Investicija kao dugoročna uštedaZamena stolarije

Piše: Jelena Mitrović

print&web izdanje

Prozori&Vrata • novembar 2015 • broj 14 • www.prozorivrata.com14

Srbija je jedna od energetski najnee�ikas-nijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti.

Kad se na to doda podatak da jedan stan ili

kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše

dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%,

isplativost zamene prozora i vrata postaje još

očiglednija. Do pre petnaestak godina sva

stolarija u našoj zemlji bila je isključivo drvena.

Prvi modeli plastične i ALU stolarije, koji su se

tada pojavili, bili su dvo i trokomorski i imali

jedno ili duplo staklo.

Danas imaju pet ili čak šest komora, i

uglavnom dvostruko staklo, mada je sve više u

primeni trostruko, jer što je više komora i slojeva

stakla, izolacija je utoliko bolja. Drvo je dobar

izolator, ali dosta neotporan na meteorološke

uticaje, vlagu, vitoperenje, plesni i insekte. Sve

to ga je umnogome potisnulo kao materijal za

izradu stolarije, i ustupilo mestu aluminijumu i

Mada kupovina stolarije neosporno jeste krupan �inan-sijski zalogaj za većinu, treba gledati u budućnost i uvideti da će uloženi novac početi da se vraća već sa prvim sledećim računom za struju. Srbija je jedna od energetski najnee�i-kasnijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti. Kad se na to doda podatak da jedan stan ili kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%, isplativost zamene prozora i vrata postaje još očiglednija

UŠTEDA ENERGIJE I NOVCA

Mada kupovina stolarije neosporno jeste

krupan finansijski zalogaj za većinu, treba gleda-

ti u budućnost i uvideti da će uloženi novac

početi da se vraća već sa prvim sledećim

računom za struju.

strane sama stolarija dovoljna. Ali, dobro je

poznato da će svaki trgovac uvek hvaliti svoju

robu, a ponekad i napadati konkurenciju, i ni

najmanje ne čudi što su se oni koji ne prodaju i

ne proizvode roletne potrudili da ih proglase za

suvišne.

Ta tvrdnja, naravno, nikako ne odgovara

činjeničnom stanju. Kada se pokazalo koliko

novca štedi stolarija, težeći optimalnom učinku

potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u

neku ruku možemo označiti kao povratak roletni,

ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo

sada u poboljšanoj verziji), i pojavu alumini-

jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba

tipa imaju svoje prednosti i mane.

Plastične su jeftinije, lake su za postavljan-

je i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator,

ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer

njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa

nisu preporučljive za velike otvore, pogotovo

one izložene suncu.

vinilu. To ove materijale, ipak, ne čini idealnim.

Aluminijum najbolje odoleva vremenskim

nepogodama i suncu, kao i pratećim deformaci-

jama i mehaničkim oštećenjima poput grebanja,

ali je zato veliki provodnik toplote i samim tim

slab izolator, što je jednim delom rešeno

pomoću termo mosta, odnosno termo prekida

između dva sloja metala u profilu. PVC je, pak, za

nijansu manje otporan, ali bez premca na polju

termoizolacije. Sve nabrojano, zato, dovodi do

zaključka da možda vredi razmisliti i o jednom

pomoćnom sredstvu - roletnama.

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak neophodna informisanost. Kad dođe vreme za postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavljaju majstori i na koji vi kao klijent nemate uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiranjem radova. Prva dilema tiče se vrste ma-terijala od kog će nova stolarija biti napravljena. Iako se PVC i aluminijum u principu ravnopravno bore za prvo mesto po svojim karakteristikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti cena. Alumini-jumska stolarija je skuplja nego PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet. Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

Zamena stolarije definitivno je jedna od

najvećih i najvažnijih stavki kada je reč o renovi-

ranju stambenog prostora. Budući da se ne radi

samo o estetskom “zahvatu” menjanja vrata i

prozora koji su dotrajali, pa više ne izgledaju

lepo, već i o pitanju izolacije i zagrevanja objek-

ta, ovo je tema kojom se treba ozbiljno

pozabaviti na vreme.

Obzirom da je u ljudskoj prirodi da se sve

uglavnom ostavlja za zadnji čas, nekako se uvek

desi da se setimo grejanja kada je zima već na

pragu. Na svu sreću, zamena stolarije spada u

radove koji ne traju dugo i mogu se izvoditi

tokom većeg dela godine.

DOBRA PRIPREMA

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav

poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak

neophodna informisanost. Kad dođe vreme za

postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavl-

jaju majstori i na koji vi kao klijent nemate

uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiran-jem radova. Prva dilema tiče se vrste materijala

od kog će nova stolarija biti napravljena.

Iako se PVC i aluminijum u principu ravno-

pravno bore za prvo mesto po svojim karakteris-

tikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti

cena. Aluminijumska stolarija je skuplja nego

PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i

videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet.

Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

površinu, a zatim ukupnu kvadraturu pomnožite

sa cenom po kvadratu. Izbor ćete napraviti u

skladu sa dobijenim iznosom. Vodite računa i o

tome da li je prodavac u cenu uračunao i

montažu, jer mada uglavnom uz kupovinu ide i

besplatna montaža, to ipak treba proveriti.

Prodavca ćete odabrati u zavisnosti od

proizvođača, odnosno, odlučićete se za prodavca

koji daje najpovoljniju cenu za stolariju marke

koju želite. Iako tržište zaista obiluje kvalitet-nim brendovima iz raznih zemalja, možda je najbolje igrati na najsigurnije i držati se nemačkih proizvođača – tehnologija izrade je besprekorna, najveće su šanse da među njima

nađete dobar balans kvaliteta i cene, a i nude

najviše inovacija.

STARI ZNANAC U NOVOM RUHU

Roletne su, paralelno sa drvenim žaluzina-

ma, kod nas tradicionalno veoma popularne.

Jedno vreme je, doduše, bio primetan delimični

pad interesovanja za njih, otprilike sa pojavom

ALU i PVC stolarije, najviše zbog njihove cene.

Jeftinije rešenje za regulisanje ulaska

sunčeve svetlosti u prostoriju pronađeno je u

venecijanerima, a tadašnje reklame su garan-

tovale da je, što se izolacije tiče, sa spoljne

Kada se pokazalo koliko novca štedi stolarija, težeći optimal-nom učinku potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u neku ruku možemo označiti kao povratak roletni, ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo sada u pobol-jšanoj verziji), i pojavu alumini-jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba tipa imaju svoje prednosti i mane. Plastične su jeftinije, lake su za postavljanje i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator, ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa nisu

preporučljive za velike otvore, pogotovo one izložene suncu. Aluminijumske letvice su čvršće, dosta izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih vre-menskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne menjaju boju dugi niz godina

Aluminijumske letvice su čvršće, dosta

izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih

vremenskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih

voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne

menjaju boju dugi niz godina. Uz sve to, trpe

velike temperaturne skokove od -20 do +60

stepeni Celzijusa. Dakle, idealnog rešenja nema,

ima samo dobrog rešenja u skladu sa okolnosti-

ma. Jedino je sigurno da sa roletnama kao

dodatkom novoj stolariji ni u kom slučaju nećete

pogrešiti, za koje god se opredelili.

print&web izdanje

www.prozorivrata.com • broj 14 • novembar 2015 • Prozori&Vrata 15

Srbija je jedna od energetski najnee�ikas-nijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti.

Kad se na to doda podatak da jedan stan ili

kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše

dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%,

isplativost zamene prozora i vrata postaje još

očiglednija. Do pre petnaestak godina sva

stolarija u našoj zemlji bila je isključivo drvena.

Prvi modeli plastične i ALU stolarije, koji su se

tada pojavili, bili su dvo i trokomorski i imali

jedno ili duplo staklo.

Danas imaju pet ili čak šest komora, i

uglavnom dvostruko staklo, mada je sve više u

primeni trostruko, jer što je više komora i slojeva

stakla, izolacija je utoliko bolja. Drvo je dobar

izolator, ali dosta neotporan na meteorološke

uticaje, vlagu, vitoperenje, plesni i insekte. Sve

to ga je umnogome potisnulo kao materijal za

izradu stolarije, i ustupilo mestu aluminijumu i

Mada kupovina stolarije neosporno jeste krupan �inan-sijski zalogaj za većinu, treba gledati u budućnost i uvideti da će uloženi novac početi da se vraća već sa prvim sledećim računom za struju. Srbija je jedna od energetski najnee�i-kasnijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti. Kad se na to doda podatak da jedan stan ili kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%, isplativost zamene prozora i vrata postaje još očiglednija

UŠTEDA ENERGIJE I NOVCA

Mada kupovina stolarije neosporno jeste

krupan finansijski zalogaj za većinu, treba gleda-

ti u budućnost i uvideti da će uloženi novac

početi da se vraća već sa prvim sledećim

računom za struju.

strane sama stolarija dovoljna. Ali, dobro je

poznato da će svaki trgovac uvek hvaliti svoju

robu, a ponekad i napadati konkurenciju, i ni

najmanje ne čudi što su se oni koji ne prodaju i

ne proizvode roletne potrudili da ih proglase za

suvišne.

Ta tvrdnja, naravno, nikako ne odgovara

činjeničnom stanju. Kada se pokazalo koliko

novca štedi stolarija, težeći optimalnom učinku

potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u

neku ruku možemo označiti kao povratak roletni,

ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo

sada u poboljšanoj verziji), i pojavu alumini-

jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba

tipa imaju svoje prednosti i mane.

Plastične su jeftinije, lake su za postavljan-

je i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator,

ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer

njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa

nisu preporučljive za velike otvore, pogotovo

one izložene suncu.

vinilu. To ove materijale, ipak, ne čini idealnim.

Aluminijum najbolje odoleva vremenskim

nepogodama i suncu, kao i pratećim deformaci-

jama i mehaničkim oštećenjima poput grebanja,

ali je zato veliki provodnik toplote i samim tim

slab izolator, što je jednim delom rešeno

pomoću termo mosta, odnosno termo prekida

između dva sloja metala u profilu. PVC je, pak, za

nijansu manje otporan, ali bez premca na polju

termoizolacije. Sve nabrojano, zato, dovodi do

zaključka da možda vredi razmisliti i o jednom

pomoćnom sredstvu - roletnama.

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak neophodna informisanost. Kad dođe vreme za postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavljaju majstori i na koji vi kao klijent nemate uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiranjem radova. Prva dilema tiče se vrste ma-terijala od kog će nova stolarija biti napravljena. Iako se PVC i aluminijum u principu ravnopravno bore za prvo mesto po svojim karakteristikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti cena. Alumini-jumska stolarija je skuplja nego PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet. Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

Zamena stolarije definitivno je jedna od

najvećih i najvažnijih stavki kada je reč o renovi-

ranju stambenog prostora. Budući da se ne radi

samo o estetskom “zahvatu” menjanja vrata i

prozora koji su dotrajali, pa više ne izgledaju

lepo, već i o pitanju izolacije i zagrevanja objek-

ta, ovo je tema kojom se treba ozbiljno

pozabaviti na vreme.

Obzirom da je u ljudskoj prirodi da se sve

uglavnom ostavlja za zadnji čas, nekako se uvek

desi da se setimo grejanja kada je zima već na

pragu. Na svu sreću, zamena stolarije spada u

radove koji ne traju dugo i mogu se izvoditi

tokom većeg dela godine.

DOBRA PRIPREMA

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav

poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak

neophodna informisanost. Kad dođe vreme za

postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavl-

jaju majstori i na koji vi kao klijent nemate

uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiran-jem radova. Prva dilema tiče se vrste materijala

od kog će nova stolarija biti napravljena.

Iako se PVC i aluminijum u principu ravno-

pravno bore za prvo mesto po svojim karakteris-

tikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti

cena. Aluminijumska stolarija je skuplja nego

PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i

videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet.

Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

površinu, a zatim ukupnu kvadraturu pomnožite

sa cenom po kvadratu. Izbor ćete napraviti u

skladu sa dobijenim iznosom. Vodite računa i o

tome da li je prodavac u cenu uračunao i

montažu, jer mada uglavnom uz kupovinu ide i

besplatna montaža, to ipak treba proveriti.

Prodavca ćete odabrati u zavisnosti od

proizvođača, odnosno, odlučićete se za prodavca

koji daje najpovoljniju cenu za stolariju marke

koju želite. Iako tržište zaista obiluje kvalitet-nim brendovima iz raznih zemalja, možda je najbolje igrati na najsigurnije i držati se nemačkih proizvođača – tehnologija izrade je besprekorna, najveće su šanse da među njima

nađete dobar balans kvaliteta i cene, a i nude

najviše inovacija.

STARI ZNANAC U NOVOM RUHU

Roletne su, paralelno sa drvenim žaluzina-

ma, kod nas tradicionalno veoma popularne.

Jedno vreme je, doduše, bio primetan delimični

pad interesovanja za njih, otprilike sa pojavom

ALU i PVC stolarije, najviše zbog njihove cene.

Jeftinije rešenje za regulisanje ulaska

sunčeve svetlosti u prostoriju pronađeno je u

venecijanerima, a tadašnje reklame su garan-

tovale da je, što se izolacije tiče, sa spoljne

Kada se pokazalo koliko novca štedi stolarija, težeći optimal-nom učinku potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u neku ruku možemo označiti kao povratak roletni, ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo sada u pobol-jšanoj verziji), i pojavu alumini-jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba tipa imaju svoje prednosti i mane. Plastične su jeftinije, lake su za postavljanje i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator, ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa nisu

preporučljive za velike otvore, pogotovo one izložene suncu. Aluminijumske letvice su čvršće, dosta izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih vre-menskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne menjaju boju dugi niz godina

Aluminijumske letvice su čvršće, dosta

izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih

vremenskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih

voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne

menjaju boju dugi niz godina. Uz sve to, trpe

velike temperaturne skokove od -20 do +60

stepeni Celzijusa. Dakle, idealnog rešenja nema,

ima samo dobrog rešenja u skladu sa okolnosti-

ma. Jedino je sigurno da sa roletnama kao

dodatkom novoj stolariji ni u kom slučaju nećete

pogrešiti, za koje god se opredelili.

Prozori&Vrata • novembar 2015 • broj 14 • www.prozorivrata.com16

“Investicija kao dugoročna ušteda”

Srbija je jedna od energetski najnee�ikas-nijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti.

Kad se na to doda podatak da jedan stan ili

kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše

dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%,

isplativost zamene prozora i vrata postaje još

očiglednija. Do pre petnaestak godina sva

stolarija u našoj zemlji bila je isključivo drvena.

Prvi modeli plastične i ALU stolarije, koji su se

tada pojavili, bili su dvo i trokomorski i imali

jedno ili duplo staklo.

Danas imaju pet ili čak šest komora, i

uglavnom dvostruko staklo, mada je sve više u

primeni trostruko, jer što je više komora i slojeva

stakla, izolacija je utoliko bolja. Drvo je dobar

izolator, ali dosta neotporan na meteorološke

uticaje, vlagu, vitoperenje, plesni i insekte. Sve

to ga je umnogome potisnulo kao materijal za

izradu stolarije, i ustupilo mestu aluminijumu i

print&web izdanje

Mada kupovina stolarije neosporno jeste krupan �inan-sijski zalogaj za većinu, treba gledati u budućnost i uvideti da će uloženi novac početi da se vraća već sa prvim sledećim računom za struju. Srbija je jedna od energetski najnee�i-kasnijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti. Kad se na to doda podatak da jedan stan ili kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%, isplativost zamene prozora i vrata postaje još očiglednija

UŠTEDA ENERGIJE I NOVCA

Mada kupovina stolarije neosporno jeste

krupan finansijski zalogaj za većinu, treba gleda-

ti u budućnost i uvideti da će uloženi novac

početi da se vraća već sa prvim sledećim

računom za struju.

strane sama stolarija dovoljna. Ali, dobro je

poznato da će svaki trgovac uvek hvaliti svoju

robu, a ponekad i napadati konkurenciju, i ni

najmanje ne čudi što su se oni koji ne prodaju i

ne proizvode roletne potrudili da ih proglase za

suvišne.

Ta tvrdnja, naravno, nikako ne odgovara

činjeničnom stanju. Kada se pokazalo koliko

novca štedi stolarija, težeći optimalnom učinku

potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u

neku ruku možemo označiti kao povratak roletni,

ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo

sada u poboljšanoj verziji), i pojavu alumini-

jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba

tipa imaju svoje prednosti i mane.

Plastične su jeftinije, lake su za postavljan-

je i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator,

ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer

njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa

nisu preporučljive za velike otvore, pogotovo

one izložene suncu.

vinilu. To ove materijale, ipak, ne čini idealnim.

Aluminijum najbolje odoleva vremenskim

nepogodama i suncu, kao i pratećim deformaci-

jama i mehaničkim oštećenjima poput grebanja,

ali je zato veliki provodnik toplote i samim tim

slab izolator, što je jednim delom rešeno

pomoću termo mosta, odnosno termo prekida

između dva sloja metala u profilu. PVC je, pak, za

nijansu manje otporan, ali bez premca na polju

termoizolacije. Sve nabrojano, zato, dovodi do

zaključka da možda vredi razmisliti i o jednom

pomoćnom sredstvu - roletnama.

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak neophodna informisanost. Kad dođe vreme za postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavljaju majstori i na koji vi kao klijent nemate uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiranjem radova. Prva dilema tiče se vrste ma-terijala od kog će nova stolarija biti napravljena. Iako se PVC i aluminijum u principu ravnopravno bore za prvo mesto po svojim karakteristikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti cena. Alumini-jumska stolarija je skuplja nego PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet. Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

Zamena stolarije definitivno je jedna od

najvećih i najvažnijih stavki kada je reč o renovi-

ranju stambenog prostora. Budući da se ne radi

samo o estetskom “zahvatu” menjanja vrata i

prozora koji su dotrajali, pa više ne izgledaju

lepo, već i o pitanju izolacije i zagrevanja objek-

ta, ovo je tema kojom se treba ozbiljno

pozabaviti na vreme.

Obzirom da je u ljudskoj prirodi da se sve

uglavnom ostavlja za zadnji čas, nekako se uvek

desi da se setimo grejanja kada je zima već na

pragu. Na svu sreću, zamena stolarije spada u

radove koji ne traju dugo i mogu se izvoditi

tokom većeg dela godine.

DOBRA PRIPREMA

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav

poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak

neophodna informisanost. Kad dođe vreme za

postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavl-

jaju majstori i na koji vi kao klijent nemate

uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiran-jem radova. Prva dilema tiče se vrste materijala

od kog će nova stolarija biti napravljena.

Iako se PVC i aluminijum u principu ravno-

pravno bore za prvo mesto po svojim karakteris-

tikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti

cena. Aluminijumska stolarija je skuplja nego

PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i

videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet.

Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

površinu, a zatim ukupnu kvadraturu pomnožite

sa cenom po kvadratu. Izbor ćete napraviti u

skladu sa dobijenim iznosom. Vodite računa i o

tome da li je prodavac u cenu uračunao i

montažu, jer mada uglavnom uz kupovinu ide i

besplatna montaža, to ipak treba proveriti.

Prodavca ćete odabrati u zavisnosti od

proizvođača, odnosno, odlučićete se za prodavca

koji daje najpovoljniju cenu za stolariju marke

koju želite. Iako tržište zaista obiluje kvalitet-nim brendovima iz raznih zemalja, možda je najbolje igrati na najsigurnije i držati se nemačkih proizvođača – tehnologija izrade je besprekorna, najveće su šanse da među njima

nađete dobar balans kvaliteta i cene, a i nude

najviše inovacija.

STARI ZNANAC U NOVOM RUHU

Roletne su, paralelno sa drvenim žaluzina-

ma, kod nas tradicionalno veoma popularne.

Jedno vreme je, doduše, bio primetan delimični

pad interesovanja za njih, otprilike sa pojavom

ALU i PVC stolarije, najviše zbog njihove cene.

Jeftinije rešenje za regulisanje ulaska

sunčeve svetlosti u prostoriju pronađeno je u

venecijanerima, a tadašnje reklame su garan-

tovale da je, što se izolacije tiče, sa spoljne

Foto: Alumil

Kada se pokazalo koliko novca štedi stolarija, težeći optimal-nom učinku potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u neku ruku možemo označiti kao povratak roletni, ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo sada u pobol-jšanoj verziji), i pojavu alumini-jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba tipa imaju svoje prednosti i mane. Plastične su jeftinije, lake su za postavljanje i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator, ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa nisu

preporučljive za velike otvore, pogotovo one izložene suncu. Aluminijumske letvice su čvršće, dosta izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih vre-menskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne menjaju boju dugi niz godina

Aluminijumske letvice su čvršće, dosta

izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih

vremenskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih

voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne

menjaju boju dugi niz godina. Uz sve to, trpe

velike temperaturne skokove od -20 do +60

stepeni Celzijusa. Dakle, idealnog rešenja nema,

ima samo dobrog rešenja u skladu sa okolnosti-

ma. Jedino je sigurno da sa roletnama kao

dodatkom novoj stolariji ni u kom slučaju nećete

pogrešiti, za koje god se opredelili.Foto: Alumil

“Investicija kao dugoročna ušteda”

Srbija je jedna od energetski najnee�ikas-nijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti.

Kad se na to doda podatak da jedan stan ili

kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše

dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%,

isplativost zamene prozora i vrata postaje još

očiglednija. Do pre petnaestak godina sva

stolarija u našoj zemlji bila je isključivo drvena.

Prvi modeli plastične i ALU stolarije, koji su se

tada pojavili, bili su dvo i trokomorski i imali

jedno ili duplo staklo.

Danas imaju pet ili čak šest komora, i

uglavnom dvostruko staklo, mada je sve više u

primeni trostruko, jer što je više komora i slojeva

stakla, izolacija je utoliko bolja. Drvo je dobar

izolator, ali dosta neotporan na meteorološke

uticaje, vlagu, vitoperenje, plesni i insekte. Sve

to ga je umnogome potisnulo kao materijal za

izradu stolarije, i ustupilo mestu aluminijumu i

print&web izdanje

Mada kupovina stolarije neosporno jeste krupan �inan-sijski zalogaj za većinu, treba gledati u budućnost i uvideti da će uloženi novac početi da se vraća već sa prvim sledećim računom za struju. Srbija je jedna od energetski najnee�i-kasnijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a enegije za hlađenje leti. Kad se na to doda podatak da jedan stan ili kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%, isplativost zamene prozora i vrata postaje još očiglednija

UŠTEDA ENERGIJE I NOVCA

Mada kupovina stolarije neosporno jeste

krupan finansijski zalogaj za većinu, treba gleda-

ti u budućnost i uvideti da će uloženi novac

početi da se vraća već sa prvim sledećim

računom za struju.

strane sama stolarija dovoljna. Ali, dobro je

poznato da će svaki trgovac uvek hvaliti svoju

robu, a ponekad i napadati konkurenciju, i ni

najmanje ne čudi što su se oni koji ne prodaju i

ne proizvode roletne potrudili da ih proglase za

suvišne.

Ta tvrdnja, naravno, nikako ne odgovara

činjeničnom stanju. Kada se pokazalo koliko

novca štedi stolarija, težeći optimalnom učinku

potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u

neku ruku možemo označiti kao povratak roletni,

ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo

sada u poboljšanoj verziji), i pojavu alumini-

jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba

tipa imaju svoje prednosti i mane.

Plastične su jeftinije, lake su za postavljan-

je i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator,

ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer

njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa

nisu preporučljive za velike otvore, pogotovo

one izložene suncu.

vinilu. To ove materijale, ipak, ne čini idealnim.

Aluminijum najbolje odoleva vremenskim

nepogodama i suncu, kao i pratećim deformaci-

jama i mehaničkim oštećenjima poput grebanja,

ali je zato veliki provodnik toplote i samim tim

slab izolator, što je jednim delom rešeno

pomoću termo mosta, odnosno termo prekida

između dva sloja metala u profilu. PVC je, pak, za

nijansu manje otporan, ali bez premca na polju

termoizolacije. Sve nabrojano, zato, dovodi do

zaključka da možda vredi razmisliti i o jednom

pomoćnom sredstvu - roletnama.

www.prozorivrata.com • broj 14 • novembar 2015 • Prozori&Vrata 17

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak neophodna informisanost. Kad dođe vreme za postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavljaju majstori i na koji vi kao klijent nemate uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiranjem radova. Prva dilema tiče se vrste ma-terijala od kog će nova stolarija biti napravljena. Iako se PVC i aluminijum u principu ravnopravno bore za prvo mesto po svojim karakteristikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti cena. Alumini-jumska stolarija je skuplja nego PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet. Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

Zamena stolarije definitivno je jedna od

najvećih i najvažnijih stavki kada je reč o renovi-

ranju stambenog prostora. Budući da se ne radi

samo o estetskom “zahvatu” menjanja vrata i

prozora koji su dotrajali, pa više ne izgledaju

lepo, već i o pitanju izolacije i zagrevanja objek-

ta, ovo je tema kojom se treba ozbiljno

pozabaviti na vreme.

Obzirom da je u ljudskoj prirodi da se sve

uglavnom ostavlja za zadnji čas, nekako se uvek

desi da se setimo grejanja kada je zima već na

pragu. Na svu sreću, zamena stolarije spada u

radove koji ne traju dugo i mogu se izvoditi

tokom većeg dela godine.

DOBRA PRIPREMA

Ako rešite da se upustite u jedan ovakav

poduhvat, treba reći da je za uspeh za početak

neophodna informisanost. Kad dođe vreme za

postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavl-

jaju majstori i na koji vi kao klijent nemate

uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiran-jem radova. Prva dilema tiče se vrste materijala

od kog će nova stolarija biti napravljena.

Iako se PVC i aluminijum u principu ravno-

pravno bore za prvo mesto po svojim karakteris-

tikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti

cena. Aluminijumska stolarija je skuplja nego

PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i

videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet.

Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu

površinu, a zatim ukupnu kvadraturu pomnožite

sa cenom po kvadratu. Izbor ćete napraviti u

skladu sa dobijenim iznosom. Vodite računa i o

tome da li je prodavac u cenu uračunao i

montažu, jer mada uglavnom uz kupovinu ide i

besplatna montaža, to ipak treba proveriti.

Prodavca ćete odabrati u zavisnosti od

proizvođača, odnosno, odlučićete se za prodavca

koji daje najpovoljniju cenu za stolariju marke

koju želite. Iako tržište zaista obiluje kvalitet-nim brendovima iz raznih zemalja, možda je najbolje igrati na najsigurnije i držati se nemačkih proizvođača – tehnologija izrade je besprekorna, najveće su šanse da među njima

nađete dobar balans kvaliteta i cene, a i nude

najviše inovacija.

STARI ZNANAC U NOVOM RUHU

Roletne su, paralelno sa drvenim žaluzina-

ma, kod nas tradicionalno veoma popularne.

Jedno vreme je, doduše, bio primetan delimični

pad interesovanja za njih, otprilike sa pojavom

ALU i PVC stolarije, najviše zbog njihove cene.

Jeftinije rešenje za regulisanje ulaska

sunčeve svetlosti u prostoriju pronađeno je u

venecijanerima, a tadašnje reklame su garan-

tovale da je, što se izolacije tiče, sa spoljne

Kada se pokazalo koliko novca štedi stolarija, težeći optimal-nom učinku potrošači su počeli da idu i korak dalje, što u neku ruku možemo označiti kao povratak roletni, ili bolje rečeno povratak plastičnih roletni (samo sada u pobol-jšanoj verziji), i pojavu alumini-jumskih. I kao što je to slučaj sa stolarijom, oba tipa imaju svoje prednosti i mane. Plastične su jeftinije, lake su za postavljanje i održavanje, dobar su zvučni i termo izolator, ali su i znatno kraćeg veka i manje opornosti jer njihove letvice nemaju poliuretansku ispunu, pa nisu

preporučljive za velike otvore, pogotovo one izložene suncu. Aluminijumske letvice su čvršće, dosta izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih vre-menskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne menjaju boju dugi niz godina

Aluminijumske letvice su čvršće, dosta

izdržljivije i manje podložne uticaju spoljnih

vremenskih faktora, ne rđaju, ne oštećuje ih

voda, otporne su na dejstvo sunčevih zraka i ne

menjaju boju dugi niz godina. Uz sve to, trpe

velike temperaturne skokove od -20 do +60

stepeni Celzijusa. Dakle, idealnog rešenja nema,

ima samo dobrog rešenja u skladu sa okolnosti-

ma. Jedino je sigurno da sa roletnama kao

dodatkom novoj stolariji ni u kom slučaju nećete

pogrešiti, za koje god se opredelili.