrgovca i njegovih potencijalnih kupaca-MALOPRODAJA;

3. Softver za manipulaciju sa porudbenicama;

4. Skenere, optike olovke i ostale barkod itae.

Hardverske, softverske i organizacione pretpostavke potebne za EOS:

1. Ureena, aurna i dobro organizovanu bazu podataka sa definisanim prioritetima i protokolima pristupa na centralnom raunaru kod veletrgovinske organizacije;

*

Kupci (maloprodavci) su za upotrebu EOS sistema motivisani sljedeim koristima:

Mogunost izbora optimalne nabavke. Koristei se EOS sistemom kupac moe napraviti komparaciju komercijalnih uslova nabavke iste robe od razliitih prodavaca. Ovaj proces moe pratiti i odgovarajui softver - tipa sistema za podrku odluivanja - DSS (Decision Suport System), kojim se kompariraju i rangiraju po stepenu vanosti elementi ponude (lokacija, cijena, termin isporuke itd..), i predlae optimalna ponuda;

Poveanje realnosti prodajnih planova. Zahvaljujui informacijama koje upotrebom EOS sistema dobija, kupac moe sainiti mnogo realnije planove prodaje;

Smanjenje kupoprodajnih trokova (trokova putovanja, razmjene dokumentacije itd..).

*

Veletrgovci su za upotrebu EOS sistema motivisani sljedeim koristima:

Ekonomicnost,

Povecan obrt

Smanjeni troskovi

Povecana naplata, smanjen broj kanala prodaje

Smanjeni troskovi uredjenja prostora za kontakt sa kupcima.

*

INFORMACIONI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PRODAJOM

Od razvijenih informacionih sistema prodaje najpoznatiji su POS (Point of Sale), i EIHR (Electronic in Home Retailing) sistemi.

POS (Point of sale) predstavlja sistem prikupljanja i obrade informacija u trenutku i na mjestu prodaje. Primjena POS sistema je bila uslovljena razvojem sistema jedinstvenog numerisanja proizvoda.

*

P9 7 6 3 2 1 4 5 6 7 C

P

XXXXX

XXXXX

C

prefiks broj proizvoaa broj proizvodakontrolni broj

UNIVERZALNI KOD PROIZVODA (UPC SISTEM)

*

EVROPSKO NUMERISANJE ARTIKALA (EAN SISTEM)

EVROPSKI TRINAESTOPOZICIONI NUMERIKI KOD OZNAAVANJA PROIZVODA.

8 6 0 2 3 0 0 3 0 0 3 6 5

Pozicije u EAN sistemu imaju sljedeu namjenu>

XXX

XXXX

XXXXX

X

pozicioni kod zem. poz. kod pozicioni kod Kontrolni broj

Preduzea

Proizvoda

(dodjeljuje ga EAN savez)

*

*

*

*

KORISTI OD POS SISTEMA

KUPAC NE MORA MNOGO DA EKA NAPLATU KUPLJENIH PROIZVODA, AUTOMATSKI DOBIJA RAUN, VIE VERUJE TANOSTI OBRAUNA CENE NEGO KADA TO SAMA KASIRKA RADI ITD..

ROBA SE BRZO NAPLAUJE, POTREBNO JE MANJE RADNIKA, SMANJENA JE MOGUNOST GREKE ILI MANIPULACIJA PRILIKOM NAPLATE, SMANJUJU SE TROKOVI PROMJENE I OBILJEAVANJA CIJENA, MOGU}NOST AUTOMATSKOG SMANJIVANJA STANJA ZALIHA, SVESTRANO IZVJETAVANJE O PRODAJI (PO PUNKTOVIMA, PO PROIZVODIMA, PO DANIMA, PROSJENOJ VRIJEDNOSTI KUPOVINE ITD..) INFORMACIJE O ODNOSU PRODAJE I ZALIHA, IZVJETAJI O PROSJENOJ VRIJEDNOSTI KUPOVINE, STEPENU SUPSTITABILNOSTI ASORTIMANA I REALIZACIJI NAPLATE.

*

EIHR (ELECTRONIC IN HOME RETAILING)

upotrebom eihr sistema kupac (potroa) iz svog stana moe naruiti i kupiti robu. za realizaciju i ostvarenje ovog sistema potrebne su sledee hardverske, softverske i komunikaciono-protokolarne pretpostavke:

kuni raunar (ili tv prijemnik snadbjeven odgovarjuim adapterima za prijem teleteksta);

prikljuak na lokalnu mreu;

sreena baza podataka u kompjuterskom centru trgovinskog preduzea koje se bavi prodajom na malo;

komunikacioni protokol, sa password-om koji se dodjeljuje potroau (kupcu).

*

Prednosti koje motiveu potroaa na kupovinu pomocu EIHR su:

ostvarenje kupovine iz kunog ambijenta;

uteda vremena potrebnog za kupovinu;

korienje bonifikacija, prodajnih pogodnosti, kreditnih kartica itd..;

jednostavna mogunost izbora robe.

Primjenom ovog sistema u poslovanju trgovinskog preduzea se mogu uoiti sljedee prednosti:

*

Primjenom ovog sistema u poslovanju trgovinskog preduzea se mogu uoiti sljedee prednosti:

orjentacija na sigurne/stalne potroae;

jednostavno upoznavanje sa potrebama, namjerama i eljama potroaa (analizom nekoliko kupovina istog potroaa moe se uoiti emu on preferira);

efikasno istraivanje potroaa (npr. pri ulaska u bazu podataka od svakog potroaa se moe traiti miljenje vezano za ukljuivanje novih artikala u prodajni program itd..);

aurna evidencija i optimalne zalihe;

smanjenje trokova prodajnog prostora (s obzirom da se sa kupcem elektronski komunicira nema potrebe za superlukzuno ureenje prodajnog prostora, naprotiv on moe biti mnogo manji nego to bi klasina prodaja to iziskivala);

samanjenje trokova radne snage na poslovima operativne prodaje (smanjenjem ovih trokova se ostavlja prostora za ekonomisanje sa dodatnim trokovima distribucije i dostavljanja robe do stana potroaa).

*ELEKTRONSKA RAZMJENA PODATAKA U FUNKCIJI UNAPREDJENJA SAVREMENOG POSLOVANJA

*PAPIR JE MRTAV!

*TA JE EDI?

Direktna razmjena standardizovanih elektronskih formata poslovnih informacija izmeu kompjuterskih aplikacija dva poslovna partnera.

*KAKO JE POELO I DOKLE SE STIGLOrazvojem raunarskih mrea stvorena tehnika platforma za elektronski prenos poslovnih podatakapotreba za definisanje standarda uslovila razvoj Electronic Data Iterchange (EDI) sistema1987. godine prvi put definisane sintakse pod nazivom UN/EDIFACT1990. godine objavljene dve standardizovane elektronske poruke (faktura i narudbenica)

*KORISTI OD PRIMJENE EDI SISTEMASmanjenje administrativnih trokova od 8 do 15 %Ubrzanje trgovinskog ciklusaUkljuivanje u meunarodni informacioni sistemPoveana produktivnost i konkurentnostPromjena mentaliteta zaposlenih i poveanje tehnoloke disciplineRjeavanje problema odmah i smanjenje improvizacije u odluivanju

*MOGUE PREPREKE U RAZVOJU I IMPLEMENTACIJI EDI SISTEMAPravni problemi,Spremnost i zainteresovanost potencijalnih partneraInfrastrukturna ogranienjaProblemi razvoja translacionog softveraObaveza bilateralnog i tehnikog sporazuma izmeu poslovnih partnera

*INTERNET, ELEKTRONSKA TRGOVINA I ELEKTRONSKO POSLOVANJEInternet-nosilac talasa digitalne revolucije

Za razvoj Interneta ulozen je veliki svetski kapital

Internet je infrastrukturna i komunikaciona pretpostavka koncepta svetske ekonomske globalizacijeInternet, juce, danas, sutra

*KLIJENT-SERVER ARHITEKTURA

*INTERNET SERVISIOSNOVNI SERVISI (Elektronska pota (engl. E-mailime@negde.neto)

JAVNI SERVISI se instaliraju na sve znacajne servere (WWW,User News,IRC)

POSEBNI SERVISI (Servisi za pretrazivanje, sigurnosni servisi, sistemski servisi)

*PROMENE U PRISTUPU POSLOVANJAOsnove elektronske trgovine

Tehnologije elektronske trgovineMrezna infrastruktura (Interene, Extranet, Intranet, Virtuelne privatne mreze)Infrastruktura prenosa podataka (EDI, E-mail, protokoli za prenos slike, zvuka I video zapisa)Infrastruktura zastite (Stndardi, protokoli, bezbedna placanja)Mrezno publikovanje (distribucija sadrzaja putem mreze)Aplikativne kategorije elektronske trgovineB2CB2BC2C

*PROMENE U PRISTUPU POSLOVANJAElektronska placanja

Elektronski marketingE-mail marketingOglasavanje na WebuRegistrovanje lokacije na pretrazivacimaRazmena baneraDiskusione grupe i forumiIstrazivanje trzista

*ZATO MI KASNIMO!Nedovoljno razvijeno i nestabilno triteNerazvijena telekomunikaciona infrastrukturaNizak nivo informatike pismenostiNedostatak standarda u razvoju i implementaciji u razvoju informacionih sistema

**Promocija I oglasavanje u e-commercu*Podrska sticanju znanja u projektnim timovima